DRUGI

DEO TRILOGIJE GOSPODARICA PESKA

S engleskog preveo
Miroslav Bašić Palković
Naslov originala:
Traitor to the Throne, Alwyn Hamilton
Beograd, 2017.
Posvećeno Rejčel Rouz Smit,
koja mi je oduvek čuvala leđa.
LIKOVI
Pobunjenici
Amani – strelac, demĊi plavih oĉiju, moţe da upravlja pustinjskim peskom,
takoĊe
znana i kao Plavooki Bandit
Princ Ahmed Al-Oman bin Izman – pobunjeniĉki princ, voĊa pobunjenika
Džin – princ od MiraĊija, brat Ahmedov, punog imena Adţinad Al-Oman bin
Izman
Šazad Al-Hamad – kći miraĊijskog vojskovoĊe, jedna meĊu zaĉetnicima
pobune,
izuzetno obuĉena ratnica i strateg
Dalila – demĊi ljubiĉaste kose, moţe da pravi svetlosne varke u vazduhu;
Ahmedova roĊena sestra, Dţinova polusestra
Hala – demĊi zlataste koţe, moţe da unese privide u tuĊe umove. Sestra
Iminina
Imin – demĊi zlatnih oĉiju, moţe da preuzme bilo koje ljudsko obliĉje; sestra
Halina
Iz i Maz – demĊijevski blizanci plave puti i kose, mogu da preuzmu bilo koje
ţivotinjsko obliĉje
Bahi (pokojni) – Šazadin prijatelj od malih nogu, nekadašnji sveštenik; ubio
ga
Nuršam
Izman
Sultan Oman – vladar MiraĊija, Otac Ahmedov i Dţinov
Princ Kadir – najstariji sin sultanov, sultim, prestolonaslednik miraĊijski
Princ Nagib (pokojni) – jedan od sinova sultanovih, vojni zapovednik;
pobunjenici ga ubili u bici za Fahali
Lijen (pokojna) – Siĉanka, ţena sultanova. Majka Dţinova, posvojiteljka
Ahmedova i Dalilina; umrla usled bolesti
Nadira (pokojna) – majka Ahmedova i Dalilina; sultan ju jeubio nakon što je
rodila dete jednom dţiniju
Poslednji Okrug
Tamid – Amanin najbolji drug, uĉi za sveštenika; hramlje usled deformiteta s
kojim je roĊen; pretpostavlja se da je mrtav
4
Fara – Amanina tetka, najstarija sestra njene majke
Asid – Farin muţ, dţambas iz Prašnjavog Druma
Sajida – Amanina tetka, srednja sestra; napustila Prašnjavi Drum pre nego što
se
Amani rodila da bi potraţila sreću u Izmanu
Zahija (pokojna) – Amanina mati, obešena zbog ubistva muţa
Hiza (pokojni) – muţ Amanine majke; nije Amanin otac; ubila ga ţena
Šira – Amanina sestra od tetke, kći jedinica Farina; ne zna se gde je
Fazim – Širin ljubavnik
Nuršam – demĊi plavih oĉiju, moţe da stvori dţinijevsku vatru za uništavanje
ĉitavog grada; roĊen u rudarskom mestu Saziju; ne zna se gde je
Iz predanja i legendi
Prva bića – besmrtna bogotvorena bića, meĊu kojima i dţiniji, burakliji i
rubovi
Uništiteljka Svetova – biće iz središta zemlje koje je izašlo na površinu
donoseći
sobom smrt i tamu; ĉoveĉanstvo je uspelo da je porazi
Zlodusi – sluge Uništiteljke Svetova, meĊu kojima i more, koţonoše i ostali
Prvi junak – prvi smrstnik kojeg dţini stvoriše da bi se suprotstavio
Uništiteljki
svetova; saĉinjen od peska, vode i vazduha, oţivljen vatrom dţinijevskom;
znan i
kao Prvi smrtnik.
Princeza Hava – ĉuvena princeza koja je pesmom digla sunce na nebo
Junak Atalah – dragan princeze Have
5
Glava 1
Tuđinski princ
Nekada davno, u pustinjskoj kraljevini Miradi, ţiveo je mladi princ koji poţele
oĉev presto. Nije imao prava na njega, ali beše uveren da mu je otac slabašan
vladar i da bi on bio mnogo jaĉi. I stoga je presto preuzeo silom. U jednoj
jedinoj
krvavoj noći, sultan i prinĉeva braća padoše pred maĉevima mladog princa i
tuĊinske vojske koju je predvodio. Kad je zora svanula, on više nije bio princ.
Bio
je sultan.
Za mladog se sultana znalo da ţene uzima za svoj harem isto kao što je zemlju
uzeo: silom.
U prvoj godini njegove vladavine, dve mu takve supruge dadoše sinove pod
istim zvezdama. Jedna mu ţena beše devojka u pesku roĊena. Sin je njen
pustinji
pripadao. Druga beše devojka preko mora roĊena, u kraljevini zvanoj Siĉa, na
palubi laĊe odgajana. Njen sin nigde nije pripadao.
Ali sinovi njihovi ipak odrastaše kao braća, dok ih majke štitiše od svega od
ĉega dvorski bedemi nisu mogli. Neko je vreme u sultanovom haremu sve
dobro
teklo.
Sve dok prva ţena nije ponovo rodila, ali ovoga puta dete koje nije pripadalo
njenom muţu – kći dţinijevsku, neprirodne boje kose i neprirodnog ţara u
venama.
Zbog ţeninog izdajniĉkog prestupa, sultan je sav svoj bes iskalio na njoj.
Umrla je
pod ţestinom njegovih udaraca.
Gnev sultanov beše toliki da nije ni primetio da mu je druga ţena pobegla s
dva sina i dţinijevskom kćerkom, davši se preko mora u kraljevinu Siĉu, iz
koje ju
je onomad i oteo. Tamo bi se njen sin, tuĊinski princ, bar mogao praviti da
tom
mestu pripada. Ali pustinjski princ nije mogao da se pretvara na isti naĉin; bio
je
tuĊin u toj zemlji kao što je njegov brat bio u njihovoj otadţbini. Nijednom
princu
pak nije bilo suĊeno da tamo dugo ostane. Uskoro obojica napustiše Siĉu
uputivši
se na otvoreno more.
Neko vreme, dok su im laĊe, dolazeći niotkuda, plovile posvuda, braći je
dobro išlo. Jedrili su od jedne strane obale do druge, podjednako pripadajući
svakome od tih mesta.
Sve dok im se jednoga dana pred pramcem laĊe nije opet pojavio Miradi.
Videvši svoju zemlju, pustinjski se princ prisetio kojem mestu zaista pripada.
I upravo je na toj, njima znanoj obali, ostavio za sobom laĊu i svoga brata.
Premda
je pustinjski princ zamolio brata da mu se pridruţi, tuĊinski princ ne htede.
Oĉeve
6
su mu se zemlje ĉinile puste i jalove, te nije mogao da dokuĉi ĉime to
njegovog
brata toliko privlaĉe. I tako im se i putevi razidoše. TuĊinski se princ još neko
vreme drţao mora, potajno kipteći od besa što mu je brat odabrao pustinju
umesto
mora.
Naposletku svanu i taj dan kad tuĊinski princ više nije mogao da izdrţi
razdvojenost od brata. Vrativši se u pustinje MiraĊija, on otkri da ih je brat
njegov
potpalio vatrama pobune. Pustinjski princ besedio je o stvarima slavnim,
zamislima vajnim, o jednakosti i blagostanju. Bio je okruţen novom braćom i
sestrama što voleše pustinju isto koliko i on. Sad već beše poznat kao Princ
Pobunjenik. To ga nije spreĉilo da raširenih ruku doĉeka ĉoveka koji mu
ĉitavog
ţivota beše bratom.
Pobunjenicima je neko vreme dobro išlo.
Dok se nije pojavila neka devojka. Devojka zvana Plavooki Bandit, u pesku
roĊena, u pustinji veštine izbrusila plamteći svim njenim ţarom. I tako je
tuĊinski
princ prvi put shvatio šta je to njegov brat toliko voleo u pustinji.
TuĊinski princ i Plavooki Bandit preĊoše pesak skupa, pa se upustiše u
slavnu
bitku za grad Fahali, u kojem busiju zauzeše sultanovi strani saveznici.
Upravo u toj bici za Fahali, pobunjenici osvojiše prvu veliku pobedu.
Odbranili su pustinju od sultana koji bi ih sve ţive spalio. Oslobodili su i
demĊija,
još jedno dete dţinijevsko, koje sultan htede da pretvori u oruţje protivno
njegovoj
volji. Ubili su i mladog zapovednika, brata svoga, koji htede krv prolivati da
bi
osvojio naklonost oca svoga, sultana. Prekinuli su i sultanov savez sa
strancima
koji desetlećima pohodiše pustinju. Pobunjenici, pritom, i sami osvojiše deo
pustinje za sebe.
Priĉa o bici za Fahali brzo se proširila. A s njom se proširiše i vesti da je
pustinja opet slobodna da je neko drugi preuzme kao plen. Jer pustinja
MiraĊija
beše jedino mesto na kojem su stare maĊije i nove naprave mogle obitavati
zajedno. Jedina zemlja koja je mogla da niţe novo oruţje dovoljno brzo da
opremi
ljude za borbu u velikom ratu što izbi meĊu narodima severa.
Nove se oĉi s tuĊinskih obala okrenuše ka MiraĊiju, i to oĉi halapljive. Nove
se vojske spustiše na pustinju, dolazeći sa svih strana, sve redom nastojeći da
uspostave novi savez, ili svoju vlast u zemlji. Dok su dušmani tako spolja
nagrizali
sultanove granice drţeći njegovu vojsku zaokupljenom, pobunjenici stadoše
iznutra zauzimati grad za gradom, otimajući ih iz sultanovih šaka i privlaĉeći
narod
na svoju stranu.
Neko vreme dobro je išlo i pobunjenicima, i Plavookom Banditu, i tuĊinskom
princu.
Sve dok Princ Pobunjenk nije poĉeo da gubi prevagu u ratu. Dvadesetak
pobunjenika izgubio je u zamci postavljenoj za njih u pustinji, u kojoj ih
opkoliše i
brojĉano nadjaĉaše. Jedan od gradova podiţe se protiv sultana, kliĉući usred
noći
7
ime Princa Pobunjenika. Ali oni koji ugledaše narednu zoru, ugledaše je
bledim
pogledom mrtvih. I sam Plavooki Bandit pade pred metkom u bici u
planinama,
gadno ranjen i na ivici smrti. I tada su se, prvi put otkad se niti njihovih priĉa
zapetljaše, putevi tuĊinskog princa i Plavookog Bandita razišli.
Dok je Plavooki Bandit pokušavao da saĉuva ţivu glavu, tuĊinski princ je
poslat na istoĉni obod pustinje. Na mesto gde se utaborila vojska iz Siĉe.
TuĊinski
princ tu ukrade uniformu, da bi ušetao u siĉanski tabor kao da njemu i
pripada.
Nije mu bilo teško pošto više nije delovao kao tuĊin. Stajao je uz njih dok su
se
borili protiv sultanovih snaga, potajno špijunirajući za Princa Pobunjenka.
Neko vreme mu je dobro išlo, skrivenom meĊu stranom vojskom.
Sve dok nije pristigla poruka iz suparniĉkog tabora u rukama glasnika
obuĉenog u zlatne i bele sultanove boje s mirovnim barjakom.
TuĊinski princ je bio spreman da ubije ne bi li iz te poruke saznao vesti o
svojima, ali nije bilo potrebe. Bilo je opšte poznato da govori pustinjskim
jezikom.
Pozvali su ga u šatru siĉanskog vojskovoĊe da prevodi razgovor izmeĊu
sultanovog izaslanika i siĉanskog, pri ĉemu nijedan od njih nije znao da im je
on
obojici neprijatelj. Prevodeći, doznao je da sultan traţi prekid borbe. Dojadilo
mu
je krvoproliće, poruĉio je. Spreman je da pregovara. TuĊinski princ je saznao
da je
vladar MiraĊija sazvao sve strane vladare k sebi da porazgovaraju o novom
savezu.
Sultan je pozvao svakog kralja, kraljicu, cara ili princa koji potraţuju njegovu
pustinju da doĊu na dvor i kaţu šta imaju.
Poruka je narednog jutra otišla i do siĉanskog cara. I puške utihnuše. Borbe su
obustavljene. Uslediće pregovori. Pa onda i mir izmeĊu sultana i osvajaĉa. A
bez
potrebe da motre na obale, oĉi pustinjskog vladara opet će se okrenuti ka
unutrašnjosti.
TuĊinski princ je shvatio da je vreme da se vrati svom bratu. Njihova će
pobuna uskoro prerasti u rat.
8
Glava 2
Oduvek sam volela tu bluzu. Šteta što je bila toliko umrljana krvlju.
Doduše, većinom mojom. Mada, kad smo već kod toga, sama bluza nije bila
moja – posudila sam je od Šazad, pa zaboravila da je vratim. Sada je ona
verovatno
ne bi ni htela nazad.
„Stoj!―
Naglo sam se trgla i sledila. Ruke su mi bile vezane konopcem koji mi je
bolno stezao izgrebanu koţu oko zglobova. Besno prosiktavši sebi u bradu,
zabacila sam glavu da bih konaĉno podigla oĉi s prašnjavih ĉizama i ukrstila
pogled s ljutitim bleštavilom pustinjskog sunca.
Bedemi Saramotaja bacali su podugaĉku senku na poslednjoj dnevnoj
svetlosti.
Bili su to nadaleko ĉuveni bedemi. Ostali su netaknuti pred jednom od
najvećih bitaka Prvog Rata, izmeĊu junaka Atalaha i Uništiteljke Svetova.
Behu
toliko drevni, da izgledahu kao sagraĊeni od kostiju same pustinje. MeĊutim,
te
reĉi nemarno namackane belom farbom iznad kapije… e, one već behu nove.
Dobro došli u Slobodni Grad.
Taĉno se moglo videti gde je farba curela kroz pukotine u drevnom kamenu
pre nego što se osušila na vrućini.
Nije da nisam imala koju da kaţem pre nego što me odvuku u takozvani
Slobodni Grad vezanu poput koze na raţnju, ali ĉak sam i ja znala da nije
pravi
trenutak da razveţem jezik.
„Predstavite se ili ću pucati!―, doviknuo nam je neko s gradskih zidina. Te
reĉi ostaviše mnogo veći utisak od samog glasa kojim behu izgovorene. U
poslednjoj reĉi jasno se ĉula nesigurnost mladosti. Zaškiljivši kroz maramu,
ugledala sam nekog deĉka koji je uperio pušku u mene s vrha bedema. Nije
mogao
imati više od trinaest leta. Sav tankovijast. Nije se ĉinilo da bi znao kako da
upotrebi tu pušku taman da mu ţivot zavisi od toga. Što verovatno i jeste bio
sluĉaj. Budući da ovo ipak jeste bio Miradi, ako me razumete.
„Mi smo, Ikare, tupane jedan―, ĉovek koji me je drţao proderao mi se pravo
pokraj uveta. Strecnula sam se. Stvarno nije bilo potrebe da se toliko dere. „A
sad
smesta da si otvorio kapiju ili ću, tako mi boga, reći tvom ocu da te izudara
gore
nego jednu od onih njegovih potkovica dok se ne opametiš.―
„Hosame?―, Ikar nije odmah spustio pušku. Bio je prezav preko svake mere.
Što i nije bilo najzgodnije budući da mu je jedan prst stajao na obaraĉu puške.
„Ko
je to s tobom?― Mahnuo je puškom u mom pravcu. Mahinalno pomerih telo
ĉim se
9
cev naglo pomakla. Nije se ĉinilo da bi mogao da potrefi ni najširi deo štale
ĉak i
da pokuša, ali nisam mogla da iskljuĉim mogućnost da me sluĉajno pogodi.
Ako se
to već i desi, bolje da me upuca u rame, nego u grudi.
„Ovo―, dašak ponosa zaĉu se u Hosamovom glasu kad mi je cimnuo lice
prema suncu kao da sam neka mrtva lovina, „ti je Plavooki Bandit!―
To ime sada je imalo mnogo veću teţinu nego ranije, te je ostavljalo muk za
sobom. Ikar se zablenuo s vrha bedema. Ĉak sam i izdaleka mogla da mu
vidim
razjapljenu vilicu, naĉas sasvim mlitavu, pre nego što će je opet zaklopiti.
„Otvaraj kapiju!―, zakreštao je Ikar najzad, pa je brţe-bolje jurnuo dole.
„Otvaraj kapiju!―
Goleme gvozdene dveri otvoriše se muĉki sporo, usporene peskom koji se
nagomilao tokom dana. Hosam i ostali ljudi koji su bili s nama grubo me
poţuriše
unutra ĉim zaškripaše prastare šarke.
Kapija se nije u celosti otvorila, samo toliko da kroz nju moţemo da prodemo
jedan po jedan. Ta je kapija ĉak i nakon nekoliko hiljada godina izgledala
ĉvrsto
kao u osvit ĉoveĉanstva. U potpunosti od gvozda, debljine raspona ljudskih
ruku,
kapiju je pokretao neki sistem tegova i poluga koje nijedan drugi grad nije
uspeo
da iskopira. Ove dveri sigurno niko neće srušiti. A svi su znali da niko ne
moţe ni
da se popne preko bedema Saramotaja.
Biće da je jedini naĉin da se ude u grad bio da vas uvuku kroz kapiju kao
zatoĉenika sa šakom za vratom. Prava sam srećnica.
Saramotaj se nalazio zapadno od središnjih planina. Što bi znaĉilo da je bio
naš. Ili je bar trebalo da bude. Nakon bitke za Fahali, Ahmed je ovo podruĉje
proglasio svojim. Većina mu se gradova brzo zaklela na vernost, ĉim su
galanski
osvajaĉi, koji su predugo drţali pustinju u svojim rukama, napustili njihove
ulice.
Ili smo mi sami traţili da se pokore nama umesto sultanu.
Saramotaj je bio sasvim druga priĉa.
Dobro došli u Slobodni Grad.
Saramotaj je proglasio sopstvene zakone, otišavši korak dalje u pobuni.
Ahmed se, vala, napriĉao o jednakosti i blagostanju i za siromašne. Ţitelji
Saramotaja zakljuĉiše da će do jednakosti doći jedino ako zbace one koji stoje
iznad njih. Da je jedini naĉin da postaneš bogat tako što ćeš njima oduzeti
bogatstvo. Stoga su se okrenuli protiv bogatih pod izgovorom da prihvataju
Ahmedovu vlast.
Ali Ahmed je umeo da prepozna one koji pokušavaju da prigrabe moć. O
Maliku Al-Kizamu, ĉoveku koji je preuzeo Saramotaj, nismo znali mnogo,
osim da
je bio sluga emira koji je sada mrtav, pa je Malik nastavio da ţivi na njegovom
velelepnom imanju.
Zato smo poslali naše ljude da saznaju nešto više. I uĉine nešto ako nam se
stanje ne dopadne. Nikada se nisu vratili.
10
I tu je nastao problem. A drugi problem bio je kako ući unutra za njima.
I eto, tako sam se ja tu našla, ruku toliko ĉvrsto svezanih iza leda da sam već i
izgubila osećaj u njima, i sa svezom ranom ispod vrata na mestu gde me je
noţ za
dlaku promašio. Zanimljivo je kako je sasvim isti osećaj biti uspešan i biti
zarobljen.
Hosam me je gurnuo ispred sebe kroz uzani procep u kapiji. Posrnuvši, padoh
potrbuške u pesak, i usput bolno odalamih lakat o gvozdenu kapiju.
Vrag da ga nosi, zabolelo je mnogo više nego što sam oĉekivala.
Bolni mi jauk pobeţe kroz zube kad sam se prevrnula. Na mestima gde mi se
na rukama znoj nakupio pod konopcem, ostao mi je pesak, zalepljen za koţu.
A
onda me je Hosam zgrabio i podigao na noge. Gurnuo me je unutra, kapija se
hitro
zalupila za nama. Skoro kao da su strepeli od neĉega.
Manja skupina već se bila okupila ispred kapije zureći u mene. Polovina njih
je u rukama stezala pištolje. Više od polovine bilo je upereno u mene.
Dakle, glas o meni zaista je daleko dopro.
„Hosame!―, neko se progurao napred. Stariji od ovih što su me zarobili,
ozbiljnog pogleda kojim je osmotrio ţalosno stanje n kom sam se našla.
Mnogo me
je pribranije pogledao od ostalih. Njega polet neće baš toliko zaslepiti. „Šta se
desilo?―
„Uhvatili smo je u planinama―, zakreštao je Hosam. „Pokušala je da nam
postavi zasedu dok smo se vraćali iz kupovine pištolja.― Druga dvojica na to
ponosno spustiše na tlo dţakove prepunjene oruţjem, kao da ţele da pokaţu da
ih
nisam omela u zadatku. Oruţje nije bilo miraĊijske izrade. Već amanpurske.
Neko
skroz bezvezno. Kitnjasto, izrezbareno, raĊeno ruĉno umesto mašinski, i
naplaćeno
dvaput više nego što vredi jer se neko pomuĉio da ga ulepša. Da li je nešto
lepo
uopšte nije bilo vaţno, jer bi te ubilo i ovako i onako. To sam bar nauĉila na
Šazadinom primeru.
„Ona sama?―, upitao ih je ĉovek uozbiljenih oĉiju. „Sama samcijata?―
Pogled
mu je doleteo do mene. Kao da bi mogao da iskamĉi istinu iz mene samim
gledanjem. Da li bi jedna sedamnaestogodišnjakinja zaista pomislila da moţe
da
sredi petoro-šestoro odraslih muškaraca sa šakom metaka, misleći pritom da
moţe
da pobedi. Da li je ĉuveni Plavooki Bandit bio zaista baš toliko glupav.
Mada bi se meni „nesmotren― više svidelo.
Ipak sam zadrţala jezik za zubima. Što više priĉam, veći su izgledi da kaţem
nešto što bi moglo da mi se obije o glavu. Samo ćuti, ostani nadurena i gledaj
da te
ne ubiju.
Ako ti ništa drugo ne upali, bar se drži togposlednjeg.
„Ti si stvarno taj Plavooki Bandit?―, izletelo je Ikaru, te svi okrenuše glave.
Strĉao je dole sa svoje osmatraĉnice na bedemu da bi se s ostalima upiljio u
mene.
11
Radoznalo se nagnuo preko cevi pištolja. Da je tad opalio i njemu bi otkinuo
obe
ruke i deo lica. „Je li istina ono što priĉaju o tebi?―
Samo ćuti, ostani nadurena i gledaj da te ne ubiju. „Pa, zavisi šta priĉaju.―
Eto ti ga sad! Nisam dugo izdrţala. „A i ne bi trebalo tako da drţiš pištolj.―
Ikar je rasejano podesio stisak, ne skidajući pogled s mene. „Priĉa se da
moţeš da upucaš ĉoveka kroz oko s pedeset stopa razdaljine po mrklom
mraku. Da
si prošetala kroz kišu metaka u Ilijazu i izašla napolje sa sultanovim tajnim
ratnim
planovima.― Ilijaza se malo drugaĉije sećam. Iz njega sam, prvo i prvo,
izašla s
metkom u sebi. „Da si zavela jednu od ţena emira Dţalaza dok su bili u poseti
Izmanu.― E, to dosad nisam ĉula. Jesam ĉula onu priĉu da sam zavela samog
emira.
No, moţda je i emirova supruga volela ţene. Ili su priĉu izokrenuli prenoseći
je od
usta do usta, imajući na umu da se u polovini priĉa o Plavookom Banditu u
poslednje vreme ĉinilo da sam muško. Nisam se više obavijala krpama
praveći se
da sam momak, ali oĉito je trebalo još malo da napupim da bih ubedila ljude
da je
Bandit zapravo devojĉe.
„Da si ubila stotinu galanskih vojnika u Fahaliju―, nastavio je dalje, sve
zaplićući jezikom, ne mareći za moje ćutanje. ,A ĉuo sam i da si utekla iz
Malala
na krilima divovskog plavog ruha, poplavivši bogomolju za sobom.―
„Ne bi trebalo da veruješ u sve što ĉuješ―, ubacila sam se kad je Ikar
konaĉno
zastao da udahne, oĉiju poput dva luzija od silnog uzbuĊenja.
Sav se snuţdio, razoĉaran. Još uvek klinac, spreman da poveruje u sve
moguće priĉe, kao što sam i ja bila u njegovim godinama. Doduše ovaj mi je
delovao mlaĊe nego što sam ja ikada bila, bar od onoga ĉega se sećam. Nije
trebalo
da bude tu i da drţi pištolj u ruci. No, to je upravo ono što pustinja uĉini s
nama.
Pretvori nas u sanjare s oruţjem. Prešla sam jezikom po zubima. „A to s
bogomoljom u Malalu bilo je sluĉajno… manje-više.―
Zamor prostruja meĊu okupljenima. Slagala bih da kaţem da mi trnci
oduševljenja nisu prošli kiĉmom. A laganje ipak jeste greh.
Već je skoro pola godine prošlo otkad sam stajala u Fahaliju s Ahmedom,
Dţinom, Šazad, Halom i blizancima, Izom i Mazom. Mi naspram vojski i
Nuršama, demĊija kojeg je sultan pretvorio u oruţje; demĊija koji mi je
igrom
sluĉaja bio brat.
Mi, gotovo bez ikakvih izgleda da pobedimo razorno moćnog demĊija. No
ipak smo preţiveli. I otad je priĉa o bici za Fahali proputovala pustinju brţe
ĉak i
od bilo koje priĉe o Sultimovom izazovu. Na desetine puta sam slušala kako
je
priĉaju ljudi koji nisu ni znali da ih i pobunjenici slušaju. Naši su poduhvati
postajali sve veći i sve neuverljiviji sa svakim novim prepriĉavanjem, ali se
priĉa
uvek završavala na isti naĉin, uz utisak da, iako se pripovedanje jeste završilo,
priĉa nije. Bilo kako bilo, pustinja neće ostati ista nakon bitke za Fahali.
12
Predanja o Plavookom Banditu rasla su zajedno s priĉom o Fahaliju, sve dok
se nisam pretvorila u pripovest koju ni sama nisam baš sasvim mogla da
prepoznam. U njoj se tvrdilo da je Plavooki Bandit lopuţa, a ne pobunjenik.
Da
sam se na prevaru uvlaĉila ljudima u postelju da bih izvukla podatke za svog
princa. Da sam ubila sopstvenog brata na bojištu. Tu sam najviše i mrzela.
Verovatno zato što se desio taj jedan trenutak, s prstom na okidaĉu, kad je sve
to
zamalo postalo istina. Ali ipak sam mu dopustila da utekne. Što je ispalo
moţda još
i gore. Nalazio se ko zna gde, s tolikom moći u sebi. A za razliku od mene,
nije
imao druge demĊije uza sebe da mu pomognu.
Katkad sam, kasno noću, nakon što bi ostatak tabora zaspao, glasno znala da
kaţem da je ţiv. Ĉisto da znam da li je istina ili ne. Dosad mi je uspevalo da to
izgovorim bez oklevanja. MeĊutim, ipak sam se pribojavala da će doći i taj
dan
kad više neću moći. Što bi znaĉilo da se radi o laţi i da mi je brat umro, sam i
uplašen, negde u ovoj bespoštednoj, ratom razorenoj pustinji.
„Ako je već toliko opasna koliko tvrde, trebalo bi da je ubijemo―, doviknuo
je
neko iz gomile. Neki ĉovek s jarkoţutom vojnom vrpcom preko grudi, koja je
izgledala kao sašivena od krpa. Primetila sam da ju je nosilo nekoliko njih. To
mora da je bila novopostavljena straţa Saramotaja, pošto su pravu straţu
pobili.
Drţao je pišrolj u ruci. Uperen u moj stomak. A rane u stomaku nikako nisu
dobre.
Te vas sporo ubiju.
„Ali ako je stvarno Plavooki Bandit, onda je uz Princa Pobunjenika―, javio
se
još neko. „Zar to onda ne znaĉi da je na našoj strani?― E, to je već bilo
pitanje od
milion fuza.
„Pa baš se ĉudno ophodite prema nekome ko je na vašoj strani.― Pridigla
sam
svezane ruke. Zamor na to prostruja kroz okupljene. Što i nije bilo loše; to bi
znaĉilo da baš i nisu toliko sloţni koliko se ĉinilo s druge strane njihovog
neprobojnog bedema. „Ako smo već svi ovde prijatelji, da me moţda
odveţete, pa
da popriĉamo?―
„Dobar pokušaj, Banditu―, Hosam me je još jaĉe stegnuo. „Nećemo ti
sigurno
dati priliku da se dokopaš pištolja. Naslušao sam se priĉa o tome kako si ubila
desetak ljudi jednim jedinim metkom!― Bila sam popriliĉno sigurna da tako
nešto
nije bilo izvodljivo. Uostalom, nije mi ni bio potreban pištolj da bih sredila
desetak
ljudi.
Skoro da su ispali smešni. Upotrebili su uţe da bi me vezali. Ne gvoţĊe. Da
mi gvoţĊe dodiruje koţu, bila bih ljudsko biće koliko i oni. Ali kad ga ne bi
bilo,
mogla bih da dignem pustinju na njih. Što bi znaĉilo da sam veću štetu mogla
da
nanesem vezanih ruku nego što bih je ikada nanela s pištoljem u njima. Ali
nisam
nameravala da nanosim štetu.
„Malik ionako treba da odluĉi šta ćemo s Banditom―, onaj uozbiljenih oĉiju
napeto je protrljao bradu rukom spominjući njihovog samoproklamovanog
vodu.
13
„Ĉisto da znate da i ja imam ime―, ubacih se. „Malik se još nije vratio―,
odbrusio je isti onaj što je drţao pištolj uperen u mene. Uĉinilo mi se da je od
ţivĉane fele. „Mogla bi svašta da uradi dok se ne vrati.―
„Amani. Zovem se Amani.― Niko me nije slušao. ,Ako ste se kojim sluĉajem
zapitali.― Ta njihova rasprava mogla je dobrano da potraje. Kad ĉitav sabor
odluĉuje, nikad ne ide brzo. I gotovo nikada ne upali.
„Pa, onda je zatvorite dok se Malik ne vrati―, doviknuo je neki glas iz
pozadine.
„U pravu je―, dobaci neki drugi glas s druge srrane, opet neko lice koje
nisam
mogla da vidim. „Strpajte je u zatvor gde neće praviti nevolje.―
Talas slaganja prostrujao je masom. Naposletku onaj ĉovek tuţnih oĉiju
cimnu glavom, oštro klimnuvši.
Okupljeni su se brţe-bolje razmakli kako bi me Hosam provukao kroz njih.
Mada se i nisu nešto naroĉito odmakli. Svi su hteli da pogledaju Plavookog
Bandita. Zurili su, laktajući se dok me je vukao pored njih. Znala sam šta
vide.
Devojku mladu od njihovih kćerki, raseĉene usne i crne kose zalepljene za
lice
krvlju i znojem. Legende nikada ne ispadnu onakve kakvim ste ih zamišljali
kad ih
izbliza ugledate. Ni ja nisam bila izuzetak. Jedino što me je razlikovalo od
bilo
koje druge ţgoljave tamnopute pustinjske devojke behu oĉi, koje plamteše
plavom
bojom svetlijom od podnevnog neba. Poput najvrelijeg dela vatre.
„Jesi li jedna od njih?―, neki nov glas, piskav u jeci mase. Neka ţena pod
ţutom maramom, probila se na ĉelo. Tkanina je bila izvezena cvetićima koji
su se
gotovo u celosti podudarali s mojim oĉima. Uznemirila me je neka oĉajniĉka
uzbunjenost na njenom licu. „Njih― je nekako ĉudno izgovorila. Kao da je
mislila
na demĊije.
Ĉak ni oni koji su znali za demĊije obiĉno ne bi uspevali da me razaznaju.
Mi,
deca dţinija i smrtnica, mnogo više smo liĉili na ljude nego što je većina
naroda
mislila. Pa i sebe sam dobro zavaravala skoro sedamnaest godina. Uglavnom
nisam
izgledala neprirodno, već samo polustrano.
Oĉi su me odavale, ali samo ako biste znali šta treba da traţile A ova ţena
izgleda jeste znala.
„Hosame―, ţena je teturavo pokušavala da nas sustigne dok me je vukao
ulicama. „Ako je jedna od njih, vredi koliko i moja Rana. Mogli bismo nju da
ponudimo. Mogli bismo…―
Hosam ju je ipak samo odgurnuo tako da je masa opet proguta pre nego što će
me on povući dublje u grad.
Ulice Saramotaja behu isto onoliko uzane koliko su bile stare, te primoravahu
masu da se proredi, i potom usput i raziĊe. Zidovi su se tesno zbili oko nas sa
svojim izduţenim senkama, ĉak toliko da sam ih na nekim mestima dodirivala
ramenima na obe strane. Prodosmo i pored dve jarko obojene kuće
razvaljenih
14
vrata. Na zidovima je bilo tragova baruta. Prolazi i prozori zakovani daskama.
Bilo
je sve više i više tragova ratovanja kako smo nastavljali dalje. Grad u kome su
borbe izbile iznutra, umesto izvan zidina. Pretpostavljam da se upravo to i
zvalo
pobunom.
Vonj natrulih tela zapahnuo me je pre nego što sam ih ugledala.
Prošli smo kroz neki uzan luk dopola pokriven ćilimom koji se sušio na
suncu. Rese me okrznuše po vratu kad sam se sagnula da proĊem. Nakon što
sam
opet podigla glavu, ugledah dvadesetak tela kako se njišu obešena za vrat.
Bila su
okaĉena skupa duţ velikog spoljnog zida poput fenjera.
Fenjera kojima su oĉi iskljucali lešinari.
Bilo je teško proceniti da li su bili stari, mladi, lepi ili naruţeni. Ali svi su bili
bogati. Ptice se još nisu dohvatile kurti1 izvezenih bogato obojenim koncem i
prefinjenih muslinskih rukava njihovih dolama. Gotovo se zagrcnuh od
smrada.
Smrt i pustinjska vrelina brzo dokusure tela.
Sunce je zalazilo iza mene. Što je znaĉilo da će ĉim zarudi zora tela biti
obasjana svetlošću.
Nova zora. Nova pustinja.
1 Vrsta orijentalnih tunika (Prim. prev.)
15
Glava 3
U zatvoru je smrdelo skoro gore nego oko onih leševa.
Hosam me je gurnuo niz stepenice što vodiše dole u zatvorske ćelije. Imala
sam taman dovoljno vremena da nazrem dugaĉak niz ćelija s gvozdenim
rešetkama
s obe strane tesnog prolaza pre nego što će me Hosam strpati u jednu od njih.
Ramenom sam gadno lupila o pod. Što mu muka, ima da mi još i pomodri.
Nisam ni pokušavala da ustanem. Ostala sam da leţim s glavom na hladnom
kamenom podu dok Hosam nije zakljuĉao ćeliju za mnom. Grebanje gvozda o
gvoţde nateralo me je da zaškrgućem zubima. Nisam se micala dok se bat
koraka
polako udaljavao stepeništem. Triput sam duboko udahnula pre nego što ću se
nekako uskobeljati na noge koristeći se vezanim rukama i laktovima.
Pri vrhu ćelije nalazilo se neko prozorĉe koje je propuštalo taman toliko
svetlosti da ne moram da bauljam po mraku. Kroz gvozdene rešetke mogla
sam da
vidim i u ćeliju preko puta svoje. Neka devojĉica, nije imala više od deset
leta,
sklupĉana u ćošku, drhtala je u svetlozelenoj, sada već zaprljanoj dolamici,
posmatrajući me iskolaĉenih oĉiju.
Prislonila sam lice uz rešetke ćelije. Osetih hladnoću gvozda duboko u
demĊijevskom delu sebe.
„Imin?―, doviknuh niz zatvor. „Mahdi?― Saĉekala sam odgovor
zadrţavajući
dah, ali naiĊoh samo na tajac. A onda primetih da se u drugom delu zatvora
pojavljuje delić neĉijeg lica, priljubljenog uz rešetke, uz prste oĉajniĉki
stegnute
oko gvozda.
,Amani?―, uzvratio mi je neĉiji glas. Zazvuĉao je promuklo od ţeĊi, mada je
zadrţao nazalan, gord ton. Onaj koji sam dobro upoznala u proteklih nekoliko
meseci otkad je Mahdi sa još nekoliko njih iz uĉenjaĉkih krugova Izmana
napustio
grad i došetao u naš tabor. „Ti li si? Otkud tebe tu?―
„Ja sam―, slegnuh ramenima od olakšanja. Ipak su preţiveli. Nisam
zakasnila.
„Došla sam da vas spasem.―
„Eh, šteta onda što su i tebe zatoĉili, zar ne?―
Jedva se uzdrţah da ne razveţem jezik. Znala sam da se na Mahdija moglo
raĉunati da će biti osoran prema meni ĉak i u zatvorskoj ćeliji. O Mahdiju i
ostalim
slabićima iz grada koji su kasno pristupili samom srcu pobune nisam imala
neko
mišljenje. Nakon što smo mi već prolivali krv da bismo preuzeli polovinu
pustinje.
No, to ipak jesu bili ljudi koji su podrţali Ahmeda kad je pristigao u Izman.
Oni s
kojima je priĉao o filozofiji, s kojima je i zaĉeo prvu iskru pobune. Osim toga,
ako
16
bih dopustila da svi koji mi idu na ţivce pomru, dobrano bismo utanjili sa
saveznicima.
„Pa―, posegnuh za najsladunjavijim mogućim glasom, „kako bih drugaĉije
prošla kroz kapiju nakon što si toliko gadno omašio sa zadatkom da su ĉitav
grad
zakljuĉali?―
Na to me, na moje veliko zadovoljstvo, s druge strane zatvora doĉekaše
nadurenost i muk. Ĉak bi i Mahdiju, s pogrešne strane zatvorskih vrata, bilo
teško
da nas razuveri da nije omanuo. Ali likovati sam mogla i kasnije. Pošto su
poslednje zrake sunca poĉele da se povlaĉe, morala sam brzo da delam.
Odstupila
sam od gvozdenih rešetaka. Protrljah prste nastojeći da vratim krv u šake.
Pesak koji mi se zalepio za njih kada sam odglumila ono spoticanje pred
kapijom, nestrpljivo se uskomešao. Bilo ga je i po odeći, u kosi, po oznojanoj
koţi.
U tome i jeste ĉar pustinje. Uvuĉe vam se svuda, do same duše.
Dţin mi je to onomad rekao.
Potisnuh to sećanje i zaţmurih. Duboko udahnuvši, povukla sam sav pesak sa
koţe – svako zrnce, svaka ĉestica odazva se na moj poziv i odvoji od mene
paţljivo lebdeći u vazduhu.
Kad sam otvorila oĉi, bejah okruţena pešĉanom omajom koja se prelivala
zlatom na poslednjim zracima popodnevnog sunca što kuljaše u ćeliju.
U ćeliji preko puta moje, ona devojĉica u zelenoj dolami ovlaš se uspravila i
provirila iz polutame da me bolje pogleda.
Ĉim sam uvukla dah, pesak se zbio u neku vrstu kandţije. Isturila sam vezane
ruke od tela koliko god sam mogla, pomerajući i pesak istim pokretom.
Nijedan
drugi demĊi nije shvatao zbog ĉega moram da se miĉem kad koristim svoju
moć.
Hala je rekla da zbog tog izgledam kao neki od šarlatana s trţnice u Izmanu, i
to od
onih najgore vrste. Ali ona je roĊena s moći u rukama. A tamo odakle ja
potiĉem
oruţju treba ruka koja bi ga upotrebila.
Pesak mi se spustio izmeĊu zglobova poput seĉiva da mi preseĉe uţe. Ruke
mi se oslobodiše.
E, sad sam već mogla da nanosim pravu štetu.
Posegnuvši za peskom, sevnula sam rukom nadole u oštrom luku kao da
seĉem maĉem. Pesak jurnu za njom i uleti u bravu ćelije ţestinom pustinjske
oluje
skupljenom u jednom udarcu.
Kljuĉaonica se rasprsla uz prijatan zvuk krckanja. I ja se, za tili ĉas, naĊoh na
slobodi.
Ona devojĉica u zelenom samo je buljila kad sam šutnula vrata tako da ne
dotaknem gvoţĊe, istovremeno prikupljajući pesak u pesnicu.
„I?―, lagano se spustih hodnikom skidajući sa sebe ostatke prekinutog uţeta.
Konopac mi je lagano spao s desne ruke, ostavljajući za sobom crveni otok.
Odvezala sam ĉvor na levoj ruci zaustavivši se pred ćelijom u kojoj se nalazio
17
Mahdi. „Kako teku oni tvoji diplomatski pregovori?― Poslednje uţe mi je
skliznulo
s ruku na pod.
Mahdi je navukao kiseo izraz lica: „Došla si da nas zafrkavaš ili spašavaš?―
„Pa, ne vidim što ne bih mogla oboje?― Nalaktivši se na vrata ćelije,
naslonila
sam bradu na pesnice. „Nisi li ti ono rekao Šazad da ne treba da poĊemo s
tobom
jer ţene ĉovek nikako ne moţe uzeti za ozbiljno u politiĉkim pregovorima?―
„Zapravo―, ukljuĉio se neki glas iz dubine ćelije, „ĉini mi se da je rekao da
biste ga ti i Šazad samo bespotrebno ometale?
Imin je prišla vratima da je bolje vidim. Lice nije bilo prepoznatljivo, ali bih
te zajedljive ţute oĉi uoĉila bilo gde. Naš demĊijevski preobrazitelj. Poslednji
put
kada sam videla Imin, kako napušta tabor, bila je u sitnom ţenskom obliĉju u
prevelikoj muškoj odeći – da bi olakšala teret konju. Bilo je to meni poznato
telo
koje je koristila više puta dosad. Ali ipak se radilo o jednom iz beskrajnog
špila
ljudskih obliĉja koje je Imin mogla da navuĉe: deĉko, devojka, muškarac ili
ţena.
Dosad sam se već i bila navikla na Iminino veĉito promenjivo lice. To je
znaĉilo da
je nekih dana bila sitna devojka krupnih oĉiju sićušna na konju kojeg bi
jahala, ili
borac dovoljno snaţan da podigne nekog s tla jednom rukom. Nekog drugog
dana
bio bi to ţgoljavi uĉenjak, iznerviran ali bezopasan u dnu neke ćelije u
Saramotaju.
No, bilo da se radilo o deĉku ili devojci, muškarcu ili ţeni, te upeĉatljivo
zlatne oĉi
nikada se nisu menjale.
„Tako je―, okrenula sam se ponovo ka Mahdiju, „moguće je da sam
zaboravila odveć zaprepašćena da ti nije izbila sve zube na licu mesta.―
„Jesi li završila?―, Mahdi je izgledao kao da je zagrizao ukiseljen limun. „Ili
ćeš i dalje da traćiš vreme koje bismo mogli da potrošimo na bekstvo?―
„Dobro, dobro―, odmaknula sam se i ispruţila ruku. Pesak je odmah
odgovorio na to tako što mi se sakupio u šaci. Zamahnula sam rukom,
osećajući
moć koja mi se nakupljala u grudima, pa je zadrţah naĉas pre nego što ću
izbaciti
pesak. I kljuĉaonica je prasnula.
„Napokon!―, Mahdi je zazvuĉao ogorĉeno, kao da sam neka sluškinja kojoj
je
trebalo neobjašnjivo mnogo vremena da mu donese hranu. Pokušao je da se
progura pored mene, ali sam izbacila ruku da ga zaustavim.
„Šta je sad…?―, otpoĉeo je, već ispunjen besom. Poklopila sam mu usta
rukom da ga ućutkam, osluškujući. Zapazila sam mu promenu na licu, ĉim je i
on
ĉuo. Bat koraka na stepenicama. Ĉuvari su nas ĉuli.
„Baš si morala da budeš toliko buĉna?―, šapnuo mi je kad sam sklonila ruku.
„Da znaš da mi sledeći put moţda neće ni pasti na pamet da te izbavljam.―
Gurnula sam ga nazad u ćeliju, uveliko mozgajući kako da nas izvuĉem odatle
ţive. Imin se progurala pored Mahdija da bi izašla iz ćelije. Nisam je
zaustavljala.
Ne bih mogla ni da sam htela. Usput se već bila preobrazila, otarasivši se
bezopasnog uĉenjaĉkog tela koje je naraslo dve glave poviše mene i dvaput
šire. S
18
takvim Iminom ne bih poţelela da se susretnem u nekom mraĉnom sokaku.
Nelagodno je istegao ramena pod košuljom koja mu je sada bila zategnuta na
telu.
Ĉak mu se na ramenu rasparao šav.
Dotad se već u potpunosti smrklo. Ĉelije su bile mutno osvetljene. Videla sam
njihanje svetla iz fenjera na stepeništu. Odliĉno, nek nam bar to bude
prednost.
Priljubila sam se uz zamraĉeni deo zida u podnoţju stuba. Imin je, voden
mojim
primerom, uĉinio isto s druge strane.
Stadosmo ĉekati, osluškujući sve glasniji bat na stepenicama. Izbrojala sam
najmanje ĉetiri para ĉizama. Moţda i pet. Brojĉano su nas nadjaĉali i još su
bili
naoruţani, ali moraće da sidu jedan za drugim u koloni, što znaĉi da im
brojnost
ništa ne znaĉi. Svetlost fenjera titrala je po zidovima kako su se spuštali.
Imala sam
prednost iznenaĊenja na svojoj strani. A kao što je Šazad oduvek govorila,
kad se
boriš s nekim dvaput većim, gledaj da prvi udarac bude stvarno dobar. Udarac
koji
uopšte neće oĉekivati. A još bolje je ako moţe da bude i poslednji.
Ona devojĉica u zelenom pomerila se preko puta mene tako da se sada našla
uz rešetke, opĉinjeno nas posmatrajući. Prinela sam prste usnama da joj
prenesem
poruku. Klimnula mi je glavom. Odliĉno. Jeste bila mala, ali ipak je bila iz
pustinje. Umela je da se snaĊe.
Izvela sam svoje ĉim se glava prvog ĉuvara pojavila pred nama.
Jedan ţestok nalet peska pravo u slepooĉnicu koji će ga odbaciti pravo u
rešetke devojĉicine ćelije. Oteturala se unatraške kada mu je lobanja pukla na
gvoţĊu. Imin ga je zgrabio otpozadi, da ga podigne od poda i baci o zid.
Njegovo
prepadnuto lice bilo je poslednje što sam videla pre nego što će mu fenjer
pasti na
pod i razbiti se. Plam se ugasio. Ostala sam potpuno slepa.
Na to se zaĉuo pucanj koji je pokrenuo lavinu vrisaka, što po ćelijama, što
izvan njih. meĊu njima, zaĉuh i glas koji je uzvikivao neku molitvu. Ja
umesto toga
šapnuh psovku, pa se priljubih uza zid. Manji su bili izgledi da me pogodi
zalutali
metak ako ne budem nasred hodnika. Morala sam da porazmislim. I oni su
bili
zaslepljeni kao i mi. MeĊutim, oni su bili naoruţani, a ja sam prosto morala
da
zakljuĉim da im ne bi smetalo da ubiju nekog od zatvorenika zalutalim
metkom
kao što meni sigurno bi. Zaĉu se novi pucanj, ali je ovoga puta usledio vrisak
više
bolan nego uplašen. Um mi se usporio u iznenadnom naletu panike, dok sam
pokušavala da ispratim sve zvukove. Davno se nisam zatekla sama u borbi.
Da je
Šazad bila pored mene, našla bi neki izlaz. Mogla sam da uzvratim u mraku,
ali
mogla bih da udarim i Imin ili onu devojĉicu u zelenom isto koliko i
neprijatelja.
Trebalo mi je svetio. Oĉajniĉki.
A onda iznebuha, kao odgovor na neku molitvu, sunce zasja u zatvoru.
Zvezdice mi zatreperiše u oĉima. I dalje sam bila zaslepljena, ali ovoga puta
iznenadnim odbleskom svetlosti. Izbezumljeno sam zatreptala u pokušaju da
nazrem nešto kroz taĉkice pred oĉima.
19
Vid mi se bistrio opasno sporo, dok me je uspaniĉeni rad srca podsećao da
sam beskorisna, slepa i okruţena naoruţanim neprijateljima. Okolina mi se
izoštravala pred oĉima malo-pomalo. Dva ĉuvara na podu. Nepomiĉna.
Trojica
njih su trljala oĉi, opustivši pištolje pod prstima. Priljubljenom uza zid, Iminu
je
krvarilo rame. A unutar ćelije, ona devojĉica u zelenom s majušnim
sunašcem, ne
većim od šake, na spojenim dlanovima. Lice joj je blistalo na blagoj svetlosti
koja
joj je odozdo po licu bacala ĉudnovate senke zbog kojih je izgledala mnogo
starije.
Sad mi je bilo sasvim jasno da su te krupne oĉi kojima me je posmatrala bile
neprirodne koliko i moje i Iminine. Boje zgasle ţeravice. I ona je bila demĊi.
20
Glava 4
Biće vremena da kasnije razmišljam o svom novom demĊijevskom
savezniku. A
sad je trebalo da upotrebim dar koji nam je dala. Pištolji ĉuvara već su krenuli
da
se podiţu ka meni – nalet peska izbi im ih iz ruku. Jedan ĉuvar je unatraške
uleteo
u Imin. Imin ga je šĉepao i ja, nakon jednog kratkog obrtaja, zaĉuh pucanje
vrata.
Jedan od ĉuvara je poleteo na mene s podignutim noţem. Podelivši pesak na
dva, jedan deo sam upotrebila da mu odgurnem ruku u stranu pre nego mi se
pribliţi, a ostatak sam oĉvrsnula u ruci da bih oblikovala pešĉanu dimiskiju.
Njome
mu glatko presekoh gušu i raskrvarih ga. Imin je odmah zgrabio odbaĉeni
pištolj.
Moţda nije nišanio dobro kao ja, ali u ovako skuĉenom prostoru teško je
promašiti.
Pognula sam se ĉim je Imin opalio. Novi vrisci dopreše iz ćelija, ali su ih
zaglušili
pucnji koji odjeknuše o kamene zidove.
A onda tajac. Uspravila sam se. Sve je bilo gotovo. Imin i ja smo preţiveli.
Ĉuvari nisu.
Mahdi je kroĉio iz ćelije usana izvijenih u osudujućem izrazu nad telima dok
je zagledao nastali pokolj. Tako to ide kod tih umnih ljudi. Hoće da preustroje
svet,
ali oĉito misle da se to moţe i bez ikakvog krvoprolića. Ne hajući za njega,
okrenula sam se ka ćeliji u kojoj se nalazila demĊijevska devojĉica u zelenoj
dolamici. I dalje je drţala ono sunašce, zureći u mene uozbiljenim crvenim
oĉima.
Bile su uznemirujuće jarke.
Raspolutih joj lokot talasom peska. „Ti si…―, otpoĉela sam otvarajući vrata,
ali devojĉica se već našla na nogama ne bi li se progurala pored mene i
istrĉala iz
ćelije na drugi kraj zatvora.
„Samira!―, doviknula je. Primakla se rešetkama, ali nije ih ni takla. Znala je
da treba da se kloni gvozda. Mnogo bolje nego ja u tim godinama. Oslonih se
o
kameni zid. Polako me je sustigao umor sad kad je okršaj bio završen.
„Rana!―, neka devojka se probila u prednji deo ćelije da bi klekla na pod i
našla se oĉi u oĉi s malom demĊijevkom. Ĉinilo se da je bila prelepa pre nego
što
je dopala zatvora. Sad je naprosto izgledala iznureno. Uvuĉene crne oĉi na
upalom
licu. Hitro je osmotrih traţeći neki demĊijevski znak, ali izgledala mi je
potpuno
ljudski. Verovatno je bila mojih godina. Nedovoljno stara da bi joj bila majka.
Moţda sestra? Pruţila je ruke kroz rešetke da bi prinela šaku devojĉicinom
licu.
„Dobro si?―
Mala demĊijevka Rana okrenula se na to prema meni već ljutito pućeći usta.
„Puštaj je napolje!― Naredba, ne molba. I to od nekoga ko se navikao da ih
izdaje.
21
„Niko te nije nauĉio da kaţeš molim te, mala?―, izlete mi, mada nije bilo ni
vreme ni mesto za lekcije iz lepog ponašanja. A ni ja verovatno nisam bila
prava
osoba za tako nešto.
Rana je pokušala da me nadjaĉa pogledom. Što je verovatno i delovalo na
većinu ljudi. Ja sam se već bila navikla na demĊije, ali su ĉak i mene
onespokojile
te njene crvene oĉi. Prisetila sam se nekih priĉa u kojima se govorilo o Adilu
Osvajaĉu koji beše toliko zao da su mu oĉi plamtele crvenim ţarom. S tim
njenim
oĉima, navikla je da dobije šta god hoće. Ali zato ja nisam navikla da radim
šta mi
se kaţe. Krenuh da vrtim pesak oko prstiju, ĉekajući.
„Pusti je, molim te―, pokušala je, pre nego što će lupiti nogom o pod –
„Smesta!―
Uzdahnuvši, odgurnula sam se od zida. Eto, bar sam i ja pokušala. „Miĉi
se―,
umem i ja da izdajem naredbe.
Ĉim se lokot raspao, Rana se bacila napred da bi se obesila starijoj devojci
oko vrata, i dalje paţljivo drţeći svetlosnu kuglu u jednoj ruci, dok je drugom
stezala prljavu tkaninu devojĉine dolame. Mogla sam da vidim i ostatak ćelije
zahvaljujući sjaju tog sunašca u njenoj ruci. Skuĉeni prostor bio je krcat
zatvorenicama, toliko zbijenim da nisu imale mesta da se opruţe, pa se
desetak
ţena naherilo jedna uz drugu. Već su poĉele da ustaju, posrćući napolje iz
ćelije
ţeljne slobode, te su Imin i Mahdi bili primorani da uspostave kakav-takav
red.
Sve su bile devojke ili ţene. Ni u ostalim ćelijama nije bilo drugaĉije, shvatih
dok sam zagledala obazriva, napeta lica u polutami prislonjena o rešetke,
uzdrţana
pred nama, mada s opreznom nadom u izbavljenje. Mahdi i Imin pronadoše
sveţanj kljuĉeva na jednom od ubijenih, te se dadoše u oslobaĊanje ostalih
zatoĉenica. Valjda je tako bilo lakše nego da slamamo lokote. Zatvorenice
stadoše
da kuljaju iz jedne ćelije za drugom, katkad jureći jedna drugoj u zagrljaj,
katkad
samo posrćući, zverajući unaokolo poput uplašenih ţivotinja.
„A muški?―, upitala sam Samiru kada se odvojila od Rane, sluteći da već
znam odgovor.
„Oni su im bili mnogo opasniji―, reĉe mi Samira. „Bar nam tako Malik reĉe
kada je…―, prekinula se da bi zaţmurila kao da će time spreĉiti da ih opet
vidi
kako umiru od ruke ĉoveka koji je preuzeo vlast u njenom gradu. „I manje
vredni.―
Trebao mi je koji sekund da shvatim znaĉajan pogled koji mi je uputila iznad
Ranine glave. A onda mi je sinulo. Ţene koje su se gurale napolje iz ćelija bile
su
mlade. U poslednje vreme bilo je dosta glasina o porobljivaĉima koji su rešili
da
iskoriste rat. Otimajući devojke iz našeg dela pustinje da bi ih prodali
vojnicima
rasporeĊenim negde daleko od svojih ţena, ili bogatašima iz Izmana. A tu je
dakako i vrednost jednog demĊija…
„Rana.― Krenuh da preturam po mislima. Negde sam danas već ĉula to ime.
A
onda shvatih da se radilo o onoj ţeni pod maramom izvezenom plavim
cvetovima.
22
Onoj koju je zanimalo da li sam demĊi. Sad mi je bilo jasno zašto me je
prepoznala. „Majka se brine za tebe.―
Mala mi je prezrivo odmerila lice i dalje priljubljena uz Samirine grudi.
„Zašto onda nije došla da me izbavi?―
„Rana!―, prosiktala je Samira prekorno. Biće da ja nisam bila jedina koja je
pokušavala da nauĉi malu demĊijevku lepom ponašanju. Samira se bila
nekako
uspravila uz vrata ćelije. Pruţila sam joj ruku da joj pomognem da ustane s
mesta
na kom je kleĉala. Rana joj se i dalje drţala za rub zaprljane dolame,
oteţavajući
Samiri kretanje, kao da već ionako nije bila dovoljno slaba. „Oprosti joj―,
reĉe mi
Samira. Imala je neki fini naglasak koji me je podsetio na Šazadin, mada je
ovaj
bio mnogo neţniji. „Nema ĉesto razloga da priĉa sa strancima.― Ta poslednja
reĉ
beše propraćena oštrim pogledom devojĉice.
„Sestra ti je?―, pitala sam je.
„Na neki naĉin.― Samira je spustila ruku devojĉici na glavu. „Moj otac je―,
pokolebala se, „to jest bio je emir Saramotaja. Sad je mrtav.― Glas joj je bio
ravan i
pribran, krio je potisnutu bol. Znala sam kako je to kad gledaš smrt roditelja.
„Njena majka je bila sluškinja u domu moga oca. Kada se Rana rodila,
izgledajući… drugaĉije, njena majka je krenula da preklinje moga oca da je
sakrije
od Galanaca.― Samira mi se na to zagledala u lice. Obiĉno sam mogla da
proĊem
kao ĉovek, ĉak i sa svojim plavim oĉima. MeĊutim, bilo je i onih kojima su
demĊiji bili poznati pa su mogli da me uoĉe, kao što je i Dţin uradio.
„Pretpostavljam da shvataš zašto.―
Ja sam imala sreće. Preţivela sam Galance šesnaest godina, a da nisu u meni
ptepoznali ono što jesam jer sam mogla da proĊem kao ljudsko biće. Rani to
nikada ne bi uspelo. A za Galance sve što nije ljudsko jeste ĉudovišno. Nema
razlike za njih izmeĊu demĊija i koţonoše ili more. Rana bi s tim svojim
crvenim
oĉima bila mrtva ĉim je ugledaju.
Samira je neţno prešla prstima devojĉici kroz kosu umirujućim potezom koji
je govorio o mnogobrojnim noćima provedenim u ubeĊivanju devojĉice da
zaspi.
„Prihvatili smo je i sakrili. Nakon što je poĉela da radi… ovo―, Samirini
prsti
zaigraše nad svetlošću u Raninim rukama, „moj otac je rekao da je u njoj
sigurno
vaskrsla princeza Hava.―
Priĉa o princezi Havi bila mi je jedna od omiljenih tokom odrastanja. Poticala
je iz prvih dana ĉoveĉanstva, dok je Uništiteljka Svetova još hodila zemljom.
Hava
beše kći prvog sultana Izmana. Glas princeze Have bio je toliko divan da bi
svi
koji ga ĉuju padali na kolena. Njeno je pevanje dovelo nekog koţonošu do nje,
prerušenog u telo jednog od njenih sluga. Ukrao joj je oĉi pravo iz glave.
Princeza
Hava je vrisnula, i na to se junak Atalah pojavio da je spase pre nego joj
koţonoša
uzme i jezik. Prevarivši zloduha, uspeo je da joj vrati oĉi. A kada se Havi
povratio
vid i kada je prvi put ugledala Atalaha, srce joj zastade u grudima. Hava je
osetila
23
nešto toliko novo i ĉudnovato da je pomislila da umire. Hava je oterala
Atalaha od
sebe jer joj je bilo mnogo teško da ga gleda. No nakon što je otišao, srce ju je
još
više zabolelo. Bili su to prvi smrtnici koji su se, prema priĉi, ikada zaljubili.
Jednoga dana do Have u Izman stigoše vesti da su neki veliki grad u pustinji
zaposeli zlodusi i da se Atalah bori protiv njih. Grad je svakoga dana
pokušavao da
podigne novu odbranu, ali bi zlodusi svake noći došli da je sruše, terajući grad
da
poĉne iz poĉetka u zoru ĉim se zlodusi povuku. Ĉuvši da je Atalah gotovo
sasvim
sigurno osuĊen na propast, Hava je izašla u pustinju van Izmana, lijući toliko
gorke
suze da se neki buraki, besmrtni konj saĉinjen od peska i vetra, saţalio na nju i
pritekao joj u pomoć. Zajahala je burakija po pesku, pevajući toliko orno da
se
sunce popelo na nebo dok je hitala k Atalahu. Stigavši u Saramotaj, zadrţala
je
sunce na nebu i zloduhe podalje od grada stotinu dana, taman dovoljno da
Saramotajci izgrade svoje velike, neprobojne zidine, radeći danonoćno sve
dok
nisu bili bezbedni.
Pošto najzad okonĉaše posao, ona je pustila sunce, pa se, sigurna iza bedema
velikoga grada, udala za svoju ljubav Atalaha.
Hava je ĉuvala straţu na tim bedemima kad Atalah svake noći izjaše u boj
dok joj se ne vrati u svanuće. Još je stotinu noći Atalah izlazio kroz kapiju da
brani
grad. U bici je bio nedodirljiv. Nijedna kandţa zloduhova nije mogla da ga
zagrebe. Ona je budno motrila svake noći, sve dok, tokom stotinu i prve
straţe,
strela zalutala iz bitke nije doprla do bedema i oborila princezu Havu.
Kada je Atalah ugleda kako pada sa zidina, srce mu stade od tuge. Odbrana
koja ga je toliko dobro ĉuvala stotinu noći se raspade, i zlodusi ga savladaše i
iskopaše mu srce iz grudi. Ali u trenu kada oboje umreše, sunce poslednji put
granu u gluvo doba noći. Zlodusi se nisu mogli boriti po suncu. Stoga
izgoreše, i
grad bi spašen poslednjim udisajima Havinim i Atalahovim. Ţitelji grada mu
dadoše ime u njenu slavu: Saramotaj. Što je na prvobitnom jeziku znaĉilo
„princezina smrt―.
Zapitala sam se da li je nekom dţiniju bila zabavna pomisao da svojoj kćerci,
roĊenoj u Havinom gradu, da isti dar koji je i ona imala.
Hava je, meĊutim, bila ljudsko biće. Ili bar tako stoji u priĉama. Nikada se
ranije o tome nisam zapitala. Ljudima su se u tim starim priĉama moći
javljale
niotkuda. Ili je moţda Hava bila jedna od nas, pa je vekovnim pripovedanjima
skrivena ĉinjenica da nije bila prava princeza nego demĊi. Na kraju krajeva, u
silnim prepriĉavanjima Sultimovog izazova, neţna i lepa Dalila pretvorena je
u
grozomornu zver s rogovima izraslim na glavi. A i neke priĉe o Plavookom
Banditu volele su da izostave onu malu sitnicu da sam ţensko.
„Mislili smo da će biti bezbedna posle Fahalija―, Samira je privila Ranu uz
sebe. „Ispostavilo se da je, ĉak i ako ne ţele da je unište, neki ljudi hoće za
neke
druge stvari.― Postojalo je ono glupavo praznoverje da delić demĊija moţe
da
24
izleći sve boljke. Hala, naša zlatoputa demĊijevka, Iminina sestra, nosila je na
sebi
podsetnik na to svakoga dana: dva su joj prsta bila odseĉena i prodata.
Verovatno
da bi tamo neki bogataš izleĉio bolove u ţelucu. „Priĉa se da se ĉak i sultan
dao za
nekim demĊijem.―
„To već znamo―, presekla sam je, oštrije nego što sam nameravala. Brinulo
me je da će sultan krenuti za Nuršamom više nego bilo šta drugo nakon što
smo
naĉuli glasine. Mislila sam da su izgledi da bi postojao još neki demĊi s
razornim
moćima kao u moga brata bili vrlo mršavi. Ĉak ni ja nisam mogla da sravnim
grad
kao što je Nuršam mogao. No, ipak smo pazili proteklih meseci da se ne
prošire
priĉe da su Plavooki Bandit i demĊi koji je prizivao pustinjske oluje bili jedna
te
iste osoba. Doduše, nije da je bilo neke vajde. Ionako sultanu nikada ne bih
dozvolila da me uhvati ţivu. Sad, meĊutim, porazmislih o tom sunašcetu u
Raninim rukama. Bilo je popriliĉno bezopasno, skriveno na njenim
dlanovima.
Mada moţda i ne bi bilo toliko bezopasno ako bi se ustostruĉilo. Sultanovi
izgledi
sada su bili mnogo bolji.
„Vaša pobuna ga je dosad drţala podalje od ovog dela pustinje―, reĉe Samira.
„Šta misliš koliko će dugo ostati tako?―
Koliko god bude bilo potrebno. Davo nek me nosi ako dopustim sultanu da
uradi nekom drugom demĊiju ono što je uradio Nuršamu. Rana moţda i jeste
samotno derište puno sebe pošto su joj ĉitavog ţivota govorili da je
otelotvorenje
legendarne princeze. Ali ipak je demĊi. A mi se staramo o svojima.
„Mogu je odvesti na sigurno―, nisam mogla da je ostavim tamo. Pogotovo
kad
su postojali izgledi da je pronaĊu, pa da još zateknem sebe kako zurim u nju
preko
cevi pištolja. „Van grada.―
„Ne idem nikuda s tobom―, usprotivila se Rana. Nismo se obazirale na nju.
„Princ Ahmed ţeli da uĉini ovu zemlju sigurnom za demĊije, ali dok se to ne
desi, znam gde bi bila zaštićena.―
Samira se naĉas pokolebala: „Mogu li i ja s njom?―
Ramena mi se opustiše od olakšanja. „Zavisi. Moţeš li da hodaš?―
Imin je pomogao Samiri, pridrţavajući je kad je odhramala do stepeništa s
Ranom, koja je i dalje bila zalepljena za nju. Taman htedoh da se okrenem,
kad
Ranino svetio dotaĉe suprotan zid. Ćelija nije bila sasvim prazna. Neka ţena u
svetloţutoj dolami sklupĉala se nepomiĉno u ćošku.
U trenu sam pomislila da je moţda mrtva, oslabljena danima provedenim u
mraĉnom, pretrpanom zatvoru. Ali onda videh da joj se leda blago nadimaju.
Još je
disala. Ĉuĉnuvši, spustila sam šaku na otkrivenu koţu njene ruke. Bila je
vrelija
nego što bi trebalo da bude tamo dole, daleko od sunca. Bila je u groznici.
Moj
dodir ju je naglo probudio, te joj se oĉi izbezumljeno otvoriše. Zablenula se u
mene
kroz zastot od prljave kose, usplahirena. Zalepila joj se za obraze od krvi i
štroke,
usne su joj bile ispucale od ţeĊi. „Moţeš li da ustaneš?―, upitala sam je. Nije
mi
25
odgovorila, nastavila je da zuri u mene ogromnim crnim oĉima. Delovala mi
je
mnogo gore nego bilo ko drugi od ovih što su se iskobeljali iz ćelija. Jedva da
je
bila budna, a kamoli da bi potrĉala napolje.
„Imin!―, doviknula sam. „Treba mi pomoć. Moţeš li da…?―
„Zahija?―, ime beše prošaptano skoro poput molitve, promuklo, kroz grlo
koje
je zvuĉalo potpuno suvo, sekund pre nego što će joj se glava zabaciti i pre
nego što
će ponovo utonuti u grozniĉav san.
Skamenila sam se. Svakim delićem tela. Zapitala sam se da li se i Hava ovako
osećala kada joj je srce zastalo u grudima.
Najednom više nisam bila Plavooki Bandit. Nisam bila pobunjenica koja
izdaje nareĊenja. Nisam bila ĉak ni demĊi. Bila sam oper devojka iz
Prašnjavog
Druma. Jer bilo je to poslednje mesto na kojem sam ĉula da bilo ko izgovara
ime
moje majke.
26
Glava 5
„Šta je?―, Imin se pojavio pored mene.
„N… n… ne zn…―, jezik mi se zapetljao u pokušaju da izvuĉem um iz
prošlosti. Bilo je i drugih ţena u pustinji po imenu Zahija. Bilo je to ĉesto ime.
Ali
ova je pogledala u mene kao da me je znala kad je izgovorila ime moje majke.
A to
se već i ne dešava toliko ĉesto.
Ne. Nisam ja više bila tamo neka uznemirena, nesmotrena devojka iz neke
pustinjske zabiti. Bila sam Plavooki Bandit, a ovo je bilo spašavanje.
Klimnuh ka
nesvesnoj prilici na podu. „Moţeš li je poneti?―, glas mi beše mnogo ĉvršći
nego
što sam se liĉno osećala.
Imin je, i dalje u onom obliĉju u kojem se maloĉas tukao, podigao tu usnulu
ţenu s poda lagano kao da je krpena lutka.
„Pa ovo je smešno, Amani―, prosiktao je Mahdi, gurajući se kroz masu
osloboĊenih ţena kada sam pošla za Iminom iz ćelije. Nisu izgledale dobro,
ali bile
su ţive i mogle su da stoje na svojim nogama. „Jedno je oslobaĊati ljude, ali ti
hoćeš da beţimo noseći nekoga na rukama?―
„Nećemo je sigurno ostaviti za sobom.― Jednom sam već pogrešila kada sam
ostavila za sobom nekoga kome je bila potrebna pomoć da bih se spasla –
svog
druga Tamida, one noći kad pobegoh iz Prašnjavog Druma s Dţinom. Bila
sam
preplašena, oĉajna i unezverena. Prihvatila sam Dţinovu ruku bez
razmišljanja, i
ostavila Tamida da iskrvari u pesku. Ostavila ga da umre. Nisam mogla da
izbrišem to što se te noći zbilo. Ali više nisam bila ta devojka iz Prašnjavog
Druma. Sada sam mogla da se postaram da niko više ne bude ostavljen za
nama.
„Ko ume da koristi pištolj?―, pitala sam okupljene ţene. Nijedna se nije ni
pomerila. „Ma, nije to toliko teško. Uperite i pucate.― Samira je prva digla
ruku.
Još je nekoliko njih snebivljivo ispratilo njen primer. „Uzmite ih s leševa―,
naredih
im, i sama uzevši jedan. Otvorila sam burence; moć mi je istog trena nestala
pri
najmanjem dodiru s gvoţĊem. Ali bar je bilo puno. Opet sam ga zatvorila i
ugurala
za pojas, pazeći da mi nijednim delom ne dodiruje koţu. Mada mi pištolj i nije
nešto bio potreban. Imala sam ĉitavu pustinju. Ali uvek je dobro imati izbor.
„Hajdemo!―
Već je bio pao mrak, ulice Saramotaja behu puste. Mnogo više puste nego što
bi trebalo da budu odmah nakon sutona.
„Zabrana izlaska iz kuća po mraku―, pojasnio mi je Mahdi usput prigušenim
šapatom. „Ona seljaĉina od uzurpatora na taj naĉin drţi narod obuzdanim.―
Nije
27
morao baš toliko prezrivo da izgovori seljačina, ali nije da bih branila Malika
nakon što je silom preuzeo Saramotaj i narušio Ahmedov ugled.
Zbog te zabrane moglo bi da nam bude ili mnogo lakše ili mnogo teţe. Put se
raĉvao odmah ispred zatvora. Oklevala sam. Nisam se sećala odakle sam bila
došla.
„U kom smeru je kapija?―, pitala sam prigušenim glasom. Ţene što nas
pratiše
zablenuše se u mene ogromnim, prestravljenim oĉima. Samira je naposletku
morala da pusti Raninu ruku i ćutke uperi nadesno. Skoro da je uspela da
prikrije
drhtanje. Drţeći prst na obaraĉu, nastavih dalje.
Bilo mi je mrsko da priznam da je Mahdi bio u pravu, ali nije da smo baš bili
neupadljivi šunjajući se iz zatvora s desetinama ţena koje su liĉile na
dobrostojeće
ţiteljke u iskidanim dolamama. A nisam mogla ni da raĉunam na one ţene
kojima
sam dala pištolje – nosile su ih kao korpe za pijacu umesto da ih drţe kao
oruţje.
Slutila sam da bi Mahdi nekog još i mogao da usmrti priĉanjem, ali je van
toga bio
beskoristan. A nošenje onesvešćene ţene koja me je oslovila majĉinim
imenom
Iminu je popriliĉno oteţavalo da se upusti u borbu ako upadnemo u nevolje.
Pretpostavljala sam da ću onda sama morati da nas drţim podalje od nevolja.
Što mi baš i nije bila jaĉa strana.
No, ipak nismo naišli ni na kakav otpor prolazeći tiho napuštenim ulicama
Saramotaja istim putem kojim sam došla ranije tog dana. Već sam bila
pomislila da
će nam i uspeti, kada skrenusmo iza poslednjeg ćoška gde se u nas zagledalo
dvadesetak muškaraca s puškama.
Prokletstvo.
Okupili su se oko gradske kapije u blistavim belo-zlatnim uniformama.
MiraĊijskim uniformama. I to ne onim skrpljenim, kao na ĉuvarima koji su
upali u
zatvor i pravo u smrt. Ove su bile prave. Što je znaĉilo da su bili sultanovi
ljudi. Na
našoj strani pustinje prvi put nakon Fahalija.
Izbacih iz sebe najsoĉniju siĉansku psovku kojoj me je Dţin nauĉio, te mi se
pištolj mahinalno nade u ruci. Znala sam pak da je kasno – ukebali su nas.
Jedna
od ţena se usplahirila iza mene i šmugnula pre nego što sam uspela da je
zaustavim, jurnuvši ka spletu gradskih ulica poput preplašenog zeca koji se
dao u
zaklon.
I ranije sam videla kako ptice grabljivice love. Zec nikada ne umakne.
Zaĉuo se pucanj. I horsko vrištanje iza mene. Pa jauk, prekinut drugim
metkom.
Ţena se opruţila nasred ulice, puštajući krv po zemlji. Metak joj je prosvirao
srce. Nijedna druga se više nije makla.
I dalje sam drţala prst na okidaĉu. Dvadesetak pušaka bilo je podignuto i
upereno u nas. Ja sam imala samo ovaj jedan pištolj. Šta god da su ljudi ĉuli o
Plavookom Banditu, nije baš bilo moguće ukloniti dvadesetak ljudi jednim
28
metkom. Pa, ĉak ni s mojim demĊijevskim darom. Bar ne tako da još neko ne
bude
upucan.
„Dakle, ovo je ĉuveni Plavooki Bandit―, ĉovek koji je progovorio nije nosio
uniformu. Nosio je gizdavu plavu kurtu uparenu s neusklaĊenom ljubiĉastom
maramom. Jedino on nije drţao pušku uperenu u moju glavu.
Znaĉi, vratio se Malik, uzurpator Saramotaja.
Krajiĉkom oka primetih Ikara, nasaĊenog gore na svojoj osmatraĉnici iznad
kapije, s koje mu visiše noge dok je izvijenog vrata posmatrao prizor pod
sobom.
„Upravo me obavestiše da ste poĉastvovali naš grad svojim blistavim
prisustvom.―
Upotrebio je visokoparne reĉi, mada se videlo da mu ne prija da ih izgovara.
Upalo lice bilo mu je gotovo sablasno pod ţućkastim sjajem fenjera. Odrasla
sam u
mestu koje zna za teskobu; znala sam kako izgleda neko koga je ţivot
namuĉio.
Samo što je ovaj, umesto da legne i prihvati svoju sudbinu, rešio da drugima
oduzme njihovu. Lako se dalo pogoditi da je ta kurta na njemu bila emirova.
Imao
je graĊu nekoga ko je i kuluĉio i osetio besparicu, ko je bio ţeljan svega, ko
se
napatio, u odeći nekoga kome nikad ništa nije manjkalo. Prst mi je zadrhtao
na
obaraĉu. Prosto sam ţudela da nekoga upucam, ali time nas ne bih izvukla
odatle
ţive.
Mala skupina sultanovih ljudi nelagodno se uzvrpoljila, gledajući me, kao da
pokušavaju da razluĉe da li sam stvarno Plavooki Bandit. Biće da su priĉe o
meni
stigle ĉak i do Izmana.
„A ti si Malik―, rekla sam. „Znaš da sam ĉula da si obesio sve one ljude i
rekao da si to uradio u ime mog princa. No, meni se ĉini da si odanost
poklonio
nekome drugom.― Posprdno otpozdravih vojnicima slobodnom rukom.
„Biće da
baš i nisi revolucionar, već oportunista.―
„Verujem ja celim srcem u ciljeve vašeg Princa Pobunjenka.― Kada se Malik
nasmešio pod svetlošću fenjera koje su pridrţavali vojnici pored njega, uĉinilo
se
kao da se iskezio. „Vaš princ traţi slobodu i jednakost u našoj pustinji. Ja sam
ĉitav
ţivot proveo pognut pred ljudima koji sebe smatraše boljima od mene.
Jednakost bi
znaĉila da više nikada ne moram da se pognem. Ni pred sultanom, ni pred
princom,
a ni pred―, okrenuo se da pljune ka Samiri, koja je ustuknula najednom se
našavši u
ţiţi, „tvojim ocem.― Tim pokretom je bacio svetlost i senke po zidinama
Saramotaja. Dve ogromne figure uklesane u kamenu oiviĉavale su kapiju s
ove
strane: Hava i Atalah, ruku spojenih preko zasvodenog prolaza.
Nisam ih videla kad sam ulazila, budući da sam bila okrenuta leĊima.
Zapitala
sam se šta bi pomislili ako bi saznali da je grad za koji su se toliko dugo borili
da
ga spasu od onoga spolja bio natruo iznutra.
Farba je odavno izbledela na kamenu, mada mi se uĉinilo da mogu da nazrem
crvenu boju Atalahove marame. A mogla sam se i zakleti da su Havine oĉi i
dalje
bile prošarane plavim.
29
„Sam ću stvoriti svoju jednakost―, reĉe Malik, ponovo mi privukavši paţnju.
„Kakve veze ima da li uzdiţem potlaĉene ili one uzvišene guram na kolena,
ako svi
na kraju budu stajali u istoj prašini? A ona će nam…―, pokazao je na Ranu,
„kupiti
tu slobodu.―
„Ti uopšte ne stojiš u prašini―, Samira je zaštitniĉki gurnula Ranu iza sebe.
Dobro joj je išlo prikrivanje straha. U njoj nije bilo niĉega sem mrţnje kad je
stala
izmeĊu ĉoveka koji joj je već pobio veći deo porodice i tog delića koji joj je
od nje
još preostao. „Stojiš na grbaĉama mrtvih.―
„Princ Pobunjenk će izgubiti ovaj rat―, jedan od sultanovih vojnika je istupio
pred nas. „Malik je mudar što je to zapazio.― Reĉi mu zazvuĉaše usiljeno i
neiskreno, kao da mu je smetalo što mora da povlaĊuje Maliku. „Sultan je
pristao
da preda Saramotaj gospodaru Maliku kad povrati ovaj deo pustinje. U
zamenu za
malu demĊijevku.― Sultan moţda ţeli drugog demĊija da bi zamenio
Nuršama, ali
ne bih se opkladila ni u jedan jedini luzi da bi bio spreman da se odrekne dela
pustinje zbog nje. Malik je naprosto bio dovoljno glupav da pomisli da će
sultan
ispuniti obećanje.
„Brojĉano ste nadjaĉani.― Što meni ranije i nije bilo mnogo vaţno. „Baci
pištolj, Banditu.― Malik se iscerio.
„Samo jedan muškarac sme tako da me zove―, rekla sam, „a ti ni izbliza nisi
zgodan kao on.―
Maliku pukoše ţivci brţe nego što sam oĉekivala. Onaj pištolj koji mu je
nadmeno stojao na boku našao se napolju, pa potom i u njegovoj ruci u
jednom
dahu, da bi mi već u sledećem trenu bio prislonjen uz ĉelo. Osetila sam da je
Imin
zakoraĉio iza mene, kao da će pokušati da uradi nešto. Podigla sam ruku
ispruţenog dlana u nadi da će shvatiti i da nećemo oboje stradati zbog njega.
Krajiĉkom oka primetih da se smirio. Ţene iz zatvora su ĉitav prizor gledale
preplašenih oĉiju. Jedna od njih već je poĉela tiho da plaĉe.
Bilo bi lepo da mi ţarenje na koţi koje sam osećala pod gvozdenom cevi nije
bilo toliko poznato. Ali daleko od toga da mi je neko prvi put zapretio na
takav
naĉin. „Je li ti neko nekada rekao da imaš dugaĉak jezik?― Eto, ni to nisam
ĉula
prvi put. Ali nije mi se ĉinilo mudrim da mu tako nešto i kaţem.
„Maliĉe―, onaj vojnik koji je maloĉas progovorio sada je istupio delujući
kao
da je izgubio strpljenje. „Sultan će je hteti ţivu.―
„Sultan meni nije gospodar―, Malikovo se lice divljaĉki iskreveljilo. Još jaĉe
mi je zabio pištolj u lobanju. Taĉno sam osećala kako mi se cev pištolja zariva
izmeĊu oĉiju. Srce mi je nehotice ubrzalo, ali sam suzbila strah. Tog mi dana
nije
bilo suĊeno da umrem.
„Upravo si me koštao dvadeset fuza―, uzdahnula sam. „Kladila sam se da ću
izaći iz ovog grada tako da mi niko ne zapreti smrću, ali sam, zahvaljujući
tebi,
izgubila.―
30
Malik nije bio dovoljno pametan da bi ga zabrinulo to što mu neko s pištoljem
uperenim meĊu oĉi odgovara umesto da drhti i plaĉe. „E pa―, povukao je
oroz na
pištolju, „na tvoju sreću, nećeš poţiveti dovoljno dugo da bi to isplatila.―
„Maliĉe!―, vojnik je opet istupio najednom zaboravivši na iznerviranost.
Oĉito
je da su tek tad shvatili da imaju posla s neuraĉunljivim ĉovekom. Po nekom
nevidljivom znaku njihovog kapetana, oruţje se pomerilo od ţena iza mene na
Malika.
„Imaš li neke poslednje reĉi, Banditu? Moţda da me malo preklinješ da ti
poštedim ţivot?―
„Ili…―, uĉinilo se da je glas doleteo niotkuda do Malikovog uveta, „da
moţda
ti to uĉiniš?―
Malik se vidno stisnuo, kao što već ljudi rade kad se nadu u opasnosti. Stav
koji sam se dobro upoznala u proteklih šest meseci. Tanana kap krvi spustila
mu se
niz grlo, mada se ĉinilo kao da oko njega nema niĉega sem vazduha.
Ramena mi se konaĉno opustiše. Nevolja s nevidljivom podrškom jeste u
tome što nikada ne znate gde je taĉno.
Vazduh je zatreperio kada se opsena koju je Dalila bacila raspršila, otkrivajući
Šazad kako stoji na mestu gde maloĉas nikoga nije bilo. Crna kosa bila joj je
ĉvrsto
upletena na glavi, poput krune, uz belu maramu labavo obavijenu oko vrata i
jednostavnu pustinjsku odeću koja se ĉinila skupocenom. Bila je sve što je
Malik
mrzeo, i što ga je sada naĉinilo bespomoćnim. Izgledala je opasno, i to ne
samo
zato što je jedno od svojih seĉiva prislonila Maliku uz gušu, već zato što je
delovala kao da ima silnu ţelju da ga upotrebi.
A onda mu se najzad, skoro već i prekasno, strah polagano pomolio na licu.
„Da sam na tvom mestu―, rekla sam mu, „mislim da bih u ovom trenutku
ispustila pištolj i digla ruke uvis.―
31
Glava 6
Našla sam se toliko blizu Maliku, da sam jasno videla kako mu se na licu
smenjuju
oĉaj i oĉajniĉka ţelja da nešto uĉini. Odabrao je ovo drugo. Ja sam, meĊutim,
bila
mnogo brţa od njegovih glupavih vijuga. Spustila sam se na kolena sekund
pre
nego što će pištolj opaliti da bi se metak bezopasno zario u zid iza mene.
Malik se
srušio na zemlju pokraj mene sekund kasnije, uz novu crvenu ogrlicu od
Šazadinog
maĉa koja mu je sada krasila grlo. Ali nismo još bili gotovi.
„Vala, nisi se baš ţurila―, rekla sam Šazad, te ustadoh podiţući ruke. Sa druge
strane bedema Saramotaja, pustinja se podigla u znak odgovora. Nakon što
sam
dole u zatvoru morala da koristim samo šaku peska, moć ĉitave pustinje
nadohvat
ruke beše gotovo omamljujuća.
„Vidim da ti je ovoga puta uspelo da te ne upucaju.― Šazad se naglo
okrenula
ka preostalim vojnicima, što i ja sama uĉinih. „Ali ipak mi duguješ onih
dvadeset
fuza.―
„Hoćeš da idemo na duplo ili ništa?―, ponudila sam joj preko ramena stojeći
uz nju leĊa o leĊa.
Kapetan je već krenuo da izdaje nareĊenja zbunjenim vojnicima, koji se
uţasno brzo povratiše imajući na umu da im se novi neprijatelj upravo pojavio
pravo niotkuda.
„Dalila!―, i Šazad je uzviknula svoju naredbu, „ukloni varku!―
Opsena se digla poput zavese uoĉi predstave. Najednom je polovina
sultanovih ljudi, koji su tren ranije stajali pred nama, popadala na tlo, da bi se
naši
pobunjenici našli na njihovom mestu s podignutim oruţjem. Iza njih se
nalazila
Dalila, lica i dalje detinje punaĉkog i kose ljubiĉaste boje, koja je poticala od
toga
što nije u celosti bila ĉovek, spuštene preko iskolaĉenih, preplašenih oĉiju.
Spustila
je ruke drhteći od naprezanja i napetosti. Uplašila se, mada je to nije sputalo.
„Navide!―, iza mene, Imin ga je odmah ugledao u gomili pobunjenika.
Visok muškarac pustinjske graĊe, Navid je bio jedan od novih vrbovanih iz
Fahalija. Tamo nismo ni pokušavali da vrbujemo nove ljude, ali je nakon
bitke bilo
teško spreĉiti ih da nam se ne pridruţe. Navid je bio jedan od najboljih meĊu
njima.
Snaţan koliko ĉovek treba biti da bi preţiveo rat koji smo vodili. I iskreno
posvećen, koliko ĉovek treba biti da bi smatrao da imamo neke izglede za
pobedu.
Bilo je teško ne voleti ga takvog. Mada me je ipak iznenadilo što se i Imin
dopao.
Navidove oĉi razrogaĉiše se od olakšanja ĉim je spazio Imin, i prepoznao
svoju dragu bez obzira na oblik u kom se nalazila. Bio je to samo trenutak
32
rasejanosti, spustio je odbrambeni stav od silnog olakšanja što vidi Imin ţivu.
Kao
što ja to videh, video je i vojnik s njegove desne strane.
Pustinja je pokuljala preko vrha zidina Saramotaja, slivajući se oko isklesane
princeze Have, da bi oborila vojnike. Cimnuvši ruku naviše, zabacila sam
snop
peska prema vojniku koji bi inaĉe ubio Navida, i srušila ga, ĉime naglo
otrgnuh
Navidovu paţnju od Imin.
„Ĉuvaj leda, Navide!―
Već sam se bila okrenula od njega. Pesak se oko mene pretvorio u uragan.
Obrušila sam ruku da bih udarila nekog vojnika peskom pravo u lice taman
kad je
nasrnuo na Dalilu, te ga odgurnuti od nje. Iza mene se zaĉu vrisak. Okrenuvši
se,
ugledah vojnika koji je krenuo na mene podignutim maĉem. Krenuh da
prikupljam
pesak za maĉ u sopstvenoj ruci, ali bila sam prespora. A nije ni bilo potrebe.
Ĉelik
odjeknu o ĉelik. Šazadino seĉivo sletelo je za dlaku od mog grla da bi se
sljubilo s
vojnikovim oruţjem. Krv koja je trebalo da završi na njegovom maĉu, buĉno
mi je
zadobovala u ušima. U jednom jedinom potezu, izvedenom prebrzo da bih ga
ispratila pogledom, našao se na tlu.
„A da poslušaš sopstveni savet?―, Šazad mi je dobacila rezervni pištolj.
„Što bih ĉuvala sopstvena leda kad mi ih ti ĉuvaš?― Pištolj sam dohvatila
prekasno da bih stigla da opalim. Umesto toga, tresnuh drškom najbliţeg
vojnika
po licu udarcem od kojeg mi se ĉitava ruka zatresla i od kog mu je krv iz nosa
šiknula pravo po mojoj šaci.
Borba će biti kratka i krvava. Već je bilo više vojnika na zemlji nego na
nogama. Opalila sam. Pridruţio im se još jedan. Okrenula sam se uveliko
traţeći
sledeću metu.
Nisam baš taĉno videla ono što se potom odigralo. Nazrela sam samo pokoji
nepovezan trenutak.
Krajiĉkom oka ugledah neki drugi pištolj dok sam podizala sopstveno oruţje.
Zbog umora sam bila usporena. I mozak mi je bio prespor da bi na vreme
pojmio
ono što sam videla pred sobom.
Da pištolj nije bio uperen u mene.
Već u Samiru. I da je vojnik već stavio prst na obaraĉ.
Sve se potom desilo u istoj sekundi.
Rana se pokrenula da bi se bacila pred Samiru.
Pištolj mu je opalio. Opalio je i moj.
Njegov metak je prošišao kroz zelenu dolamicu i koţu bez milosti.
Delić sekunde i sve se završilo. Borba je prekinuta isto onako brzo kako je i
poĉela. U nastalom muku, zaĉuh samo Samiru kako uzvikuje Ranino ime dok
je
srce male demĊijevke izbacivalo krv po ulici, a maleno sunašce kopnilo na
njenom
dlanu kao i ţivot u njoj.
33
Glava 7
Ahmed nas je ĉekao na ulazu u tabor. Što nije bio dobar znak.
Naš Princ Pobunjenik moţda nije bio uštogljen kao većina krunisanih glava,
ali obiĉno nas nije ni ĉekao da se vratimo poput ţene ĉiji se muţ zadrţao u
krĉmi
da popije jedno piće previše.
„Dalila―, krenuo je ka svojoj sestri, napuštajući zasvodeni ulaz. Šazad je
odmah mahinalno proverila litice gudure traţeći znake opasnosti. Što se nas
tiĉe,
mesto našeg tabora još uvek je bilo bezbedno, ali ako bi neprijatelj ikada
saznao
gde smo, vrhovi gudure koja nas je okruţivala pruţili bi bilo kom napadaĉu
ĉist
nišan puškom. Eto bar neko da brine o Ahmedovoj sigurnosti, kad on sam
neće.
Ĉinilo se da on uopšte nije ni primetio Šazadinu zabrinutost; svu paţnju je
usmerio
na sestru. „Jesi li dobro?―
Jednim delom mi je došlo da kaţem Ahmedu kako bi trebalo da ima dovoljno
poverenja u nas da ćemo mu vratiti sestru nazad ĉitavu. Ali opet, s druge
strane,
bluza mi je sada bila više crvena nego bela, što nikako nije govorilo: Sve je u
redu). Verovatno bi bilo najbolje da u tom trenu niĉim ne privlaĉim paţnju na
sebe.
Radilo se o mojoj krvi. Krvi napadaĉa. I Raninoj krvi.
Pokušali smo da je spasemo. Ali svima je bilo jasno da je prekasno. Brzo je
umrla u Samirinom naruĉju.
Ljudi umiru. Gledala sam da to upamtim. To se i dešava na misijama. Nije
bila prva, a ako nam ne poĊe za rukom da sultana sutra ubijemo i postavimo
Ahmeda na presto, neće biti ni poslednja. To je cena otpočinjanja rata, reĉe
mi
neki gadni glas u glavi odveć zvuĉeći kao Malik.
Samo što je ona bila demĊi. Njkada ranije u borbi nismo izgubili demĊija. A
ni dete.
Sve je to bila sultanova krivica. A\ne naša. Pustio je Galance da nam preĊu
granicu i da ubiju derAĊija. On je bio taj koji je krenuo u lov na naš soj da bi
nas
upotrebio kao oruţje. Njegova je krivica bila što je ona mrtva. Ali mi smo
ipak još
bile ţive – ja, Imin, Dalila – i nećemo se pretvoriti u n^kog novog Nuršama.
Zbacićemo ga pre nego što pronaĊe novog aemĊija. Liĉno ću se pobrinuti za
to.
„Dobro sam―, Dalila se zamigoljila dok ju je brat pregledao, traţeći povrede,
„Ahmede, stvarno sam dobro.―
Šazad me je znaĉajno pogledala praveći se da se ĉeše po nosu. Nakon pola
godine, mogla sam da ĉitam Šazad poput otvorene knjige. Ovo je znaĉilo da
će biti
belaja.
34
Nije da smo baš dobili dopuštenje da povedemo Dalilu sa sobom. Ali znale
smo da će nam biti potrebna pomoć da prodemo kroz neprobojne bedeme
Saramotaja. TakoĊe smo znale da bi nas Ahmed odbio ako bismo ga zamolile
da
povedemo Dalilu na misiju. Zato ga nismo ni pitale. Teorijski se nije radilo o
neposlušnosti ako nam nije bilo zabranjeno da nešto uradimo. Mada smo obe
znale
da nam takav izgovor ne bi prošao kod njega, isto kao što ni nas dve ne bismo
nikada same prošle kroz kamene bedeme.
Ja sam se liĉno nadala da Ahmed moţda uopšte neće primetiti da Dalile nema.
Bio je zauzet predvoĊenjem ĉitave pobune, a nas ionako nije bilo samo
nekoliko
dana. Ali, za razliku od mene, većina ljudi izgleda ipak jeste uspevala da
motri na
svoju braću i sestre.
„Dobro se pokazala, Ahmede―, odvaţila sam se. „Mnogi bi pomrli da nije
bilo
nje.― Mnogo više njih nego što jeste. Ali nisam to rekla naglas. Znala sam da
je
Šazad sve to ipak ĉula u mom ćutanju. Dalila je samo ozareno gledala u
sopstvena
stopala, dok Ahmed nije konaĉno otrgao pogled od sestre da bi proverio u
kakvom
smo stanju nas dve i gomila iza nas. Neki su jahali, neki su išli peške ako su
imali
dovoljno snage. Mahdi je bio meĊu onima koji su objavili da im je potreban
konj
nakon preţivljene golgote. Imin je vratila oblik devojke, i jahala je zajedno s
Navidom, koji je zaštitniĉki obavio ruke oko nje.
„Vidim da ste uspele da vratite Imin i Mahdija, i još dosta njih.― Traĉak
zluradosti ukazao se u njegovom popustljivom osmehu.
Neke od bivših zatvorenica ostale su u Saramotaju, ali je podosta njih rešilo
da pode s nama. Zene koje nisu imale zbog ĉega da ostaju. Ĉiji su se muţevi i
sinovi nalazili meĊu onim telima obešenim po zidinama. Ona ţena koja me je
nazvala Zahijom bila je meĊu njima. Sveštenik iz Saramotaja pregledao ju je
koliko je već mogao. Dovoljno da mi saopšti da neće umreti na putovanju do
tabora. Mahdi se protivio njenom dovoĊenju, ali Šazad nije ništa rekla kada
sam
kazala da mi se ĉini pogrešnim da je ostavimo bespomoćnu u gradu u kom su
pokušali da je ubiju. Bilo mi je jasno da Šazad zna da sam joj nešto prećutala.
Toj
ţeni se na mahove vraćala svest otkad smo napustili grad, ona uglavnom
jašući
vezana maramom za neku drugu ţenu pred sobom kako ne bi skliznula s
konja.
Nije se retko dešavalo da s misija dovedu izgubljene. Ja to najbolje znam –
pre pola godine i sama sam bila jedna od njih. Dţin je trebalo da se vrati nazad
s
novostima o sultanovom takozvanom oruţju. Umesto toga, vratio se sa mnom.
A u
šest meseci koliko je otad prošlo, odavno sam prestala da budem najnovija
pridošlica u pobunjeniĉkom taboru.
Nakon toga su nam se pridruţile pristalice pobune poput Navida, podstaknute
na delanje nakon bitke kod Fahalija. Siroĉad pokupljena u Malalu, što se
drţaše za
rub Dţinove košulje sve dok nismo stigli do tabora. Prebegli vojnik kojeg je
na
našu stranu preveo Šazadin otac, general Hamad. Šazad bi se nekada omaklo,
pa bi
35
ih nazvala našim odredima. Ahmed ih je zvao izbeglicama. Ali posle nekoliko
nedelja svi bi postali samo pobunjenici.
„DoĊite da mi podnesete izveštaj―, te reĉi uslediše zajedno sa znaĉajnim
pogledom upućenim poglavito meni i Šazad. Ahmed se neće obrušiti na nas
pred
svima. Što ne znaĉi da smo se izvukle.
Šazad je već krenula s priĉom dok smo se probijali kroz prolaz koji je vodio u
tabor, govoreći Ahmedu šta se izdešavalo u Saramotaju. Nekako je zaobišla
da mu
ispriĉa kako je sredila da budem uhvaćena, prebacivši se na ono kako su se
ona i
Dalila, nevidljive pod Dalilinom opsenom, provukla iza mene u trenutku kad
sam
se napravila da sam se spotakla na ulazu, i saĉekale da padne noć da bi i
ostale
pustile iza nas. Što manje bude podsećala Ahmeda da smo izloţile
njegovu’sestru
opasnosti, tim bolje. Kako mu je sve ispriĉala, jedva da (bi ĉovek i znao da je
uopšte bilo neke borbe. Samiru smo ostavile na ĉelu grada, rekla mu je Šazad.
„Treba da joj pošaljemo pojaĉanje―, rekla mu je dok smo napipavali put do
tabota kroz unutrašnjost stene. „Ostavile smo sve koje smo mogli da joj
pomognu.―
To „sve koje smo mogli― podrazumevalo je šaku muškaraca koji su bili pošli
s
nama u Saramotaj. Navid bi vredio za sedmoricu, ali nije hteo da se opet
razdvaja
od Imin. Nije se radilo baš o vojsci koja bi mogla da zadrţi ĉitavo utvrĊenje,
ali
druge nismo imale. „Ali to nije dovoljno da se odrţi mir. Trebalo bi da
pošaljemo
pedeset dobro obuĉenih vojnika pre nego što se kod nekog javi vlastoljublje,
pa se
ugleda na Malika. A moramo i da ojaĉamo grad zbog sultana. Ahmede―,
Šazad je
stišala glas, virkajući iza nas u tek zavrbovanu gomilu koja je napeto
opipavala put
kroz mraĉni tunel, „vojnici tvoga oca zatekli su se u našem delu pustinje.―
Ahmed joj nije smesta odgovorio, ali kad smo se pribliţili kraju tunela
primetih da je shvatao znaĉaj reĉenog bolje od mene. Mi smo veliki deo naše
moći
samo naizgled posedovali. Iskreno reĉeno, na bojištu ne bismo mogli da se
nosimo
sa sultanovom vojskom ako bi silom pokušali da povrate pustinju. Naš deo
pustinje
uspevali smo da zadrţimo samo zato što je sultan verovao da nas je mnogo
više
nego što nas je zaista bilo. A ta varka se oslanjala na to da njegovi ljudi
nikada ne
zalutaju u našu polovinu pustinje da bi otkrili istinu.
Pošto smo izašli na drugu stranu litice, zatreptala sam pred iznenadnim
suncem. Zbog letnje vedrine pobunjeniĉki tabor je liĉio na neki od Dalilinih
privida – previše divan i ţiv usred pustinje pune prašine i smrti. Neki sasvim
drugi
svet.
Tabor je bio dvostruko veći nego kad sam ga prvi put ugledala. Nehotice sam
se osvrnula ka ţenama iz Saramotaja koje su nas sledile. Poprimila sam
nekako
naviku da zagledam lica novih izbeglica kad bi prvi put ugledali tabor. Ni
ovoga
puta se nisam razoĉarala. Jedna po jedna, kroĉile su iz tunela i prvi put
pogledale
moj dom. Samo naĉas, tuga, strah i iscrpljenost nestadoše pred ĉuĊenjem
kada
36
ugledaše oazu što se prostirala pred njima. Dok ih posmatram tako, i meni se
na
tren uĉini kao da je tek sad otkrivam.
Osim što sam se ja u proteklih šest meseci navikla na vraćanje kući. O taboru
sam sve već znala. Znala sam lica koja su me ovde ĉekala i oţiljke koja su
nosila. I
one koji su ih doveli u naš rat, i one koje su pridobili boreći se za nas. Znala
sam
ĉiji su šatori pomalo nahereni, i kako zvuĉe ptice popodne na jezercima za
kupanje,
i da miris tek ispeĉenog hleba znaĉi da je toga dana na kuvarskoj duţnosti
Lubna.
Napola sam oĉekivala da ugledam Dţina kako mi hita u susret, kao prošli put
kad sam se vratila s misije u koju sam išla bez njega. S osmehom na licu,
razdrljene kragne tako da mu vidim rub tetovaţe, rukava zasukanih do laktova
tako
da mu se, kada me privije uza sebe i time malo pridigne bluzu, gola koţa ruku
naĊe
na mojoj vrućoj od pustinjske vreline. Ali ĉinilo se da se još nije vratio kući.
Šazad se raspravljala s Ahmedom oko toga koga valja poslati u Saramotaj i
koliko njih, ostavljajući meni da se pobrinem za nove izbeglice. Izdala sam
Imin i
Navidu uputstva gde da ih smeste. Da bolesne i ranjene odvedu svešteniku. A
svi
ostali da prionu na posao. Navidu uputstva nisu ni trebala; i sam se bio našao
na
drugoj strani. Ali ipak se iskreno nasmešio kada sam mu ih izdala. Pošto
završih s
tim, Imin mu je pomogla da odvedu ţene u drugi deo tabora.
Zapazih Ahmedov pogled preko Šazadinog ramena, dok je ona i dalje priĉala,
uz povremene Mahdijeve upadice. Ahmed je poglavito gledao u pravcu
Dalile.
Odmah sam shvatila. Nije hteo da je mešamo u ovo više nego što već jesmo.
„Dalila―, rekla sam joj, privukavši joj paţnju, „hoćeš li poći s Navidom i
Imin da
se postaraš da se ne pipkaju previše dok ne smeste ostale?―
Dalila moţda jeste bila lakomislena, ali nije bila glupava. Znala je šta
pokušavam. Mislila sam da bi mogla još jednom da se zauzme za mene i
Šazad.
Ali samo je pognula glavu, zabacila ljubiĉastu kosu iza uveta glumeći
veselost, pre
nego što će poći za Imin i Navidom i jatom ţena iz Saramotaja.
Ahmed je saĉekao da se odmaknu, pre nego što će otpoĉeti: „Gde li vam je
pamet bila?― I dalje nije skidao pogled sa sestrinih leĊa. „Dalila je još dete i
nije
obuĉena za borbu!―
„Da ne govorimo da si zbog tog vašeg plana zamalo završila s metkom u
glavi―, ubacio se Mahdi.
„To što ti uopšte nisi imao nikakav plan dovelo te je do toga da završiš
zakljuĉan u zatvorskoj ćeliji, tako da ja na tvom mestu ne bih upirala prstom u
druge. Znaš kako se kaţe: oni što upiru prste završe s prstom tako j*adno
slomljenim da nakon toga pokazuje samo u njih same.― Šazad je imala još
manje
strpljenja za Mahdija nego ja. Duţe ga je poznavala. Još iz vremena
Sultimovog
izazova u Izmanu.
„Mogla bih se zakleti da takva izreka ne postoji―, rekoh.
37
„Zamalo ste umrle―, reĉe Mahdi opet, kao da smo previše glupave da bismo
shvatile.
„Kaţeš to kao da mi je to bio prvi put da je neko uperio pištolj u mene―,
uzvratila sam mu, dok je Šazad kolutala oĉima. „Nije mi bilo ĉak ni prvi put
ovog
meseca.―
„Moja sestra nije navikla da bude toliko blizu smrti kao vas dve―, Ahmed se
dao dalje, dajući nam prećutni znak da poĊemo za njim.
„Ahmede, ne bismo dopustile da joj se bilo šta desi―, rekla je Šazad kada
smo
se lagano zaputile za njim, ostavljajući Mahdija da pokuša nekako da se
progura
izmeĊu nas.
„Osim toga, Dalila je demĊi isto koliko i ja.― Napustivši jaru sunca na rubu
tabora, prešli smo u hlad drveća u oazi. Krenuli smo ka Ahmedovoj šatri.
Pokušavala sam da se prisetim kada sam to toliko opušteno poĉela da
uzvraćam
ljudima kraljevskog roda. „Hoće da pomogne, isto kao i svi ostali odavde.―
„Ali nisi je zato povela, zar ne?―, Ahmed usput uopšte nije gledao u mene.
„Povela si je da bi dokazala svoje.―
Mislio je na Dţina.
Prošla su dva meseca otkako sam, upucana, zamalo umrla dok smo Dţin i ja
bili na zadatku u Ilijazu. Imala sam sreće što sam preţivela. Kada sam se
osvestila
u taboru, zašivena i previjena, Dţina nije bilo. Ahmed ga je poslao na granicu
dok
sam bila bez svesti. Da se ubaci u siĉansku vojsku, koja je krenula da nagriza
istoĉnu granicu MiraĊija, nastojeći da nam prodre u pusrinju još otkad se
raspao
sultanov savez s Galancima.
Nisam bila baš tolika prznica da bih mu izloţila sestru opasnosti samo zato što
je on to uĉinio sa svojim bratom dok sam ja tada moţda umirala.
A i nisam baš sigurna da bih mu tako nešto naglas rekla.
„Moţe ona istovremeno da nam bude potrebna i da dokaţemo svoje―, ubacila
se Šazad, primajući metak umesto mene. Skoro da smo stigli do Ahmedove
šatre
kada se zaustavio i okrenuo ka nama. Naglo se ukopavši, naĉas sam pred
sobom
videla samo Princa Pobunjenika, oiviĉenog zlatnim suncem na njegovom
šatoru,
kako stoji na pola koraka ispred nas kao da bi svakog trena mogao da nam
sruĉi
pravdu na glavu. Kao da nam je vladar, a ne prijatelj.
Tek sam tada i zapazila da je ulaz u šatru bio zatvoren. Zato sam i mogla da
vidim to sunce našiveno na ulaznom pokrovu kako širi zrake iza Ahmeda kao
da je
upravo kroĉio s njega. Pokrov sam viĊala spušten jedino kada bi Ahmed
drţao
ratno veće. Nešto nije bilo u redu. Šazad je to shvatila u isti mah kad i ja.
„Hala se vratila―, reĉe Ahmed. Mora da nešto zaista nije bilo u redu, ĉim je
toliko brzo prekinuo priĉu o sestri. „Vratila se iz Izmana nešto pre vas. Maz
vas je
s neba ugledao na obzorju, pa smo mislili da vas saĉekamo… da bismo
popriĉali.―
38
Pogled mu je poleteo do Mahdija, pa je toliko brzo odleteo od njega da ne bih
to
uopšte ni primetila da ga nisam toliko pomno posmatrala.
„Šta je bilo?―, upitala ga je Šazad. „Zašto nisi rekao Imin da se Hala vratila?
―
Imin i Hala su sestre. Imaju istog dţinijevskog oca. Da Hala nije već bila u
Izmanu
kad je Imin bila zatoĉena, nema nikakve sumnje da bismo povele nju umesto
Dalile. Ta bi projurila kroz umove svih Saramotajaca da bi izvukla Imin
napolje.
„I Sajida je s njom?―, ubacio se Mahdi.
Sajida. Razlog zbog kojeg je Hala i bila poslata u Izman.
Sajidu nikada nisam upoznala, ali sam dosta toga ĉula o njoj. Bila je istih
godina kao ja. Još od petnaeste je bila udata za jednog od vojnika Šazadinog
oca.
Upravo je Šazad primetila da je imala više slomljenih kostiju nego muţ joj
vojnik.
Ona je i smislila kako da prebace Sajidu iz muţevljevog doma u Skrivenu
kuću,
utoĉište pobunjenika u Izmanu. Tamo se i spetljala s pobunjenicima. A, po
svemu
sudeći, i s Mahdijem.
Još negde na samom poĉetku, odmah nakon Sultimovog izazova, Sajida je
uspela da izdejstvuje sebi poloţaj na sultanovom dvoru kao uhoda
pobunjenika.
Mesec dana ranije, propustila je da pošalje uobiĉajeni izveštaj. Ahmed je
ĉekao
nedelju dana. Bilo je moguće da je i nešto drugo pošlo naopako. A poslednje
što bi
iko hteo da uradi bilo bi da je razotkrije, ako se radilo o pukom kašnjenju.
Mahdi je
nedelju dana morao da zvoca Ahmedu svakog dana da nekoga pošalje po nju,
pre
nego što je Hala konaĉno otišla da sazna šta se dešava.
„Sajida je dobro?―, pitao je Mahdi. Zazvuĉao je optimistiĉki, mada sam mu
uoĉila zebnju u oĉima kad je preko prinĉevog ramena uputio pogled ka
zatvorenom
šatoru.
Ahmedovo ćutanje bilo je dovoljno reĉito.
Unutar šatre, Hala je kleĉala na zemlji, pognuta nad nekom lepom
MiraĊijkom,
zlatnih ruku spuštenih na devojĉinu glavu. Hala nije digla pogled kad udosmo
unutra, nije ĉak ni oĉi otvorila. Delovala je umorno. Toliko umorno da nije
primenila opsenu kako bi sakrila izgubljene prste kao što je obiĉno radila.
DemĊijevska koţa joj je treperila poput teĉnog zlata pri svakom drhtavom
dahu
koji bi zatitrao plam fenjera po njoj. Bila je prekrivena tankim slojem znoja.
Shvatih da to nije bilo zbog vrućine, već zbog naprezanja. Primenjivala je
svoje
demĊijevske moći, ali ne u sopstvenoj taštini. Primenjivala ih je na devojci na
podu. Pretpostavih da se radi o Sajidi.
Sajidine oĉi behu širom otvorene, ali slepe, uperene u nešto daleko, što niko
od nas nije mogao da dokuĉi. Hala joj se ubacila u misli.
Mahdi je kleknuo pored nje, naspram Hale. „Sajida!― Privio ju je u naruĉje.
„Sajida, ĉuješ li me?―
39
„Bilo bi mi draţe da ne radiš to―, Halin uobiĉajeno odseĉan glas zazvuĉao je
napregnuto. I dalje nije otvarala oĉi. „Pomalo je uvredljivo pokušavati da me
istreseš iz njene glave kao da sam neki košmar, imajući u vidu da već gotovo
nedelju dana odrţavam opsenu da bih joj nekako pomogla!― Nedelju dana?
To je
objašnjavalo zašto je Hala izgledala kao da će pući. Svima nama, sem
preobraziteljima, bilo je teško da primenjujemo svoje moći više od nekoliko
sati u
cugu. A kamoli nedelju dana.
„Nije bilo teško pronaći je, pošto me je ĉekala u ćeliji.― Hala se skljokala na
zemlju. Vidno je drhtala. Jedva se drţala. „Jedino sam ubacivanjem u njene
misli
mogla neĉujno da je prebacim ovamo.― Oĉajniĉki je pogledala Ahmeda.
„Jesi li
doneo nešto da je uspava?―
Ahmed joj klimnu, pa izvadi neku prozirnu flašicu iz dţepa.
„Šta joj se desilo?―, Mahdi se pomerio da uzme Sajidu u naruĉje. Oduvek
sam
smatrala da je kukavica, ali sada shvatih da ga zapravo nikada ranije nisam
videla
uplašenog. Ĉak ni s pogrešne strane zatvorskih vrata. I pritom nije bio uplašen
za
sebe. Bilo je moguće da mu ipak jeste bilo mesto meĊu pobunjenicima.
Hala je ovlaš pogledala Ahmeda traţeći dopuštenje. Premišljao se samo koji
tren pre nego što će klimnuti. Jedina naznaka da je Hala otpustila moć bio je
kratak
uzdah koji joj se oteo s usana pre nego što će se odmaći i šesti. MeĊutim,
promena
na Sajidi izgledala je kao kada se noć spusti usred podneva. Smireno lice
najednom
joj se iskreveljilo u vrisku, glava zabacila ĉim se zakoprcala iz Mahdijevog
stiska.
Krenula je da se bacaka, poput zatoĉene ţivotinje, grebući noktima po
Mahdijevoj
odeći, po zemlji, po svemu.
Šazad je uzela boĉicu iz Ahmedove ruke, pa je skinula maramu oko vrata i
izlila sadrţaj na tkaninu. Blago mi se zavrtelo u glavi od samog mirisa.
Obavila je
ruku oko Sajidinog tela da bi vriskavoj devojci sputala ruke uz bokove, te je
stavila
natopljenu tkaninu Sajidi preko nosa i usta. Šazad je zatim letimice pritisnula
devojĉin stomak, terajući je da uspaniĉeno zabrekće i tako punim plućima
udahne
isparenja.
Mahdi se nije ni makao. Samo je ispraznog pogleda gledao kako Sajidino
batrganje slabi sve dok je nije obuzela nesvestica, pa je cela omlitavela pod
Šazadinom rukom.
„Mahdi―, Ahmed je najzad prekinuo tajac. „Odnesi Sajidu u sveštenikov
ĉador. Neka se tamo odmori.―
Mahdi mu je klimnuo, zahvalan što će moći da se povuĉe. Nije bio jak ĉovek;
uĉenjak, a ne borac. Ruke mu zadrhtaše od napora kad ju je podigao. Ali niko
od
nas nije hteo da ga uvredi nudeći mu pomoć.
„Odmor joj ništa neće pomoći―, rekla sam ĉim se pokrov spustio za njim.
„Na
samrti je―, istina je lagano izašla iz mene. Mi demĊiji ne moţemo da laţemo.
Šta
god da su joj uĉinili, nju je to sada ubijalo.
40
„Znam―, reĉe mi Ahmed. „Ali veruj mi da nema nikakve vajde da ĉoveku
kaţeš da neko koga voli umire.― Pogledao me je pravo u oĉi izgovarajući to.
Zapitala sam se šta li se to odigralo izmeĊu njega i Dţina kad sam ja bila na
ivici
smrti.
„Šta su joj to uradili?―, Šazad reĉe stegnutim glasom. „Da im nije rekla
nešto
o nama?― Od svih nas u ovom taboru, Šazad je riskirala ponajviše. Pripadala
je
porodici iz samog srca Izmana, i ako bi se ikada proĉulo da je Šazad na strani
Princa Pobunjenika, bilo je mnogo njoj bliskih ljudi do kojih je sultan mogao
s
lakoćom da dopre.
„Oprostićeš mi, ali zaista se nisam taspitivala o pojedinostima njenog
muĉenja
dok sam je sama samcijata spašavala, istovremeno pokušavajući da i sama,
ovako
demĊijevska, ne završim u sultanovim rukama―, obrecnula se Hala. „Moţda
bi
ţelela da se vratim nazad i ponudim sebe za šaku beskorisnih podataka?―
Hala je i
inaĉe bila nagla osoba, ali ne prema Šazad. A retko ko bi se dobro proveo ako
bi
pametovao pred Šazad. Hali mora da je bilo mnogo gore nego što sam
pretpostavljala.
„Da sultan zna za tebe, već bismo nešto ĉuli―, reĉe Ahmed.
„Treba nam nova uhoda u palati―, Šazad je zatapkala prstima po balĉaku
maĉa
na boku. „Moţda je došlo vreme da se vratim sa svog hodoĉašća.― Što se tiĉe
onih
u Izmanu, Šazad Al-Hamad, neopisivo lepu kći generala Hamada, spopao je
gadan
nalet prepodobnosti. Povukla se u neko svetilište u Azharu, gde je navodno
stvoren
i Prvi smrtnik, da se na miru moli i tihuje. „Auranzeb samo što nije. To je
dobar
razlog da se vratim.―
„Tebe pozivaju na Autanzeb?―, odmah sam naćulila uši. Auranzeb se
odrţavao svake godine na godišnjicu sultanovog puĉa kojim je došao na
miraĊijski
presto. Proslava krvave noći u kojoj je postigao dogovor s galanskom
vojskom i
zaklao sopstvenog oca i polovinu braće.
Ĉak smo i mi u Prašnjavom Drumu ĉuli priĉe o tim svetkovinama. O
šadrvanima punim vode prošarane zlatom, igraĉima što iz zabave preskakaše
vatru,
i hrani od šećera toliko prefinjeno oblikovanoj da su neki znali da oslepe od
naprezanja oĉiju dok su je pripremali.
„Generalske kćerke imaju odreĊene privilegije―, Šazad je već sada
zazvuĉala
kao da joj je sve to dosadno.
„Ne!―, Ahmed nas je hitro presekao. „Ne mogu bez tebe. Moţda nisam tako
dobat strateg kao ti, ali ĉak i ja znam da se najbolji general ne šalje pravo u
vatru
kao uhoda ako baš nisi primoran.―
„Znaĉi ja onda jesam zamenjiva?―, upitala ga je Hala, i dalje sklupĉana na
podu uz zajedljiv prizvuk u glasu. Ahmed se nije obazirao na nju. Bilo je
nemoguće odgovoriti na svaku zajedljivu sitnicu koju je Hala umela da dobaci
i
priĊe stići obaviti sve ostale dnevne obaveze. Pruţih joj ruku da joj
pomognem da
41
ustane. Ne haj ući za mene, protegla se kako bi sa stoĉića ukrala napola
oguljenu
narandţu.
„Nešto moramo da uradimo―, Šazad je rukama mušiĉavo poravnala mapu
raširenu po stolu. Nekad je to bio ĉist, netaknut list papira koji je prikazivao
MiraĊi. Sad se pretvorio u desetak razliĉitih delova koji su prikazivali
udaljene
krajeve zemlje. Gradovi s imenima pobunjenika rasporeĊenih u njima
precrtani i
preškrabani; drugi delovi papira meĊusobno preklopljeni kako je pustinja
padala u
naše ruke. Pored Saramotaja stajala je friška beleška. „Ahmede, ne moţemo se
doveka kriti u pustinji.― Prepoznala sam poĉetak iste rasprave koju su Šazad
i
Ahmed vodili već mesecima. Šazad je neprestano ponavljala da treba da
prebacimo
pobunu i do prestonice ako ţelimo da pobedimo. Ahmed bi na to kazao da je
odveć
riskantno, na šta bi mu Šazad uzvratila da niko nikada nije dobio rat
odbrambenim
pristupom.
Ahmed je, otpoĉinjući odgovor, protrljao taĉku ispod kose s dva prsta. Tamo
gde je imao neki mali oţiljak, sada gotovo nevidljiv. Primetila sam da ga je
trljao
kao da ga još uvek boli, svaki put kada bi poslao nekoga od nas da uradimo
nešto
što bi moglo da nam dode glave. Kao da je pod tim oţiljkom ĉuvao savest.
Nisam
znala kako ga je zadobio. Pripadao je ţivotu koji su Dţin i Ahmed vodili pre
dolaska u MiraĊi.
Dţin mi je jednom ispriĉao priĉe o nekima od njegovih oţiljaka. U jednoj od
onih mraĉnih noći u pustinji kada smo se našli na zadatku van tabora. Nakon
što je
zaradio ranu koja će se pretvoriti u novi oţiljak tik ispod tetovaţe sunca na
prsima.
Bili smo podaleko od bilo kojeg sveštenika koji bi nas zakrpio. Zbog ĉega je
sve
spalo na mene. U tami njegovog šatora ruka mi je zaigrala po njegovoj
ogoljenoj
koţi, pronalazeći ĉvoruge i belege, a on bi mi objašnjavao odakle potiĉu. Od
noţa
nekog pijanog moreplovca u kafanskoj tuĉi u nekoj od albijanskih luka. Kost
slomljena na palubi usred bure. A onda su mi prsti pronašli onaj na levom
ramenu,
kraj tetovaţe busole na suprotnoj strani srca od sunca.
„E, taj je―, rekao je, toliko blizu da mi je zamrsio kosu koja mi je pobegla iz
ĉvora nabrzaka svezanog na glavi, „od metka koji sam primio u rame kada me
je
neka mala stenica koja se pretvarala da je deĉko ostavila usred ĉarke.―
„E pa onda imaš sreće što te je ista ta stenica i zakrpila―, našalila sam se,
opipavajući mu tetovaţu palcem.
Krajiĉkom oka sam spazila da se Dţinove usne podiţu u gotovo neprimetnom
osmejku. „Gospode, već sam tada znao da sam nadrljao. Pokušavao sam da
spasem
ţivu glavu, krvareći po tvom podu, a u glavi mi je samo bilo kako da te
poljubim,
pa makar nas i uhvatili.―
Kazala sam mu da bi to bilo mnogo blesavo. A onda je krenuo da me ljubi
dok oboje nismo poblesavili.
42
„Šta je s Dţinom?―, izletelo mi je nehotice, prekidajući rapravu koja je
prolazila kroz uobiĉajene etape dok sam ja u mislima bila u nekom šatoru
nasred
pustinje.
Ahmed je samo odmahnuo glavom i dalje drţeći prste na ĉelu. „Ni reĉi nismo
dobili od njega.―
,A ne misliš da bi vredelo poslati nekog za njim, kao što smo uradili sa
Sajidom?―, izlanuh se pre nego što sam stigla da obuzdam bes u svojim
reĉima.
„Znaĉi, ipak se ljutiš zbog Dţina―, Ahmed je zazvuĉao kao da mu je
dozlogrdilo.
„Usred smo rata.― Ispala bih prznica ako bih zamerala Ahmedu što je poslao
Dţina odavde dok mi je ţivot visio o koncu. Ali pretpostavljam da onda ipak
jesam
bila prznica.
„Jesmo―, njegova smirenost je sve još više pogoršala. Krajiĉkom oka
uhvatila
sam jedan od Šazadinih pogleda. Samo što ga je ovoga puta razmenila s
Halom, a
ne sa mnom, i to prebrzo da bih stigla da ga protumaĉim. Hala je strpala
poslednje
parĉe narandţe u usta konaĉno ustavši, pa se odmakla od mene.
„To nije bio odgovor―, Ahmed mi je rekao. „Misliš da sam pogrešio što sam
poslao Dţina da uhodi Siĉane? Iako su stranci koji ratuju s mojim ocem jedini
koji
ga drţe podalje od nas?―
„Pa, nije da je više i vaţno―, odbrusila sam mu. „Sultan nam se ionako vratio
na našu teritoriju, sudeći po svim onim mrtvim vojnicima koje smo ostavili u
Satamotaju―, eh, prokletstvo, to nisam mislila da mu kaţem. Pokušala sam s
drugim pristupom: „Prosto mislim da je moţda postojalo i neko drugo
rešenje.― Ni
to nije zazvuĉalo kako treba. Iako sam upravo to mislila već mesecima.
Ahmed je sklopio ruke povrh glave. Pokret toliko sliĉan Dţinovom da me je
još više razljutio. „Misliš da zbog tebe nije trebalo da šaljem brata odavde za
dobro
zemlje?―
„Mislim da si mogao da saĉekaš pre nego što si ga poslao.― Razdraţio me je,
te sam najednom poĉela da viĉem. Šazad je istupila kao da ţeli da me spreĉi
da ne
kaţem nešto zbog ĉega bih mogla da zaţalim. „Bar dok se nisam osvestila
nakon
što sam bila upucana zbog tvoje pobune.―
Nikada ranije nisam videla Ahmeda da je planuo. Ali sam znala da sam
prekardašila i pre nego što je podigao ton: „On je sam traţio da pode, Amani!
―
Sasvim prosto reĉeno, ali ipak mi je trebao koji tren da shvatim. Šazad i Hala
su obe pretrnule, prateći našu razmenu.
„Nisam ga ja poslao odavde―, Ahmedov glas više nije bio povišen, ali nije
izgubio na snazi. „On je traţio od mene nešto što bi ga odvelo odavde i od
tebe.
Pokušao sam da ga odgovorim, ali volim svog brata u dovoljnoj meri da ne
bih
ţeleo da te gleda kako umireš. Pritom sam proveo protekla dva meseca laţući
da
43
bih te zaštitio, ali prosto nemam vremena da te spreĉavam da ne uĉiniš nešto
iz
nekog neutemeljenog prkosa samo zato što misliš da sam ja kriv što je
otišao.―
Povredenost i bes se sukobiše u meni, a ja nisam znala za šta od ta dva prvo
da se opredelim. Došlo mi je da ga nazovem laţljivcem, ali znala sam da ne
bih
mogla. Sve što je rekao zvuĉalo je iskreno. Iskrenije od Ahmeda koji šalje
Dţina
odavde ne brigajući za nas dvoje. Iskrenije od Dţina koji odlazi protivno
svojoj
volji. Zamalo sam umrla, a Dţin bi dopustio da izdahnem sama.
„Amani…―, Ahmed me je znao koliko i svi osrali. Znao je da će me spopasti
nagon da pobegnem. A znala sam i ja. Taĉno sam osetila da me već svrbe
stopala.
Posegnuo je ka meni, prebacujući se iz uloge vladara u ulogu mog prijatelja.
Da
pokuša da me zaustavi. Ali već sam mu se našla van domašaja, probijajući se
iz
zagušljive tame ĉadora napolje na surovo jarko sunce oaze.
44
Glava 8
Dţina sam poslednji put videla u onom magnovenju pre nego što ću biti
upucana u
stomak.
Bili smo u Ilijazu, mestu od kljuĉne vaţnosti za središnje planine. Dogod je
Ilijaz bio u sultanovim rukama, nismo se lako mogli probiti u istoĉni MiraĊi.
Što je
znaĉilo da nije bilo naĉina da preuzmemo Izman, a s njim i presto.
To je trebalo da bude najobiĉnije izviĊanje.
Ali ispostavilo se da nismo bili jedini sultanovi neprijatelji koji su shvatili da
osvajanje Ilijaza znaĉi i osvajanje MiraĊija. Ilijaz je bio pod opsadom i
albijanskih
i gamanijskih snaga. Nisam imala pojma gde se te dve zemlje nalaze, ali Dţin
mi je
pokazao barjake na njihovim šatorima dok smo leţali potrbuške na vrhu
planine
iznad njihovih tabora. A onda se ispostavilo da je mladi princ koji je
predvodio
vojsku u Ilijazu bio vraški dobar zapovednik, i to mnogo bolji od svog brata
Nagiba.
Uspevao je da izdrţi sam u gorskoj tvrĊavi protiv ĉak dve vojske odjednom,
uz minimalne gubitke. Ĉak je i Šazad bila oduševljena. Mada je ipak mislila
da bi
mogla da se probije kroz opsadu.
Tako smo, manje-više, i završili usred okršaja izmeĊu prve brigade ilijaškog
emira i dve tuĊinske vojske. Pri ĉemu je prva brigada Ilijaza bila mnogo veća
nego
što je bilo ko od nas oĉekivao.
Nisam nešto naroĉito zapamtila samu borbu. Samo praskanje baruta kroz
noćnu tamu na obe strane, povike na meni nepoznatim jezicima i krv koja je
špricala po prašnjavim stenama. Šazad u vihoru ĉelika koji nam je probio
izlaz iz
bitke, sebe kako prstima upravljam pustinjom i Dţina koji nišani pištoljem,
kako
na MiraĊijce tako i na strance. Pa metak koji mi je okrznuo ruku i lišio me
moći
jednim jedinim gvozdenim poljupcem. Tad sam i ugledala noţ koji će proći
Dţinu
kroz leda tren pre nego što će ga i sam spaziti. Tren od kojeg je zavisilo da li
ću mu
spasti ţivot. A onda sam se uhvatila za pištolj na opasaĉu.
Kroĉila sam iza zaklona pravo u prve borbene redove. Onaj s noţem pao je
ĉim sam okinula obaraĉ. Samo što se tad iza njega našao drugi pištolj upeten
u
mene u rukama nekog crnokosog miraĊijskog vojnika ĉvrste ruke. Metak mu
je
prošišao pravo kroz mene. Kao da nisam bila od dţinijevske vatre i
pustinjskog
peska. Već od krvi i mesa.
Sve što sam znala o onome što se potom izdešavalo reĉeno mi je nakon što
sam se probudila. Dţin me je zgrabio kad sam pala, usput posekavši tri ĉoveka
izmeĊu nas.
45
Toliko sam gadno krvarila da se ĉinilo da mi je pola ţivota već natopilo odeću
dok me se nije domogao. Šazad nam je prokrĉila put kroz ostatak ĉarke uz
nekoliko zamaha maĉeva da bi me stavili Izu na leĊa; on je tada bio preuzeo
obliĉje dţinovskog ruha da bi nam pritekao u pomoć. Samo što nije bilo
dovoljno
vremena da me vrate ĉak do tabora. Umrla bih pre nego što bismo stigli.
Zaustavili
su se u prvom mestu u kojem su ugledali bogomolju. U sultanovom delu
zemlje.
Na neprijateljskom podruĉju. Iz je, povrativši ljudsko obliĉje, naterao
sveštenika da
se zakune da će me isceliti, da me neće povrediti, pa je to i sam ponovio da bi
proverio je li istina pre nego što će mu me predati. Šazad je morala da odvuĉe
Dţina kad je pokušao da natera sveštenika da krene s poslom priljubivši mu
pištolj
uz glavu.
Sveštenik nije pokušao da me ubije, mada sam ĉula da sam se sama našla na
ivici smrti jednom ili dvaput. Metak je za dlaku promašio da me ubije na bar
tri
razliĉita naĉina. Samo što sam prestala da krvarim opet su morali da me
pomere.
Sveštenik ih je upozorio da ne bi smeli, ali neko je bio uoĉio Iza. Vratili su me
u
tabor najbrţe što su mogli da bi me tamo predali našem svešteniku.
Ispostavilo se da me je spasio to što sam bila demĊi. Sama sam svojim
unutrašnjim ţarom spalila bilo kakvu mogućnost infekcije. Stoga je sveštenik
jedino trebalo da se pobrine za krvarenje.
Prošlo je gotovo nedelju dana dok nisam opet otvorila oĉi, probijajući se kroz
omamljenost od lekova koje su mi davali s vodom. Šazad je spavala pokraj
mene.
Po tome sam i znala da sam se sigurno našla na rubu smrti. Šatra za bolesnike
bio
je Bahijev teren. Nije kroĉila u njega još otkad je umro. Ĉak ni kada je sama
bila
povreĊena, jedini put da sam videla da je neĉiji maĉ iznenadi. Ja sam joj
sama
zašila tananu posekotinu na ruci.
Probudila se istog trena kad sam se promeškoljila, te joj se oĉi otvoriše da bi
posegnula za oruţjem kojeg nije bilo pre nego što će se okrenuti ka meni.
„Vidi,
vidi, ko nam se vratio iz mrtvih.―
Šazad me je pronašla kod jednog od jezera odreĊenih za kupanje. Tamne
tkanine bile su okaĉene izmeĊu drveća sa svih strana da ga zaklone od
pogleda iz
tabora. Bilo je dovoljno plitko da mogu da sednem u njega i da me voda
pokrije do
ramena, i dovoljno bistro da vidim noţne prste na dnu. Dno jezera bilo je
prekriveno belo-crnim kamenĉićima koje je voda izglaĉala. Gurkala sam ih po
dnu
prstima. Bila sam unutra već dovoljno dugo da sperem prašinu iz kose, pa mi
se
već i bila osušila u neobiĉno divljim talasima, kovrdţajući mi se pri temenu po
obiĉaju.
Paţljivo sam upotrebila pesak da oribam tragove krvi koji su mi još bili
zalepljeni za ranu na kljuĉnoj kosti, onu iz Saramotaja. Palo mi je na pamet da
odem do sveštenika po par šavova, ali zakljuĉili da je dovoljno zauzet s
izbeglicama. Ukljuĉujući i onu koja me je oslovila majĉinim imenom. Nisam
znala
46
da li se već probudila, ali ako jeste, eto mi još jednog razloga da se drţim
podalje
od bolesniĉkog šatora.
Šazad je takoĊe svukla pustinju sa sebe. Nosila je belo-ţutu dolamu koja me
je podsećala na miraĊijsku uniformu. Njena pustinjska put zbog toga je
izgledala
još tamnija pod svetlom bojom platna. Pod miškom je imala neki zamotuljak.
„Dţin ti je vetropirast isto koliko je i borben, znaš―, rekla mi je Šazad. „Zato
je Ahmed prvobitno i završio sam u Izmanu.― Ta mi je priĉa bila poznata.
Kada je
Ahmed rešio da ostane u zemlji u kojoj je roĊen, Dţin je odluĉio da poĊe
dalje,
ostavši na brodu na kojem su bili radili. Vratio se nekoliko meseci kasnije s
Dalilom, pošto mu je majka umrla. „A isto je uradio i na Sultimovom
izazovu.―
Zbacila je cipele sa sebe. „Nestao noć pre toga i vratio se sa šljivom na oku i
napuklim rebrom koje nam nikada nije objasnio.―
„Potukao se s nekim vojnikom u krĉmi zbog neke devojke.―
„Ha?―, Šazad je malo porazmislila, podvijajući šalvare. Sela je na rub
jezerceta i umoĉila stopala da se osveţi. Zvuĉi iz tabora lebdeli su oko nas na
blagom povetarcu. Ptiĉji poj pomešan s nerazgovetnim glasovima. „No,
dobro, nije
da baš imamo vremena. Pa ću da skratim. Ti ćeš me pitati da li sam znala da
je
traţio da ode. A ja ću ti reći da nisam. A ti ćeš mi poverovati jer te nikada
ranije
nisam lagala. Što je deo razloga što me toliko voliš.―
Tu se bar nije varala. „A koji je drugi deo, kad si već toliko promućurna?―
„To što bi stalno išla golišava da nije mene.― Onaj zamotuljak pod njenom
miškom razmotao se u dolamu koju sam ranije već videla na dnu njene škrinje
s
odećom. Boje neba nekoliko trenutaka pre nego što će prerasti u pravu
pravcatu
pustinjsku noć, prošarana neĉim što je liĉilo na sićušne zvezdice. Kad su
zazveketale u Šazadinim rukama shvatila sam da nisu vezene. Bile su od
zlatnih
perlica. Ja baš i nisam došla meĊu pobunjenike s dovoljno odeće da izdrţim
rat, ali
Šazad ju je imala dovoljno za obe. Iako mi ništa njeno nije savršeno pasalo.
Ali
ovo je bilo nešto daleko najlepše što sam videla da je ikada izvukla iz te njene
škrinje.
„O kakvoj se prilici radi?―, upitala sam je, premeštajući se u vodi da bih se
nagnula na tub jezerceta pored nje.
„Navidu je nekako uspelo da ubedi Imin da se uda za njega.―
Toliko sam naprasno uvukla vazduh da sam usput udahnula i vodu u sebe i
zakašljala se. Šazad me je nekoliko puta pljesnula po leĊima.
Navid se zatreskao u Imin ĉim je stigao u tabor. Uopšte mu nije smetalo u
kom je obliĉju bila; Navid bi uoĉio predmet svoje ljubavi s druge sttane
tabora bez
greške. Pijan, izjavio joj je ljubav tokom ravnodnevice pre nekoliko meseci
pred
ĉitavim taborom. Sećam se da sam zgrabila Šazad za ruku oĉekujući
neizbeţno
ismevanje i odbijanje s Iminine strane. Iz nekog nedokuĉivog razloga, do toga
uopšte nije došlo. Nedokuĉivog, pošto se Imin prema svima sem prema Hali
47
ophodila s nekom vrstom nadmenosti koja je poticala od iskrene
povreĊenosti.
Onakve od kakve je pobuna prvobitno i spasla demĊije.
Imin je osmotrila sva naša zablenuta lica zajedljivim ţutim oĉima, pre nego
što će nas pitati zar nemamo ništa pametnije u šta bismo mogli da buljimo.
Potom
je uzela Navida za ruku i odvela ga od vatre i našeg zabezeknutog muka.
„Moraš da doĊeš―, rekla mi je Šazad pošto se oporavih od svog pokušaja da
udahnem pod vodom, „a za tako nešto bi morala i da se obuĉeš. Imin mi je
već
ukrala tri dolame za tu priliku, pošto joj, kako reĉe – ništa od sopstvene odeće
trenutno ne paše!’
Podigoh obrvu na to: ,A jesi li joj ukazala na ĉinjenicu da je preobraziteljka i
da njoj svašta moţe da paše?―
„Znaš i sama da jesam―, reĉe Šazad ojaĊeno. „Ali završilo se kako se već i
moglo oĉekivati i sad sam, eto, ostala bez tri dolame.
„Kako je krenulo, uskoro ćeš ostati bez odeće.―
„A kad taj dan doĊe, povešću pohod na Iminin ĉador da povratim ratni plen.
Ali, evo, sad uspeh ovo da spasem.― Pokazala mi je belu tkaninu koja joj je
savršeno stajala. „I ovo. A ovo već znam odakle da vratim pošto spavaš na
ĉetiri
koraka od mene.―
Prešla sam prstom i palcem po rubu dolame koju mi je pruţala, pošto mi se
ruka već bila osušila na bespoštednom suncu. Prisetila sam se neĉega što mi
je
jednom kazala, jedne od onih mraĉnih noći kada nijedna od nas nije mogla da
zaspi, pa smo ostale budne priĉajući dok nismo potrošile sve reĉi, ili celu noć.
Kada je rekla roditeljima da kreće za Ahmedom, otac joj je dao te njene
maĉeve da
s njima vodi pobunu. Majka joj je dala tu dolamu.
„Tu bi dolamu trebalo da nosiš na ulasku u Izman. Pošto dobijemo rat.― Ako
ga dobijemo.
„Još smo mi daleko od Izmana―, reĉe Šazad kao da je ĉula to moje
neizgovoreno ako. „Pa, rekoh, da mi ne istruni na dnu škrinje. Moţeš je obući
ako
mi se zakuneš da je nećeš okrvaviti.―
„Opasno je traţiti od demĊija da nešto obeća―, rekla sam joj. Obećanja su
ista
kao iznošenje istine. Jednom će se obistiniti. Samo moţda ne onako kako
oĉekuješ.
„Svadba je to, Amani―, Šazad je pruţila ruku da mi pomogne da izaĊem iz
vode, „ĉak ni tebi upadanje u nevolju ne ide toliko dobro od ruke.―
Venĉanja su se u Prašnjavom Drumu odigravala brzo. Većina devojaka bi
samo
izvukla svoje najlepše dolame, izlizane jer su ih sestre i majke godinama
prenosile
s kolena na koleno, i obavilo glave maramama da pokriju lica u tom
neodreĊenom
vremenu izmeĊu veridbe i braka, da neki zloduh ili dţini ne bi uoĉio ţenu koja
nikome ne pripada, koja više nije kći a još ni udata, pa da je ukrade za sebe.
48
U taboru nismo imali bogomolju, ali smo se uvek nekako snalazili. Sveštenik
je priredio obred na ĉistini na samom rubu peska, gde je tlo bilo taman toliko
uzdignuto da nam pruţi dobar pogled na ĉitav tabor na poslednjoj dnevnoj
svetlosti. Venĉanje je otpoĉelo u suton, dok je sunce zalazilo nad gudurom. Po
obiĉaju. Vreme kada se dan menja za trenutak kada se i dva ţivota menjaju.
Imin nije stavila maramu na glavu i samo joj promenila namenu. Nosila je
pravi svadbeni veo od fine tkanine protkane jarkim koncem, a kada ga je
sunce
obasjalo, kroz tanani ţuti muslin mogla sam da nazrem obrise lica koje je bila
odabrala. Imin je bila naša najbolja uhoda, koja je uspevala da ostane ţiva
zahvaljujući neupadljivom izgledu. MeĊutim, lice koje je toga dana odabrala
beše
zapanjujuće, a ja je nikada ranije nisam videla tako nasmejanu.
Hala je primetila moj pogled kada su njih dvoje klekli jedno uz drugo u pesak.
Mi demĊiji sklopili smo prećutni dogovor da motrimo Imin nakon te veĉeri
kada
joj je Navid izjavio ljubav. Niko od nas nije ranije video da je Imin spustila
svoje
zidove za bilo koga u taboru pre Navida.
Imin i Hala moţda jesu imale istog dţinijevskog oca, ali po svemu sudeći nisu
mogle imati razliĉitije majke. Priĉalo se da je Halinoj majci pucala glava od
nje
pošto ju je namerno izluĊivala u silnoj mrţnji. Pobunjenici su Imin zatekli u
galanskom zatvoru u kojem je ĉekala pogubljenje. Imin je provela šesnaest
godina
skrivena u kući bake i dede koji su štitili demĊijevsko dete svoje kćerke.
Sama i
usamljena, ali sigurna. Sve dok se Iminina baka nije onesvestila od vrućine na
kućnom pragu. Imin je tada bila sama u kući. Sesnaestogodišnjakinja je
ĉekala u
nadi da će neko od komšija primetiti. Naposletku je, oĉajna, istrĉala da
pomogne u
obliĉju tanane devojke koje je tog jutra odabrala da bi lakše podnela vrućinu.
Ali s
tim telom je bila preslaba da bi uvukla unutra odraslu ţenu. Imin se stoga
napolju
promenila u muškarca.
Galanci su to saznali. Pobili su ĉitavu Imininu porodicu na istom tom pragu
dok su njeni pokušavali da zapreĉe vojnicima prolaz.
Pre Navida, Imin se prema svima koji nisu bili demĊiji ophodila s
nepoverenjem. Ĉak i prema meni, zbog ĉinjenice da sam šesnaest godina
smatrala
da sam ljudsko biće.
Bio je dovoljan i najmanji Navidov pogrešan korak da bi Imin opet podigla
zidove. Ali ĉak ni Hala nije uspela da pronaĊe bilo šta loše kod njega, a
svojski se
trudila. Svima je bio jasan naĉin na koji je Navid gledao Imin. Naĉin koji se
nije
menjao koje god telo da je naša preobraziteljka nosila, ţensko ili muško,
miraĊijsko ili tuĊinsko.
Sveštenik je stao izmeĊu Navida i Imin okrenutima prema nama u pesku u
kojem su sedeli prekrštenih nogu. Izdeklamovao je blagoslove uobiĉajene za
venĉanja da bi potom ispunio dve velike glinene posude vatrom. Jednu je
pruţio
Imin, a drugu Navidu. Pomenuo je kako su ĉoveĉanstvo stvorila Prva bića od
vode
49
i zemlje, tako što su ih izvajala vetrom i obasjala iskrom dţinijevske vatre.
Podsetio nas je kako su se, kada su princeza Hava i Atalah postali prvi
venĉani
smrtnici, njihove vatre spojile zaplamtivši zbog toga jaĉim plamom. Toliko
vekova
kasnije, mi smo i dalje izgovarali iste reĉi kao oni.
Prišli smo dok je on govorio, jedno po jedno, ţene iz tabora Imin, muškarci
Navidu. Svako od nas je spustio nešto svoje u vatru da blagosilja njihovo
spajanje.
U Prašnjavom Drumu uvek sam davala ili ĉauru od metka ili pramen kose.
Nisam
imala šta drugo.
Sad sam prvi put u ţivotu imala nešto više od toga, pa sam morala da
porazmislim šta bi trebalo da dam dok smo se Šazad i ja pripremale. Prsti su
mi
naĉas zalebdeli iznad crvene marame. One koju mi je Dţin dao u jalovom
planinskom rudarskom mestu Saziju. Kad sam zatvorila oĉi da bi mi Šazad
nanela
crnu boju na kapke, taĉno sam zamislila sebe kako je bacam u vatru i gledam
kako
ona zahvata crvenu krpu. Planula bi u sekundi. Jesam bila ljuta, ali ipak ga
nisam
mrzela. Privezala sam je oko struka poput pojasa, kao što sam uvek radila sa
Šazadinom odećom.
Stajala sam iza Hale koja je ispruţila šaku iznad vatre i hitro jedan za drugim
bocnula iglom tri prsta koja su joj preostala na levoj ruci. Krv je predstavljala
uobiĉajen ţrtveni dar od ĉlanova porodice, iako zajedniĉki otac Hale i Imin
nije
krvario. Jarke crvene kapljice nakupiše joj se na vrhovima zlatastih prstiju, te
glasno zacvrĉaše ĉim je krv pala u vatru. Pošto se Hala pomerila, podigla sam
svoj
dar iznad vatre i na to mi šaka pustinjskog peska skliznu izmeĊu prstiju da bi
se
rasula po plamenu. Primetila sam traĉak osmejka na Imin kad sam se udaljila,
praveći prostot za Šazad, da bi mogla da spusti u vatru svoj ĉešljić. Ahmed je,
odmah do nje, spustio siĉanski novĉić u Navidovu posudu. Nosio je ĉisto crnu
kurtu opervaţenu crvenim, u kojoj je više izgledao kao da mu je mesto negde
na
dvoru, a ne meĊu pobunjenicima. On i Šazad su ĉinili skladan par, stojeći bok
uz
bok pred dvosttukom svadbenom vatrom.
Iza Ahmeda, blizanci Iz i Maz, drţali su plavo pero, otimajući ga jedan
drugome iz ruke dok su se gurkali i tiho nadmetali ko će ga spustiti u vatru.
Upozoravajući pogled koji im je Šazad uputila okrenuvši se bio je dovoljno
jasan
da ih obojicu natera da se uozbilje. Ĉim su me ugledali kako stojim na
Imininoj
strani vatre, radosno mi zamahaše. Blizance nisam videla još otkad sam bila
povredena. Mora da su se vratili dok smo bile u Saramotaju.
Kada se ĉitav tabor izredao, Imin i Navid se napokon okrenuše jedno prema
drugom da izgovore braĉnu zakletvu.
„Dajem ti sebe―, Imin je oprezno nagnula svoju vatru ka trećoj posudi koju
je
sveštenik drţao izmeĊu njih, na šta je pepeo naših darova pomešan s jarkim
ţeravicama zaiskrio prosipajući se iz jedne posude u drugu. „Dajem ti sve što
50
jesam, sve što imam tvoje je. Dajem ti svoj ţivot da ga sa mnom deliš. Sve
dok
jednog dana ne umremo.―
Navid je isto to ponovio nagnuvši sadrţaj svoje zdele odmah za njenim tako
da se zajedniĉka vatra, veća i blistavija od onih koje su zasebno drţali,
razgorela
izmeĊu njih. Sveštenik je tetoviranim rukama prešao iznad nje blagosiljajući
je.
Usledio je trenutni tajac kad je sunce u celosti nestalo iza stena klisure,
obavijajući tabor polutamom narušenom jedino vatrom. A onda je Navid
poskoĉio
i podigao Imin bez ikakvog ustruĉavanja, obavivši joj ruke oko struka, pre
nego što
će je privući i poljubiti. Ĉitav je tabor zaklicao. Obred je bio završen. Došao
je
trenutak da otpoĉne proslava.
„Amani!―, nisam ni stigla da se okrenem da vidim ko je to uskliknuo moje
ime. Par jarkoplavih ruku zgrabio me je oko pasa i vrcavo zavrteo.
Nasmejana,
odgurnula sam Iza od sebe ĉim mi, onako teturavoj, stopala opet taknuše tlo.
Maz
je nosio odeću, ali se Iz već bio svukao do pojasa. Blizancima je odeća zaista
bila
mrska. Nije im bila potrebna za njihova ţivotinjska obliĉja, pa ih je oĉito
zbunjivalo što im je za ljudska potrebna.
Iz je pokazao rukom na plavu koţu ogoljenih prsa pa na moju dolamu:
„Uklopili smo se!― Blesavo mi se nasmešio.
„A na svu sreću samo je jedno od nas moralo da skine košulju. Vidim da ste
obojica preţivela Amonpur.― Albijanci su sklopili savez s našim zapadnim
komšijama iz Amonpura nakon što su dvadeset godina ranije izgubili MiraĊi
od
Galanaca. Prema Šazad, radilo se samo o paru potpisa na papiru. Sve dok
Albijanci
nisu naĉuli da su Galanci proterani iz pustinje. I tad najednom poĉeše da se
pozivaju na taj list papira da bi ubedili Amonpur da im dopuste da se utabore
na
njihovoj granici, ĉekajući zgodan trenutak da ponovo preuzmu Miradi kao
svoj
plen. Toliko su se bili pribliţili da nam je već postalo pomalo neugodno, pa su
blizanci bili poslati da osmotre albijanske trupe utaborene duţ naše zapadne
granice. Za sluĉaj da ih zasvrbe stopala, pa reše da umarširaju u naš deo
pustinje.
Sad nam je samo još falila borba na dve strane.
„Slonove!―, Iz je toliko radosno podigao ruke da sam se zateturala i gotovo
srušila u vatru pred tom neobiĉnom, stranom reĉju. „Amonpur ima slonove!
Jesi li
ĉula za slonove?―
„Nisi valjda tajila to od nas?―, Maz je spustio ruku na gola ramena svoga
brata, pa je drugom optuţujuće uperio u mene. Bilo je lako zaboraviti da je
jedan
od njih bio plav, dok je drugi imao samo plavu kosu kad su bili ovakvi,
miĉući se i
priĉajući kao jedan. Mazova tamnoputa ruka ĉinila se gotovo kao produţetak
bratovljevog tela.
Iz mi je namignuo: „Priznaj, demĊijevko!―
Prevrnula sam oĉima na to. „Da jesam, verovatno bih tajila to od vas zbog
ovog blago luĊaĉkog pogleda u vašim oĉima.―
51
„Hoćeš da vidiš jednog?―, Maz je već poĉeo da zbacuje cipele sa sebe.
„Ah trebaće nam malo više prostora.― Iz je poĉeo da maše rukom oko sebe
kao da tera ljude da se odmaknu.
Nije bilo šanse da se ovako nešto dobro završi. „Nemojte da opet ispadne kao
onda kad ste saznali kako izgleda nosorog!―
Blizanci se skameniše, razmenjujući nevine poglede. „Pa, mislim…―
„Slonovi su…―
„Malĉice veći, tako da…―
„Pa, moţda da mi ih onda pokaţete kada oko nas ne bude bilo ovoliko ljudi, i
to ovoliko pijanih?―, predloţih im.
Blizanci se meĊusobno pogledaše kao da ćutke razmatraju koliko bi to bilo
pametno i koliko ţarko zapravo ţele da mi pokaţu novi trik. Naposletku
klimnuše
glavama, te se zadovoljiše podrobnim opisivanjem slonovog izgleda, mada mi
nisu
ništa rekli kako im je bilo u Amonpuru. Pretpostavljam da onda još nisu
izvršili
najezdu na nas.
Potom popališe i baklje. Otpoĉela je i muzika, a sa njom i igra, iće i piće. Bila
sam zahvalna što bar nekoliko sati nećemo voditi nikakav rat. Upravo sam
ovakvih
veĉeri u pobunjeniĉkom taboru najviše verovala u ono što moţemo da
postignemo.
Ovakvih veĉeri kada bi svi prestali s borbom taman toliko da malo i mi ţivimo
kako smo i ostatku MiraĊija obećavali da će ţiveti.
Tek sam ga nekoliko sati nakon što se smraĉilo spazila u gomili.
Dovoljno sam bila popila da isprva ne poverujem sopstvenim oĉima. Kao da
mi se samo maglovito uĉinio kada sam se sluĉajno okrenula. Zabaĉene glave,
nasmejan, opušten, kakvog sam ga videla hiljadu puta. Saplevši se, zamalo
sam se
spotakla u vatru. Neko me je uhvatio i povukao pre nego što zapalim
Šazadinu
odeću. Otrgnuta od plesa, osvrnula sam se iza sebe traţeći ga kroz gomilu
mutnih
lica u tami. Ali bio je nestao, brzo kao da mi se samo priĉinio. Ali ne, eno
onamo
se masa razišla.
Dţin.
Vratio se.
Stajao je s druge strane vatre, još uvek u putniĉkoj odeći, prašnjave crne kose.
Izgledao je kao da se poslednjih dana nije ni obrijao. Pred oĉima mi je
blesnuo
poslednji put kada me je poljubio, nakon što nekoliko dana nije imao britvu
kod
sebe. Srce mi je ustreptalo poletelo ka njemu, ali sam ga na vreme zaustavila i
zauzdala.
Na brzinu sam se okrenula, pre nego me opazi. Sada zaista nisam bila u stanju
da se suoĉim s njim. U glavi mi se mutilo od alkohola i umora. Potraţila sam
Šazad. Bila je nekoliko koraka od mene, zaneta razgovorom s Ahmedom,
miĉući
rukama oko vatre brţe od roja insekata dok se nešto ţuĉno raspravljala s njim.
Ţuĉno i pomalo pijano. Šazad trezna nikada nije mnogo gestikulirala. Ali kad
je
52
zapazila moj pogled, ipak me je proĉitala kao otvorenu knjigu. Letimice joj
klimnuh iza sebe. Ustremila je pogled. Kao što je radila kada bi usred borbe
pokušavala da uoĉi neprijatelja. Videh joj zgranutost na licu ĉim ga je spazila.
Odliĉno. To je znaĉilo da je stvarno bio on, a ne neki privid koji je Hala
doĉarala
da bi me muĉila.
Nadala sam se da ću, dok ga opet ne ugledam, biti spremna da se suoĉim s
njim. Ali sada se osetih kao da ću pući. Kao da će, ukoliko ga pogledam, sve
pokuljati iz mene kroz reĉi. Obrisala sam znoj s vrata. Ruka mi ostade crvena.
U jednom besmislenom trenutku, pomislih sam da sam se zaista raspala od
jednog pogleda na Dţina. Ne, to mi se samo ponovo otvorila rana na kljuĉnoj
kosti.
Sav zakrpljen na brzinu u Saramotaju nije izdrţao igranje i opijanje. Šazad je
tada
rekla da se radi o obiĉnoj ogrebotini, ali meni je sada više liĉilo na priliku za
beg.
Dţin je pobegao. Neka. Mogu i ja isto tako.
Toplina i larma iz tabora izbledeše iza mene kad se zaputih ka sveštenikovom
ĉadoru, postavljenom na rubu tabora. Donekle je promenjen otkad više nije
bio
Bahijev domen, mesto na kome sam se prvi put probudila u taboru, pod
svodom od
platnenih zvezda. Mada meni zbog toga nije bilo ništa lakše da kroĉim unutra.
Prošlo je pola godine otkad je Bahi umro pod rukama mog brata, a meni se i
dalje
katkad ĉinilo da osetim nagorelo meso kada bih se previše pribliţila njegovom
radnom mestu. Nije ni ĉudo što se Šazad drţala podalje od njega. Ja sam ga
bila
znala tek nekoliko nedelja, ona ga je znala pola svog ţivota. Novi sveštenik
zadrţao je njegove našivene zvezde. Njih sam prve i ugledala uvukavši se u
šator.
Glava neke ţene trgla se s jednog od kreveta. Nisam nikoga oĉekivala unutra.
A ponajmanje nekoga budnog. U krevetu odmah do ulaza Sajida je spavala
kao
zaklana. Naspram nje, mladi pobunjenik ĉijeg imena nisam mogla da se
setim,
zavijen od lakta do zgloba sa kog mu je nekada visila šaka. Bio je, po svemu
sudeći, omamljen neĉim zbog ĉega će i sanjati da još uvek ima deset prstiju.
A u
trećem krevetu… skoro da sam i zaboravila na onu ţenu koju smo doneli iz
Saramotaja onesvešćenu. Onu koja me je oslovila majĉinim imenom.
Izgleda da više nije bila u nesvesti.
„O… oprostite―, pokolebala sam se, pridrţavajući ulaznu ponjavu dok sam
pokušavala da pronaĊem neki izgovor. Koji mi, zapravo, i nije bio potreban.
Tu mi
je i bilo mesto. Više nego njoj. Zašto sam onda vukla stopala kao da sam opet
klinka iz Prašnjavog Druma? „Nisam htela da vas probudim. Ali krvarim―,
podigla
sam ruku. Kao da moram to da dokazujem pred tom neznankom.
„Sveštenik nije tu―, ţena se pridigla na laktove. Oĉi joj usplahireno poleteše
kroz polutamu lampe, kao da i sama traţi neki izlaz.
„Još je na proslavi―, najzad prevalih prag i spustih ponjavu za sobom.
Ušavši,
nastojala sam da ne gledam u Sajidu. „Došla sam samo po zavoj.―
53
U ovom sam šatoru još dugo ostala zaglavljena nakon što sam se bila
probudila, izbegavši smrt za dlaku. Mogla sam po sećanju da nacrtam svaki
njegov
kutak. Sve do gvozdeno-drvenog sanduka ispisanog svetim reĉima, u kojem
je
sveštenik drţao zalihe.
„Zakljuĉan je―, rekla mi je ţena kada sam se spustila pored sanduka.
„Znam.― Dohvatila sam staklenu plavu uljanicu koju je sveštenik stalno
drţao
upaljenu kada su bolesni noćili u šatoru. Niko ne bi trebalo da bude ostavljen
da se
muĉi i umre u mraku. Stadoh pipati po rubu sve dok prstima nisam našla
gvozdeni
kljuĉić koji je drţao tamo uguran. Lokot se otvorio uz ugodno škljockanje.
Unutra su se nalazili ĉitavi redovi boĉica, igala, prašaka i uredno poredanih
noţića. Toliko se razlikovalo od instrumenata i zaliha koje je Bahi u neredu
drţao
razbacane po zemlji, da me je gotovo malo i zabolelo. Kao da ga ima sve
manje i
manje u taboru otkad je umro.
„Verovali ili ne, ovo mi nije prva poseta―, rekla sam preko ramena, vadeći
boĉicu s nekom bistrom tekućinom s kojom sam ranije videla da sveštenik
ĉisti
rane, te je odloţih u stranu. Prinela sam komplet igala do svetlosti, škiljeći
oĉima.
Nikada ranije nisam primetila koliko su velike, ali sam zakljuĉila da je jedna
od
njih sigurno manja od ostalih.
„Sami ćete se zašiti?―, pitala me je otpozadi, kao da ne zna treba li da bude
zgroţena ili zadivljena.
„Ni ro mi ne bi bio prvi put.― Nasumiĉno sam uzela jednu od igala, pre nego
što ću se okrenuti pravo ka njoj. Delovala mi je mnogo bolje sada nego kada
smo
je pronašli u onoj ćeliji u Saramotaju, kada je jedva mogla da zadrţi pogled na
meni. Oĉito joj je groznica prošla, pa je sada bila prisebna, lica gotovo
uobiĉajene
boje.
„I…―, otpoĉela je i zastala da bi prešla jezikom preko ispucalih usana, „…
imam nešto od vidarskog dara. Ako ne ţelite sami.―
Nije mi bila potrebna njena pomoć. Mogla sam da uzmem šta mi treba, pa da
izaĊem. Mogla sam da zaboravim da sam ikada bila ona cura iz Prašnjavog
Druma
s majkom po imenu Zahija. Ali da sam u tom trenutku izašla, morala bih da se
suoĉim s Dţinom. A bilo mi je teško da se setim jednog jedinog sluĉaja u
kojem mi
je beţanje od poteškoća zapravo pomoglo. Osim toga, nije da sam se radovala
zabadanju oštrog predmeta u sopstvenu koţu.
Sela sam naspram nje i pruţila joj flašicu, konac i iglu. Pomalo prezavo mi je
pomerila okovratnik dolame. Prsti joj zalebdeše preko rane da utapkaju
teĉnost po
zgrušanoj krvi, na šta za njima osetih na stotine bolnih trnaca. Ali i nisam
toliko
obraćala paţnju na bol. Posmatrala sam njeno lice na prigušenom svetlu
lampe. U
pokušaju da na njemu prepoznam nešto što moţda odnekud znam.
54
„Pili ste―, reĉe mi naposletku. „Oseti se. Sigurno se zato i otvorila ponovo.
Piće razredi krv. Ne trebaju vam šavovi, treba samo da se previje i da nauĉite
kako
da bolje podnosite piće.―
Konaĉno se uverih ĉuvši naĉin na koji je izgovorila reĉ piće. Naglasak su joj
izgladile godine provedene na drugim mestima, mestima koja u silnoj ţeĊi
ipak
nisu progutala i tu reĉ, ali nije bilo nikakve sumnje. Pogotovo uz naĉin na koji
je
izgovarala ostale reĉi podiţući i spuštajući ritam. Razaznala bih taj naglasak i
usred
pijaĉne vreve. Ipak je to bio i moj naglasak.
„Oslovili ste me sa Zahija―, rekla sam, stisnuvši petlju brţe-bolje dok ne
izgubim hrabrost. „Imenom moje majke. Zahija Al-Hiza.― Pomno je
osmotrih
traţeći reakciju. „Ali je roĊena kao Zahija Al-Fadi.―
Zeni se lice na to sklopilo kao loša tura karata. Odmakla se od mene,
puštajući
mi okovratnik dolame, da bi pokrila usne nadlanicama i prigušila nešto što mi
je
zazvuĉalo poput jecaja.
Zablenuh se u nju, ne znajući šta mi je ĉiniti. Trebalo je da joj pruţim malo
osame ili bar utehe. Ali nisam mogla da otrgnem pogled od nje.
„Ti bi onda bila Amani―, glas joj je zazvuĉao zagrcnuto kad se konaĉno
ponovo oglasila. Ljutito je zavrtela glavom, kao da hoće da otera suze.
Pustinjske
ţene ne plaĉu. „Izgledaš isto kao Zahija u tvojim godinama.― Ćula sam to i
ranije.
Ispruţila je ruku kao da ţeli da me dodirne. U oĉima joj se javiše suze. „Kao
da
ponovo gledam svoju sestru onog dana kada sam napustila Pustinjski
Drum.―
„Vašu sestru?!?―, odmakla sam se pre nego što mi njeni prsti taknu obraz.
„Vi
ste Safija Al-Fadi?― Bilo mi je jasno ĉim je to rekla. Ja moţda jesam pljunuta
majka, ali sam je bila nazrela i u ovoj ţeni. Bila je srednja sestra od tri devojke
Al-
Fadijevih. Ĉuvena sestra moje majke i teta Fare. Ona što je po priĉama nestala
iz
Prašnjavog Druma i pošla svojim putem. Zbog koje je moja majka stalno
priĉala da
će pobeći da bi je pronašla. Kojoj sam se i ja bila zaputila kad sam otišla iz
Prašnjavog Druma. Pre nego što sam odabrala Dţina i pobunjenike. „Zar vi ne
bi
trebalo da ste u Izmanu?―
„Bila sam.― Najednom se zanela izvlaĉenjem boĉica iz sveštenikove škrinje,
proveravajući ih hitrim, izveţbanim okom.
„Otišla sam tamo u potrazi za srećom. I ostala skoro sedamnaest godina.―
Otpušila je jednu neobeleţenu da bi ponjušila sadrţaj, oprezno izbegavajući da
me
pogleda u oĉi.
Nije mi se dopadalo što je tu. Nekako mi se nije ĉinilo u redu da se usred ove
goleme nepregledne pustinje pronaĊemo baš tu gde nijedna od nas nije
nikada ni
trebalo da bude. Ĉinilo mi se da je svet morao da se prevrne naglavaĉke da bi
nas
ovako spojio. Da nisam ja ovo uradila? Potraţih u sećanju sve što sam rekla u
vreme dok smo Dţin i ja pešaĉili pustinjom, dok sam još mislila da ću završiti
u
Izmanu. Da mi nije sluĉajno izletela neka istina? Pre nego što sam saznala da
sam
55
demĊi i da ne mogu da laţem – pre nego što sam shvatila koliko je opasno
iznositi
istine o budućnosti, jer mogu da izvrnu ĉitav svet ne bi li se ostvarile? Bilo je
dovoljno da kaţem Dţinu da ću pronaći tetku, pa da se zvezde nameste tako da
se
to i desi. I da mi daju neku izvrnutu verziju istine.
Ili se ipak radilo o pukoj sreći?
Napeti joj se prsti konaĉno zaustaviše na nekoj flašici. Izlila je malo neĉega
gustog i smrdljivog na vrhove prstiju da bi mi time utapkala ranu.
,A zašto ste napustili Izman?―
„Zato što je sudbina ĉudnovata.― Saĉekala sam, ali ĉinilo se da je to bilo sve
što ću dobiti od objašnjenja o tome kako je završila u Saramotaju. „Mada,
moram
priznati da nisam ni pomislila da bi me dovela dotle da me zatoĉi pobunjenik
koji
ţeli da menja društveni poredak.―
„Malik nije bio naš―, usprotivila sam se, štrecnuvši se zbog pritiska njenih
prstiju na kljuĉnoj kosti.
„A ti liĉno bitaš sledbenike jednog po jednog?― Pritisnula mi je ranu nešto
jaĉe nego što je bilo potrebno. „On je radio to što je radio u ime vašeg princa,
što je
meni dovoljno. Pritom me je zamalo i ubio. Znaš da neki u ovoj pustinji
uopšte
nisu ni traţili pobunu koja bi nas sve pobila.― Odmakla se od mene, tarući
prste o
neku krpu. „Ali, kao što bi rekao sveštenik iz Prašnjavog Druma, eto šta su ti
sreća
i sudbina.―
Samo tri reĉi i ja se opet naĊoh u bogomolji u Prašnjavom Drumu, slušajući
propoved. Bio je to stari izraz koji je naš sveštenik koristio kada bi nas
zadesile
nedaće. Sreća i sudbina. Sa znaĉenjem da sreća i sudbina nisu uvek bile jedno
te
isto.
Što bih ja znala bolje od svih.
„Evo―, tetka Safija je brzo obrisala ruke, pa je izvukla neku drugu boĉicu iz
sveštenikove škrinje. „Uzmi ovo protiv bolova. Lakše ćeš zaspati.―
Upravo je njen naglasak, pomešan s tim reĉima, spominjanjem spavanja i
lekova, iznedrio neko sećanje iz dubine mog uma.
Tamid.
Pogodilo me je kao udarac u grudi.
Mesecima sam potiskivala svaku misao o njemu. Ali ispalo je kao da ga je
ona prizvala ovamo, s tim njenim naglaskom iz Prašnjavog Druma, s boĉicom
leka
u polutami, zajedno s muĉnom ĉeţnjom za ljudima koje sam nekada znala.
Bio mi
je jedini drug kojeg sam imala pre ovog mesta i pobune. Umeo je da me
zakrpi, da
mi krišom donosi stvari dok mi bol ne umine.
A ja sam ga ostavila da izdahne u pesku.
Hoće li mi se moje predviĊanje istine o tetki na ovaj naĉin vratiti? Da me
podseti ko sam bila pre Ahmedove pobune? Da me podseti na ljude koji su
propatili i umrli zbog onoga što sam ja uradila?
56
Najednom mi je uzimanje neĉega što bi me uspavalo i udaljilo od sećanja
zazvuĉalo strašno primamljivo.
MeĊutim, pre nego što sam stigla da uzmem boĉicu, ulaz u šator silovito se
zatresao. Trgla sam glavu iza sebe. Prva pomisao bila mi je da me je Dţin
dopratio
ovamo. Ali kroz omamljenost od pića koja me je još drţala ugledala sam
obrise
dve prilike na svetlosti lampe spram mraka koji je napolju vladao iza njih.
Dţin bi
za mnom pošao sam. I još su bili spetljani jedni uz drugo poput dva pijana
gosta na
svadbi koji su u potrazi za malo osame upali u pogrešan ĉador.
A onda se pomeriše i svetlost odblesnu o noţ.
Našla sam se na nogama u magnovenju, zaĉuvši kako dobro poznati glas
zagrcnuto izgovara moje ime.
Dalila!
57
Glava 9
Prilike odmah teturavo odstupiše od šatre. Ali bilo je kasno za beg. Već sam
bila
skoĉila na noge.
„Ostanite tu―, naredila sam Safiji, usput podigavši jedan od noţeva.
„Stoj!―, naredba je doletela do mene kad sam iskoĉila iz bolesniĉke šatre za
njima. Pre nego što mi se vid razbistrio. Pre nego što sam uoĉila da druga
prilika
drţi Dalilu za taoca. Crne kose spuštene preko gordog ĉela, oĉiju uspaniĉenih
kako
ih nikada ranije nisam videla. Glas mi je izgubio na snazi od zgranutosti:
„Mahdi?!?―
Drţao je Dalilu oko pojasa. Noţ joj je pritisnuo uz grlo toliko jako da je već
potekla ktv. Videla sam kako joj curi u sveţem potoĉiću niz koţu, pa pod
dolamu,
mrljajući je.
„Da se nisi pribliţila!―, gadno se tresao.
„Mahdi―, rekla sam pribrano, mada sam u mislima unezvereno traţila neko
objašnjenje. „Šta to dovraga radiš?―
„Spašavam je―, Mahdi je izbezumljeno podigao ton. Proverih koliko smo
udaljeni od svadbenog veselja. Previše da bi ga bilo ko ĉuo, ma koliko bio
glasan.
„Spašavam Sajidu. Diţi ruke tako da ih vidim!―
Nisam skidala pogled s Dalile dok sam izvršavala njegovu zapovest, oĉajniĉki
pokušavajući da joj kaţem da će sve biti u redu. Da neću dopustiti da mi tu
umre.
„Šta ti je to u ruci?―, doviknuo je uzbunjeno.
Noţ.
„Evo, bacam ga―, rekla sam pribrano. Otvorila sam šaku i ispustila ga. Zario
se seĉivom u pesak. „Sad sam nenaoruţana.―
„Nisi, nisi―, Mahdi je stegnuo Dalilu koja je odmah zacvilela. Bio je sav
razularen, usplahiren – a njoj se noţ našao opasno blizu grla. „Imaš ĉitavu
pustinju
oko sebe.―
Nije da nije bio u pravu. Mogla sam da ga sredim u svega par sekundi da sam
htela. Ali nisam bila sigurna da noţ ne bi završio u Dalili pre nego što bi se
ovaj
srušio.
„Mahdi―, obratila sam mu se obazrivo, istim glasom koji bih koristila da
smirim uznemirenog konja. „Kako misliš da ćeš zarivanjem noţa u Dalilino
grlo
spasti Sajidu?―
„DemĊijevka je!―, procedio je kao da se radi o neĉemu sasvim oĉiglednom.
„Neki misle da je deo demĊija dovoljan da se izleĉe. Ali greše. Primitivno
sujeverje. Neće meni par vlasi ljubiĉaste kose vratiti moju Sajidu.― Bio je
potpuno
58
neuravnoteţen. I oĉajan. Drţao je noţ Dalili uz vrat. Nikada nisam toliko
poţelela
da mogu da pomerim pustinju ne pomerajući telo. Ipak sam pokušala,
posegnuvši
za rubom peska snagom misli. Snebivljivo se podigao, pre nego što će se opet
sliti
dole. Bila mi je potrebna pomoć. „Ĉitao sam i ja knjige. Ko god oduzme život
demđiju u podjednakoj meri dobija njihov život? To je izdeklamovao kao da
se
radilo o svetom zapisu iako nikada nisam ĉula da neko propoveda bilo šta
sliĉno.
„Šta bi to trebalo da znaĉi?―, morala sam da iskamĉim još vremena. Bar
toliko
da smislim neki naĉin da mu odvratim paţnju.
„To znaĉi da će Sajida preţiveti ukoliko ubije Dalilu. Rado ću zameniti ţivot
bilo kojeg demĊija za Sajidin. U okatrenuću!―
Eno onamo. Nešto iza njega. Nešto se miĉe na meseĉini. Neĉujno seva od
jedne senke do druge. A onda u jednom trenu, kada je od jednog drveta
prelazio do
drugog, jasno ga videh.
Dţin.
Uspela sam da se priberem dovoljno brzo da bih vratila pogled nazad na
Mahdija pre nego što primeti gde gledam. Znaĉi, ipak me je pratio. I sad bi
mogao
da nas sve izvuĉe bez krvoprolića ukoliko uspem da zamajavam Mahdija
dovoljno
dugo. Nisam morala da smišljam ĉime bih mu odvratila paţnju. Ja sam sama
po
sebi mogla da mu je odvratim.
„I šta ćeš onda?―, morala sam da omogućim Dţinu priliku da mu se pribliţi.
„Šta smeraš? Ahmed ti nikada ne bi oprostio da mu ubiješ sestru – toga si
sigurno i
sam svestan.―
„Ne zanima me Ahmed―, Mahdijev naglasak postajao je sve oštriji kako je
sve
više i više gubio ţivce. „Ĉitava ova pobuna ionako srlja pravo u pakao, i to na
brzom konju.―
„Popriliĉno sam sigurna da nismo mi ti koje trenutno ĉeka pakao―, rekla
sam.
Dţin se našao na svega deset koraka iza njega. Dovoljno blizu da primetim da
mu
se ugao usana izvio na moju podrugljivu opasku, mada nije skidao oĉi sa
sestre.
„Siguran sam da je ĉak i tebi jasno―, Mahdi me oĉito nije ĉuo. Oĉajniĉki se
nagnuo ka meni, kao da ţeli da me ubedi. Kao da bih se pomerila u stranu i
pustila
ga da proĊe. „Ahmed je uzeo preveliki zalogaj. Saramotaj je samo poĉetak –
biće i
drugih ustanaka, rat sa stranim zemljama će se završiti i sultan će nas uništiti.
Ahmed je odveć slab da bi upravljao ĉitavom zemljom. Ne moţemo sve
spasti.
Zato ću ja da spasem onoga koga mogu.―
Dţin mu se sada već bio primakao. Sasvim. Obasjavši ga kada je napustio
zaklon drveća, meseĉina je bacila dugu senku ispred Mahdija. Mahdi se
okrenuo
razrogaĉenih oĉiju da se suoĉi s novom pretnjom. Seĉivo mu se u iznenadnom
pokretu useklo u Dalilinu meku koţu i raskrvarilo je.
Dalila je vrisnula.
59
Dosta je bilo s odvraćanjem paţnje. Iskošeno sam zamahnula rukom da bi
pesak prsnuo pravo Mahdiju u lice i zaslepio ga u trenu kada je Dţin jurnuo
napred. Zgrabivši Mahdija oko ruke, izvrnuo je noţ podalje od Dalilinog
vrata. Ali
ovaj na to promenu pravac i sevnu ka Dţinovim grudima. Izbacila sam
spušteni
dlan ispred sebe da bih pomerila pesak ispod Mahdijevih nogu i uzdrmala ga,
na
šta noţ bezopasno ptolete pokraj Dţinovog ramena.
Mahdi se srušio, i ja zaĉuh da mu prsti pucaju poput suvaraka pod Dţinovim
stiskom i da mu noţ ispada iz ruke. Stropoštao se u pesak uz bolan jauk, a
Dţin je
u istom trenu uhvatio Dalilu.
I tako se sve i završilo. Dalila se srušila Dţinu u naruĉje, jecajući, te mu je
krvlju s vrata zamrljala košulju belu poput pustinje. Oĉi nam se spojiše nad
glavom
njegove sestre.
Ništa, izgleda, od mojih pokušaja da ga izbegnem.
60
Glava 10
Ono sunce našiveno na vrhu šatre prigušeno se presijavalo na svedu uljanice.
Svetla ipak nije bilo dovoljno da ispuni ĉitavu šatru, te sam imala utisak da se
tama
svija svuda oko nas petoro.
Oko mene, Šazad, Hale, Dţina i Ahmeda.
Trebalo je da nas bude i više. Da je Bahi još bio ţiv. Da Dalila nije otišla da je
moja tetka zakrpi. Da Mahdi nije bio izdajnik, sada zakljuĉan i stavljen pod
straţu.
Da se nismo svi sloţili da Imin zbog svadbe tfeba poštedeti bar jednu noć.
„Trebalo je na licu mesta da ga ubiješ, ako mene pitaš―, Halin pogled beše
odsutan, ali znala sam da se meni obraća.
„E pa, niko te nije pitao―, uzvratila sam joj. Jedino sam mislila na strah u
Mahdijevim oĉima dok je drţao Dalilu, drhteći. Pokušavajući da me urazumi i
spase Sajidin ţivot jer je bio odveć ponosit da bi molio. „Hoćeš da mi kaţeš da
ti
ne bi isto uradila da je Imin bila ta koja umire u onom ĉadoru?―
„Ne―, Hala reĉe prigušeno, na onaj neki preteći naĉin koji je koristila kad je
njena sestra bila u pitanju. „Hoću da ti kaţem da je sasvim lako moglo da se
radi i
o Imin. Ili o tebi, meni, blizancima. Svi redom svakoga dana riskiramo
sopstveni
ţivot za sebiĉne ljude poput njega, i eto kako nam uzvrate.― Ova naša
pustinja
upravo se najviše i isticala po sebiĉnosti. Ja sam to znala bolje od svih.
„Ljubav ĉini ljude sebiĉnima―, rekao je Dţin, toliko tiho da zamalo pomislih
da nije hteo da ga ĉujem. Najednom me spopade iznenadni nalet vrelog
gneva. Ali
nisam stigla ništa da mu odbrusim, jer je Hala opet progovorila.
„Ne verujem da je polovina onoga što mi je uĉinjeno bilo iz ljubavi. Osim ako
ne raĉunamo i ljubav prema novcu.― Hala je namerno podigla ka svedu levu
šaku, s
dva odseĉena prsta. „Zašto bismo svi trpeli samo zato što Amani oĉito moţe
da
bira ko će da ţivi a ko ne, u zavisnosti od toga kako se kog dana oseća?―
„Prekini s tim, Hala―, upozorila ju je Šazad.
Hala se nije mnogo obazirala. „Mnogo si mi ti nešto postala vesta u izlaganju
svih nas opasnosti. Danas se, eto, radilo o Mahdiju. Prošli put si, ĉini mi se,
mislila
da je ţivot tvog brata vredniji od bilo ĉijeg drugog u ovoj pustinji. Samo je
pitanje
vremena kad ćemo naići na spaljeni krater na mestu nekog grada! Ili će nas
još i
sam pronaći i pretvoriti još jednog od nas u prah i pepeo poput Bahija. Ili će
neko
moţda uspeti da ga ulovi kao što su ulovili Imin, pa će mu iskopati oĉi da bi
umro
u mukama, iako si mogla da mu ih skratiš.―
Poleteh ka njoj kao metak iz puške.
61
Šazad se u trenu našla izmeĊu nas. Pre nego što ću stići do Hale, pre nego što
bi Hala osvetniĉki uspela da mi doĉara neku strahotu u umu.
„Rekla sam da prekinete!―, povukla me je nazad, spustivši mi ruke na
ramena,
da bi me sputala dok me je Hala podrugljivo gledala ispod oka. Stadoh se
opirati,
ali su me neke druge poznate ruke zgrabile i odvukle od tuĉe. Dţinove. Nisam
ni
pokušala da mu se otmem, pošto me je s lakoćom povukao uza sebe. Osetila
sam
prepoznatljivu toplinu njegovog tela kada mu se leĊima prislonih uz grudi.
„Prekini. Ni sama ne ţeliš da se boriš s njom, Amani―, rekao mi je na uho,
dovoljno tiho da ga jedino ja ĉujem. Da mi dahom zaleprša kosu na potiljku.
Iz
dubine duše poţeleh da se još više prislonim uz njega, da mu osetim otkucaje
srca
uz kiĉmu i opušteno mu se ponovo prepustim. Ali se na vreme skamenih i na
silu
odmakoh od njega. Da vazduh opet prostruji izmeĊu nas.
„Puštaj me!― Popustio je stisak ĉim je osetio da mi se telo ukoĉilo pod
njegovim dodirom. Stresla sam ga sa sebe, i on je odmah sklonio ruke. Ali mi
se
vrelina njegovih dlanova i dalje zadrţala na nadlakticama. Poput opekotina.
Osim
što demĊiji ne bi trebalo tako lako da se opeku.
„Svi u ovom šatoru imaju nekoga zbog koga bi prevrnuli ĉitav svet
naglavaĉke samo da ih zaštite―, Šazad se okrenula ka Hali. „Ovo uopšte nije
pitanje ljubavi ili krvi. Ovo je pitanje izdaje. Mahdi je poĉinio zloĉin prema
nama,
i sada valja doneti presudu.―
Ahmed dosad ni reĉ nije rekao. Ali sada se svi zagledasmo u njega.
Naposletku je i on progovorio: „Moj otac bi odabrao pogubljenje.―
„I tvoj brat, takoĊe―, reĉe Dţin iza mene. Povukao se na sigurno odstojanje
od
mene. Ali ja sam bila vrlo svesna njegovog prisustva, ĉak i ne gledajući u
njega.
„Zalaţeš se za osvetu?―, reĉe Ahmed. „Oko za oko?―
„Nije ti ovo oko za oko―, rekao je Dţin. „Dalila je još ţiva. Zahvaljujući
Amani. Stoga se zalaţem samo za jedno oko.―
Ahmed je zatapkao prstima po mapi. „Ne bih rekao da jedan sultan treba da
dosuĊuje kazne iz ĉiste pakosti.―
Mahdijeve mi se reĉi javiše u glavi. Preslab da bi vladao čitavom zemljom.
Dţin je zakoraĉio prema Ahmedu: „Naša sestra…―
„Nije ona tvoja sestra.― Tresnuo je rukom po stolu na šta odmah zavlada
tajac.
Niko od nas nikada ranije nije ĉuo Ahmeda da se tako istrese na Dţina. Ĉak se
i
Šazad odmakla, prebacujući pogled s jednog na drugog brata. Kao da će i
nekoga
od njih morati da obuzdava. Dţin i Dalila moţda nisu bili od iste krvi – kao što
ona
i Ahmed jesu preko majke, ili kao što Dţin i Ahmed jesu preko oca – ali
zajedno
su odrasli. Dţin nikada nije nazvao Dalilu nikako drugaĉije sem sestrom, a
Dalila
je oba princa smatrala svojom braćom. MeĊutim, Ahmed je bio taj koji ih je
povezivao. „I odluka nije na tebi. Već na meni.―
62
Dţinu se stegla vilica. „Neka ti bude. Dok ti donosiš svoju odluku, ja odoh da
bdim nad tvojom sestrom. Kao što sam i bdio nad njom nakon što mi je majka
umrla. Ista ona majka koja je i tebi spasla ţivot, ĉisto da se zna. I koja je umrla
dok
si ti tu izigravao spasitelja zemlje koja ju je porobila i pokušala da ti ubije
sestru.―
„Svi napolje!―, Ahmed je naredio ne skidajući oĉi s brata. „Ovo je razgovor
izmeĊu mene i mog brata.―
„Nema potrebe―, Dţin je pomerio ulaznu ponjavu jednim ţestokim potezom.
„Završili smo.― Noćni vazduh je pokuljao u šatru za njim, te se svetlost iz
Ahmedovog ĉadora prosu po pesku poput snopa iz svetionika.
Tad se i zaĉuo pucanj.
Kao da se ĉitav svet oko nas usporio kad smo se svi sledili, pokušavajući da
dokuĉimo šta se zbiva. Metak se zario posred stola, za dlaku promašivši levu
stranu Ahmedove ruke. Na krovu taĉno iznad njega nalazila se rupa,
prosvirana
pravo kroz ţuto platneno sunce.
Šazad se prva povratila. Zgrabivši Ahmeda za prednji deo košulje, oborila ga
je na zemlju, pa pod sto sekund pre nego što će odjeknuti drugi pucanj. A za
njim
još jedan.
Dţin je u istom trenu zgrabio mene, i ja padoh, na šta mi sav vazduh izlete iz
pluća. Gadno sam tresnula, te mi nalet ţestokog bola prostruja desnim
ramenom.
Jauknula sam. Ipak nije bio metak. Znala sam kakav bi to bio osećaj. Dţin me
je
pokrio sopstvenim relom dok su meci parali tanko platno šatre. Sajida.
Ta me je misao pogodila ţestoko i iznenadno poput metka u mozak. Sve se
previše glatko poklopilo. Nije ona bila „pobegla― s Halom. Bila je mamac.
Klopka.
Došli su do nas prateći je.
Spolja se zaĉuše vrisci, propraćeni novom pucnjavom. Novi metak zario se
pored nas, te pesak zapršta opasno blizu mestu na kom smo se Dţin i ja
nalazili.
Vojnici su pucali naslepo, što nije znaĉilo da nas neće pogoditi.
Posegnula sam za svojom moći, ali mi je ona samo zatitrala van domašaja,
kao da me izaziva. Osetih nešto hladno na boku. Izvinuh se da bolje
pogledam.
Bluza mi se bila podigla te mi se gvozdena kopĉa Dţinovog opasaĉa priljubila
uz
ogoljenu koţu, lišavajući me ove Ċinijevske polovine. Oboje se trgnusmo kad
se
drugi metak zabio u sto iznad Ahmedove i Šazadine glave.
„Dţine!― Zbog pada sam ostala bez vazduha u plućima, desnom rukom mi je
strujao bol kao da je slomljena. Bilo je teško progovoriti uz teţinu ĉitavog
Dţinovog tela na sebi. „Kopĉa opasaĉa―, konaĉno izustih, osećajući da me u
grudima sve peĉe.
Dţin je odmah shvatio. Brţe-bolje se pomerio s mene. Osetih da mi se gvoţĊe
odvaja od koţe. I najednom panika više nije bila samo uzburkani osećaj
zatoĉen u
mojim grudima. Izlila se iz mene. Pravo u pustinju. U pesak.
Pozvah pustinju da se pretvori u oluju.
63
Osetila sam kako se podiţe u pesku, kako ubrzava i jaĉa. Potisnula sam je
najdalje od nas što sam mogla, do rubova tabora, ali pesak je ipak poĉeo da
šiba
izbušene strane ĉadora. Zaţmurivši, pustila sam da pustinja sama podivlja.
Pucnjava se prekinula, posustavši pred silinom kovitlaca koji je udario u zid
šatora,
podigao ga od tla i odneo kao da ništa ne teţi.
Pešĉana oluja dovela je strah širom tabora do usijanja. Pobunjenici su
uţurbano vezivali marame oko lica dok su drugi kupili zalihe i pokušavali da
umire
konje. Svi su znali plan evakuacije. Ali jedno je znati ga, a drugo izvesti ga u
gluvo
doba noći dok meci sviraju kroz vazduh.
Nastojala sam da je zauzdam. Pokušala sam da povratim dah podiţući se na
kolena. Pucnji su doprli do nas odozgo. Što je znaĉilo da su se nalazili na
liticama
gudure. Pomerila sam se kako bih izbacila ruke naviše i usmerila moć ka
njima da
stvorim štit protiv metaka koliko god mogu.
Kako se pesak podigao, ja ugledah telo prvog pobunjenika. Sveza crvena krv
cúrela mu je iz prostrelne rane u grudima. Osetila sam da gubim kontrolu, pa
je
brţe-bolje povratih.
Šazad se našla na nogama, već krenuvši da izdaje nareĊenja dok sam ja
kovitlala vazduh oko nas pokušavajući da uspostavim kakav-takav red usred
pometnje.
„Amani! Moramo odavde!―, viknula mi je Šazad kroz huk peska, pruţajući
ruku ka meni.
„Pokrivaĉu vam povlaĉenje!―, doviknula sam joj. „Vodi sve napolje!―
„Neću bez tebe!―, Šazad je odmahnula glavom. Crna kosa joj se već rasula
iz
pletenice, neobuzdano joj lepršajući preko lica. Iza nje ugledah ljude koji su
oĉajniĉki pokušavali da osedlaju konje, dok su se drugi penjali na leĊa
blizanaca
koji su preuzeli obliĉje golemih ruhova.
„Da, bez mene!―, uzvratila sam joj. Htedoh joj reći da ću biti dobro. Ali nije
bilo bezbedno iznositi demĊijevsko obećanje. „Vodi sve na sigurno. Vodi
Ahmeda
na sigurno. Potrebna si im, a ja sam vam potrebna tu.―
Šazad se kratko premišljala. Moja drugarica se kolebala. Ali je naš general
ipak znao da sam u pravu. Polovina tabora bi izginula ako ih niko ne bi
pokrivao.
A to sam trenutno mogla jedino ja.
Šazad se već napola bila okrenula. Bacila je pogled preko ramena u Ahmeda,
koji je pokušavao da primiri opštu paniku i izvede ljude odatle, pa potom
nazad u
mene. „Ne budeš li pošla za nama―, spustila se ispred mene da mi naĉas
stisne
rame, „ima da se vratim po tebe!―
I na to je i nestala. Izbacih sve što sam imala iz sebe. Ispraznila sam sve što
sam imala u pustinju, u savršen ciklon koji je štitio rubove tabora zaklanjajući
povlaĉenje naših ljudi od pogleda vojnika.
64
Nisam ni znala koliko dugo sam ga tako odrţavala. Koliko god sam mogla,
dok mi ruke nisu zadrhtale. Pometnje oko sebe bila sam svesna samo kroz
maglu.
Tovarenja zaliha, konja usmerenih ka ulazu u tabor, Iza i Maza koji su sevali
vazduhom pod kišom metaka. Udaljenih povika.
Znala sam jedino za pustinju. U celosti sam bila deo te pešĉane oluje sve dok
mi se nije uĉinilo da ću se i sama raspršiti u prah i odhujati s njom. Poĉela
sam da
gubim stisak. I to ne samo u rukama. Ĉitavo telo mi se treslo od silnog
napora.
Pesak je poĉeo da mi šiba kroz kosu umesto ka neprijatelju. Morala sam da
prekinem. A ako su mi preostali bilo kakvi izgledi da se izvuĉem, morala sam
to
smesta da uradim.
Nekako se pridigoh. Noge mi snaţno zaklecaše poda mnom. Neĉije me ruke
obujmiše oko struka pre nego što ću pasti.
„Drţim te―, Dţin mi reĉe na uho. „Opusti se, drţim te.―
Neki konj poĉe da se propinje i rita, uspaniĉen ĉim je oluja krenula da se steţe
oko nas kako je moć poĉela da se koleba u meni. „Zašto… si ti… još tu?―,
nekako
izustih. „Šazad…―
U glavi mi se sve mutilo od silnog naprezanja da obuzdam pesak. Pustim li
ga, pesak bi pokuljao unutra i zatrpao ĉitavo ovo mesto, potapajući i sve
ostale koji
se još nisu bili izvukli. „Uspela je skoro sve da ih izvuĉe.― Sada me je
uspravnom
drţala jedino ĉvrstina Dţinovog tela.
„Tebe nije.―
„Đavola bih te ostavio za nama, pa da mi još tu stradaš―, reĉe mi stišanim,
ali
sigurnim glasom na uho obavijajući me svojim telom. Štiteći me dok nije
povukao
konja napred. Gurnuo me je u sedlo, pa se i sam bacio iza mene. Neki se
pištolj
oglasio negde blizu, moţda i preblizu da bih ga zanemarila. „Amani. Otpusti
je.
Drţim te, kunem ti se. Veruj mi.―
I tako otpustih oluju.
65
Glava 11
Jahali smo kao da pokušavamo da preduhitrimo suton na horizontu. Vojska je
bila
iza nas. Morali smo da zademo duboko u planine da bismo ih ostavili za
sobom.
Ostala sam bez svesti prilikom napuštanja tabora i prespavala još tih nekoliko
sati mraka koji su nam bili preostali. Kada sam se probudila uz Dţinova leda,
nova
zora je već zarudila oko nas, a za nama je jurila vojska. Poslednje deliće moći
iskoristila sam da dignem pustinju iza nas i stvorim štit koliko sam mogla
izmeĊu
vojnika i naše male skupine.
Dţin i ja nismo bili sami. Desetak zadocnelih, koji nisu uspeli da umaknu s
blizancima ili s prvim talasom Šazadinih jahaĉa, bilo je uz nas. Jahali su na
preostalim konjima, neki i po dvoje. Nisam mogla da im razaznam lica dok
smo
hitali po vrelom pesku. A nisam znala ni ko je umakao s Ahmedom i Šazad,
niti da
li ovi što su bili uz nas mogu da jašu dovoljno dobro da nas sustignu. Mada,
nije ni
da su više imali izbora.
Rukom mi je neprestano strujao bol, pogoršavajući se svaki put kada bih se
osvrnula da proverim. Morala sam dobrano da se napregnem da bih izdrţala i
spreĉila da mi bol naruši paţnju.
Na kraju više nisam mogla da izdrţim, a nisu ni konji. Ako im do tada nismo
utekli, moraćemo da zauzmemo poloţaj i suprotstavimo im se. Spustila sam
štit iza
nas. Dţin je oĉito osetio da mi je napetost napustila telo. Obrnuo je zadihanog
paripa i isukao pištolj da proveri poteru za nama. Vid mi se zamutio od samog
olakšanja što više ne moram da koristim moć. Pokrih oĉi pred poslednjim
zracima
pustinjskog sunca. Potpuno nepomiĉni, osmotrili smo horizonr u potrazi za
bilo
kakvim kretanjem. Ali iza nas nije bilo niĉega sem otvorenog peska. Otarasili
smo
ih se.
„Moţemo tu da se utaborimo―, naredio je Dţin, glasom koji mu je kroz grudi
odzvonio sve do mojih leĊa. Bio je promukao od ţeĊi.
„Nismo još sigurni―, htela sam da se usprotivim. „Nikad nismo sigurni―,
rekao mi je Dţin tako da ga jedino ja ĉujem.
„Nemamo ni zaklona, a konji će…―
„Konji neće više izdrţati bez odmora, a peške im nećemo uteći―, reĉe mi
Dţin
na uho. „A ne moţemo im uteći ni bez tebe. Postavićemo straţu i krenuti
ponovo
na prvi oblaĉak prašine na horizontu.―
Skliznuo je s konja i krenuo da izdaje nareĊenja da se podignu šatori i
pregledaju zalihe koje su ljudi zgrabili tokom evakuacije. Otvorio je nešto s
pojasa
i potegnuo, pre nego što će dati i meni.
66
Prinela sam mešinu za vodu do usta, koju drhtavih ruku polagano ispih,
spustivši povredeno rame uz telo. Bilo nas je desetak, manje-više. To je
podrazumevalo mnogo nestalih lica koja su sada bila samo tela u pesku,
ukoliko
nisu pobegla s Ahmedom i Šazad. Bila sam jedini demĊi meĊu nama.
Ponadala
sam se da to znaĉi da su Hala i Dalila bile zajedno i da skupa mogu da sakriju
ĉak i
veću skupinu pobunjenika u pokretu. A Šazad će ih sve odvesti na sigurno.
Nije mi
bilo druge nego da verujem da će nas saĉekati.
Moja tetka Sanja bila je meĊu onima koji su pobegli s nama, uz još dve druge
ţene iz Saramotaja. Pretpostavljam da nije lako ispratiti plan evakuacije ako
uopšte
i ne znaš za njega. Safija je pomagala u razdeljivanju hrane. Još je nekoliko
poznatih lica bilo raštrkano oko nas. Srce mi se donekle smirilo od olakšanja.
Noćas neće biti vatre. Zbog toga ćemo biti ranjivi pred morama i
koţonošama, ali bismo bili još ranjiviji ako bismo upalili svetionik sultanovoj
armiji. Prosto ćemo morati da ogradimo tabor svim gvoţĊem koji imamo kod
sebe
nadajući se najboljem.
Svi su bili iznureni bekstvom. Neki su već trpali hleb u usta, ili su se naprosto
stropoštali na pesak pod suncem koje se nisko spustilo na nebu. Morali smo
da
odredimo straţu, podelimo zalihe i konjima i podignemo šatore. A trebalo je
misliti
i na još hiljadu i jednu stvar. No meni se toliko vrtelo u glavi da nisam mogla
da
razmišljam o njima.
Krenula sam da gutam vodu sve dok mi se nije razbistrilo u glavi. Ionako nam
neće biti još dugo potrebna. Dosad sam već dobro upoznala naš deo pustinje.
Bili
smo na tri dana jahanja od luĉkog grada Gasaba, ali ćemo ovim
uspostavljenim
tempom, jašući celu noć i dan, stići tamo sutra pre sumraka. Tamo ćemo se
lako
ponovo snabdeti i pridruţiti svima na našem okupljalištu u planinama. Svima
koji
su uspeli da umaknu.
Pošto sam odloţila vodu, oprezno sam pokušala da skliznem s konja,
snebivljivo se oslanjajući o sedlo povreĊenom desnom rukom. Odmah me je
izdala
i ja ljosnuh u pesak.
„PovreĊena si―, Dţin se sagnuo prema mom opruţenom telu. Ne haj ući za
njegovu pomoć, podigla sam se zdravom rukom, koristeći se uzengijom. Konj
je
bio toliko iznuren da se gotovo i nije bunio.
„Preţiveću već―, gledala sam da postavim ruku kao da se ništa nije desilo
koliko god sam mogla okrećući se od njega. „Kao što uvek i jesam.―
„Amani!―, podigao je ton dok sam se udaljavala, dovoljno glasno da nam
nekoliko pobunjenika uputi poglede, pre nego što će se hitro vrariti svom
poslu.
Svi su znali da ne treba da se mešaju. „Gledao sam te kako prelaziš ĉitavu
pustinju.
Zapamtio sam kako se krećeš. A sad se krećeš kao da ti je išĉašeno rame.
Pusti me
da ga pogledam.―
67
„Mogu da ti dam nešto protiv bolova―, prekinula ga je Sanja, tarući pesak s
prstiju. Eto, skoro da su svi znali da ne treba da se mešaju.
„Ne treba njoj nešto protiv bolova―, reĉe Dţin ravnim tonom. Obraćao se
Safiji, ali nije micao oĉi s mene. „Neko treba da joj vrati rame nazad na mesto
da
ne bismo kasnije morali da joj ga otpilamo.―
Na to se zaustavih.
Okrenula sam se da ga pogledam pravo u lice. Svukao je maramu i obavio je
oko vrata, pa sam mu jasno videla lice. Dţin je uvek dobro blefirao. I tad mu
se i
pojavio blag osmejak, kao da mi ĉita misli lakše nego ja sama. Taj njegov
osmeh
uvek je bio znak nevolje. „Spremna si da riskiraš, Banditu?―
Bila sam gotovo sigurna da laţe. Ali bila sam još sigurnija da ţelim dve
upotrebljive ruke.
„Dobro―, pruţila sam mu ruku koliko sam već mogla, poput deteta koje drţi
ranjenu ţivotinjicu koju je pronašlo u pustinji. Dţin je nije ptihvatio. Umesto
toga
mi je spustio šaku na leda. Uobiĉajeno uzbuĊenje odmah mi je prostrujalo
kiĉmom.
Telo mi oĉito nije znalo da se ljutim na njega. Poveo me je do malog plavog
šatora
koji sam ja za sebe usput odabrala. Neko ga je podigao za mene. Pustio je
ponjavu
da se zatvori za nama i zapeĉati nas u osami.
Šator je bio odveć nizak za stajanje. Tvrdoglavo ostadoh da stojim pognuta,
dok me Dţin nije povukao na zemlju da sednem naspram njega. Noć se
ubrzano
spuštala oko nas, ali bilo je još dovoljno svetlosti da moţemo da vidimo.
Spolja su
se ĉuli zvuĉi tabora koji se spremao za noć u pustinji.
„Moram da pogledam―, glas mu je bio neţniji sada kad smo ostali sami.
Trebao mi je koji sekund da shvatim na šta misli.
„Dobro―, rekla sam ponovo, izbegavajući njegov pogled.
Sasvim paţljivo, spustio mi je jednu ruku na nadlakticu, a drugu mi je
podvukao ispod dolame preko kljuĉne kosti. Prsti su mu bili topli, meni i te
kako
poznati. Ranije bi se još i našalio da mi se zavukao pod odeću. Sad se izmeĊu
nas
razlegla neka tiha napetost, sve dok više nisam mogla da izdrţim. „Siguran si
da
znaš šta radiš?―
„Veruj mi.― Dţin me nije gledao u oĉi, ali bio mi je toliko blizu da je skoro
jedino u njih i mogao da gleda. „Morao sam da nauĉim na Crnom galebu, pre
nego
što je sve ovo otpoĉelo.― Ovo. Znala sam da misli na pobunu. Zamalo sam se
nasmejala. Jedna tako malena reĉ da obuhvati sve nas, sve što smo uradili i
sve što
je još trebalo da uradimo. „Mornari se ĉesto povrede kad se zapetljaju u
uţad.―
Uradio je nešto zbog ĉega mi je tom stranom tela prostrujao bol. Zajeĉala sam
kroz zube.
„Zao mi je.―
„Vala i treba da ti bude.― Bol mi je, eto, i jezik izoštrio. „Ovo se desilo kad si
me gurnuo.―
68
„U pravu si―, reĉe Dţin potpuno bezizrazno, i dalje me neţno opipavajući
prstima. „Trebalo je da pustim da te upucaju; od toga se ĉovek mnogo lakše
oporavi.―
„A ti bi to kao znao?― Pokušavali smo da spasemo ţive glave. Svakako nije
bilo pravo vreme da zapodenemo svaĊu, pogotovo ne usred rata. Ali nisam je
ja
izazvala. „Nisi bio prisutan dok se ja od toga jesam oporavljala!―
„Više bi volela da sam ostao i gledao te kako umireš?―, Dţin je stegnuo
vilicu.
„Pa nisam umrla.―
,Ali mogla si.―
„I ti si mogao da umreš uhodeći Sićane!― IzmeĊu nas je usledio tajac.
Uopšte
se nismo micali. Nijedno od nas nije se ni odmaklo ni primaklo. Dţinovi prsti
su
mi i dalje lutali po osetljivom ramenu.
A onda je konaĉno opet progovorio: „Išĉašeno je. Ali nije slomljeno.― Našao
se tik iznad mene, tako da sam mu videla jedino usta i maljice duţ vilice.
Uglavio
mi je rame izmeĊu dve ruke. „Ovo će vraški da zaboli. Spremna?―
„Pa kako da kaţem da nisam kad to tako sroĉiš?― Usne mu se opet blago
izviše na onaj naĉin zbog kojeg bih se uvek osetila kao da smo u ovome
zajedno.
„Spremna sam.―
„Dobro.― Namestio se taĉno ispred mene. „Vratiću ti rame nazad na mesto
kad izbrojim do tri.― Spremila sam se, stegnuvši zube. „Jedan…―
Duboko sam udahnula.
„Dva…―
Pre nego što sam uspela da se napregnem oĉekujući „tri―, Dţin mi je trgnuo i
podigao ruku.
Bol mi je prošišao iz lakta do ramena, da bi mi potom ţestoko izleteo na usta:
„Marš u tri lepe…!― Odmah posle toga otrgla mi se još jedna psovka na
siĉanskom,
pa jedna na dţarpurskom, koju me je Dţin nauĉio dok smo prelazili pustinju,
bol je
iz mene izvukao svaku uvredu koju sam znala na svim mogućim jezicima.
Taman
sam se našla na polovini vrlo ţivopisne psovke na galanskom kad me je Dţin
poljubio.
Sve ostale reĉi koje sam moţda još imala u sebi zamreše ko potopom
odnesene istog trena kad njegova usta pronadoše moja. I misli mi se odmah za
njima sve razvejaše.
Gotovo da sam bila zaboravila kako je ljubiti se s Dţinom.
Gospode, ala je taj znao da se ljubi.
Poljubio me je kao da mu je i prvi i poslednji put. Kao da ćemo se oboje istog
trena zapaliti. A ja sam se privila uz njega uopšte ne hajući za to. Pobuna se
moţda
raspadala oko nas, moţda ĉak i ĉitava pustinja, ali smo nas dvoje trenutno bili
ţivi,
69
jedno uz drugo, a onaj naš bes se pretvorio u neku drugu vrstu vatre koja nas
je
uvukla u samo svoje središte, tako da više nisam ni znala ko tu koga više ţari.
Stomak mi se stegnuo kad se iznebuha otrgao od mene, razdvajajući nas istom
brzinom kojom smo se i spojili. Isprekidanim disanjem ispunih muk koji je
usledio. Sad se već skroz bio spustio mrak. Jedino sam mogla da nazrem
podizanje
i spuštanje njegovih ramena i belinu košulje.
„Zašto si to uradio?―, izustila sam zadihana. Nalazila sam se dovoljno blizu
da
vidim kako mu se grlo pomera kada je progutao knedlu. Najednom me je
spopao
poriv da prislonim usta baš tamo i proverim da li mu je dah bio neravnomeran
i
nesiguran kao moj.
Ali kada je progovorio, glas mu je bio ĉvrst poput stene. „Da ti odvratim
paţnju. Još te boli?―
Shvatila sam da je onaj ljuti bol u ruci utihnuo ĉim mi je ostatak tela ţivnuo
kao odgovor na Dţinov poljubac. Bio je u pravu; nije me bolelo ni upola kao
kad
mi je vratio rame na svoje mesto.
Podigao je nešto sa zemlje – moju crvenu maramu, primetih. Mora da mi je
spala. Dţin me je opet taknuo po ruci, ali mu je dodir ovoga puta bio od krvi i
mesa, a ne od vatre koja mi obuzima koţu. Vezao mi je maramu oko ruke i
prebacio je oko vrata poput poveske, pa mi ju je vezao u ĉvrst ĉvor pre nego
što će
se dići. „Osim toga…―, glas mu beše opušten, kao da je sve bilo samo šala, a
mi
samo dva neznanca koja malo ljubavišu pre nego što će svako poći svojim
putem.
Ne dva ĉoveka meĊusobno zapetljana toliko koliko smo mi bili. Koja su
zajedno
prešla pustinju. Koja su se zajedno više puta suoĉila sa smrću. „Ko bi odoleo
takvim usnama?―
Ukrao mi je još jedan poljubac, toliko hitro da je šmugnuo pre nego što sam
ga zapravo i osetila.
Dugo sam još sedela tako u mraku nakon što je otišao, ne diţući se ĉak ni
kada se zaĉuše zvuĉi jedenja obroka pripremljenog na brzaka. Ionako nisam
bila
nešto naroĉito gladna. Osećala sam se izmrcvareno. Istrošeno. Poput sprţene
zemlje. Letimice se prisetih tog izraza – od Šazad sam ga nauĉila. Nešto
vezano za
ratnu strategiju. Nisam bila sigurna da li smo Dţin i ja bili u ratu ili ne.
Slušala sam kako se tabor smiruje oko mene dok su mi misli kolale po glavi.
Sve kroz šta smo prošli. Sve što nas je oĉekivalo. Sve što nije hteo da kaţe.
Što se
tišina više širila taborom, to je bes u mojoj glavi bio sve buĉniji.
Oboje smo bili Ċavolski tvrdoglavi, ali će jedno od nas na kraju ipak morati
da
popusti.
Našla sam se na nogama pre nego što krenem da razmišljam o tome, te trgoh
ulaznu ponjavu u stranu. Tabor je već u celosti bio utihnuo, svi su se povukli
u
šatore sem onoga, o kome god da se radilo, ko je bio rasporeĊen na straţu.
Prošla
sam taborom. Dţinov šator sam odmah prepoznala, crven, s jedne strane
zakrpljen,
70
postavljen taĉno preko puta mog. Nisam ni bila sigurna šta smeram – da se
izderem
na njega, da ga poljubim ili nešto sasvim treće.
Odluĉiću kad ga vidim.
Skoro da sam se našla na svom odredištu – dva koraka od njegovog šatora –
kad mi je nešto snaţno poklopilo usta. Panika mi je sunula grudima ĉim mi je
neko
pokrio lice krpom neprijatno slatkastog mirisa, poput prosutog pića.
Postupila sam instinktivno i naglo podigla lakat. Bol mi je prošištao
povredenim ramenom. Greška. Usta mi se otvoriše u jauku. Udahnula sam i
miris
mi je odmah ispunio usta, zalepio mi se za jezik, grlo, spustio sve do pluća.
Neko je pokušavao da me otruje.
Uĉinak je bio trenutan. Noge me izdadoše i sve se oko mene najednom
nakrivilo i zaljuljalo. Sultanova vojska nas je pronašla.
Zašto nismo ĉuli nikakvo upozorenje? Mogla sam nešto da uradim. Mogla
sam da dignem pustinju. Mogla sam da ih zaustavim. A sad gotovo da nisam
mogla ni da uzvratim. Bespomoćno sam se zakoprcala, grebući prstima ruku
na
ustima. Izvila sam se u stranu, pokušavajući da prebacim teţinu tela naniţe.
Mada
sam mahom već znala da je prekasno. Padajući, ugledala sam dva tela
skljokana u
pesku, nepomiĉna.
Naši straţari, već mrtvi.
Morala sam da upozorim ostale. Svet je bledeo oko mene. Polako sam gubila
svest. Ima da umrem. Dţin. Morala sam da mu pruţim nekakvu priliku da
pobegne. Da spase ostale.
Otvorila sam usta da uzviknem upozorenje. Ali tama proguta i njega i mene.
71
Glava 12
Probudila sam se sa uţasnom muĉninom. Ispovraćala sam se po drvenom
podu,
pored kofe. Zgrabih je pre novog naleta.
Sve što sam još imala u stomaku izašlo je napolje.
Ĉvrsto sam zaţmurila, steţući metalnu kofu rukama. Nisam marila za ogavan
vonj bljuvotine koji je dopirao s njenog dna. U glavi mi se i dalje mutilo,
stomak
mi se prevrtao. Nisam se odmah odmakla, ĉak ni kada sam bila sigurna da
više
nemam šta da izbljujem sem same jetre.
Ĉinilo se da sam ipak još ţiva. Što za mene beše neoĉekivano. Moţda se još i
poradujem tome, ĉim prestanem da izbacujem utrobu iz sebe. Što bi znaĉilo
da sam
bila omamljena, ne otrovana. Vojska je trebalo da me ubije. Trebalo je sve da
nas
pobije.
Moţda su me ostavili ţivu jer sam demĊi, jer sam dragocena. Ili zato što sam
devojka i delujem bespomoćno. Ali nisu imali razloga da i ostatak tabora
zarobe
ţive. Samo jednom pogledavši Dţina, koji je uvek izgledao kao da bi mogao
da
izazove nevolje, usnulog, shvatih da nisu imali razloga da ga ne izbuše
metkom
kako bi ga uklonili s puta.
Mogla sam to da saznam samo na jedan naĉin. Nisam mogla da izgovorim
ništa što nije bilo istina. Ako ne mogu naglas da izgovorim, onda znaĉi da ga
stvarno više nema.
Progutala sam gorĉinu u grlu.
„Dţin je ţiv.―
Istina se iskrala u tamu poput molitve, toliko znaĉajna i sigurna, da sam
pomislila da konaĉno shvatam kako je princeza Hava uspela da dozove zoru.
Meni
se te reĉi uĉiniše vaţne kao i izlazak sunca, te mi umiriše ustreptalost u
grudima.
Dţin je bio ţiv. Verovatno je i on bio tu negde zarobljen poput mene.
Hitro stadoh navoditi imena. Šazad, Ahmed, Dalila, Hala, Imin – svi su bili
ţivi, jedno za drugim. Jezik mi se nijednom nije zapetljao. Svi su bili dobro.
Pokušaj da naglas kaţem da su dobro moţda bi već predstavljao izazivanje
sreće,
imajući na umu da smo svi upravo bili izgubili dom. Ali bili su ţivi. Isto kao i
ja. I
nisam imala nameru da dopustim da se to promeni.
Ima da poţivim dovoljno dugo da im se vratim.
Tad i shvatih da se soba miĉe. Da nisam u nekom vozu? Pod se pomerio ispod
mene i ja opet poĉeh s riganjem. Ne, ovo je bilo nešto drugo. Nije bilo onog
ravnomernog treskanja. Ovo je više izgledalo kao da me neki pijani dţin
ljuljuška
u kolevci.
72
Ĉim mi se glava razbistrila, osmotrih stanje oko sebe. Oprezno sam opet
spustila kofu i lagano se ispravila. Mogla sam da sednem. I to je nešto, bar za
poĉetak. A zahvaljujući svetlosti koja je dopirala kroz prozorĉe iznad mene,
mogla
sam i da vidim.
Nalazila sam se u krevetu u nekoj skuĉenoj sobici vlaţnih drvenih zidova i
vlaţnog poda. Svetlost je odavala utisak kasnog popodneva. Zagasitog neba
nakon
dugog pustinjskog dana. Bila je noć kad su me šĉepali, što znaĉi da sam
prespavala
skoro ĉitav dan. U najmanju ruku.
Pomerila sam se u pokušaju da ustanem, ali mi se ruka trgla.
Bila sam vezana za ram kreveta.
Ne. Ne vezana. Već okovana lancima.
GvoţĊe mi je peklo koţu. Osetila sam ga ĉim sam pokušala da posegnem za
svojom moći. Trgnula sam nekako rukav na ruci da bolje pogledam. GvoţĊe
se
steglo oko mene poput neĉije ljutite ruke oko deĉjeg zgloba. Doduše, ne baš
sasvim. Traĉak svetlosti širio se izmeĊu moje koţe i gvoţĊa.
I to je dovoljno za poĉetak.
Bez razmišljanja posegnuh za maramom. Prsti mi umesto nje dodirnuše
ogoljeni vrat. Osetila sam se kao da me je neko mlatnuo u stomak.
Nema je. Tad se i setih. Dţin mi ju je privezao poput poveske. Opirala sam se
dok mi je opojno sredstvo ispunjavalo nos i usta, te je marama spala s mene.
Nestala negde u pesku.
Ma, bezveze. Obiĉna stvar. Bezvezno parĉe crvene tkanine negde na
pustinjskom suncu. Osim što je bila bezvezna stvar koju mi je Džin poklonio.
Ukrao je sa uţeta za veš u Saziju onog dana kada smo pobegli iz Prašnjavog
Druma. Otad sam je neprestano nosila. Ĉak i kad sam bila besna na njega.
Bila je
moja. A sad sam je, eto, izgubila.
No, postojali su i drugi naĉini da se izvuĉem iz ovoga.
Krenula sam da cupkam šav na bluzi dok jedan rub nije popustio. Otkinuvši
traku tkanine, stadoh je gurati izmeĊu koţe i gvozdenog okova. Nije mi baš
glatko
išlo – okov je bio stegnut, a tkanina nezgodna i debela. Ali ipak se nisam
predavala, gurajući to parĉe krpe deo po deo.
I eto ga. Osetih je istog trena kada je gvoţde prestalo da mi dodiruje koţu.
Moć je opet pokuljala kroz mene.
Bila sam i umorna i ţedna, usta su mi se osećala na bljuvotinu i neko
nepoznato opojno sredstvo koje mi se još motalo po plućima, ali uspeću
nekako.
Posegnula sam za pustinjom svom raspoloţivom snagom. Osetila sam da se
vinula,
javljajući mi se, ali mi je odmah i iskliznula. Opet sam pokušala, ali dţabe.
Kao da
sam pokušala da dohvatim nešto što mi za dlaku izmiĉe.
Nekako sam suzbila paniku. Bilo je i drugih naĉina. Kao što ih je bilo i u
Saramotaju. Duboko sam udahnula i zaţmurila. Smirivši se, odmah ga osetih.
I
73
pored neobiĉne iskošenosti sobe i vrtoglavice. Pesak koji mi je ostao zalepljen
za
koţu.
Podigoh slobodnu ruku u jednom toliko hitrom, ţestokom pokretu da bih
strgla sa sebe svako zrno peska koje sam mogla da naĊem, da sam njime
gotovo
odrala sopstvenu koţu. Sruĉila sam pesak ka ruci u jednom oštrom potezu.
Lanac se raspolutio na okovu poput drveta pod sekirom. I ja se oslobodih.
Jurnula sam ka vratima, opirući se omamljenosti koja mi je obavila um poput
dosadne pustinjske iscrpljenosti. Pod se nagnuo ispod mene i ja izleteh u
dugaĉak
mraĉan hodnik. Videh da na samom njegovom kraju svetlost dopire nekuda
odgore. Pod se opet nakrivio poda mnom.
Nešto mi se na to stopilo u glavi, delovi nekih priĉa. Nešto što sam ĉula
pokraj logorske vatre, i nešto što mi je Dţin ispriĉao.
Nije ovo bio voz. Našla sam se na ladi.
Neke drvene stepenice uzdizale su se od mene pod snopom sunca, a ja lupih
golenicom o stepenik kad sam jurnula gore i kad se pod opet naherio. A onda
se
naĊoh gore na suncu i sveţem vazduhu.
Istog trena me je zaslepilo jako bleštavilo nakon onog mraka dole. Ali ja
nisam bila od onih što će prestati da trĉe samo zato što ne vide kuda idu. Ĉim
mi se
vid rašĉistio, šibnula sam napred usredsreĊena na mesto na kojem mi se
uĉinilo da
se brod završava.
Povici uslediše za mnom, ali nisam se zaustavljala. Stuštila sam poslednje
ostatke brzine u sebi pravo u noge. Punom snagom uleteh u ogradu na rubu
broda.
To je moj izlaz.
Samo što izlaza nije bilo.
Jednom sam pitala Dţina da li je pešĉano more isto kao pravo. Uputio mi je
onaj znalaĉki osmeh koji je koristio kada je znao nešto što ja nisam. Pre nego
što
sam mu ukrala sve tajne, pa je taj osmeh postao moj.
Ali, eto, sad sam i ja znala.
Vode je bilo dokle god mi se pogled pruţao. Više vode nego što sam je videla
u ţivotu, više nego što sam uopšte znala da postoji na svetu. Videla sam reke,
videla i jezera, ĉak sam videla i neke od pustinjskih gradova koji su mogli
sebi da
priušte šadrvane. Ali ovako nešto nisam nikada videla.
Ovo je bilo golemo kao pustinja. I drţalo me zatoĉenom isto kao u
Prašnjavom Drumu, kilometrima i kilometrima uţarenog peska.
Neĉije me ruke zgrabiše orpozadi i povukoše od ograde kao da je neko
pomislio da bih se bacila preko u ĉeljusti mora.
Izmaglica u glavi polako je poĉela da kopni, i ja sada postadoh svesna i
kojeĉega drugog oko sebe. Taj ĉudan miris o kojem sam samo mogla da
nagaĊam
dopirao je od preplavljujućeg, beskrajnog mora oko mene. Povici i dreka,
neko pita
kako sam kog vraga dospela ovamo.
74
Okruţila me je gomila muškaraca. MiraĊijaca, bez ikakve sumnje, koţe
pustinjski tamne, na nekima još tamnije. Lica su im bila prekrivena jarkim
maramama, a ruke im behu ogrubele od rada, sve u ţuljevima. Stegnula sam
svoju
šaku peska, mada sam znala da ne bih ni polovinu mogla da sredim pre nego
što bi
me neko upucao. Pogotovo jer su tri pištolja već bila uperena u mene.
A tamo, usred gomile muškaraca u dolami toliko jarkobeloj da su me oĉi
zapekle, ugledah razlog zbog kojeg je Dţin još bio ţiv. Ispostavilo se da me
ipak
nije otela sultanova atmija.
Već moja tetka Sanja.
„Omamili ste me―, glas mi je zazvuĉao promuklo. Ista ona tetka koja je s
uveţbanom lakoćom pretraţila lekove u sveštenikovom sanduku sa zalihama.
Ona
nam je i hranu pripremila. Mogla je bilo šra da ubaci u nju da bi omamila
pobunjenike i pobegla. Koliko bi joj uopšte bilo teško da me zgrabi kada sam
jurnula ka Dţinovom šatoru, i oduzme mi svest neĉim što je ukrala kada sam
je
ostavila samu s nezakljuĉanim sandukom. Dvaput je pokušala da mi nametne
boĉice koje bi me uspavale.
Nešto protiv bolova.
Šazad je oduvek govorila da nikada ne pazim leda. Zato je ona to i radila
umesto mene. Šazad bi takoĊe rekla da bi sada bilo pravo vreme da zaĉepim.
Ali
Šazad nije bila tu. I to zato što me je ova ţena otela. „Da znate da sam ja,
poslednji
put kada sam omamila nekoga ko mi je verovao―, rekla sam, „bar bila toliko
fina
da ga ostavim na istom mestu.―
„Gospode, volela bih da ne zvuĉiš toliko kao ona―, obratila mi se dovoljno
tiho da je jedino ja ĉujem. Safija je otišla iza mene do mornara koji mi je i
dalje
drţao ruke. Osetila sam da je dodirnula parĉe pokidane bluze ugurane izmeĊu
koţe
i okova. „Mudro―, zazvuĉala je gotovo kao da se ponosi mnome. „Da moţeš
da se
koristiš tvojim demĊijevskim smicalicama.―
Pokušala sam da se odmaknem, ali me je mornar ĉvrsto drţao. „Znate šta
sam.― Nije se radilo o pitanju, što nije znaĉilo da nisam ţelela odgovore.
„Ja sam ti trgovala Jekovima u Izmanu još pre nego što si se ti rodila―,
izvukla
mi je tkaninu oko zgloba gotovo neţno. „Ne misliš valjda da si ti prvi demĊi
na
kojeg sam naišla? Tvoj soj jeste redak. I svaki od vas vredi pravo malo
bogatstvo.
Ljudi iz mog zanata nauĉe da raspoznaju znakove. Pretpostavila sam šta si po
oĉima, ali sam se uverila kad nas je ona pešĉana oluja spasla u pustinji.
Pogotovo
jer je tvoja majka uvek bila tajnovita o tebi u svojim pismima.―
Znaĉi nije imala nikakav valjan razlog da se nade u Saramotaju. Nikakav sem
što je emir od Saramotaja upravo bio poĉeo javno da se hvali kako ima dete s
oĉima nalik zgaslim ţeravama koje barata suncem u rukama. Rana je sigurno
imala
neku svoju vrednost. Ali je moja tetka propustila priliku da otme tu malu
demĊijevku. I zato je umesto nje uzela mene.
75
„Znate da nije istina.― Prisetila sam se neĉega što mi je Mahdi rekao dok je
pridrţavao noţ Dalili uz grlo. „Ono što se priĉa da se mogu izleĉiti bolesti ako
nas
iseckate kao meso.―
„Ma, tu ti je zapravo najhitnije―, rekla je, ne gledajući me dok je obrtala
parĉe
tkanine u ruci, „da se priĉa o tome.― Bila je u pravu. Priĉe i verovanja
znaĉila su
više od istine. Što sam i sama znala kao Plavooki Bandit. Mada više neću biti
Plavooki Bandit nakon što mi izvadi oĉi.
A onda reĉe ĉoveku koji me je drţao: „Zatvori je s ostalim devojkama.―
Spustili smo se u brod dublje od onog mesta iz kojeg sam izašla. Mnogo
dublje. Dole u najdublju tamu njegovog nadutog drvenog trbuha, pa onda još
dublje. Nisam znala kuda idemo, ali znala sam da se pribliţavamo. Plakanje
sam
zaĉula mnogo pre nego što ću ih videti.
U poredenju s ovom prostorijom u kojoj su ĉuvali devojke, ona ćelijica u
kojoj sam se bila probudila još je izgledala raskošno. Bile su vezane lancima
za
drvene zidove i to za obe ruke, dok se neka plitka muljevita voda bućkala oko
mesta na kom su sedele, zapljuskujući im u tom mraku drhtava tela.
Bilo ih je otprilike desetak. Dok su me vodili dole, nazreh im lica na svetlosti
fenjera koji su se njihali oko nas. Neka bleda devojka kovrdţa svetlih poput
slonovaĉe u nekoj odrpanoj stranoj haljini plave boje, za koju se ĉinilo da je
nekada imala zvonast oblik; tamnoputa devojka zatvorenih oĉiju i zabaĉene
glave –
jedini znak da je još bila ţiva bile su njene usne koje je micala moleći se; neka
Siĉanka s gomilom duge gar-crne kose, s ubilaĉkim pogledom u oĉima
posmatrala
je ĉoveka koji me je drţao; jedina MiraĊijka u jednostavnoj dolami koja se
tresla
od zime. Razlikovale su se jedna od druge koliko dan od noći ili nebo od
peska, ali
sve su bile prekrasne. I to me je najviše i prestravilo.
Od Dalile sam ĉula priĉe o naĉinu na koji je Dţinova majka dovedena u
harem. Bila je kći siĉanskog trgovca koja je ţivot provela na brodskoj palubi –
palubi koja je zalivena krvlju njene porodice onog dana kada su na nju upali
gusari.
Lijen, šesnaest leta i prelepa, kao jedina preţivela odvedena je u lancima i
svilenim
ritama novom sultanu MiraĊija, koji je upravo bio ubio sopstvenog oca i
braću da
bi sam preuzeo presto. Koji je sastavljao harem kako bi obezbedio sebi
naslednike.
Prodata je unutar tih bedema za stotinu luzija, tamo gde će roditi sina ĉoveku
kojeg je prezirala. Gde će joj jedino smrt drugarice koju je volela poput sestre
pruţiti priliku da pobegne nazad na more, steţući uz sebe novoroĊenĉe uz dva
mala princa što joj se drţaše za suknju.
Ponekada sam sumnjala da i sam Dţin zna za te priĉe o njegovoj majci. Nisu
to baš bile stvari o kojima bi ţene priĉale svojim sinovima. Više su bile stvari
koje
bi ţene priĉale drugim ţenama. Ĉuvajte se, govorile bi svojim kćerima. Ljudi
će
vas povrediti samo zato Što ste lepe.
Ja nisam bila lepa. Nisam bila tu zbog toga. Bila sam tu zato što imam moć.
76
Gvozdeni okovi su mi se ovoga puta gadno usekli u koţu. Safija i onaj ĉovek
su se okrenuli da izaĊu odnoseći i svetlost sa sobom. Nisam mogla da im
dopustim
da me ostave tu u lancima. Previše bi mi liĉilo na predaju.
„Znate kako kaţu – da kad izdaš sopstvenu krv, zauvek ostaješ proklet u
Boţijim oĉima―, doviknula sam Safiji. Voda mi je već dohvatila odeću.
Shvatih da
i dalje nosim Šazadinu dolamu. Voda mi se probila kroz nju sve do koţe.
„Sveštenik je i to ĉesto propovedao u Prašnjavom Drumu.―
Nisam oĉekivala da bi se Safija zaustavila. Ali ipak jeste. Nekoliko dugih
trenutaka stajala je u vratima okrenuta leĊima, dok onaj ĉovek nije nestao
negde
ispred nje.
„Istina.― Okrenula se ka meni. I prvi put me uplašila. Nekom smirenošću na
licu. Koja mi je govorila da uopšte nije oklevala kad mi je ovo uradila. Ni za
tren.
„Tvoja majka i ja smo stalno išle na bogosluţenja. Svaki bogovetni dan. I to
ne
samo na svece, i na molitvene dane. Svaki dan. Prostrle bismo molitvene
prostirke
jedna do druge i zaţmurile, moleći se kako nam je reĉeno. Molile smo se za
sopstvene ţivote. Da se izvuĉemo iz Prašnjavog Druma.― Ranije nisam
primetila tu
hladnoću u Safiji. Ali sad je bila oĉigledna kao suza kad je ĉuĉnula preda
mnom.
„Volela sam sestru kao što sunce voli nebo. Sve bih za nju uradila. Ali je onda
umrla i ostavila tebe za sobom. A ti jako liĉiš na nju. Kao da gledam u
koţonošu
koji je navukao lice moje sestre. Imaš li ikakvog pojma kakav je to osećaj?
Gledati
u nešto što ti je ubilo nekoga koga si volela, nešto što ĉak i nije u celosti
ljudsko
mada se ĉini da misli da jeste?―
Gledala sam kako joj se svetlost fenjera preteći leluja po licu, prekrivajući je
ĉas zapanjujuće jarkom svetlošću, ĉas tamom. „Moju majku je ubio Prašnjavi
Drum.―
„Zato što je tebe štitila. Štitila te je od onog ĉoveka koji je sebe nazivao
tvojim ocem. Zanima li te šta je pisalo u njenom poslednjem pismu koji mi je
poslala?―
Htela sam da joj kaţem ne. Ali to bi bila laţ.
„Rekla mi je da zapravo i nisi kći njenog muţa. I da je on to znao. Da je
oduvek znao. Da se plašila za tebe otkako si stasala. Da je došlo vreme da
pobegnete. Da bi dala ţivot samo da te zaštiti ako bude neophodno, ali da će,
ako
do toga doĊe, i njega povesti sa sobom.―
Ja sam toga dana bila u pustinji. Toga dana kada su se zaĉuli pucnji. Rekli su
mi da mi je majka poludela. A nije. Ubila je muţa znajući da bi i sama mogla
da
umre. A ipak je to uradila zbog mene.
„Nameravala je da doĊe i pridruţi mi se, znaš, pre nego što si se rodila. Ja
sam
te zamrzela još od rrenutka kada mi je rekla da će morati da odloţi dolazak jer
ne
bi mogla da preĊe pustinju dok nosi dete u sebi. Ili dok si još mala. A ja sam
opet
izgradila ţivot za sebe misleći da ću jednog dana moći da ga delim sa svojom
77
sestricom. Uradila sam štošta grozno da bih stvorila ţivot za obe. Prašnjavi
Drum
mi jeste ubio sestru. Ali ona je umrla zato što je bila tvoja majka. I sad ima da
obezbedim sebi taj ţivot koji je oduvek trebalo da imam. A ti ćeš mi ga
kupiti.―
„Ako me već toliko mrzite, što mi ne izvadite oĉi tu na licu mesta?―,
procedila
sam. Nek mi pokaţe da li me zaista mrzi toliko koliko misli. „Pa da završimo
s
tim?―
„Veruj mi, da sam time mogla da poštedim sebe vucaran ja tvog tela po celoj
pustinji, uĉinila bih tako.― Tetka mi je dobacila jedan trom osmeh. „Ali i
sama znaš
da vrediš onoliko zlata koliko si teška.―
To sam već bila ĉula. U Saramotaju, o Rani. Pa opet od Hale, nakon što je
spasla Sajidu iz Izmana.
Neće ona meni samo izvaditi oĉi da bi ih prodala nekom bogatom Izmanijcu
kojeg srce polako izdaje. Ova me je vodila pravo sultanu.
78
Glava 13
Bila sam slepa. Sve što sam videla nalazilo se u mojoj glavi, dok je van nje
vladao
samo mrak koji se oduţio unedogled, katkad isprekidan nekim zvucima.
U trenucima kada bi mi bilo bolje znala sam da je to zbog opojnih sredstava.
Bila sam zatoĉena u noćnim morama ispunjenima vatrom i peskom. Peskom
koji
gori. Pustinjom punom ljudi koji gore. Ljudi koje sam znala, ali koji u mom
snu
nisu imali imena. I par plavih oĉiju poput mojih koje su sve to gledale. Jer
sam ja
oĉi još uvek imala. Jedino nisam mogla da dokuĉim kako da ih otvorim.
U nekom trenutku sam postala svesna da se nešto promenilo. Da me prenose.
Ĉula sam i glasove. Kao da ih ĉujem s dna nekog zdenca.
„Znaš da sultim voli MiraĊijke.―
Sultim. To mi je ime bilo poznato. Kao da sam maglovito znala šta ono znaĉi.
„Ova nije za harem―, neki drugi glas. Ţenski. Poznat. Odmah sam poţelela
da
posegnem za svojom moći. Pokušala sam da doprem do nje snagom volje.
Tama se
opet stegla oko mene. Izgubila sam stisak nad peskom i glasovima. Poslednje
što
sam ĉula pre nego što će me iznova progutati – „… opasna―.
Neki delić mene probudio se negde u dubini podsvesti.
Opasna.
I bolje bi im bilo da veruju da jesam.
A onda me je najednom sve spopalo, razliĉiti delići jave, na desetine njih,
poĉeše
da se nadmeću za moju paţnju. Hladnoća stola poda mnom, oštar bol koji mi
je
tresao telo. Kristalno belo bleštavilo sunca na kapcima, zbrka ptiĉijih
zvukova, i
još nešto, nešto neprirodnog ukusa. Opet neki opijati, shvatih.
No, konaĉno sam bar uspela da otvorim oĉi. Soba je bila svetla i prozraĉna,
obasjana svetlom koje je jarko blistalo po mermernom svodu iznad mene.
Kamen
je imao na sebi sve moguće nebeski plave nijanse koje sam ikada videla. Bio
je i
ruţiĉast i crven poput tek naĉete zore, i tamnoljubiĉast poput umirujućeg
smiraja, i
neprijatno bleštav poput plave vedrine podnevnog neba.
Nikada se ranije nisam našla u tolikoj raskoši. Ĉak ni u emirovoj kući u
Saramotaju.
Dvor. Našla sam se na sultanovom dvoru.
Mnoge smo sate proveli nastojeći da dokuĉimo kako da ubacimo nove uhode
na sultanov dvor. Bili su nam potrebni ĉitavi meseci da bismo krišom uvukli
naše
ljude kroz dvorsku kuhinju. A mene su upravo bez svesti uneli preko
njegovog
praga kao od šale.
79
I sad sam, eto, morala da se izvuĉem napolje.
Moţda bih se još i nasmejala ironiji svega toga da nisam mislila da bi me
previše zabolelo.
Sve je oko mene polako došlo na svoje mesto dok sam osmatrala stanje stvari.
Bila sam slabija nego što je trebalo da budem. I već sam osećala kako mi se
kapci
opet sklapaju u ţelji da se vrate snu. Morala sam da se uspravim. Potisnuvši se
laktovima o hladan mermer pokušala sam da se pridignem. Bol mi je pri
prvom
pokretu prostrujao ĉitavim telom. Prosiktala sam i ĉaršav kojim sam bila
pokrivena
skliznu s mene.
Pokušala sam da ga dograbim, ali bol me je zapekao po rukama poput iglica.
A onda prvi put ugledah sebe. Pod tim mekim belim pokrivaĉem, bila sam sva
u
zavojima. Prekrivali su mi skoro svaki deo tela. Od zglobova do ramena. Oko
grudi, pa skroz niz leda. Oprezno sam se sagnula da preĊem prstima preko
nogu.
Ruka mi je naišla na platno umesto na koţu. Izgledala sam kao krpena lutka.
Jedino što lutke nisu bile istaĉkane svezom krvlju kao ja.
A ja još mislila da ništa ne moţe biti gore od onog buĊenja u lancima na
brodu.
Nije mi drago kada se pokaţe da nisam bila u pravu.
Kad je bol izazvan onim što se krilo pod zavojima uminuo, shvatila sam da
sam sama. Što je bilo lepo iznenaĊenje. Uoĉila sam dobro znanu plavu
dolamu
prebaĉenu preko stolice. Onu što mi je Šazad dala uoĉi Imininog venĉanja.
Nisam
ĉak ni znala koliko je dana prošlo orad.
Krećući se nezgrapno zbog bolnih mišića i zavijenih ruku i nogu, uzela sam
isprljanu tkaninu, navukla je preko sebe i zakopĉala sićušnu dugmad koja su
se
pruţala spreda. Bar mi ruke naizgled nisu bile povredene. E sad još samo da
sam
imala šaku peska ili neki pištolj da ih njima ispunim. Ma, sad bih i noţ
prihvatila.
Ali u gomili stvari u sobi nisam videla nikakvo oruţje.
Prozirne ruţiĉaste zavese lepršale su na ogromnom zasvoĊenom prolazu.
Oprezno sam krenula ka njima. Vetar s ukusom meni poznate pustinjske
vreline
zatalasao ih je kada sam kroĉila na terasu.
Izman se prostirao preda mnom.
Nikada nisam videla ništa sliĉno. Krov od debelih, plavih crepova sa sve
prskajućim šadrvanom na sebi iskošeno je stajao dovoljno blizu komšijskom
da bi
šapatom delili ĉaršijske abrove. Iza njih, ţuto se cveće spuštalo niz osunĉane
zidove koji su se otimali za prostor u hladovini susedovih. Ljubiĉaste strehe
prekrivale su sledeću kuću, dok je neka zlatna kupola stajala pritisnuta
minaretima
što štrcaše preteći ka nebu poput dţilita.
Dţin mi je jednom rekao da nemam predstavu koliko velik Izman zapravo
jeste. Ako ga ikada opet vidim ţivog, moţda mu i rado priznam da je bio u
pravu.
80
Meni je liĉio na zbrku od krovova što se pruţaše sve do kraja sveta. Osim što
sam znala da to baš i nije tako. Tamo negde se nalazila i pustinja iz koje sam
došla.
Posegnuh ka njoj mislima. Ka pesku i prašini. Ali ništa nisam osetila. Pustinja
je
odavde temeljno sprana. Morala bih da posegnem daleko od dvorskih zidina.
Odoka sam procenila rastojanje izmeĊu vrha zidina i terase.
Verovatno bih i mogla da ih dosegnem kad se budem bolje osećala. Bol koji
mi je potresao telo podsetio me je da to neće biti danas. Ali ipak bi mi bio
potreban
jedan odvaţan skok i našla bih se u gradu. Ako bih uspela. Ako ne bih,
završila bih
slomljena dole u bašti. Što bi opet moţda bilo bolje nego da ostanem
zaglavljena
tu.
Ne, ne. Ima da doţivim da opet vidim Šazad, kao što me je i naterala da joj
obećam. Ima da doţivim da vidim Ahmeda na prestolu. I ima da doţivim da
mi
Dţin objasni zašto je pomislio da sme da me poljubi nakon što me je onako
napustio.
Morala sam da proĊem nekako kroz vrata. Samo što ne bih pokušavala da
išetam napolje kao da sam gošća, a ne zatoĉenica. Sigurno je straţar
postavljen
ispred njih, bez ikakve sumnje.
U sobi nije bilo nikakvog oruţja, ali sam videla staklenu teglu ispunjenu
suvim cvećem. Skinula sam je s police i postavila se leĊima uz vrata. A onda
je
bacih. Razbila se na šarenim ploĉicama.
Time bi trebalo da privuĉem neĉiju paţnju.
Klekla sam, ne hajući za bol koji mi je prostrujao telom, u potrazi za najvećim
parĉetom srĉe. Upalilo je; već sam mogla da ĉujem bat koraka kroz vrata,
neko
stiţe da proveri šta se dešava. Uhvatila sam parĉe stakla veliĉine palca,
zašiljenog
vtha. Stegla sam šaku oko njega taman toliko da se ne raskrvarim, i dalje
ĉuĉeći,
priljubljena leĊima uz zid pored vrata – spremna za prvog koji naiĊe. Upalilo
mi je
u Saramotaju, a nisam smatrala da bi sultanovi straţari bili mnogo bistriji od
Malikovih.
Vrata su se naglo otvorila. Pritajila sam se, misleći da će mi srce iskoĉiti.
Jedino što mi je blesnulo pred oĉima pre nego što ću se pokrenuti bila je neka
svetlosiva tkanina. Zapatala sam ka potkolenicama. Staklo je proseklo tanko
platno, ptobivši se pravo ka mekom mesu ispod njega.
Ali umesto toga, staklo je glasno zagrebalo o nešto tvrdo.
Na tkanini pantalona razjapio se otvor gde ju je pogodilo moje nazovi oruţje,
otkrivajući sjajne bronzane sklopove.
U tom trenu jedino pomislih na Nuršama u bronzanom oklopu napravljenom
tako da ga obuzda. I na teške reĉi s naglaskom Poslednjeg Okruga kako
odjekuju
unutar šuplje ljušture. Ali ovaj glas što sada zaĉuh beše drugaĉiji.
„Pazite!―, zazvuĉao mi je poznato, mada se nije meni obraćao. Polagano
sam
podigla glavu gledajući u ĉoveka koji je ravnodušno zurio u mene.
„Naoruţana je.―
81
Mislila sam da sam spremna na sve sa ĉime bih ovde mogla da se suoĉim.
Kako sam se samo prevarila! Jer sada je u vratima, s novom novcatom rupom
na
odeći, kose paţljivo rašĉešljane u razdeljak i slepljene za ĉelo, stajao Tamid.
Pod se zaljuljao poda mnom kad je neki uniformisani straţar istupio iza njega
s oruţjem u ruci. Zgrabivši me, išĉupao mi je to moje skromno stakleno oruţje
iz
ruke. Već je bilo umrljano crvenim tamo gde sam na njega tasekla dlan,
stegnuvši
ga posve zgranuta.
A nisam ništa ni osetila. Nisam se opirala kada me je straţar odvukao nazad
na sredinu sobe i na silu me pribio uz hladan mermer na kojem sam se
probudila.
Izvila sam se pod njegovim stiskom. Ne da bih pobegla. Već zato što nisam
mogla da skinem oĉi s Tamida.
Onog Tamida s kojim sam odrasla. Tamida koji je, nakon smrti moje majke,
bio jedina osoba u celom Prašnjavom Drumu do koje mi je bilo stalo. Tamida
koji
mi je godinama bio jedini prijatelj. Kojeg sam poslednji put videla kako
krvari u
pesku dok sam se ja udaljavala s Dţinom na leĊima burakija.
Ali ti si mrtav! Te mi reci poleteše iz mozga ka ustima, ali napreĉac se
zaustaviše. Neistina nije mogla da izaĊe napolje. Jer nije bio mrtav. Bio je ţiv,
i
sad je svojeglavo sakupljao staklenu srĉu s poda. Kao da me uopšte ne
poznaje.
Jedino je blaga naboranost izmeĊu obrva odavala da je bio odveć usredsreden
za
jedan tako prost zadatak. Kao da je po svaku cenu izbegavao da me pogleda.
Zapazila sam da se nije koristio štakom. Poslednji put kada sam videla
Tamida, princ Nagib mu je zabio metak kroz skvrĉeno koleno pošto nisam
htela da
mu dam odgovore koje je traţio. Videla sam Tamida kako pada na bok
vrišteći.
Mojom krivicom. Videla sam ljude koji su pretrpeli mnogo manje povrede i
izgubili nogu, a ovaj je, evo, stajao na obe. Ĉula sam neko tiho škljockanje
kad se
pomerio, poput metala o metal, sliĉno repetiranju revolvera. Kroz proseĉenu
nogavicu videla sam nešto što mi je zaliĉilo na zglavak od mesinga. Srce mi
se
steglo. Jedna noga od krvi i mesa, druga metalna.
„Šta da radim s njom?―, upitao ga je vojnik.
„To treba vezati za sto.― Tamid je pokupio poslednje parĉe stakla. Nazvao
me
je to. Kao da nisam ĉak ni prijatelj kojeg je rešio da pretvori u neprijatelja.
Kao da
nisam ĉak ni ljudski stvor.
Vojnik mi je bolno stisnuo zavijenu koţu pokušavajući da me sputa. Nehotice
sam jauknula. Tamid me je konaĉno pogledao, prenut.
„Nemoj…―, otpoĉeo je, privukavši straţarevu paţnju. Ugledala sam svoju
priliku.
Nek se prvi udarac računa.
Ţestoko obruših glavu napred. Lobanja mi se spojila s njegovom na šta mi
nagli bol prostruja glavom. „Sto mu bogova!―, opsovala sam, kad se vojnik
zateturao hvatajući se za ĉelo. Skotrljavši se sa stola, jurnula sam ka vratima.
Ali
82
bila sam prespora – vojnik me je već šĉepao za prednji deo dolame, podigao
pesnicu i usmerio je ka mom licu. Izvila sam se kako me je Šazad uĉila,
spremajući
se da primim pesnicu ramenom.
Ali udarac nije uopšte usledio.
Neki teţak muk spustio se nad sobu. Neki ĉovek je zadrţao vojnikovu
pesnicu. U deliću sekunde uĉinilo mi se da se radi o Ahmedu. Oĉi su mi i
dalje bile
zamućene suncem nakon što sam provela dane u mraku, pa mi se iz profila
ĉinio
obasjan zlatom. Crna kosa, blago zatalasana, padala mu je preko gordog,
pustinjski
tamnog ĉela. Oštre, odluĉne oĉi snene nakon besane noći. Jedino mu se usta
razlikovaše. Posravljena u ravnu, sigurnu liniju, nisu imala onaj blago upitan
izraz
koji je katkad lebdeo nad Ahmedovim.
Ali kao da su bili izvajani po istom kalupu. Ili bolje reći, Ahmed je bio
izvajan prema ovom ĉoveku. Ne znam što sam se iznenadila. Sinovi obiĉno
liĉe na
oĉeve.
„Trebalo bi da znaš kad te je neko nadmudrio, vojnice―, reĉe sultan, drţeći
mu
pesnicu.
Vojnik mi je smesta pustio ptednji deo bluze. Odmakla sam se, podalje od
njegovog domašaja. A sultanova se paţnja u tren oka preusmerila na mene.
Nikada mi nije palo na pamet da bi sultan mogao toliko da liĉi na mog princa.
Zamišljala sam ga kao na onim slikama svirepih vladara iz knjiga izbledelih
boja
koje bi svrgnuli s vlasti mudri junaci. Debelog, matorog i pohlepnog,
obuĉenog u
odeću koja košta dovoljno zlatnika da se ĉitava porodica hrani godinu dana.
Trebalo je da znam da nije tako. Ako sam bilo šta nauĉila kao Plavooki
Bandit, to
je da se priĉe i istina retko kada podudaraju.
Sultan je bio istih godina kao Ahmed sada kad je pteuzeo presto. Ahmed i
Dţin su se obojica rodili jedva godinu dana pošto je stupio na vlast. Moje
poznavanje matematike bilo je sasvim dovoljno da izraĉunam da ovaj ĉovek
preda
mnom još nije prešao ĉetrdesetu.
„Dovela si mi borca.― Nije se obraćao meni. Primetila sam i ĉetvrtu priliku u
vratima. Moju tetku. Bes je potpuno savladao svaki razum u meni. Opet se
pokrenuh, mahinalno nasrnuvši na nju. Znala sam da neću daleko stići, ali
sultan
me je uhvatio pre nego što sam uopšte zakoraĉila, s rukama na ramenu.
„Stani―,
naredio mi je. „Više ćeš štete naneti sebi nego njoj.― Bio je u pravu. Od
iznenadnog pokreta već mi se bilo zavrtelo u glavi. Snaga je kopnila u meni,
iako
borbenost nije. Opustih se pod njegovim stiskom.
„Tako treba―, sultan me je blago pohvalio, kao da sam neka ţivotinja koja je
upravo izvela neki trik. „Hajde da te pogledamo.― Posegnuo mi je ka licu.
Mahinalno sam ustuknula, ali nisam imala gde. Već sam se jednom bila našla
u
ovakvoj prilici – jedne mraĉne noći u Prašnjavom Drumu sa zapovednikom
83
Nagibom, još jednim od sultanovih sinova. Nedeljama sam imala modrice
koje mi
je ostavio na obrazima.
Sultan mi je, meĊutim, neţno obujmio bradu. Bio je borac kad je preuzeo
presto. Priĉalo se da je liĉno pobio polovinu svoje braće toga dana. Ĉinilo se
da ga
dve minule decenije nisu oslabile. Prsti su mu bili ţuljeviti. Od lova. Od
ratovanja.
Od ubijanja Ahmedove i Daliline majke. Ali bili su strahovito neţni kad su mi
odvojili zamršenu kosu od lica ne bi li me bolje pogledao.
„Plave oĉi―, rekao je, ne sklanjajući ruke. „Neobiĉno za MiraĊijku.―
Srce mi je zastalo u grudima. Šta li su mu moja tetka i Tamid rekli? Da sam
deo pobune? Da li će im poverovati? Da li su priĉe o Plavookom Banditu
stigle sve
do sultana? „Tvoja tetka mi je ispriĉala sve o tebi, Amani.―
„Ta laţljivica?―, izletelo mi je, hitro i ljutito. „Šta god da vam je rekla, njoj
se
ne moţe verovati.―
„Hoćeš reći da nisi demĊi, kako ona tvrdi? Ili je samo optuţuješ da je izdala
sopstvenu krv?―
„Ne troši dţabe reĉi, Amani―, ubacila se moja tetka. „Moţda sve ostale iz
Prašnjavog Druma jesi zavarala, ali meni se tvoja majka poverila.― Shvatila
sam
znaĉenje znaĉajnog pogleda koji mi je uputila preko sultanovog ramena.
Rekla mu
je da smo došli pravo iz Prašnjavog Druma. Ipak jeste bila laţljivica. Moţda
nije
slagala zbog mene, ali ipak je slagala. Nije mu rekla za pobunu. I sad je
pokušala
da me upozori tim prikrivenim reĉima. Bilo bi loše po obe ako bi sultan otkrio
odakle sam zaista došla. Zasigurno bi imao šta da je pita. Osim toga, bila sam
dragocena kao demĊi, ne kao pobunjenica.
„Da znaš da ne bi bila prva―, rekao mi je sultan, „koja mi je dovela laţnog
demĊija. Već su mi dolazili mnogi oĉevi i majke iz gradića na drugom kraju
moje
zemlje kao što je i tvoj, dovodeći mi svoje kćeri kose umoĉene u šafran da bi
dobila ţutu boju, ili koţe ofarbane u plavo, misleći da neću uoĉiti razliku.―
Prešao mi je rukom preko obraza. Tamo gde sam imala neku ranu; osetila sam
kako bridi pod njegovim palcem. Nisam se sećala kako sam je dobila. Oĉi mu
se s
mene prebaciše na moju tetku. „Mrziš ovu ţenu. Ne krivim te. Ideš li na
molitve?―
Nisam skidala pogled s njega, mada sam osećala da me Tamid posmatra,
priljubljen uza zid kao da hoće da se stopi s njim. Poslednji put kada sam
zaista
bila na molitvi bilo je to još u Prašnjavom Drumu, i on je tada bio uz mene,
pokušavajući da me utiša dok sam se nemirno vrpoljila. „U svetim knjigama
se
kaţe da su gori od izdajnika oni koji izdaju sopstvenu krv. Tetke koje prodaju
svoje nećakinje. Sinovi koji se pobune protiv oĉeva.― Sva sam se zgrĉila.
„Zato ću
se nagoditi s tobom. Kao što sam se nagodio sa svim laţnim demĊijima koji
su tebi
prethodili. Ako uspeš da mi kaţeš da nisi kći dţinija, oslobodiću te, s onoliko
zlata
koliko moţeš da poneseš, a tvoja tetka će dobiti kaznu po tvom izboru. Ako ti
tteba
neko nadahnuće, ona devojka kojoj je otac ofarbao koţu odabrala je da ga
drţimo
84
obešenog za stopala dok mu sva krv ne side u mozak i ne usmrti ga.―
Zatapkao mi
je prstima po obrazu kao da se radi o nekoj zajedniĉkoj šali. „Ti samo treba da
izgovoriš tri reĉi: nisam kći džinija, i eto ti slobode. Ako rešiš da ćutiš, tetka
će ti
odšetati odavde sa svim tim zlatom.―
Vraški dobra ponuda. Sloboda i osveta. Jedino što bih morala da slaţem.
„Hajde―, rekao je. Zagledala sam mu se u usta dok je oblikovao te reĉi, u
jedini deo koji nije podsećao na Ahmeda.
Nisam mogla da slaţem, ali zato sam mogla da zavaram. Radila sam to i
ranije. Umela sam štošta da izvrdam, a da ne izgovorim nijednu jedinu
neistinitu
reĉ.
„Nisam poznavala oca.― Tamid će to potvrditi. Ali nisam odmah htela da ga
uvlaĉim u ovo ako ne moram. Sultan niĉime nije pokazivao da zna da mene i
Tamida bilo šta povezuje. Tamid je mogao da kaţe sultanu da me ne zna samo
kao
demĊija. Da me je znao kao devojku zbog koje je dobio metak u koleno i
koja je
potom odjahala pravo meĊu pobunjenike. Ali ako to još nije uradio, nisam
htela ja
da budem ta koja će nas otkucati. „Majka mi nikada ni reĉi nije rekla o njemu,
a u
Prašnjavom Drumu su svi mislili da se radi o nekom galanskom vojniku…―
Sultan mi je spustio prste na usne i oštro me presekao. Toliko mi se blizu
nagnuo da mi je ispunio ĉitav vidokrug. Bilo je neĉeg uznemirujuće poznatog
u
njemu – nije se radilo samo o licu koje je delio s Ahmedom. Nisam mogla da
dokuĉim šta taĉno.
„Neću da slušam vrludanja i poluistine―, obratio mi se toliko sniţenim tonom
da ga jedino ja ĉujem. „Moj otac je bio budala koja je umrla pod mojom
rukom sa
zateĉenim izrazom lica. Ja oĉito nisam budala, ili bi moj pobunjeni sin već
odavno
uradio isto to. A sad―, paţljivo mi je odlepio poslednji pramen kose s lica,
„jedino
ţelim da ĉujem one tri proste reĉi od tebe.―
Plavooki Bandit moţda jeste bio nešto o ĉemu se priĉalo pokraj logorske
vatre, ali smo mi demĊiji bili nešto o ĉemu se priĉalo u legendama. Polovina
MiraĊija nije uopšte bila sigurna da li postojimo. Ali sultan se ĉinio odliĉno
obaveštenim.
Morala sam da slaţem. Nisam mogla da laţem, ali sam morala. Sve je od toga
zavisilo. Ne samo moje izvlaĉenje odavde, ne samo moj ţivot. Već svaĉiji. Ne
slaţem li sada, mogao bi da mi izvuĉe istinu s usana – moţda ĉak i o pobuni.
Izvukao bi podatke ĉak i iz mog ćutanja. Pa bi me pretvorio u oruţje, kao što
je
pretvorio Nuršama. U roba.
Oĉajniĉki posegnuh za laţi koja bi me izvukla odavde. Koja bi me izvukla iz
ruku neprijatelja s licem mog princa.
Trudila sam se iz petnih ţila. Ali sve je u meni bilo demĊijevsko.
A demĊiji ne mogu da laţu.
85
Sultan se nasmejao. Neoĉekivano iskreno. „Uzalud se trudiš. Znao sam šta si
ĉim sam te ugledao, demĊijevko mala.― Poigravao se sa mnom sve vreme.
„Nagradi ovu valjanu ţenu―, lenjo je pokazao na moju tetku. Vojnik je
zauzeo
stav mirno, pa je dao znak mojoj tetki da ga sledi. Ramena kao da su mu se
pomalo
opustila od olakšanja. Ona se ĉinila strašno zadovoljna sobom kada se
okrenula da
bi nestala iz sobe. Zamrzela sam je. Boţe, kako sam je samo zamrzela.
Krajiĉkom oka sam primetila da se Tamid pomerio u svom ćošku, kao da i on
oĉekuje da ga otpusti. Kao da bi radije izašao nego gledao šta god da je sultan
nameravao da mi uradi.
„Sedi, Amani―, zapovedio mi je sultan.
Nisam htela da sednem. Htela sam da stojim i tako se suoĉim s našim
neprijateljem. Ali mi se telo iznebuha, protivno mojoj volji, pomerilo samo od
sebe
i savilo mi noge poda mnom tako da sam se našla u sedećem poloţaju na
onom
mermeru na kojem sam se bila probudila.
Naglo me je obuzela panika, te se gotovo i zagrcnuh. Nikada me moje telo
nije izdalo na takav naĉin. „Šta ste mi to uradili?―
Sultan mi nije smesta odgovorio. „Oĉi su te odale od prvog trenutka.―
Izdajničke oči. „Bio je i jedan drugi demĊi pre tebe. I on je imao plave oĉi.―
Nuršam. Govorio je o Nuršamu. „Velika je to pravda na ovom našem svetu
što je
tvoj soj, pored sve vaše moći, toliko ranjiv pred snagom reĉi.― Znali su
Nuršamovo
pravo ime. Zato su i mogli da upravljaju njime. Nuršam je nosio masku od
bronze
u koju je bilo urezano njegovo ime. Sultan je znao Nuršamovo pravo ime.
„Šta
misliš koliki su izgledi da postoje dva demĊija plavih oĉiju u pustinji, a da
nemaju
istog oca? Rekao bih da su vrlo mali.― Što je znaĉilo da je sultan znao ime
našeg
oca. I moje pravo ime. Unezvereno osmotrih sobu, traţeći bronzani oklop
poput
onog u kojem su drţali Nuršama. Ali soba je jedino podsećala na odaje nekog
sveštenika. Tamid je oduvek ţeleo da postane sveštenik.
„Našeg poslednjeg demĊija smo naţalost izgubili―, upravo mi je govorio
sultan. „Naš mladi Tamid došao je na zamisao da se ovoga puta malo bolje
osiguramo.― Klimnuo je mom nekadašnjem prijatelju. Tamid je i dalje
gledao
svuda samo ne u mene.
Napokon sam shvatila šta se nalazilo ispod zavoja.
„Stavili ste mi metal pod koţu.― Sigurno bronzu. Bronzu s mojim imenom.
Mojim pravim imenom. Zajedno s imenom mog pravog oca. Kao što su
uradili da
bi upravljali Nuršamom. Potraţila sam mu bronzani prsten na ruci nalik onom
koji
je Nagib koristio da bi upravljao Nuršamom. Nešto što mogu da mu strgnem s
prstiju, prekinem njegovu kontrolu nada mnom i dam se u beg. Umesto toga,
uoĉila sam mali zavoj oko sultanove podlaktice. Kao na mojoj. Preduzeo je
mere
predostroţnosti.
„Bronzu―, sultan je taknuo jedan od oţiljaka. „I gvoţde.―
86
GvoţĊe.
Stomak mi se na to stegnuo. Rasekli su mi koţu, stavili mi gvoţĊe pod nju i
opet me zakrpili. Ostala sam bez moći.
Osim što je… sultan hteo Nuršama da bi mogao da upotrebi njegovu moć kao
oruţje. Ako mene nije hteo zbog toga, za šta je to onda upravo toliko platio
mojoj
tetki?
„Pitaš se zbog ĉega―, rekao je sultan. Poţelela sam da ne moţe toliko lako da
me ĉita. „Prošli put sam pogrešio misleći da mogu da upravljam jednim
demĊijem.
Ali tu ima mnogo zaĉkoljica. Previše sitnih rupa u mojim nareĊenjima kroz
koje
moţeš da se provuĉeš. Kao devojka si mahom bezopasna kad se tako izvrdaš
kroz
te rupe. Ali kao demĊi… u svakom sluĉaju, mogućnost upotrebe tvoje moći
nije
vredna cene ukoliko me ne bi poslušala i ukoliko bi je preokrenula protiv
mene. To
bi bilo isto kao da te pustim da mi vršljaš po dvoru s pištoljem u ruci.―
Pištolj je
pomenuo samo uzgredno, ali ţivci su mi ipak odmah proradili. Kako je mogao
da
zna da sam Plavooki Bandit? Da jeste, znao bi i da sam deo pobune, a ĉisto
sumnjam da bismo tada vodili ovako prijatan razgovor. „GvoţĊe je takoĊe
bilo
Tamidova zamisao. Bio mi je od velike koristi otkad je došao na dvor. Znaš
da je i
on iz Poslednjeg Okruga, odakle ono beše, sinko?―
„Iz Sazija―, reĉe Tamid. Slagao ga je u oĉi. Sazi jeste bio blizu Prašnjavog
Druma, ali i dovoljno daleko da nikada tamo nisam bila dok me Dţin nije
odveo.
Nuršam je bio odatle. Nagib se tamo bio utaborio pre nego što će doći u
Prašnjavi
Drum. Tamid je skrivao od sultana da smo bili iz istog mesta. Mrzeo me je u
dovoljnoj meri da mi zarije gvoţde pod koţu, ali oĉito ne toliko da bi mi stavio
omĉu oko vrata.
Snagom volje pokušah da nateram Tamida da me pogleda. Ali on je drţao oĉi
ĉvrsto uperene u pod. Kako sam samo bila glupa. Kad sam ga bila ugledala,
pomislila sam da se ništa nije promenilo. Pogrešila sam. Mogla sam i da
znam.
Poslednji put kada sam bila s Tamidom bila sam devojka koja ostavlja druge
za
sobom. A on deĉko koji me nikada ranije nije izdao.
„U tvom delu pustinje pamte svašta što smo mi ostali već i zaboravili―,
upravo mi je govorio sultan.
„Pa kakve onda koristi imate od mene kao demĊija bez moći?― Oprezno
sam
preusmerila paţnju na sultana.
Sultan se zagonetno nasmešio: „PoĊi za mnom i saznaćeš.―
Opet osetih da mi se stopala pokreću mimo moje volje. Imala sam jedva
dovoljno vremena da se osvrnem ka Tamidu i vidim da me je konaĉno
pogledao,
lica obeleţenog neĉime što mi je umnogome liĉilo na zabrinutost, i to pre
nego što
će se vrata zatvoriti izmeĊu nas.
87
Glava 14
Morala sam da ga sledim, ali zato nisam morala da ćutim. „Kuda smo pošli?
― Reći
su mi odjeknule o gladak mermer kao da mi se rugaju dok smo krivudali
paktom.
„Gde me vodite?―
Sultan nije odgovorio ni na jedno od mojih pitanja koje sam mu uzvikivala u
leda prateći ga. Naposletku se zaustavio nasred hodnika. Zastala sam nekoliko
koraka od njega. Iza nas se neki zasvodeni prolaz dvaput veći od mene
otvarao ka
malom vrtu po kom su šetali paunovi. Naspram njega, kao da je postavljen
tako da
se vidi taĉno s vrata, stajao je mozaik princeze Have. Stajala je, bar koliko
sam
mogla da pretpostavim, na bedemima Saramotaja, raširenih ruku dok se sunce
dizalo iza nje. Oĉi su joj gledale pravo napred. I na ovom prikazu su bile
plave.
Isto kao što su bile u Saramotaju.
Sultan je postavio ruku na Havinu. Zaĉula sam neko škljocanje da bi se zatim
deo zida, od jedne do druge Havine ruke, pomerio i otvorio poput vrata. Iza
njega
neko je dugaĉko stepenište poniralo dole u tamu.
Pored poslednjeg straţara smo već odavno prošli. A tu ih uopšte nije bilo. Šta
god da se nalazilo na dnu stepeništa oĉito je trebalo da ostane tajna. „Šta je
tamo
dole?―, glas mi je sablasno odjeknuo niz kamene stube.
„Neke je stvari bolje obaviti na mestima za koja je Bog slep.― Priĉalo se da
je
Uništiteljka Svetova potekla iz nekog mesta za koje je Bog bio slep. Duboko
u
utrobi zemlje. „Posle tebe.―
Drţeći ruku na zidu radi ravnoteţe, brojala sam stepenike dok smo se spuštali.
Trideset tri bio je sveti broj. Broj dţinija koji su se okupili da stvore Prvog
smrtnika u njihovom ratu protiv Uništiteljke Svetova.
Pri dnu sam se spotakla u mraku. Sultan je bio odmah iza mene. Zadrţao me
je obavivši mi ruku oko struka. Naĉas se naĊoh u našem taboru s Dţinovom
rukom
na sebi. Držim te. Odmah sam se odmakla od njega.
Ovo već nije liĉilo na ostatak palate. Umesto od glatkog mermera, zidovi su
bili od grubo isklesanog kamena. Nisku tavanicu pridrţavali su debeli stubovi
koji
su se u nizovima pruţali kroz tamu, nalik drevnim vojnicima u stavu mirno.
Jedina
svetlost dopirala je iz rupe u svodu, u jarkom snopu koju je bacala u tami
laguma.
Kako smo se primakli svetlosti, primetila sam da su po stubovima uklesane
neke
izbledele mustre, kao da su ih vekovi izlizali. Moţda i nešto duţe od vekova.
Nisam znala koliko je star naš svet. Ali mi se ovo ĉinilo kao mesto koje je tu
bilo
još od samog poĉetka. Godine su ga zakopale, ali je ono ipak opstalo.
88
Svetlost je ovde ostavljala utisak kao da stojim na dnu nekog bunara. Njen
snop je bio istog raspona kao moje raširene ruke. Ali nebo je odozgo bilo
veliĉine
novĉića od pola luzija. Bosim stopalima okrznula sam nešto hladno.
Pogledavši
dole na svetlosti fenjera, primetila sam da je neko gvoţĊe bilo ugraĊeno u
pod u
savršenom krugu izrezbarenom šarama. Istovetni krug presijavao mi se i s
leve
strane. Pa još jedan, tik iza njega, prašnjav i prljav.
„Šta je ovo?―, mahinalno sam odstupila od gvozda.
„Ti si sa samog ruba pustinje―, rekao mi je sultan. „Potiĉeš od nomada koji
su
po ovom našem pesku prenosili priĉe. Sigurno znaš sve one o onim minulim
danima, o vremenu kada su dţiniji slobodno hodali meĊu nama. Kada su još
voleli
smrtnike. E, ti si―, prepredeno me je pogledao, „ţivi dokaz da to još
povremeno
rade. Postojala su, isto tako, i vremena kada su moji preci vladali uz pomoć
dţinija.
Sultimov izazov je tada, hiljadama godina ranije, upravo to bio. Niz zadataka
koje
su dţiniji odredili da bi odabrali najdostojnijeg meĊu sultanovim sinovima. A
ne
niz besmislenih ispita osmišljenih tako da nas okrenu jednog protiv drugog.―
Niz
besmislenih ispita na kojima je Ahmed pravedno pobedio. „U tim vremenima,
prinĉevi su prevaljivali planine i jahali ruhove da bi doneli jedno jedino
njihovo
pero. Vodom su se pojili pod budnim okom Namernika. Bili su to istinski
podvizi.
Iako se mi i dalje drţimo tih obiĉaja, dani ĉestitih prinĉeva odavno su prošli.
Isto
kao i oni dani kada su dţiniji dolazili ovamo da dobrovoljno odloţe svoju moć
na
ovim krugovima, dok bi sultan odloţio svoje oruţje, pa bi se meĊusobno
savetovali.―
Prešla sam noţnim prstom po rubu kruga. Ĉula sam za njih iz priĉa. Bila su to
mesta na koja bi sultan pozvao dţinija koristeći se njegovim pravim imenom
da bi
ga zatim opet pustio. Što je bio znak poverenja. Prebrojim li ove krugove, da
li bi i
njih bilo trideset tri?
„Ti ćeš mi tu pozvati dţinija, Amani―, reĉe mi sultan.
Naglo sam digla glavu. Videla sam dosta od onoga što je stvoreno pre
smrtnika. Burakije. More. Koţonoše. Ali dţiniji su već bili nešto drugo. Oni
nisu
bili samo deo predanja. Bili su i naši stvoritelji. Njih više nismo viĊali, mada
su
neki iz Ptašnjavog Druma znali da ustvrde kako su nekog od njih pronašli na
dnu
neke debele flaše. Što se, pretpostavljam, i mojoj majci desilo. „Toliko vam je
potreban mudar savet u ovim teškim vremenima, Vaše uzvišeno veliĉanstvo?
― Nije
se upecao na moj mamac.
„U priĉama to zvuĉi lako – samo pozoveš Prvo biće ako znaš njihovo pravo
ime.― Poput princeza i ubogih siromaha što ih u odsudnom trenu pozovu po
pravom imenu, koje im je otkriveno kao nagrada za neko dobroĉinstvo s
poĉetka
bajke. „Ali potrebno je mnogo više. Moraš biti u stanju da ih pozoveš na
prvobitnom jeziku.― Sultan je izvukao neki papir iz dţepa. „I uz to ti još
nešto
treba. PogaĊaš?―
89
Nisam prihvatila papir. „Pa, ako baš moram da nagaĊam―, i sama zaĉuh
gorĉinu tih reĉi na jeziku, „rekla bih da vam treba demĊi.―
Dakle, zato je bio spreman da za demĊija plati zlatom u njegovoj teţini. Zato
mi je gurnuo gvoţĊe pod koţu. Nisu njemu trebale moje moći. Narediće mi da
mu
dozovem dţinija.
Poznavala sam priĉe o ratovima koje su dţiniji vojevali skupa s ljudima. O
Adilu Osvajaĉu, koji je vezao dţinija gvozdenim lancem i bacio ĉitave
gradove na
kolena pre nego što će se suoĉiti sa Sivim Princom. O dţiniju koji je podigao
bedeme izmanske za jednu jedinu noć kao dar svojoj dragani. DemĊijevska
moć
nije bila ništa u poredenju s onim što sam znala da jedan dţini moţe da uradi.
Mislila sam da će mi narediti da uzmem papir. Ali sultan mi je samo uputio
jedan povlaĊujući osmeh. „Istinski jezik.― Jezik bez laţi. „Iskren jezik.―
DemĊi
koji ne moţe da slaţe. Koji moţe da kaţe – Pojavićeš se preda mnom na prvom
jeziku i da se to zaista i ostvari. „I pravo ime. U ovom sluĉaju, isto one koje ti
se
nalazi pod koţom. Deo tvog pravog imena.― Oĉi su mi nehotice sevnule
prema
papiru. „Ime tvoga oca.―
Moga oca. Mog pravog oca. Sultan mi nije naredio da uzmem papir. Ali mi se
ruka trgnula ka njemu iako nisam htela. Otac mi se našao nadohvat ruke.
„Uzmi ga―, naredio mi je sultan konaĉno, „ako ţeliš.―
Prsti mi se sklopiše oko papira i izdaše me. Htela sam da pustim taj papir. Da
se oduprem. Ali isto tako sam ţelela i da znam.
Podigla sam papir da mogu da ga pogledam na svetlosti koja je dopirala kroz
bunar. I eto ga.
Crnim mastilom ispisano po belom papiru. Ime moga oca. Bahadur.
Prvi put u ovih mojih sedamnaest leta saznala sam svoje pravo ime. Isto ono
koje je bilo urezano u bronzu gurnutu pod moju koţu.
Bila sam Amani Al-Bahadur.
„Proĉitaj naglas.― Radilo se o naredbi. Nisam mogla da se oglušim o nju.
Usta mi se nehotice otvoriše i stadoše sricati drevna slova ispisana po papiru.
Reĉi gotovo pokuljaše iz mene, prelagano za jezik kojim nisam govorila, kao
da im
je mesto u meni. Kao da je dţinijevski deo mene poznavao taj jezik bolje od
bilo
kog drugog.
Brzo sam stigla do kraja kad mi je oĉevo ime skliznulo s jezika kao mast nad
vatrom. A onda završih i utihnuh. Nekoliko trenutaka ništa se nije dešavalo. A
onda je po gvozdenom krugu planula vatra.
90
Glava 15
Odskoĉila sam kad je stub plave vatre buknuo iz kruga preda mnom. Viši od
nisko
zasvodene tavanice, ispunio je bunar sve do neba. Razbuktao se brţe, sjajnije i
vrelije nego bilo koji drugi plamen koji sam ikada videla. Nekoliko trenuraka
treperio je na rubovima gvozdenog kruga, pred nekom nevidljivom
preprekom, pre
nego što će se, iznenada kao što se i pojavio, povući u središte kruga da bi
poprimio oblik.
Zatreptala sam pred tom svetlošću što mi je plamtela u oĉima, kao da sam se
upravo zagledala u sunce koje me je na tren zaslepilo.
Vid mi se potom rašĉisrio i ja ugledah svoga oca prvi put.
Bahadur je liĉio na ĉoveka sazdanog od vatre.
Ne. Ne ide to baš tako. Moţda nisam bila tolika vernica kao drugi, ali sam
svete priĉe dobro poznavala. Dţiniji nisu bili ljudska bića saĉinjena od vatre.
Mi
smo bili dţiniji saĉinjeni od zemlje i vode uz dašak plamena da nam udahne
ţivot.
Samo jedna iskra velike vatre. Mi smo bili njihova mnogo smirenija verzija.
Bahadurova koţa treperila je tamnoplavim plamenom. Plamenom iste boje
kao moje oĉi.
Nisam osećala nikakvu jaru oko njega. Ali jesam osećala nešto drugo, nešto
što nisam umela da imenujem mada mi se probilo kroz koţu i pogodilo me
pravo u
dušu. Uspravio se visok kao jedan od ovih ogromnih stubova tu dole u
drevnim
dvorskim podrumima. Jedino što on nije pridrţavao palatu. Pridrţavao je ĉitav
svet. Jedan od Prvih bića Boţijih što stvoriše Prvog smrtnika. Što stvoriše
ĉitavo
ĉoveĉanstvo.
Što stvoriše i mene.
A onda shvatih da u sebi osećam moć. Istinsku, sirovu moć, kakva ne potiĉe
ni od znanja ni od krune već od same duše sveta.
Nije prestao da se giba dok sam zurila u njega. A onda sam shvatila da se
istovremeno giba i skuplja, menjajući izgled. Podsetio me je na naĉin na koji
se
Imin gibala pre nego što će promeniti obliĉje. A onda najednom više nije bio
sama
plava vatra i svetlost. Sad je bio od tamne puti i crne kose, od krvi i mesa
koliko i
bilo koji ţitelj pustinje. Ali ĉak i ovako sveden na naš oblik, bilo je jasno da je
drugaĉiji. Bio je odveć zgodan, odveć izvajan, odveć savršen da bi podsećao
na
smrtnika. I nije i oĉi pretvorio u ljudske. Bile su od iste nemirne vatre kao
ostatak
tela, osim što su plamtele jaĉim ţarom. Po rubovima od belog usijanja,
jarkoplave
oko potpuno crnih zenica. Imala sam osećaj da će me sastrugati pogledom.
91
„Pozvala si me!―, tri tako obiĉne reĉi koje su u sebi nosile toliku teţinu.
Polagano je preusmerio paţnju na sultana. „Mada, vidim, ne za sebe.―
Sultan je bio moćan ĉovek. Ali ipak je bio ĉovek, te je stojeći pokraj jednog
dţinija liĉio na varnicu koja pršti iznad goleme vatre.
„I?―, Bahadur je zazvuĉao gotovo kao da mu je dosadno obraćajući se
sultanu.
„Šta bi hteo od mene? Moţda zlato? Moć? Ljubav? Veĉni ţivot? Moţda sva
ĉetiri?―
„Nisam toliko budalast da bilo šta zatraţim od tebe.―
Bahadur ga je odmerio ne trepćući. Uhvatila sam sebe kako ga pomno
posmatram, traţeći nešto poznato na njemu, nešto što moţda delim s njim,
pored
oĉiju. „Prevalio sam više dana i upoznao više smrtnika nego što je zrna peska
u
tvojoj pustinji. Sretao sam bednike, kraljeve i sve ostale. Nikada nisam sreo
ĉoveka
koji ništa ne ţeli. Nije bitno da li si musavo dete na ulici ili ĉovek koji
poseduje
toliko moći i zlata da ne zna šta će s njima. Nešto uvek ţelite.―
,A ti uvek naše ţelje upotrebiš protiv nas―, rekao mu je sultan. „Uzmeš naše
potrebe i htenja, i izvrneš ih tako da na kraju poţelimo da uopšte nismo ni
traţili
tvoju pomoć.― Nije da nije bio u pravu. I ja sam se naĉitala takvih priĉa.
Onih o
Masilu, i o dţiniju koji je uništio ĉitavo jedno more sveteći se nekom trgovcu.
O
kazandţiji koji je umro u pustinji traţeći zlato koje mu je zatoĉeni dţini
obećao. „A
na kraju―, sultan je izazivaĉki prevukao stopalo preko ruba kruga, „nikada
ne
dobijemo šta ţelimo.―
„Znaĉi ipak nešto ţeliš.―
„Dakako―, reĉe sultan. „Svako nešto ţeli. Ali nisam toliko glupav da ti to
zatraţim. Ti ćeš mi to sam dati bez ikakvih uslovljavanja.―
Kad se Bahadur nasmejao, grohot mu je odjeknuo ĉitavim podrumom. ,A
zašto bih ja uradio tako nešto?―
„Ona je, znaš, jedna od tvojih.― Mislio je na mene, mada nije skidao oĉi sa
svog dţinijevskog plena.
„Naravno da znam.― Ni Bahadur nije skidao svoje oĉi sa sultana. Pogledaj
me, jednim delom htedoh da mu viknem. Drugim delom htedoh na samu sebe
da se
izderem što sam tako nešto poţelela. Dosad mi je sasvim dobro išlo u ţivotu i
bez
oca. Nije mi bio potreban ni sada. „Šta misliš zašto ih obeleţimo?―
Sultan je izvukao noţ iz pojasa. „DemĊijevko, uzmi ovaj noţ i zarij ga sebi u
stomak.― Sva sam se sledila. Bila je to zapovest.
„Neću!―, rekla sam glasno, kao da će tako i biti ako ga odbijem. Ali nije
vredelo – ruke su mi se već pomakle.
„Polagano―, naredio mi je sultan, „tako da te zaboli.―
Nisam mogla ništa da uradim. Ruka mi se već pokrenula da posegne za
noţom, uhvati dršku i okrene seĉivo tako da bude upereno u sredinu mog tela.
92
Opirala sam se. Ruka mi je zadrhtala od naprezanja. Ali nije bilo vajde. Noţ
se
polagano usmerio ka mom stomaku.
„Kćerka će ti tu umreti―, sultan se obratio Bahaduru. „Osim ako ja ne
zaustavim taj noţ.― Od rana na stomaku sporo se umire. „Daj mi imena
ostalih
dţinija i narediću joj da ispusti noţ.―
Bahadur i dalje nije hteo ni da me pogleda. Posmatrao je sultana
ravnodušnim, plavim oĉima dok se seĉivo pribliţavalo mom telu mic po mic.
Bio
je besmrtno Prvo biće. Iznad njega bio je samo Bog. Za njega je ĉak i sultan,
vladar
ĉitave pustinje, bio niko i ništa. Ja sam bila niko i ništa, a bila sam mu kći.
Spustio
se u krugu, prefinjeno podvivši noge pod sobom.
„Svi vi na kraju umrete―, nasmešio se popustljivo kako već roditelji rade
pred
decom. Samo što se nije nasmešio meni. „Smrtnici su u tome najbolji.―
Noţ mi se i dalje primicao stomaku, a njega nije bilo briga. Dopustiće da
umrem. Noţ je stigao do tkanine Šazadine dolame. Uvek okrvavim sve što mi
posudi od odeće. Ovoga mi puta verovatno ne bi oprostila. Ne bi mi oprostila
ako
joj umrem usred rata.
„Da―, sloţio se sultan, „sve na ktaju umre.― Okrenuo se od dţinija, kao da je
ovaj bio niko i ništa. Niĉim nije odavao da li ga je Bahadurovo odbijanje
razoĉaralo ili ne. „Baci noţ.― Zapovest je meni bila upućena.
Otrgla sam noţ od stomaka i pustila ga da zvekne o pod. Moje telo je opet
bilo moje. Ovo je bio samo blef. Glupav, neuspešan blef protiv besmrtnog
bića.
Zadrhtala sam. Gadno. Bes mi je, ipak, brzo rasterao strah. Bes prema
sopstvenom
telu. Prema sultanu. Ali ponajviše prema ĉinjenici da bi Bahadur samo
gledao,
toliko ravnodušan prema meni, kako umirem.
Naterao me je da bacim noţ. Ali nije mi rekao da ne smem da ga opet uzmem.
Prsti mi se obaviše ponovo oko balĉaka i ja se odmah pokrenuli da zamahnem
noţem ka sultanovom grlu. Da završnim potezom sve okonĉam.
„Stoj!―, zapovest se ĉula sekund prerano. I stegla mi mišiće kad mu se noţ
našao za dlaku od koţe. Falio mi je samo sekund da ga ubijem.
Bahadur me je konaĉno pogledao sa zanimanjem.
Sultanov pogled polete s noţa na mene. Oĉekivala sam gnev. Oĉekivala
odmazdu. Ali ništa od toga. Samo mu se usna izvila. „Opasna si ti
demĊijevka,
jelda?― I tad sam i shvatila zašto su mi njegova usta delovala poznato.
Lice mu je bilo kao Ahmedovo, ali taj osmeh – taj osmeh beše potpuno
Dţinov.
93
Glava 16
Bila sam dragocena.
Zato sam još uvek i bila ţiva. Zato je i bio zaustavio noţ.
Drţaĉe me u haremu. Tako mi reĉe sultan. Drţati. Ne kao zatoĉenicu. Više
kao neki pištolj posebno fine izrade. Odloţen tamo dok mu opet ne zatrebam.
I druge su zapovesti izdate kada me je predao nekoj sluškinji u dolami boje
svetlog peska, crne kose pokupljene pod maramom. Kao da bi u senovitim
dvoranama ove palate trebalo da je brine pustinjsko sunce.
„Ostaješ u palati―, smireno mi je zapovedio. Htela sam da mu se oduprem.
MeĊutim, dok sam umom moţda i mogla da se pobunim, telom nisam.
„Nećeš
napraviti ni koraka dalje od zidova harema bez dopuštenja nekog od ĉlanova
dvora.― Previše je dobro poznavao demĊije. Zato i jeste paţljivo odabrao
reĉi. Ne
napuštaj harem. Nije rekao – Ne pokušavaj da pobegneš. Pokušati i uspeti
dve su
razliĉite stvari jednom demĊiju.
Krišom sam pogledala niz stepenište kada mi je sultan naredio da se vratim
gore. U Bahadura. U svog oca – mada mi je ta reĉ zvuĉala neprirodno.
Ispratio je
naš odlazak sedeći unutar onog malog kruga. Tama se svila oko njega kada se
naš
fenjer udaljio, ali još uvek sam mogla da ga vidim mnogo duţe nego što bi
trebalo.
Kao da je i dalje plamteo nekim svojim ţarom, ĉak i u ljudskom obliĉju. Bio
je
hiljadu puta moćniji od mene. Proţiveo je bezbroj ţivota pre nego što sam se
ja
uopšte rodila. Ali je, eto, bio tu zatoĉen koliko i ja. Kako sam se uopšte mogla
nadati da ću pobeći, ako on nije mogao?
„I nećeš povrediti nikoga ovde. Ni sebe.― Brinuo se da bih mogla da se
ubijem. Da bih iz njegovih ruku pokušala da pobegnem u nepostojanje. Nisam
ni
htela da znam šta je to nameravao sa mnom što je bilo toliko gadno da bi
samoubistvo moţda bilo bolje od toga. „Ukoliko mene zadesi bilo šta loše –
ukoliko umrem – popećeš se na najvišu kulu palate i baciti se s nje!― Ako on
umre,
umirem i ja.
Još je desetak dtugih naredbi zapeĉaćeno unutar mog tela pre nego što će me
izglancanim mermernim hodnicima povesti ona ţena u odeći boje laţnog
peska.
Noge mi poslušaše poslednja sultanova nareĊenja: „PoĊi za njom. Radi šta ti
kaţe.―
Prošli smo kroz nizak kameni prolaz. Letimice nazreh tela razigranih,
izuvijanih ţena, uklesanih u kamenu. Osetila sam paru u vazduhu pre nego što
smo
mnogo odmakli, opojni miris cveća i zaĉina koji mi se nekako već bio obavio
oko
94
tela. Onaj što ĉoveka opije lako poput pića nakon što je dugo vremena bio u
isušenoj pustinji.
Kroĉili smo u najveći hamam koji sam ikada videla. Odaja je bila u
svetlucavim plavim, ruţiĉastim i ţutim ploĉicama u dreĉavim, hipnotiĉkim
mozaicima od poda do plafona. Para koja se izdizala od toplih bazena davala
je
svemu neki vlaţan sjaj, i zidovima i devojkama.
A devojaka je bilo baš mnogo.
Slušala sam priĉe o sultanovom haremu, gde ţene drţe radi sultanovog i
sultimovog uţitka. I da bi rodile buduće prinĉeve koji će se otimati o presto i
princeze koje će prodati zbog politiĉkih saveza. Tu su se dugim, lenjim,
kruţnim
pokretima sapunjale po golim ramenima ili su plutale po rubu vode,
sklopljenih
oĉiju dok su im sluškinje stavljale ulje u kosu. Neke su leţale na obliţnjim
krevetima i dremale, dok su im vesti prsti masirali duge ruke i noge.
Ona sluškinja je i mene poĉela da svlaĉi bez reĉi, otkopĉavajući mi kopĉice
na
prednjem delu Šazadine dolame dok sam ja samo zurila. Pustila sam je.
A onda ugledah tog muškarca. Izgledao je kao lisica u kokošarniku. I to
gladna. Izleţavao se na krevetu, naslonjen na gomilu jastuka, go do pojasa.
Verovatno godinu ili dve stariji od mene, izgledao je kao isklesan od kamena,
teške, ĉetvrtaste grade bez ijedne tanane crte koja bi joj dala finoću. Trebalo
je da
bude zgodan, ali bilo je neke svireposti u tim njegovim nakrivljenim usnama
koja
je govorila da on to, zapravo, nikada neće biti.
Tri nepojmljivo lepe MiraĊijke leţale su obavijene oko njega, umotane jedino
u duge bele ĉaršave, dugih crnih kosa raspuštenih u gustim mokrim talasima
oko
golih ramena. Jedna mu je sedela kraj stopala, nogu dokono spuštenih u toplu
vodu, oslanjajući se o koleno vitkije devojke koja mu se privila uz bok.
Poslednja
mu je, ĉulnih usana stisnutih u zadovoljnom osmehu, leţala s glavom u krilu
zatvorenih oĉiju, dok joj je on odsutno provlaĉio prste kroz kosu.
Paţnja mu pak nije bila ni na jednoj od njih, već na dve devojke koje su
stajale naspram njega, obe kao od majke roĊene, dok im je jedna od
pomoćnica
proveravala svaki delić rela. Kao da je traţila neku manu zbog koje te devojke
ne
bi bile primljene u ovaj svet savršeno lepih ţena. Prepoznala sam ih, shvatih
kad je
sluškinja svukla dolamu s mene i obavile me obiĉnim, platnenim ĉaršavom,
mada
je mom iznurenom umu trebao koji trenutak da dokuĉi odakle ih znam. Bile
su na
brodu sa mnom, porobljivaĉi su ih doveli da bi ih ponudili haremu.
Šta li se dešavalo s devojkama koje ne bi bile odabrane za harem? Jesu li ih
prodavali drugim muškarcima iz manje bogatih kuća? Ili su glasine bile
istinite –
da bi porobljivaĉi podavili sve devojke koje bi odbili u sultanovom haremu?
Kao da je predosetila da zurim, ona sitnija devojka privijena uz njega,
pogledala je u mom pravcu. Nešto joj je zatitralo na licu kad se nagnula da
šapne
nešto devojci koja mu se opruţila u krilu. Onoj napućenih usana. Oĉi joj se
95
najednom otvoriše i tako hitro uperiše u mene da je bilo jasno kao dan da se
bila
pravila da spava. Zamišljeno je napućila ĉulne usne izvijajući se da bi šapnula
nešto dvema devojkama. Smeh koji je usledio, odjeknuo je o ploĉice oko
mene.
I privukao paţnju tog ĉoveka na mene.
„Nova si―, obratio mi se, dok su se devojke toboţe pretvarale da prikrivaju
osmehe. Njegov mi je glas odmah zazvuĉao odbojno. Zadrţao se na svakoj
reĉi
kao da pokušava da ih okusi, da bi se one potom zalepile meni za koţu.
„Pred sultimom treba da se nakloniš―, zevnula je ona napućena, pa se
napadno
protegla preko njegovog tela poput maĉke na suncu. Dakle ovo je bio suhim –
sultanov sin prvenac. Princ Kadir. Naslednik prestola za koji smo se mi borili.
Sin
koji se bio suoĉio s Ahmedom u poslednjem zadatku Sultimovog izazova.
Vremena u kojima bi mene mogao da oduševi neki princ odavno su bila
prošla. Eto, samo sam u poslednjih nekoliko dana jednog poljubila, a na
drugog se
izdrala. Ali ovaj mi je bio neprijatelj.
Zato se i nisam naklonila, dok su mi pomoćnice paţljivo odmotavale zavoje,
svesna njegovih oĉiju na sebi kako su mi ogoljavale sve više i više koţe.
Na mestima gde su mi zabili gvoţĊe pod koţu bilo je gadnih crvenih oţiljaka.
Devojke se zagrohotaše ĉim su ih ugledale.
„Ljubavi, moţda ju je pravio terzija Abdul―, rekla je ona napućena
zagledajući me. Druge dve se zakikotaše. A mene je to pecnulo.
„Terzija Abdul― bila je priĉa o ĉoveku previše probirljivom kada su ţene u
pitanju. Prvom se oţenio jer je imala prekrasno lice. Drugom jer je imala
poţeljno
telo; a trećom jer je bila dobra srca. Ali je ţalio što mu je prva ţena bila
okrutna,
što je druga imala neprivlaĉno lice, a treća ruţno telo.
Stoga je uposlio terziju Abdula da mu naĉini savršenu ţenu. Vesti terzija uĉini
kako mu je reĉeno bez prigovora. Našio je glavu prve ţene na telo druge, a
onda je
ušio dobro srce treće ţene u to telo toliko fino da joj uopšte nije ostao oţiljak
na
savršenim grudima. Ono što je ostalo od ţena bacili su u pustinju. Ţene su
naposletku doĉekale osvetu kada je njihovog muţa ţivog pojeo koţonoša koji
je na
sebe navukao odbaĉene delove njegovih ţena.
Spreĉih šaku da mi ne poleti ka tragovima na rukama. Bila sam demĊi, vojnik
pobune, Plavooki Bandit. Susretala sam se i sa mnogo gorim od harema
punog
razmaţenih devojaka.
Kadir se samo nasmešio: „U tom je sluĉaju stvorena za mene.―
„Meni više izgleda kao da ju je napravio za kakav zverinjak―, otpoĉe druga
devojka ne raspoznavši sultimovo raspoloţenje. „Ili joj je ruke pomešao s
majmunskim.― Kikotave devojke odmah se zagrohotaše. Ali sultimovu
paţnju su
već bile izgubile. Ustao je i zamalo zbacio sa sebe onu devojku što mu je
leţala u
krilu.
96
„Deluješ mi kao da si MiraĊijka―, u glasu mu se pojavila opasna iskra
zainteresovanosti dok je prelazio rastojanje izmeĊu nas. „Toliko se retko
dešava da
nam dovedu MiraĊijke. Mada ste mi omiljene. Ti si, verovatno, iz zapadnog
MiraĊija.― Nisam ništa odgovorila. Ĉini mi se da nije ni oĉekivao. Zgrabio
mi je
bradu i podigao lice da me bolje osvetli i zagleda se u mene kao što bi se
trgovac
zagledao u konja. Rado bih ga opalila, ali su mi ruke ostale uz telo zbog
sultanovih
zapovesti. „Eto, bar neke koristi od pobune mog brata. Ratovi donose i više
zatoĉenica.―
Odvajkada se znalo da je harem jedno opasno mesto. Ĉula sam da su u doba
oca sultana Omana neke ţene dolazile ovamo svojevoljno. Ali su većinom,
ipak,
bile ratne zatoĉenice. Roblje kupljeno na stranim obalama. Ţene zarobljene na
brodovima, poput Dţinove majke. Sad smo, eto, imali rat i u MiraĊiju. Što je
znaĉilo da će porobljivaĉi iskoristiti meteţ da bi otimali MiraĊijke.
„Da li te je blaţena suhima uopšte videla?―, doviknula mi je ona koju je
sultim izbacio iz krila, nastojeći da mu opet privuĉe paţnju.
„Sve nove devojke za sultima prvo treba da vidi sultima―, sloţila se njena
vitka drugarica, ponavljajući tuĊe reĉi poput papagaja.
„Da, treba da proveri da li si dostojna―, ubacila se i ona što mu je bila kraj
nogu, u ţelji da im udovolji.
„Ili nedostojna―, reĉe podrugljivo ona napućena.
„Ćuti tamo, Ajet, nema potrebe da smetamo sultimi―, sultimova ruka mi je
napustila lice da bi mi se spustila niz vrat, preko kljuĉne kosti, zbog ĉega mi
se sva
koţa najeţila.
„Ona vam nije na raspolaganju―, oglasila se moja sluškinja taman kada je
Kadirova ruka stigla do ruba belog ĉaršava kojim sam bila pokrivena.
Posedovala
je odseĉan glas starije ţene ili majke koja nema mnogo strpljenja. Sultim je
otvorio
usta da odbaci reĉeno, ali ona ga je brţe-bolje presekla: „Po nareĊenju vašeg
oca―.
Spominjanje sultana nateralo je Kadira da zaustavi ruku. Naĉas se uĉinilo da
se u njemu razbuktao neki prkos. Ali je odmah i nestao, potisnut, te je spustio
ruku
i slegnuo ramenima, i prošao pravo pored mene kao da je tako sve vteme i
nameravao. Njegove ţene se pokupiše i dadoše za njim. Ajet je usput spustila
pogled na Šazadin kalat na podu. Kako je samo bio predivan na svadbi svega
par
dana ranije. Pre nego što su nas napali. Pre nego što su me ljubili, oteli i
iseckali.
Ali i dalje je bio divan. Levim stopalom je zakaĉila tkaninu i šutnula je, te ova
odlete u jedan od bazena gde ju je voda smesta natopila.
,Ajoj―, Ajet mi se iskezila. „Izvinjavam se.― Pre nego što će izaći prsnula
me
je kapljicom vode s kose, što je propraćeno kikotanjem i šaptanjem koje
odjeknu o
zidove hamama.
Osetila sam da mi potiljak gori.
Kad Ahmed zauzme ovo mesto, ima da spalim harem do temelja.
97
Glava 17
Harem me je u celosti lišio poslednjih tragova pustinje.
Pomoćnice su me polile vodom po glavi i izribale mi koţu dok mi je nisu
skoro izranjavile. Dok mi nisu uklonile sloj koţe prekriven peskom, krvlju,
znojem, barutom, vatrom i Dţinovim dodirima.
Izvukle su me iz vrele vode. Pustila sam jednoj od devojaka da me umota u
veliki, suv beo ĉaršav i neţno polegne pokraj kade. Nakapala mi je nešto toplo
po
koţi, nešto sliĉno ulju. Mirisalo je na meni nepoznato cveće. Druga devojka
mi je
prinela ĉešalj kosi i krenula neţno da je ĉešlja.
Ĉitav ţivot sam provela boreći se. Boreći se da preţivim u Prašnjavom Drumu
kao devojka s pištoljem. Boreći se da umaknem smrti u tom zabaĉenom
pustinjskom mestu. Boreći se da prevalim pustinju. Kao Plavooki Bandit.
Boreći se
za Ahmeda. Za pobunu. Za novu zoru. Novu pustinju.
Ali nakon što mi je ĉešalj nekoliko puta lagano prošao kroz kosu, nisam više
bila sigurna da je u meni još ostalo borbenosti.
Dopustila sam snu da ovlada mnome.
Sutra. Boriću se sutra.
Nije mi trebalo mnogo da shvatim da je harem bio ispunjen nevidljivim
lancima i
zidovima osmišljenim tako da ne izgledaju kao da su tamo.
Sve je liĉilo na lavirint, napravljen tako da me vrti u krug, iznova i iznova, pa
da na kraju ne budem više sigurna odakle sam ušla i da li se uopšte moţe izaći
napolje. Bilo je na desetine vrtova, meĊusobno spojenih u obliku saća. Neki
su bili
obiĉni travnjaci uz jedan jedini šadrvan okruţen jastucima, iz kojeg bi
neprekidno
prskala voda. Neki su bili toliko gusto prekriveni cvećem, puzavicama i
skulpturama da od njih više nisam ni mogla da vidim zidine. Ali zidine uvek
jesu
bile tu negde.
Nisam mogla da sraĉunam koliko njih taĉno obitava u haremu. Na desetine
ţena koje su pripadale kako sultanu tako i sultimu. I dece takoĊe – prinĉevi i
princeze koje su naraĊale sultanove ţene. Sva mlaĊa od šesnaest. To su bile
godine
kada bi ih konaĉno puštali iz harema. Da bi iz oĉevih ruku prešli u ruke
muţeva. Ili
da bi ginuli za njega na bojištu, poput Nagiba. Svi redom Ahmedova i
Dţinova
braća i sestre.
Naposletku najzad naiĊoh na sam rub: odškrinutu kapiju izraĊenu od gvozda
i
zlata. Noge mi se iznebuha ukopaše kad sam pokušala da proĊem kroz njih.
Opirala sam se osećaju koji me je zadrţavao, ali bez vajde – telo mi se zgrĉilo
kao
98
da me je zgrabila neka nevidljiva ruka. Krv mi se sledila u ţilama kad mi se
neka
pesnica stegnula i u stomaku vukući me nazad.
Naredio mi je da ne izlazim.
Dalje odavde nisam mogla.
Morala sam nekako da se javim pobunjenicima. Iako nisam ni znala gde se
raĉno nalaze. Šazadina porodica ipak jeste bila tu u Izmanu. A Izman se
pruţao s
druge strane ovih zidina. Nekoliko stopa dalje. Mada je za mene slobodno
mogao
biri i ĉitavu pustinju dalje.
Negde mora da je postojala neka rupa, neki izlaz iz harema. Ĉak i ako ja
nisam mogla napolje, sigurno je postojao neki naĉin da bar pošaljem
upozorenje da
sultan kod sebe sada ima jednog dţinija.
Da ima mog oca.
Odagnala sam tu misao. Nije mi on bio otac, isto kao što mi nije bio ni majĉin
muţ.
Da mi jeste bio otac, bilo bi mu stalo da li ću umreti ili ne.
Majka me je odgajila na hiljadu priĉa o devojkama koje su spasili dţiniji,
princezama izbavljenim iz kula, seljanĉicama izvuĉenim iz bede.
Ispostavilo se da je to tako bilo samo u priĉi.
Bila sam prepuštena sama sebi.
Na šta je već i trebalo da se naviknem. I u Prašnjavom Drumu sam imala
utisak da sam sama. Mada to uopšte nije bilo istina. Tada sam uz sebe još
imala
Tamida. Sad sam imala desetak malenih rezova koji su mi zarastali po
ĉitavom telu
podsećajući me zašto nisam mogla da verujem najboljem drugu. Prsti mi
napipaše
jedan od tih parĉića metala pod koţom ruke. Zabolelo me je kad sam ga
pritisla
palcem. Pritisnuh ga još jaĉe.
Prvi put u ţivotu zaista jesam bila sama.
Trećeg dana boravka u haremu naletela sam i na zverinjak.
Prvo sam zapazila buku – jeku raznoraznih krikova što dopiraše iz gvozdenih
kaveza zasvoĊenih kupolama od rešetki kitnjastih poput ĉipke. U njima je
bilo na
stotine ptica nasaĊenih izmeĊu gvozdenih sipki u bojama na kakvima bi im i
dţiniji
pozavideli. Ţutim poput sveţeg limuna. Zelenim poput trave u Devinoj dolini
pre
nego što smo pobegli. Crvenim poput marame koju izgubih. Plavim poput
mojih
oĉiju. Mada, ne baš sasvim. Ništa, zapravo, nije bilo plavo kao moje oĉi. Sem
Nuršamovih oĉiju. I Bahadurovih. Onih koje videh ravnodušne, bez plama,
dok se
noţ bliţio mojoj koţi. Onih koje nisu ni trepnule niti pokušale da skrenu
pogled.
Kao da mu gledanje toga ne priĉinjava nikakvu bol.
Okrenula sam se od ptica.
99
Ogromni paunovi širili su repove u narednom kavezu pokraj kog proĊoh. U
nekom drugom, dva tigra su lenĉarila na snopu sunca, opruţeni jedan naspram
drugog, usta toliko razjapljenih da sam mogla da im vidim zube dugaĉke kao
moji
prsti. Bilo ih je naslikanih i po zidovima onih litica s tajnim vratima koja
vodiše u
pobunjeniĉki tabor. Ali to su bile samo slike, hiljadu godina stare, ne veće od
moje
šake. Ovi tigrovi bili su daleko od toga.
Pred poslednjim kavezom naglo sam se zaustavila.
Ono što se nalazilo unutra bilo je veliko skoro kao ruh. Golema beštija sive
koţe, debelih nogu i neprirodno velikih ušiju. Zatekoh sebe kako se telom
priljubljujem uz rešetke. Kao da bih mogla da se provuĉem kroz njih da je
taknem.
U drugom kraju kaveza sedela je neka devojĉica kolena priljubljenih uz
bradu. Nije mogla imati više od petnaest. Premlada da bi bila jedna od
sultimovih
ţena. Mora da je onda bila sultanova kći. Jedna od princeza njegovog roda, o
kojima nije bilo ni upola toliko priĉa kao o prinĉevima. Nešto me je kod nje
podsetilo na Dalilu, iako je, shvatih najednom, bila Dţinove krvi, ne Daliline.
No
obrazi joj ipak behu meki i zaobljeni, kao da se još nije skroz oprostila od
detinjstva. Drţala je nešto nalik igraĉki koju je vajala od crvene gline oko
metalnog kostura, po uzoru na onu beštiju. Gledala sam kako joj pomera
jednu od
nogu; savila se sasvim prirodno na malim metalnim zglavcima unutar nje.
„Šta je to?―, pitala sam je. Pogledala me je, prenuvši se iz zanetosti poslom,
zureći kroz rešetke kaveza. Reĉi su mi sluĉajno izletele.
„Slon―, rekla mi je tiho.
Srce mi se bolno steglo pri pomisli na Iza i Maza koji su mi radosno opisivali
slona.
Ovo su, dakle, videli s druge strane naših granica. Pravog pravcatog slona.
„Došla da obiĊeš porodicu?―, podrugljiv glas dolete iza mene porpuno
nepozvan. Ipak sam se okrenula. Ajet, ţena koja mi je šutnula dolamu u bazen
prvog dana u haremu. Pored nje su bile i druge dve devojke, koje su je veĉito
pratile kao neka vrsta liĉne straţe. Naĉula sam iz tuĊih razgovora da su se
zvale
Muna i Uzma.
„A tvoja onda mora da je negde u sultanovoj štenari.― Zagledala sam se u
njih
sve dok sve tri najednom nisu shvatile moju uvredu. Ajet se prva sabrala.
„Ti, izgleda, misliš da smo ti neprijatelji―, rekla mi je. ,Ah mi ti moţemo
pomoći. Znaš li gde se nalazimo?― Nije ĉekala da odgovorim. „Ovo ti je
zverinjak
u kojem je sultanova ţena Nadira upoznala dţinija koji joj je podario
demonsko
dete.― Nadira je bila Ahmedova i Dalilina majka. Ta je priĉa svima bila
znana.
Sultanova ţena jednoga je dana šetala po dvorskim vrtovima, kada je naišla na
ţabu koja je nehotice uskoĉila u jedan od sultanovih kaveza za ptice, pa nije
mogla
da izaĊe.
Ovlaš sam pogledala ptice u kavezu.
100
Ptice nisu prestajale da je kljucaju. Nadira se saţalila na to stvorenje, pa je
otvorila kavez i posegnula unutra ne obazirući se na ptice koje su i njo[ samoj
toliko iskljucale ruke da su joj ih raskrvarile i izgrebale. Cim je spustila ţabu,
ova
se preinaĉila u svoje pravo obliĉje, u dţinija.
„Evo, o ĉemu se radi―, Ajet i devojke me okruţiše kao ĉopor kad okruţi
lovinu. „Devojke koje se ne uklope u harem obiĉno ne izdrţe dugo. Sultimu se
sviĊaju MiraĊijke.― Ajet me je na to tresnula rukom po grudima,
iznenaĊujuće
snaţno, i oborila me na prvi kavez. Jedan od tigrova radoznalo je podigao
pogled.
,Ah mesra ima samo za nas tri. Pa kad neka nova doĊe, druga mora da ode. A
nijedna od nas ne ţeli da nestane. Što znaĉi da ti tu nemaš šta da traţiš.―
„Ne zanima mene uopšte vaš bezvezni muţ.― Htela sam da je odgurnem od
sebe. Ali nisam mogla. Sultan mi je izdao nareĊenja. Nisam mogla da joj
uzvratim.
Ajet baš i nije bila uverena. „Znaš li šta se još desilo tu? Tu ti je sultan ubio
Nadiru nakon što je rodila gnusobu.― Zakoraĉila je prema meni. „Jer tu od
ptica
niko ne moţe da ĉuje vriske.― Ptice su i sada bile digle dţevu, zaglušujući sve
zvuke iz obliţnjeg harema. „Hajde, probaj, pozovi pomoć.―
„Bolje da je ostavite na miru―, reĉe neki glas nejako. Jedva šapat u horu
ptica
dreĉavog perja. Ali dovoljno glasan da se ĉuje. Ona devojĉica s igraĉkom u
obliku
slona. Posmatrala je razvoj dogaĊaja s druge strane kaveza. Oĉi su joj bile
razrogaĉene u strahu. Ali ipak se oglasila.
Ajet joj se podrugljivo nasmešila, ali potom ipak nije usledila jedna od njenih
britkih uvreda. „Ovo su naša posla, Lejla. Sultan već deset leta nije uzeo za
sebe
novu ţenu, što znaĉi da je ova oĉito tu za našeg blaţenog muţa suhima, a ne za
tvog oca.―
„Ako si baš toliko sigurna―, Lejla se nesigurno podigla, drţeći glinenog
slona
poput deset godina mlaĊeg deteta, „mogu naprosto da odem da pitam svog
oca.―
Prizivanje sultana bilo je kao izgovaranje ĉarobne reĉi. Onakve kakva je
umela da dozove moćne duhove i da otvori vrata u liticama. Lejla je samo
trebalo
da ga spomene i on kao da je bio tu.
Ajet je prva popustila. Zakolutala je oĉima, kao da hoće da mi da do znanja da
nisam vredna njenog vremena, pa se okrenula.
„Neka ti ovo bude upozorenje―, zafrljaĉila je te reĉi preko ramena pre nego
što će odlebdeti napolje. Gledala sam kako se udaljava, potajno je mrzeći.
Mrzeći
što nisam mogla da joj razbijem nos kao što sam ţelela.
Lejla je u drugom kraju zverinjaka rasejano krenula da navija mehanizam u
rukama. „Navići ćeš se već na njih.― Nisam baš nameravala da se navikavam
na
njih. Jer ću se izvući odavde pre nego što stignem da se naviknem.
101
Otkako sam stigla u harem, drţala sam se svoje sobe kad god nisam tragala za
nekim izlazom odatle. Sluškinje su mi donosile ĉistu odeću, korito s vodom
za
kupanje i obroke, kao da su predosećale šta mi treba bez i jedne jedine moje
reĉi.
Ipak, te veĉeri hrana nije stigla.
Nisam se mogla oteti utisku da je Ajet imala neke veze s tim. To što ne moţe
da me rastrgne kao neka divlja ţivotinja nije znaĉilo da neće više pokušavati
da me
namuĉi, umišljajući da sam bacila oko na njenog suhima. Poslednje što mi je
trebalo u tom trenutku bio je još jedan princ. Kao da mi nije bilo dovoljno
teško i s
onom dvojicom koju sam već imala.
Saĉekala sam da se napolju smraĉi pre nego što sam ipak popustila pred
krĉanjem u stomaku. Ĉak ni ja nisam bila toliko tvrdoglava da bih skapala od
gladi.
Ţene su se razmestile po vrtu gde je sluţena veĉera, sedeći u zbijenim
skupinama oko posuda s hranom koju su zajedniĉki delile. Toliko zbijenim da
bi
bilo nemoguće razmrsiti ih da bih došla do hrane. Najednom se opet naĊoh u
svojoj
prvoj noći u pobunjeniĉkom taboru, dok nisam još svima znala imena. Dok
sam još
bila uljez. Osim što sam tada kao uljez imala Šazad i Bahija da me upoznaju
sa
svima.
Tad i ugledah Lejlu, jedinu za koju sam primetila da sedi sama. Skoro da je
završila s pravljenjem igraĉke slona, bar koliko se meni ĉinilo, te je izvajana
glina
već poprimila oblik oko pokretljivih metalnih zglobova. Gledala sam kako
stavlja
neki kljuĉić u leda igraĉke i navija je. Igraĉka je krenula da hoda prezavim,
naglim
koracima ka nekom detencetu koje je sedelo uz najbliţu gomilu ţena. Deĉaĉić
je
radosno posegnuo za njom, ali ga je majka grubo povukla nazad u krilo i
usput
oborila igraĉku.
Trenutni uţitak koji se bio proširio Lejlinim licem dok je upravljala tom
stvarĉicom najednom je nestao i ona je pognula glavu. Takvu bi devojĉicu
ţivu
pojeli u pustinji. S druge strane, neku devojku iz pustinje bi isto tako ţivu
pojeli na
dvoru.
Podigla sam igraĉku koja je sada beskorisno leţala na zemlji prevrnuta, i dalje
trzajući noţicama. Pruţila sam joj je. Pogledala me je oĉima toliko krupnim da
se
ĉinilo da će joj prekriti ĉitavo lice.
„Pomogla si mi danas u zverinjaku.― Samo se zagledala u mene. Radije bih
rekla da sam se sama snašla. Što bi i bilo istina da nisam bila sputana sa
stotinu
metalnih komadića pod koţom. „Hvala ti.―
Uzela je igraĉku, klimnuvši mi. Sela sam pokraj nje bez poziva. Nije da sam
imala gde drugde. Odluĉila sam da budem fina prema njoj jer su mi u haremu
bili
potrebni saveznici. Bar sam tako sebi rekla. A ne zato što je imala velike,
izgubljene oĉi koje me podsećaše na Dalilu.
102
Ajet i njena dva parazita našle su se u jednoj od zbijenih skupina blizu nas.
Ĉak sam i odavde osećala kako se od njih šire talasi prezira. Primetivši moj
pogled,
Ajet je nešto šapnula Muni. Skupa se zakikotaše, gakĉući kao svrake.
„Plaše te se―, Lejla se oglasila. „Misle da ćeš nekoj od njih preoteti mesto
kod
Kadira.―
Frknula sam na to: „Veruj mi da me tvoj brat uopšte ne zanima.―
Utom se pojavila jedna od sluškinja da mi pruţi tanjir pun nekog slanog jela s
mesom. Stomak mi je zahvalno zakrĉao.
„Nije mi on brat―, Lejla je ukoĉila vilicu. „Mislim, na neki naĉin valjda
jeste.
Oboje smo deca našeg preuzvišenog oca sultana. MeĊutim, tu u haremu
braćom i
sestrama zovemo samo one od iste majke. Ja imam samo jednog brata,
Rahima.
Nije više u haremu―, zazvuĉala je nekako odsutno.
„A tvoja majka?―, upitala sam je.
„Bila je kći gamanijskog inţenjera.― Obrnula je igraĉkicu u rukama. Dţin mi
je spominjao tu zemlju. Tamo su napravljena ona dva kompasa koja su
Ahmed i on
uvek drţali kod sebe. Zemlja koja je nauĉila kako da spoji ĉarolije s
mašinama. Što
je pojašnjavalo kako je nauĉila da pravi te mehaniĉke igraĉkice. „Nestala je
kada
sam imala osam godina―, Lejla je to rekla toliko smireno i otvoreno da
ostadoh
zateĉena.
„Kako to misliš, nestala?―, upitala sam je.
„Pa, to ti se dešava u haremu―, reĉe Lejla. „Zene nestaju kad više nisu od
koristi. Zato te se Ajet i toliko boji. Još nije uspela da zaĉne dete sa sultimom.
Zameniš li je, mogla bi da nestane kao druge. Dešava se svakog dana.―
Rasejano uzeh zalogaj hrane, slušajući Lejlinu priĉu. A ona mi opeĉe jezik
poput ţeravice, te mi ĉitava usta planuše. Suze mi navreše na oĉi i ja ispljunuh
hranu u travu, neobuzdano kašljući.
„Ne moţeš da podneseš našu hranu?―, doviknula mi je Muna s druge strane
bašte. Ajet i Uzma su se gotovo presamitile od smejanja pored Mune, koja je
na to
ubacila parĉe hleba u usta naslaĊujući se napućenih usta. „Poklon od blaţene
sultime.―
Lejla mi je uzela nešto crveno s tanjira. Namreškala je nos. „Papriĉica
samoubica―, rekla je, pa ju je ubacila u najbliţi mangal.
„Šta ti je sad to papričica samoubica, kog Ċavola?―, i dalje sam kašljala.
Lejla
mi je tutnula ĉašu u ruke. Iskapih je da umirim opeĉeni jezik.
„Iz inostranstva je, koriste je kao zaĉin. Moj otac pokušava da je izbaci iz
harema, ali…― Napeto je ovlaţila usne jezikom. „Naše devojke je nekada
koriste
da bi… da bi se izvukle.― Trebao mi je koji tren da shvatim šta je mislila pod
„izvukle―.
Papriĉica samoubica.
103
Znaĉi, neki ipak jesu pronašli izlaz. Mada ja baš i nisam mislila na takav
izlaz.
Ali ako im te papriĉice pristiţu spolja, mora da je postojao naĉin da nešto i
izaĊe
odavde napolje. Neki naĉin da prošaptana poruka proĊe kroz ove zidine.
„Ko vam je ta blaţena sultima?― Već sam ĉula da su je ranije spominjale.
Kada sam pristigla ovamo. U hamamu.
„Sultimova prva ţena―, Lejla me je iznenaĊeno pogledala. „Mislim, ne prva
koju je uzeo. Ajet je uzeo za ţenu isti onaj dan kad je pobedio na Sultimovom
izazovu. Ali je blaţena sultima jedina od Kadirovih ţena koja je uspela da
zaĉne
dete.―
Mora da je mrze. Moja tetka Fara je mrzela Nidu, ujakovu najmlaĊu ţenu.
No,
Fara je poloţaj prve ţene osigurala raĊanjem tri sina. Nida je bila ta koja je
morala
da joj ljubi noge da bi bilo šta dobila. Tu moţda govorimo o sultimu, a ne o
tamo
nekom pustinjskom dţambasu, ali ljubomorne ţene su ljubomorne ţene. Bilo
mi je
jasno kako tu sve teĉe. Prva ţena je najuticajnija u domaćinstvu – u ovom
sluĉaju u
haremu.
„I gde ĉovek moţe da naĊe tu sultimu?―
104
Glava 18
Sultima je bila haremska legenda.
Bog ju je odabrao da bude majka narednog prestolonaslednika MiraĊija.
Jedina ţena dostojna da zaĉme dete sa sultimom. Uglavnom se drţala svojih
odaja,
zakljuĉana. Po haremu se govorkalo da je to zato što se moli. Ali pamtila sam
nešto
što mi je Šazad onomad rekla: ako moţeš da se drţiš neprijatelju izvan
vidokruga,
uvek će raĉunati da si mnogo jaĉa nego što jesi.
A po ovome što sam naĉula, harem je bio prepun sultiminih neprijatelja.
No, ako sam bar nešto nauĉila o legendama, to je da smo ipak bili od krvi i
mesa. A ti od krvi i mesa katkad moraju i da izaĊu iz svojih odaja.
Dva dana nakon što me je Muna nahranila papriĉicom samoubicom, Lejla me
je probudila da mi saopšti novosti. Blaţena sultima je napokon izašla da se
okupa.
Sultimu sam ugledala pre nego što sam uopšte izašla uz hodnika koji je vodio
u hamam. Sedela je leĊima okrenuta ulazu, jedne noge potopljene u vodu,
druge
pod sobom, okrenuta ka meni taman toliko da mogu da joj vidim nabrekli
stomak.
Izdvajala se po godinama. U haremu sam videla i druge trudnice, ali su one
pripadale sultanu. On je prestao da uzima nove ţene još pre skoro deset
godina;
njegove ţene su sada bile bliţe njegovim godinama – većina je prevalila treću
deceniju ili joj se bliţila. Ĉak mi je i izdaleka bilo jasno da sultima još nije
bila
napunila osamnaest. Prelazila je rukama po trbuhu umirujućim pokretima,
zamišljeno nagnute glave.
Sultima je odavde izgledala kao bilo koja druga pustinjska devojka u
poodmakloj trudnoći. Nije da sam oĉekivala da ide na kupanje pod biserima i
rubinima, ali ĉuvši sve glasine i govorkanja, mislila sam da ću ugledati nešto
više
od devojke u tankoj, beloj dolami.
Nije bila sama. Kadir se opruţio s druge strane vode, u komotnim šalvarama i
niĉem drugom. Bio je go od struka naviše. Nisam mislila da Dţin deli bilo šta
s
ovim bratom, ali im je odbojnost prema košuljama izgleda bila porodiĉna
odlika.
U vodi sam prepoznala još pet-šest devojaka iz harema.
Zbirka Kadirovih ţena koje su se brĉkale u vodi i kikotale u dugim belim
dolamama prilepljenim uz telo.
Bila sam tu već dovoljno dugo da primetim da većina ţena u haremu nije bila
iz MiraĊija. Bilo je bledih severnjakinja otetih s ladi, istoĉnjakinja tuĊinskih
crta
lica prodatih u roblje, tamnoputih Amonpurki zatoĉenih u pograniĉnim
ĉarkama.
No ĉak je i s leda bilo jasno da je ova devojka bila iz pustinje. Tkanina joj se
zalepila uz telo od pare koja se odizala iz bazena; crna vlaţna kosa priljubila
joj se
105
uz lice. Nije mi baš liĉila na svemoćnu sultimu, odabranu da u sebi ponese
budućeg sultana MiraĊija.
A onda je pridigla glavu, prenuta batom mojih stopala, te joj pogled polete
preko ramena u mom pravcu, i ja osetih da će mi srce iskoĉiti.
Kuku-lele, proklete bile sve sile i na zemlji i na nebesima, šta li sam skrivila
da zaslužim ovako nešto?
Našla sam se oĉi u oĉi sa sultimom o kojoj sam se toliko naslušala. Jedinom
ţenom dovoljno ĉiste duše da zaĉne dete sa sultimom Kadirom. Devojkom
koju je
Bog poslao da osigura budućnost MiraĊija.
Osim što je meni bila poznatija kao moja sestra od tetke Šira. Koju je Bog
poslao na zemlju jedino da meni ţivot zagorĉava.
Dţin mi je jednom kazao da sudbina ume svirepo da se našali. Evo, skoro da
sam mu i poverovala. Prvo Tamid, sad evo i Šira. Prevalila sam celu pustinju,
ali
sad je ispalo kao da su me odvukli nazad kući da se suoĉim sa svime što sam
ostavila u oblaku prašine za sobom kad sam pobegla.
Šira se ĉinila iznenaĊena koliko i ja. Usne joj oblikovaše maleno O pre nego
što će se stegnuti u ĉvrstu liniju. Zablenule smo se jedna u drugu preko to
malo
ploĉica što nas je razdvajalo. Volje nam se ukrstiše, kao što su radile stotinu
puta
ranije u sobiĉku tetkine kuće.
„E, vala―, reĉe Šira. Bila se otarasila naglaska. Taĉno sam ĉula i u te dve
reĉi.
To jest, moţda ga se nije otarasila, već ga je prekrila neĉime što je moglo da
proĊe
kao severnjaĉki naglasak. „Evo, sad neka me oboje u ljubiĉasto i nazovu
dţinijem,
ako ovo preda mnom nije moja najmanje omiljena sestra!―
Osetih neku oštru opasku na vrh jezika. Stegoh zube da mi ne pobegne. Sultan
ima džinija, podsetila sam sebe. Ima Prvo biće svojevoljno zatočeno i ništa ga
ne
sprečava da ga u bilo kom trenu upotrebi protiv pobunjenika. Pa da svrši s
tim. Sa
mnom. S Ahmedom, Džinom, Šazad i čitavom pobunom.
Ne znam kako je u drugim porodicama, ali bila sam sigurna da kad se pravite
fini s njima, to ne radite zato što je baš toliko ţivota dovedeno u pitanje.
„Mislila sam da si mrtva―, rekla sam. I ti i Tamid. Poslednji put kad sam
videla Širu bila je u vozu koji je jurio ka Izmanu s princom Nagibom,
zarobljena
jer su zakljuĉili da postoje neki izgledi da zna kuda sam se zaputila. A ako bi
mene
pronašli, pronašli bi Dţina, a ako bi pronašli Dţina, pronašli bi i pobunjenike.
Nakon što smo Dţin i ja sišli s voza, ona je izgubila svoju svrhu. Nuršam mi
je kazao da su je ostavili da umre u palati. Ali ona je bila ne samo da još uvek
ţiva
već je i uznapredovala. Zapitala sam se da li je znala da se i Tamid snašao na
dvoru
preţivevši ono kad sam ga ostavila da se sam snalazi. Da li je znala šta on radi
za
sultana. Da li ju je uopšte bilo briga. Ranije nikada nije.
106
Ljutito odagnah misli o Tamidu. Sa Širom ću se lakše suoĉiti. Naši odnosi
ionako nikada nisu bili previše sloţeni. Prosto smo se mrzele. Lakše je suoĉiti
se sa
starom mrţnjom nego s Tamidovim novim prezirom.
„Znaš ti dobro da se meni tako nešto ne bi desilo.― Sestra mi je uputila onaj
njen zavodljivi osmeh. „Mi devojke iz pustinje uvek preţivimo. Mada me ţivo
zanima kako ti nameravaš da tu preţiviš.― Prošla sam kroz višebojni kamen
prolaza
u glavni deo haremskog hamama. Gledala sam da ne obraćam paţnju na paru
koja
mi se svijala oko tela poput lepljivih prstiju. „Zar, poslednji put kad sam te
videla,
nisi pobegla na konju s nekim pobunjeniĉkim izdajnikom?― Oĉi joj namerno
sevnuše na drugu stranu hamama ka mestu na kom se Kadir izleţavao.
Dvorana za
kupanje bila je široka koliko i ĉitav Prašnjavi Drum, dovoljno da me Kadir još
ne
primeti. Uzeo je nešto s neke hrpe pored ruke, da bi to potom bacio u visokom
luku
usred bazena. Kad ga je svetlost obasjala, shvatih da se radi o rubinu velikom
kao
moj palac.
Pljusnuo je u vodu potpuno nehajno. Usledili su jeka, cika i kikot kad je šest
devojaka koje su se nalazile u vodi zaronilo ka mestu na kom je rubin nestao
pod
površinu, prskajući i bacajući se jedna preko druge, dok ih je Kadir razgaljeno
posmatrao. Njihova piska i bućkanje zaglušiše naš razgovor.
„Šta misliš kako bi moj princ primio tvoje savezništvo s njegovim
izdajniĉkim
bratom ako bih mu rekla?―
Na licu mora da mi se pojavio iznenadni strah pošto se Šira nasmešila poput
maĉke koja je upravo smazala kanarinca.
Prokletnica. Došla sam ovamo po pomoć, ne da bi me prodala. „Šira.― Prešla
sam i poslednjih par koraka od ulaza do ruba vode da bih ĉuĉnula pored nje i
stišala glas. „Kaţeš li Kadiru da sam deo…―, zaustavila sam se pre nego što
izgovorim te reći naglas, „…ono što znaš―, rekla sam obazrivo, prebacujući
pogled
na devojku koja je upravo provirila iz vode blizu nas. „Šira, tako mi boga, ako
samo nešto zucneš, ima… ima…―, pokušavala sam da iznaĊem nešto ĉime
bih
mogla da joj zapretim, kao kad smo sklapale naše nagodbe u Prašnjavom
Drumu.
Ona, recimo, ne bi rekla majci da sam ĉitave noći bila napolju s Tamidom, a
ja ne
bih rekla njenom ocu da je bila u štali gde je Fazimu dopustila da joj zavuĉe
ruke
pod odeću. Samo što ovo sada više nije bio Prašnjavi Drum, a ako bi me
otkucala,
ne bih dobila samo šibom po leĊima, već bih i sebi, i verovatno stotinama
drugih
ljudi, navukla smrt za vrat. A onda mi izlete: „Prosto ću otići da mu kaţem da
to
tvoje dete nije njegovo.―
Širi se ĉitavo lice skamenilo.
„O, boţe―, istinitost sopstvenih reĉi najednom je i mene pogodila, „beba nije
sultimova!―
„Ne deri se―, prosiktala je Šira. Na drugoj strani bazena jedna od devojaka
izronila je iz vode uz pobedniĉko klicanje drţeći rubin rukom ĉvrsto kao
omĉom.
107
Potisnula se do ruba vode da ponosno pokaţe crveni kamen Kadiru, koji se
nagnuo
da ukrade jedan poljubac od nje. Ubacila je rubin na gomilicu šarenih dragulja
pored bazena, odvojen od hrpa drugih devojaka. Kada bi ih sakupile dovoljno,
sultim bi utisnuo njihov plen u ogrlicu koju bi dobile na dar. Kao da sam
gledala
decu u nekoj igri. Jedino što su se igre u ovom haremu katkad završavale
gubitkom
glave. Sultim je uzeo nov ţut dijamant sa svoje sada već smanjene gomile.
„Pa šta ti je, kog vraga, bilo na pameti?― Nevera je u haremu znaĉila smrt –
što sam ĉak i ja znala. To je i Ahmedovu majku zadesilo kad je rodila Dalilu.
A
desilo se i drugim ţenama; bilo je bezbroj priĉa, previše da bi mogla da ih
zanemari. O muškarcima koji bi se bez dozvole ušunjali u harem. Sluge,
prinĉevi
koji nisu bili naslednici trona… u svakoj bogovetnoj priĉi to bi sve umešane
koštalo ţivota. Šira je bila sve i svašta, ali glupa sigurno ne.
„Gledala sam da preţivim.― Širini nokti tupo zagrebaše po ploĉicama na
rubu
bazena. Primetih da su sada bili potkraćeni i dobro isturpijani. U Prašnjavom
Drumu ih je puštala dugaĉke.
„Ostavila si mene i Tamida da crknemo u Prašnjavom Drumu da bi saĉuvala
svoj ţivot.―
Tamidovo ime izgovorila je drugaĉije nego u Prašnjavom Drumu. Nije joj se
prezrivo zalepilo za nepce kao nekad. Šta god da su zajedno prošli bilo je od
onih
stvari koje vas pretvore u saveznike.
„Da nisi s Tamidom…―, otpoĉela sam, unapred strepeći od odgovora.
„Ne budi smešna―, odbrusila mi je Šira. „Ne bih sigurno riskirala, pa da
sultimu podarim sina bogalja.―
„I ti se još pitaš zašto mislim da si grozna?―, stegnula sam pesnice, odupirući
se starom porivu da odbranim Tamida. On se za mene ne bi borio. Zapitah se
da
me se nije zbog nje sada gnušao? Da ga nije usput zarazila svojom mrţnjom
prema
meni? Ili sam ga sama naterala da me zamrzi?
„Zar je to što sam uĉinila kako bih preţivela toliko gore od onoga što si ti
uĉinila?― Polagano je kruţila stopalom kroz vodu, talasajući je. „Nagib me je
ostavio tu pošto mu više nisam bila od koristi. Umrla bih da se nisam
pokazala
zanimljivijom od ostalih devojaka u haremu.― Nova se horska cika zaĉula od
devojaka kad je novi dragulj sleteo u vodu. „Ali tu ĉak ni kao sultimova
miljenica
ne moţeš dugo da ostaneš ţiva. Zato sam uradila jedino što bi zaista moglo da
mi
osigura opstanak.― Prešla je rukama po nadutom stomaku, nervozno miĉući
vilicom. „Moţeš reći kome god hoćeš. Niko ti neće poverovati.―
Gospode, ova baš voli da me nasekira. Dosta je vremena prošlo otkad smo se
poslednji put podţapale u Prašnjavom Drumu. Kasnije sam sretala i mnogo
gore
ljude od nje. Ali sam se zbog nje osećala kao da smo opet pod majĉinim
krovom,
gde u sebi nisam ţelela ništa više nego da je još jednom u neĉemu nadmašim.
108
„Hoće, hoće, Šira.― Ako već ona neće da odstupi, neću ni ja. Jer sam u jedno
bila sigurna: ukoliko bilo ko sazna da Šira nosi tuĊe dete i da se pretvara da je
sultimovo, ostala bi bez glave. Drţala sam njen ţivot u šaci, isto kao što je ona
drţala moj. „Mislim da si i sama toga svesna.―
Šira mi je uzvratila pogledom. Ĉak sam i ja morala da priznam da joj je
pasalo
da bude sultima. Bilo je neke teţine u tim njenim oĉima, zbog koje bi većini
ljudi
došlo da prvi obore pogled. Ali ja sam odrasla pucajući; mogla sam da izdrţim
duţe od nje.
„Dobro, dogovoreno.― I eto, Šira je prva trepnula. „Neću te nikome odati,
ako
nećeš ni ti mene.―
„Moraćeš da mi uĉiniš veću uslugu od te, sestro.―
„Hoćeš još nešto?―, rekla je podrugljivo i dalje prelazeći rukama preko
stomaka. Ona tu jeste imala ogromnu moć. Ali nije je imala nada mnom.
Naposletku je napućila usne, kao da su joj reĉi koje će procediti gorke:
„Naravno
da hoćeš. No, dobro.― Šira je potom zabacila glavu i nasmejala se kao da
sam joj
upravo rekla nešto najsmešnije na svetu. Naĉas mi se uĉinilo da je sišla s uma.
Glas
joj je odjeknuo o zidne ploĉice, pronoseći se preko one skupine u vodi sve do
Kadira koji je na to podigao glavu. I ugledao me. Prokletstvo. Šira mi se
zadovoljno osmehnula. „Bolje bi ti bilo da brzo priĉaš, sestro. Pretpostavljam
da si
ti ta nova igraĉka o kojoj Kadir ne prestaje da priĉa. Ona koju ne sme da ima.
Imaš
vremena dok ne doĊe ovamo da se poigra tobom da ispljuneš šta ţeliš.―
Zaista mi je došlo da je gurnem u vodu: „Priĉa se da imaš neki naĉin da
prokrijumĉariš stvari u harem i van njega.―
„Ko kaţe?―
„Ljudi―, snašla sam se. „Imaš ili nemaš?― Jednim okom sam pratila Kadira
kako ustaje i lenjo zaobilazi ploĉice bazena što se prelivaše nijansama plave
da bi
došao do nas. Isti osećaj kao da vas je ugledao neki izgladneli koţonoša. Htela
sam
da odem odavde, pre nego stigne do mene.
„Moţda i imam―, rekla je, vrdajući. Trošeći vreme. „Šta to toliko oĉajniĉki
ţeliš da uneseš ovamo da bi mi zbog tog zapretila ţivotom? Flašu pića? Novu
odeću? To je, vala, baš vredno moje glave.― Nije joj to bio loš pokušaj da me
natera da zaţalim što sam je uopšte ucenila. Da se radilo o bilo kom drugom,
još
bih moţda stvarno i zaţalila.
„Ne treba ništa da mi se donese.― Nisam skidala pogled s Kadira koji nam se
sada već bliţio. „Hoću da pošaljem poruku napolje. Moţeš li to da uĉiniš?―
„Pa, valjda mogu―, Šira je namerno usporeno prešla jezikom preko zuba.
„Ali
treba mi malo vremena.―
„Toga ti baš i nemam napretek. Moţeš li mi pomoći ili da kaţem tvom muţu
da si se uvlaĉila drugom muškarcu u krevet, pa da te obesi?― Sad se već
našao na
pola puta do nas.
109
„Dobro, pomoći ću ti―, Šira je ljutito stegnula vilicu, spustivši ruku na trbuh.
„Ako samo…―
„Došla da se igraš s nama?―, doviknuo mi je Kadir, prekidajući Širu u ĉemu
god da mi je htela reći. Našao se već dovoljno blizu da moţemo da ga ĉujemo.
Pogledom mi je odmerio ĉitavo telo. „Za to ti ne treba toliko odeće.―
Podigla sam se. Šazad me je dovoljno dobro nauĉila da bih znala da s niţeg
poloţaja ne moţeš da se nosiš s neprijateljem. „Obuĉena sam taman kako treba
za
odlazak odavde, Vaše preuzvišeno visoĉanstvo.―
Kadir je ispustio neki zvuk iz grla, sliĉan brundanju u znak slaganja. Samo što
je mene ovo više podsetilo na grohot. „Slobodna si da odeš, naravno.―
IzmeĊu
palca i kaţiprsta kotrljao je savršeno beo biser. Skrenuo je ispred mene i
zaustavio
se taĉno ispred izlaza. A onda je nehajno bacio biser tako da ovaj padne u
vodu.
Devojke, koje su pratile našu razmenu, nisu jurnule za njim. „Ĉim mi vratiš
taj
biser.―
„Ne umem da plivam―, rekla sam. Na bilo kom drugom mesni uspela bih da
se zauzmem za sebe. Da mu se usprotivim. Ali tu sam bila bespomoćna.
Nastojala
sam da se postavim kao da nisam bila.
„Onda ne moţeš da odeš―, podrugljivo se nasmešio. „Taj mi je biser mnogo
dragocen.―
Nisam mogla da se potuĉem s njim. Pri samoj pomisli da dignem pesnicu na
njega i zabijem mu je u to njegovo samozadovoljno lice osetih kako mi
sultanove
naredbe steţu stomak. A nisam ni bila sigurna šta bi pokušao da uradi ukoliko
bih
izašla. Šta bi mogao da uradi. Ĉak ni da li ga je sultan upozorio da ne sme da
me
dira.
Da li je sultana uopšte bilo briga hoće li njegov demĊijevski plen biti
povreĊen. Nisam ĉak ni znala zašto sam i dalje ţiva. Dobio je svog dţinija.
Tajac je prekinulo bućkanje vode kada je jedna od devojaka zaronila pod
vodu i promolila se iz nje tren kasnije s biserom meĊu prstima. „Dosadilo mi
je da
ĉekam―, rekla je, zavodljivo napućena, svede kose zalepljene za ĉelo dok
nam je
pokazivala biser. Ali osmeh joj je ipak bio nekako stegnut. I ja shvatih šta je
uĉinila. Za mene. Koliko je rizikovala.
Napetost se raspršila ĉim se Kadir nagnuo ka njoj. Šira se brţe-bolje našla na
nogama da me zgrabi za lakat i izgura iz hamama. „Veĉeras.― Gurnula me je
nazad
u sigurnost bašte. „Saĉekaj me kod Zida plaĉa kad padne mrak.―
110
Glava 19
Zid plaĉa bio je najistoĉniji zid harema, mali, zagraĊeni deo bašte kojim je
prevladavalo najveće drvo koje sam u ţivotu videla. Troje bi nas bilo potrebno
da
ga rukama obuhvatimo, a granje mu se toliko širilo uvis da je dodirivalo
vrhove
bedema na obe strane.
Sudeći po ţenama iz harema, tamo je suhima Sabrija ĉekala suhima Aziza
hiljadu godina ranije. Bio je otišao u rat na dalekoj istoĉnoj granici i ostavio
svoju
draganu u haremu. Kod Zida plaĉa bila mu je najbliţe što je mogla biti dok je
bio
na bojištu. Stajala je tamo svakoga dana, ĉekajući ga, dok su joj suze zahvale
drvo
koje je iz dana u dan raslo sve više. Sve dok jednog dana nije naraslo
dovoljno
visoko da moţe da se popne na njega, i preko bedema harema baci pogled ka
mestu gde se nalazila vojska njenog muţa. Ostale su je ţene toga dana zatekle
dole
na zemlji, kako vrišti i rida, grebući rukama bedem. Neutešno je plakala sve
dok
nije izgubila glas; a drvo je i dalje raslo.
Tri dana kasnije stigoše im vesti da je Aziz ubijen u bici. To je Sabrija i videla
s vrha drveta, preko bedema, preko pustinja, gradova i mora.
Meni je taj zid izgledao kao i svaki drugi u haremu na prigušenoj svetlosti
moje uljane lampe. Bršljan je zabeharao cvetićima svih boja zalazećeg sunca
puzeći iz tla po kamenom zidu kao da ţeli da sakrije ĉinjenicu da smo se
nalazile u
zatvoru. Odgurnula sam bršljan u stranu, da bih priljubila šake uz ĉvrst
kamen.
Prstima napipah neravnu površinu. Kad sam pridigla lampu, videh neke
brazde –
nekoliko njih. Onakve kakve bi ostale od noktiju.
„Plaĉ joj se pronosio sedam noći i sedam dana―, poskoĉila sam na Širin glas
iza sebe. Obavila se tamnoplavom dolamom koja joj je pomogla da se stopi sa
senkama. „Sve dok je sultan, ne mogavši više da sluša njenu tugu, nije obesio
tamo
gde jedino zvezde mogu da ĉuju njeno tugovanje.―
Spustila sam ruku: „Ko bi pomislio da takva ljubav moţe da se javi u
haremu.―
Širi nije promakla zajedljivost u mom glasu. „Svako ko nije toliko samoljubiv
kao ti.― Taman htedoh da joj uzvratim i kaţem da ne voli Kadira, kao što nije
volela ni Nagiba. Ali tada primetih da su joj ruke poletele ka stomaku dok je
govorila. Ljudi su znali štošta grozno da urade za svoje voljene. Što sam
nauĉila iz
priĉa. Ĉak sam imala i oţiljak iz Ilijaza od prostrelne rane na boku da to
dokaţem.
„I šta sad?―, nadigla sam obrvu ka njoj u išĉekivanju, caka koju sam nauĉila
od Dţina.
111
„Pa, sad ćemo da ĉekamo, sestro―, Šira se naslonila na ogromno drvo i
zabacila glavu.
Bilo je oĉito da ću morati da prihvatim Širinu igru. I ja sam se spustila uz
drvo
pored nje. „Koliko dugo?―
Šira je još više zabacila glavu. „Moglo bi da potraje. Ne znam. Nebo se baš ne
vidi kako treba od grada.―
Oslonila sam glavu uz drvo, te mi se kosa odmah uhvatila za grubu koru. Nije
da nije bila u pravu. Kroz ukršteno granje ogromnog drveta videla sam tamno
nebo, ali uz svetla iz palate i grada, nisam mogla da razaznam zvezde.
„I?―, Šira je prekinula ćutanje koji tren kasnije. „Jesi li stvarno uz Princa
Pobunjenika?― Krenula je da petlja oko neĉega, i ja primetih da se radi o
uţetu koje
se pruţalo ĉitavom duţinom drveta kao na nekom ĉekrku. Opušteno ga je
cimala,
gore-dole. Pri samom vrhu, iznad haremskih zidina, na vetru se zavijorila
neka
krpa.
„Stvarno jesam.― Nekome je davala znak. Što se mene tiĉe moglo se raditi i
o
nekoj klopci. Ali i da se radilo, ne bih imala šta da uradim sem da se suoĉim s
njom kad doĊe vreme.
„Ko bi rekao?―, nasmešila se Šira. „Dve cure iz Prašnjavog Druma, s
kraljevskim momcima. Kako je ono naš sveštenik govorio?―, poĉela je da
gubi
naglasak. Zapitah se da li je uopšte primetila. „Muškarci koji se klanjaju moći
ili se
uz pomoć nje uzdignu…―
„… ili završe izgaţeni―, rekla sam, dovršavajući izreku. „Dobro je što nas
dve
nismo muškarci.― Ne znam što sam se upustila u njenu igru. Ali zaista mi je
na
ovom mestu ponestalo ljudi s kojima bih mogla da popriĉam. Lejla jeste bila
mila,
ali ipak je bila sultanova kći. A o Tamidu nije ni vredelo razmišljati. Moţda
jeste
bio ţiv, ali je moj drug ipak umro u pesku Prašnjavog Druma. Širine se tamne
oĉi
ukrstiše s mojim svetlim. IzmeĊu nas se javio trenutak meĊusobnog
razumevanja.
Obe smo se stavile uz uticajne ljude, samo na suprotnim stranama. Ako nam
je ono
bio izbor, da se uzdigneš ili budeš smoţden, svi su izgledi bili da će jedna
doţiveti
uspon, a druga smrt.
„Šira…―, zaustila sam. Ni sama nisam znala kako da završim. Nisam ni
morala. Jer je baš tada neki ĉovek kroĉio iz Zida plaĉa.
Ja sam se, vala, nagledala demĊija kako izvode štošta nemoguće, ali slagala
bih ako bih rekla da sam ovako nešto oĉekivala.
Ovaj je bio od krvi i mesa, a mada se na prvi pogled videlo da je obuĉen u
pustinjsku odeću, bilo je jasno da nije MiraĊijac. Imao je kosu boje peska,
povezanu maramom koju kao da mu je vezao neko bez ruku, i bledu koţu koja
je
zablistala na svetlu lampe. Oĉi mu behu plave gotovo isto kao moje. Naĉas
sam
pomislila da je i on demĊi.
112
„Blaţena sultimo―, rekao je prigušeno s prizvukom nekog naglaska u glasu.
Nije, znaĉi, bio demĊi, samo neki stranac.
Ispravio se celom visinom, pruţajući mi bolji pogled na sebe. Crne lakovane
ĉizme razliĉite od bilo kojih koje sam ikada videla u pustinji sezale su mu sve
do
kolena s uvuĉenim nogavicama komotnih pustinjskih pantalona, a nosio je i
belu
košulju otkopĉane kragne. Javio mi se neki ĉudan osećaj da je zastao ĉisto da
bi
ostavio utisak. Tren kasnije, prišao nam je posve teatralno.
Tad mu se ruka i zakaĉila za jednu od puzavica koje su visile sa zida.
Što mu je, dakako, pokvarilo opšti utisak.
Snašavši se koliko je mogao, ispetljao se iz puzavice. A onda je ubrao jedan
cvetak da bi ga pruţio Širi uz napadan naklon. „Lepota vam raste sa svakim
novim
danom.―
Marama mu se, loše vezana, otvorila i spala s lica pa sam mogla jasno da ga
pogledam. Nije bio mnogo stariji od nas, a ĉitav roj pegica preko bledog nosa
ĉinio
ga je još mladim. Bio je sa severa, ali nije bio Galanac; reĉi su mu zvuĉale
nekako
ĉudno, a dovoljno sam Galanaca srela da bih znala da ovaj nije bio jedan od
njih.
Uspravivši se, zabacio je maramu preko ramena poput plašta. Šira je uzela
cvet da
ga pomiriše.
Dakle, ovako je Šira krišom unosila stvari u harem. A ovako je, bar sudeći po
pogledu koji joj je upravo bio uputio, uspela i da zatrudni.
Stranac je napokon i mene primetio.
„Ovo je…―, zaustila je Šira, ali nije joj dopustio da dovrši.
„Dozvolićete mi da se predstavim―, zgrabio mi je ruku bez pitanja. Jedva
sam
se obuzdala da je ne istrgnem iz njegovog stiska. Šazad bi takvo ponašanje
nazvala
nediplomatskim. „Pogotovo o jednoj ovako prekrasnoj mladoj ţeni.― Prineo
je
moju ruku usnama u nekom neobiĉnom stranom gestu i poljubio je. „Ja
sam―,
objavio je, teatralno se ispravljajući, „Plavooki Bandit!―
Toliko sam grleno frknula na to da se zagrcnuh, a odmah zatim i neobuzdano
zakašljah. Šira me je nezgrapno potapšala po leĊima kad sam se presamitila,
drţeći
se slobodnom rukom za kolena.
„Znam, znam, glas o meni proširio se daleko.― Misliš, glas o meni se
proširio
daleko? Ali i dalje nisam mogla da progovorim od kašljanja. „Nemojte se
bojati.
Nisam stvarno porazio hiljadu vojnika u Fahaliju.― Poverljivo se nagnuo ka
meni, i
dalje me drţeći za ruku, ali sada je već provukao i prste izmeĊu mojih. „Već
samo
par stotina.―
„Ma nije valjda?― Konaĉno sam uspela da povratim dah. Fahalija sam se
samo
maglovito prisećala. Barut, krv, pesak i ja posred svega. „Nego, kaţite vi
meni,
kako ste uspeli da poplavite bogomolju u Malalu?―
113
„A, pa―, oĉi mu na to zaiskriše. Govorio je više vrhom jezika, za razliku od
Galanaca koji su govorili grleno. „Mogao bih vam reći, ali ne bih da vam
usadim u
glavu kojekakve opasne zamisli.―
Verovatno nije trebalo da baš toliko uţivam u ovome. Ali nisam mogla da se
setim kad sam poslednji put imala nešto da me nasmeje u ovoj našoj prokletoj
pobuni. Pogotovo ne otkad smo pobegli iz Devine doline. „A ona borba u
Ilijazu?
Je li istina šta vele? Da su neprijatelji nadjaĉali Plavookog Bandita i po broju i
po
naoruţanju i opkolili ga sa svih strana?―
Ni tren nije oklevao, već se isprsio i privukao me k sebi. „Pa, kako bih vam
rekao, tamo gde drugi vide brojĉano jaĉeg protivnika, ja vidim izazov.―
„Ĉula sam da su Plavookog Bandita upucali u bok.― Pustila sam mu da me
privuĉe toliko da smo se našli gotovo grudi uz grudi. „Mogu li da vidim
oţiljak?―
„Moja gospa zaista ne okoliša―, široko mi se nasmešio. „U mom kraju
devojku morate da znate više od par minuta pre nego što pokuša da vam
svuĉe
odeću.― Nakrivio je glavu, namigujući mi.
„A da ja onda skinem moju?― Odmakla sam se pre nego što se predomislim,
pa podigoh rub bluze. Veliki, gadan oţiljak teško je bilo ne primetiti, ĉak i u
mraku. „Jer sam ĉula da taj oţiljak otprilike ovako izgleda.― Bila sam
popriliĉno
sigurna da ništa što je do tada Širi uneo u harem nije bilo toliko neprocenjivo
kao
izraz koji mu se tada pojavio na licu. Skoro da je bilo vredno odavanja mog
identiteta. Kad sam bolje razmislila, to moţda i nije bilo najpametnije od
mene, ali
mi je, vala, mnogo prijalo. Pustio mi je ruku ĉim sam i ja spustila bluzu i
odmakla
se od njega. „I da znaš, da sam i ja bila u Fahaliju, ali se tebe odande uopšte
ne
sećam.―
Naivno se poĉešao po potiljku kad sam nastavila dalje: „Sećam se da smo se
borili protiv galanskih vojnika na pesku, sećam se ljudi koji su bili ţivi
spaljeni na
obe strane, ali tebe se ne sećam.― Prekinuo je s pretvaranjem – sad me je već
posmatrao s velikim zanimanjem. „Ali se kladim da si upravo ti razlog zašto
svi
misle da mogu da budem na dva mesta istovremeno. I zašto stalno slušam
glasine o
Plavookom Banditu koji zavodi silne ţene.― Taj deo je i meni sada bio jasan.
Bio je
popriliĉno naoĉit, makar u isti mah i izgledao šašavo. Ĉega je i sam bio
svestan.
„Šta da vam kaţem, uĊem im u kuću da im pokupim nakit, a one mi daju
svoje srce.― Namignuo je Širi, koja se zagonetno nasmešila u cvetić koji joj
je dao.
Ne, Šira je bila odveć promućurna da bi bilo šta dala ĉoveku kojeg zapravo i
ne
moţe da ima. Ona je uzimala od njega. Iskoristila ga je da joj napravi dete, i
još
uvek ga je koristila.
„Znaĉi ovo je tvoja veza sa spoljnjim svetom?―, pitala sam sestru.
Šira je prstima obrtala dobijeni cvet, delujući kao da je zadovoljna sobom.
„Sam se bio ušunjao unutra… udvarajući se jednoj od lakomislenih kćerki
našeg
sultana, Mijazi. Primetila sam da je malo-malo znala da nestane i vrati se
114
razbarušene kose i odeće. Nije mi dugo trebalo da bih je uhvatila – bilo je
sasvim
blesavo od nje što se petljala s drugim muškarcima kad je već bila verena za
emira
od Bašiba. Obećala sam im da ih neću prijaviti njenom ocu ako mi Sam
pomogne.―
„Na kraju se sve lepo uklopilo―, stranac Sam opet je slegnuo ramenima, kao
da hoće da kaţe da ga ionako nije zanimala njena pamet. „Emir od Bašiba
ĉesto
ostavlja svoju ţenu samu; pa Plavookom Banditu nije teško da je i dalje
povremeno posećuje.―
I eto, opet je upotrebio moje ime. Raţestila sam se. „Veruj mi kad ti kaţem da
ja odliĉno poznajem Plavookog Bandita, a ti svakako nisi ja. Pa, ko si onda?
―
„Eh―, oslonio se ramenom o zid. „Ne moţete kriviti ĉoveka što je rešio da se
okoristi o dobru priĉu. Niko mi nije rekao da je Plavooki Bandit mnogo
više….―,
odmerio me je od glave do pete, ali oĉi mu se najviše zadrţaše na mestima
koja su
mi se nedavno popunila. Pola godine valjanih obroka meĊu pobunjenicima
znaĉilo
je da više ne bih mogla da proĊem kao deĉko. Izazivaĉki nadigoh obrvu na
njega.
Nakašljao se. „Toliko više. A ja, ipak, jesam bandit. Dobro, pretpostavljam da
sam
više lopuţa. Kad su sve te priĉe poĉele da kolaju unaokolo, prosto je bilo
pametno
od mene da iskoristim svoj bogomdani izgled.― Namignuo mi je šeretski
jednim od
ta svoja dva plava oka. „Ne biste verovali koliko se poslovi lakše sklapaju kad
ste
takoreći ţiva legenda. Priĉa se da ste veoma dobri. Mada, oĉito niste baš
toliko
dobri ako ste završili zakljuĉani tu.―
Eh, što nisam mogla da ga opalim?
„Kako si se uvukao unutra?―, pitala sam ga umesto toga.
,Albijanac sam―, reĉe kao da je time sve objasnio. Pošto sam njegovu izjavu
doĉekala bledim pogledom, nastavio je dalje. „Naša zemlja vrvi od maĊija.
Majka
mi je frtalj vilin-biće, a otac napola.― Vilin-bića. Severnjaĉki izraz za
tamošnje
dţinije. Samo što su njihovi bili stvorenja od vode i meke zemlje. ,Ako je od
kamena, mogu da proĊem kroz njega. Vidite?― Utonuo je unatraške
obraćajući mi
se, tako da se sve do lakta našao u kamenom bedemu palate.
Ništa manje zadivljujuće od onoga što sam ja mogla da uradim, toliko sam
bar
morala da mu priznam. „Šta jedan albijanski lopov traţi u Izmanu?―
„U Albiji sam samo traćio svoj dar.― Ispravio se i kamen se na to ovlaš
vratio
na svoje mesto. „Pa pomislih da bih mogao da ga upotrebim u vašoj pustinji,
gde
ljudi ne bi oĉekivali da im se višestruko nadareni ĉovek ustremi na dragulje.
Tu
kod vas, izgleda, još nemaju naviku da zakljuĉavaju dragocenosti u gvozdene
kutije.― Nije lagao. Toliko mi je bar bilo jasno. Nešto, ipak, jeste krio, ali
nisam
znala šta. Ako je samo novac ţeleo, za to je bilo i mnogo lakših mesta od
Izmana.
Zemalja koje, pod jedan, nisu bile u ratu. No, ipak je bio ono što sam upravo i
ĉekala, neko ko moţe da uĊe i izaĊe iz palate kako mu se ćefne. A ja sam,
priĊe,
odrasla u Prašnjavom Drumu, gde se poklonu u zube ne gleda.
115
Uhvatila sam sestru za ruku i povukla je od zida, da nas ne ĉuje Sam,
samozvani Plavooki Bandit. Stresla me je sa sebe, ljutito zakolutavši oĉima,
ali
nisam imala vremena da se nerviram zbog nje. „Mogu li mu verovati? Budi
iskrena, Šira… mogu li mu poveriti nešto vaţno? Gomilu ţivota?―
„Ranije mi je slao pisma u Prašnjavi Drum―, rekla je tren kasnije. „Mojoj
porodici.― Zapitah se da li sam samo umislila oštrinu s kojom je izgovorila
mojoj.
Ĉak ni sada nije mogla da se suzdrţi a da me ne podseti da, iako delimo istu
krv,
iako smo ţivele pod istim krovom, ja nikada neću zaista biti deo njene
porodice.
„Mislim, i pisma i nešto novca.― Meni proteklih meseci Prašnjavi Drum
gotovo da
nije ni padao na pamet, sem kad bih se zahvaljivala bogu što me je izvukao
odande. Sad se ipak vratih tamo u mislima. U Prašnjavi Drum bez fabrike,
bez
iĉega, uništen. Bilo bi pravo ĉudo ako se ĉitav gradić do sada nije preselio ili
već
skapao od gladi.
Šira je ovom ĉoveku poverila porodicu. Mogu mu i ja poveriti svoju.
Okrenula sam se ka Samu koji je opet nespretno pokušavao da veţe maramu.
„Moţeš li odneti jednu poruku u moje ime?―
„Naravno.― Štrecnula sam se kad je pritegao rub marame na potpuno
pogrešan
naĉin. Bilo je muĉno za gledanje. I detence bi bolje obavilo posao. „Koliko?
―
„Koliko šta?―
„Koliko ćete mi platiti da vam odnesem tu poruku?― Ponovio je pomno, kao
da njegovom miraĊijskom naglasku moţda nešto fali.
Uputila sam pogled Širi, koja je na to samo raširila prazne šake. „Suhim je
ubeden da sam odveć skromna da bih nosila nakit koji mi poklanja.― Kad
sam bolje
razmislila, shvatih da je bila iznenaĊujuće nenakindurena za harem. Ajet je
katkad
znala da nosi zlatne grivne od zgloba do lakta. Zveckala je oko sebe svakim
pokretom ruke. ,A ja, iskreno reĉeno, nakit zapravo potrošim u svoju korist.
Sve
što ti se dešava unutar zidova harema neki je oblik trgovine. Što pre shvatiš
to, veći
su izgledi da ćeš preţiveti.―
„Nemam nikakav nakit―, rekla sam Samu. „Već si mi uzeo ugled. Zar to nije
dovoljno?―
„Pa, vi ga ionako niste koristili. Mislim da sam vam uĉinio uslugu. Osim toga,
priĉe pripadaju narodu―, rekao je. „A imajući na umu da nemate kud,
koštace vas
mnogo više od toga.―
Prešla sam jezikom preko zuba, razmišljajući. Da sam imala par dana,
verovatno bih mogla da naĊem nešto za razmenu.
Neke od devojaka u haremu baš i nisu bile oprezne. Ne bi mi bilo toliko teško
da uzmem koju grivnu s njih dok spavaju. Ali nisam bila sigurna da imam
vremena
za bacanje. A moţda je postojao i neki drugi naĉin. „Poruka koju hoću da
preneseš
je za Šazad Al-Hamad, kćerku generala Hamada, on ti je…―
116
„Znam ko je general Hamad―, reĉe Sam, i preda mnom, makar na tren, više
nije stajao onaj drĉni, nasmešeni ĉovek.
„Onda sigurno znaš da ima novca. Mnogo. A ima ga i njegova kći.― Zastala
sam, pa dodah: „Njegova zapanjujuće lepa kći―. Šazad bi me zadavila da me
ĉuje
da je opisujem na taj naĉin tamo nekom stranom lopovu. Nisam ĉak ni bila
sigurna
da je u Izmanu, ali nisam imala druge.
„Već mi se sviĊa―, rekao je Sam. Mada sam zaĉula i zajedljiv prizvuk u
njegovom glasu. Protrljao je taĉku u podnoţju prsta leve šake. Neki njegov
rasejani
potez. Stekla sam utisak da baš i nije znao šta radi. „Zašto bi mi poverovala?
Ta
generalova bogata razmaţena kći?― Šazad bi Sama sigurno zadavila što ju je
nazvao razmaţenom. Nadajmo se da je bio dovoljno priseban da joj tako nešto
ne
kaţe u lice.
„Samo joj reci da je Plavooki Bandit u palati.― Nisam se usuĊivala da mu
dam
bilo šta drugo da joj prenese. Da sultan kod sebe ima dţinija ili tako nešto. Bar
ne
zasad. Dovoljno sam rizikovala i time što sam mu otkrila svoj identitet. „Onaj
pravi. I da mu je potreban neko da mu ĉuva leĊa.―
117
Glava 20
Bezimeni dečak
Negde daleko, u kraljevini s druge strane mora, u jednoj kolibici ţiveše kmet,
ţena
mu i njihovo šestoro dece. Behu toliko siromašni da nisu imali šta da daju
svojoj
deci sem ljubavi. Ubrzo shvatiše da ljubav nije dovoljna da bi decu nahranili i
ugrejali. Troje dece im je umrlo prve zime, jer behu odveć nejaka da preţive
hladnoću. I zato svom sedmom detetu, sinu koji se rodio najmraĉnijeg,
najhladnijeg dana jedne tmurne zime, nisu ni dali ime, oĉekujući da će i on
umreti.
MeĊutim, njihov bezimeni sin je preţiveo taj najmraĉniji dan. I onaj nakon
toga. Preţiveo je prvu zimu i doĉekao proleće. Preţiveo je i drugu zimu. A
onda je,
drugog proleća, najzad zavredio ime.
Nekada bezimeni deĉak bio je hitar i pametan, s darom da odlazi tamo gde mu
nije bilo mesto ako su zidovi bili od kamena. Video je on da je njegova
porodica
siromašna, dok ostale behu bogate, što nije smatrao pravednim. Kada mu se
mati
razbolela, tokom deĉakove sedme zime, uzeo je hrane iz kuhinja koje su
imale
mnogo veće ostave nego njihova, da bi je nahranio, a iz drugih kuća uze
srebra da
joj kupi lekove. Tako je i upao u zamak na brdu koji je pripadao gospodaru
toga
okruga, i u ţivot gospodareve kćerkice.
Gospodareva kćerkica bila je usamljena u golemom zamku, ali je takoĊe bila
i
bogata, pa je nauĉila da moţe da dobije bilo šta ako samo zatraţi. I kada je
zatraţila deĉakovo prijateljstvo, on joj ga je rado dao. Uĉio ju je razliĉitim
igrama,
a ona njega da ĉita. Ona je otkrila da ume da baci kamenĉić tako da po
vedrom
letnjem danu proleti površinom jezerceta, a on je otkrio da je nadaren za
jezike
kojima govoriše na drugom kraju sveta.
Kako su rasli, on je postao zdrav, snaţan i naoĉit. Toliko naoĉit da je to ĉak i
gospodareva kći zapazila. I dalje je bila bogata i nije bilo niĉega na svetu što
nije
mogla da dobije ako bi samo zatraţila. Kad je zatraţila deĉakovo srce, on joj i
njega rado dade.
I tako se njih dvoje krišom nalaziše po svim skrovitim mestima što ih skupa
otkriše još kao deca.
Braća su nekada bezimenog deĉka upozorila da ne treba da bude s
gospodarevom kćerkom. Oni su se svi pooţenili siroticama što ţiveše u senci
velikog zamka, a mada su bili siromašni, svi su bili dovoljno srećni. Ali nekad
bezimeni deĉak proĉitao je previše priĉa o vrednim seljaĉkim sinovima što se
oţeniše princezama i o hajducima što ukrase srca bogatašica, da bi se obazirao
na
118
upozorenja svoje braće. Verovao je da je ukrao devojĉino srce isto kao što joj
je on
dao svoje.
Stoga se deĉko strahovito iznenadio kad je ĉitavom okrugu objavljeno da će
se gospodareva kći udati za drugog sina gospodara susednog okruga.
Nekada bezimeni deĉak poslao je poruku gospodarevoj kćeri moleći je da se
nadu na njihovom tajnom mestu pokraj vode. Ĉekao ju je ĉitave noći, ali nije
došla.
Ĉekao je i naredne noći, a ona opet nije došla; a nije ni noć posle nje. Nekada
bezimeni deĉak najzad je, noć uoĉi venĉanja gospodareve kćeri, prošao kroz
zid
zamka i zatekao gospodarevu kći, plave kose prosute po belom svilenom
jastuku,
predivnu i blistavu na meseĉini. Klekao joj je kraj kreveta da je probudi iz sna
i
zamoli da pode s njim, da pobegne i uda se za njega. Kleĉao jeste, ali nije
molio jer
nikada nije ni mislio da bi morao. Nije mu ni palo na pamet da bi ga odbila.
MeĊutim, gospodareva kći nije prihvatila njegovu ruku. Samo ga je ismejala i
pozvala ĉuvare, vraćajući mu na izlasku njegovo srce.
Tako je i nauĉio da se devojke visoka roda ne udaju za momke što nekada
behu bezimeni.
Deĉko je ĉvrsto rešio da više ne bude bezimen. Stoga je posvetio ţivot svojoj
kraljici i navukao uniformu, zaklevši se da će zaraditi ime boreći se za svoju
vladarku i svoju zemlju. Otputovao je u kraljevstvo preko mora, u zemlju bez
zime.
Tamo je, umesto da sebi naĊe ime, našao krv, oruţje i pesak. Znao je da niko
ne moţe da izgubi ime tako brzo kao mrtvi, pa se opet dao u beg. Skrio se u
prostranom gradu Izmanu, u njegovom kaleidoskopu slika i zvukova kakve
nikada
ranije nije spoznao. Ĉim je prvi put ogladneo, setio se u ĉemu je nekada bio
dobar:
u odlaţenju tamo gde mu nije bilo mesto. Prve noći u gradu ukrao je veknu
hleba,
koju je pojeo sedeći povrh bogomolje zagledan u krovove grada. Druge je
noći
ukrao šaku stranih novĉića koje je dao za krevet. Treće je uzeo ogrlicu kojom
bi se
lako mogla prehraniti sva deca njegovih roditelja na ĉitavih godinu dana. Dok
je
tako uĉio kako da se ušunja i išunja iz kuća, na ulicama bi ĉuo da ljudi šapću
neko
ime. Ime za koje mu se ĉinilo da zapravo nikome i ne pripada. Legenda. I
tako ga
je i uzeo za sebe. Koristio se tim imenom da bi uzeo i štošta drugo. Nakit od
bogataša, ţene od nesmotrenih ljudi. Ĉak je ukrao i srce jednoj princezi, kao
što su
lopovi iz priĉa znali da rade. Ali ovoga puta nije bio toliko lakoveran da joj da
svoje zauzvrat. Nauĉio je da ništa ne daje onima koji traţe.
I tako je i dobio ime. Toliko mu je dobro pristajalo, da je već poĉeo da veruje
da je stvarno njegovo. Sve dok nije sreo devojku kojoj je pripadalo. Devojku
iz
harema s oĉima koje su mogle da zapale ĉitav svet. Zatraţila je pomoć od
njega.
Trebalo je da odnese poruku generalovoj kćerci. Lako joj je pronašao dom.
Golema kuća crvenih vrata u najbogatijem delu grada. Ĉekao je na ćošku,
119
osmatrajući vrata i sluge kako dolaze i odlaze, gledajući ljude s nakitom
vrednim
ĉitavo bogatstvo na rukama kako mašu jedni drugima, dok je ĉekao devojku.
A onda je najzad ugledao generalovu kći.
Poznao ju je pre nego što je uopšte spustila ruku na crvena vrata. Bila je
toliko
lepa da je bilo teško gledati u nju kao što je teško zuriti u sunce. Izgledala je
kao da
je stvorena s jednim jedinim ciljem – da bude gledana i oboţavana. I još se
kretala
s opuštenom sigurnošću nekoga ko zna da je njen poloţaj u društvu viši od
ostalih.
Prepoznao ju je ĉim ju je ugledao, iako se nikada ranije nisu sreli.
Kosa, koţa i oĉi behu joj tamne, dok je gospodareva kći bila bleda poput
mleka. Odeća joj je bila u bojama kao ukradenim od dţinija, dok je odeća
gospodareve kćeri bila boje oblaĉnog neba, reke i soĉne trave. Ali ipak su bile
iste.
Bila je to onakva devojka koja misli da zasluţuje sve što zatraţi.
A ako joj samo pokuca na ta crvena vrata, znao je da će ga oterati uz prezrivo
odmahivanje rukom. Jer bezimene bandite ne pozivaju u kuće na razgovor s
generalovim kćerima.
Stoga je ĉekao da se nad gradom spusti noć. Prozori se u ulici zasijaše jedan
po jedan, a onda se zamraĉiše kad se tišina proširila gradom. Svi, sem prozora
generalove kćeri. Posmatrao je taj prozor do poznih noćnih sati dok se
konaĉno i u
njemu nije ugasilo svetio. Nekad bezimeni deĉko uĉini tad ono što je najbolje
znao,
i ude negde gde nije trebalo da bude, pravo kroz zid, pa stepeništem do sobe u
kojoj je spavala.
Leţala je na šarenim jastucima, lica prekrivenog crnom kosom. Kleknuo joj je
kraj kreveta da je probudi iz sna. Ali ne stiţe ni reci da kaţe jer mu se noţ
našao
pod grlom.
Sve se desilo toliko brzo da nije ni video kada se generalova kći pomerila.
„Ko si sad ti?―, pitala ga je. Nije delovala uplašeno. Tad je i shvatio da je u
celosti pogrešio. Nije ona uopšte bila kao gospodareva kći. Nije bila stvorena
da bi
bila gledana i oboţavana. Samu je sebe takvom stvorila da bi zavarala svet
oko
sebe. A ona opuštena sigurnost u hodu beše zapravo njena svest da je drugi
potcenjuju. Sve što je traţila je i dobijala zato što je to traţila s prave strane
seĉiva.
„Odgovaraj smesta kako valja, ili nikada više nikoga nećeš slagati.―
Pritisnula mu
je oštricu uz grlo.
I eto tako, posve iznebuha, nekad bezimeni deĉko shvatio je da ne ţeli neĉije
ukradeno ime, već obojeno tuĊom upotrebom. Oĉajniĉki je ţeleo ime
dovoljno
dobro da ga podari ovoj devojci. Ali dok ga ne bude imao, moraće da se
koristi
nekim drugim.
„Dolazim u ime Plavookog Bandita.―
120
Glava 21
Znala sam da se nešto dešava ĉim su me umesto sunca probudile tri sluškinje.
Pridigle su me na krevetu i navukle mi kurtu preko glave pre nego što sam se
još
bila razbudila.
„Šta se dešava?―, pokušala sam da je uhvatim za rub, ali već su poĉele da mi
navlaĉe nešto drugo.
„Suhim je izdao nareĊenje da ćete danas biti uz njega na dvoru―, odgovorila
mi je ista ona sluškinja koja me je bila dovela u harem. Nisam uspela da joj
izvuĉem ime.
A ja još mislila da mu nisam na raspolaganju. No, pretpostavila sam da se pod
tim mislilo da ne sme da me koristi kao ţenu, ali ne i kao nešto što će ulickati i
izloţiti pored sebe. Trgla sam ruku kada mi je jedna od ţena povukla nešto
grubo
duţ noktiju. Zgrabivši mi opet ruku, poĉela je iznova, te se sva najeţih od tog
zvuka.
„Velika je to ĉast.― Sluškinja mi je pokupila kosu povrh glave i zatvorila mi
neku kopĉicu iza vrata. Shvatila sam da se nije radilo o ogrlici; ovo je toboţe
trebalo da bude neka dolama. Bila je od fine plave tkanine izvezene crnim
koncem
da mi se slaţe uz kosu. Jedino što je pola mene ostalo golo. Ruke, rame, i
polovina
leĊa ostadoše mi ogoljeni. Zamalo sam se nasmejala. Ovo ne bi moglo da
proĊe
kao odeća u pustinji, gde sunce ţeţe svaki delić koţe koji moţe da pronaĊe.
Ovo je
bio luksuz koji je pruţao grad. Uz dekadenciju harema. Povukla me je na noge
kako bi mi odeća pala preko komotnih šalvara. Eto, bar će mi njih, izgleda,
ostaviti.
Da sam htela, mogla sam da im oteţam posao. Da im se opirem, pa da sultan
upravlja svakim mojim pokretom. Ali poslednje što sam ţelela bile su nove
naredbe.
A ma koliko ja mogla njima da oteţam, stekla sam utisak da bi suhim
verovatno meni samoj mogao još gore da oteţa ţivot.
Pored toga, dopustiće mi da napustim harem, pa makar to i ne bilo negde van
dvora. Sedam je dana prošlo otkako sam poslala Sama do Šazad. Sedam dana
iste
ravodušne dokolice koja je odlikovala svaki dan u haremu. Nimalo nalik
buĊenju u
pobunjeniĉkom taboru. Napetost koju sam osećala duboko u kostima niko
drugi
ovde nije osećao. Nemir uoĉi skore bitke, strah od neizvesnosti – behu samo
moji.
Ĉak sam, jednom ili dvaput, bila i do Zida plaĉa da podignem belu krpu na
ono
golemo drvo u nadi da će se vratiti kad vidi znak. I ništa.
121
Sve je zavisilo od jednog glupana koji ĉak ni maramu nije znao da sveţe kako
treba, a ja nisam mogla ništa više da uĉinim sem da ĉekam vesti. Da ĉekam
kao
Sabrija princa Aziza. Bespomoćna, u nemogućnosti da vidi ko će poginuti u
bici.
Osećala sam se kao da ću poludeti.
A bilo bi, vala, glupavo odbiti mogućnost da proviriš napolje.
Delovi dvora kroz koje su me sada vodili nisu bili ni blizu toliko pusti kao oni
kroz
koje sam pratila sultana. Posluga je trĉkarala oko nas, pognutih glava, noseći
tanjire pune šarenog voća ili ĉisto rublje. Manja grupica Sićana u neĉemu što
je
meni liĉilo na putniĉku odeću, sedela je u vrtu kraj kojeg smo prošli.
Mahinalno
sam izvila vrat ka njima pošto mi je Dţin odmah pao na pamet. Neki ĉovek
obuĉen
dovoljno raskošno da bi bio emir uz tri istovetno odevene ţene iza sebe
projezdio
je hodnikom ispred nas, da bi nestao na stepeništu. Dva, naizgled, stranca u
neobiĉnim uniformama pomerila su se u stranu da proĊemo. Srce mi je
zalupalo
ĉim sam ih ugledala. Liĉili su mi na Galance. Ali ne, uniforma se nije
podudarala.
Moţda Albijanci?
Skrenuli smo iza još jednog ćoška. Prepoznala sam Galance na prvi pogled.
Dva vojnika stajala su uz nekog neupeĉatljivog ĉoveka u jednostavnoj odeći.
Uniforme su im bile upadljivo poznate, te me je odmah obuzeo strah. Ali nisu
me
vojnici najviše uznemirili. Bilo je neĉeg u tom jednostavno obuĉenom
Galancu;
kao da je mogao da prodre kroz mene oĉima. Osećala sam mu pogled na
leĊima i
kada smo prošli dalje.
Dvadesetak znatiţeljnih lica okrenulo se u mom pravcu kada se otvoriše dveri
sultanovog vrta za primanje gostiju. Sva su pripadala muškarcima nasumice
rasporeĊenima po jastucima širom vrta. Sultanovi savetnici. Svi mlitave
grade,
intelektualci. Poput Mahdija. Bledi zbog neosunĉanosti, od previše sati koje
su
proveli unutra u prouĉavanju sveta umesto da ţive u njemu. Sluge su lebdele
oko
njih u rojevima, noseći lepeze i ibrike sa slatkim voćnim sokovima.
Samo se jedan muškarac izdvajao u tom kruţooku. Bio je otprilike istih
godina kao Ahmed i Dţin, odeven u besprekornu belo-zlatnu vojnu uniformu.
Nije
sedeo. Već je stajao, uspravan kao kip, ruku spojenih iza leda, gledajući pravo
ispred sebe kao da ĉeka neku zapovest. Nešto mi je na njemu bilo poznato kad
sam
ga pogledala, ali nisam znala šta.
U vrhu vrta, izdignut iznad dvorjana, nalazio se sultan. Letimice je podigao
obrve kad me je ugledao. Dakle, ipak nije znao da mi je njegov sin izdao
dopuštenje da napustim harem. Kadir je sedeo s njegove desne strane. Ajet se
obavila muţu oko ramena, noseći istu dolamu kao ja, ali jarkocrvenu,
prošivenu
srebrnim koncem. Bila je tamo radi pokazivanja, ĉega je i sama bila svesna, te
je
izvila gola leda prema dvoru, pokazujući im sloţene šare kojima joj je kiĉma
bila
122
iscrtana. Uzma je sedela Kadiru uz noge, noseći istu odeću u zelenoj boji
preko
sićušnog tela. Osvrnula sam se, traţeći Munu. Nigde je nije bilo.
Kadir mi je pokazao jastuk naspram Ajet spustivši ruku na njega. Dala bih
gotovo bilo šta da ne moram da sednem tamo. Ali nisam imala izbora.
Jedna od pomoćnica dala se u nameštanje dugih skuta moje dolame oko mene
tako da budem u potpunosti pokrivena. Kadir ju je otpustio odmahnuvši joj
rukom.
Ĉim se povukla, isturila sam golo stopalo ispod ruba. Nije mnogo, ali bolje
nisam
mogla, mali ĉin prkosa. Zapazila sam pogled onog ĉoveka u vojnoj odeći ĉim
sam
podigla glavu. Posmatrao me je, skrivajući osmeh rukom, dok se pretvarao da
se
ĉeše po obrvi.
„Kadire―, sultan je progovorio naspram mene, taman dovoljno tiho da ga
ostatak dvora ne ĉuje, „zar nemaš dovoljno sopstvenih ţena da te zabavljaju?
―
„Trebalo bi da imam, oĉe―, razmenili su neku, meni nejasnu, neizgovorenu
poruku jedan s drugim, „ali jedna mi se izgleda zagubila.― Mora da je mislio
na
Munu. Pamtila sam šta mi je Lejla rekla za ţene koje stalno nestaju iz harema.
Poput njene majke. „Trebala mi je još jedna da dopunim moju miraĊijsku
zbirku.―
Kadir je ispruţio ruku da mi lenjo proĊe prstima po jednom od oţiljaka na
leĊima.
Telo mi se ljutito streslo na to.
Naĉinom na koji se osmehnuo sultan bi još i naterao ostatak dvora da pomisle
da vodi neki posve srdaĉan razgovor sa sinom: „Spusti još jednom ruku na nju
i
ima da ostaneš bez nje.― Osetih neoĉekivanu zahvalnost prema sultanu što je
stao u
moju odbranu. Odmah je odagnah. Njegovom sam krivicom i bila tu,
spreĉena da
samu sebe odbranim.
Sultan se uspravio. „Dovedite prvog podnosioca molbe―, podigao je glas, pa
je otišao do kapije koja je vodila u dvorište.
„Zapovednik Abas Al-Abas―, objavio je jedan od slugu. „Iz Jedanaestog
puka!―
Vojnik se, ušavši, duboko naklonio, pre nego što će se obratiti: „Vaša
preuzvišena milosti. Došao sam da vas zamolim da me otpustite iz sluţbe.―
„To vam je ozbiljan zahtev, u ratno doba.― Sultan ga je odmerio. „Oĉito je da
ne traţite otpust zbog pomanjkanja hrabrosti, inaĉe ne biste ovako izašli pred
mene.― Uĉinilo mi se da se vojnik naĉas ponosno isprsio što je nazvan
hrabrim.
„Stigle su mi novosti iz oĉevog doma. Moj brat, njegov naslednik, otišao je
bogu na istinu. Otac mi nema drugih sinova. Ne vratim li se, muţevi mojih
sestara
će se posvaĊati oko njegovog poseda. Hteo bih da poĊem kući da zauzmem
mesto
njegovog naslednika.―
Sultan ga je dobro pogledao. „Šta misliš, Rahime?―, obratio se mladom
vojniku, onom što mi se uĉinio poznatim. Rahim. Bilo mi je poznato njegovo
ime.
Lejlin brat, shvatih. Jedini u ĉitavoj armiji sultanovih sinova kojeg je iskreno
smatrala ĉlanom porodice. On zaista i jeste imao Lejline pametne, budne oĉi.
123
Doduše, zbog godina provedenih u haremu, na Lejli se mogla videti bleda put
njihove majke Gamanijke. Godine provedene van dvorskih zidina naĉinile su
Rahima pravim MiraĊijcem po izgledu. Ĉak se ĉinilo da, poput Ahmeda, deli
sa
ocem neke upecati jivije crte.
„Ĉisto sumnjam da bih svojim mišljenjem pridodao bilo šta na ono što vi već
znate, uzvišeni oĉe―, Rahim reĉe s poštovanjem, mada ja u njegovim reĉima
osetih
još nešto. Imala sam utisak da njih dvojica igraju neku igricu koja meni baš i
nije
bila jasna.
„Skromnost ti nikada nije pasala, Rahime―, sultan je nastavio dalje,
odmahnuvši rukom. „Siguran sam da poseduješ neka saznanja, budući da si
već
dugo vojnik. Podeli ih s nama.―
„Mislim da nam je istoĉna granica izloţena opasnosti, i da je Jedanaestom
puku potreban predvodnik koji ţeli da ih predvodi―, reĉe Rahim. Sultan nije
odmah
progovorio. Još je nešto ĉekao. Kao da su nemo sukobili volje nasred
dvorišta.
,A svete nas knjige ―, Rahim je prvi popustio, „uĉe da je ĉovekova prva
duţnost ona prema ocu.―
Sultan se nasmešio, kao da je izvojevao neku pobedu. „Zapovedniĉe Abase
Al-Abase. Zahtev vam je odobren.― Vojniku se ramena opustiše od
olakšanja.
„Bićete osloboĊeni duţnosti. Imenujte zamenika i postavićemo ga na vaše
mesto.―
Zaboravila sam beskrajno ime i zvanja narednog podnosioca molbe skoro i
pre nego što ih je do kraja izgovorio. Isto kao što sam zaboravila šta je traţio
ĉim
je progovorio. Jedan za drugim potraţitelji krenuše da se smenjuju pred
sultanom.
Jedan je hteo novac. Drugi je hteo zemlju. Treći je hteo više straţara u svom
delu grada. Pobunjenici su, po njegovom izveštaju, poĉeli da se mnoţe meĊu
pristanišnim radnicima. Sledeći je hteo da Plavooki Bandit bude izveden pred
lice
pravde. Ukrao je nakit njegove ţene i zaveo mu kćer, po njegovoj tvrdnji.
Pa, ako je Sam i dalje bio ţiv da mi ovako blati ime, pretpostavila sam da je to
bar znaĉilo da ga Šazad nije izbola ĉim ga je ugledala. Ili se još nije pomuĉio
da joj
dostavi moju poruku.
Sultan ga je strpljivo saslušao, pre nego što će upitati ĉoveka šta bi, po
njegovom mišljenju, kruna još mogla da uĉini u sluĉaju Plavookog Bandita.
Pomno
sam ispratila kako saosećajno širi ruke. Za Banditom je već bila raspisana
poternica zbog njegove saradnje s Princom Pobunjenikom, objasnio je, ali
niko još
nije uspeo da ga pronaĊe. Kao da je duh iz pustinje. Ili izmišljotina.
Ne bih volela da me nazovu izmišljotinom. Ali bih još manje volela da me
razotkriju i podvrgnu muĉenju do besvesti poput Sajide. Najednom osetih
glupavu
zahvalnost prema Samu, ĉak i ako nije smatrao da je odnošenje moje poruke
Šazad
vredno njegovog vremena.
Noga mi je bila utrnula, pa sam se stalno vrpoljila kako ne bih skroz izgubila
osećaj u njoj dok su se dosadne molbe redale jedna za drugom.
124
Naposletku odustah od izigravanja finoće, te priljubih kolena uz bradu i
obavih ruke oko njih da se ne bih srušila.
Napola sam već bila i zadremala kad se pojavio taj ĉovek u lancima. Svi ovi
što su već bili klonuli na popodnevnom suncu ponovo ţivnuše. „Aziz Al-
Asifl―
Ĉovek u otmenoj odeći koji je vodio vezanog ĉoveka naklonio se kada ga je
sluga
najavio. „I njegov brat, gospodar Huda Al-Asifl―
„Vaše preuzvišeno veliĉanstvo―, Aziz Al-Asif duboko se pognuo. „Izuzetno
mi je teško što dolazim pred vas da vam zatraţim da osudite moga brata na
smrt.
Suruje s pobunjenicima!―
„Nije valjda―, u sultanovom glasu mogla se ĉuti neka razgaljenost. „Jer meni
moji špijuni drugaĉije dojaviše. Rekli su mi da ste vlastoljubivi i da ste vi taj
koji
se urotio s pobunjenicima moga sina. Što me navodi na pomisao da me laţete
da bi
vaš brat bio pogubljen. A kad se njega rešite, jedini biste polagali pravo na
posede
vašeg oca.― U vrtu se zaĉuo ţamor. „Oslobodite gospodara Hudu!― Sultan
je dao
znak dvojici straţara kraj vrata: „I zatoĉite mladog Aziza.―
„Vaše veliĉanstvo―, uzviknuo je Aziz glasno, „nisam poĉinio nikakav zloĉin!
―
„Jeste―, sultan ga je presekao vrlo jasnim zapovedniĉkim glasom. „Pokušaj
ubistva sopstvenog brata jeste zloĉin. Laganje sopstvenog sultana takoĊe je
zloĉin.
Misliti da ćete pobunu moga sina moći da upotrebite u sopstvenu korist nije
zloĉin,
ali nije ni nešto prihvatljivo. Bićete pogubljeni u suton, sem ako vaš brat ne
nade
za shodno da vas spase.― Sultan je pogledao gospodara Hudu, koji je krenuo
da
trlja zglobove. Nije imao prigovor. „Proširite onda glas po gradu―, reĉe
sultan,
„neka Izmanlijci i Izmanlijke vide koja je cena kad pokušate da izdate svoga
vladara.―
Najednom se naĊoh s Ahmedom u njegovom ĉadoru kad nije mogao da se
smisli šta će s Mahdijem. Kada je odbijao da naredi pogubljenje. Kada nije
uspeo
da izda jasnu naredbu. A ja sam samo htela da već jednom donese prokletu
odluku.
Da bude vladar. I to dobar. Velik. Snaţan.
Sultan nije ĉak ni oklevao.
Još smo mogli ĉuti Azizovu ciku kad prozvaše narednu osobu.
Dan je bio sparan, a sunce je, podigavši se, usmerilo svu svoju jaru na nas.
Osećala sam kako mi znoj izbija po vratu, kako mi se sliva pod odećom.
Osećala
sam da mi se oĉi sklapaju kao ţrtva podnevne vreline. Jedina osoba koja nije
pokazivala da joj smeta bio je sultan.
„Najavljujem Šazad Al-Hamad!―
Prenula sam se kao da me je neko upucao u leda. Naĉas mi se uĉinilo da
sanjam. Da sam stvarno zadremala i umislila da je Šazad došla da me spase.
Ali na
ulazu u baštu, u dolami boje tek zarudele zore, s onim osmejkom koji je
govorio da
je svesna da je nekoga nadmudrila, stajala je upravo Šazad.
125
Glava 22
Šazad je bila tu. Deo straha, koji mi je ĉuĉao u grudima još otkad sam se
probudila
na onom brodu, sada nestade. Došlo mi je da izljubim onog glupana Sama što
joj je
preneo moju poruku.
„E―, reĉe sultan, „pa ovo je već neoĉekivana ĉast.―
„Vi meni ukazujete ĉast, Vaše preuzvišeno veliĉanstvo―, glas joj je bio toliko
bolno poznat tu na ovom nepoznatom mestu. Glas stotinu noći provedenih u
taboru
pod pustinjskim nebom, glas urote, veleizdaje i pobune. „Vratila sam se sa
hodoĉašća.― Klekla je. „Pa doĊoh da odam poštovanje mom najuzvišenijem
sultanu i sultimu.― Duboko se naklonila tako na kolenima, nosom skoro
dotiĉući
zemlju. Baš je znala kako se to radi. Pretpostavljala sam da je imala šesnaest
godina za veţbanje pre pobune.
Sultan ju je odmerio. ,A ja mislio da ste moţda došli da se raspitate kad će
vam se otac vratiti s fronta.― Ako mu je namera bila da je pokoleba
spominjanjem
generala Hamada, nameraĉio se na pogrešnu devojku. Šazad otpoĉe s
odgovorom,
ali nisam ĉula šta je rekla. Neki škripav zvuk, nalik prevlaĉenju noţa po
gvozdu,
zaparao je nebom i presekao je.
Svi se u dvorištu skameniše. U meni se pak nešto probudilo.
Bio mi je poznat taj zvuk.
„Pa to je ruh!―, princ Rahim reĉe naglas ono što i ja pomislih. Uperio je oĉi
u
nebo našavši se na nogama. „I to negde blizu.―
„Usred grada?―, reĉe Kadir podrugljivo, mada više nije bio onako dokono
zavaljen u jastuke. „Koja besmislica!―
„Mora da si u pravu, brate―, Rahim se postavio kao vojnik, spustivši ruku,
verovatno po staroj navici, na oruţje koje nije ni imao kod sebe. „Gde bih ja
znao?
U planine Ilijaza rasporeĊen sam tek pre pola decenije. I kreštanje ruhova
slušah
samo svake noći dok si ti spavao u haremu pokraj majke ti. Ali ti, svakako,
bolje
znaš od mene.―
Kadir odmah krenu na Rahima. Rahim se nije ni maknuo. Kadir je bio
popriliĉno krupniji od brata. Ali ĉim je Rahim stegnuo pesnice, primetih mu
oţiljak na šaci. Podsetio me je na oţiljke na Dţinovim zglavcima.
Kadirove ruke bile su glatke. Na Rahimovima su se videli tragovi borbe.
Krik ruha se opet zaĉuo, ovoga puta bliţe, te se njih dvojica razdvojiše. meĊu
okupljenima, koji samo tren ranije behu sledeni, izbi pometnja. Ljudi potrĉaše
u
zaklon, a sultan stade izdavati zapovesti svojim vojnicima koji se dadoše ka
bedemima vadeći usput pištolje.
126
Ja se nisam micala. Ostala sam tu gde sam bila zabacivši glavu. Jer mi je taj
krik bio poznat. A onda se preko nas nadvila ta senka. Dovoljno nisko da je
jasno
vidimo, ali i dovoljno visoko da ostane van domašaja oruţja. Kako je
projezdila
iznad nas, dva ogromna plava krila zakloniše sunce bacajući senku preko
dvorišta.
Nije to bio ruh. To je bio Iz.
Odmah sam se digla obuzeta radošću. Iz je bio tu. U gradu.
Nešto je lepršalo za Izom, raspršujući se iza njega. Naĉas pomislih da se radi
o nekim belim krpama. Ali kako ih je vetar razvejao, videh da se radilo o
papirima;
o pljusku papira s neba.
Podigla sam ruku ĉim je prvi list dolepršao dovoljno blizu da ga uhvatim pre
nego što padne na zemlju.
Ahmedovo sunce bilo je utisnuto na vrhu. PreĊoh prstima po redovima kao
što sam toliko puta prelazila po mastilu na Dţinovim grudima. Odštampano
ispod
njega mrljavim crnim mastilom, pisalo je:
NOVA ZORA. NOVA PUSTINJA.
Zahtevamo da sultan Oman Al-Hasim Bin Izman od
MiraĊija siĊe s prestola i da mu se sudi zbog izdaje.
Sultan Oman okrivljuje se za sledeće prestupe protiv
MiraĊija i njegovog naroda:
– pokoravanje sopstvene zemlje nepodesnoj stranoj vlasti u
vidu galanske vojske
– pogubljenje lica optuţenih za kršenje galanskih zakona
bez ikakve istrage
– nepravedno proganjanje sopstvenog naroda
– gonjenje graĊana MiraĊija zbog nedokazanog prisustva
dţinijevskih maĊija u svom rodoslovu
– izrabljivanje radnog stanovništva nepraviĉno niskim
nadnicama
– porobljavanje ţena širom sveta
Spisku tu nije bio kraj.
Zahtevamo da izdajniĉki sultan Oman bude uklonjen s
prestola zbog poĉinjenih zloĉina i da njegovom
zakonskom nasledniku princu Ahmedu Al’Omanu Bin
127
Izmanu, pravom pobedniku Sultanovog izazova, bude
omogućeno da zauzme njegovo mesto i povrati našoj
pustinji slavu koja joj pripada.
Ne povinuje li se i ne preda li presto, sami ćemo ga
preuzeti u ime naroda MiraĊija.
NOVA ZORA. NOVA PUSTINJA.
Pobuna je stigla i u Izman.
Proĉitala sam ga opet. Toliko sam se zanela, da nisam ni primetila nikoga u
blizini dok nisam osetila neĉiju ruku na potiljku. Pokušala sam da se
okrenem, ali
je Uzma već bila dotrĉala iza mene, tiha kao senka, da mi otkopĉa dolamu
tamo
gde mi je bila otpozadi priĉvšćena na vratu.
Tkanina je spala s mene na zemlju. Zgrabila sam je, ispustivši iz ruke
Ahmedovo sunce, ali nedovoljno brzo da bi mi celo telo ostalo ostalo
pokriveno.
Uzmine mi pogane oĉi osmotriše ĉitavo telo, kao da me odmerava i jednim
pogledom zakljuĉuje da je manjkavo u svakom mogućem smislu.
„To ti je, vala, baš gadan oţiljak. Terzija Abdul te nije okrpio kako valja?―
Mislila je na onaj na mom desnom kuku, gde me je metak pogodio u Ilijazu.
Prstima sam i dalje petljala oko kopĉe na vratu ne bih li zakopĉala dolamu.
Osećala
sam kako mi ţari koţu podrugljivim pogledom. „Sad mi je sve jasno. Da
pogaĊam:
ti si neka kurva koja je zatrudnela, pa su morali da iseku to stvorenje iz tebe?
―
Odustavši od zakopĉavanja dolame bez pomoći sluškinja, podigla sam ruke
da
sveţem krajeve tkanine. Uzma je podrugljivo zakoraĉila prema meni gledajući
me
kako se muĉim. Zgazila je jedan od proglasa bosim stopalom, guţvajući
Ahmedovo sunce.
,A da odstupiš od nje?―, glas gvozden i svilen i sasvim poznat. „Da te ja ne
bih odgurnula.―
Šazad nije bila naoruţana. Ali delovala je opasno kao što bi delovala i sa
svoja dva isukana seĉiva kad je stala izmeĊu mene i Uzme. Ĉvrsto sam
svezala
ĉvor u podnoţju vrata. Podigavši glavu, videh da se Uzmin osmeh na licu
pokolebao.
Šazad se nagnula, te se Uzma zatetura pred njom. „Izvinjavam se―, reĉe
Šazad
tonom koji uopšte nije zvuĉao kao da joj je ţao. „To ti je moţda zazvuĉalo kao
predlog. A nije bio. Tutanj!―
Uzma se odmakla za dva koraka, pa je krenula pravo ka Ajet, koja je sve to
posmatrala u senci jednog od stubova. A onda je Iz opet zakreštao i njih dve
128
nestadoše, pobegavši u zaklon. Mene su ostavile oĉi u oĉi s najboljom
drugaricom
usred meteţa u dvorištu koje se ubrzano praznilo.
„Rekla sam ti već da treba da ĉuvaš leda―, reĉe mi Šazad.
„A ja sam ti rekla da znam da mogu da raĉunam na tebe da ih ĉuvaš umesto
mene.― Poţelela sam da je zagrlim, ali je oko nas još uvek bilo previše ljudi.
Još
bih se nekako i opravdala da nas uhvate u razgovoru, ali ne i u zagrljaju.
Morala
sam da se zadovoljim time što sam joj opipala kitnjaste rukave dolame. „Ti si
kanda jedina osoba koju znam koja moţe da izgleda zastrašujuće dok nosi
nešto s
ovoliko cvetića.―
Šazad mi se nezgrapno osmehnula: „Lakše me potcene u ovako neĉemu.
Hajdemo!― Šazad me je zgrabila za ruku, hitro se osvrćući oko sebe. „Idemo
odavde. Smesta!― Povukla me je ka kapiji. Niko nas nije gledao, pošto je Iz
zakreštao nanovo prolećući iznad palate. Sultan je već bio nestao, svi ostali su
trĉali u zaklon. Odliĉna prilika da pobegnemo. „Ovo kao treba da im odvrati
paţnju?―, pokazah jedan od proglasa razbacanih oko naših nogu.
„Pa moţe i da odvrati paţnju i da posluţi našem cilju u isti mah―, Šazad me je
i dalje vukla prema kapiji. „Moţeš li malo da ubrzaš?―
Trebao mi je koji trenutak da mi prorade vijuge. Zaustavila sam Šazad. „Ne bi
mi ništa znaĉilo i da mogu da prestignem burakija. Zatoĉena sam tu.―
Objasnila
sam joj najbrţe što sam mogla, dok je oko nas vladao meteţ. Ono gvoţde pod
koţom i jedno parĉe bronze koji su omogućavali sultanu da upravlja mnome.
Šazad se smrkla slušajući me. Izoštrila je pogled, što je uvek ĉinila kada se
radilo o neĉemu ozbiljnom. „Dobro, iseći ćemo ih iz tebe.―
„Znam da nisam pametna baš kao ti, ali nije da mi to nije palo na pamet―,
rekoh joj smireno. „Ko zna gde su ih sve strpali, a mogla bih da iskrvarim ako
kreneš da me bockaš noţem.―
„Pa, neću te sigurno ostaviti tu―, usprotivila se Šazad.
„Nije da imaš neki izbor―, rekla sam joj, „Šazad…― Imala sam previše toga
da
joj kaţem, a premalo vremena. Meteţ koji je Iz izazvao uskoro će se smiriti i
neko
će nas primetiti. Samo je jedno bilo vaţno. Poslednje što joj još nisam bila
rekla.
„Sultan kod sebe ima dţinija.―
Šazad se na to razjapiše usta. Pa se opet sklopiše. „Molim?―
Nije bilo mnogo onoga što Šazad nije mogla da uradi. Mogla je da predvodi
vojsku; mogla je da osmisli strategiju izmiĉući daleko ispred drugih. Mogla je
da
povede, i moţda ĉak i dobije rat u kojem smo bili nadjaĉani i po broju i po
naoruţanju. Ali jedno je biti nadjaĉan po oruţju, a drugo je krenuti na pušku
motkom. Ako je sultan već imao jednog dţinija, to nije bilo nešto s ĉime bi
ĉak i
ĉitava vojska smrtnika mogla da se izbori.
„Znaĉi, treba i tebe i tog dţinija…―
129
„Bahadura―, nadovezala sam se, mada nisam znala zašto bi to sad bilo bitno.
Dţini kao svaki drugi. Dţini koji me je napravio i ĉije je ime napola bilo i
moje.
Ali nije mi bio otac. Iz se nisko obrušio, krešteći. Odjeknuše pištolji. Obe
mahinalno sagnusmo glave.
„… i tebe i tog Bahadura da izvedemo odavde―, zazvuĉala je kao da se radi
o
neĉemu sasvim prostom.
„Osloboditi dţinija nije isto kao izvući Sajidu iz zatvora.― Mada, nije da nam
se i to završilo kako treba. „Zatoĉen je tu isto kao i ja.―
„Naći ću nekog da nam to reši.― Šazad je nervozno sklonila kosu s lica. Ĉak
i
ovako obuĉena, da izgleda bezopasno poput cvetića, bilo je jasno za šta je sve
sposobna. „Sam bog zna da polovina pobunjenika trenutno ne radi ništa
korisno.
Izman je sam po sebi postao zatvor. I vrvi od vojnika još od prekida vatre.―
„Prekida vatre?―, prekinula sam je.
Šazad me je iznenaĊeno pogledala, kao da je naĉas zaboravila da sam bila
odsutna. Stegla je usne u ozbiljnu liniju pre nego što će mi obznaniti vesti:
„Sultan
je traţio prekid vatre. Okonĉanje borbi s uljezima dok strani vladari ne doĊu u
Izman da bi ugovorili novi savez. S tim nam se vestima Dţin vraćao iz
siĉanskog
tabora pre…―, pokolebala se, „… pre svega.―
Srce mi se steglo ĉim je pomenula Dţina. Nekako mu je ĉudno izgovorila
ime. Ali bila sam odveć ponosita da bih se raspitivala o njemu ovako usred
rata.
„Zato je dvor i krcat vojnicima―, rekla sam umesto toga, misleći na gomilu
uniformi i stranaca pored kojih smo bili prošli u hodnicima. „Misliš li da će se
strani vladari odazvati?―
„Priĉa se da je jedan od siĉanskih prinĉeva već podigao jedra. A galanski car i
albijanska kraljica unapred su poslali svoje izaslanike.― Prisetih se onog
jednostavno obuĉenog ĉoveka od ĉijih oĉiju me je protresla jeza. „Doći će.
Ako ne
doĊu, postoje odveć veliki izgledi da sultan sklopi savez s nekim od njihovih
neprijatelja. U meĊuvremenu, vojnici iz svih mogućih mesta preplavili su
grad
došavši iz svih krajeva da utabaju put.― Šazad je lupnula prstima o palac,
hitro
jedan za drugim. Bio je to njen obiĉaj kad je bila nervozna. Što bi znaĉilo da
je bilo
još neĉega. Još poteškoća koje mi nije otkrila. Zavrzlama s pobunom koje mi
neće
odavati.
„Šta bi to za nas znaĉilo?― Prepoznala sam taj osećaj vezanih ruku kad toliko
toga treba da se obavi. Tako sam se osećala u Prašnjavom Drumu.
„Ništa dobro.― Primetivši svoj nervozni tik, prekinula se, pa je skupila šaku
u
pesnicu. „Pogotovo sada. Ali sultan moţe da sklopi savez samo s jednom
zemljom.
Ĉim ga utanaĉe, rat će se opet razbuktati. Priĉa se da će obznaniti novog
saveznika
tokom Auranzeba. Ali do tada…―, ostala je nedoreĉena. Znala sam šta je
mislila.
Do tada nas ĉekaju nevolje. A moţe da nam bude samo još gore sad kad sultan
upravlja besmrtnim bićem.
130
Mozak mi je proradio. Moguće je da je postojao i neki drugi naĉin da
smislimo kako da oslobodimo dţinija. Samo sam morala da izaĊem iz harema
dovoljno dugo da to i dokuĉim. Ali nešto me je spreĉavalo da to kaţem Šazad.
Vreme nam je isticalo. Iz neće dugo moći da im odvraća paţnju, a nisu smeli
da
nas uhvate kako se dogovaramo.
No, ja isto tako nisam mogla da dopustim da ode, a da je ne pitam: „Šazad,
jesu li svi dobro?― Nisam je pitala ono što sam htela. Ispala bih glupava i
sebiĉna.
Ali mi se njegovo ime ipak našlo na vrhu jezika. Da li je Džin dobro?
„Nisu svi.― Šazad je oduvek bila od iskrene sorte, iako nije demĊi. „Mahdi
je
umro tokom bega iz tabora, a ni Sajidu nismo spasli. I još nekoliko drugih.
Ali broj
mrtvih je dosta nizak koliko se već moţe oĉekivati. Ahmed je ţiv, Dalila, Hala,
Imin, blizanci. Svi su tu u gradu.―
„A Dţin?―, nisam više mogla da se obuzdam. Njega nije spomenula, što nije
moglo da znaĉi ništa dobro. Isto kao ni oklevanje koje je usledilo nakon mog
pitanja.
„Niko u biti ne zna gde se Dţin trenutno nalazi―, reĉe mi Šazad konaĉno.
„On
je…― Podigla je kosu koja joj je pala niz potiljak. „Nakon što si onako
nestala
usred noći, gotovo da je šatro konja sjurivši se do našeg okupljališta. Pošto te
tamo
nije bilo, razbio je Ahmedu nos i vratio se nazad u pustinju. Da te naĊe.
Hvala ti
što si dokazala da sam s pravom bila uzdrţana zbog pomanjkanja razradenosti
u
tom njegovom planu.― Znala sam da je samo pokušavala da me malo
razvedri, ali
mi se zabrinutost već ukorenila u grudima. Nijednom mi nije palo na pamet
da
Dţin nije bio s ostalim pobunjenicima.
„Još je ţiv―, oprezno sam izgovorila te reĉi naglas. I tek onda shvatih šta je
maloĉas rekla: „Razbio je Ahmedu nos?―
Šazad se poĉešala po uvetu, praveći se naivna kao nikada pre. „Moguće je da
je Ahmed natuknuo Dţinu da bi, u sluĉaju da konaĉno prestane da se ophodi
prema
tebi preterano leţerno kao da si cura koju je upoznao u nekoj luĉkoj mehani, ti
moţda i prestala da beţiš.― U grudima osetih nalet ogorĉenja što je Ahmed
pomislio da bih napustila pobunu zbog tamo neke ljubavne ĉarke. „Dţin je
toliko
brzo odalamio Ahmeda da ĉak ni ja nisam stigla da se umešam. Moram da
priznam
da me je zadivio.―
Iz je opet kriknuo. Ovoga puta nešto dalje. Meteţ je poĉeo da se smiruje.
„Moram da idem―, reĉe Šazad. Nismo više imale vremena. „Smisliću kako
da
te izvuĉemo odavde. A ti dotle gledaj da se kloniš nevolja―; to bih po tonu
smestila
negde izmeĊu zapovesti generala i molbe drugarice.
„Znaš i sama da demĊija ne treba terati da bilo šta obećava.―
Ovo je mogao biti poslednji put da je vidim u ţivotu. Što je vaţilo svaki put
kada bismo se rastajale. Ali ovoga puta više nego ikada ranije. Sad sam se
nalazila
131
na neprijateljskom tlu. „Isto kao što znaš da ti ne vredi da veruješ da ću se
kloniti
nevolja.―
132
Glava 23
Smislila sam plan. Dobro, plan bi moţda bila prejaka reĉ. Šazad je, od nas
dve,
bila ta koja smišlja planove. Ovo je pre bio zaĉetak neke zamisli zbog koje
sam se
nadala da neću završiti mrtva. Što je već mnogo više liĉilo na mene.
Ostatak ću dokuĉiti kasnije. Zasad je bilo dovoljno to što nisam morala da se
izvuĉem s dvora. Već samo iz harema. A samo je jedan ĉovek to mogao da mi
obezbedi.
„Zašto hoćeš da izaĊeš odavde?―, Lejla je pravila novu igraĉku za haremsku
decu, mada mi nije bilo jasno zbog ĉega. Njihove majke im uglavnom nisu
dopuštale da se igraju igraĉkama koje je već bila napravila. Da nije na taj
naĉin
pokušavala da saĉuva razum na ovom mestu u koje se nikako nije uklapala?
Ova
nova je podsećala na nekog ĉoveĉuljka. Leţao joj je zaboravljen u rukama,
raširenih glinenih udova, dok je ona gledala u mene tim njenim krupnim,
iskrenim
oĉima. „U haremu ti je mnogo lepše nego na većini mesta na kojima bi mogla
da
završiš.―
Lejla mi se sviĊala. Delom mi je došlo da joj istrtljam istinu i uĉinim je
pravom saveznicom na ovom dvoru. Ali ona je ipak bila sultanova kći. A te
njene
krupne nevine oĉi nisu bile dovoljno dobar razlog da bih se kockala ţivotima
svih
koje sam volela. Dţinovo lice sevnulo mi je u mislima. Onakvo kakvo sam ga
poslednji put videla, u polutami šatora, usred bekstva, uz neizvesnost koja se
javila
izmeĊu nas kad se poljubac završio. Lice mu je hitro nestalo pred drugima.
Šazadinim. Ahmedovim. Dalilinim. Pred licima blizanaca. Ĉak i Halinim.
„Prijalo bi mi da se malo sklonim s puta tvom bratu―, rekoh naposletku.
„Mislim na Kadira―, ispravila sam se, setivši se da mi je rekla da joj je brat
jedino
onaj s kojim je delila istu majku. Princ Rahim, onaj vojnik u sultanovim
uĉenjaĉkim krugovima. Spomenula sam Lejli da sam ga prethodnog dana
videla na
dvoru, ali je brţe-bolje promenila temu. „Da ne pominjem Ajet i Uzmu, koje
su se
nameraĉile na mene.― Jeste da je gledanje Šazad kako prestravljuje Uzmu
predstavljalo veliko zadovoljstvo, ali me je poniţenje i dalje ţestoko peklo.
,Ako
bih uspela da nagovorim tvog oca da me pusti da se krećem po dvoru, mogla
bih i
njima da se sklonim s puta.―
Lejla je oborila pogled, napeto grickajući usnu. Dosad sam je već bila
dovoljno upoznala da znam da se premišlja o neĉemu. Isto kao što sam znala
da ne
treba da prekidam nekoga pametnijeg od sebe u razmišljanju. I to sam nauĉila
od
Šazad.
133
„Basam prekosutra puni trinaest godina―, Lejla je najednom zbrzala. Ne
znam
šta sam oĉekivala da će smisliti, ali ovo sigurno nisam. „Basam je jedan od
sinova
koje je moj otac dobio sa svojom ţenom Tanom. Moj otac ima jedan obiĉaj –
svakog od svojih sinova na trinaesti roĊendan nauĉi kako da koristi luk i
strelu.
Kao što je moj deda radio sa svojim sinovima. I njegov otac pre njega sa
svojima. I
ne smeju ništa ponovo da pojedu dok ne budu mogli da pojedu nešto što su
sami
ubili. Radio je to sa svakim od svojih sinova.―
Nije baš sa svakim. Kako li su Ahmed i Dţin proveli svoj trinaesti roĊendan?
Sigurno nisu u lovu s ocem. Da nisu bili na nekom brodu, na stranoj obali? Da
li su
uopšte znali koji je dan, pa da mogu da ga proslave?
U glavi mi se javio prizor koji se nikada nije desio. Njih dvojica stoje jedan
kraj drugog s oĉevim rukama na ramenima i zategnutim lukovima, i nadmeću
se
koji će ga zadiviti.
„Doći će u harem po Basama.― Lejla je vratila pogled na svoje delo, na
glinenog ĉoveĉuljka. Pokušavala je da mu izvaja lice.
„Ako već hoćeš nešto da traţiš od njega.―
Najveći haremski vrt bio je dvaput veći od pobunjeniĉkog tabora – ogromno
zeleno prostranstvo krunisano plavim jezerom koje se širilo od zidova palate,
preko stene koja je gledala u more, pre nego što će se naglo završiti
bedemom. Još
jednom ogradom, samim rubom dvora. Voda je bila ispunjena debelim
plovkama
što lenjo mlataraše svojim jarkobelim perjem, prskajući na suncu kapljicama
vode
u blistavom luku.
S mesta na kom sam sedela kraj gvozdene kapije koja je vodila nazad u
središte harema, izgledao mi je kao slika iz knjige bajki. Sultan je stajao na
obali s
deĉakom za kojeg sam pretpostavljala da je Basam. Sin mu je bio mršav i
ţilav, i
silno se trudio da izgleda stariji nego što je bio. Drţao je dugaĉak luk zategnut
celom duţinom tela, rukama koje su mu se blago tresle od napora, oĉito
nastojeći
to da prikrije od oca.
Videla sam da je već desetak puta promašio, te bi strele beskorisno bućnule u
vodu. Nakon svakog pokušaja njegovo strpljenje bi se našlo na probi kad je
bacao
šaku hleba u jezero i povlaĉio se da saĉeka da se ptice vrate i nameste. Dok se
ne bi
opet osetile dovoljno sigurno, pa da on opet pokuša da ih ubije. Njegov otac
je sada
ispruţio ruku kako bi mu spustio šaku na rame i umirio ga. Po naĉinu na koji
se
deĉko radosno isprsio pod njegovim dodirom, napola sam se zapitala da nije
namerno promašivao, da bi ukrao još malo vremena s ocem.
Zamislila sam nekog mlaĊeg Dţina kako stoji tamo umesto Basama. Nikada
nisam srela osobu kojoj su drugi bili manje potrebni nego Dţinu. Teško je bilo
134
doĉarati sebi kako bi se postavio pod oĉevom rukom na ramenu, da li bi se i
on
ovako ispravio, srećan što se otac ponosi njime.
Basam je odapeo strelu jednim laganim pokretom. Veštim okom devojke iz
Prašnjavog Druma prepoznala sam da je ovaj pokušaj bio drugaĉiji od
prethodnih.
Strela je poletela kako treba da bi prošla pravo kroz vrat najbliţe patke. Ptica
bolno zagakta, na šta se ostatak jata uspaniĉeno vinu u vazduh. Jedan od sluga
odmah je istrĉao da uhvati pticu za dugaĉki vrat i izvuĉe je iz vode.
Sultan je zabacio glavu i nasmejao se, ponosno tapšući sina po ramenu. Izraz
ĉiste radosti na licu mladog princa beše sasvim oĉigledan. U tom jednom
trenutku,
na kasnom popodnevnom suncu, mogli su biti bilo koji otac i sin koji dele
srećni
trenutak.
A onda sultanov pogled pade na mene, na samom rubu bašte. Još jednom je
potapšao sina po ramenu i ponosno ga stegao, pre nego što će otpustiti
deĉaka, koji
ode noseći mrtvu pticu prebaĉenu preko leda.
Ĉim je njegov sin nestao, pokazao mi je da mu pridem.
„Znate da danas gotovo niko više ne koristi luk i strelu―, rekla sam mu kad
sam se pribliţila dovoljno blizu da me ĉuje. „S pištoljima to ide mnogo
ĉistije.―
„Ali nisu toliko tihi kad pokušavaš da loviš―, reĉe sultan. „Poplaše ti plen.
Osim toga, ovo je naš obiĉaj. Moj otac je to radio sa mnom, kao što je njegov
radio
s njim.― A sultan je onda ubio svog oca, pa sad šaĉica njegovih sinova
raĉuna da će
ispratiti isti taj obiĉaj. „Šta hoćeš, demĊijevko?―
Nervozno preĊoh jezikom JDO zubima. Postojali su veliki izgledi da me
prozre. Ali sama Šazad je rekla, onog dana kad su Sajidu vratili nazad, da su
nam
potrebne oĉi i uši na dvoru. Na ĉitavom dvoru. Moţda bi moje oĉi i uši mogle
biti
baš te. „Volela bih da mogu da izlazim iz harema.―
Ja nisam mogla da napustim dvor, ali zato podaci jesu. Šazad je stavila Sama
na pobunjeniĉki platni spisak. Protekle tri noći, otkad je Iz rasuo one papire s
neba,
sastajala sam se sa Samom u sutonu pokraj Zida plaĉa. Šazad će već smisliti
šta
ćemo s njim kasnije, ali zasad je njegov jedini zadatak bio da se uvlaĉi u
harem
svake noći da bi se sastao sa mnom i proverio da nisam prodala sve
pobunjenike po
kraljevskom nareĊenju. Strahovito dosadan zadatak. Ili, što bi Sam rekao,
najlakše
ikada zaraĊen novac, budući da je bio plaćen da svake noći gleda lepu
devojku.
Uspem li ovde, mogla bih da mu uĉinim posao još zanimljivijim.
Sultan je krenuo da petlja prstima oko strune na luku. „A hoćeš da izaĊeš
jer…?―
„Jer neću još dugo tamo izdrţati.― Što je bila istina. Poluistina. Ali neće mi
biti dovoljna. „I zato što ne mogu da podnesem vašeg sina.―
Sultan se oslonio o luk. „Kojeg taĉno?―, upitao me je šeretski. I eto ga opet:
koţa mi se ponovo najeţila, kao da delimo neku tajnu, kao da oboje igramo
neku
igru. Ma ne, to su ĉiste gluposti. Da je znao da sam u savezu sa Ahmedom,
bilo bi
135
dovoljno da mi zapovedi da mu kaţem gde je. Mogao bi da me upotrebi kako
bih
ga odvela do Šazad, a odatle i do ostalih pobunjenika.
„Kadira.― Odagnala sam taj utisak. „Gleda u mene kao da sam cvetak koji
stoji u bašti da bi ga on ubrao.―
Sultan je opet prstima cimnuo strunu luka, kao da svira neki muziĉki
instrument. „Svesna si da si moja zatoĉenica, demĊijevko? Ako poţelim,
mogao
bih ti narediti da leţiš u mestu, potpuno nepomiĉna, sve dok mi za nešto ne
zatrebaš. Mogao bih da te nateram da pustiš korenje i ostaneš tako ĉekajući
nareĊenje. Ili―, sultan je zastao, da bi opet namerno cimnuo strunu, „da te
neko
ubere.― Opet sam se najeţila. „Ah, cenim to što si došla da me pronaĊeš tu.
Reci
mi, demĊijevko, umeš li da gaĊaš?―
„Umem―, rekla sam, jer, iako mi nije bilo stalo da otkrije koliko sam dobra s
pištoljem, nisam mogla da laţem. Šazad je uvek govorila da se najveća snaga
krije
u potcenjenosti. Sultan je, meĊutim, uvek umeo da me prozre kada bih
pokušala da
izvrdam istinu nekom poluistinom. „Umem da gaĊam.―
Pruţio mi je luk. Nisam ga odmah uzela. „Nešto ţeliš―, rekao je. „Ljudi koji
nešto ţele moraju to i da zarade.―
„Znam ja kako da zaradim stvari. Nisam odrasla na dvoru.―
„Odliĉno―, reĉe sultan, s traĉkom Dţinovog osmeha na licu. „Onda bi ovo
trebalo da shvatiš. Uzmi luk.―
Uradila sam kako mi je rekao, jer nisam imala izbora, mada nisam znala da li
je mislio da mi izda nareĊenje.
„Uspeš li da pogodiš patku, dozvoliću ti da se slobodno krećeš palatom – bar
onoliko koliko je i drugima dozvoljeno. Ako ne uspeš… pa, nadam se da ti je
krevet udoban, jer ćeš se naleţati u njemu.―
Prešla sam prstima niz zategnutu strunu luka. Staro neko oruţje. Kao iz bajki.
Iz vremena pre pištolja. Pamtila sam neku legendu o strelcu koji je izbio ruhu
oko
strelom.
Zauzevši poloţaj za gaĊanje, pokušala sam da nategnem strunu.
„Ne tako―, sultanove mi se ruke naĊoše na ramenima. Mahinalno sam se
zgrĉila. Ali u njegovom dodiru nije bilo niĉega prikrivenog. Uhvatio me je za
ramena kao maloĉas mladog princa. Kao što sam gledala da oĉevi iz
Prašnjavog
Druma rade uĉeći sinove da pucaju iz puške. Sa mnom to niko ranije nije
uradio.
Sama sam nauĉila da pucam dok mi je otac negde bio pijan. Doduše, nije da
mi je
uopšte bio otac. Mada mu jeste bilo stalo da li sam ţiva ili mrtva isto koliko i
mom
pravom ocu, kao što se kasnije ispostavilo. „Raširi noge―, naredio mi je,
blago me
šutnuvši po gleţnjevima nogom. „I povuci luk preko celog tela.―
Bila sam vrlo svesna da me posmatra dok sam zatezala strunu luka. Naciljala
sam najbliţu patku isto kao što bih je naciljala pištoljem. Paţljivo sam je
nanišanila. Da sam imala pištolj kod sebe, metak bi prošao pravo kroz pticu.
136
Proteklih meseci sam se baš izveštila u ubijanju ptica. Kad bivakujete u
planini, od velike je pomoći ako umete da lovite.
Otpustila sam strunu. Bolno mi je okrznula ruku. Strela polete, ali je
promašila pticu za ĉitavu stopu i uronila u vodu. Buka je uspaniĉila jato ptica,
koje
se vinuše u nebo u vrtlogu razmahanog perja i gakanja.
Opsovavši, spustila sam luk i uhvatila se za ogrebanu ruku.
„Daj da pogledam―, sultan me je uhvatio za zglob, još jedna naredba koju
nisam mogla da ne poslušam. Već sam osetila da mi podlaktica bridi.
„Treba ti štitnik za ruku―, naredio je. „Evo.― Skinuo je maramu s vrata.
Boje
sveţeg šafrana u jelima sluţenim u haremu. Uredno mi ju je vezao oko ruke.
Pri samom pogledu na nju u meni se javila ĉeţnja jer se prisetih svoje stare
crvene marame. I Dţina.
Sultan mi je svezao maramu, dobro je pritegnuvši pre nego što će dovršiti
ĉvor oko zgloba. „Ĉim se ptice vrate, probaj ponovo. Ali ovoga puta potegni
strunu
više – bliţe obrazu.― Morala sam da ga poslušam, mada sam napola već i
bila
pomislila da je zaboravio kome se obraća. Da mu je namera bila da me uputi,
a ne
da mi naredi.
Ĉutke smo saĉekali da se ptice vrate i opet smire. Došlo mi je da ih nazovem
glupim što su se vratile neĉemu što ih tako lako moţe ubiti. Ali, opet, i ja sam,
eto,
svojevoljno stajala pored sultana.
Promašila sam i drugi put. I treći. Već sam osećala da mi se vrat najeţio od
sramote, vrlo svesna sultana koji je gledao kako iznova i iznova promašujem.
Morala sam da pogodim. Da budem u mogućnosti da napuštam harem. Da
spasem
svoju porodicu od svoga oca.
„Vaše preuzvišeno veliĉanstvo―, glas jednog od slugu naterao nas je da se
okrenemo. Nisko se naklonio. „Oĉekuju vas na pregovorima s galanskim
poklisarom.―
Naćulila sam uši. Poĉelo je. Pregovaranja oko ove zemlje. Da nas opet
predaju njima. Upravo sam zbog toga i morala da budem u stanju da šaljem
izveštaje.
„Ĉekajte―, doviknula sam ĉim se sultan okrenuo, „mogu ja ovo!
Sultan je porazmislio par trenutaka. Pa mi je klimnuo: „PronaĊi me kad ti
uspe.―
Sunce se polagano pomeralo po nebu dok sam ja i dalje pokušavala. Osećala
sam
da mi se znoj sliva niz vrat, pa mi je skoro i došlo da odmotam maramu s ruke
i
veţem je oko glave. Ali nisam jer mi je koţa i dalje bridela. Sa ţuljevima na
prstima nisam mogla ništa da uradim. A ni sa bolom koji mi se uvukao u ruku
kad
137
mi se mišići pobuniše pred novim bolnim napinjanjem, drhteći u ţelji da
otpustim
strunu luka.
Sluge su došle da spuste bokal vode i ĉiniju s datuljama pored mene kad je
sunce pripeklo. Nisam se obazirala ni na njega, ni na njih. Mogla sam ja ovo.
Odapela sam još jednu strelu koja završi u vodi. Ptice se razleteše.
Opsovala sam sebi u bradu.
Prokletstvo.
Pa, radila sam i mnogo teţe stvari.
Pre nego što će se sve ptice razbeţati, sagnula sam se da uzmem novu strelu.
Hitro sam je udenula, pa nanišanih razmahano jato uskomešanih ptica.
Pronašla
sam patku koju sam htela da pogodim. I nisam oklevala. Nisam trošila vreme
pokušavajući da je precizno potrefim. Odluĉno sam nanišanila, onako kako
sam
uvek radila s pištoljem.
Odapela sam strelu.
Patka se izdvojila iz jata, oborena, te pade u travu, a meni srce kao da je
dobilo krila.
Upala sam u palatu, ostavljajući za sobom krvavi trag od ubijene ptice koju
drţah
za vrat.
Sultan mi je rekao da ga pronaĊem kad uspem, pa sam, osetivši da me u
stomaku nešto cima zbog njegove naredbe, nastavila da hodam. Nisam uopšte
razmišljala šta uopšte radim sve dok nisam prošla kroz straţu, koja nije ni
pokušala
da me zaustavi, i banula na vrata.
Nekoliko desetina glava okrenulo se ka meni kad sam upala unutra. Tek mi je
tada glavom prostrujala misao da moţda ne bi trebalo to da radim. Ali bilo je
prekasno. Odluĉno sam prišla stolu ne skidajući pogled sa sultana, te tresnuh
plenom o sto ispred njega, na šta mu pehar zadrhta.
Sultan je pogledao mrtvu patku.
Tek sam tada osmotrila gde se nalazim. Većnica je bila dupke puna. Puna
muškaraca u uniformama. Uniformama svih vrsta. Zlatnih miraĊijskih i
plavih iz
Galanskog carstva.
I svi su zurili u mene: u devojku iskolaĉenih oĉiju koja je upravo na sto ispred
sultana bacila mrtvu patku sa strelom u vratu. Princ Rahim je prikrio osmeh
praveći se da ĉeše nos, ali niko mi se od ostalih nije ĉinio zabavljen mojim
upadom.
Upravo sam prekinula sultanov sastanak na kojem se odluĉivalo o ishodu
prekida vatre i sudbini ĉitave naše zemlje, i to s mrtvom patkom.
Zapitala sam se da li će me to koštati glave.
138
„Pa, izgleda da će od tebe ipak biti nekog strelca―, reĉe sultan, tako da niko
drugi ne ĉuje. „Moţeš da izlaziš iz harema kad god hoćeš.― Usledila je kratka
stanka u kojoj se u meni razbukta nada da bi mi stvarno ostavio rupu kroz
koju bih
mogla da se izvuĉem iz njegovog stiska i vratim pobunjenicima… ,Ah samo
uz
ĉuvara.
I nećeš napuštati dvor.― Nada je zamrla u meni. Baš sam bila glupa što sam
se
uopšte ponadala. Sultan nije bio neoprezan ĉovek. A onda je glasnije rekao:
„Neka
neko ovu patku nosi u kuhinju, a mog demĊija vrati tamo gde joj je mesto.―
Primetila sam da su u galanskom izaslanstvu podigli glave kad je spomenuo
demĊija. Oni bi me nazvali demonom, ali ipak su znali šta ta reĉ znaĉi.
Zapitala
sam se da im nije sultan upravo natrljao noseve mnome. Mada to i ne bi bila
valjana politiĉka taktika.
Neki sluga je oprezno uhvatio patku za vrat. U tom trenutku zalepršaše papiri
rašireni po stolu. Nazrela sam mapu MiraĊija, iscrtanu izbledelim crnim
mastilom.
I obeleţenu novijim plavim linijama. Po našoj polovini pustinje. Nazreh
moţda
samo krajiĉak, ali mi je i to bilo dovoljno. Taĉno sam videla. Okruţen svezom
plavom tintom, crna taĉkica iznad koje je bilo jasno ispisano: Saramotaj.
Misli mi odmah odleteše ka Samiri. Ka pobunjenicima koje je Šazad trebalo
da pošalje da ĉuvaju taj grad. Ka Ikaru na bedemima. I ţenama koje su
odluĉile da
ostanu u njemu. Svi su se našli u samom središtu mete unutar tog kruga od
plavog
mastila.
Sluga me je već bio uhvatio za ruku da me izvede iz prostorije. Pokušavao je
da me pomakne. Ali nisam mogla da se pokrenem. Prvo sam morala da
saznam šta
će se desiti s gradom za ĉije smo se osloboĊenje već toliko bili ţrtvovali.
Brţe-
bolje pokušah da smislim kako da se što duţe zadrţim u sobi. Da doĊem do
tih
papira.
Galanski predstavnik upravo se bio obraćao sultanu: „Puk od hiljadu ljudi
krenuo je na Auranzeb iz naše domovine s Njegovim veliĉanstvom. Moraće
da
budu naoruţani ako već treba da zauzmu Saramotaj. Pored toga…―
„Laţe!―, reĉi mi izleteše. Sluga koji me je drţao za ruku, prosikta upozorenje
kroz zube, te poĉe jaĉe da me vuĉe ka vratima. MeĊutim, sultan ga je
zaustavio,
podigavši ruku.
„Šta reĉe, demĊijevko?―
„Laţe―, ponovila sam, ovoga puta glasnije. Oprezno sam izgovorila naredne
reĉi da proverim da nisu moţda bile neistinite: „Galanski odredi koji dolaze s
njihovim kraljem nisu toliko brojni kako tvrdi.― Eto ga.
Sultan je ţuljevitim prstom prešao po rubu ĉaše. Bio je britkog uma kao
Ahmed. Bila sam demĊi. Ako sam rekla da je neko lagao, to je onda bila
bogomdana istina.
„Gde si nauĉila galanski?―, upitao me je sultan.
139
E, to je već bilo opasno pitanje. Deo istine u sebi je krio Dţina, dug prelazak
pustinje i besane noći na straţi.
„Poslednji Okrug je najviše trpeo tokom saveza s Galancima―, bila je to
obmanjiva poluistina, koja bi inaĉe bila odveć oĉigledna da bi prošla kod
sultana.
Ali upravo je dobio dar od mene. Što bi mu moţda bilo dovoljno. „A mi
demĊiji
brzo sve pokupimo.―
Sultan je još jednom zamišljeno prešao prstom po ivici ĉaše. „Zao mi je što
ste trpeli―, reĉe naposletku. „Trpeo je veliki deo pustinje.― A onda se
konaĉno
obratio i prevodiocu: „Reci galanskom izaslaniku da znam da s njegovim
kraljem
ne stiţe hiljadu galanskih vojnika. I da hoću stvaran broj.―
Prevodilac je nervozno sevao oĉima sa sultana na mene dok je govorio.
Galanski izaslanik mi se uĉinio iznenaĊenim kad reĉi stigoše do njega.
Zatreptao je
ka meni, kao da shvata da ja imam nekakve veze s tim. Ali nije ni trena
okolišao
pre nego što će ponovo progovoriti grlenim jezikom Zapada. Nisam uspela da
uhvatim baš svaku reĉ, ali zato broj jesam. „I dalje laţe―, rekoh opet hitro.
„Nema
ih pet stotina.―
Sultan se obratio svom prevodiocu gledajući me: „Kaţi izaslaniku da je u
Galandiji laganje moţda prihvatljivo, ali je u MiraĊiju greh. Kaţi mu da ovo
nije
prvi put otkad je pukao savez izmeĊu nas da jedan od njegovih zemljaka
pokuša da
me obmane kako bih obezbedio oruţje njihovim odredima s druge strane
mora, da
bi nastavili njihov rat na severu, ubeĊujući me da naoruţavam samo one
saveznike
koji dolaze u našu pustinju. Kaţi mu da ima još jednu jedinu priliku da mi
kaţe
stvaran broj, da ne bih u suprotnom prekinuo pregovore dok nam ne stigne
njegov
kralj.―
„Dve stotine―, saopštio nam je prevodilac konaĉno, nekoliko napetih
trenutaka kasnije. Sultan na to uperi oĉi u mene zajedno sa svima ostalima u
odaji.
„Istina je―, lagano mi se skotrljalo s jezika.
„E pa―, sultan je lupnuo prstima po rubu ĉaše. „to je već pozamašna razlika,
zar ne, izaslanice? Ne, nema potrebe da to prevodiš.― Odmahnuo je
prevodiocu
koji se bio nagnuo da prevede. „Razume izaslanik šta sam hteo da kaţem. I
mislim
da i on, i svi ostali ovde, razumeju da im je bolje da me ne laţu. Sedi,
Amani.―
Pokazao mi je mesto iza sebe. Beše to naredba. Nisam mogla da ne poslušam.
Ionako sam htela da ostanem. Ovo sam i traţila. Noge su mi, ipak, i dalje
pomalo
klecale dok sam se spuštala na jastuk iza sultana.
Tek pošto sam se smestila, shvatih da me je bio oslovio po imenu. Ne sa
demđijevko.
Uspela sam da mu privuĉem paţnju. Jedino se pomolih u sebi da je nisam
pobudila u toj meri da poĉne da me zove Plavookim Banditom.
140
Glava 24
Ona patka koju sam ubila posluţena je ukrašena karamelizovanom narandţom
i
narom, na tanjiru boje Haline koţe, i dalje s mojom strelom u vratu. Zapitala
sam
se da nije i to bio deo lekcije. Kad metak završi u mesu, gotovo ga i
zaboravite. Što
ne vaţi i za strelu.
Većanje se nastavilo do duboko u noć, prevodioci su besomuĉno radili,
prevodeći galanski, albijanski, siĉanski i gamanijski. U glavi mi se obrtalo sve
što
sam ĉula u toj odaji dok sam ponavljala podatke poput molitve da bih ih
napamet
nauĉila. Rešila sam da dam sve od sebe da ne zaboravim ni reĉ pre nego
uspem da
provuĉem novosti do Šazad. Jedna pogrešna sitnica, jedna loše upamćena
pojedinost, i moja greška bi nas mogla koštati hiljade ţivota. Gledala sam da
odbacim sve beskorisno od svega što mi se vrtelo u glavi, ostavljajući samo
ono što
bih mogla da iskoristim.
Sultan je nameravao da povede svoje odrede da povrate Saramotaj. Ukoliko
bi
pregovori bili uspešni, grad bi se vratio u ruke Galanaca. Opet bi imali
nesmetan
pristup pustinji i Amonpuru. Amonpur je bio u savezu s Albijancima. Na
granici se
nalazio jedan od albijanskih tabora, koji bi im se našao na putu. Na marš
kreću za
tri dana. Sultan je nameravao da povede svoje odrede da povrate Šaramo taj…
„Misli su ti odlutale―, sultan me je prekinuo u razmišljanju spustivši se
naspram mene.
„Odaje su vam otprilike iste veliĉine kao ĉitav gradić u kojem sam odrasla.―
Brzopotezna opaska da bih mu odvratila paţnju, da mu ne bi još palo na pamet
da
mi naredi da mu kaţem o ĉemu sam razmišljala. Mozgam o svemu što ću reći
pobunjenicima o vašim namerama.
Iskreno reĉeno, odaje su mu bile upravo onakve veliĉine kakvu biste i
oĉekivali od vladara ĉitave pustinje. Nisu me uvodili dalje od predvorja, ali
sam
videla druga vrata što vode do loţnice pod gustim crvenim tepihom i do liĉnog
hamama na drugoj strani. Zidovi prijemne odaje behu u zlatno-belim
mozaicima
po kojima se svetlost uljanica toliko presijavala da sam zamalo pomislila da je
još
uvek dan. Osim što se iznad nas pruţao jasan pogled na nebo kroz ogromnu
staklenu kupolu. A sa strane je jedna od terasa gledala na strmu liticu koja se
spuštala pravo ka moru.
„Prašnjavi Drum―, kao da je izvukao taj naziv negde iz podsvesti. „Reci mi
nešto o njemu―, radilo se o zapovesti. Bez obzira na to je li on hteo da tako
bude ili
nije.
141
„Gradić na samom kraju pustinje. Tamo sam odrasla.― I istina i ispunjenje
njegove naredbe. Mada moţda baš i nije to traţio. Jedna pogrešna reĉ o
Prašnjavom Drumu i mogla bih sve da odam. „Ne bih baš mnogo o njemu.―
I pored onolike sobe, sofra za kojom smo sedeli bila je dovoljno mala da bi,
ukoliko samo poţeli, mogao da posegne preko nje i prereze mi grkljan dugim
noţem kojim se poigravao.
Nije mi se baš ostajalo uz sultana duţe nego što sam morala. Pogotovo jer je
imao toliku moć nada mnom. Pogotovo jer bi bila dovoljna jedna pogrešna
reĉ pa
da otkrije ko sam zapravo. Povrh toga, već je pao mrak. Što je znaĉilo da sam
već
kasnila na sastanak sa Samom kraj Zida plaĉa. Nisam mu saopštila svoj plan
za
izlazak iz harema, pošto nisam mogla biti sigurna da li ću uspeti ili ne.
Svakako
nisam oĉekivala da će mi plan biti toliko uspešan i da ću sedeti naspram
sultana.
Prvi put da imam više toga da kaţem Samu nego što bi on imao da kaţe meni.
Samo je trebalo da se vratim na vreme da bih se videla s njim. A i pre nego
što
sultanu sluĉajno otkrijem ĉitavu pobunu.
Upravo me je bio posmatrao. Kao da se pitao da li da zapne da mu priĉam o
rodnom mestu ili da me oslobodi te naredbe. No, ja sam sada već poĉela da
shvatam kako to ide sa sultanom. Dam li mu neku istinu, neku svoju slabost,
svojevoljno, prestajao bi da kruţi oko mene. „Mrzela sam tu zabit, bogu iz
leda―,
toliko sam mogla da mu priznam. „Nemojte me, molim vas, terati da priĉam o
njoj.―
Polagano me je osmotrio: „Baš si sve u njemu mrzela?―
Taman mu htedoh reći da jesam, ali nije htelo da mi side s jezika. Tamid,
shvatih. On me je zadrţavao. Zagledala sam se u jedan od oţiljaka koji mi je
isceljivao na ruci, osećajući kako se parĉe metala miĉe pod njim. Sad je već
trebalo
da ga mrzim. Ali u to vreme nisam znala da bih mogla da ga zamrzim. „Ne―,
rekoh
naposletku, „ne baš sve.―
Mislio sam da će me pritisnuti. Ali samo je klimnuo. „Posluţi se hranom.―
Nova naredba koju sam morala da poslušam.
Morala sam nekako da ga nateram da mi naredi da odem. Ne bih izdrţala
ĉitavu veĉeru uz sultana koji izvlaĉi sitne istine iz mene jednu po jednu.
„Zašto sam tu?― Krenuh da nabadam narandţe s patke, parĉe po parĉe,
slaţući
ih na svoj tanjir. „Imate ĉitav vrt pun ţena i kćeri – mogli biste bilo koju da
uberete
da bi jele s vama ako ste usamljeni.―
Bila sam svesna da sam time već zašla na opasan teren. Ali ako sam već
nameravala da me otera nazad u kakvu-takvu sigurnost harema, da bih stigla
da se
vidim sa Samom, nisam mogla da meljem satima. Sultan je pak samo
pomirljivo
uzdahnuo, pa je gurnuo moju viljušku u stranu i krenuo da reţe noţem
hrskavo,
zlatasto meso. „Moţda naprosto uţivam u tvom društvu.―
142
„Ne verujem vam.― Gledala sam kako noţ seĉe koţu i odseca savršeno
okruglo parĉe s koske.
„U pravu si, uživam moţda i jeste prejaka reĉ.― Paţljivo mi je spustio meso
na
tanjir. „Zanimljiva si mi. A sad―, sultan se odmakao, „pojedi nešto.―
Ne mareći za meso, nagnula sam se preko sofre da nabodem viljuškom još
jednu karamelizovanu narandţu s koţe patke. Na jeziku osetih slatkoću i
gorĉinu
kakvu nikada ranije nisam okusila. Opet sam se nagnula da uzmem još jednu,
iako
još ni prvu nisam sasvim saţvakala. Zapazih blag osmejak na sultanovom licu.
„Šta je bilo?―, pitala sam ga punih usta.
„Ništa―, sultan se i dalje poigravao s noţem u ruci. „Šteta što ne moţeš da
vidiš izraz na svom licu. Da moţe da se prodaje u boĉicama, bio bi melem za
kojim je alhemiĉar Midhat toliko tragao.― U priĉama, Midhat je bio veoma
nadaren
i duboko nesrećan alhemiĉar, koji je sišao s uma pokušavajući da otkrije i
upakuje
u bocu radost, pošto na ovom svetu nije mogao da je pronaĊe. „S druge
strane―,
sultan je stegnuo noţ, sekući meso patke koju sam liĉno ubila, „da sam mogao
da
spakujem u bocu izraz na licima naših inostranih prijatelja kad si bacila ovo
na sto
za sastanke, to bi meni pruţilo popriliĉnu radost.― Odsekavši batak s patke,
spustio
ga je na svoj tanjir. Poslednji put sam jela paĉetinu kad je Iz jednu ulovio u
Ilijazu.
Još uvek je imala rupe od krokodilskih zuba na sebi, pa je mast prsnula kroz
njih u
vatru nateravši Dţina da opsuje kad je zacvrĉala i opekla ga po zglobu. A sad
sam
uzela hranu iz istih ruku koje su šĉepale njegovu majku i na silu je uzele kad
je
sultan bio istih godina kao Dţin. Verovatno u istoj ovoj prostoriji.
„Vaše preuzvišeno veliĉanstvo―, neki sluga se toliko neĉujno pojavio u
vratima da me je prepao. Duboko se naklonio. „Galanski izaslanik traţi da vas
vidi.
Rekao sam mu da ste zauzeti, ali vrlo je uporan.―
„Galanski izaslanik me zove kod sebe u mojoj palati―, sultan je ipak
zazvuĉao
pomirljivo, odgurnuvši se od sofre. „Izvinjavam se.― Ispratila sam ga
pogledom do
vrata.
Digla sam se ĉim je nestao.
Otvorila sam dvoja pogrešna vrata pre nego što ću pronaći ona koja vode u
njegov ured.
Preda mnom se, umesto zida, našao ogroman stakleni prozor s pogledom na
Izman. S ove visine, noću, grad je liĉio na drugo nebo s prozorima u kojima
su
treperila svetla nalik zvezdama po tamnom moru. Sultanovo kraljevstvo
prostiralo
se pred njime. Nijednom se nisam našla bliţe Izmanu još od dana kada sam se
probudila u Tamidovoj radnoj sobi. Odupreh se porivu da priljubim ruke uz
staklo
poput deteta.
Ostala tri zida naizgled su bila napravljena tako da noću oponašaju taj prozor.
Plavi gips sa utisnutim zvezdama od ţutog stakla po kojima se danju
presijavalo
sunce.
143
Podsetili su me na Ahmedov ĉador. U našem starom domu kojeg više nije
bilo.
Pokušala sam da zamislim svog princa na ovom mestu, kada bismo preuzeli
grad, kako odrţava mir.
Ali trenutno smo još bili usred rata, pa nisam htela da propustim priliku da
pronaĊem nešto što bi nam pomoglo da ga dobijemo.
Sobom je prevladavao ogroman pisaći sto zatrpan papirima, knjigama,
mapama i olovkama. Ĉisto sam sumnjala da bi primetio da bilo šta nedostaje
ako bi
mu nešto nestalo odavde. Jedino je ostalo pitanje šta uzeti.
Sultan se vraća, pokušala sam da izgovorim te reĉi naglas, ali nisu htele da mi
napuste jezik. Zasad sam bila sigurna, te poĉeh da uzimam papire sa stola i
prinosim ih na svetlost koja je kroz prozor dopirala iz grada. Usput sam više
puta
pokušala da ponovim one reĉi. Da me upozore na vreme. Pronašla sam list
ispisan
ciframa i brojevima koje nisam razumela. Neki s mapom MiraĊija. Na njoj je
bilo
zabeleţeno kretanje vojske, ali ono za koje sam već ĉula ranije na sastanku.
Prsti
mi se zaustaviše nad crteţom meni prepoznatljivog oklopa. Ono metalno
odelo
koje su navukli Nuršamu. Sa strane behu ispisane neke reĉi. One kojima su
upravljali njime.
Ispod njega bilo je i nekih drugih nacrta. Neki su liĉili na delove nekih
mašina. Jedan od papira bio je pritisnut komadićem metala veliĉine novĉića.
Na
njemu je bilo urezano moje ime uz gomilu drugih reĉi na prvobitnom jeziku.
Dakle, to mi se krilo pod koţom. Jedva se obuzdah da ga ne zafrljaĉim prema
prozoru i gledam kako se staklo lomi.
Uzevši jedan od nacrta, nastavila sam da pretraţujem. Našla sam nekoliko
zanimljivih papira. Za jedan mi se uĉinilo da je spisak puteva za dopremanje
zaliha. Šazad bi ga rastumaĉila lakše nego ja. A jedan mi je liĉio na mapu
Izmana.
Taĉkice u crvenom mastilu bile su raširene po papiru. Prinela sam ga bliţe
svetlu,
nastojeći da dokuĉim šta to obeleţavaju. Ali Izman nisam poznavala.
„Sultan se vraća―, reĉi mi se iskraše u tišini sobe i odmah mi digoše paniku
u
grudima. Nisam na sebi imala dţepove. Gurnula sam papire pod pojas šalvara
i
pohitala napolje iz radne sobe, spuštajući kurtu preko njih.
Bila sam opet za stolom ĉapkajući hranu kad se sultan opet pojavio i seo
naspram mene. „Šta je hteo?―, pitala sam ga ĉim se opet dohvatio noţa. U
sebi sam
se molila da mi ne ĉuje zadihanost u dahu.
„Tebe―, rekao je bez ikakvog okolišanja, te ostadoh zateĉena. „Znaš da su po
toj takozvanoj religiji koju Galanci poštuju, Prva bića zlehuda stvorenja. A
deca su
im ĉudovišta.―
„Znam u šta veruju―, usta mi se najednom osušiše. Posegnula sam za
bokalom
slatkog vina. Zbog iznenadnog pokreta, zašuštao mi je papir uguran pod
odeću, te
se sledih.
144
„Hoće da im te predam.― Ako sultan i jeste zapazio šum, odliĉno je to umeo
da prikrije. „Da te izvedu pred lice pravde, kako mi rekoše. Što je, jamaĉno,
samo
izgovor. Kriju se iza pridrţavanja verskih pravila jer neće da priznaju da bi im
predstavljala ozbiljnu pretnju ako bi opet pokušali da me slaţu u oĉi i utanaĉe
savez u svoju korist.―
„Jedan od njih me je nazvao varvarkom―, zaĉuh gorĉinu u sopstvenim
reĉima.
Što se mene tiĉe, ubijanje Prvih bića i demĊija bilo je mnogo više varvarski
nego
ubijanje patke.
„Neka―, reĉe sultan. „Svima bi im bilo bolje da zapamte da MiraĊijci umeju
da se zauzmu za sebe. Ĉak i protiv najobiĉnije patke.― Nisam bila sigurna
odakle
se ponos najednom javio u meni. „Zanimalo te je zašto si tu, Amani, zašto
veĉeraš
u mojim odajama? Time šaljemo poruku. Dok smo još bili u savezu s
Galancima,
ja bih bio primoran da im te predam da te obese. A sada―, uzeo je bokal koji
je
mene bio strah da opet uzmem, „eto, imaš tu slobodu da budeš moja gošća.―
„Mrzite ih―, nisam više mogla da se uzdrţim. „Oni mrze nas. Koriste nas.
Zašto biste opet sklapali savez s njima?―, nehotice sam podigla ton.
Sultan je usmerio svoje crne oĉi u mene. Opet primetih koliko liĉe na
Ahmedove. A onda se nasmešio, kao da ga je neko detence iznenadilo
uĉinivši
nešto posebno pametno. „Zvuĉiš mi kao oni ljudi koji podrţavaju mog sina
pobunjenika.―
„Pitali ste me za Prašnjavi Drum―, odvratila sam mu paţnju od Ahmeda.
„Potiĉem iz najdubljih, najmraĉnijih delova vaše pustinje. Liĉno sam videla
šta su
vaši savezi uradili narodu. Gradove pod galanskom vlašću u kojima je po
zakonu
demĊije trebalo upucati u glavi. Svi su u Prašnjavom Drumu rintali za platu
taman
toliku da ne crknu od gladi, praveći oruţje za strance. Tako je pustinja i
postala
bedno, izgladnelo, preplašeno mesto.―
„Koliko imaš godina, Amani?―
„Sedamnaest―, u celosti se ispravih. Nastojeći da i izgledam kao da imam
toliko. Ali pazila sam na ukradene papire prilepljene uz koţu kad se pomerih.
Koska paĉjeg bataka zakrckala mu je na tanjiru pod noţem. „Nisi se još bila
ni rodila kad sam preuzeo oĉev presto. Ĉak i oni koji jesu već su
pozaboravljali
kako je bilo u to vreme. Bili smo u ratu. I to u nekom koji nije ni trebalo da
vodimo
– ratu izmeĊu Galanaca i Albijanaca. Bili smo plen oko kojeg su se nadmetali
svi
naši strani prijatelji. Polovina svetskih zemalja htela je da preuzme našu
teritoriju.
Na kraju se sve svelo na ta dva stara neprijatelja i njihov beskrajni sukob oko
pogrešnih verovanja.―
Paĉji batak konaĉno je pukao kad se hrskavica i ţile prekinuše pod nasrtajima
sultanovog noţa. Zbog zvuka pucanja koske koje je odjeknulo o uglaĉane
mermerne zidove i staklenu kupolu zaškrgutala sam zubima. Sultan je
opušteno
prelio sok od narandţe po mesu i dalje priĉajući.
145
„A moj otac je sve to dopustio. Bio je budala i kukavica. Mislio je da moţemo
da se borimo na isti naĉin kao što se naša zemlja borila u doba moga dede.
Mislio
je da moţemo da se dignemo protiv dve vojske i nekako ipak ne budemo
uništeni.
Ĉak je i general Hamad rekao mom ocu da ne moţe da dobije rat na dva
fronta.
Doduše, tada je još bio kapetan Hamad. Unapredio sam ga u generala nakon
što se
ispostavilo da je njegov savet bio razuman.―
Govorio je o Šazadinom ocu. General Hamad nije gajio odanost prema ovom
sultanu. Šazad je oduvek znala da njen otac prezire svoga vladara. Ali ipak je,
dvadeset godina ranije, podrţao sultanove zamisli. Postojala su vremena kad
je ĉak
i jedan od naših pristalica smatrao da je naš neprijatelj bio u pravu.
„Jedini naĉin da se dode do pobede bio je da se sklopi savez, da im se odobri
pristup onome što su hteli od nas pod našim uslovima. Moj otac to nije hteo
da
uradi. A nije ni moj brat, koji je osvojio sultimov izazov. Samo zato što je
uspeo da
nadmaši jedanaestoro braće u areni najednom je bio podesan da odluĉuje o
sudbini
ove zemlje?―
Ništa podesniji od Kadira. Ali nisam ga prekidala. Više mi i nije bilo toliko
stalo da me sultan otpusti. Istoriju sam uĉila u školi. Ali drugo je kada je
slušate od
samog sultana. Kao kad bih ĉula priĉu o Prvom smrtniku od Bahadura, koji je
stajao uz ostale dţinije tokom raĊanja smrtnika gledajući kasnije kako se ovaj
suoĉava sa smrću.
Sultan je najednom primetio da sam se zagledala u njega. Podigao je pogled
od seĉenja mesa. I prebacio ga s mojih praznih ruku na moj još uvek pun
tanjir.
„Uradio sam šta je trebalo da se uradi, Amani―, rekao mi je smireno.
Odabrao je stranu da nas ne bi uništili otimajući se o nas. Jedne krvave noći,
princ Ornan, niko i ništa meĊu sultanovim sinovima, premlad da bi mu
uopšte
dopustili da se nadmeće za zvanje suhima, uveo je galansku vojsku u palatu,
ubio
sopstvenog oca i poklao braću za koju je znao da bi mu se ispreĉila na putu do
prestóla: suhima i ostale koji su se nadmetali u izazovu. Dok je svanulo, on je
već
bio zauzeo oĉevo mesto s Galancima kao saveznicima. Ili našim okupatorima.
„To što sam uĉinio pre dvadeset godina bio je jedini naĉin da spreĉim da im
ova zemlja u potpunosti ne dopadne šaka. Galanci su sebi već pripojili
podosta
zemalja. Nisam mogao da dopustim da mi budemo sledeći―, paţljivo je
sekao
hranu, priĉajući. „Svet je mnogo sloţeniji nego što ti se ĉini u sedamnaestoj,
Amani.―
„A koliko ste vi imali godina kada ste našu zemlju predali Galancima?―
Znala
sam da nije bio mnogo stariji nego što sam ja sada bila. Istih godina kao
Ahmed,
manje-više.
Sultan se nasmešio, ţvaćući parĉe paĉetine. „Dovoljno mlad da bih narednih
devetnaest godina proveo smišljajući neki naĉin da ih isteram odavde. I da
znaš da
sam bio vrlo blizu uspehu.― Nuršam. Pokušao je da upotrebi mog brata
demĊija
146
kao oruţje kojim bi pobio Galance, ne mareći za sopstveni narod koji bi se
zatekao
usred sukoba. „Samo mi je još malo vremena trebalo da ih zauvek izbacim iz
zemlje.― Uhvatio se pehara, da uzme veliki gutljaj vina.
Samo još malo vremena. Da se mi nismo umešali. Da nismo spasli Fahali.
Spasli sopstveni narod. Spasli mog brata. A on je još mislio da je mogao da
spase
celu zemlju. Bili bi ţrtve za neko veće dobro.
„Ne jedeš.―
Nisam bila gladna. Ipak sam nabola parĉe hladnog mesa. Narandţa se
zgusnula u lepljivi sos oko nje. Sad mi je na jeziku već bila preslatka. Grešiš.
I te
mi reĉi behu nekako lepljive na jeziku. Nisam mogla da ih procedim. Zaţalih
što
Šazad nije uz mene. Ona je znala mnogo više od mene. Ĉitala je i istoriju i
filozofiju, stekla je bolje obrazovanje uz oĉeve nastavnike nego ja u oronuloj
školi
na kraju pustinje. Lakše su joj išle rasprave nego meni. Ali obe smo bile u
Saramotaju. Nadmetanje za vlast pod okriljem nekog uzvišenog cilja. „Pa, baš
vam
se fino potrefilo što ste spašavanjem ove zemlje postali sultan bez Sultimovog
izazova.―
„Sultimov izazov ti je samo još jedan zastareli obiĉaj.― Sultan je vratio vino
nazad na sto, paţljivo drţeći pehar za stalak. „Borba prsa u prsa izmeĊu braće
i
zagonetke da dokaţu da im bar pola mozga radi moţda i jesu bili najbolji
naĉin da
se odabere voda dok smo još bili samo šaka ĉadora u pustinji u borbi protiv
ĉudovišta Uništiteljke Svetova, ali ratovi su danas drugaĉiji. Domišljatost i
mudrost nisu jedno te isto. A nisu ni veština i znanje. I sultani više ne odlaze
na
bojište s maĉem. Voditi se moţe i na mnogo bolji naĉin.―
,A ipak ste odrţali Sultimov izazov―, posegla sam za još jednom narandţom s
patke, miĉući se sasvim polagano da mi ukradena mapa puteva za
snabdevanje ne
bi zašuštala skrivena pod pojasom.
„Jesam, i vidiš kako je to ispalo. Zbog toga sam samo dobio sina pobunjenika
koji mi sad kidiše na presto.― Nasmejao se više za sebe, gurajući zlatnji
tanjir ka
meni. Potmulim, samoosuĊujućim kikotom koji me je podsetio na Dţina.
„Morao
sam da odrţim izazov, da pokaţem narodu da se ipak drţim obiĉaja naše
zemlje,
iako sam presto zauzeo… nekim drugim sredstvima. Ma koliko zastareli bili,
opet
mogu da posluţe nekoj svrsi.― Ponovo se namestio na jastuke, posmatrajući
me
kako jedem. „U nekim zemljama, narod vladare najviše voli kad slave
venĉanja i
roĊenja vladarske dece. Kad bi to bio sluĉaj i s mojim narodom, ne bi mi
nikada
pomanjkalo njihove ljubavi. MeĊutim, MiraĊijce ne moţeš tako lako kupiti.
Nikada ne vole moju porodicu više nego kada se borimo do smrti za pravo da
vladamo njima. Nikada me ne vole toliko kao na Auranzeb kada ih podsetim
da
sam pobio dvanaestoricu braće svojim rukama u toku jedne jedine noći―,
rekao je
to toliko smireno da je sva toplina koju je smehom uneo u sobu istoga trena
nestala. „Gledam da ih ne podsećam da sam ih iste te noći predao neprijatelju
147
kojeg toliko mrze. Ali, ipak je ovo jedna nasilna zemlja, Amani. Ti si sama
dokaz
toga. Naša veĉera je dokaz toga.― Lupnuo je prstima po streli u patkinom
vratu.
„Metnuh ti noţ u ruku, a tebi je prvi nagon bio da me izbodeš.―
„Vi ste mene prvu pokušali da izbodete―, pobunila sam se bez razmišljanja.
Tad se zaista nasmejao, od srca.
„Gruba je ova pustinja. I zato joj je potreban grub ĉovek da vlada njome.―
Grublji od Ahmeda. Ta mi je misao opet sevnula kroz glavu. Potisnula sam je
najjaĉe što sam mogla. Sultan je sam rekao da su vladari danas drugaĉiji. To
što
mu je nedostajalo u snazi Ahmed je nadoknaĊivao time što je bio dobar. Bolji
ĉovek od većine nas. Staviše, bio je toliko dobar da Šazad i ja nismo uopšte
oklevale kad je trebalo da povedemo Dalilu u Saramotaj. Oglušile smo se o
našeg
vladara bez ustruĉavanja. Bez straha od posledica.
Šazad bi rekla da je loš vladar onaj koji mora da se oslanja na strah da bi ga
narod slušao. Ja moţda i nisam bila toliko upoznata s filozofijom, ali ĉinilo mi
se
da ĉovek kojeg ne slušaju uopšte ne moţe biti vladar.
Kako će Ahmed upravljati ĉitavom zemljom ako ni mene, Šazad i svoju sestru
nije mogao da natera na poslušnost?
„Ne postoji ništa što ja ne bih uradio za ovu zemlju, Amani. Mada―,
popustljivo se nasmešio, „priznajem da Kadir verovatno ne bi bio moj prvi
izbor
naslednika da nije bilo izazova.― Dok se poigravao noţicom ĉaše, uĉinilo mi
se da
je negde odlutao u mislima.
„Koga biste vi odabrali?― Nisam bila sigurna je li to trebalo da bude iskreno
pitanje, ili moj pokušaj da proverim da li je uopšte poznavao svoje sinove
dovoljno
dobro da jednog moţe da odabere. MeĊutim, sultan se izgleda dobrano
zamislio
nad mojim pitanjem.
„Rahim je mnogo jaĉi nego što mu ja, kao deĉaku, priznajem.― Lejlin brat.
Princ koji se predstavljao kao vojnik, koji se usprotivio Kadiru na dvoru i koji
je
tokom ratnog veća sedeo kraj njega. „Taj bi moţda još i ispao dobar vladar, da
sam
ga više drţao uz sebe. Da se ne vodi toliko osećanjima.― Svetlost iz staklene
kupole odbila se o rub ĉaše kad ju je zavrteo. „Ali, iskreno reĉeno, da je samo
bio
odgajan u mojoj palati, Ahmed bi moţda bio najbolji izbor.― Time me je
zatekao.
„Mislite na Princa Pobunjenika―, rekla sam oprezno, odveć svesna da sam
zakoraĉila na opasan teren.
„Moj sin je uveren da pomaţe zemlji; siguran sam u to.― Nazvao je Ahmeda
sinom. Ahmed je takoĊe sultana oduvek zvao ocem. Dţin nije nikada. Dţinu
je
uvek bio „sultan―. Kao da je pokušavao da preseĉe bilo kakvu vezu izmeĊu
sebe i
oca. Ali ĉinilo se da Ahmeda i sultana kidanje tih veza manje zanima.
„Problem sa
uverenjima je što nisu uvek isto što i istina.―
148
Na to mi se javilo neko sećanje iz uspavanog dela svesti u kom obitavaše
moje uspomene na Dţina. Na noć u pustinji. Na Dţina koji mi govori da su
uverenja strana razumu. Ali šta smo drugo imali?
Sultan se konaĉno manuo stalka ĉaše. Otro je masnoću i narandţinu srţ s
prstiju, pre nego što će izvući meni poznat list ţutog papira iz dţepa. Bio je
više
puta presavijen, delovao je izlizano od savijanja. S druge strane sofre ugledah
Ahmedovo sunce okrenuto naopaĉke. Nova zora. Nova pustinja.
„Ima ti on fine zamisli―, reĉe sultan, „ali sedela si danas na veću, Amani.
Misliš li da moj sin zna koliko pušaka moţemo obećati Galancima, a da ne
preopteretimo sopstvene resurse? Misliš li da zna da se za albijansku kraljicu,
poslednju iz drevne loze ĉarobnica, priĉa da joj više gotovo nije preostalo
ĉarolija
kojima bi branila svoju zemlju? Da siĉanski car još nije izabrao naslednika i
da im
je ĉitava zemlja na rubu graĊanskog rata?―
Uĉinilo mi se da je stvarno oĉekivao da odgovorim.
„Ne znam.― Što i beše istina. Nisam bila upućena u bilo šta što Ahmed zna.
Ali da sam bila iskrenija, da sam mogla pošteno da mu odgovorim, rekla bih
mu:
ne; ne zna.
„Da na svetu sve ide jednostavno―, reĉe sultan ravnajući proglas na stolu,
„bili
bismo slobodni od stranih sila, nezavisna drţava. Ali mi smo ti zemlja sa
granicama, s prijateljima i neprijateljima na svakoj od njih. A ja, za razliku od
mog
sina, nemam nameru da regrutujem ĉitavu zemlju da bih je odbranio. Koliko
li je
neobuĉenih muškaraca i ţena izginulo boreći se za njegova uverenja?―
Ranino mi se lice javilo u glavi. One male demĊijevke iz Saramotaja. Zalutali
metak. Ja koja gledam kako joj se gasi svetlost u rukama dok joj kopni moć,
pa
potom i ţivot.
Sultanova vojska ju je traţila. Ali da mi nismo pokušavali da je spasemo, ona
bi sada bila tu umesto mene. Moţda bi sedela na mekim jastucima, kose ĉiste i
namirisane lavandom, usta lepljivih od karamelizovanih narandţi. Umesto što
je
pretvorena u pepeo na pogrebnoj lomaĉi i rasuta po pustinjskom pesku.
„PreĊe li presto u druge ruke, izvršiće najezdu na nas. Moj sin je idealista.
Idealisti mogu biti sjajni predvodnici, ali nikada ne mogu biti dobri vladari.
Da ti
kaţem šta ja verujem, Amani. Verujem da bi nas, u sluĉaju da pobuna moga
sina
ikada uspe, ili se makar dovoljno uĉvrsti da izazove sumnju u moju
vladavinu,
strane sile rascepkale na komade. Miradi bi bio uništen, kao što je zamalo bio
uništen zbog mog oca.―
149
Glava 25
Bili smo bliţi praskozorju nego sutonu, kad sam se vratila u harem. Mrzela
sam
tišinu. Zbog nje sam uvek mnogo bolje ĉula strepnje u sebi.
U pobunjeniĉkom taboru tišina nije postojala, ĉak ni u mrklo doba noći. Ĉulo
bi se zveckanje oruţja onih na straţi. Šapat razgovora u tami. Šuškanje papira
iz
Ahmedovog ĉadora dok bi dugo nakon nas ostalih, i dalje brinuo budan. A
ovde su
sve moguće šumove prekrivali blag ţubor vode ili cvrkut ptica.
Prsti su mi bili umašćeni od paĉetine i lepljivi od slatkih narandţi. Obrisala
sam ruke o rub kurte kroĉivši u svoje odaje, pre nego što ću krenuti da
svlaĉim
odeću preko glave.
„Zar se u ovo doba vraća kući, mlada damo?― Ţestoko poskoĉili od tog
glasa.
Spustivši rub bluze, posegnula sam za oruţjem koje nisam ni imala pri sebi.
Vid mi
se naĉas zamutio od umora i zbunjenosti. Neka prilika mi je sedela na krevetu
u
dolami. U dolami koja mi je bila poznata… jer je pripadala Šazad, shvatih
koji tren
kasnije. Osim što je osoba koja ju je nosila bila barem za glavu viša od Šazad
i
plećatija, pa se tkanina toliko zategla da se jedan od šavova bio rasparao. Lice
joj
je bilo pokriveno maramom, ali je jedna plava kovrdţa pobegla napolje
opušteno
joj viseći preko svetloplavih oĉiju.
Sam.
„Šta ti tu traţiš, kog vraga?―, prosiktala sam, napeto se osvrćući oko sebe
kad
sam se spustila na prostirku ispred njega. „Neko će te još videti!―
„Dosta njih već i jeste―, Sam je utišao glas ne bi li zašaputao kao ja.
Popustio
je maramu oko lica. Ovoga puta bila je vezana kako valja; mogla sam jedino
da
pretpostavim da je njegov naopak naĉin vezivanja marame, poput detinjeg,
ţivcirao Šazad koliko i mene. „Ali ko bi ovde obraćao paţnju na još jednu
ţenu?―
Nije da nije bio u pravu. Ţene su se pojavljivale u haremu i nestajale, a da
niko na
to ne bi okom trepnuo. „Šazadina zamisao. Mislila je da ne bi bilo dobro da te
ukebaju s muškarcem u krevetu. Mada, nisam baš siguran da mojoj gradi paše
ovakva dolama.― Stegnuo ju je rukama oko struka, kao da pokušava da je
bolje
namesti.
„Ne brini, niko od nas ne moţe da popuni dolamu kao što moţe Šazad―, rekla
sam mu. Ali nešto mi nije davalo mira. „Dţin se još nije vratio―, nije se
radilo o
pitanju. Nisam ĉak ni morala da isprobam istinu na jeziku pre nego što sam je
izgovorila. Jer da se Dţin jeste vratio, Sam ne bi tu bio sam.
150
Sam se zavalio, ukrstivši ruke iza glave. „To je onaj pobunjeniĉki princ o
kojem stalno slušam? Ako sam dobro shvatio, onaj za kojeg bi ţelela da te je
saĉekao ovako u krevetu.― Namignuo mi je.
Izbegla sam bilo kakvu opasku. „Ne bi taj bio ni blizu tako uverljiv u ţenskoj
odeći kao ti―, rekla sam. „Jel’ ti to i šminku imaš na sebi?―
„Da, da, malĉice. Šazad me je namackala―, rekao je, malko se šepureći.
„Mora da joj se sviĊaš. Ja sam obiĉno jedina osoba kojoj to radi.―
„Zabrinula se pošto nisi došla da se naĊeš sa mnom kod Zida plaĉa
veĉeras.―
Na sastanak sa Samom sam zakasnila daleko pre nego što sam odustala od
beţanja
s veĉere. „Zabrinula se, pre svega, da bi mogla, kako je sama rekla – da
uradiš
nešto amanijevski, pa da završiš uhvaćena. Ĉitav tabor je spakovala i spremila
za
pokret za sluĉaj da te ne pronaĊem do zore.―
Negde usred veĉere sa sultanom prestala sam da se plašim da će otkriti ko
sam. Sam ove reći sada su me oštro podsetile da nisam riskirala samo svoj
ţivot.
Jednom smo već bili otkriveni.
„Toliko sam se naĉekao, da sam već i pomislio da je u pravu i da ću morati da
preuzmem odoru Plavookog Bandita za sva vremena. A nakon što mi je
pojašnjeno
šta znaĉi nešto amanijevski, nisam siguran da sam dorastao takvom zadatku.
Jesi li
se stvarno bacila burakiju pod kopite? Ja bih sigurno koje rebro slomio!―
Zakolutala sam oĉima, dopuštajući njegovoj šaljivosti da mi donekle ublaţi
griţu savesti. „Mislim da mi niko nikada nije dao veći razlog da ostanem
ţiva…―,
glas mi je odlutao. Nije da sam baš mogla da mu kaţem da Šazad nije trebalo
da
brine. Buraki me, na kraju krajeva, jeste zamalo izgazio, i to dvaput. A i jesam
sedela kraj našeg neprijatelja razgovarajući o Ahmedu uz trpezu te veĉeri.
„Moţeš
reći Šazad da sam još ţiva. I da sada imam slobodan pristup dvoru. Moţeš s
tim da
poĉneš.― Spustila sam se pored njega. „Pre nego što joj budeš rekao da sam
propustila sastanak jer sam veĉerala sa sultanom.―
Sam je toliko glasno prasnuo u smeh, da sam se zabrinula da bi mogao
nekoga
da probudi. Zidovi u haremu nisu bili debeli. „I o ĉemu ovih dana jedna
pobunjenica ćaska sa sultanom? Doduše, majka mi je uvek govorila da
politici nije
mesto za stolom – pa ste moţda priĉali o vremenu? Mada vi, koliko mogu da
primetim, imate tu kod vas uvek isto vreme.―
Još sam mogla da osetim ukus narandţe na usnama, kada sam ih oblizala
jezikom. Zamislila sam se nad onim što je sultan rekao o ĉinjenici da
pokušava da
spreĉi rat. Rat koji je Ahmed potpirivao. Da bi odavanje tog podatka pomogla
pobunjenicima, ali bi moţda naškodilo MiraĊiju.
„Sultan kreće na Šaramo taj.― Gurnula sam ruku pod bluzu da izvuĉem
mapu
puteva za snabdevanje. Crreţ Nuršamovog oklopa bio mi je obmotan oko
nadlaktice. „Pet stotina ljudi će napustiti Izman za tri dana da bi se zaputili u
taj
grad preko Ilijaza.― Sam nije ništa rekao dok sam izvlaĉila poverljive
podatke iz
151
odeće. Što je za njega bilo zaista pohvalno. „Previše ih je da bismo ih
zaustavili. Iz
ili Maz lako mogu da stignu tamo pre sultanovih odreda da ih upozore i sve ih
evakuišu.―
„Gde da ih evakuišu?―, reĉe Sam.
„Ne znam.― Konaĉno sam izvukla mapu Izmana ispod pojasa šalvara, te se
zavalih i opruţih bolne noge po postelji od jastuka tako da mi završiše pod
skutima
njegove pozajmljene dolame. „Ili da ih izvuĉete, ili da neko nagovori Ahmeda
da
dopusti Dalih da bar pokuša da uĉini da ĉitav grad nestane dovoljno dugo da
zbune
sultanovu vojsku. Reci Šazad. Ona će već znati šta da radi.―
„Ti, izgleda, već znaš šta treba da se uradi.―
Slegnula sam ramenima. Provela sam pola godine slušajući Šazad i Ahmeda
kako smišljaju strategije. Ponešto sam i nauĉila od njih. „I to nije sve.―
Prepriĉala
sam Samu kretanje ostalih vojnika, muĉeći se da se prisetim svih pojedinosti s
ratnog veća. Jedan deo je putovao na jug na podruĉje koje je Ahmed bio
osvojio.
Pošto su nanjušili slabost. Ali to je bila samo diverzija. Saramotaj je bio jedini
grad
koji su zasad nameravali da povrate.
„Kada vojska krene da napušta grad, on više neće biti toliko krcat
vojnicima―,
ukazala sam mu. „Šazad je rekla da polovina pobunjenika ionako ne zna šta
da
radi; sad im se, eto, pruţa dobra prilika da to promene. Putevi kojima pristiţu
zalihe vojsci, a na ovoj drugoj ne znam šta je obeleţeno―, pokazala sam mu
crvene
taĉkice, „ali mislim da vredi proveriti.― Pruţila sam mu sveţanj papira i sve
ostalo
ĉega sam se setila s ratnog veća, svaki je podatak bio cigla u izgradnji mira u
MiraĊiju koju smo lako mogli da obrušimo, koju smo mogli da zgrabimo i
upotrebimo kao oruţje u pobuni. Usput sam pokušala da odagnam osećaj da
sam
izdala ĉitavu zemlju sa svakom izgovorenom reĉju.
152
Glava 26
Pošto sam sada mogla da napuštam harem, gledala sam da se u njemu što
manje
zadrţavam. Taman i da je dvor bio pusta bestragija ravna Poslednjem Okrugu
ne bi
me bilo briga, dok god sam bila slobodna od Kadira, Ajet i ostalih ţena iz
njegovog jata.
Nekoliko sati dnevno morala sam da prisustvujem sultanovim sastancima. Sa
svim stranim izaslanicima sastajao se odvojeno. Albijanski poklisar beše neki
starac bledih ruku prekrivenih staraĉkim pegama, koje mu toliko drhtaše da
nije
mogao da drţi pero u ruci. Ĉula sam kad je rekao svom zapisniĉaru da ga
podsećam na njegovu unuku. Nije lagao onako bestidno kao Galanac, ali zato
nije
ni došao spreman da nam preda istinu. Moţda jeste bio navukao dobroćudnije
lice,
ali hteo je nešto od nas isto kao i Galanac. Sićani nisu imali poklisara. Poslali
su
nekog vojskovoĊu koji me je podozrivo posmatrao dok sam izgovarala svaku
bogovetnu reĉ.
Sedela sam iza sultana na svim sastancima, zdesna, tako da moţe da me vidi
dok neko priĉa i odmah zna da li govori istinu. Zahvaljujući meni, ljudi koji
pregovaraju oko prekida vatre morali su da budu pošteni. Usput sam doznala
sve
što sam mogla. Doznala sam gde su nam strani odredi rasporeĊeni duţ
granice.
Doznala sam kome je sultan verovao i šta je sve znao o pobuni. Njegov sin
Rahim,
Lejlin brat, prisustvovao je svakom sastanku bez izuzetka. Gotovo da uopšte
nije
priĉao, osim ako ga otac ne bi nešto neposredno pitao. Par puta sam ga
zatekla
kako gleda u mene.
Već nakon nekoliko sastanaka shvatila sam da neću moći u potpunosti da
izbegnem Kadira van harema. Tu i tamo je znao da se pojavi na pregovorima,
pa bi
bahato zauzeo mesto za stolom. Za razliku od brata, on je iznosio mišljenje i
kad
otac to nije traţio. Jednom sam ĉak primetila da jedan od ministara prevrće
oĉima
dok im se Kadir obraćao.
Za Kadira mi se ĉinilo da je jedina osoba koja moţe da izvuĉe pokoju
ishitrenu reĉ iz princa Rahima. IzmeĊu dva princa stalno je varniĉilo kao
izmeĊu
dva kremena. Pamtila sam šta je sultan rekao, da bi Rahim bio dobar izbor za
suhima da se nije toliko vodio osećanjima. Ja zasad nisam videla da je
iskazivao
bilo kakva osećanja sem mrţnje prema Kadiru.
U harem sam se vraćala svake noći da se u smiraj dana vidim sa Samom i
predam mu sve što sam sakupila.
Ostatak dana bila sam slobodna da provedem kako god sam ţelela van zidova
harema. Istraţivala sam nesmetano koliko sam mogla, paţljivo izbegavajući
153
strance koji su polagano preplavljivali dvor. Bilo je još stotinu drugih bašti po
kojima je cveće toliko bujno cvetalo da sam nekad jedva mogla da otvorim
vrata, i
po kojima se ĉinilo da muzika doleće kroz zidine zajedno s lahorom koji je
mirisao
na so i ĉist vazduh. Tek kada sam se uspela na neku kulu koja je gledala na
vodu,
pa mi je nalet istog tog vazduha naglo zahvatio odeću i kosu, shvatila sam da
se
radi o moru. Ono kratko vreme što sam provela na moru bila sam omamljena i
okovana. Morski vazduh mi ipak nije probudio sećanje na to. Već na sedenje
na
prašnjavom podu radnje, na mestu koje ne moţe biti dalje od vode, gde sam
prstima prelazila po tetovaţama na Dţinovoj koţi.
Kada sam zašla iza nekog ćoška, ugledala sam jednu priliku kako hramlje
ispred mene, koja mi se uĉinila toliko poznata da sam bila spremna da se
okrenem i
pobegnem. Toliko sam se naglo zaustavila kad sam ga ugledala, da je straţar
koji
me je toga dana pratio uleteo pravo u mene. Posramljenost na njegovom licu
beše
najdublji izraz koji sam ikada uspela da izvuĉem od bilo kojeg od njih. Bilo
mi je
drago da saznam da su ipak bili ljudska bića negde ispod te njihove uniforme.
Ispostavilo se da se radilo o nekom albijanskom vojniku, ranjenom
miraĊijskim
metkom pre prekida vatre. Setila sam se da Tamid ionako više ne šepa.
Dobro mi je išlo to moje toboţe besciljno tumaranje. Sultan, meĊutim, nije
bio toliko glupav da mi da potpunu slobodu kretanja po dvoru; neki od
vojnika
ĉekao bi me pred kapijom harema svakoga jutra da bi se neĉujno prilepio uz
mene
poput senke. Vojnici su se svakoga dana menjali, i nijedan mi se nije obraćao
osim
da mi kaţe da me traţe na sastanku. Ukoliko bih pokušala da skrenem negde
gde
ne smem, ĉuvar bi se naprosto pretvorio u zid izmeĊu mene i kojeg god
prolaza ili
vrata na koja sam se bila namerila. Dobro naoruţani zid koji bi nastavio da
zuri
ispred sebe dok ne shvatim poruku.
Što ne znaĉi da sam nameravala da odustanem. Nekako sam morala doći do
Bahadura. Dţinija. Mog oca. Sultanovog novog skrivenog oruţja. Morala sam
da
pronaĊem neki naĉin da ga oslobodim pre nego što ga sultan upotrebi da bi
nas sve
zbrisao. Volela bih da mi buĊenje s osećanjem da sam u nekoj nevolji uopšte
nije
bilo poznato. Ali harem me jeste donekle razmazio. Nekada bi me pojava
uljeza
probudila daleko pre nego što bi mi se primakao dovoljno blizu da mi stavi
seĉivo
uz vrat.
Naglo sam se pridigla na krevetu, srca uspaniĉenog u grudima, spremna da se
suoĉim s kakvom god to pretnjom koju mi je noć spremila. S vojnicima.
Zlodusima.
Nešto još gore. Ajet.
Odsjaj gotovo punog meseca zatreperio je po seĉivu u njenoj ruci kad se
odmakla od mene. Ne, nije se radilo o seĉivu: već o makazama. A još opasniji
beše
kez na njenom licu. Drugom rukom ĉvrsto je stezala dugaĉku crnu pletenicu.
154
Ruka mi polete ka temenu. Poslednja osoba koja se setila da bi mogla da me
ošiša bila je moja majka pre nego što je umrla. U godinama nakon toga,
dosegla mi
je do polovine kiĉme, mada mi je uglavnom bila smotana pod maramom. Sad
mi se
naglo završavala tik iznad ramena.
„Da vidimo koliko će te ţeleti sada kad izgledaš kao deĉak―, Ajet je
podrugljivo obavila deo otfikarene kose oko prsta.
A mene obuze bes, mnogo ţešći nego što je nešto tako glupavo i sujetno
trebalo da izazove u meni. No, nije me bilo briga da li je glupavo ili sujetno.
Skoĉila sam najbrţe što sam mogla, bacivši se na nju. Nije stigla ni da
ustukne,
makaze se već naĊoše u mojoj ruci. Moţda nisam mogla da je povredim, ali
ona to
nije znala. Pritisnula sam joj oštricu uz gušu, te sa velikim zadovoljstvom
primetih
da je razrogaĉila oĉi.
„Slušaj me dobro!―, uhvatila sam je za prednji deo dolame, da ne bi mogla
da
šmugne. „Imam ja mnogo vaţnije brige od tvoje ljubomore zbog vrludanja
tvog
muţa. Bolje se ustremi na nekog ko zaista ţeli da ti ga ukrade.―
Ajet se na to gorko nasmejala, miĉući grlom pod tupim makazama
priljubljenim uz vrat. „Ti stvarno misliš da se ovde radi o ljubomori? Misliš
da
ţelim Kadira? Ja samo ţelim da preţivim u haremu. Ovo mesto ti je kao
bojište.
Mislim da si toga i sama svesna. Jer ne znam zašto bi inaĉe uklonila Munu i
Uzmu?―
„Šta to lupetaš?― Trudeći se iz petnih ţila da se drţim podalje od Kadira i
njegovih ţena, nisam provodila dovoljno vremena u haremu da bih primetila
bilo
šta o Uzmi još otkad je pokušala da me ponizi pred dvorom.
„Uzma je nestala―, reĉe Ajet podrugljivo, ali joj se sada već zapaţao strah u
oĉima. Devojke poput nje padale su kao muve, a ona je imala samo ove jedne
makaze da se zaštiti. „Isto kao i Muna. Ljudi sve vreme nestaju iz harema. Ali
Kadir je imao samo tri ţene MiraĊijke. A onda se ti pojaviš i dve od njih
nestanu.
Tebi je to sluĉajnost?―
„Nije.― Sluĉajnost se ne bi toliko grubo našalila s nama. Dţin mi je to
jednom
kazao. „Ali znam da ja nemam veze s tim.―
Trebalo mi je pola prepodneva sledećeg dana da pronaĊem Širu. Opruţila se
po
prestolu od jastuĉića u hladu golemog drveta okruţena s pet-šest sluškinja.
Dve
ţene su je ĉuvale, jedna joj je stavljala hladne obloge na koţu, jedna ju je
hladila
lepezom, a jedna joj je masirala stopala. Poslednja je stajala nepomiĉna, ali
spremna, drţeći orošen ibrik u ruci. Izgledalo mi je kao da joj je, tako
rumenoj,
bilo nelagodno da stoji tik izvan hladovine.
Sve mi se ĉinilo da je budući sultan MiraĊija već imao okupljen dvor oko
sebe, pa makar i bio sin laţnog Plavookog Bandita. A Šira je to dobrano
koristila,
155
bar još tih nekoliko nedelja koliko joj je ostalo pre poroĊaja. Daleko je
dogurala od
Prašnjavog Druma.
Kad sam se primakla, jedna od sluškinja koje su ĉuvale straţu zapreĉila mi je
prolaz. „Blaţena suhima ne ţeli danas društvo.― Jeste, pošto mi blažena
suhima
danas baš izgleda kao osamljeni samotnjak, našlo mi se navrh jezika, ali moja
demĊijevska strana nije prepoznala razliku izmeĊu zajedljivosti i laţi. Morala
sam
da se zadovoljim podizanjem obrve ka toj skupini kojom je bila okruţena.
Nešto
mi se ĉinilo da ta ţena nije ljubitelj ironije.
„Šira―, doviknula sam sluškinji preko ramena. Pridigla je glavu taman toliko
da zaškilji u mom pravcu, sišući košticu datulje koju je drţala prstima.
Navukla je
ozlojeĊen izraz lica, ali je ipak mahnula rukom.
„Pusti je.― Sluškinja se nevoljno pomakla. Uputila sam Širi jedan reĉit
pogled.
Još jednom je teatralno uzdahnula, pa ih je otpustila. Sve je na njoj, od
odmahivanja prstima do naĉina na koji je bila opruţena, delovalo nekako
lenjivo,
ali me njen oštar pogled ni u jednom trenutku nije napuštao. „A zato je, dakle,
Ajet
traţila makaze―, rekla je umesto pozdrava, kad joj se dvorjanke razidoše. „E,
baš
sam se bila pitala. Da znaš da sam se razmišljala da ti je celu odseĉem još u
Prašnjavom Drumu dok si spavala na par koraka od mene, ali me je brinulo da
bi
kratka frizura zapravo mogla da ti stoji.― Nakrivila je glavu: „Biće da nisam
bila u
pravu.―
„Naterala si Sama da ti krišom unese makaze?― Zatekoh sebe kako cupkam
krajeve kose koji su mi jedva dopirali do ramena, te spustih ruku. Što Širi nije
promaklo.
„Tebe to iznenaĊuje?― Prešla je rukama preko nadutog stomaka.
Verovatno nije trebalo. Šira i Sam moţda jesu koristili jedno drugo, ali ipak je
ona nosila dete koje je oboma nešto znaĉilo. Ja sam pretpostavljala da je
dosad već
bio uz nas. Sama pomisao da je izazivao nevolju i na nekoj drugoj, nama
nepoznatoj strani dok je krišom iznosio podatke za nas izazvala je u meni
nelagodu. A lagala bih da kaţem kako se nisam bar malĉice naljutila što je sa
mnom umeo da bude toliko druţeljubiv, dok meni iza leĊa nekome
obezbeĊuje
oruĊe da me ponizi.
„Budi zahvalna što sam odbila da joj obezbedim noţ. Prerezana guša stajala bi
ti još gore od―, neodreĊeno je mahnula rukom, „toga!―
Progutala sam oštru opasku. U datom trenutku nisam smela da se upuštam u
rat reĉima sa svojom sestrom od tetke. „Kakvu to igru igraš, Šira?―
„Igru preţivljavanja.― Šira mi je pruţila ruku, otvarajući i sklapajući šaku
poput zahtevnog deteta. Uhvatila sam je za ruku da joj pomognem da se
uspravi
kako bi mogla da me gleda pravo u oĉi umesto da me gleda odozdo. Polagano
se
pomerila, zaštitniĉki se drţeći jednom rukom za trbuh. „Sve bih uĉinila samo
da
moj sin preţivi.―
156
„A šta ćeš ako ti se rodi sin koji liĉi na Sama?―, zapitala sam je. „Plave su
oĉi
popriliĉno sumnjive na ljudima iz pustinje, ja da ti kaţem.―
„Neće liĉiti―, to je rekla toliko odluĉno da sam gotovo mogla i da poverujem
da je reĉeno mogla da pretvori u istinu, kao da je ona demĊi, a ne ja. „Nisam
sve to
uradila da bih na kraju omanula. Znaš li ti koliko sam se samo trudila da
nikada ne
budem sama u haremu još otkad se saznalo da sam trudna? Te makaze sam
razmenila za Ajetinu tajnu koju mogu da koristim kao štit protiv nje. Jer
moram da
je drţim podalje od sebe, više nego što moram da je drţim podalje od tebe. Da
me
ne shvatiš pogrešno, ti im odliĉno odvraćaš paţnju, ali ĉim se porodim, sa
ostalim
njegovim ţenama je završeno, osim ako mu i one ne podare sina. A ne mogu. I
sve
su toga svesne. I da li onda zaista misliš da bi ubijanje trudnice da bi sama
ostala u
ţivotu bilo Ajet ispod ĉasti?
Videla sam na šta si sve spremna da bi ostala ţiva, Amani. Znam da me
razumeš.―
Tamid koji krvari u pesku. Odagnala sam tu sliku iz glave. ,A zato su Muna i
Uzma nestale? Da bi ti preţivela?―
„Zanimljivo―, Šira je nastavila da sisa košticu datulje meĊu zubima. „Ja sam
mislila da su Muna i Uzma tvoje maslo. Imajući na umu koliko si se zbliţila
sa
sultanom. One baš i nisu bile fine prema tebi. A meni se ĉini da sad imaš moć
da
uĉiniš da nestanu ako poţeliš…―
Da sam htela da ih se otarasim, počela bih od Ajet. I tu sam misao potisnula u
glavi. „Dobro, ako već nije ni moje ni tvoje maslo…? Devojke ne mogu tek
tako
da ispare.―
„Van priĉa, verovatno ne mogu―, Šira je prešla jezikom po zubima zagledana
negde u daljinu zabrinuto namreškanih obrva. Da bi zatim naglo vratila paţnju
na
mene. „Kad bih, recimo, htela neku pomoć od tebe―, Šira je skinula jednu od
obloga sa ĉela. „Šta bi traţila u zamenu?―
„Zašto bih ti pomagala?―, prekrstila sam ruke. „Imam tvoj ţivot kao zalog
ako
mi nešto zatreba. Šta drugo mogu da dobijem od tebe?―
„Tebi ovo preţivljavanje ide mnogo gore nego što sam oĉekivala―, Šira mi je
zaista zazvuĉala ogorĉeno. Kao da smo opet deca, a ja previše glupava da
shvatim
pravila neke igre koju je smislila u školskom dvorištu.
„Pa, ti mi onda reci kako ćemo se igrati.―
„Ţelim neke podatke―, reĉe Šira. „Videla sam te s Lejlom. Onom ţgoljavom
princezom bez ikakve ljupkosti.―
„Šta s njom?―, ĉak sam i samoj sebi zazvuĉala kao da je branim. Ono malo
vremena što i jesam provodila u haremu, obiĉno je bilo uz Lejlu. Zajedno smo
jele.
Ja bih obiĉno jela, a njoj bi se hrana ohladila pošto bi svu paţnju usmerila u
neku
novu mehaniĉku igraĉkicu koju bi sastavljala.
„Nešto je smislila―, reĉe Šira otvoreno.
157
„Lejla?―, ovoga puta nije mi uspelo da prikrijem uzdrţanost u glasu. „Jesi li
sumnjiĉava zbog svih onih igraĉaka koje pravi deci, ili zbog toga što je i sama
još
uvek dete?―
„Šunja se unaokolo.― Šira je uzela svezu vlaţnu oblogu. „Izlazi iz harema, a
ja
nemam pojma kuda ide. Ne mogu za njom. Ali ti moţeš.―
„Zanima te kuda ide?― Bilo je teško uzeti je za ozbiljno kad je optuţivala
nekoga dve godine mlaĊeg od nas. „Brine te jedna Lejla?!?―
„Naravno da ne―, Šira je zakolutala oĉima. „Brine me njen brat.― Princ
Rahim. Aha. To već i nije zvuĉalo toliko besmisleno. „Priĉa se da mu je
njegov
otac sultan popriliĉno naklonjen.― To je bar bilo istina. Setila sam se šta mi
je
sultan rekao o Rahimu one noći uz paĉetinu.
„Misliš da se nameraĉio na presto―, najednom shvatih u kom smeru
razmišlja.
IzmeĊu Rahima i Kadira nije bilo ljubavi. Ja samo nisam mislila da ga mrzi
toliko
da bi mu otimao ţene. Ali ako jeste, Šira bi morala da bude meta.
„Vidi, vidi, nisi ti toliko glupa koliko se ĉiniš―, Šira je stavila novu oblogu
preko ĉela; voda joj se slila u potoĉićima niz obrve i obraze. „Kolaju glasine
da je
pre nego što je Kadir dokazao da moţe da dobije naslednika―, prešla je
rukom po
nabreklom trbuhu, „sultan bio na korak da mu oduzme presto. Priĉalo se da
mu je
Rahim bio miljenik. Zašto bi inaĉe opet bio na dvoru kad je zapovednik u
Ilijazu?―
Na pomen toga naziva, zapekla me je strana na kojoj sam nosila oţiljak od
metka.
Ilijaz je bio bolni podsetnik na moje ranjavanje. „Ako se jeste ustremio na
presto, i
ako koristi sestrino poznavanje harema da dode do njega, hoću da budem
obaveštena. A mora da postoji nešto što bi ti ţelela zauzvrat za podatke o Lejli
i
njenom bratu.―
Lejla mi je pomogla kada sam morala da izaĊem iz harema. Pruţila mi je
smernice prvih dana u haremu. Spasla me je od Kadirovih ţena. Ništa bolje od
drugarice nisam imala unutar ovih zidova.
A više nisam bila devojka koja izdaje prijatelje. MeĊutim, Šira to nije znala.
Znala me je kao devojku iz Prašnjavog Druma koja je ostavila Tamida da
iskrvari
u pesku. Koja bi uradila sve što treba da bi dobila šta ţeli.
Ali u glavi mi se već zaĉela neka zamisao. Traţila sam neki naĉin da se
otarasim svog ĉuvara. Ovo bi moglo biti rešenje.
„Recimo da mi zatreba nešto da odvrati paţnju? Straţarima?―
„Nešto poput trudne sultime koja se pravi da joj je poroĊaj otpoĉeo
nedeljama
pre vremena?― Brzo se nadovezala.
„I onda još oni iz Prašnjavog Druma priĉaju da si tupava koliko si lepa.―
Nisam mogla da se suzdrţim, ma koliko pakosno bilo. Još sam se ljutila na nju
zbog kose.
„Pa, ja sam ti izdrţala šesnaest godina uz mnogo manje nevolja nego ti―,
primetila je Šira. ,A zašto uopšte treba da im odvraćamo paţnju? Hoćeš da se
158
išunjaš da bi videla onog tvog bogalja koji se skriva negde na dvoru? Jer ako
je
tako, treba da znaš da te moţda neće doĉekati raširenih ruku kao što se
nadaš.―
„Tamid se tebe ne tiĉe―, palcem sam pritisla bolno mesto s metalom na ruci.
To mi je sada već gotovo preraslo u tik. Pronašla mi je bolnu taĉku. A po
osmehu
koji joj je zatitrao na usnama, znala sam da je i sama toga bila svesna.
„Aaa, znaĉi ipak znaš da je tu.― Videla mi je odgovor jasno ispisan po licu.
„Oboje su nas oteli. Zato što si nas ti ostavila na cedilu.―
„Ti si i htela da odeš, jer je Fazim završio svoje s tobom.― To ju je toliko
pogodilo da sam skoro zaţalila kad sam joj ugledala zateĉenost na licu. Ali
ona je
mene prva napala. Nije pametno ţackati nekog ko te zna ĉitavog ţivota. Niko
iz
tog ne izaĊe kao pobednik.
Šira je ponovo navukla masku sultime. „Obećaj da ćeš mi doneti podatke o
Lejli i odvratiću im paţnju.― Ispruţila mi je ruku, nakićenu novim grivnama
od
zlata. Jednu od njih sigurno je već dala Samu za one makaze kojima mi je
kosa
odseĉena. Sad nestrpljivo zazveketaše jedna o drugu. „Jesmo li se dogovorile?
―
Prihvativši njenu ruku, povukla sam je na noge. „Hajdemo.―
Moram da priznam da Šira uopšte nije bila loša glumica. Jauci su joj bili
toliko
uverljivi da sam se ĉak i ja u par navrata zabrinula da bi sudba bila dovoljno
okrutna da joj stvarno pokrene poroĊaj u trenutku dok se pretvara. A vala se
jeste
dobrano oslonila o mene kad smo se zateturale kroz haremsku kapiju.
Kricima i
jecajima zaglušila je reĉi koje sam uputila ĉuvaru koji me je ĉekao. Bio je
mlad,
oĉi mu se usplahireno iskolaĉiše kad mu se suhima srušila u naruĉje.
Šira se istog trena prebacila s mog ramena na njegovo da mu privuĉe svu
paţnju i obesi se o njega dok se ja ne izvuĉem iz njegovog vidokruga. Naĉas
je
okrenuo glavu za mnom, prisetivši se svog zaduţenja. Ali mu je Šira novim
vriskom smesta opet odvratila paţnju.
Ja uto zbrisah, davši se trkom najbrţe što sam mogla. Širini vrisci već su
poĉeli da slabe iza mene, kada sam preko dvorišta jurnula u dvorske hodnike
što
vodiše ka Havinom mozaiku. Ranije su mi govorili da su mi oĉi boje mora po
vedrom danu.
Da su nijanse pustinjskog neba. TuĊinske oĉi. Izdajniĉke oĉi.
Da budem iskrena, ja nikada ni na kome nisam videla istovetnu boju oĉiju
dok
nisam srela Nuršama. Imali smo oĉeve oĉi.
Za mene je bio potpuno stran osećaj kad se iste te plave oĉi zagledaše u mene
iz gvozdenog kruga u kojem je Bahadur sedeo pošto se spustih stepeništem u
dvorske podrume. Nije ništa rekao dok nisam stigla do ivice kruga. Nisam ni
ja.
„Ne bi trebalo da budeš tu, jelda?―, Bahadur mi se napokon obratio.
159
O ocu sam vrlo retko razmišljala u godinama nakon što sam shvatila da mi
majĉin muţ zapravo nije otac. S ovim mojim plavim oĉima, oduvek sam
smatrala
da je sigurno bio neki strani vojnik, a nisam ţelela da ispadne da sam
polustrankinja. Zato nisam ni razmišljala o tome.
Otkako sam doznala da sam demĊi, bila sam već nešto znatiţeljnija. Otkako
sam saznala da su moje oĉi obeleţje koje sam nasledila od oca zajedno s
mojom
moći. Pitala sam se kako će izgledati kad se konaĉno naĊemo oĉi u oĉi, samo
nas
dvoje.
Nisam oĉekivala da ću biti ovoliko besna.
„Tu sam jer mi moraš reći kako da te oslobodim―, prekrstila sam ruke da
zadrţim bes u sebi. Nije sada bilo ni vreme ni mesto za njega. „Ne zato što mi
je
nešto naroĉito stalo da izaĊeš odavde i opet kreneš da mi praviš demĊijevsku
braću
i sestre koji bi mogli da unište svet. Ali ne bi mi već bilo svejedno ako te
sultan
iskoristi da bi ţive spalio sve svoje neprijatelje ili zatrpao gradove peskom.―
„Samo sam jedan grad zatrpao peskom.― Mislio je na Masil, shvatih. Bila
sam
tamo, s Dţinom. Još dok nisam ni znala šta sam. Još dok nismo prešli pešĉano
more.
„I nije ti palo na pamet da si moţda malko preterao?―, upitala sam ga.
Bahadur me je pomno posmatrao, ne trepćući tim plavim oĉima. „Ne treba da
me oslobaĊaš, Amani. Postojim još od postanka sveta. Nije mi ovo prvi put
da me
sazove i zatoĉi neki smrtnik s više pohlepe nego opreza u sebi. Naposletku se
uvek
nekako oslobodim, na ovaj ili onaj naĉin. Nije bitno kad taĉno.―
„E pa meni jeste bitno―, reĉi mi izleteše ţešće nego što sam htela. „Ti moţda
moţeš da ţiviš veĉno. Ali naš soj je poznat po pomanjkanju vremena. Mi samo
ovo
imamo. Ovo je sve što bilo ko od nas ima. A treba još i rat da dobijemo pre
nego
što ga potrošimo, da nam se u suprotnom ţivoti ne bi pre vremena završili.
Nego,
reci ti meni, ako si već toliko puta bio zarobljavan, postoje li neke reći kojima
mogu da te oslobodim?―
„Postoje, ali ih ja ne znam. Ima, ipak, i jedno drugo rešenje. Koje je tebi već
poznato. Jer znam da znaš priĉu o Akimu i njegovoj ţeni.―
Majka mi je priĉala tu priĉu kad sam bila mala. Godinama je se nisam setila.
Akim je bio uĉenjak. Mudar, ali siromašan ĉovek. Znanje nije uvek donosilo
bogatstvo, šta god sveti spisi govorili. U svojim istraţivanjima naišao je na
pravo
ime nekog dţinija.
Upotrebio ga je da bi dozvao dţinija sebi i zatoĉio ga u krugu od gvozdenjaka.
Kad se jednog dana Akimova ţena spustila u podrum po šećer, zatekla je
dţinija. Muţ ju je dosta zapostavljao zbog svojih knjiga. Stoga ju je dţini lako
obmanuo. Kazao joj je da će joj, ukoliko ga oslobodi, dati dete koje je toliko
ţelela.
I tako je Akimova ţena narušila krug od gvozdenjaka oko dţinija i oslobodila
ga.
160
Moja majka bi u tom delu priĉe, obiĉno napravila dramsku pauzu da bi bacila
šaku baruta u ognjište da u njemu prasne. Osloboditi dţinija a ne oterati ga
odgovarajućim reĉima bilo je kao da oslobaĊate vatrenu stihiju.
Dţini je Akimovu ţenu ţivu spalio, a s njom i ostatak kuće.
„Ubio si Akima i njegovu ţenu―, nije se radilo o pitanju. Već o istini.
„Jesam―, u glasu nije imao ni trunke kajanja. „E, tad moţda i jesam malo
preterao―, priznao je.
Moraćemo da prekinemo krug. Samo što ovaj krug nije bio od novĉića. Bio je
ugraĊen u pod. Trebalo bi nam nešto snaţno. Nešto nalik barutu.
Bahadur mi je bio otac. Nisam mislila da bi mi spalio utrobu. Ali nikad se ne
zna.
„Postoje i drugi naĉini da otkriješ kako da me oslobodiš. I drugi poseduju
takva znanja.― Bahadur me je posmatrao iz svog kruga. Bio je neprirodno
miran.
Nijednom se nije uzvrpoljio, nije petljao oko odeće kao što bi ljudi radili.
„Zašto si
se toliko namuĉila da doĊeš ovamo i vidiš me, Amani?―
„Sećaš li se moje majke?―, sama sam sebi bila odvratna što ga pitam tako
nešto. Što me je zanimalo da li je pamtio jednu ţenu meĊu, bila sam sasvim
sigurna, više hiljada njih iz minulih godina. „Zahija Al-Fadi? Iz Prašnjavog
Druma. Sećaš li je se?―
„Ja se sećam svakoga―, jesam li to uoĉila promenu u oĉevom glasu, blagu
promenu ravnog, ispraznog tona kojim mi se dotad obraćao? „Majka ti je bila
veoma lepa. Liĉiš na nju. Dala se u beg od kuće. Kroz planine. Ne bi daleko
stigla.
Imala je zaliha za samo nekoliko dana, ne za pravo bekstvo. U nekom
trenutku bila
bi primorana da se vrati ili da umre. A ja sam bio upao u jednu od zastarelih
zamki
tvog naroda. Od onih što postavljate burakijima. Prostog oblika, ali pošto je
bila od
gvozda obavila je svoj posao. Zahija me je zatekla u njoj. I oslobodila me.―
„Pa, što je onda nisi spasao?― Eto ga. Pitanje koje sam zapravo htela da
postavim. Ne da li je moja majka ostavila bilo kakvog trajnog traga na ovog
besmrtnika, na ovo moćno biće, već zašto mu to nije bilo dovoljno da bi joj
spasao
ţivot. Kako je mogao da je ostavi sa mnom, detetom zbog kojeg će na kraju
umreti
štiteći ga, i da nema bar toliko obraza da se umeša? „Mogao si, zar ne?
Mogao si
da je spaseš.―
„Jesam. Mogao sam da se pojavim onog dana kad je tvoj narod rešio da je
obesi, da odseĉem uţe i odnesem je odatle. Kao u svim onim priĉama koje ti
je
priĉala u detinjstvu. Ali s kojom svrhom? Da bih je drţao u kuli kao svoju
ţenu još
koju godinu? Bila je smrtnica. Ĉak ćeš i ti, koja poseduješ nešto od moga ţara,
umreti jednoga dana. Tako to ide kod vas. Jedino što vi umete da radite bez
greške
i omaške. Da sam je tada spasio, kasnije bi svakako umrla na neki drugi
naĉin.―
„Ali imala bi više vremena―, zaĉula sam suze u sopstvenom glasu. „Mogli
smo da pobegnemo.― Njena smrt tad ne bi bila moja krivica.
161
„Ti i jesi pobegla―, rekao mi je.
Raţestih se. „I nikad ti ne dojadi što ti ni do koga nije stalo, nikada, za sva
vremena?― Nisam htela da zaplaĉem pred njim. Bilo mi je mrsko što mi je
uopšte
stalo da li ću zaplakati pred njim. Ali bilo je već kasno. Tako uplakana, zaĉuh
korake u daljini. Vojnici stiţu po mene. „Pustio si da mi obese majku. Pustio si
da
se ja i Nuršam suoĉimo usred rata – oboje tvoja deca!― Bat se sad već mogao
ĉuti
iza mene. Proderala sam se: „Samo si stajao i gledao dok sam drţala noţ
uperen u
stomak! Ti koji si nas stvorio. Zašto ne mariš za nas?― No, tad je već bilo
prekasno.
Vojnici su me zgrabili i otrgli od oca, pa me odvukoše stepeništem dok sam
im se
opirala, i dalje viĉući.
Nešto me je bocnulo u vrat. Iglica, shvatih, u rukama straţara. Bilo je neĉega
na metalu. Odmah sam shvatila. Nešto da me uspava.
Najednom mi se sve zbrzalo u glavi. Osetih da mi se tlo ljulja pod nogama.
Tresnula bih o pod da me neko nije uhvatio. Snaţnim rukama.
„Amani―, moje ime se probilo kroz buru osećanja. „Drţim te.―
Dţin.
Ne. Ĉim mi se vid razbistrio, videh da me je sultan pridigao. Bio je snaţan.
Pokušala sam da mu se otmem, ali mi je jednim hitrim pokretom podvukao
ruke
pod kolena da me podigne u naruĉje kao da sam dete. A onda se podigao i
zakoraĉio, i ja mu skliznuh bliţe srcu.
„Htela sam…―, pokušala sam da smislim neku poluistinu da prikrijem to što
sam uradila. Usta mi se osušiše ĉim su opojna sredstva proradila, te osetih
muĉninu.
„Htela si da vidiš oca.―
Ĉekala sam da mi odredi kaznu. Da se razbesni. Iz prijatne hladovine
dvorišta,
prošli smo kroz još jedna vrata. Krošnje drveća raširiše se visoko iznad mene
sa
suncem koje im je treperilo kroz granje.
„Da―, priznala sam. I to i beše puka istina. Htela sam da se suoĉim s njim.
Htela sam objašnjenje. Sad sam već lebdela negde izmeĊu sna i jave. Poĉela
sam i
da drhtim. Svakim delićem tela htela sam da se sklupĉam uz toplinu tuĊeg
tela koje
me je nosilo. Kao da sam detence koje otac nosi u rukama.
Ali on nije bio moj otac. Bio je Ahmedov, Dţinov, Nagibov, Kadirov,
Rahimov i Lejlin, bio je ubica.
Kao kroz maglu, shvatih da smo u haremu. Osetih da je sultan kleknuo kako
bi me spustio na krevet prekriven brdom jastuka koji me okruţiše.
„Oĉevi ĉesto umeju da nas razoĉaraju, Amani.―
162
Glava 27
Kad sam se probudila, pored sebe ugledah poklon. Ostavili su mi ga dok sam
spavala, upadljivo savršen paketić upakovan u papir i mašnu u neurednoj
gomili
jastuĉića razbacanih po sobi. Polako mi se pojavio pred oĉima dok sam se
vraćala
iz omamljenosti.
Pridigla sam se na laktove, ne obazirući se na bokal vode pored sebe. Ma
koliko mi usta bila suva, ne bih se igrala neĉim što bi opet moglo da me
uspava.
Oprezno gurnuh poklon nogom, napola oĉekujući da se radi o nekoj Ajetinoj
smicalici. Pošto nije prasnuo, konaĉno sam ga uzela u ruke.
Ispod papira pojavila se plava tkanina. Dolama. Tkanina bese one boje koju je
more imalo kad sam ga nakratko nazrela s palube broda. Rub i rukavi behu
opšiveni zlatnim koncem. Kada sam se bolje zagledala, shvatih da se radi o
priĉi o
princezi Havi u finom zlatovezu. Na desnom rukavu, na kojem jaše po
pustinji na
burakiju, bilo je ĉak i majušnih zlatnih perlica koje su prikazivale prašinu koja
mu
se digla za kopitama. Nikada ništa lepše nisam videla.
Ja sam skoro ceo svoj ţivot mrzela da nosim plavo. Samo bi mi još više
istaklo oĉi. Jedan od hiljadu razloga zašto sam volela onu crvenu maramu
koju je
Dţin ukrao za mene. No, ovu dokinu nisam mogla da zamrzim.
Navukla sam je, uţivajući u osećaju tkanine na koţi. Tad mi je i palo na
pamet da nikada ranije nisam nosila neki odevni predmet koji neko drugi nije
nosio
pre mene. U Prašnjavom Drumu sam obiĉno nosila odeću koju bi moja
rodbina
odbacila. Kad sam pobegla u Klekovgrad, i tamo sam sebi kupila nošenu
odeću.
Ĉak je i moja odeća iz pobunjeniĉkog tabora bila Šazadina. Ovo je bila prva
stvar
koju sam ikada obukla a da mi zaista paše. Napravili su je za mene. Znala sam
šta
to znaĉi.
Oprošteno mi je što sam bila da vidim Bahadura.
I pored sultanovog dara, nisam znala šta sam izgubila iskradanjem iz harema.
Sultanovo poverenje, sigurno. Slobodu, verovatno. Ništa ga nije spreĉavalo da
me
u svega nekoliko reĉi liši slobode koju mi je darovao. I pritom bi imao prava
da mi
više ne veruje van harema. Prešla sam palcem po ispupĉenom zlato-vezu na
rukavu
zaputivši se ka rubu harema. Ipak sam radila na njegovom uništenju.
Mada sam usporila korak kako sam se pribliţila kapiji, tamo me nisu doĉekale
nikakve nevidljive prepreke. Prošla sam kroz prolaz koji je vodio prema
dvoru isto
kao i juĉe, kada smo Šira i ja pokušale da izaĊemo na prevaru. No, ipak još
nisam
smela da se prepustim olakšanju. I pored svega, pred kapijom me nije ĉekao
ĉitav
163
bataljon vojnika. Samo jedan ĉovek, kao i uvek. Samo što ovaj nije bio
vojnik.
Bolje reći, nije bio bilo koji vojnik.
Princ Rahim, Lejlin brat, u zapovedniĉkoj uniformi, ĉekao me je pred
kapijom, šaka spojenih iza leda. Onaj koji se onomad obratio dvoru kao da je
roĊen
na bojištu. Onaj koji me je malo-malo pa posmatrao tokom pregovora svojim
crnim oĉima unoseći nespokoj u mene. Nije mnogo priĉao, ali kada jeste,
uvek je
bilo nešto što je vredelo ĉuti.
„Ako ništa drugo, bar znam da u tome nećeš moći da mi utekneš―, reĉe
Rahim
zagledajući mi dolamu. Ponudio mi je desnu ruku.
„Nije li poloţaj mog pratioca daleko ispod jednog princa?―, upitala sam ga,
prošavši pravo pored njega da bih se, sada već poznatim putem, zaputila ka
većnici. Pošao je za mnom.
„Uspeo sam da ubedim oca da ti moţda treba neko iskusniji da te pazi. Po
mogućstvu neko dovoljno bistar da zna da suhima još nekoliko nedelja neće
roditi.
Mada, nije vam bila loša smicalica.―
„I ja sad treba da se osećam polaskanom―, pitala sam ga dok smo prolazili
ispod plavo-belog mozaika, „što me motri neki vojni zapovednik?―
Rahimu usne na to zaigraše. „Ne sećaš me se―, nije se radilo o pitanju.
Nikada se ranije nismo sreli, našlo mi se navrh jezika. Ali nije htelo dalje.
Radoznalo ga usput pogledah krajiĉkom oka, navrat-nanos pokušavajući da
ga se
setim. Još prvi put kad sam ga srela, uĉinilo mi se da mi je poznat, ali sam to
pripisala njegovoj sliĉnosti s Lejlom. I ocem. „Doduše―, lupnuo me je
prstima po
boku, na mestu gde sam imala oţiljak, „jeste da te je onaj metak oborio u
trenutku.―
Pucanj. Miris baruta. Bol koji mi struji jednom stranom. Pa mrak. U Ilijazu.
Vojnik koji diţe pištolj iza Dţina, s prstom na okidaĉu. Smesta ga prepoznah.
Zaustavila sam se u mestu: „Ti si me upucao u Ilijazu!―
„Jesam―, Rahim je nastavio da hoda, oĉito zadovoljan što se ispostavilo da
smo stari prijatelji s meĊusobnom istorijom ispisanom barutom i za dlaku
izbegnutom smrću. „Mada, srećom po oboje, izgleda da to baš i nisam uradio
kako
valja. Tako da se nadam da mi moţeš oprostiti, pa da poĉnemo ispoĉetka.―
Znao je. Video me je u Ilijazu, što je znaĉilo da zna ko sam. Znao je da nisam
samo tamo neki demĊi iz Poslednjeg Okruga.
Rahim je primetio da ga više ne pratim. I on je zastao, pa se okrenuo prema
meni. „Posumnjao sam ĉim sam te onog dana video na dvoru. Mada nisam
bio
siguran dok ljupka ţenica mog brata nije rešila da te… malko razotkrije―,
rekao je
to pomalo postiĊeno. Ja sam, doduše, ipak osetila kako mi staro poniţenje
opet ţari
koţu. „Znao sam ĉim sam ti video oţiljak na kuku.―
„Pa zašto onda idem s tobom na sastanak veća umesto da visim okaĉena za
noge u nekoj ćeliji odajući tvome ocu sve tajne pobunjenika?―
164
„Više ne kaĉimo ljude za noge, već za ruke―, reĉe mi Rahim. „Tako
zatvorenici ostanu prisebni pošto im krv ne nagrune u glavu.― Nisam mogla
da
odredim da li se zafrkava.
„Da li ti je iko ikada rekao da ti baš i ne ide s reĉima?―
„Zato i jesam vojnik, a ne politiĉar. Ili sam bar bio.― Rahim je lupnuo
prstima
po maĉu na opasaĉu. „Otac i ja baš i nismo u najboljim odnosima.―
,A ako izdaš Plavookog Bandita, zar ne bi povratio oĉevu milost?―, pitala
sam
ga.
„Nema moj otac u sebi milosti. Samo dobro zna da se pravi kad mu tako
odgovara. Što i tebe i mene na zanimljiv naĉin stavlja na istu stranu onih koji
mrze
mog oca.―
Pomno sam ga osmotrila. Ovo mora da je bila neka obmana. Neka sultanova
smicalica. Ali ja mu već jesam bila u šaci. Nije morao da mi šalje laţnog
izdajnika;
mogao je samo da mi naredi da mu kaţem sve što znam o pobuni. Lažeš me,
nije
htelo da mi side s jezika mada sam pokušala. Nije me lagao. Ali mi zato nije
ni
govorio celu istinu.
„Šta hoćeš? Mislim, od toga što smo na istoj strani?―
„Novu zoru―, Rahim je s dva prsta mahnuo preda mnom jednim od onih
proglasa što su nam pali s neba. Izguţvao mu se od nošenja u dţepu uniforme.
„Novu pustinju.―
„Hoćeš reći da ţeliš da postaviš Ahmeda na presto?― Biće da je Šira potpuno
pogrešila misleći da se namerio da postane novi sultan.
„Hoću reći da ţelim da skinete moga oca s prestola i da mogu u tome da vam
pomognem. Pod jednim uslovom. Hoću da mi ti i tvoji pobunjenici izvuĉete
sestru
iz palate.―
„Lejlu?― Malu Lejlu bucmastog lica koja pravi igraĉke deci iz harema i koja
me je podsećala na moje najmlaĊe roĊake iako im je beţala bar za deceniju.
„Zašto? Tu je sigurna koliko i bilo gde drugde, sama mi je rekla da bi moglo
da joj
bude mnogo gore.―
„Ako se ne varam, ona je u nevolji.―
Pomislih na Širu, koja je traţila Lejline tajne od mene, motreći je krajiĉkom
oka, spremna da se reši svake pretnje po svoje dete pre nego što neko njoj isto
uĉini. Nekako mi se, ipak, nije ĉinilo da Rahim na to misli. Muškarci obiĉno
nisu
svesni ţenskih poslova.
„U kakvoj to nevolji?―
Nije mi odgovorio na pitanje. „DemĊi si. ViĊao sam tvoje ĉarolije svakoga
dana na ratnim zasedanjima moga oca. Reci mi, da li ti govorim istinu?―
„Da―, izašlo mi je s lakoćom.
„Pokušavam li da te prevarim?―
Opet sam pokušala s da, ali nije išlo. „Ne.―
165
„Moţeš li mi verovati?―
Nikome ja tu ne verujem. „Da.― Ali nisam htela tek tako da odustanem. „Ali
zanima me zašto. Mnogi se ne slaţu sa svojim oĉevima.― To sam iz prve
ruke
nauĉila prethodnog dana u dvorskom podrumu. „Što ne znaĉi da ih većina
njih ţeli
mrtve.―
„Ni oĉevi isto tako nemaju obiĉaj da oteraju svoju decu od sebe da umru s
dvanaest godina―, Rahim je to rekao bez ikakvog okolišanja i zatekao me.
„Ili sam
bar ja tako ĉuo. Nije da imam s ĉime da se poredim.― Rahim se ponovo
pokrenuo,
ali ovoga puta i ja poĊoh za njim.
„Kako te je oterao?― Gledala sam da odrţim korak s njim. „Meni se ĉini da
bi
polovina harema ubila samo da im se ukaţe prilika za beg.― I ja meĊu njima.
Rahim mi nije odmah odgovorio, a kada i jeste, paţljivo je odabrao reĉi,
odluĉivši šta da mi kaţe, šta da mi zataji: „Pokušao sam da razbijem Kadiru
lobanju golim rukama.― Nisam oĉekivala takav odgovor.
„I kako se to završilo po tebe?―, pitala sam ga.
Rahim je krajiĉkom oka uhvatio moj pogled: „To me pitaš? Ne zašto?―
„Pa, upoznala sam Kadira, nije da ne mogu da pogodim.―
„Hteo sam da ocu nešto oduzmem kao što je on oduzeo meni. Ţene svakoga
dana nestaju iz harema. Većina dece prosto mora da se pomiri s tim kad im
majke
nestanu bez reĉi. Ja nisam bio spreman da se naĊem meĊu njima.― Setila
sam se
koliko je Lejla bila smirena kada mi je rekla da su joj odveli majku od nje.
Imala je
istu majku kao Rahim. Morala sam da pretpostavim da on baš i nije bio toliko
smiren kao sestra mu. „Bila su im potrebna tri vojnika da me svuku s Kadira.
Primetićeš da mu je nos i dalje iskrivljen.―
Poĉešao se po hrbatu svog savršeno ravnog nosa da prikrije smeh. Shvatila
sam da ima sultanov nos. Zato mi je i liĉio na Ahmeda.
„I kako to da nisi mrtav?―, upitala sam ga.
„U javnosti baš i ne izgleda lepo kad sultan ubije sopstvene sinove. Pogotovo
kad već ima toliko krvi svojih bliţnjih na rukama. Stoga je otac rešio da me
pošalje
u rat da tamo neĉujno umrem, ili bar negde gde me on neće ĉuti. Ali me je
potcenio.―
„Umesto toga, ti si postao zapovednik.―
„NajmlaĊi u istoriji. I najbolji.― Shvatila sam da se nije hvalio. Zazvuĉao mi
je kao Šazad. Bez ikakve sumnje siguran da je u pravu. „I hoćeš li mi izvući
sestru
odavde?―
Ne bi trebalo da radim ovo. S Rahimom bi trebalo da pregovaraju Ahmed ili
Šazad, ili ĉak i Dţin. Nije ovo posao za Plavookog Bandita. Ali u tom
trenutku
samo sam ja bila prisutna. „Zavisi šta mi nudiš.―
„Vojsku na primer?―, što i nije bila loša prva ponuda. „Emir od Ilijaza
trebalo
bi da doĊe na Auranzeb. Ni on ne gaji ljubav prema sultanu kao ni ja, a
borbene
166
snage Ilijaza gotovo su istovetne po broju ostatku svih ostalih miraĊijskih
odreda
zajedno. Na jednu moju reĉ, ta vojska moţe postati vojska tvog Princa
Pobunjenika.― Stigli smo.
Sultan nas je pogledao ĉim smo ušli. „Aaa, Rahime, vidim da si uspeo da
dovedeš Amani ĉak dovde, a da ti nije pobegla―, blago me je bocnuo.
„Ĉestitam.
Nije to tako jednostavan posao.―
Samo jedna reĉ. Jedna reĉ njegovom ocu, da mu kaţe da sam ja Plavooki
Bandit. I sve bi se u trenu završilo. Mogao je da me oda pre nego što bismo
uopšte
sklopili savez.
Ali nije. Rahim se pomerio da me propusti u sobu ispred sebe, kao pravi
kavaljer. U prolazu mi je prigušenim glasom rekao: „Mogu da obezbedim
vašoj
pobuni vojsku. Reci mi ako te laţem.―
Nisam ništa rekla smeštajući se na svoje mesto iza sultana. Mogla sam da
govorim samo istinu.
167
Glava 28
„Znajte da tamo odakle ja dolazim imamo jednu staru izreku, koja se prenosi
s
kolena na koleno―, Sam je raširio ruke kao da je gleda ispisanu ispred sebe u
vazduhu velikim slovima. „Ne šuruj s ljudima koji su pokušali da te ubiju.―
„To si sad izmislio―, Šazad se naslonila na zid kroz koji su ona i Sam upravo
bili prošli. Bila je jedina osoba koju sam znala koju ne bi nimalo tangiralo što
ju je
kroz zid provukao ĉovek kojem jedva da smo verovali.
„Jesam―, Sam joj je namignuo. „Ali ne moţeš reći da nije dobro naĉelo!―
„Šazad ti je zamalo prerezala šiju kad ste se prvi put sreli―, ukazah mu. ,A
eto,
ipak si tu.― Jednim okom sam motrila baštensku kapiju, za sluĉaj da neko
doluta
ovamo. Bilo je jutro, sunce je obasjavalo naše okupljanje, uza sve budne u
haremu,
pa sam bila prezava. MeĊutim, zora je preduhitrila Samov povratak iz
pobunjeniĉkog tabora u koji je odneo Rahimovu ponudu. A Šazad nije bila
spremna da ĉeka još jedan dan.
„E pa, to je samo zato što ti Šazadine ĉari pomute razum―, Sam je namignuo
Šazad koja nije obraćala paţnju na njega. „Osim toga, ja sam ti samo glasnik.
Time
ću i izbeći da me neko upuca.―
„Šta?― Opet je krenuo da lupa koještarije.
„To ti je albijanski izraz koji znaĉi – nema veze.― Zavrteo je glavom
pokušavajući da potisne nalet smeha. Jedan od retkih njegovih osmeha koji je
delovao iskreno, a ne sraĉunato ili osmišljeno da me šarmira. Jedan od onih
zbog
kojih je ĉak umeo i da mi se svidi.
Šazad je, meĊutim, pogled nekuda odlutao. Kao da je pokušavala na brzinu
da
reši neki problem. Ja sam već znala šta joj je na pameti. Već je dugo govorila
Ahmedu da nam trebaju prave borbene snage. A ja sam joj ih sada, eto,
nudila. Što
je ona dovoljno ozbiljno shvatila da bi sama došla ovamo. Nije mi ĉak ni
rekla
ništa za odseĉenu kosu, mada sam znala da je primetila.
„Moţemo mu verovati?―
„Nešto krije―, rekla sam joj. „Neće, pod jedan, da mi kaţe zašto je uplašen za
Lejlu. Ali nije me slagao. Mrzi svoga oca, i nema nikakve liĉne nakane
vezane za
presto.― Koliko god da je Šira bila sumnjiĉava, ta istina mi je lagano sišla s
jezika.
„Šta misliš?―, Šazad se obratila Samu. Naĉas se uĉinio zateĉenim
iznenadnom
silinom njene paţnje.
„Mislim da nije na meni da odluĉujem o tome kome ćeš da veruješ―, reĉe
Sam, povrativši se. „Hoću reći, oĉito je da imaš istanĉan ukus.― Pokazao je
na sebe
samog.
168
„Htela je da pita moţeš li da izvuĉeš Lejlu iz palate.―
„A, pa dobro―, nakašljao se. „Mogu da je izvedem odavde. Lako, kao što
sam
tebe uveo.― Opet je zalepio osmeh na lice. „Jedino što se, po mom iskustvu,
obiĉno
primeti kad neka princeza nestane iz palate.―
,A ti imaš dosta iskustva s otimanjem princeza, jelte?―, reĉe Šazad.
„Ĉisto da znaš da me princeze smatraju neodoljivim.― Zavereniĉki se
nagnuo
ka njoj: „Ali još moram da poradim na banditima i generalima.―
„U pravu je―, prekinula sam ga pre nego što se opet upuste u svaĊu. „Zene
ĉesto, izgleda, nestaju iz harema, ali na kćerke već malo bolje motre. Ne moţe
tek
tako da nestane: primetili bi.―
„Pa bi tebe podvrgli ispitivanju. Rahima bi razotkrili zajedno sa svima nama i
izgubili bismo bilo kakve izglede da i tebe i onog dţinija izvuĉemo iz
sultanovog
stiska―, Šazad je po obiĉaju razmišljala unapred. Ispriĉala sam im o svom
susretu
sa ocem. Bar ono što je bilo bitno. Da je jedini naĉin da ga oslobodimo ako
prekinemo krug. Da nam je potreban neki eksploziv. A ĉak sam i ja znala da
ne
moţeš da digneš u vazduh nešto u ovoj palati, a da niko ne primeti.
„Znaĉi, treba da zadamo jedan jedini udarac―, Šazad je razmišljala naglas.
„Ili
ih sve najednom izvuĉemo, ili nećemo izvući nikoga.― Bila je u pravu.
Izvuĉemo li
moga oca, gubimo priliku da pomognemo i Lejli i Rahimu da pobegnu.
Izvedemo
li njih dvoje iz palate, moj otac bi ostao u sultanovim rukama. Što je znaĉilo
da
ćemo morati sve troje da izvuĉemo odjednom. Imaćemo samo jedan pokušaj.
Jedan
pokušaj za tri mete.
„Auranzeb―, rekla sam, privukavši Šazadin i Samov pogled. „Moţemo da
upotrebimo Auranzeb kao pokriće. Ovo ipak nije nešto što ti i ja moţemo da
obavimo same uz malo sreće. Trebaće nam podrška, a koliko sam ĉula,
dovoljno
nam stranaca dolazi na Auranzeb da bismo mogli i mi još nekoga da uvuĉemo
unutra.―
Šazad je porazmislila o tome nekoliko dugih trenutaka. Ni ja ni Sam nismo
ništa govorili dok je u glavi pretresala prethodne dvorske proslave. ,Auranzeb
bi
mogao da nam upali. Imin bismo lako mogli da ubacimo. I Halu takoĊe, ako
se na
vreme vrati iz Saramotaja. Moţda još dvoje-troje njih, da ne preterujemo
previše.―
Zamislila je proslavu pred sobom poput bojišta, i bilo mi je jasno da traţi sve
moguće izlaze i rupe. A onda joj se na licu pojavio osmeh. I najednom nestao
ĉim
je podigla pogled: „Ali, šta ćemo s tobom?―
Bila je u pravu. Nije trebalo troje njih osloboditi iz palate. Već ĉetvoro. Nisam
mogla da ostanem tu. Kakav god udarac da im zadamo na Auranzeb, sve je
moglo
da nam propadne ukoliko ne bih pošla s njima.
Mogli smo da razbijemo krug. Ali dok god je sultan upravljao mnome, mogao
bi naprosto da pozove moga oca nazad. Mogli bi da odvedu Lejlu i Rahima na
169
sigurno i dobiju ĉitavu vojsku. Ali sultan bi mogao da me natera da mu odam
imena svih pobunjenika pre nego što uopšte napadnu.
„O tom-potom―, gledala sam da zazvuĉim opušteno. „Zasad ću reći Rahimu
da smo se dogovorili. Ostalo nam je još vremena do Auranzeba.―
Sam je ponovo progovorio iznoseći plan. Ali Šazad nisam tako lako mogla da
zavaram. Obe smo isto mislile.
Ne mogu da me ostave za sobom tokom Auranzeba. Bar ne ţivu.
170
Glava 29
Spremao se rat. Svi su to osećali. Ĉak i oni koji uopšte nisu doţiveli prethodni
rat,
kada je sultan preuzeo presto.
I ĉinilo se da niko nije bio sasvim siguran na ĉijoj je taĉno strani.
U samoj palati to se jasno primećivalo u sve većoj napetosti koja je vladala u
odaji veća. Videla sam to i u naĉinu na koji je siĉanski general mlatnuo rukom
po
stolu i oborio ibrik vina, koje je potom natopilo papire prostrte pred njim.
Videla
sam to i po broju pušaka i sablji kojima je albijanska kraljica bila okruţena
prilikom dolaska na dvor da bi zauzela mesto svog postarijeg poklisara u
pregovorima.
Uz Rahima pokraj sebe, bilo mi je mnogo lakše da se krećem unaokolo.
Nekoliko dana kasnije bilo mi je jasno zašto je sultan dopustio Rahimu da ga
nagovori da mu prepusti ulogu mog zaštitnika. On i Kadir su se mrzeli. A
sultan je
jasno stavio do znanja da nije odobravao to što je Kadir bacio oko na mene
time
što je drugog sina postavio za moj štit.
Rahim mi je prenosio nove podatke koji bi velikom brzinom bili prosledeni
Samu. Uspela sam da ga upozorim kad je sultanova gradska straţa pomislila
da je
otkrila mesto novog pobunjeniĉkog tabora u gradu. Ništa nisu pronašli. Dva
dana
kasnije dobili su nove podatke zbog kojih će tumarati ukrug na drugom kraju
Izmana.
Vesti da sultan pregovara sa strancima takoĊe su nekako procurele napolje.
Niko još nije bio zaboravio mrţnju prema galanskoj vlasti. Ulicama su kruţili
novi
proglasi u kojima je miraĊijski narod podsećan na sve što je već pretrpeo u
rukama
naših osvajaĉa i našeg sultana. Ali kada su vojnici pokušali da udu u trag
izvoru
proglasa, našli su se u poteri za sopstvenim repom.
Bune su izbijale po ĉitavom Izmanu poput praskanja baruta. Većina bi planula
u susedstvima koja su najviše pretrpela tokom galanske uprave. Natpisi
NOVA
ZORA urezivani su noću po zidovima. Bombe kućne izrade bacane su na
vojnike
na ulicama. Narod je poĉeo da crta Ahmedovo sunce po brodovima. Pobuna
se
širila, mnogo dalje nego ranije. Sultanova vojska odmah bi krenula na
okrivljene.
Ali imena onih koje su nameravali da pohapse našla bi se u rukama
pobunjenika
pre nego u rukama same vojske. Dok bi im ljudi u uniformama stigli pred
vrata,
domovi bi im već bili ispraţnjeni.
Podnela sam Samu izveštaj o trideset Izmanaca koji su tavorili u zatvoru
ĉekajući da budu obešeni kao primer za to šta se desi kad podrţavate pobunu.
Poslednji put su pohapsili sve u krĉmi kad su se zbog previše pića popeli na
171
stolove kliĉući Ahmedovo ime. Pobunjenici su uspeli da polovinu njih spase
omĉe
pre nego što im se vratanca stratišta otvore pod nogama. Ostatak se polagano
ugušio. Sultanov dţelat je previše skratio uţad, i to namerno. Da bi se napatili.
Da bi Ahmed gledao kako pate.
Ovoga puta ćemo stići na vreme. Ili smo se mi bar tome nadali.
Narod je bio naš. Grad je bio naš. Ali dvor nismo mogli da osvojimo. Ne bez
vojske koju nam je Rahim bio obećao. A dotle je trebalo i dalje potpirivati
vatre.
Vatre koje smo, najvećim delom, mi zapalili. Samu se ĉinilo da pokušavamo
da
izbušimo rupe u pletenoj kotarici. Nisam ni primetila kad je Sam za
pobunjenike
poĉeo da govori mi, a ne vi.
„Postoji neki plan da se ponovo izgradi fabrika u Poslednjem Okrugu―,
saopštila sam Samu svega nekoliko nedelja uoĉi Auranzeba. „Ona izvan
Prašnjavog Druma. Ĉim povrate naš deo pustinje.― Kao znak dobre volje
prema
Galancima, znak buduće spremnosti da ih i dalje snabdevamo oruţjem u
njihovom
ratu protiv bilo koje druge zemlje s kojom nisu delili ista uverenja. „Šalju
tamo
jednu skupinu vojnika i inţenjera da procene koliko je sve to izvodljivo.―
„Zbog ĉega je to toliko bitno?―, Sam se jeste uglavnom pretvarao, ali ipak
nije
bio glup iako se ĉesto ponašao kao da jeste.
„Ja sam iz Prašnjavog Druma―, rekla sam mu, naslonivši se na drvo. Bila
sam
umorna. Sveţ vazduh mi je prošao kroz kosu kao prstima, uspavljujući me.
„Tamo
sam se rodila. Moţda nije neko lepo mesto, ali opet zasluţuje bolje od toga.―
Sam mi je klimnuo glavom: „Znaĉi da se postaramo da se ta skupina nikada
ne vrati nazad.―
Saslušao je i ostatak moje govorancije o svemu ostalom što sam prikupila
otkad se nismo videli. Nakon što završih, nije odmah otišao. „Znaš―, rekao
mi je i
dalje naslonjen na zid spram mene, „naslušao sam se mnogih priĉa o
Plavookom
Banditu.
Istina, neke od njih jesu bile o meni. Posebno volim onu o tome kako je
Plavooki Bandit ukrao ogrlicu s vrata nekoj ţeni, koja ga je uhvatila u tome,
ali je
on ipak uspeo da je zavede.―
„Hoćeš nešto konkretno da kaţeš, ili samo pokušavaš da me podsetiš da mi
ugled sve više i više propada što sam duţe tu.―
„Hoću da kaţem―, reĉe Sam, „da nijedna od tih priĉa ne kaţe da je Plavooki
Bandit kukavica.― Time mi je privukao paţnju.
„Znaĉi, zapravo hoćeš da kaţeš da bi voleo da te opalim po nosu?―
„Da sam znao da je ĉuveni bandit, koji se borio u Fahaliju i ulio strah u kosti
sultanovim vojnicima, takav šonja, verovatno ne bih preuzeo njegovo ime.
Nije
dobro u našem poslu biti poznat kao plašljivi bandit. A to što sam ti ukrao ime
treba da shvatiš kao pohvalu. Mogao sam lako da izaberem ime Plavokosog
Bandita ili Zanosno Zgodnog Bandita ili…―
172
„Majke mi, Same, ima da te…―
„Pa ne, hajde mi stvarno reci da ne bih imao prava da nazovem sebe Zanosno
Zgodnim Banditom – istinozborko? Reci mi da nisam zgodan, eto, baš te
ĉikam.
Vidiš? Ne moţeš.―
„Ti stvarno misliš da ti neću razbiti nos?―
„Eto, vidiš―, Sam se vratio na poĉetnu priĉu, „kukaviĉluk je jedini razlog
koji
mi pada na pamet zašto se još uvek nisi obratila osobi koja bi mogla da ti
izvadi to
parĉence bronze ispod koţe tako da moţeš da napustiš dvor s nama.―
Time me je otreznio. „Šazad ti je rekla za Tamida.― Osetila sam se pomalo
izdanom. „Nije to baš tako prosto.―
„Pa, mnogo je gore ako uopšte ne pokušaš. A ja se, i pored svih svojih
junaĉkih podviga, duboko plašim tvog generala, i najiskrenije ne bih ţeleo da
joj
prenesem vesti da dosad nisi ni pokušavala. Jer, ĉik pogodi koga će od nas
dvoje
okriviti? Sigurno neće onog koga zapravo voli.―
„Nema Šazad ništa protiv tebe―, rekla sam mu rasejano. „Što je tebi uopšte
toliko stalo?―
„Pa, ona se oslanja na tebe. Ti to moţda ne vidiš, ali je tako.― Naĉas mi se
ĉak
i uĉinio sasvim ozbiljan. „A mislim da nisi baš toliko sebiĉna da bi je lišila
sebe
samo da bi izbegla neprijatan razgovor. Da ne govorim da ako ti umreš, ja
više
neću moći da budem na dva mesta u isto vreme.―
Na taj poslednji deo se nisam mnogo obazirala. Sam me je još više nervirao
kad je bio u pravu.
Krenula sam da vuĉem noge kad smo napustili pregovore narednog dana, pa
je Rahim morao da uspori zajedno sa mnom.
Sultan ga je upitno pogledao. Traĉak sumnje koju nijedno od nas nije moglo
sebi da priušti. I Rahim ju je uoĉio. Nagnuo se ka ocu da mu tiho šapne na
uho:
„Galanski izaslanik u oĉima krije pogled ĉoveka koji namerava da uradi nešto
nepromišljeno.― Nije da nije bio u pravu. Oborila sam tri laţi galanskog
izaslanika
na tom sastanku, pa se bio naljutio. „Da je jedan od mojih vojnika, poslao bih
ga da
se istrĉi dok se ne izduva. Ali pošto nije, najbolje bi bilo da mu motrimo
leda.―
Sultan me je pogledao pre nego što će klimnuti glavom i dopustiti meni i
Rahimu da zaostanemo za ostalima.
„Imate tu jednog…―, zatvorenika nije htelo da mi side s jezika, „momka. Iz
Poslednjeg Okruga. Ima samo jednu nogu.―
„Znam ga.―
„Moţeš li me odvesti do njega?―, pitala sam ga.
„Hoćeš li mi bar reći šta ti je to baš toliko potrebno od njega da bi dovela sebe
u opasnost odlaskom negde gde moj otac ne ţeli da ideš?―
„Hoćeš li mi ti onda reći zašto toliko oĉajniĉki ţeliš da izvuĉeš sestru iz
harema?―
173
Rahim se poĉešao po rubu usana, da bi prikrio osmeh. „Ovuda.―
Poĉela sam da raspoznajem ovaj deo dvora kada smo stigli do podnoţja dugog
krivudavog stepeništa. Moj prvi dan u palati. Bila sam se spustila njime tela
punog
bolnih rana, opirući se sopstvenim nogama kojima nije bilo druge nego da
poslušaju sultanovo nareĊenje da poĊu za njim.
Zaĉula sam neke glasove kako smo se pribliţili vrhu. Tamidov sam odmah
prepoznala. Glas kojim se smejao do suza kad bi nas izbacili iz uĉionice zbog
nestašluka. Glas koji me je uspavljivao dok bi mi noću ĉitao Svete spise
nakon
majĉine smrti. Drugi glas beše neţan, ţenski. Jednim delom poţeleh da se
okrenem. Da izbegnem guranje prsta u ovu ranu. Ali Sam mi je bar jednom u
ţivotu rekao nešto razumno. Nisam imala prava da izigravam kukavicu usred
pobune.
Otvorila sam vrata.
Dve se glave odmah prepadnuto podigoše ka meni. Tamid je sedeo na ivici
istog onog stola na kojem sam se bila probudila.
Njegova mi je pojava bila toliko potresno poznata da mi je u trenutku došlo
da
mu pritrĉim i izjadam mu se. Leva nogavica bila mu je podvrnuta do kolena.
Ili bar
tamo gde je trebalo da mu bude koleno.
Ali je umesto njega imao bronzani zglavak koji je prekrivao mesto na kojem
mu se noga završavala. Bio mu je prikaĉen uz unakaţenu koţu koţnim kaišem.
Ništa drugo nije bilo zakaĉeno za njega. Ostatak Tamidove noge – od šuplje,
uglaĉane bronze – nalazio se u Lejlinim rukama dok je sedela naspram njega.
Zagledala se u mene i Rahima iskolaĉenih oĉiju, zabezeknuta i usplahirena.
E pa tako nešto ni ja nisam oĉekivala. A mislim da nije ni Rahim.
„Nemoj reći ocu!―, izlete njoj prvoj. Upravo ono što nije trebalo da kaţe.
Doduše, nije joj išlo u korist ni što se najednom zacrvenela od vrata do brade.
„Samo sam došla da proverim da ne…―, prekinula se usred reĉenice.
„Škripi―, Tamid se ubacio mada je i glas koji je Lejla na to ispustila iz sebe
ciknuvši, zazvuĉao sliĉno škripi. „Spojevi su mi škripali. Lejla je došla da mi
namesti nogu. Pošto ju je ona i napravila.―
„Siguran sam da jeste―, Rahim je odmerio Tamida onako kako već braća i
oĉevi znaju da odmere momke koji pogledaju njihove sestre i kćerke na
pogrešan
naĉin. Dakle, ovo je bila tajna koju je Lejla skrivala, koje je Šira toliko ţelela
da se
dokopa. Šira je mislila da se iskrada da bi kovala zavere protiv nje s bratom,
ali
ona je samo bila zatreskana devojka koja napušta harem da bi se videla s
nekim
momkom.
Još bi mi bilo i smešno da nisam bila sigurna da bi Šira i ovo nekako mogla
da
upotrebi. I sama sam ne jednom dobila batine zato što sam se iskrala da se
vidim s
174
Tamidom. A ja nisam bila princeza. I nisam bila zaljubljena u njega. Da li je
zbog
ovoga Rahim oĉajniĉki pokušavao da izvuĉe Lejlu iz palate? Da li bi bila
kaţnjena
koliko i Tamid? Ali brat i sestra ćutke razmeniše još neku poruku mimo
Tamida.
„Ti si to napravila, Lejla?―, Rahim je pokazao na savitljivi bronzani ud u
njenim
rukama.
Napeto mu je klimnula. „Mislila sam… da bi mu bilo od koristi.― Znaĉi, nije
samo pravila igraĉke za decu iz harema. I sama sam morala da priznam da me
je
zadivila.
Rahim se, meĊutim, naljutio na neki naĉin koji mi nije bio potpuno jasan.
„Hajdemo, Lejla, da te otpratim nazad u harem. Ionako usput moramo o
neĉemu da
porazgovaramo.― Odliĉno, ionako je već odavno trebalo da otkrijemo Lejli
naš
plan za Auranzeb. Do slavlja je ostalo još svega nekoliko dana, pa je trebalo
da zna
da ćemo je izvući odavde.
Potom je usledio najduţi, najneprijatniji minut moga ţivota dok Lejla nije
nakaĉila Tamidu nogu. Svi smo se svojski trudili da ne gledamo jedni u druge.
Tišinu je narušavalo jedino škljockanje mehanizma dok je Lejla dovršavala
posao.
Kada je, na svu sreću, konaĉno završila, Rahim ju je bukvalno odvukao iz
sobe,
prisetivši me se tek u poslednjem trenutku. „Amani, vratiću se po tebe.―
Tamid i ja nismo progovarali dok Lejla nije izašla za svojim bratom.
Nelagoda se osećala meĊu nama još dugo nakon što su njihovi koraci
utihnuli.
„Voleo bih da i ja mogu da izjurim, ali, eto, vidiš i sama―, Tamid se kucnuo
po nozi, ispod kolena. Sobom je odjeknuo šupalj zvuk. Trgla sam se. „Ĉini mi
se
da bi ti trebalo da izaĊeš. Ĉisto iz poštovanja.―
„Tamide…―
„Zanima li te kako sam izgubio nogu, Amani?―, Tamid me je presekao.
„Znam kako.― Pamtila sam tu poslednju mraĉnu noć u Prašnjavom Drumu
jasnije od svih mutnih dana koji su joj prethodili.
„Ne!―, Tamid je tresnuo rukom po stolu pred sobom. Još bih se i trgla da
nisam bila toliko naviknuta na pucanje usmereno u mene. „Ne znaš. Videla si
da
me je Nagib upucao i otišla. Nisi bila prisutna dok sam vrištao u pesku. Nisi
bila
tamo kad je Šira krenula da se pogaĊa, govoreći da će im pomoći da te
pronaĊu.
Da te zna bolje od gotovo svih, da zna kuda bi se zaputila. Bolje od gotovo
svih.―
Stegao je drhtave ruke u pesnice. „Nisi videla kako me odvajaju od majke da
bi me
poveli sa sobom, za sluĉaj da im budem od koristi. Nisi bila uz mene u onom
vozu
dok je tutnjao za Izman!― Jesam bila u tom vozu. Videla sam Širu u tom
vozu.
Poljubila sam Dţina u tom vozu. Nisam ni pomišljala da bi i Tamid mogao biti
u
njemu.
„Nagib mi je rekao da te je ostavio u Prašnjavom Drumu da iskrvariš. Mislila
sam da si mrtav, Tamide!―, reĉi kojima sam se tešila svih onih meseci nakon
tog
175
dana zazvuĉaše mi kao bedan izgovor sad kad je stajao preda mnom glavom i
bradom.
„I ja sam.― Desnu ruku je stegnuo poreci bedra u pesnicu. „Mislio sam da
sam
gotov dok sam se koprcao od bola i kad sam stigao ovamo, pa mi je sveštenik
rekao da se rana dala na zlo. Da mora da mi je odseĉe. Nisi bila tu kad su mi
otpilali nogu, Amani. A sad si tu. Da pogaĊam: treba ti moja pomoć. Hoćeš
da ti
kaţem koju to metalnu ĉvorugicu pod koţom treba da iseĉeš da bi pobegla.―
Toliko sam snaţno pritisnula prstima metal na ruci da sam pomislila da će mi
pomodreti. Tamid me je dovoljno dobro znao da moţe da protumaĉi moje
ćutanje.
Odgurnuo se od ivice stola. Napravila sam se da nisam primetila blag trzaj
kad mu je sveţe podmazana noga dotakla pod, i kako je u trenutku morao da
povrati ravnoteţu pre nego što će krenuti da se mota po sobiĉku, pospremajući
ga
iako je već bio besprekoran. Poĉeo je da namešta boce tako da im etikete
budu
savršeno poredane, zveckajući njima pri svakom pokretu. Zalupio je vrata
koja su
vodila u sporednu prostorijicu u kojoj nazreh krevet. „Predvidiva si po
obiĉaju.
Znaš da si, dok smo još bili u Prašnjavom Drumu, uvek mislila da ne spavam
mnogo. Ali to nije bilo istina. Ja sam samo, znajući da si dobila batine, leţao
budan
ĉekajući da mi se ušunjaš kroz prozor da zatraţiš nešto od mene.―
Nisam to znala. Progutala sam knedlu koja mi je zastala u grlu. „Ne verujem
da me mrziš toliko koliko bi hteo da pomislim.―
„Po ĉemu si to zakljuĉila?― Lejla je zaboravila svoje alatke, pa je i njih
krenuo
da reda. Zazvuĉao mi je nezainteresovano.
„Pa, da me zaista mrziš, već bi me prijavio sultanu kao pobunjenicu―,
shvatih
da je to istina ĉim sam je izgovorila. „Ti si se umesto toga pretvarao da me ne
poznaješ od prvog dana kad sam stigla ovamo. Pomagao si sultanu na
raznorazne
druge naĉine―, ta istina je izašla iz mene poput optuţbe. Bilo mi je lakše da
ga
optuţim kao pobunjenica suparnika nego kao drugarica dobrog druga. „Dao si
mu
uvide koji su mu potrebni da bi mogao da upravlja Nuršamom i mnome. I
dovoljno
od prvobitnog jezika da moţe da zatoĉi dţinija. Ali mene nisi odao.― Videla
sam
da se štrecnuo kad sam spomenula dţinija. Odmah sam se uhvatila za to.
Moţda
mu do mene više nije bilo stalo u dovoljnoj meri da nam pomogne, ali ipak
sam
znala Tamida. Da ga poseĉete, iz njega bi prokrvarile svete reĉi. „Sa dţinijem
pokraj sebe moći će da pobije mnogo više ljudi, znaš.―
„Znam.―
„I tebi to ne smeta?―
„Misliš zbog toga što je bezboţno, ili zbog onoga što osećam…―, prsti mu se
naĉas spetljaše, te mu neka okrugla alatkica skliznu sa stola na pod. „Zbog
onoga
što sam osećao prema tebi?―
Šta si ti to osećao prema meni? Ali ne bi bilo pravedno da ga to pitam, kad
sam već znala odgovor. Videla sam mu ga ispisanog po licu.
176
„On je naš sultan, Amani. Duţnost nam je da ga slušamo, ne da sumnjamo u
njega.―
„Ne veruješ ti u to―, prosta istina izlete iz mene. Podigla sam metalnu
cevĉicu
s poda i vratila mu je. „Ti koji si svakog bogovetnog dana išao na molitve. Ne
veruješ ti da je ispravno drţati dţinije zatoĉene.―
„Nije ni vaţno šta ja mislim. Pretraţio sam sve knjige u sultanovoj biblioteci i
nisam našao reĉi za oslobaĊanje dţinija, jedino za njihovo vezivanje…―,
brţe-bolje
se zaustavio da bi me pogledao pravo u oĉi. Nije se obazirao na cevĉicu koju
sam i
dalje drţala u ruci, odbijajući ĉak i tu mirovnu ponudu.
„Znaš jedino reĉi za vezivanje, ne i za oslobaĊanje?―, zamislila sam svoga
oca
zanavek zatoĉenog ispod dvora, dok mi smrtnici radimo ono u ĉemu smo
najbolji:
umiremo, i skroz ga zaboravljamo, zatoĉenog tamo za vek vekova.
„Šta se to tebe tiĉe?―, upitao me je Tamid.
„Pa, izgleda da se sada bavim poslom spašavanja ţivota.―
„E pa, baš šteta što se tim zanimanjem nisi bavila pre deset meseci, kad si me
ostavila da svisnem.―
„Oni su ti ovo uradili, Tamide―, nisam popuštala. „A ne ja!―
„Jesu, oni su―, rekao je, „ali si me ti ostavila za sobom.―
Nisam imala šta da dodam na to.
Tamid je nakrivio glavu podalje od mene. Kod većine muškaraca koje sam ja
znala, crna kosa bi im pala preko oĉiju i sakrila ih od mene. Ali Tamidova je
kosa
uvek bila besprekorno zaĉešljana uz glavu. „Šta treba da ti kaţem da bi izašla
odavde, Amani?―
Ništa više nije morao da mi kaţe.
177
Glava 30
U dvorištu sam se naslonila na stub u podnoţju stepeništa. Da povratim
ravnoteţu,
ĉvrsto prislonivši ruke uz mermer. Naterala sam suze da stanu. Naterala sam
sebe
da se prisetim da sam ipak pustinjska devojka. Nisam imala vode za bacanje.
Niti
je ovo bilo mesto za pokazivanje slabosti. Dvor je bio opasan koliko i pustinja
noću.
Rahim mi je bio rekao da ga saĉekam. Nisam smela da se šetam bez ĉuvara.
Nisam znala koliko će potrajati njegov razgovor s Lejlom. No, ma koliko me
je
mamilo da sama procunjam unaokolo, nisam smela da riskiram, pa da me
uhvate
bez pratnje. Time bih i Rahima verovatno odala. A i sumnjala sam da bi mi
sultan
oprostio i po drugi put nakon one moje posete Bahaduru. Ĉim mi se ta misao
javila, zapitah se otkud mi ona sad u glavi. Nije trebalo da mi bude bitno,
ranije
nisam marila da li ću upasti u nevolju. Verovatno zato što bi mi glava završila
na
panju, rekla sam sebi. Zato što bih s njegovim poverenjem izgubila i pristup
podacima koji su nam potrebni.
I stoga sam ĉekala, pokušavajući da zanemarim poriv da se pokrenem, da
nešto uradim, slušajući zvukove šadrvana i ptica koje su ţivele u ovom delu
palate,
zatoĉene time što su im potkresali krila, kao onim patkama u jezercetu.
Iznenadna
lupa vrata odjeknula je glasno poput pucnja.
Mahinalno sam odreagovala tako što sam se zalepila iza stuba povukavši se u
senku. Nije bilo bitno ko dolazi: nisu smeli da me zateknu samu. Tren kasnije
naglo se otvoriše vrata na drugoj strani dvorišta. Brava je toliko snaţno udarila
o
kamen, da je gotovo i zaglušila vapaj neke ţene. Nisam više mogla da
zanemarujem onaj poriv u sebi. Provirila sam iza stuba.
Dve prilike u miraĊijskim vojnim uniformama vukle su neku devojku kroz
vrata. Ţestoko im se opirala, vrišteći toliko glasno da sam bila sigurna da će
neko
odmah dotrĉati ovamo. Ptice, shvatih, prisetivši se onog dana u zverinjaku,
onoga
što mi je Ajet rekla – od ptica niko neće ĉuti njene vriske. Prsti mi se trgoše,
traţeći
oruţje. Pištolj. Nešto što bi mi bilo od pomoći. Ali ruke su mi bile prazne i
vezane
sultanovom zapovešću da nikome ne smem da naškodim. A ĉak sam i ja znala
da
ne bih mogla da sredim dva vojnika bez oruţja.
A onda su stupili na sunce, i ja ugledali lice zatoĉenice koja im se toliko
otimala. Uzma.
Kadirova ţena. Koja je dala sebi na volju da me ponizi onoga dana na dvoru,
da bi nakon toga isparila. Uzmine oĉi behu prozirne poput stakla, kao da se u
njima
ugasila svaka iskra koje je ranije u njima bilo. Taĉno sam znala gde sam već
videla
178
takav pogled. U taboru, na Sajidi nakon što ju je Hala izvukla iz palate. Samo
što je
Sajida bila uhoda. Šta je to Uzma mogla da uradi da bi je muĉili toliko da se
obeznani?
Nestali su iza ugla, te i njeni vrisci ubrzo utihnuše.
Nisam se odmah pomerila. Bila sam razapeta izmeĊu ţelje da poĊem za
njima
i da se klonim nevolje makar jednom u ţivotu. Prateći dva straţara i ţenu koje
vrišti bez sumnje bih završila uhvaćena. Pored toga, to moţda i ne bi bio
najbolji
naĉin da doznam šta se dešavalo. Bacila sam pogled u vrata kroz koja su
došli. Bila
sam gotovo sigurna da su zakljuĉana. Ali moţda i nisu bila. Bilo bi glupavo i
nesmotreno od mene da izjurim u dvorište i dovedem sebe u opasnost da me
vide.
E pa, biće da sam bila i glupava i nesmotrena.
Noge me u trenutnom naletu ponesoše na drugu stranu dvorišta. Zalazeće
sunce nekako se neobiĉno odbijalo o vrata. Ĉim sam se pribliţila, shvatih i
zašto.
Vrata su bila metalna. Ali neko ih je ofarbao tako da izgledaju kao da su
drvena.
I brujala su.
Oprezno sam ispruţila prste prema vratima. Mogla sam da osetim kako mi se
to brujanje širi pod koţom i privlaĉi me bliţe vratima. Vrhovima prstiju
dodirnuh
metal. Kao da sam takla vatru, ali tako da se ne opeĉem: uza svu njenu moć,
ali bez
vreline. Sitni mi trnci proĊoše kroz prste i nastaviše naviše i ja osetih da mi se
dah i
srce ubrzavaju iako sam ostala nepomiĉna.
Najednom me neĉije ruke zgrabiše i snaţno nabiše o metal, i meni na to
ĉitavim telom prostruja bol koji najednom osetih na svakom mogućem deliću
koţe
poput eksplozije.
A onda se naĊoh zagledana u lice galanskog izaslanika. Kadir se našao iza
njega. Pre nego što bilo šta kaţem, ĉovek mi je zabio ruku u stomak da me
prikuje
i izbije mi vazduh iz pluća.
„U mojoj zemlji―, reĉe mi galanski izaslanik s jakim naglaskom, „demonsku
decu vešamo za vrat.― Priklještivši mi dušnik rukom, naterao me je da se
ispravim.
„Ali ja nemam nikakvo uţe uz sebe.―
Gospode, leda su me gadno zabolela zbog metalnih vrata. Osetila sam da mi
se muti u glavi i pred oĉima, ĉim mi je još jaĉe stegnuo grlo. Rukama
beskorisno
zagrebah po nadlanicama šaka što mi stiskaše dušnik. Bilo je bar još deset
stvari
koje bih inaĉe mogla da uradim da mu se oduprem. Mogla sam da mu zarijem
nokte u meko meso ispod zglobova, da mu gurnem prst u oĉi, da mu zabijem
koleno u prepone. Da mi sultan nije naredio da nikoga ne diram. Ima da
umrem.
Sad sam se već stvarno bila uspaniĉila. Stvarno ima da umrem.
A onda sam najednom opet prodisala. Vazduh mi je grcavo pokuljao nazad
ĉim mi je ruka pustila vrat. Otrgnuvši se od zida, padoh na sve ĉetiri. Tri puta
sam
duboko udahnula, kleĉeći, u pokušaju da se prisetim kako se diše. Na to se
zaĉu
179
nešto sliĉno pucanju kosti uz bolan jauk. Podigla sam glavu taman kada se
Kadir
najednom zateturao unatraške, hvatajući se za nos.
Iznad njega, sa zalazećim suncem koje mu se našlo iza leĊa, stajao je Rahim
pesnice umrljane bratovljevom krvlju. Odblesak mu je zamutio lice pa ga
zamalo i
nisam prepoznala. Izgledao je upravo onako kako sam zamišljala junake iz
starih
priĉa: kao Prvi smrtnik koji se suoĉava sa smrću umesto da beţi od nje; Atalah
pred bedemima Saramotaja, brojĉano nadjaĉan; Sivi princ naspram Osvajaĉa.
Delovao mi je gotovo nestvarno.
A onda i on pade na kolena preda mnom, ponovo samo ĉovek. ,Amani!―
Pridigao mi je glavu, da me opipa sigurnim rukama nekoga ko zna šta su
bojne
rane. „Jesi li dobro?― Sad sam iza njega mogla da vidim da je bio došao s
dva
vojnika koji su drţali galanskog izaslanika podalje od mene. „Amani―,
ponovio je
Rahim. „Reci mi, ili te vodim kod sveštenika.―
„Dobro sam―, glas mi je zazvuĉao promuklo, ali je ipak bio moj. „Sigurna
sam da imam nešto od odeće što će mi se slagati uz modrice.― Rahim mi je
pomogao da ustanem. Dodirnula sam grlo, osetljivo na mestu gde je izaslanik
pokušao da mi zgnjeĉi dušnik prstima.
„Vojnici―, Kadir se nekako povratio od povrede nosa u dovoljnoj meri da
progovori. Sklonio je ruke od lica, mada mu se krv i dalje slivala preko usta.
„Puštajte izaslanika. I hvatajte moga brata!―
Vojnici se nisu ni mrdnuli. Samo su pogledali Rahima traţeći uputstva. Tek
im tada zapazih uniforme. Bile su miraĊijske, ali umesto uobiĉajene belo-
zlatne
dvorske boje, na grudima su imali istu plavu prugu poput Rahimove. Bili su iz
njegovog Ili— jaškog puka. Mora da nam je stigao emir. Zato se nije odmah
vratio
po mene. Pronašao je svoje ljude.
„Ne mrdajte―, Rahim im je izdao nareĊenje s pribranošću i lakoćom kakvu
nikada ranije nisam videla kod njega. Shvatila sam da je tu svoj na svome,
meĊu
vojnicima, a ne meĊu politiĉarima na dvoru. Bio je vojnik do srţi. Ne, ne
vojnik.
Zapovednik.
Kadir poĉe izbezumljeno da prebacuje pogled izmeĊu Ranima i vojnika.
„Rekoh vam da ga pustite. NareĊujem vam kao vaš suhim!―, reĉe, ljutito
podigavši
glas, zamućen krvlju iz polomljenog nosa.
A ovi kao da su gluvi. Rahim se nije ţurio skidajući gornji deo uniforme kako
bi mi ga obavio oko ramena, pre nego što će se obratiti bratu: „Ovo su moji
ljudi,
brate. Slušaju svog zapovednika, ne svog suhima.―
„Vodite ga nazad u njegove odaje―, Rahim je naredio vojnicima koji su drţali
galanskog poklisara. „Pre nego što doĊe do meĊunarodnog izgreda. Amani,
idemo!―
Rahim se već bio okrenuo kad je Kadir izvukao pištolj s opasaĉa. Viknula
sam da ga upozorim, ali nisam bila dovoljno brza. Pištolj je opalio i pogodio
180
jednog od vojnika. Traljav pogodak u rame umesto u grudi, ali dovoljno da
mu
stisak popusti.
Galanski poklisar se otrgao vojniku. Taj stranac je potom šĉepao seĉivo s
pojasa usmerivši se na ranjenog vojnika. Rahim je hitro odreagovao sa već
isukanim oruţjem kako bi njime doĉekao izaslanikovo seĉivo u vazduhu u
jednom
laganom potezu pre nego što mu ovaj proburazi vojnika.
Kadir je i dalje besneo. Opet je podigao pištolj i uperio ga pravo Rahimu u
leda. Skoĉila sam brzo kako me je Šazad nauĉila.
Stisak oko pištolja bio mu je mlitav – nisam znala da li zbog besa ili loše
obuke. Moţda nisam smela da ga povredim, ali zato nisam ni morala da mu
dopustim da ubije Rahima. Stoga ga mlatnuh ispruţenim dlanom po mestu
gde mu
je drška pištolja štrcala iz pesnice. Ĉim je rastvorio ruku, pištolj je opalio, a
metak
odlete u zid. Pištolj mu na to iskoĉi iz ruke. S lakoćom sam ga uhvatila pre
nego
što će pasti na zemlju i obrnula oko prstiju s izveţbanom lakoćom.
Uperila sam pištolj u Kadira. Sav se skamenio, zureći u mene iznad cevi
pištolja, kao da nije mogao da shvati šta se to upravo desilo. „Nećeš ti mene
upucati!―
To ipak jeste bilo istina. Nisam mogla. Po naredbi. Ali on to nije znao. Ipak
sam povukla oroz na pištolju. „Kladio bi se u ţivot?― Prsti su mi zadrhtali u
pokušaju da povuku obaraĉ. Kao da sam opet bila ona desetogodišnja
devojĉica
koja drţi preveliku pušku u ruci da bi spasla ţivu glavu. Svesna da ću biti
bespomoćna ukoliko ga pustim.
„Baci pištolj, Amani.―
Ĉak i da mu nisam prepoznala glas, cimanje koje osetih u stomaku pred tom
naredbom bi ga odalo. Ne. Opirala sam se svim snagama.
Ali ruke su mi se već same pomerile, htele-ne htele. Opirala sam se sve dok
me nisu zaboleli mišići. Pištolj je zveknuo o tlo.
Okrenuvši se, videh da ona dva vojnika stoje u stavu mirno, onaj povredeni s
rukom na ramenu. Izaslanikovo telo leţalo im je skljokano pred nogama. Ruke
mu,
iste one što mi maloĉas behu obavijene oko guše, sada behu mlitave.
Okrvavljeni
maĉ našao se u Rahimovoj ruci.
A pred nama je, posmatrajući ĉitav taj prizor, od odbaĉenog pištolja do krvi
koja se širila od izaslanikovog tela, neĉitkog izraza lica, stajao sultan.
Sultan je prstima usklaĊeno lupkao po šahovskoj intarziji od belokosti i
drveta
prouĉavajući mi pogledom obrise grla. Za nekoliko sati po njemu će se
rascvetati
gadna modrica u obliku ruke galanskog poklisara, ali sad je bio samo bolan i
crven.
Našli smo se u sultanovoj radnoj sobi. Istoj onoj iz koje sam par nedelja ranije
ukrala one papire. Soba je sa sultanom prisutnim u njoj dobila neku teţinu
koju bez
181
njega nije imala. Kao da su sve mape po zidovima i one raširene po stolu bile
produţetak njega. Dţin mi je jednom rekao da sam ja sama pustinja. Zapitala
sam
se da li bi promenio mišljenje da me ovde vidi.
Bilo mi je dopušteno da sednem. To jest nareĊeno. Sinovi su mu pak
nepomiĉno stajali iza mene. Sultan mi je zapovedio da mu ispriĉam šta se
zbilo.
Rekao mi je da ţeli istinu. I nju mu i dadoh. Lejlu sam izostavila, ali Tamida
već
nisam mogla da izbegnem. Sultana bi zanimalo zašto sam bila sama u palati
kad
nisam smela. Taj deo priĉe sam oprezno zaobišla koliko sam već mogla,
misleći da
će mi srce iskoĉiti kroz usta. Jedna pogrešna reĉ i sve bi bilo gotovo. Zamolila
sam
Rahima da me odvede do sveštenika. Ostavio nas je nasamo. Gledala sam da
mi se
u reĉima ne ĉuje olakšanje kad sam prešla na naredni deo priĉe bez ikakvih
potpitanja od sultana.
Kad sam završila s priĉom, nekoliko trenutaka niko nije ništa rekao. Imala
sam neki ĉudan utisak da sam se opet vratila u školu, da smo Tamid i ja u
nevolji
zbog neke gluposti koju sam poĉinila, suoĉeni s uĉiteljovim besom. Nas troje
smo
sada bili postrojeni pred sultanom kao posvaĊana deca, a ne vojnici i špijuni
koji se
bore za svoju zemlju. Sultan je ostao nem dok su napolju bledele poslednje
zrake
sunca. Kroz onaj golemi prozor videla sam da se po Izmanu polako pale
svetla.
U mislima sam se neprestao vraćala na jedno te isto: na pištolj. Sultan me je
video kako drţim pištolj uperen u glavu njegovog naslednika. Kako ga drţim
kao
da znam šta radim. Kao što bi Plavooki Bandit drţao pištolj. Sad je sigurno
znao da
nisam bila samo obiĉna pustinjska cura.
Nisam ni pokušala da mu pojasnim. Krivi uvek prvi progovore. Rahim i ja
smo bili dovoljno pametni da ne prekidamo sultanovo ćutanje.
„Oĉe…―, i oĉito smo bili pametniji od Kadira.
„Nisam ti dopustio da progovoriš―, sultan je zazvuĉao smireno. Što me je još
više onespokojilo. Obmanjivo smireno. „Ti si lopov, Kadire.― Kadir se sav
nakostrešio na to, ali je sultan već nastavio dalje: „Nemoj da poriĉeš. Pokušao
si da
uzmeš nešto što je moje.― Pokazao je na mene. Nije mi se dopalo što o meni
priĉaju kao o neĉemu što pripada sultanu. Ali ipak nisam mogla da suzbijem
nalet
zadovoljstva zbog ĉinjenice da sam mu u tom trenutku bila vrednija od
Kadira. „I
da to onda zameniš za galansku podršku.―
„Ona nije ĉak ni ljudsko biće, oĉe!―, Kadir reĉe povišenim tonom. Zazvuĉao
mi je kao da će kivno lupiti nogom o pod, poput nekog derišta.
„Svi su to znali, brate―, ubacio se Rahim. Kadir je još više pobesneo zbog
njegove smirenosti. „To si i sam mogao da dokuĉiš, sad, eto, sumnjam u
pamet
našeg budućeg vladara.―
Sultan je na to digao ruku: ,Ako misliš da je sada pravi trenutak za vaša
dţapanja dok na dvoru imam mrtvog stranog diplomatu, onda i ja sumnjam u
tvoju
pamet, Rahime.― Mrdnuo je glavom Kadiru da nastavi.
182
„Pregovori su se otegli unedogled. A Galanci nikada ne bi sklopili novi savez
s nama dok im tako otvoreno mašeš tim poluljudskim stvorom pred nosom
kršeći
njihova uverenja. Stoga su se obratili meni―, tu se ponosno isprsio, „traţeći
njenu
smrt da bismo nastavili pregovore.―
Sultan nije podigao ton, ali sam se ĉak i ja sva skupila pred pogledom koji je
uputio Kadiru. Iako nije bio upućen meni. „Zahtevali su njenu smrt jer im
oteţava
posao kad krenu da me laţu o svojim resursima i namerama, otkrivajući
ĉinjenicu
da je Galansko carstvo u mnogo većoj besparici nego što bi hteli da
mislimo―,
rekao mu je lagano, paţljivo, kao da objašnjava nešto detetu. „A tebi su se
obratili
jer te već nedeljama sasvim jasno svrbi da spustiš svoje šape na nju na bilo
koji
naĉin.―
Frknuvši, Kadir se jogunasto bacio u stolicu još dok mu se otac obraćao.
Tajac koji je potom usledio beše i gori od onog mrkog pogleda, maloĉas.
„Nisam ti dopustio da sedneš.―
Kadir se nasmejao, kao da je mislio da se otac samo šali.
„Ustani―, sultan mu je smireno naredio. „Ugledaj se, bar jednom, na brata.
Moţda je tebe trebalo da pošaljem u Ilijaz umesto njega.―
Prisetila sam se neĉega što mi je Rahim bio rekao – da ga je sultan bio poslao
u Izman da umre. Stoga i shvatih pretnju skrivenu u tim reĉima. Kadiru je pak
promakla.
„Njemu ni sva ta vojna obuka nije pomogla da me pobedi na Sultimovom
izazovu.― Kadir je ustao i ljutito odgurnuo stolicu o oĉev sto, te deo papira
pade s
ruba na pod. „I šta ćeš sad, njega da staviš na presto umesto mene?―
„Sultimov izazov je svetinja―, sultan nije skretao paţnju sa svog sina, ne
hajući za papire srušene na pod. „Odbacivanjem izazova okrenuli bismo
narod
protiv sebe još više nego što već jeste. Ti bi morao da umreš, Kadire, pre nego
što
bismo odrţali novi Sultimov izazov.―
„Pa, ako bi svima nama mogao da uĉiniš uslugu i…―, promrmljao je Rahim.
Prigušeno sam frknula na to i privukla sultanov pogled. Nisam uspela da ga
prikrijem na vreme. Sultan je već bio zapazio odnos izmeĊu mene i Rahima.
Ali
ipak je opet pomerio pogled s mene bez reĉi.
„Galanski kralj treba sutra da nam stigne, uoĉi Auranzeba.― Sultan je opet
skladno zalupkao prstima po stolu. „Poći ćeš sa mnom da ga doĉekamo,
Kadire. I
reći ćeš mu isto što i ja. Da je izaslanik izašao u grad bez straţe i da su ga
pobunjenici ubili na ulici. Jesi li me razumeo?―
Kadir je koji trenutak besno mrdao vilicom. Ali grdno se varao ako je
pomislio da će otac prvi da popusti. „Jesam.―
„Odliĉno. Slobodan si.―
Kadir je zalupio vrata za sobom poput ljutitog deteta.
183
„To moţda i ne bi bila najmudrija laţ, oĉe―, rekao je Rahim. „Ako se
Galancima uĉini da ne moţeš da obuzdaš sopstveni narod…―
„Onda ćemo moţda ispasti slabi. Porazmislio sam o tome i nije mi potrebna
lekcija iz politiĉke strategije od sopstvenog sina―, sultan ga je nervozno
presekao.
„Uz malo sreće, time moţda podstaknemo galanske vojnike koji će doći s
njim da
nam pomognu u odrţavanju reda u Izmanu pre Auranzeba. Jedina druga
mogućnost jeste da tebe predam galanskom pravosuĊu. To bi ti se više
svidelo?―
Rahimu se vilica na to zapeĉatila.
„Rahim mi je spasao ţivot―, nisam više mogla da ćutim. Sultan je toliko
naglo
preusmerio paţnju na mene da sam istog trena zaţalila što sam progovorila.
Ali sad
već više nisam mogla da se zaustavim: „Treba da ga nagradite, a ne da mu
pretite.―
Sultan nije ništa rekao, ali zato ni ja nisam odstupala. Nisam to sada više
mogla
sebi da priuštim. „Mislim, kad sam već tu da vam kaţem istinu.―
Uĉinilo mi se da je konaĉno uspeo da obuzda bes. „U pravu je. Tvoji vojnici
su se danas odliĉno pokazali, Rahime―, što mi, iz nekog razloga, ipak nije
zazvuĉalo kao pohvala. „I to pod tvojim zapovedništvom.― To je već više
zazvuĉalo kao prikriveno podozrenje.
„Jesu―, Rahim je bio pametan koliko i otac mu. Nije pravdao svoje ljude što
su izvršili njegova nareĊenja umesto Kadirovih. Gledao je da mu odgovor
bude
kratak. Kao što bi svaki dobar vojnik uĉinio. Ili izdajnik. Ĉekajući da mu kaţu
da
moţe da ide.
„Pobunjenici su poharali tovar oruţja koji je juĉe trebalo da nam stigne kroz
juţnu kapiju―, sultan se opet oglasio. „Šta misliš odakle su znali za njega,
Rahime?―
Bila sam uverena da je sultan mogao da ĉuje koliko mi se srce ubrzalo. Taĉno
sam znala na koji je tovar mislio. Znali su jer mi je Rahim kazao za njega, pa
sam
ja kazala Samu. Da nije moţda posumnjao u nas? Da se nije radilo o optuţbi?
Ili
je, u znak pomirenja, traţio vojni savet od sina? Duboko se pomolih u sebi da
ne
uputi isto to pitanje i meni, da ne bismo u tom trenutku sve izgubili.
„U ratu smo―, Rahim je gledao pravo ispred sebe, iznad oĉeve glave, u
mirnom vojniĉkom stavu. „Vojnici su ti nezadovoljni. Nezadovoljni vojnici
piju i
priĉaju―, reĉi je toliko oprezno odabrao da su zaista bile istinite. Tako da i ja
mogu
da ih ponovim bez oklevanja. Mada, opet, ne toliko oprezno da ne uvredi
oĉevu
vlast.
„Ubili smo dva pobunjenika u tom napadu―, reĉe sultan. Stomak mi se
stegnuo. Kroz glavu mi se proširio spisak mogućih pobunjenika koje sam
poznavala. Sve sam ih zamislila mrtve. Najednom sam oĉajniĉki poţelela da
otrĉim do Zida plaĉa i Sama i otkrijem koga su ubili. Da saznam da li ću
ikada
ponovo videti Šazad. Ili Halu. Ili jednog od blizanaca. Ali sultan nije gledao u
mene. Pogled mu je bio uperen u Rahima. Ĉekao je reakciju? „Sledeći put
hoću
184
nekog od njih ţivog da moţemo da ih ispitamo. Tvoji vojnici iz Ilijaza oĉito su
dobro uveţbani. Neka gospodar Bilal pošalje polovinu da se pridruţe gradskoj
straţi u obilascima.― Ramena mi se opustiše od olakšanja.
„Kako ti kaţeš, oĉe―, Rahim nije ĉekao da ga otpusti. Samo se hitro
naklonio,
pre nego što će se okrenuti u mestu.
I tako ostadosmo samo on i ja. Prošlo je nekoliko dugih trenutaka u tišini.
Skoro da sam pomislila da me je sultan zaboravio. Taman htedoh da mu
kaţem da
mene još nije otpustio, kad mi se sultan ponovo obratio.
„Ti si sa ruba pustinje.― Nisam oĉekivala tako nešto.
„Sa samog ruba―, potvrdila sam. Iza Prašnjavog Druma nije bilo više niĉega
sem nenaseljivih planina.
„Kaţu da su vama stare priĉe u krvi mnogo više nego ljudima bilo gde
drugde.― To bar jeste bilo istina. Zato je Tamid i znao kako moţe da upravlja
Nuršamom. Kako da zatoĉi dţinija. Sve te stvari koje je sever već zaboravio.
„Znaš
li za priĉe o abdalima?
Znala sam.
U doba pre ĉoveĉanstva, dţini su sluge pravili od zemlje. Prosta stvorenja od
gline koja bi se pokrenula samo na zapoved dţinija. Ni za šta drugo nisu ni
valjala
sem da izvršavaju nareĊenja besmrtnih gospodara.
„Abdali su bili njihovo delo koliko i mi sami, ali se u svetim spisima o
ljudima piše kao o prvoj deci dţinija. Sad mi je jasno zašto.― Prošao je
rukom kroz
kosu, ponovo se zavalivši u stolicu. Gest ogorĉenja koji me je toliko podsetio
na
Ahmeda da osetih ĉeţnju za domom. „Abdali nikada ne bi mogli da budu
toliko
naporni kao deca.―
„Abdalima bi takoĊe bilo i mnogo teţe da napuste zemlju―, izletelo mi je pre
nego što sam stigla da se zaustavim. Bila sam previše opuštena u njegovom
društvu. Moţda jeste liĉio na njega, ali ipak nije bio Ahmed. Sultan me je,
ipak,
iznenadio nasmejavši se.
„Istina. Mada bi isto tako bilo mnogo lakše upravljati zemljom punom abdala.
Ne bih stalno morao da ih ubeĊujem da ĉinim ono što je najbolje za njih.―
Na
jednoj od mapa prikaĉenih za zid bio je prikazan ĉitav svet. MiraĊi je bio na
sredini. Amonpur nam se pribio s jedne strane. Galandija se nadvila sa severa,
gutajući druge zemlje u pohodu ka Dţarpuru, Jonijskim ostrvima i Siĉi, zemlji
koja
je godinama pruţala utoĉište Ahmedu, Dţinu i Dalili. Albija kao tvrĊava koja
odoleva širenju Galandije na moru i Gamanije na kopnu. Velik je to svet bio.
„MiraĊijci se diţu na ustanak protiv Galanaca, Albijaca, Sićana, svih naših
stranih
prijatelja i neprijatelja.―
Progutavši knedlu, osetih bol u grlu tamo gde me je jedan takav stranac
maloĉas zamalo udavio. „Pa onda nemojte obnavljati savez s njima.―
185
Znala sam da sam prekardašila. Znala sam ĉim su mi te reĉi izašle na usta.
Sultan se ipak nije razbesneo kao sa sinovima. Nije se ĉak ni podrugljivo
osmehnuo. Nije pokušao da mi bilo šta objasni, kao što je uradio kada smo
sedeli
jedno naspram drugog za trpezom u susednoj sobi.
„Moţeš da ideš, Amani.― Meni je to, nekako, bilo gore nego da mi je rekao
bilo šta drugo.
186
Glava 31
„Mislim da blede.― Lejla mi je proveravala tragove na grlu. Do narednog
dana već
su se raširili u veliĉanstvenu ogrlicu od ljubiĉastih otisaka prstiju. „Nestaće ti
do
Auranzeba.― O tome su, izgleda, svi u haremu najviše brinuli kad sam ja u
pitanju.
Da taj moj bliski susret sa smrću neće ići uz novu dolamu. Na drugoj strani
bašte
videla sam ţene kako šapuću pokrivajući usta rukama, i sve sevaju oĉima u
mom
pravcu. Gospode boţe, koliko sam samo mrzela ovo mesto. Lejla je spustila
neţne
ruke s mene. „Ali zaista mislim da bi trebalo da odeš do Tamida; moţda bi
mogao
da ti da nešto za to.―
„Preţiveću već nekako.―
Po razrogaĉenim oĉima joj videh da nešto prećutkuje. „Šta je bilo?―, pitala
sam je.
„Rahim mi je rekao, za Auranzeb. Za bekstvo. Ja samo… ja samo ne bih da
ostavimo Tamida.―
Ostadoh zateĉena. Da joj nijeTamid ispriĉao sve o meni? Da sam ja upravo to
uradila? Da nije time htela da me boĉne u staru ranu? No iza njenih reĉi nije
se
nazirala nikakva zloba.
Lejla je pognula glavu da bi nervozno sklonila kosu iza uveta, kao da
izbegava moj pogled. Zaljubila se u Tamida. Ili je bar mislila da jeste. Još nije
imala ni šesnaest. A ĉitav je ţivot provela zatoĉena u palati. Tamid je sigurno
bio
jedan od prvih muškaraca naših godina koje je ikada srela, a da joj nije brat.
Nije ni
ĉudo što je mislila da se zaljubila u njega.
Doduše, bio je i pametan, i dobar. Ne bi me ĉudilo da se zaista zaljubila u
njega.
Pritom je bila u pravu. Nisam mogla još jednom da ga ostavim na cedilu.
Kada je Sam te noći prošao kroz zid, usna mu je bila rascepljena, a uz to je
hodao
kao da je nagnjeĉio koje rebro. Meni je to odmah bio znak da se napolju sve
bliţilo
taĉki kljuĉanja. Od pobunjenika mi je, inaĉe, donosio samo dobre vesti. Da su
u
Saramotaju svi sigurni. Da im je neka zaseda uspela. Da ona delegacija koja
je
trebalo da proveri šta je ostalo od fabrike u Prašnjavom Drumu nikada do nje
nije
ni stigla.
„Sad već hoćeš da ĉetiri osobe izvuĉem odavde, a imam samo dve ruke―,
Sam
se poĉešao po krasti na usni. Pljesnuh ga po ruci. Još će mu ostati oţiljak.
„iroje.
187
„Ĉetvoro―, reĉe Sam. „I tebe raĉunam. Zar me dosad nisi već upoznala? Zar
još uvek potcenjuješ umešnost Plavookog Bandita?― Zabacio je maramu
preko
ramena. A ova se zakaĉila za jednu od grana drveta kraj Zida plaĉa.
„Da li samo ja imam taj utisak, ili si ti još više poblesavio?― Potpuno je
liĉilo
na Sama da pokuša da izbegne bilo šta iole ozbiljno. Kao što je, primerice,
vrlo
stvarna mogućnost da neću uspeti da pobegnem s njima tokom Auranzeba.
„Poblesavio sam za tobom.― Uspeo je da otkaĉi maramu s koliko-toliko
dostojanstva. Shvatih da je pokušavao da me nasmeje. I upalilo mu je.
„Nisi ti zacopan u mene, ti si…― Zaljubljen u neku drugu, zamalo mi je
izletelo, ali sam se na vreme zaustavila. Sam se baš dosta hvalisao svojim
ljubavnim dostignućima. Bila sam i više nego sigurna da je polovinu toga
izmišljao. Ali ga nikada nisam ĉula da priĉa o nekome do koga mu je posebno
stalo. I sad sam mu se zagledala u lice, traţeći naznake neĉeg iskrenog pod
tom
njegovom maskom. No, ipak sam ja bila ta koja je imala izdajniĉke oĉi, a ne
on.
„Mnogo si mi ti nešto sigurna u to, drugarice krasotice―, razmetljivo je
spustio
ruke na drvo priklještivši me u sredini. „Hoćeš da se kladimo?―
Shvatila sam da je nameravao da me poljubi. Ili je hteo da pomislim da će me
poljubiti. Da bi dokazao tamo neku glupavu poentu.
„Usna ti krvari―, posegnula sam rukom ka mestu gde mu je bila rascepljena,
ali ju je Sam vragolasto uhvatio, pa mi se još više primakao. Ništa nisam
osetila.
Pogotovo ne onako kako sam se osećala kad bi Dţin u mene gledao ovako
kako je
to sada Sam radio. Ili se pravio da radi. Nije bilo onog naleta vreline po
ĉitavom
telu. Sve sam oko njega i dalje jasno videla kao i pre njegovog dodira. Nije on
bio
Dţin. Ali jeste bio tu, a Dţin nije.
Taj smeh nikada ne bih promašila. Glave nam se trgoše i razdvojiše pre nego
što njegove usne pronaĊu moje.
Ajet je stajala na ulazu u vrt Zida plaĉa, glave zabaĉene u naletu smeha, kao
da se zahvaljivala nebesima na daru koji joj poslaše. Sedamnaest godina
pustinjskih nagona najednom mi je proradilo u grudima. Samo što sada nisam
bila
u pustinji. A ovo nije bila ista vrsta opasnosti.
„E, da znaš da ja sve ovo vreme dok sam pokušavala da iznaĊem naĉin da te
udaljim od kreveta mog muţa―, reĉe Ajet, „nisam ni pomislila da bi mogao
da
bude baš ovako oĉigledan. Ti si samo još jedna od ko zna koliko stotina ţena
iz
harema dovoljno glupih da nadu ljubavnika.―
„Ajet…―, zakoraĉih ka njoj, a ona odmah odstupi od mene. Zaustavila sam
se,
bolno svesna da bi u svakom trenu mogla da jurne poput prepadnute ţivotinje
i
otrĉi da me izda. „Nemoj. Nije tako kako…―
„Prekasno ti je sad za pregovore, Amani.― Na to se naglo okrenula da
šmugne
nazad u harem.
„E pa―, reĉe Sam, „sve mi se ĉini da smo se uvalili u nevolju.―
188
Bilo je samo pitanje sata kada će se sultan i Kadir vratiti s doĉeka galanskog
kralja.
Gde će ga slagati i reći mu da su mu pobunjenici ubili izaslanika. Svega par
sati da
zaustavim Ajet pre nego joj se pruţi prilika da prenese novosti muţu. Da je
zaustavim, ili sve ostale izvuĉem napolje.
Sam je pohitao nazad u pobunjeniĉki tabor po pomoć. I dalje nisam znala gde
se nalazi, i bila sam zahvalna na tome. Da mi sultan naredi da mu kaţem,
svojom
neupućenošću mogla bih da im kupim bar nešto vremena. Ali i za beg su ipak
morali da se pripreme.
A ja sam rešila da u meĊuvremenu nekako zaustavim Ajet.
Ako je postojala neka osoba koja je bila veća pretnja po Ajet od mene, to je
onda bila Šira. A ona je još uvek bila ţiva. Morala sam da saznam na koji
naĉin.
Šira je baratala podacima. Sigurno je znala nešto ĉime je drţala Ajet podalje
od
sebe. A meni je to sada bilo potrebno.
Banula sam u središte harema, potpuno zadihana. Nešto je bilo drugaĉije.
Odmah sam to osetila. Ugledala sam Lejlu, podignute crne kose, kako zuri na
drugi
kraj vrta i grize nokat palca. „Lejla.― Jurnula sam ka njoj. „Slušaj me. Ajet je
upravo sve saznala – sloţeno je da ti sad objašnjavam. Obrati li se tvome ocu
ili
Kadiru, nećemo moći da te izvuĉemo iz palate tokom Auranzeba kako smo
nameravali. Moraš biti spremna da poĊeš noćas ako ti tako budem rekla. A
moram
i Širu da pronaĊem―, skratih joj na brzaka. „Znaš li gde je?―
Lejla je delovala prepadnuta kad sam joj sve to saopštila. Ali se uhvatila samo
za moje poslednje pitanje: „Suhima? Beba samo što nije. Neko je već poslao
glas
Kadiru.―
Znaĉi to je, shvatila sam. To je taj nemir koji je zavladavao haremom.
Prokletstvo. Loš trenutak. „Lejla, gde je?―
Širini vrisci postaše glasniji ĉim sam banula u hodnik. Šaka ţena iz harema
kleĉala je pred vratima moleći se. Neka sluškinja izjuri napolje s
okrvavljenom
krpom. Širini vrisci dopreše za njom. A onda se vrata opet zalupiše da ih
priguše.
Utom se, posve iznenada, muk spustio nad Širinim odajama poput kamena.
Nisam disala. Pokušavajući da brojim otkucaje srca kako se muk oduţio.
Ĉekajući. Ĉekajući da ga nešto naruši. Vrisak. Optuţba. Babica koja bi izašla
da
nas obavesti da Šira nije preţivela.
Na kraju ga je prekinulo bebino jecanje.
Oteo mi se uzdah olakšanja. Ali on mi još nije sasvim ni napustio pluća, kad
se zaĉu novi vrisak.
I to ne Širin.
Poletela sam ka vratima poput metka i otvorila ih. Šira je leţala u gomili
oznojane kose i okrvavljene tkanine, steţući uz grudi maleni zamotuljak s
kolenima pridignutim oko njega kao da će time zaštititi novoroĊenĉe. Tri ţene
što
189
stajaše oko nje zurile su u nju kao okamenjene. Ĉetvrta se skljokala uza zid,
drhteći, s rukama preko usta.
Koraknula sam još jednom ka njoj tako da jasno vidim taj zamotuljak koji je
Šira drţala. NovoroĊenĉe nije imalo Samove plave oĉi. Imalo je plavu kosu.
Kao
Mazovu. Upadljivo jarkoplavu kosu. Poput najvrelijeg dela plamena.
Ovo nije bio Samov sin. Već sin nekog dţinija. Šira je upravo rodila demĊija.
Najednom mi ni Lejla ni Rahim nisu bili prvi na spisku onih koje je trebalo
izvući odatle. „Šira―, spustila sam se kraj nje. „Moţeš li da hodaš?―
Šira je konaĉno odvojila pogled od novoroĊenĉeta. „Mogu i da trĉim ako
treba.― Koliko god da joj je grad izbrusio naglasak, sad ga je skroz izgubila.
Zazvuĉala je skroz-naskroz kao da je iz Prašnjavog Druma. Polagano se
odigla od
kreveta, a da gotovo nije ni zadrhtala. Nikada mi Šira nije delovala toliko
veliĉanstveno. Odisala je nekim stavom kad je s neutemeljenom nadmenošću
izigravala sultimu u skupocenoj odeći. Ali to je bilo sasvim drugaĉije od
neustrašivosti koja je sada izbijala iz nje, umotane u upropašćenu dolamu i
ĉaršave,
dok je drţala sina. „Hajdemo, onda!―
Zbog odsustva straţara u haremu Šira se plašila za sopstveni ţivot još otkad je
zatrudnela, ali bi upravo to sada moglo da joj spase ţivot. Nije bilo nikoga da
nas
zaustavi kada smo napustile njene odaje. Majke, sestre, ţene, sinovi, posluga –
svi
su nas samo zabezeknuto gledali, ne znajući šta im je ĉiniti. Doduše, bila sam
sigurna da je bar neko bio dovoljno trezven da otrĉi po pomoć.
Imale smo nešto vremena, mada ne mnogo. Srce mi je ubrzano zalupalo.
„Šira―, provirila sam iza ćoška. Vrt je bio tih, pun cveća, sada pust. Bile smo
blizu Zida plaĉa. Jedino sam se molila da će Sam biti tamo da nam pomogne
ĉim
stignemo. „Moraš mi reći. Kakvom tom tajnom obuzdavaš Ajet već toliko
meseci?
Ĉime je to drţiš podalje od sebe?―
Šira je zapela, pa sam morala da je pridrţim. „Reći ću ti ako me izvuĉeš
odavde ţivu―, našalila se. Šira je ĉak i sada, sa smrću za petama, bila
haremska
kraljica nagodbi.
„Šira, molim te.―
„Muţa―, reĉe Šira naposletku, „imala je muţa, van zidina harema. Stavila mu
je otrov u hranu nakon što joj je slomio dva rebra. Izvukla se tako što je
istraţitelje… potplatila―, pokušala je da se blaţe izrazi. „Uz nekoliko
prošaptanih
reĉi, istina bi stigla do suhima, i ja bih tako sredila da nestane. Svilen gajtan
oko
grla dok spava, pa onda buć u more. Tako to rade kad suhim hoće neĉujno da
ih se
reši.― Gledala sam da upamtim te reĉi. Morala sam da pronaĊem Ajet pre
nego što
ona pronaĊe Kadira. Morala sam da joj stavim do znanja da mogu da je
uništim
ako mi razotkrije masku.
Skoro smo se već i bile našle kod Zida plaĉa. Nadomak slobodi.
190
Zaĉula sam prepoznatljivo zveckanje futrola za pištolj na opasaĉima. Bat
ĉizama koje dobuju po tlu.
Nekoliko trenutaka kasnije okruţiše nas uniformisani ljudi sa sultanom i
sultimom.
Kadir se probio kroz njihove redove. Okomio se pravo na Širu. Pokušala sam
da se postavim izmeĊu suhima i moje sestre. Ali ga na to dva vojnika
zgrabiše.
Kadir poĉe da im se otima.
„Odbij! Ona je moja ţena. Laţljivica i kurva!― Otimao im se. „Imam prava
da
radim s njom šta mi je volja. Ima krv da joj pustim zbog ove izdaje.―
Šira je privila dete uz grudi, zureći netremice u Kadira, neustrašiva kao
nikada
ranije. „Uradila sam ovo da bih preţivela. Zato što si ti jedan opak, glupav,
impotentan ĉovek.―
Kadir je hteo da nasrne na nju. Sultan je samo jednom mrdnuo rukom i
vojnici
opet povukoše Kadira. „Vodite moga sina negde gde će moći da se
urazumi.―
„To je moja ţena…―, otpoĉeo je Kadir, ali sultan ga je presekao.
„Ovo su posla za vladare. Ne za kivne muţeve.―
Kadirovo negodovanje moglo se ĉuti po celoj bašti dok su ga odvlaĉili odatle.
„Znaš li kakva je kazna za kršenje braĉnih zaveta, Šira―, zaĉuo se sultanov
smiren glas kada su nestali. Javila mi se slika istog ovakvog trenutka, od pre
petnaest godina: kako Dalilu odnose dok sultan hvata Ahmedovu majku za
vrat.
„Kadir nikada neće napraviti nekoj ţeni dete. Ne moţe. Mislim da i sami to
znate, Vaše preuzvišeno veliĉanstvo―, Šira se ispravila. „Uradila sam šta sam
morala da uradim za našu zemlju.―
„Mislim da jednim delom zaista i veruješ u to―, reĉe joj sultan. „Šteta, Šira,
oduvek si mi bila draga. Bila si mudrija od ostalih. Ĉuo sam da voliš da se
pogaĊaš. Evo ti poslednje nagodbe: ţivot tvoga sina, za ime njegovog oca
dţinija.―
„Šira…―, upozorila sam je. Ali prekasno.
„Ferešteh―, prkosno je digla bradu, nesvesna da je upravo dala sultanu pravo
ime još jednog dţinija. „Rekao mi je da će me naĉiniti majkom vladara.
Istinskog
princa. Slavnog sultana. Slavnijeg nego što bi Kadir ikada mogao biti.―
Nikada ranije na sultanovom licu nisam primetila nesigurnost. Ali uĉinilo mi
se da sam je sada naĉas videla. Nisam mogla da ga krivim. Istina koju izreknu
dţinijeva usta ipak beše moćna stvar. Ako Šira nije lagala, bilo je moguće da u
rukama drţi budućeg vladara.
„Ferešteh―, ponovio je sultan. „Odliĉno. Uzmi dete, Amani―, radilo se o
naredbi, te odmah krenuh da se opirem porivu svojih ruku da ga poslušaju.
„Šta će biti sa Širom?―, ruke mi se nehotice pokrenuše. Sultan mi nikada
ranije nije toliko liĉio na Ahmeda kao u tom trenutku. Isto ono lice koje je
Ahmed
navlaĉio kada bi mi saopštavao nešto što ne ţelim da ĉujem, ali što ipak mora
da se
odradi. „Molim vas―, rekla sam. Šira je svome sinu krenula da šapće
obećanja koja
191
neće moći da mu ispuni. Da ugrabi jedine trenutke koje će provesti uz svoje
dete.
Misli mi se zarojiše glavom dok sam pokušavala da iznaĊem neko rešenje.
Neki
izlaz, bilo šta. Ali upale smo u klopku. Nekad izlaz naprosto ne postoji. Dete
joj se
našlo u mojim rukama. „Nemojte je ubiti, molim vas.―
Sestra me je pogledala pravo u oĉi. Usne joj se razdvojiše. I tad mi se opet
vratiše sultanove reĉi. Šira je umela da se pogaĊa. A imala je još jednu jedinu
stvar
za razmenu. Još jedan poslednji novĉić kojim bi mogla da pokuša da otkupi
sopstveni ţivot. Mene. Mogla bi da ponudi sultanu Plavookog Bandita i sve
pobunjenike u zamenu za ţivot.
Sad bi mogla da me uništi. A ja nisam ništa imala.
„Zvaće se Fadi―, rekla mi je. Fadi je bilo ime našeg dede. Ime koje su i naše
majke nosile pre udaje.
„Pod kljuĉ s njom―, naredio je sultan ravnodušno, uveliko se okrećući od
nas.
Uveliko zaboravivši na nju, sad kad je postala samo još jedna beskorisna
devojka
iz harema. „Amani, za mnom. Donesi dete.―
Fadi je kmeĉao sve glasnije i glasnije kako smo se udaljavali od njegove
majke.
192
Glava 32
Džini izdajnik
U doba koje jedino besmrtnici pamtiše, svet se nije menjao. Sunce se nije
dizalo ni
zalazilo. More nije imalo ni plime ni oseke. Dţini nisu znali ni za strah, ni za
radost, ni za tugu, ni za bol. Ništa nije ni umiralo ni ţivelo. Sve je samo
postojalo.
A onda izbi Prvi rat.
I sa sobom donese zoru i suton. Sa sobom donese uzburkana mora, nove gore
i dolove. A najvaţnije od svega, sa sobom donese smrtnost.
Ljudska bića behu naĉinjena od iskre dţinijevske vatre, ali ne behu veĉnog
trajanja. I upravo to je, izgleda, suštinski promenilo svet. To je sve promenilo.
Ona
nisu samo postojala. RaĊala su se i mrela. A u meĊuvremenu bi toliko toga
osetila
da su time privukla i besmrtnike k sebi, mada behu samo iskra mnogo jaĉeg
dţinijevskog plama.
Dţini iz velike pustinje se, po okonĉanju rata, okupiše i zagledaše u izmenjeni
svet. U zemlju što nekada beše njihova. Rat se bio završio. Smrtnici su
posluţili
svojoj svrsi. Borili su se. I ginuli.
A onda se namnoţiše.
Dţini gledaše u neverici kako ljudi diţu zidine i gradove da sebi stvore ţivot
van ratovanja. Pronašli su i nove ratove za vojevanje. Dţini se zapitaše da li
treba
ljudima dopustiti da nastave dalje. Dţini su stvorili smrtnike; sad kad je rat
završen, mogli bi i da ih uklone ako tako odluĉe.
Neki od dţinija rekoše da je ĉoveĉanstvo odsluţilo svoje. Da će im ljudi samo
nevolje izazivati. Bolje da ih sada spale, sve odjednom. Da ih vrate zemlji, od
koje
i behu napravljeni, pre nego što je celu zauzeše.
Dţini Ferešteh se slagao s time. Svet je bio jednostavniji pre smrtnika. Gledao
je sopstvenog sina, od ljudske ţene roĊenog, kako preţivljava desetine bitaka
protiv stvorova Uništiteljke svetova, da bi na kraju umro u ĉarci s drugim
smrtnikom. I mada dţini jesu brzo zaboravili strah od smrti nakon što je
Uništiteljka svetova poraţena, nisu već tako lako mogli da zaborave ono nešto
novo što ljudi nazivaše tugom. Ona im se ĉinila kao osećaj odveć snaţan da bi
ga
jedan dţini, kao veĉni stvor, u sebi nosio.
MeĊutim, dţini Darajavahuš se usprotivio njihovom uništenju. Rekao je da
ljudima treba dopustiti da ţive. Da su zaradili pravo da dele zemlju s njima
time
što su porazili Uništiteljku svetova. Bili su ĉudesni: na stotine ih je padalo u
193
talasima po bojištima, ali ipak su uspevali da prepreĉe put armijama
Uništiteljke
svetova. Takva volja za ţivotom ne sme biti zanemarena.
Dţini su nastavili da se raspravljaju kako su se godine nizale, kako su se
pokolenja ljudi smenjivala jedno za drugim. Raspravljali su se i kad iznikoše
gradovi gde ih pre bilo nije, kad novi vladari stadoše preuzimati prestolja od
prethodnih. A smrtnici polako poĉeše da zaboravljaju doba Uništiteljke
svetova.
Naposletku, kad je smrt odnela poslednjeg smrtnika koji je doţiveo da vidi
Prvi rat svojim oĉima, dţini se okupiše u domu jednoga od njih, koji je neko
staro
bojište proglasio svojim podruĉjem, na nekom mestu gde se zemlja rascepila
u
golemu dolinu u kojoj nijedan drugi dţini ne htede ţiveti. I tu rešiše da glasaju.
Ubaciće crni kamen u vodu ako smatraju da bi bilo najbolje staviti taĉku na
smrtnost, odnosno beli ako su za to da smrtnici i dalje ţive.
Kamenje se gomilalo, crno, pa belo, jedno za drugim, dok obe strane nisu bile
potpuno jednake i dok jedino dţini Bahadur još nije ostao da glasa i odluĉi o
sudbini ĉitavog ĉoveĉanstva.
Ferešteh je bio siguran da će Bahadur ostati na njegovoj strani. Bahadur je i
sam gledao kako mu jedno od smrtne dece gine. Kći oĉiju plavih, sa suncem u
rukama koju ljudi nazivaše princezom, jednom od tih njihovih reĉi blesavih,
praveći se da su neki od njih moćniji od drugih. I Bahadur mora da je osetio
istu
bol kao Ferešteh. I on bi isto toliko ţeleo da tu bol prekine.
No, kad je Bahadur konaĉno svoj kamen bacio, ovaj beše beo poput kosti.
Fereštehova strana je izgubila. I tako se svi dţiniji zakleše – da nijedan od njih
neće zbrisati smrtnike. A pošto behu dţinijima, ta zakletva beše istinska.
I tako proĊoše vekovi.
Ferešteh nije znao koliko taĉno, jer ih brojaše samo oni ĉiji dani behu
odbrojani. Isprva je nastojao da se kloni ljudi. Ali ovi se neprekidno menjaše.
Bilo
je teško ne pratiti ih. Svaki put kad bi Ferešteh pomislio da su mu dosadili,
oni bi
uradili nešto novo. Napravili bi nešto novo, ĉesto i ni od ĉega. Palate nicaše
više
nego ranije. Ţelezniĉke pruge ih prenosiše pustinjom. Muzika im je naizgled
iz
uma strujala pod prstima. A Ferešteh, s vremena na vreme, nije mogao da
odoli
iskušenju. Vreme ga je nauĉilo kako da izbegava tugu. Nikada nije bdio nad
decom
koju je dao smrtnicama. Nije ga zanimalo da gleda kako deliće njega uništava
svet
kojem ostali dţiniji dopustiše da i dalje traje.
A onda doĊe i taj dan kad Ferešteh zaĉu da ga neko po imenu doziva
naredbom o koju se nije mogao oglušiti. I tako se, eto, i dogodilo, da se našao
kao
zatoĉenik pred nekim sultanom i nekim demĊijem. DemĊijevka je drţala dete
koje
je Ferešteh obeleţio kao svoje, mada je već bio i zaboravio ko mu beše mati.
Tako
mu je bilo najlakše.
Ali je zato svu svoju decu pamtio. Kao što je pamtio i patnju koju bi osetio
svaki put kad bi neko od njih umrlo. I zato je, kada je sultan podigao noţ na
194
njegovo dete, i zatraţio imena drugih dţinija, bez opiranja popustio. Ne bi
mogao
da gleda kako se taj delić njegove iskre gasi.
Prvo mu je dao Darajavahuševo ime. Sultanu je dao imena samo onih dţinija
koji behu toliko glupi da pomisle da je ĉoveĉanstvo bezopasno i vredno
spašavanja. Onih koji su glasali da ţive i dalje. Imena polovine dţinija iz
pustinje.
A onda se smejao dok su, jednog po jednog, i njih zarobljavala bića kojima
onomad dopustiše da i dalje ţive.
195
Glava 33
Sultan je bio dovoljno opasan i s jednim dţinijem. Sad je imao ĉitavu vojsku.
Jesu
oni stvorili ĉoveĉanstvo da bi ono vojevalo njihove ratove, ali bilo je priĉa o
tome
šta se dešavalo kad bi besmrtnici stupili u ljudske ratove. O svirepim
osvajaĉima
koji bi ih vezali gvoţĊem i usmerili njihove moći protiv bespomoćnih naroda.
O
junacima koji bi svojom ĉestitošću pridobili dţinije na svoju stranu i tako
smoţdili
svoje neprijatelje. Gde god bi se našli, besmrtnici su bili nezaustavljivi.
Misli mi se uskomešaše u glavi dok me je sultan vodio nazad u harem, ĉvrsto
mi prislonivši ruku uz leda. Bilo je previše toga da se uradi, a premalo
vremena.
Morala sam da prenesem Samu vesti o drugom dţiniju. Morala sam da se
postaram da Fadi, koji mi je kmeĉao u rukama, ostane na sigurnom u palati.
Morala sam da smislim kako da spasem Širu. I sve to pre nego što me Ajet
izda
sultanu. Širin poroĊaj svima je okupirao paţnju, ali bilo je samo pitanje
vremena
kad će Ajet dopreti do Kadira ili nekog drugog ko bi je saslušao, pa će sultan
saznati da sam ja zapravo Plavooki Bandit. A time bi se sve okonĉalo. Morala
sam
da uĉinim sve što mogu pre nego što sve bude gotovo.
„Oĉe―, u razmišljanju me je prekinuo Rahim. Hitro se spustio hodnikom
prema nama, otkopĉane kragne, razbarušene kose, u pratnji dve sluškinje.
Upravo
je svanjavalo, ali mi je on izgledao kao da cele noći nije oka sklopio. I on bi
upao u
nevolju ako bi me Ajet odala. Zašto je još uvek bio tu? „Minut samo?―
Povukao je oca u stranu, predaleko da bih ga ĉula, pa se nagnuo ka njemu da
mu nešto hitro kaţe u pola glasa. Najednom osetih napetost. Još je bio tu, a
Rahim
nikada ne bi dopustio da Lejla upadne u opasnost. Bez oklevanja bi odabrao
nju
umesto mene. U to uopšte nisam sumnjala. Kao što bih ja odabrala bilo kojeg
pobunjenika umesto njih dvoje. Nisam mogla da mu zamerim. Ali, ipak mi
nikada
nije palo na pamet da bi spasao sopstvenu koţu tako što bi prodao moju
umesto da
prepusti Ajet da to uradi umesto nas.
„Izvinite―, one dve Rahimove sluškinje stale su ispred mene, te mi zapreĉiše
pogled na mog toboţnjeg saveznika. Jedna od njih je već ispruţila ruke ka
Fadiju,
pognute glave.
„Ne!―, privila sam Fadija bliţe srcu koje mi je uţurbano tuklo. Nisam imala
nameru da joj ga predam. Moţda ništa drugo ne stignem da uradim dok me ne
otkriju, ali neću sigurno dozvoliti da još jedan demĊi nestane tako što će ga
harem
progutati.
„Treba ga nahraniti―, progovorila je druga sluškinja osorno. „Nije pravi
trenutak da nam oteţavate―, bilo je to nešto najbliţe bezobrazluku od svega
što
196
sam ikada ĉula od haremske posluge. Upravo je zbog tog i pogledah još
jednom,
ali uprkos tom prizvuku u glasu, glavu je duboko pognula iz poštovanja. No,
ipak
je to rekla dovoljno glasno da sultan sevne oĉima ka nama.
„Daj im ga, Amani―, sultan mi je uzgred naredio, pa je nastavio razgovor s
Rahimom. Pokušala sam da uhvatim njegov pogled preko oĉevog ramena, ali
Rahim uopšte nije obraćao paţnju na mene, kao da me nije ni znao.
„Biće dobro―, i prva sluškinja mi je zazvuĉala nekako poznato, mada sam
bila
sigurna da je nikada ranije nisam videla u haremu, „dobro ćemo ga ĉuvati.―
U tom trenutku, kada nam je sultan potpuno okrenuo leda, prva sluškinja se
usudila da podigne glavu u potpunosti i ja se naĊoh oĉi u oĉi s Halom.
Zlatnu koţu je prikrila opsenom, ali ipak mi je bilo jasno da je ona. Vrlo
uznemirujući prizor: istovremeno mi je bila i sasvim poznata i posve
nepoznata.
Jasno sam joj prepoznala istaknute, nadmene jagodice i izduţen nos, ali mi se
ĉinila mladom i nekako ranjivijom bez zlatne puti.
A druga sluškinja. Sad i nju bolje pogledah. Nešto mi nije štimalo u vezi s
njenim oĉima. Nisu bile pustinjski crne kao što bi trebalo da budu. Bile su
boje
topljenog zlata.
Imin.
Srce mi je odmah zatuldo. Nešto su smislile. Ali nisam bila sigurna šta.
Imin mi je namignula. Toliko hitro da bi sultan pomislio da je samo trepnula
ĉak i da ju jeste primetio. Popustila sam stisak oko novoroĊenĉeta da bih ga
predala Hali. Jeste da mi je bilo nareĊeno, ali nije bilo mnogo ljudi na ovome
svetu
kojima bih poverila Fadija pre nego Hali. Moţda nije odisala majĉinskim
nagonom, ali demĊiji se uvek brinu o svojima.
Nisam ni stigla da ispratim njihovo povlaĉenje nazad u harem, kad me je Imin
zgrabila za ruku. „Kreći, brzo. I ne osvrći se.―
„Šta se dešava?―, pitala sam u pola glasa, pošto se brzo zaputismo
hodnikom.
Prebrzo, shvatih. Ako bi sultan makar i na sekund odvojio pogled od Rahima,
video bi da bukvalno trĉim.
„Nešto što moţe da nam proĊe kao plan, skovan na brzinu, eto šta. Skreći
desno.― Skrenule smo iza ćoška da bismo nestale sultanu s vidika. Shvatila
sam da
nas Rahim nije izdao, već je odvratio ocu paţnju. Najednom me je bilo
sramota što
sam pomislila da bi se tako lako okrenuo protiv nas. Dok on ne završi
razgovor s
ocem, sultan će misliti da sam se vratila u harem. Ako se uopšte i bude
zapitao.
„Radi, novoroĊenĉe―, otpoĉeh. „Sultan će ga traţiti, morate da ga…― Imin
me
je presekla zakolutavši oĉima.
„Verovala ili ne, desi se i nama katkad da izvedemo neki plan bez tebe.―
Imin
je usporila ĉim smo napustile sveţinu mermernih zidova palate i prešli u jedan
od
ogromnih, prostranih vrtova. Još je bilo rano, pa nepopustljiva dnevna jara još
nije
zapekla, ali ipak sam zaškiljila oĉima na suncu nakon one tame u podrumu.
197
Zaustavivši se, sakrile smo se iza nekog drveta, da nas ne vide ako neko
naiĊe. Imin je strgla sa sebe odeću sluškinje u jednom hitrom potezu. Ispod je
nosila uniformu dvorske straţe sašivenu za nekoga mnogo višeg i krupnijeg.
Odmah je krenula da spušta rukave i popušta kopĉu na opasaĉu, da bi
napravila
mesta za novo telo. „Ne moţemo tek tako izneti novoroĊenĉe iz harema.
Neko bi
primetio da ga nema. Osim ako sultan ne pomisli da je mrtvo. Ako bi, recimo,
polovina harema videla Kadira kako utapa novoroĊenĉe u nastupu besa.―
Hala bi tako nešto mogla da izvede. Zato su se i izloţili opasnosti dovodeći i
nju u palatu. Samo bi trebalo da odnese Radija nazad u harem i izvede taj
prizor u
glavama svih koji se zateknu u blizini. Mogla bi da ga usadi ĉak i Kadiru u
glavu
ako poţeli. Da ga natera da pomisli da ga je stvarno ubio. A ĉak i ako se ne
dokopa
Kadira, kome bi sultan verovao, desetini ţena i kćeri iz harema koje su sve
liĉno
videle, ili sinu nasilniku? Pogotovo ako nigde ne bi mogli da naĊu dete. „Pa
da ga
onda moja mila sestra iznese kroz dvorska vrata na sigurno, pokrivena
opsenom.―
Imin je protresla ruke tako da su joj dugi rukavi spali preko njenih malih
ţenskih
šaka. „Skoro pa prost zadatak―.
Imin je bila u pravu. Moglo bi da nam upali. Moţda smo još i mogle da
spasemo Fadija. „A njegova majka?―, pitala sam ih, već osećajući
nestrpljenje u
grudima. „Moja sestra Šira – kako ćemo nju izvući?―
„Pa, nećemo…―, otpoĉela je Imin, pa se brţe-bolje prekinula da ne bi
istinom
predodredila budućnost. Ja sam, ipak, znala šta je htela da kaţe. Nećemo
spasti
Širu. Nije ni bilo vaţno da li je to rekla ili ne; odluka je oĉito već bila doneta.
„Zašto?―, upitah. „Ako moţemo da izvuĉemo Fadija, zašto ne moţemo i
Širu?
Sam je oĉito uveo i tebe i Halu kroz zidine, mogao bi…―
„Zatvor je skroz od gvozdenih rešetki; ne postoji naĉin da Sam tamo ude i
izvede je napolje.― Imin me nije gledala u oĉi. „Ali ja tebe mogu da uvedem
tamo
da se vidite pre nego je pogube.― Zato je dakle ponela straţarsku uniformu.
„Traţila te je.―
„Nije mi to dovoljno dobar razlog da je ne spasemo.― Imin je nešto zadrţala
u
sebi. Jedino nisam znala zbog ĉega. „Hala, ako hoće, moţe da natera bilo kog
vojnika da otkljuĉa Širinu ćeliju, pa da je izvede napolje sultanu pred nosom.
Što
znaĉi da postoji neki drugi razlog zašto Šira nije deo plana.― Nije se radilo o
pitanju. „Zašto?―
Imin se uspravila. Skoro da je plivala u straţarskoj uniformi. Izgledala je kao
dete koje se u igri preobuklo u odraslu osobu. Ali lice joj je delovalo mnogo
mudrije od njenih osamnaest godina. „Zato što još nismo odustale od namere
da i
tebe spasemo.― Najednom mi je svanulo. Ako bi Šira nestala, ja bih
slobodno
mogla i sama da se predam sultanu. Nestanak deteta moţda još i moţe da se
izvede
uverljivo, ali Širinu smrt već ne bismo mogli tako lako da laţiramo. Ako bi
nestala,
raĉunali bi da je pobegla. A sultan bi, pre ili kasnije, uperio pogled u mene,
198
devojku koja je jednom već pokušala da joj pomogne. Pa bi krenuo da mi
postavlja
pitanja, i ja bih prodala sve pobunjenike u nekoliko reĉi.
Ili Šira ili svi ostali.
„Ali Ajet…―, pokušala sam da joj objasnim da sam ionako već gotova. Da
sam bila glupava i nehajna i da sam dopustila da budem uhvaćena. Da je za
mene
ionako već sve propalo.
„Za Ajet ne moraš da brineš―, Imin je krenula da menja oblik, da popunjava
uniformu. Za nekoliko sekundi pred nama se pojavio muškarac za glavu viši
od
mene.
„Kako to misliš?―
Nije mi odgovorio, ţestoko se ĉešući po bradi po kojoj krenuše da mu izbijaju
ĉekinje. „Joj, što mrzim ovo.― Od kojeg god vojnika da je ukrala obliĉje, taj
je
oĉito imao dubok, preteći glas, za izdavanje naredbi. „Navid pušta bradu još
otkad
smo pobegli iz tabora, pa sad kad ga ljubim imam osećaj da trljam lice o
grubo
sukno. Da znaš da imaš sreće što je Dţin uvek glatko obrijan.―
„Navid bar nema naviku da s vremena na vreme nestane u tebi nepoznate
krajeve―, uzvratila sam joj. Pokrila sam oĉi dlanovima, pritisnuta umorom.
„Znaĉi
naprosto ćemo dopustiti da Šira umre?―
„Pa, koliko se meni ĉini, jedna od vas dve mora―, reĉe Imin. „Ako baš ţeliš,
mogao bih da je spasem. Ali bih morao da te ubijem tu na licu mesta, da ne bi
mogla da nas odaš.― Lupnuo je prstima po noţu na opasaĉu. Znala sam da
Imin
stvarno tako misli. Uradila bi sve za pobunu, kao što bismo i svi mi ostali.
Ĉak i
ako bi mene trebalo da ubije. „Ti ţiva moţeš mnogo više da uĉiniš za pobunu.
A
ona…―, Imin je oklevala, kao da ne ţeli to da kaţe. Ali ipak je to bio demĊi.
Mora
da bude iskren. „Ona će više uĉiniti za nas ako umre.―
U dvorskom zatvoru nije bilo vruće ĉak ni usred leta. Studen mi je prodrla sve
do
kostiju dok smo se Imin i ja spuštale izlizanim kamenim stepenicama. Straţar
nije
ni pokušao da nas zaustavi na vratima, nakon što je samo jednom osmotrio
Imin u
uniformi. Niko nam tu dole neće smetati.
Šira je drhtala od zime u ćošku, obuĉena u istu odeću u kojoj se i porodila,
leĊima okrenuta vratima. Zakoraĉila sam ka njoj, ali me je Imin zaustavio,
spustivši mi ruku na rame. Uperio je rukom u ćeliju do Širine.
Kad sam se za nekoliko koraka primakla toj ćeliji, shvatih da se ono za šta
sam mislila da je hrpa baĉene odeće miĉe. Jedva. Blago nadimanje usled
disanja.
Neka ţena, opruţena na boku, lica pokrivenog crnom kosom. Ali meni je ta
dolama koju je nosila bila poznata, u boji ruţe, ukrašena vezom boje trule
trešnje.
Ista ona koju je nosila toga dana u zverinjaku.
,Ajet?―
199
„Nije dobro.― Šira nam je i dalje bila okrenuta leĊima. „Više ne priĉa. Kao
da
je mrtva, osim što još, eto, diše.― Poput Sajide i Uzme. Poludela. Zato mi je,
dakle,
Imin rekao da ne moram da brinem da će me Ajet odati. Šira se polako
okrenula,
pridigavši se nekako u sedeći poloţaj oslonjena o zid. „Zanimalo te je gde
nam
nestaju devojke.― Pompezno je zamahnula rukom kao da nam pokazuje
palatu pod
zlatnim kupolama. „Evo, tu završimo. Lepo sam ti rekla da ja nemam veze s
tim.―
Spustila je ruku, koja joj mlitavo pade uz telo. „Dobra vest je da samo jedna
od nas
mora da umre danas.―
„Šira…―
„Nemoj me tešiti―, rekla je istim onim tonom natopljenim prezirom koji je
koristila dok smo spavale na istom podu u Prašnjavom Drumu. Ali više nije
mogla
tako lako da me zavara. Spopao ju je oĉaj. ,A ti―, brecnula se na Imina, koji
se
vrzmao iza mene na stepeništu, „ne moraš toliko da nas motriš, znaš? Već sam
osuĊena na smrt. Šta bih to još mogla da zakuvam dok ne zade sunce?―
Bilo je oĉito da smrtna kazna nije uĉinila Širu ništa ljubaznijom. Htedoh joj
reći da je Imin na našoj strani. Ali Širi to sada nije ništa znaĉilo. Neprimetno
sam
klimnula Imin da se povuĉe stepeništem dalje od nas, da nas ne ĉuje.
„Dakle―, spustila sam se uza zid pored njene ćelije tako da smo sada sedele
jedna do druge. Sedamnaest godina, a nisam mogla da se setim ni jedne jedine
prilike kada smo ovako sedele zajedno. Ni u Prašnjavom Drumu. Ni u
haremu. U
svim ostalim prilikama nismo mogle ni da se pogledamo oĉima. A sad smo
sedele
jedna do druge uz niz ĉvrstih gvozdenih rešetaka izmeĊu nas. „Traţila si me?
―
„Zanimljivo je to, jelda? Poslednja osoba koju bih ikada ţelela da vidim biće
poslednja osoba koju ću videti u ţivotu.―
„Ne moraš ništa da mi objašnjavaš, Šira.― Ja sam već nakon pola godine
shvatila da je svaki razgovor koji sam vodila s nekim od pobunjenika mogao
da
nam bude poslednji. Nekada i jeste bio. Teško mi je bilo da to sada izbacim iz
glave, kad sam zasigurno znala da je Šira već bila skoro pa mrtva. „Niko ne
ţeli da
umre sam.―
„Gospode boţe, još ćeš me baciti u depresiju s tom tvojom pokunjenošću―,
Šira je toliko zakolutala oĉima da sam mislila da će joj nestati negde u glavi.
„Od
tebe ţelim samo jedno. Tvoji prijatelji pobunjenici su bili tu. Rekli su…―,
progutala je knedlu, kao da pokušava da prikrije da se bila ponadala, makar i
na
tren, da je moţda ipak ne ĉeka kraj. „Rekli su da ne mogu da me izvuku.―
Srce mi
se steglo od griţe savesti. Mogu. Ali rešili su da umesto nje spasu mene.
Odabrala
sam svoju novu porodicu umesto one stare. „Ali su rekli da će pomoći
Fadiju.―
Otvorila je oĉi uhvativši se za rešetke. „Nisam postala suhima tako što sam
svakome verovala. Hoću da mi ti to kaţeš. Znam da nisi nešto posebno, ali si
mi
ipak jedini rod ovde. Reci mi da će moj sin biti siguran.―
200
„Hala ga iznosi iz palate―, ĉim su mi te reĉi sišle s jezika, znala sam da su
istinite. „Mi ćemo ga zaštititi.―
Napetost koju nisam ni bila primetila u njoj napustila joj je telo još dok nisam
ni završila reĉenicu, strah koji je skrivala duboko u sebi još otkad sam je prvi
put
ugledala u hamamu. Da li je toga dana videla moje demĊijevske oĉi i shvatila
da je
ĉeka propast onoga ĉasa kada se bude porodila? Ranije, dok nisam bila
upoznala
harem, moţda bih je još i zapitala zašto je rizikovala spavajući s bilo kime ko
joj
nije bio muţ. Da li je zaista bila baš toliko glupava i nadmena da pomisli da ne
bi
prošla isto kao Ahmedova i Dalilina majka. Kao svaka druga ţena iz harema
kojoj
se desilo da zaluta u naruĉje drugog muškarca. Ali dovoljno sam se toga
nagledala
otkad sam stupila u harem da bih znala da se ovde moglo umreti i na mnogo
gori
naĉin. Ajet je bila dokaz toga.―
„Kako to da nisi pokušala da me prodaš sultanu u zamenu za sopstveni
ţivot?―, izletelo mi je. Pre pobune nisam verovala da bilo ko radi bilo šta
nesebiĉno. Od nekih stvari u sebi nisam mogla da se odviknem pre pobune.
Stvari
koje su mi pomagale da preţivim. „Znaš ko sam. Znala si da si gotovo
otpisana.
Ako je preţivljavanje u haremu jedna velika igra, zašto nisi odigrala i taj
poslednji
potez?―
Pogled koji mi je na to uputila znala sam još iz naših zajedniĉkih školskih
dana u Prašnjavom Drumu. Onaj koji je ĉuvala za trenutke kad na ĉasu kaţete
nešto posebno glupavo. Onaj kojim bi vam dala do znanja ne samo da ste
glupavi
već i da je ona mnogo pametnija od vas. „Sultan nikada ne trguje. Svi to
znaju.
Niĉim nije trgovao još otkad je slobodu MiraĊija zamenio za presto. Takvu
grešku
samo jednom poĉiniš. On umesto toga uzima. Kao što bi uzeo spoznaju tvoje
izdaje od mene, pa bismo obe završile mrtve. A ja hoću da bar jedna od nas
preţivi. Više bih volela da sam to ja, naravno, ali i ti nekako moţeš da
proĊeš―, na
licu joj se pojavio osmejak zbog sopstvene šale u trenutku kad se našla na
pragu
smrti. Brzo je, doduše, nestao. „Kad mene ne bude bilo, hoću da bar ti ostaneš
da s
onim tvojim budalastim, ostrašćenim pobunjenicima prospeš utrobu sultanu i
Kadiru.― Što je više priĉala, to joj je naglasak sve više izbijao na površinu.
Naš
naglasak iz Poslednjeg Okruga. „Mrzim ih obojicu, mrzim šta su mi uradili.
Taman
kad mi je skoro uspelo da preuzmem presto od njih.―
„Ĉekaj―, presekla sam je dok ne rastera sopstvene misli predaleko od mene.
„Kako to misliš da ti je skoro uspelo da preuzmeš presto od njih?―
„Ferešteh mi je obećao―, rekla je to s uverenošću deteta koje ponavlja nešto
u
šta zaista veruje. Koje ne shvata da su obećanja samo reći. Ferešteh je,
meĊutim,
bio dţini. Ako je bilo opasno da demĊiji iznose obećanja, kako je tek kad vam
pravi pravcati dţini nešto obeća? Hiljade mi je priĉa o dţinijevskim
obećanjima
datim pod jezivim mukama iznebuha pokuljalo kroz glavu.
201
„Ja sam ti već na samom poĉetku shvatila da u haremu ne moţeš pobediti.
Jedini pravi naĉin da pobediš bio bi da postaneš ne samo majka princa već
suhima.
Samo što Kadir ne moţe da proizvede nikakvog princa. A Ferešteh se naprosto
našao tu, jednoga dana, u haremskim vrtovima. Kao da je iskoĉio iz neke
bajke i
kroĉio mi u ţivot da bi me spasao. Rekao mi je da moţe da mi podari sina. I ja
sam
ti, tako, u jednom trenutku pronašla naĉin da pobedim u igri u kojoj se ne
moţe
pobediti. Da preţivim i nakon što Kadira više ne budem zanimala u krevetu i
postanem suhima.― Odlutala je nekud pogledom. ,A kad sam ga takla on se
od one
vatre pretvorio u muškarca od krvi i mesa. I pitao me je šta bih poţelela za
naše
dete.―
„Kako to misliš – poţelela?―, usta mi se najednom osušiše.
Šira je naglo otvorila zakrvavljene oĉi, kao da sam je prenula iz dremeţa.
„Kazao mi je da će mi ispuniti jednu ţelju upućenu njegovom detetu. Svaki
dţini
moţe da ih ispunjava.―
„Šira―, obratila sam joj se biranim reĉima, „naslušala si se priĉa koliko i ja.
Kad poţeliš nešto od dţinija…―
„U tim priĉama, muškarci kradu ţelje. Varaju, laţu i obmanjuju da bi na lak
naĉin došli do sreće. Zato im dţiniji uvek i izokrenu ţelje. Lopovi nikada ne
izvuku korist iz tih ţelja. Ali ako ti je ţelja svojevoljno ponuĊena…― Onda
nije ni
bilo potrebe da je izokrenu. Zaista su mogli da ti daju šta ti srce ište.
„A ti si traţila nešto više od princa.― Misli mi više nisu bile uz Širu. Odíetele
su mi peskom nazad u Prašnjavi Drum. Mojoj majci. Ako je i njoj bila
pruţena
prilika da bilo šta poţeli, šta li je to poţelela za mene? Kakvu mi je to blagodet
otac odobrio? „Poţelela si da ti sin bude sultan.―
„To ti je jedini naĉin da pobediš u ovoj igri―, Šira je prislonila glavu uz
hladan
kameni zid, na šta joj se tihi uzdah ote s usana. Upravo joj tada kanuše suze.
„Poţelela sam da budem majka vladara. Da više ne moram da se dovijam da
bih
preţivela. Da mogu da imam šta god poţelim.― Reĉ dţinija uvek je istinita.
Ukoliko je Ferešteh obećao Širi da će Fadi jednoga dana biti sultan, šta je to
znaĉilo za Ahmeda? „Ali sam ja, ipak, izgubila.― Suze joj se skotrljaše niz
lice.
Nikada ranije nisam videla Širu uplakanu. Na njoj mi je to delovalo nekako
neprirodno. „Šira, hoćeš li da odem?―
„Ne―, nije otvorila oĉi. „U pravu si. Niko ne ţeli da umre sam.―
Oĉekivala sam da ću osetiti tugu u sebi. Ali pronašla sam samo bes.
Najednom sam se razgnevila. A nisam znala na koga se ljutim. Na sebe što je
nisam na vreme izvukla. Na nju što je bila toliko nepromišljena da je uhvate.
Na
sultana što nam ovo obema ĉini.
„Trebalo je nešto drugo da poţelim―, rekla je naposletku kad joj stadoše
suze.
Pošto je opet otvorila oĉi, ja u njima ugledah plam koji nikada ranije nisam
videla
u njoj. Plam za koji najednom shvatih da je sve vreme bio u njenim oĉima.
Još u
202
Prašnjavom Drumu, gde sam mislila da sam jedina koja oĉajniĉki ţeli da ode
odatle. U haremu, gde sam mislila da sam jedina koja nešto krije. A ona je
samo
sve to prikrivala mnogo bolje od mene. „Reci mi da ćeš pobediti, Amani. Da
ćeš ih
sve pobiti. Da ćeš im otrgnuti našu zemlju iz ruku i da će moj sin biti siguran
u
svetu koji ne ţeli da ga uništi. To je moja prava ţelja. Reci mi to.―
Taman kad sam otvorila usta, opet sam morala da ih zatvorim, boreći se da
pronaĊem prave reĉi. Izgovaranje istine bilo je opasna igra. Toliko sam toga
ţelela
da izgovorim. Tvom sinu neće biti naškodeno. Ja tako nešto neću dopustiti.
Tvoj
sin će nastaviti da živi na slobodi, postaće jak i pametan. Doživeće da vidi
raspad
ove trule vlasti. Doživeće da vidi pad tlačitelja i uspon junaka umesto njih.
Imaće
detinjstvo kakvo mi nikada nismo mogle da imamo. Trčaće dok mu se noge ne
umore ako tako poželi, jureći za horizontom, ili će ovde pustiti korenje ako
tako
bude hteo. Biće sin kakvim bi se svaka majka ponosila, nikad mu se ništa loše
neće
desiti na tom svetu koji ćemo stvoriti nakon što nas napustiš.
Bilo je odveć opasno obećavati bilo šta od toga. Ipak ja nisam bila svemoćni
dţini; nisam mogla ništa da obećavam. Jedino sam uspela da izustim: „Ne
znam šta
će biti, Šira. Ali znam za šta se borim.―
„Bolje bi ti bilo da znaš―, Šira je naslonila glavu na hladan metal. „Jer ja ću
zbog toga umreti. To sam dala za tvoju pobunu.― Suze su joj sada već
presahle.
„Obećala sam im da ću, ukoliko mi izvuku sina napolje, pokazati svetu kako
umiru
pustinjske devojke.―
Na trgu ispred dvora, okupljena buĉna masa dizala je larmu. Ĉula sam je i pre
nego
što sam stigla do terase u prednjem delu palate. Širu su odveli nešto pre
sutona.
Ponudili su joj ĉistu odeću, ali ju je odbila. Nisu je vukli; nije se ni opirala, ni
ridala. Podigla se kada su došli po nju, poput sultime koja ide da pozdravi
svoje
podanike, a ne devojke koje će umreti.
Morala sam da joj obećam da ću ostati uz nju do kraja. Moţda ne bih mogla
da se popnem s njom i na gubilište, ali nisam htela da prekršim obećanje dato
devojci na samrti. Niko nije pokušao da me zaustavi dok sam prolazila
dvorskim
hodnicima, u pratnji Imina, koji je išao za mnom poput senke.
Prošavši kroz zavese, prvi put sam u celosti sagledala Izman još otkad sam
došla. Terasa je bila napola zaklonjena fino izrezbarenom mreţastom ogradom
od
drveta, kroz koju smo mogli da vidimo grad, tako da narod ne moţe da vidi
nas.
Gledala je na ogroman trg, dvaput veći od mesta koje je pobunjeniĉki tabor
zauzimao u klisuri. Bio je dupke pun. Novosti o sultiminom pogubljenju brzo
su se
proširile gradom. Narod je pohrlio da vidi kako ţena iz harema umire jer je
rodila
ĉudovište. Nešto što se dešava u priĉama, a ĉemu će oni sada liĉno
posvedoĉiti.
203
Okupljeni su se laktali za bolje mesto oko kamene platforme koja se uzdizala
taĉno ispod terase. Posmatrajući je iz ovog ugla, primetila sam da kamen nije
tako
gladak kako se ĉinilo odozdo. Po njemu behu uklesani prizori najcrnjeg palda.
Ljudi koje proţdiru koţonoše, more koje se hrane decom, neka ţena ĉiju glavu
u
rukama drţi neku rogati zloduh. Bilo je to poslednje što bi video onaj koga bi
odveli pred dţelatov panj.
To će biti i poslednje što će Šira videti.
Skoro da mi je promakao Tamid. Stajao je u senovitom ćošku, delujući mi
utuĉeno. Šira i Tamid kod kuće gotovo da ni reĉi nisu razmenili, ma koliko da
je
Prašnjavi Drum bio mali. Imala sam utisak da bi zamrzeli jedno drugo da
jesu. Ali
sinulo mi je da su Šira i Tamid zajedno napustili Prašnjavi Drum. Preţiveli su.
Preţiveli su ono što sam im uradila. Drţali su se zajedno kad sam ih ja ostavila
za
sobom. A to je sigurno imalo neki znaĉaj.
„Pogrešio si što si zakazao pogubljenje a da me nisi pitao, Kadire―, usput
naĉuh delić sultanovog razgovora. Bio je van sebe od besa. „Gradom su
ionako već
zavladali nemiri. Trebalo je da je se rešiš daleko od javnosti. Kao što si uradio
s
njenim detetom.― Hala je, znaĉi, uspela da uveri sultana da su u haremu
videli kako
Kadir ubija Fadija. Odliĉno. Bezbedan je.
„Ona je moja ţena!―, Kadir je zazvuĉao mahnito, ĉak i sada, suoĉen s
oĉevim
mnogo blaţim besom. „Mogu s njom šta hoću.―
Kadir me je zapazio kad se iznenada okrenuo od oca. Na licu mu se odmah
raširio svirep osmeh. „Ti―, dreknuo je na Imina, „slobodan si. Idi nadi neko
drugo
zaduţenje.―
Osetila sam da se drugi demĊi na balkonu zgrĉio na to. Ali nije mogao da
odbije. Nekako se na brzinu naklonio pre nego što će otići.
„Drago mi je da si tu―, Kadir je prešao na moju stranu terase. Oĉima smesta
potraţih sultana, nehotice traţeći pomoć. Ali njegova je paţnja bila
zaokupljena
neĉim drugim. Ni Rahima nije bilo nigde na vidiku. Tamid nas jeste
posmatrao.
Ali od njega nisam oĉekivala pomoć. Ĉak i da me nije mrzeo, ne bi se mogao
meriti s princom.
Kadir mi je spustio ruku na krsta kao da je mislio da sam neka lutka ĉije
konce moţe da povlaĉi. Gurnuo me je ispred dve svoje ţene koje su gledale
kroz
mreţasti zaslon, skrivene od mase, pravo na otvoreni rub terase, gde sam bila
nezaštićena od pogleda. Nekoliko oĉiju iz mase usmerilo se ka nama ĉim smo
se
pojavili iznad njih.
„Htela si da joj pomogneš da pobegne―, primakavši mi se, Kadir mi je pribio
telo uz ogradu, gde ostadoh zarobljena izmeĊu njega, neba iznad nas i prizora
moje
sestre dole. Osećala sam da mi se svaki delić tela koji mi je priklještio opire
njegovom pritisku. Najviše sam mrzela što nisam mogla da mu se oduprem.
Osetih
204
njegov topao dah na vratu kada je progovorio: „E, sad hoću da je gledaš kako
umire.―
Nije on morao da me tera da gledam kako umire. Šta bilo da bilo, bar toliko
bih joj uĉinila. Njoj, ne Kadiru. Uradiću to zbog Šire. Jer šta god drugo da je
bila,
ipak mi je bila rod, pa je bar toliko zasluţila od mene. Zasluţila je, zapravo, i
mnogo više. Ali samo sam ovo mogla da joj dam.
Zaĉula se jeka kad se Šira pojavila. Bilo je i podrugljivih povika, ali brzo
behu zaglušeni.
Shvatila sam da je bila u pravu što se nije presvukda.
Šira je u svili, muslinu, pod nakitom i skupocenom šminkom izgledala kao
plemkinja. Ali ovako je, obuĉena u obiĉnu belu dolamu, izgledala kao
devojka iz
pustinje. Izgledala je kao deo mase pred koju je stala, a ne kao nešto s dvora.
Narod je poĉeo da kliĉe za nju, shvatih, a ne za odrubljivanje glave.
Kada se popela na kamen, i dalje se tresla, jedva se drţeći na bosim stopalima.
Razvikana masa smirila se taman toliko da sasluša dţelata koji poĉe da navodi
njene toboţnje prestupe. Šira je stajala visoko uzdignutog ĉela, leda pravih
kao
gvozdena šipka. Lagani povetarac uhvatio joj je kosu. Duga i raspuštena niz
ramena, zalepršala se otkrivajući joj vrat. Vetar kao da joj je i pogled podigao.
Zabacivši glavu, lako je mogla da vidi mene i Kadira na terasi. Ne obazirući
se na
muţa, ukrstila je pogled s mojim. Usta joj se blago izviše. Bio je jedini
nagoveštaj
koji će mi uputiti.
Dţelat je i dalje deklamovao: „Zbog izdaje suhima…―
„Odana sam istinskom sultimu!―, reći planuše sa Širinih usana i ućutkaše
zateĉenog dţelata. „Istinskom sultimu, princu Ahmedu!― Masa se
uskomešala na
njene reĉi. „Njega je na izazovu izabrala sudbina! A ne ruka oĉeva! Ruka oca
koji
je i sam prekršio naše obiĉaje! Upoznata sam s voljom dţinija i znam da oni
sada
kaţnjavaju ove naše laţne vladare. Kadir nikada zemlji neće moći da podari
naslednika!―
Osetih da mi se grudi nadimaju od ponosa. Sultan je bio u pravu. Pogrešili su
s javnim pogubljenjem. Kadir je svojoj legendarnoj sultimi dao najveću
pozornicu
u ĉitavom MiraĊiju, s koje moţe da razotkrije sve njihove tajne. Samo jedna
devojka na par sekundi od smrti, ali upotrebila je poslednji dah da bi uĉinila
mnogo
više od kiše letaka koju bi neki ruh prosuo s neba. Ĉak i da je sad ućutkaju,
priĉa o
njoj proširiće se diljem MiraĊija, postajući sve slavnija sa svakim novim
prepriĉavanjem.
„Sedne li Kadir ikada na presto, biće poslednji sultan MiraĊija!―
Kadir se odgurnuo od mene ĉim je njegova suhima progovorila, pa je,
povukavši se na terasu, krenuo da izvikuje nareĊenja. Ali zadocnio je. Šteta je
već
bila naĉinjena, a ako bi je sada ućutkali, izgledalo bi kao da ţele da uguše
istinu.
Nisam se pomerala, mada naĉas jesam uhvatila sultanov pogled. Delovao mi
je
205
nekako pomireno. Kao da je znao da će ovako nešto proisteći iz
nepromišljenosti
njegovog sina.
„Umreće bez naslednika koji bi preuzeo njegovo mesto, a naša zemlja će opet
pasti u šake strancima―, Šira je i dalje priĉala glasom koji se pronosio iznad
sada
već uskomešane mase. „U šake istih onih stranaca s kojima laţni sultan sklapa
dogovore iza zatvorenih vrata. Princ Ahmed je jedina nada MiraĊija! On je
pravi
naslednik…―
Još uvek je vikala, kada je straţari srušiše napred da bi joj pribili glavu na
panj. „Nova zora!―, uskliknula je kada joj je straţar toliko snaţno gurnuo
glavu, da
joj je panj zaparao bradu, otvarajući joj ogromnu brazgotinu.
Masa je svojom larmom zaglušila sve što je još htela da kaţe, ali nije skidala
pogled s mene kada joj je dţelat prišao. Nagnula sam se napred, da smanjim
rastojanje izmeĊu nas koliko god sam mogla, te izvih telo preko terase
kukova
priljubljenih uz ogradu.
Gledala sam je pravo u oĉi dok se sekira nije obrušila.
206
Glava 34
Ni sama ne znam odakle je došao prvi kamen. Doletevši iz rulje, tresnuo je o
zid
pored terase.
„Nova zora!―, zaklicao je neko iz mase. „Nova pustinja!― Pobunjeniĉki
pokliĉ
proneo se ĉitavim trgom. Masa ispod nas pretvorila se u rulju zastrašujućom
brzinom. Zafrljaĉili su još jedan kamen, koji pogodi mreţastu ogradu oko
terase.
Najbliţi straţar morao je da odskoĉi od nje. Oni koji su bili na otvorenom sa
mnom
već su krenuli da se povlaĉe.
Bombu sam ugledala pre nego što će poleteti. Odblesak vatre u masi. Flaša sa
zapaljenom krpom uguranom u nju, usmerena ka terasi. Sagnula sam se u
zaklon.
Još dok se nisam bacila na pod, ugledala sam Tamida kako zuri kroz mreţasti
zaslon oĉiju uperenih kroz rupice i prstiju obavijenih oko izrezbarenog drveta.
Zgrabivši ga, srušila sam ga na pod koliko je dug, taman kad je flaša pogodila
zaslon i zaprštala plamenom i srĉom po drvetu.
Kad sam podigla glavu, kašljući, više nije bilo dela zaslona, a ostatak se već
bio zapalio. Jedan od vojnika, koji je bio stajao isuviše blizu, sada je leţao
pored
nas i bolno jaukao dok mu se krv širila uništenom stranom lica. Tamid se sav
razrogaĉio u ĉoveka. Verovatno nije navikao da toliko izvrdava smrti kao ja.
„Bombe u flaši, kao one što smo pravili kod kuće―, rekoh mu, podiţući se s
njega. Hitro sam se osvrnula da proverim da nas niko nije video. Opšti meteţ
je
svima odvratio paţnju. Sultan je već bio nestao. Otišao na sigurno ili da naredi
da
se pojaĉa odbrana palate, pretpostavljala sam. Da uguši nered u masama.
Samo
sam se nadala da su pobunjenici bili spremni da ih zaštite. „Moramo da
pronaĊemo
zaklon.― Pruţila sam mu ruku da mu pomognem da ustane. „Hajde!―
Tamid nas je odveo u svoje odaje zdrave i ĉitave, hodnicima krcatim
vojnicima koji su se zaputili na ulice da zavedu mir. Na stotine ljudi je prošlo
pored nas, lupajući ĉizmama po mermernom podu. Zamandalio je vrata,
zalupivši
ih za nama. Naĉas se oslonio o vrata, zadihan, a ja se srozah u stolicu za
pisaćim
stolom da bi on potom seo u drugu kraj balkona.
Na nas se spustio neprijatan tajac. Kroz naše isprekidano disanje, mogla sam
spolja da ĉujem meteţ. Povike na ustanak, pucnjavu. U jedan mah i nešto što
mi je
zazvuĉalo kao prasak. Uĉinilo mi se da sam moţda videla i odblesak na
Tamidovom licu kad je provirio napolje u grad. A ja sam tu sada bila
zaglavljena.
Bespomoćna.
Disanje mi se postepeno usporilo kako se napolju smraĉivalo. Larma mi je
nekako izbledela u glavi. Sad sam jedino ĉula tugu kako mi tutnji u njoj. Ni
Širu
207
nisam uspela da spasem. Gledala sam kako umire. Moţda mi baš i nije bila
draga.
Ali nikada ne bih poţelela da je vidim mrtvu. A sada je, eto, više nema. Još
jedna
ţrtva koja je pala za naš cilj.
Mogla sam da se vratim u harem. Ali tamo sam ţelela da budem još manje
nego ovde. Kad se previše smraĉilo da bismo mogli da vidimo, Tamid je
krenuo da
pali uljanice po sobi, škljockajući metalnom nogom pri svakom koraku.
Na stolu je imao neku otvorenu knjigu. Primetih je kad je lampa zasijala iznad
nje. Slika strasnija od svih izbledelih crteţa koje sam viĊala po knjigama koje
bi ko
zna kako dospele do Prašnjavog Druma blesnula je na stranici. Neki dţini
sazdan
od plave vatre stajao je kraj devojke plavih oĉiju koja je drţala sunce u
rukama.
Princeza Hava.
„Imaš li bilo šta za popiti?―, pitala sam ga najzad, kada je upalio i poslednju
lampu, pa više nisam mogla da izdrţim. „Sećaš se da bi se u Prašnjavom
Drumu,
kad bi neko umro, svi okupili na piću u ĉast pokojnog. Ili si sad odveć
prepodoban
da bi pio?―
„U moje ime si popila nešto, nakon što si me ostavila da crknem?―, upitao
me
je Tamid, otresajući šibicu u ruci.
Sećam se da sam nakon napuštanja Prašnjavog Druma sela da popijem nešto s
Dţinom u nekoj mehani u Saziju. Tad nisam ni znala zašto pijem. Htela sam
opet
da mu se izvinim. Ali ostavila sam svoje ćutanje da govori umesto mene.
Tamid je otvorio jedan od ormara. Bio je ispunjen teglama i flašama neĉega
što mi je više liĉilo na otrov nego na piće. Ali gurnuo je ruku unutra da izvuĉe
polupraznu bocu saţuljane etikete. Boja ćilibara ipak je jasno govorila o
kakvoj se
teĉnosti radilo. „Ja sam ionako pio samo zato jer si loše uticala na mene.―
Izvukao
je ĉep iz flaše.
„Imam samo jednu ĉašu.― Nalio je malo u ĉašu, i još malo u neku praznu
teglu. „Nije da mi ĉesto dolaze gosti.― Pruţio mi je teglu.
Nisam stekla takav utisak kad je Lejla bila tu, ali moţda je s njom imao i
pametnija posla od ispijanja pića. „Dajem ti reĉ da je tegla ĉista. Da te ţelim
mrtvu, odavno sam to mogao da obavim, kao što si već jednom valjano
primetila.―
„Za pokojne―, rekla sam. Uzela sam gutljaj da njime oţeţem oštru opasku
koja mi se već našla navrh jezika pre nego što kaţem nešto zbog ĉega ću
zaţaliti.
„Koji nisu imali sreće kao ja.―
Tamid je zavrteo ĉašu u rukama: „Nisam znao da ti je stalo do Šire.―
Bilo mi je ţao što nisam u sebi imala dovoljno snage da se naljutim na to. Ali
nije da nije bio u pravu. Onoj devojci kakva sam bila kad sam ostavila Tamida
da
iskrvari u pesku sigurno ne bi bilo stalo. Ispostavilo se, ipak, da je svet bio
mnogo
veći od Prašnjavog Druma. „Eto, izgleda da si se prevario.―
208
Opet smo se ućutali, a ja otpih malo pića i osetih kako me pecka silazeći mi u
stomak. Tamid je samo zurio u svoju ĉašu. Naposletku je, izgleda, nešto
odluĉio.
„Lejla mi kaţe da nameravate da me otmete.―
„Oteti je popriliĉno jaka reĉ.― Ja sam onomad Dţina optuţila da me je oteo.
Ali oboje smo znali da nije tako bilo. Da sam htela da poĊem. Ĉak i po cenu
ostavljanja Tamida. „Ali, manje-više da.―
„Zašto? Samo zato što ne ţeliš da i dalje pomaţem sultanu?― Nije me gledao.
„Ili te je Lejla previše fino zamolila da bi je odbila? Ili je zato što – kako si
ono
beše rekla? Zato što se sada baviš poslom spašavanja ţivota?―; bilo je
prekornog
prizvuka u njegovom glasu, ali mi je ipak pruţao priliku da budem iskrena
prema
njemu. Nisam smela da je protraćim.
„Zato što te ne bih ostavila za sobom ako bi mi se opet ukazala prilika―,
izletelo mi je lagano kako samo istina ume. Nisam skidala pogled s njegove
veštaĉke noge. „Ti nikada nisi hteo da pobegneš sa mnom.―
„I to je bio razlog što si me ostavila da umrem?―, rekao je pogrešnu stvar.
Odmakao se od mene, da vrati jaz izmeĊu nas koji sam ja koliko-toliko bila
smanjila spasavši ga na terasi. I time što sam tu podelila piće s njim.
„I sam znaš da nisam tako mislila.― Nije mi se svaĊalo s njim. Nije mi se ni
sa
kim danas više svaĊalo. Samo sam htela da vratim bar jednog prijatelja, kad
sam
drugog već izgubila na stratištu. „Samo kaţem da nisi ĉak hteo ni da s
najboljom
drugaricom pobegneš s mesta koje si mrzeo. Teško mi je da poverujem da si
sada
postao od one sorte koja bi beţala s princezama. Zaista ćeš poći s Lejlom?
Nećeš
pokušati da nas otkucaš njenom ocu?―, gledala sam da zvuĉim ravnodušno.
Ali
mnogi bi umrli ako bi Tamid rešio da ostane odan sultanu. „Ne moţeš me
kriviti
što sumnjam. Samo jedno od nas dvoje ima naviku da beţi s plemstvom.―
Tamid je toliko brzo podigao pogled s ruba ĉaše da mi je odmah bilo jasno da
je sve vreme glumio nezainteresovanost. „Onaj stranac koji je ukrao burakija
je bio
plemić?―
Shvatih da sam mu to nehotice rekla. Omaklo mi se sasvim opušteno, kao da
još uvek mogu da verujem Tamidu.
„Zove se Dţin―, rekla sam. „I da, jeste.―
„I gde je sad?―
Nekako sam uspela da sama sebi ne postavim to pitanje otkad me je Ajet
uhvatila sa Samom u vrtu. Ali u onom trenutku, kada sam bila ubeĊena da će
nas
prijaviti i da će svemu doći kraj, jedna glupa misao mi jeste proletela kroz
glavu.
Da nikada više neću videti Dţina.
Da bih mogla da umrem, dok on radi negde bog te pita šta, bog te pita gde,
bog te pita s kim.
209
Tu mi je misao, ipak, odagnala jedna mnogo sebiĉnija: da je bio tu, Dţin ne bi
dopustio da umrem. Ostavio bi dţinija zatoĉenog u sultanovim rukama, sve bi
riskirao, pre nego što bi dopustio da umrem.
„E, to ti znam isto koliko i ti sam.― Ispila sam malo pića.
„Nije baš prijatno kad te ostavi neko u koga si zaljubljen, jelda?―, Tamid mi
je
nazdravio ĉašom pre nego što će uzeti gutljaj.
Ti si samo mislio da si zaljubljen u mene, ali nisam to smela da kaţem naglas.
Malo me je zatekao. „Ne―, priznala sam kroz piće, „nije.― Opet smo
utihnuli. ,A ti i
Lejla?―, pitah ga naposletku. „Kuda ćete ako zaista uspemo da se izvuĉemo?
―
„Kući, moţda―, Tamid je slegnuo ramenima. „Nazad u Prašnjavi Drum.―
Nehotice sam frknula na to. Tamid me je uvreĊeno pogledao. „Ma, daj―,
rekoh, braneći se. „Moţda nisi hteo da odeš odande koliko ja, ali nemoj mi
reći da,
nakon svega što si video od sveta, hoćeš da se vratiš u tu rupĉagu? Ili gajiš
lepše
uspomene nego ja o svim onim imenima kojima su te meštani nazivali?―
„Nisam ja kao ti, Amani. Jedino što sam ikada ţeleo bio je jednostavan ţivot
sveštenika, uz ţenu. Oduvek sam mislio da ćeš se predomisliti i sagledati
stvari na
moj naĉin.― Crne mu oĉi sevnuše ka meni, pre nego što će skrenuti pogled.
Nad
nama se nadvilo sećanje na onaj trenutak kada me je zaprosio.
On jednim delom i dalje nije shvatao. Sad mi je to bilo jasno mnogo više nego
u Prašnjavom Drumu. Ĉitav svet bih prevrnula samo da se iskupim za ono što
sam
uradila Tamidu. Ali nikad ga se ne bih odrekla zbog njega. Zbog bilo koga.
Razlika
je bila u tome što mi Dţin to nikada nije ni traţio. Uzeo me je za ruku da bi mi
ga
pokazao. „Sve ovo – dţiniji, prinĉevi – previše je za mene. I dalje znam šta
hoću
od ţivota, nisam se predomislio, Amani. A nisi ni ti.―
Tad mi sinu neka misao i ja više nisam mogla da zadrţim smeh koji je
pokuljao iz mene. Poklopih usta nadlanicom, pošto se zamalo zagrcnuh na
piće.
Tamid me je iskosa pogledao. „Ne smejem se tebi―, odmahnula sam mu
rukom,
osećajući kako me nos peĉe od ţestokog pića. „Samo sam – pokušala da
zamislim
tvog oca ako bi mu doveo kući princezu za snajku.―
Gledala sam kako se spoznaja pomalja i naTamidovom licu. Zakolutao je
oĉima: „Boţe me saĉuvaj!― Tamidov otac je bio teţak ĉovek. Pokušao je da
udavi
Tamida još dok je bio novoroĊenĉe jer se rodio s iskrivljenom nogom.
TakoĊe je
bio i tvrdokorni rodoljub. Sultanovo ime je prizivao u svakoj mogućoj prilici.
Šta
bi sultan pomislio o mom sinu slabiću, Tamide? Šta bi sultan mislio o momku
kojeg usred njegove zemlje nadmaši devojka, Tamide?
„Šta bi sultan pomislio o tome što si mu uzeo kćer za ţenu, Tamide?―,
potrudila sam se da oponašam Tamidovog oca najbolje što sam mogla, kao što
sam
radila dok smo ţiveli u Prašnjavom Drumu. Tamid je pokrio lice rukama, ali
ipak
se nasmešio dok sam se ja grohotala, opuštena alkoholom.
210
„A ti?―, Tamid je obrtao ĉašu meĊu rukama s osmejkom još uvek na licu.
„Ti
ne moţeš odavde. Šta će biti s tobom u tom vašem vajnom planu za beg?―
To sam se i ja bila pitala. Sama ta misao najednom me je otreznila. Šazad je
oduvek bila spremna da ţrtvuje sopstveni ţivot za pobunu. Ali nisam znala da
li bi
bila spremna da ţrtvuje i moj, ili bih ja sama morala to da uradim. Imin se već
javila da ona to uradi, ako bude mogla. „Ja ne izlazim odavde dok god sultan
upravlja mnome.― Pokušala sam da opušteno slegnem ramenima. Ali Tamid
me je
odveć dobro znao. Ĉitao me je bolje od svih ostalih.
Skoro svih. Dţin je shvatio ko sam bolje nego što je Tamidu to ikada pošlo za
rukom. A Šazad je videla ko bih mogla da postanem. Tamid je oduvek video
ono
što je ţeleo. Ali ipak je znao da nešto krijem. Ove moje izdajničke oči.
„Ja bih dala ţivot za ovo, Tamide. Mada, ne bih baš volela, ako ne moram.
Uradila bih skoro sve samo da ne moram.― Oslušnula sam graju mase spolja.
„Ali
ovo ti je mnogo veće od mog ţivota ili bilo ĉijeg drugog.―
Tamid je spustio ĉašu. „Hoću da znaš da ja ne verujem u vašu pobunu.―
„Skontala sam već―, iskapih ostatak pića.
„A taj tvoj princ će vrlo verovatno uništiti ovu zemlju.― I to sam već
skontala.
Ali mu nisam rekla. ,Ah bila si u pravu: ne mrzim te dovoljno da bih gledao
kako
umireš. Skini bluzu.― Nisam oĉekivala da mi kaţe tako nešto.
„Ti to tako sa svim devojkama?―, izletelo mi je. Bilo je glupo reći tako nešto
nekome ko mi više nije bio drug. Ko je nekada bio zaljubljen u mene. Bilo je
glupo
šaliti se dok se Širina krv još nije ni ohladila dole na trgu i dok su po ulicama
besneli neredi. Ali Tamid se, i pored svega, ipak nasmejao. Isto onako kako je
nekada radio, blago kolutajući oĉima kao da hoće da pomislim da se smeje
više
zbog mene. Ali znala sam da nije tako.
„Ne―, Tamid je uzeo neki noţić sa seĉivom koje nije bilo duţe od mog nokta.
„Samo s onima kojima nameravam da iseĉem bronzu iz tela.―
Najednom shvatih da je ozbiljan. Stvarno će mi pomoći. Znao je gde mi se
pod koţom nalaze parĉad metala. Mogao je da mi izvadi onaj koji je upravljao
mnome. Koji me je prisiljavao da ostanem tu.
Spasiće mi ţivot.
211
Glava 35
Uveliko se već ĉulo da Auranzeb poĉinje s druge strane ograde. Smeh je
dopirao
na ovu stranu, zvonak i jasan poput zvona uz ţamor glasova, kako miraĊijskih
tako
i stranih, a kroz sve se to, u blagim talasima, provlaĉila muzika.
Stajale smo pred kapijom u senci haremskih zidina, svuda oko mene behu
skupine savršeno doteranih rasćeretalih devojaka. Sve su se drţale podalje od
mene. Ĉinilo se da nikome u haremu nije bilo jasno kakvu sam to ulogu imala
u
zbivanjima oko blaţene sultime, što ih ipak nije spreĉilo da šire abrove. Neke
su
ĉak priĉale da su me videle kako pomaţem Kadiru da udavi Fadija. Znala sam
da
laţu jer Hala nije bila ni toliko glupa, ni toliko pakosna da bi im takvu neku
sliku
usadila u glave. Osvrnula sam se oko sebe traţeći Lejlu, moju jedinu
saveznicu, ali
nisam je pronašla na prigušenoj svetlosti koja je dopirala iz susednog vrta.
Suštanje
tkanine, disanje i pokoji ushićen šapat behu jedini zvuĉi koji su se ĉuli na ovoj
strani. Ĉekale smo poput nekih stvorenja sateranih u tor. Namerno duboko
izdahnuh, u pokušaju da smirim uzrujano srce.
Kucnuo je i taj ĉas. Noćas ćemo osloboditi dţinija i Lejlu. Kako god da se
okrene, biće to moja poslednja noć u haremu.
Leva mi je ruka odlutala do boka od silne napetosti, navika koje sam
pokušavala da se otarasim u poslednjih par dana. Poslednje što mi je sada
trebalo
jeste da neko primeti da mi pod rukom zarasta malena posekotina, na mestu
gde mi
je Tamid isekao parĉe bronze ispod koţe. Gvoţde je i dalje bilo tamo. Rekao
mi je,
ne uzvraćajući mi pogled, da nema nameru da mi vadi sve deliće metala, da
bih
mogla da iskrvarim ako bi pokušao. Meni je pak bila jasna istina. Bio je
spreman
da mi pomogne da pobegnem, ali ne i da pomogne pobuni tako što bi mi
vratio
moju moć. Nije bio izdajnik kao ja.
Neredi su trajali ĉitave te noći pošto je Šira umrla. Zasad su ih nazivali
„ustankom blaţene sultime―. Ali priĉe pišu pobednici. Izgubimo li ovaj rat,
svi su
bili izgledi da će naziv biti promenjen u „ustanak obrukane sultime―. U
vazduhu je
ostala napetost koja je ţestoko pokvarila pripreme za Auranzeb. Što se moglo
osetiti ĉak i u sigurnosti dvorskih bedema.
Kada je svanulo, noć nakon nereda, pobunjenici su bili zauzeli deo grada.
Sam mi je rekao da su naši iskoristili nerede da posvuda podignu barikade i
tako
odvoje većinu siromaških ĉetvrti, uz neke druge delove grada, i preuzmu ih u
ime
pobune.
Za jednu noć smo uspeli da osvojimo pobunjeniĉke teritorije u samoj
prestonici. Ako to nije bila dovoljno jasna poruka, ne znam šta jeste. Po
zgradama
212
diljem grada pojavila su se oslikana sunca, a što je najšokantnije, jedno je
neko
jarko crvenom farbom namalao na zidu u samom srcu palate. Nisam znala
kome to
da pripišem, sem, dakako, Imin. Ali ona je sada bila kuhinjska sluškinja
nevinog
pogleda, i niko ne bi pomislio da neko toliko sitan moţe da dosegne toliko
visoko.
Zora je, takoĊe, zatekla ulice zatrpane telima. Mnoga od njih su bila u
uniformama. Po Samovoj tvrdnji, Šazad je izvela besprekornu strategiju, iako
je
morala da je razvije po gradskim ulicama umesto po bojnom polju. Premda je
njena takozvana vojska mislila da samo pljaĉkaju i pale, ona je, na ovaj ili
onaj
naĉin, uspela paţljivo da ih usmeri, predvodeći ih poput vojnika makar oni
sami to
i ne znali.
MeĊutim, mada jesmo dobili više nego što smo izgubili, pobunjenici su se
ipak našli na ivici ţivaca. Ako bi postojao savršen trenutak da sultan usmeri
svoju
novu dţinijevsku armiju na nas, to bi sigurno bilo sada.
No, prošla su bila već tri dana, a na ulicama još nije bilo besmrtnika. Rat se i
dalje vodio samo izmeĊu ljudi. I demĊija. A ja ću se noćas vratiti strani na
kojoj mi
je i bilo mesto.
Haremske sluškinje navukle su na mene miraĊijske boje. Belu i zlatnu. Poput
vojske. Osim što sam ja liĉila na neku drugu vrstu vojnika. Bela boja je
blistala
raskošnim, svetlim sjajem na mojoj pustinjski tamnoj koţi. Tkanina mi se
pripila
uz koţu poput prstiju kakvog ljubavnika, završavajući se rubom bogato
opervaţenim zlatovezom koji se penjao naviše posut biserjem. Zamišljala sam
kako prolazim pored Kadirovih ţena i kako one grabe moju dolamu kao što su
grabile one bisere ispod vode. Ruke su mi bile gole od lakata naniţe, osim što
su
mi oko zglobova zveckale teške zlatne narukvice. Zbog prigušene svetlosti i
zlatnog praha kojim mi posuše ĉitavo telo ĉinilo se kao da mi se pod koţom
krije
sunce.
Prvo su se malo jedile zbog moje iseĉene kose, da bi potom rešile da je natope
uljima slatkastog mirisa, kako bi je barem zalizale. U kosu su mi uplele niti
ĉistog
zlata, koje se na svetlu presijavahu pomešane s mojim crnim vlasima. Bilo mi
je
teško da trošim ţivce na odseĉenu kosu. Kakav god da sam bes gajila prema
Ajet,
napustio me je ĉim sam je videla onako sklupĉanu na podu zatvora, mrtvog
pogleda. Borila se i izgubila, i sada sam je ţalila.
Pošto su završile s poslom, na glavu mi spustiše venĉić od majušnih zlatnih
listića s biserjem namesto bobica. Usne su mi namazale tamnijom zlatnom.
Sve haremske ţene kojima je dopušteno da dodu na zabavu bile su obuĉene u
iste boje kao ja, miraĊijsku zlatnu i belu. Ali sam ja bila gotovo zaslepljujuća.
Kao
jedna od onih nedodirljivih zlatnih skulptura napravljenih za dvor i divljenje.
Na
meni nije ostalo ništa od pustinjske devojke. Nikada sebe nisam videla toliko
lepu,
ali na neki neprirodan naĉin, kao da sam strankinja.
Doduše, znala sam ko sam. I dalje sam bila pobunjenica.
213
I noćas ima da im zadamo ozbiljan udarac.
„Ulaze―, ĉula se najava s druge strane vrata, „cvetovi haremski!― MeĊu
okupljenima se u išĉekivanju proširio tajac. Vrata se otvoriše. Devojke
pohitaše
oko mene kao deca prema novom poklonu. Krenule su da se laktaju oko mene
pošto usporih korak. Pretpostavljala sam da gostima izgledaju kao ptice koje
su
prhnule iz krletke, struja beline i zlata puštena meĊu ljude.
Vrtovi su izgledali zavodljivo na kasnom popodnevnom suncu. Sadrvani su
veselo ţuborili sred gostiju u najfinijoj odeći, dok se ĉarolija muzike preplitala
s
mirisom jasmina i slatkiša. Visoko iznad nas, po nebu behu razapeti zlatni
konopci
s jedne strane vrta na drugu; s njih visiše sitni stakleni ukrasi trepćući na
svetlosti.
Zabacivši glavu, videh da su to zapravo kristalne ptice okaĉene sa zlatnih ţica.
Neka sluškinja je prošla pored mene s posluţavnikom punim mekih kolaĉa
posutih
belim prahom. Uzela sam jedan i gurnula ga u usta, te osetih eksploziju šećera
na
jeziku ĉim je poĉeo da se topi. Htela sam da uţivam u njemu, ali se brzo
rastopio,
ostavljajući za sobom samo sećanje izmeĊu vrha jezika i nepca.
Ĉula sam došaptavanja iz gomile kada smo prošle. Oĉi albijanske kraljice
odmeriše jednu od devojaka u prozirnoj muslinskoj haljini koja je pokazivala
mnogo više nego što bi se oĉekivalo, da bi zgadeno skrenula pogled i prešla
rukama po svojim teškim, širokim suknjama.
Ne obazirući se na nju, oĉima potraţih poznata lica, Šazad i Rahima. Uhvatila
sam sultanov pogled kroz okupljene. Za neke od gostiju ĉinilo se da se već
vesele
kao da sutra ne postoji. Ali ne i naš preuzvišeni vladar. Bio je nadasve otmen.
Nazdravio mi je još uvek punom ĉašom pre nego što će mu nešto drugo
odvući
paţnju. Duboko sam odahnula. Nisam smela da izazovem sumnje. Stoga se
polagano dadoh u obilazak vrta. Kao da zapravo ništa i ne traţim.
Nisam daleko odmakla kad me je Rahim pronašao. „Zaduţen sam da motrim
na tebe veĉeras po zapovesti mog preuzvišenog oca.― Nosio je ĉisto belu
sveĉanu
uniformu i maĉ, koji mi uopšte nije delovao samo kao ukras. „Unaokolo ima
podosta stranaca, a on mi oĉito i dalje veruje iako si jednom već zamalo
nastradala
zbog mene.―
„Jednom je tokom neke zasede neko zbog mene ostao bez ruke.― Još na
poĉetku pobune. Nakon Fahalija, pre nego što ću dobiti metak u stomak. „Ja
sam
bila kriva. Kad me je Ahmed opet poslao na sliĉan poduhvat, pitala sam ga da
li će
zaista opet da mi veruje. Rekao je da su manji izgledi da pogrešim i drugi put
nego
neko drugi prvi put.―
„Pa, nadajmo se da je to jedino zajedniĉko mom bratu i mom preuzvišenom
ocu. A kad smo već kog toga, hajde da pronaĊemo te tvoje pobunjenike.―
Pruţio
mi je ruku. Podigoh šake posute zlatnim prahom kao da se izvinjavam.
„Aaa―,
spustio je ruku. „Naravno: gledaj i ne diraj.―
214
Spustili smo se jedno uz drugo kroz bleštavilo bašte. U ovakvo veĉe, bilo bi
lako zaboraviti da slavimo sultanov puĉ. Pre dve decenije, na današnji dan,
sklopio
je savez s Galancima i silom preuzeo zemlju. Sunce je bilo zašlo sa ocem
sultana
Omana na prestolu. Zora ga je zatekla mrtvog u postelji uz palatu punu
galanskih
uniformi. Sultim je pronaĊen kako potrbuške leţi u bašti, kao da je pokušao
da
pobegne. Mnoga od sultanove braće doţivela su istu sudbu. Nije mogao da
priušti
bilo kakve pretnje svojoj vlasti. U ţivotu je ostavio jedino ţene i braću mladu
od
sebe. Pre dvadeset godina na današnji dan, palata je bila puna smrti i krvi;
sada su
neţna svetlost i muzika dopirale izmeĊu zidina, a meni se ĉinilo da nas ţamor
raspriĉanih glasova odvlaĉi podalje od sećanja na tu noć.
Osim što je bilo kipova. Pored gostiju, sviraĉa i slugu koji su delili vino i
hranu, vrt je bio ispunjen i kipovima od gline i bronze. ZaleĊenima u bolno
izvijenim oblicima, savijenih kolena, ruku podignutih kao da se štite od
neĉega.
„Da znate da sam poznavao princa Hakima kad je bio mali―, reĉe neki
miraĊijski plemić nekoj lepoj devojci. Pokazivao joj je jedan od kipova.
Behu to prinĉevi. Bronzani kipovi dvanaest prinĉeva koje je sultan pobio da
bi
preuzeo presto.
Neko je metnuo ĉašu na podignuti dlan jednog od njih, ostavljajući namuĉeno
lice ubijenog princa da zuri u poluispijenu ĉašu vina s masnim otiscima
prstiju.
„E pa to im je, vala, baš neukusno―, reĉe mi neĉiji glas na uho, nateravši me
da se trgnem. Jedan od posluţitelja našao se pored mene s tacnom punom
ravanije.
Javio mi se neki ĉudan osećaj da ga odnekud znam, ali ipak ga nisam
prepoznala.
Bar dok nije zakolutao oĉima.
„Imin―, osvrnula sam se oprezno oko sebe da proverim da nas neko nije ĉuo.
„Te ti boje, inaĉe, uopšte ne stoje―, odmerio me je dobro pogledom. Ukoliko
je u meni i postojala bilo kakva sumnja da li je to stvarno on ili ne, sad je
nestala
pred gordošću u tim njegovim jarkoţutim oĉima koje odavaše demĊija.
„Jedan od vaših?―, pogodio je Rahim. „Kako se uvukao unutra?― Bio je
potpuno neupućen, a sada svakako nije bio pravi trenutak da mu objašnjavam
da je
Imin ista ona krhka sluškinjica kojoj je Rahim pomogao da otme Širinu bebu
nekoliko dana ranije.
„SnaĊem se već nekako―, Imin uze jedan slatki kolaĉ s posluţavnika, pa ga
stavi u usta. „Šazad vas oboje traţi.― Uperio je prstom nakon što ga je
prethodno
olizao. Šazad je stajala podalje od nas, kose ĉvrsto upletene oko glave poput
krune.
„Kaţe da je krajnje vreme da odrţiš svoj deo nagodbe i upoznaš nas sa tim
ĉovekom koji vodi tu tvoju nazovivojsku.―
„I ona je uz pobunjenike?!?―, Rahim se u neverici zagledao u Šazad na
drugoj
strani vrta. „Kći generala Hamada? A ja mislio da je samo obiĉna lepojka!―
„To svi misle―, rekla sam. „Zato smo i znali da je neće previše pretresati pri
ulasku. Šazad je unela dovoljno eksploziva da oslobodimo sve dţinije iz
podruma.―
215
„Eksploziva―, Rahim je ponovio. Zazvuĉao mi je napeto.
„Nisi mu objasnila plan?―, pitao me je Imin, trpajući još hrane u usta.
„Pa, do pre par dana nismo uopšte ni imali plan―, rekla sam, braneći se. ,A
posle sam bila zauzeta.― Ruka mi je opet odlutala do malenog reza na boku.
Imin se obratio Rahimu: „Šazad kaţe da tokom svakog Auranzeba, kad sunce
zade, sultan odrţi govor, što znaĉi da će sve oĉi biti uperene u njega. Koristeći
se
time, Sam će izvesti sa zabave Amani i Šazad kroz zidove.― Imin je cimnuo
glavom postrance, pokazujući nam našeg laţnog Plavookog Bandita. Na prvi
mah
mi je promakao, pre nego što sam ga konaĉno ugledala. Nosio je albijansku
vojnu
uniformu. Znaĉi, tako je uspeo da se neprimećeno vrzma unaokolo.
„Nije li prestup oponašati vojnika?― Srce mi je bolno zalupalo u grudima.
Toliko je toga veĉeras moglo da poĊe naopako. Eto, pod jedan, to što nisam u
celosti mogla da raĉunam na Sama.
„Ja sam ĉuo da je prestup i kad pobegneš iz albijanske armije―, Imin je
jezikom pokušavao da išĉaĉka neku semenku iz zuba. Zaista je bio uţasan kao
sluga. Bilo je pravo ĉudo što ga dosad niko nije razotkrio. Ali u pravu je:
Samu je
ta uniforma odveć dobro pasala da bi bila kradena. Toliko dobro da je sigurno
bila
skrojena za njega. Pogled mi odlete ka okupljenim albijanskim vojnicima u
pratnji
njihove kraljice. Preuzeo je ogroman rizik na sebe, kao dezerter u njihovim
redovima. Sve je to radio za nas.
A onda videh da mu je pogled odleteo preko vrta da bi se spustio na Šazad,
koja je upravo bila krenula prema nama. Samov pogled je uopšte nije
napuštao.
Ne, ne baš prema nama. Prokletstvo. I ranije sam viĊala muškarce koji bi se
zagledali u Šazad, ali nikada nisam videla da se i ona zagleda u nekog od njih.
Ovo
se neće dobro završiti.
„Hala će vas ĉekati s druge strane zida―, nastavio je Imin. „Uĉiniće da
nestanete dovoljno dugo da biste stigli do dţinija i postavili eksplozive.―
,A moja sestra?―, pitao je Rahim. Osvrnuo se po vrtu, traţeći je. Kad bolje
razmislim, ni ja je još nisam videla.
„Ti mi baš i nisi mnogo strpljiv―, Iminu se uopšte nije ţurilo, namerno je
nastavio da ţvaće hranu. „Pode li sve po planu, Sam će izvući Šazad i Amani
iz
palate pravo iz podruma, pa će se vratiti kroz onaj zid po tebe i tvoju sestru―,
opet
je klimnuo, ali ovoga puta u suprotnom pravcu.
„Idi po Lejlu i ĉekaj Sama u jugoistoĉnom kraju bašte, daleko od meteţa koji
će sigurno uslediti kad deo palate odleti u vazduh―, rekla sam mu, nelagodno
se
uzvrpoljivši kad je neko prošao kraj nas, opasno blizu, dovoljno da naĉuje naš
razgovor.
„Raĉunamo da će Hala izvući Tamida sluţeći se opsenom, a ja ću izaći
napolje ĉim nastane meteţ, kao obiĉan sluga koji beţi od eksplozije. Šta bi
moglo
da pode naopako?―
216
„Mnogo toga―, primetio je Rahim.
„Ali opet je daleko od najgoreg mogućeg plana koji smo ikada smislili―,
pokušah da ga utešim.
„Ne, najgori koji smo ikada smislili završio se tako što si ti poplavila
bogomolju―, ubacio se Imin, što jeste bilo istina, mada nije bilo ni od kakve
pomoći u datom trenutku. „Što i nije za pohvalu.―
„Svi su tada preţiveli―, rekla sam, braneći se. Rahim me je pogledao sa
zebnjom u oĉima.
„Dobro došao meĊu pobunjenike―, Šazad je stigla do nas pozdravljajući
Rahima ubitaĉnim osmehom. „Snalazimo se kako znamo i umemo. Nego,
hoćeš li
nam dati tu tvoju vojsku, ili ćemo doveka ĉekati?―
Gospodara Bilala, emira od Ilijaza, zatekli smo oslonjenog o jedan od onih
nakaradnih kipova, polusklopljenih oĉiju. Bio je mlad, ali ĉinilo se da ga je
ţivot,
ili moţda znaĉaj njegovog poloţaja, već iscrpio. Pomislih da ne bi bilo
pametno da
mu to i kaţem sad kad smo pokušavali da sklopimo savez. Verovatno bi bilo
najbolje da prepustim Šazad priĉu.
„Dakle―, gospodar Bilal me je odmerio, „ti si taj Plavooki Bandit o kom svi
priĉaju.― Pogledao je i Šazad: „A ti mora da si lice operacije. Previše si lepa
da bi
bila bilo šta drugo.― Videla sam da moja drugarica obuzdava iznerviranost.
,A ti si emir koji hoće da preĊe u pobunjenike―, uopšte nije skidala vedar
osmeh s lica kad je razdragano zatapšala rukama. Gledajući je, još biste i
pomislili
da je samo neka lepotica koja oĉijuka s muškarcem. A ne pobunjenica koja u
glavi
osmišljava pravi pravcati rat. Bilo mi je jasno zašto je odabrao da nas doĉeka
tu, u
ovom kutku vrta. Muzika koja je dopirala oko zidina, prikrivala je svaki
razgovor.
Pretpostavljala sam da prikriva i naš. Šazad mu se ipak bila tiho obratila.
„Kakav otac, takav sin―, gospodar Bilal je lenjo slegnuo ramenima
ukrašenim
epoletama s kićankama. Uĉinilo mi se da je Rahim na to zajedljivo prevrnuo
oĉima. Ali kada sam ga bolje pogledala, bio je slika i prilika vojnika. Rahim
je
prvo sluţio pod ocem gospodara Bilala. On bi znao bolje od svih nas da li je
sin
dostigao oca. „Moj otac nije gajio nikakvu odanost prema prestolu. Nikada
nije
oprostio sultanu Omanu što je predao Miradi strancima u ruke. Stalno je
ponavljao
da je Ilijaz najmoćniji kraj MiraĊija, da ostatak zemlje zavisi od nas.
Ponavljao bi
vam dok ne ogluvite da Ilijazu nije bio potreban ostatak MiraĊija. Da bi
mogao da
opstane i kao nezavisna drţava.―
„Hoćeš reći da ţeliš sopstvenu drţavu u zamenu za svoju vojsku?― Pa stvarno
nije ĉovek mnogo traţio.
,A ti si u poloţaju da pregovaraš sa mnom?―
217
Jedno je bilo oteti Dalilu bez dozvole. Ali dati deo Ahmedove zemlje bez
dopuštenja bilo je nešto što ĉak ni Šazad i ja nismo smele da uradimo.
„Nisam―,
reĉe Šazad naposletku. „Ĉak ni ja nisam dovoljno lepa za tako nešto.―
Frknula sam
na to sebi u bradu. Uzvratila mi je tako što je pokušala da me mune laktom,
zamalo
zaboravljajući gde smo, ali se na vreme pribrala i napravila da samo hoće da
mi
popravi rukav. „Ali te moţemo odvesti do Ahmeda.― Šazad je namerno
zastala.
„Pod uslovom da mi izneseš neku cifru koja će me oduševiti.―
Gospodar Bilal je samo digao obrvu i njegov zapovednik Rahim se vesto
ubacio u razgovor: „Tri hiljade ljudi je rasporeĊeno u Ilijazu. Imamo još
dvaput
toliko njih koji su odsluţili vojsku u pokrajini i koje moţemo pozvati.―
„I imate dovoljno oruţja da ih sve naoruţate?―, Šazad je prikrila taktiĉko
pitanje odmerenim smehom, dodirujući Rahima po ruci kao da je upravo
rekao
nešto smehotresno.
„Amani―, Imin se, kao sluga, opet pojavio pored nas uz dubok naklon,
„sultan
se zaputio ovamo.―
Razmenila sam pogled sa Šazad. „Idi―, rekla mi je, „snaći ću se sama.―
Stomak mi se previše stegao u ĉvor da bih nakon toga mogla da jedem ili
pijem. Pravila sam se da razgledam one uţasne kipove kojima vrt bese okruţen
ne
bih li spreĉila sebe da se ne osvrćem svakih par trenutaka ka Šazad i
gospodaru
Bilalu, koji su pregovarali, i Rahimu izmeĊu njih dvoje. Bronzana lica kipova
podsećala su me na Nuršama. Osim što je njegova bronzana maska bila
glatka, bez
crta lica. Bili su to jezivi podsetnici na ono što bi sultan mogao da nam uradi
ukoliko nas uhvati u veleizdaji pre nego što mu uteknemo.
„Najavljujem―, glas opet odjeknu dvorištem, „princa Baa iz slavnog carstva
siĉanskog!―
Nešto me je cimnulo iznutra, podsetivši me na Dţina.
Manja skupina Siĉana pojavila se na vrhu stepeništa. Nosili su jarku odeću
ĉudniju od bilo ĉega što sam videla na Galancima, i potpuno razliĉitu od
njihove
nošnje. Katkad sam viĊala siĉansku haljinu na Dalili, ali meĊu ovima nije
bilo ni
jedne jedine ţene.
Zelenoplava odora prekrivala je uzano telo muškarca na samom ĉelu.
Šestorica oko njega behu sliĉne graĊe. Podsetili su me na Mahdija i ostale
Ahmedove mudrace.
Sem jedne prilike otpozadi. Nije bio viši od njih, ali je bio plećatiji od
muškaraca uĉenjaĉkog izgleda koji su ga okruţivali, i pritom se drţao kao da
je
spreman za tuĉu.
Usta mi se osušiše.
Umesto da pukne, ona neka struna u meni još jaĉe se zategla. Nehotice kroĉih
napred da bolje pogledam. Kroz okupljene, sred gomile ljudi, njegovo se lice
naglo
218
okrenulo pravo ka meni. Kao da smo bili vezani jedno za drugo nekom
nevidljivom niti. Kao da smo igle dva uparena kompasa.
Dţinove oĉi pronadoše moje. Pogrešila sam. Nije imao oĉev osmeh. Jer su te
nestašno izvijene usne bile samo naše.
219
Glava 36
Ne samo da se ĉitav vrt prostirao izmeĊu nas, već smo se nalazili na
neprijateljskom terenu. Jedna greška, jedan pogrešan pokret mogao je da nas
košta
ĉitave pobune. Ali meni je i pored toga bila potrebna sva moguća snaga da
ostanem
na svom mestu. Da se ne odazovem onom cimanju u sebi.
Bilo mi je to teţe od bilo koje naredbe koju mi je sultan ikada izdao.
Dţin se nagnuo da šapne nešto Siĉaninu pokraj sebe dok su se stepenicama
spuštali u vrt. Ovaj mu je klimnuo, pa se okrenuo da mu odgovori. Masa se
razmakla i on negde nestade. Jedva sam se oduprla porivu da krenem ka
njemu. Da
se proguram kroz okupljene, taman me sultan sto puta gledao.
Polagano krenuh ka mestu na kojem je nestao. Bar onoliko polagano koliko
sam mogla uz srce koje mi je tuklo kao rafal iz puške. Zaobišla sam strance u
ĉudnovatoj odeći, u narodnim bojama MiraĊija, opasne muškarce u
uniformama.
Ali njega nigde nisam videla. Izgubila sam ga. Ponovo.
„Amani―, njegov mi glas zazvuĉa u uvetu isto onako kao poslednji put kad
smo se videli. U pustinji. Usred bega. Zadihan nakon ljubljenja u šatoru.
Kad sam se okrenula, našao mi se toliko blizu da sam mogla da ispruţim ruku
i taknem ga. Ali da je postojao jedan potpuno siguran naĉin da oboje umremo
grozomornom smrću kao ovi bronzani ljudi oko nas, to bi bio upravo taj.
Njegove se oĉi naĊoše svuda po meni, od vrha savršeno sreĊene kose do
bosih
stopala. Najednom sam postala mnogo svesnija svoga izgleda nego što sam
bila
ĉitave noći. Da sam devojka što se presijava zlatom, da nemam mnogo toga
na
sebi, da su me ulickali kao ostale haremske devojke s jedinim ciljem da u nas
drugi
muškarci zure, ali da nas ne diraju. Onaj drugi Siĉanin, koji se našao uz Dţina,
upravo je to i radio, lutajući mi pogledom po svakom pedlju ogoljene koţe.
Dţin,
izgleda, uopšte nije primećivao da sam bila ofarbana zlatom i izloţena
pogledu kao
da bih ga mamila.
„Ošišala si se―, rekao je naposletku. Sasvim svojstveno njemu da baš to prvo
primeti od svega drugog. Najoĉigledniju otvorenu ranu od svih ostalih koje
sam
zadobila meĊu zidinama harema.
„Ne svojom voljom.― Nisam imala snage da mu sad objašnjavam šta se sve
izdešavalo. Mada Dţin jeste deo toga proĉitao s mog lica. I iz tog odgovora od
tri
reĉi.
„Amani, jesu li te…?―, prekinuo se usred reĉenice. Jesu li te povredili?, oko
toga je zapeo. Znala sam i zašto. Da me neko jeste povredio, a on nije bio u
stanju
da to spreĉi, nisam znala koliki su bili izgledi da sebi to oprosti. „Jesi li
dobro?―
220
E, to je već bilo teško pitanje. „Preţiveću.―
Lice mu se na to promenilo, šaka sklopila u pesnicu uz telo. A kad je opet
progovorio, glas mu beše prigušen i uzbunjen: „Kunem ti se bogom, Amani,
ako te
je povredio, ima da mi plati.― Nisam morala da pogaĊam na koga misli. Na
sultana.
„Ne veruješ ti u boga―, beše jedino što sam uspela da kaţem.
Šaka mu se trgla naviše, kao da hoće da me privuĉe k sebi, podalje od svega
što se zbivalo oko nas. „Onda se kunem tobom.―
Morala sam da ispreplićem šake da ih ne bih ispruţila ka njemu. Sećam se kad
sam bila mala, kako su mi ruke drhtale od napora jer sam drţala pušku
pretešku za
desetogodišnjakinju. Tada sam više od svega na svetu ţelela da bacim pušku.
Da
otpustim šake i pustim je da padne. Napor je prosto bio prevelik. Kidao mi je
mišiće.
Ali od drţanja te puške zavisilo je da li ću ostati ţiva. Od toga da li ću nauĉiti
da pucam ili ne.
Zadrţala sam ruke na svom mestu. Iako su mi se tresle od napora.
„Dţine―, rekla sam najtiše što sam mogla na miraĊijskom, „nije dovoljno
sigurno da ovako javno razgovaramo.―
„Briga me da li je sigurno ili ne―, reĉe sigurnim, tihim tonom. Naĉas sam još
i
pomislila da će me stvarno zgrabiti. Da će me uhvatiti za ruku i odvesti me
odatle.
Ali pribrao se i pretvorio pokret u naklon pomerivši se s puta nekom ĉoveku
iza
sebe. Jednom od Sićana koji ga je pratio poput senke. „Ja sam veĉeras
prevodilac
princa Baa od Siĉanskog carstva. Budemo li priĉali preko njega, sve će biti u
redu.― Ĉovek je samo neupućeno nagnuo glavu i rekao nešto na siĉanskom.
„Gde mu nestade drugi prevodilac?―, pitala sam ga uz nešto za šta se bar
nadah da beše dobro odglumljen uĉtiv osmejak.
„Strefio ga danas popodne gadan oblik slomljenih rebara―, Dţin mi je
namignuo povrh prinĉeve glave, koju je ovaj još uvek naginjao preda mnom.
„Princ je slab na lepe ţene, pa mi nije bilo teško da ga preusmerim do tebe.
Reci
mu nešto, kao da sam ti sve vreme prevodio.―
Dţina nisam bila videla već dva meseca. A prethodni put smo se bili
posvaĊali, ruke su mu se bile našle pod mojom odećom, njegove usne na
mojima.
Ĉitavi meseci nepodeljenih reći pruţali su se izmeĊu nas. Da ne pominjem da
je
verovatno trebalo da ga obavestim da nas, ĉim zaĊu poslednji zraci sunca na
kojima su nam se senke već dobrano izduţile, ĉeka onaj poslić oslobaĊanja
ĉitave
gomile dţinija. Previše je toga bilo za reći, a premalo vremena, te nisam
mogla sve
da mu natuknem kroz uĉtivi osmeh. „Gde si bio kog Ċavola?―, upitala sam
ga
najzad, kroz usiljeni osmeh princu Bau, kao da priĉam s njim, a ne da
zahtevam
objašnjenje kroz stegnute zube.
Nisam uspela da uhvatim Dţinov izraz pošto se okrenuo od mene rekavši
nešto hitro na siĉanskom. Razaznah neku uĉtivu trivijalnost u njegovim
reĉima.
221
Ĉovek je nešto uzvratio na to i nasmešeno mi klimnuo glavom, oĉekujući da
Dţin
prevede. Dţin se, napokon, opet okrenuo ka meni.
„Traţio tebe―, desna ruka mu je i dalje bila sklupĉana u pesnicu koja mu je
napeto drhtala uz nogu.
„Pa, baš glupavo od tebe―, rekla sam, a Dţin je morao da priguši nalet smeha
kada sam stisla usne gledajući da tom strancu delujem ljubazno iako je
izgleda
mislio da ne primećujem da mi zuri u poprsje. „Ja sam sve vreme bila tu.―
„Da, Šazad je već uzduţ i popreko pretresla moj naĉin razmišljanja.―
„Šazad zna da si tu?―
Poĉelo je da se smraĉuje. Još malo pa ćemo opet morati da se razdvojimo. „U
Izmanu, da. Ali tu u palati… baš i ne.―
A onda se opet pojavio. Taj njegov osmeh koji bi me uvukao u nevolju za
sobom. Oduprla sam se porivu da mu ga uzvratim. „Bolje reci nešto tvom
princu.―
Dţin reĉe nešto brzo na siĉanskom; tek sam tu i tamo nešto pohvatala, ali mi
se uĉinilo da mu je rekao da je miraĊijski jezik štur u poreĊenju sa siĉanskim.
Jedva je doĉekao da princ Bao odgovori pre nego što će se opet okrenuti
meni.
„Došao sam da se postaram da napustiš ovo mesto noćas. ĉak i ako ne uspemo
da
izvuĉemo bilo koga drugog, ti polaziš s nama. Jasno?―
Osmeh mi je nehotice razvukao usne. Gledala sam da zanemarim kez kojim
mi je princ Bao uzvratio, oĉito misleći da se njemu smeškam. „Hoćeš reći da
si
došao da me spaseš?― Dţin je na to samo mrdnuo ramenom. „Pa, ako ti tako
kaţeš…―
Htela sam da pruţim ruke k njemu. Više od svega. Htela sam da se privijem
uz njega. Htela sam da ga podsetim da smo u ratu. Da moţemo da se borimo,
beţimo, ili budemo jedno uz drugo koliko god hoćemo, ali nećemo uvek moći
meĊusobno da se zaštitimo. „Dţine…―
„Vidi, vidi, demĊi i diplomata u usponu―, osetih kako me jeza podilazi zbog
tog novog glasa ĉak i pre nego što sam stigla da odgovorim. Toliko smo se
zaneli
našim prikrivenim razgovorom da nisam ni opazila da nam se sultan pribliţio.
Sultan mi je spustio ruku na leĊa.
Osetih trnce duţ cele kiĉme. Osetila sam napetost i u Dţinu, ali ju je on brţe-
bolje pretvorio u naklon. Princ Bao je uĉinio isto. Kad se podigao, gledala
sam
kako Dţin stoji oĉi u oĉi s ocem prvi put još otkad je bio dete u haremu.
Znala sam taĉno šta vidi, jer je video isto što sam i ja onomad videla: Ahmeda
starijeg za dve decenije. Svoga brata, našeg princa, i našeg neprijatelja
stopljene u
jedno. Nisam mogla ni da zamislim šta oseća u sebi stojeći pred ĉovekom koji
je
kupio njegovu majku i pretvorio je u haremsku robinju. Koji je golim rukama
ubio
majku njegovog brata. Koji je mene oteo. I još je morao da mu se uĉtivo
smeška.
Samo nemoj da izgubiš glavu, pomolila sam se ćutke u sebi. Samo ne sad. Da
ne bismo oboje stradali.
222
Ali on je potom pognuo glavu pred ocem, pa ih je, zadrţavajući osmeh na
licu, upoznao, predstavljajući siĉanskog princa sultanu uz ĉitav niz zvanja dok
je
princ Bao sve vreme odluĉno klimao glavom.
„Odliĉno govorite miraĊijski―, sultan je pohvalio Dţina ĉim je završio,
gotovo
i ne pogledavši stranog princa. Nisam disala. U priĉama se govorilo da su
Ahmed i
Dalila nestali u noći kao ĉarolijom odneti. Ali priĉe su bile tek delić istine,
izmenjene nakon ko zna koliko pripovedanja.
Sultan je bio pametan ĉovek. Toliko sam bar ovde i sama shvatila. Sigurno je
znao kako su njih dvoje zapravo pobegli. Sigurno je i sam dokuĉio da je ona
Siĉanka, koja je nestala iste noći kada i njegov sin i tek roĊena demĊijevka,
bila
odgovorna za to. Sigurno je pamtio, premda su ga priĉe bile zaboravile, da mu
je te
noći nestao još jedan sin.
Ali ako to sve i jeste bilo tako, ništa mu se nije videlo na licu.
A nije ni Dţinu. „Hvala vam―, rekao je na savršenom miraĊijskom, „Vaše
veliĉanstvo mi je ukazalo veliku ĉast.―
No, sultan još nije bio završio s njim: „Da vam nije majka moţda bila
MiraĊijka?―
Nemoj da slažeš. Stojim tu pred tobom. Nemoj da slažeš. Pita li me, neću moći
da slažem za tebe.
„Moj otac, Vaše preuzvišeno veliĉanstvo.―
Sultan mu je klimnuo. „Oprostićete mi―, rekao je Dţinu, pruţajući ruku ka
meni, „ali moram da vam ukradem Amani. Ako mi vaš princ, dakako, ne
zameri.―
Dţina sam dovoljno dobro znala da bih videla koliko mu je teško pala sama
pomisao da mora da me pusti. Da bi se radije sukobio s ocem tu nasred vrta
nego
što bi dopustio da odšetam s našim neprijateljem. S ĉovekom koji mu me je
jednom već oduzeo.
Dţin je blago naklonio glavu. „Naravno, Vaše preuzvišeno veliĉanstvo.
Preneću princu Bau vaše izvinjenje.― Siĉanski princ je sve vreme veselo
mrdao
glavom, nesvestan napetosti oko sebe.
A onda je sultan stavio moju ruku pod svoju, ne mareći za zlatnu prašinu koja
mu je pala na rukav, pa nisam imala drugog izbora nego da poĊem s njim od
Dţina, ne osvrćući se.
„Ne bi trebalo da ostaješ sama―, rekao je, odvodeći me. „Tu veĉeras imamo
mnogo neprijatelja tvoje sorte. Zamolih Rahima da te pazi.―
„Pronašao je nekog starog prijatelja iz Ilijaza―, nisam smislila ništa bolje.
„Sve mi se ĉini da je pronašao nešto više od toga.― Znaĉajno se zagledao
prema gospodaru Bilalu, koji je bio zanet dubokim razgovorom s Rahimom i
Šazad. Ispunila me je teskoba zbog same ĉinjenice da ih je primetio.
„Pronašao je
lepo lice.― Osetih olakšanje u grudima. Dok god ne posumnja da su Šazad i
Rahim
223
radili nešto više od oĉijukanja, nismo imali razloga za brigu. „Mada mi se ĉini
da
bi ta mogla i pameću da mu doskoĉi.―
Ni sama ne znam koliko sam puta videla da ljudi potcenjuju Šazad. Ĉak je i
Rahim veĉeras posumnjao u njen znaĉaj, uprkos mojim reĉima. Uplašilo me
je što
ju je sultan tako lako procenio.
„Zašto sam tu?―, pitala sam ga, pokušavajući da mu odvuĉem paţnju od mog
nepouzdanog ĉuvara i drugarice. „Ako je već toliko opasno?―
„Zato…―, sultan se zaustavio. Došli smo do neke niše u baštenskom zidu,
skriveni od mase. „Zato što si me pitala zašto moramo da obnovimo
savezništva sa
stranim silama koje sebe stavljaju iznad MiraĊija. Ţelim da dobiješ odgovor
na to
pitanje, Amani.― Pustio mi je ruku. „Ostani tu―, nisam osetila nikakvo
zatezanje u
sebi pri ovoj naredbi. Ali sultan to nije znao. Što se njega tiĉe, kao da sam
pustila
korenje.
Sultan se popeo na uzdignutu platformu u vrtu. Imala sam osećaj da ću pući
od napetosti koja mi je rasla u grudima još od jutra. Noć se spuštala oko nas, a
niko
još nije popalio lampe po vrtu da rastera tamu. Jedina svetlost dopirala je od
lampi
obešenih iznad platforme, te su okupljeni ostali u mraku.
Gotovo savršeno za iskradanje odatle.
„Cenjeni gosti! Dobro došli. Poĉastvovan sam vašim prisustvom―, sultan se
obratio svima u vrtu, te svi preusmeriše paţnju na njega. Razgovori utihnuše
poput
ugašenih šibica svuda oko nas da bi se skupine ljudi potom okupile oko
platforme.
Stadoh da se probijam izmeĊu tela koja pohrliše ka platformi. Zaputila sam se
ka rubu vrta. Da se pridruţim pobunjenicima i zbrišem konaĉno odavde. Pod
uslovom da me ne spale ţivu kao Akimovu ţenu zbog puštanja dţinija.
Sultanov glas se pronosio s pozornice. Priĉao je nešto o miru i o moći.
Koristeći se uobiĉajenim, beznaĉajnim reĉenicama. Svuda oko mene od
okupljenih
su se mogli ĉuti delovi prevoda. Šazad se pojavila pored mene taman kad sam
zaobišla neku MiraĊijku po kojoj zveckaše silni rubini. Nijedna od nas nije
ništa
rekla, niti smo se zaustavljale kad se spojismo poput dva toka što se slivaju u
reku.
Ĉim smo odmakle, Sam je uskoĉio izmeĊu nas, odvojivši se od ostalih
vojnika u istoj uniformi poput njegove, ali sa suprotnih strana. Najzad se
izvukosmo iz mase. Sam se dao ispred nas kad smo stigli do zida, pa nas je
uhvatio
za ruke uprljavši se usput mojim zlatnim prahom da bismo zajedno prošli
izmeĊu
dva kipa od gline i bronze. „Duboko udahnite―, rekao nam je, a ja pokušah
da se
oduprem nagonu da ustuknem od prolaska kroz zid.
Trebalo je da naiĊemo na tvrd kamen. Umesto toga osećaj je bio kao da smo
kroĉili u pesak. Kao da je zid promenio oblik zbog nas, od ĉvrstog u mek. Ali
nerado. Dok smo se probijali kroz njega osećala sam da pokušava da nas
zarobi u
sebi. Kamen mi se sabio oko koţe kao da hoće da povrati oblik koji je imao
već
224
hiljadama godina. Ĉvrsto sam zaţmurila. Nakon što sam preţivela harem i
sultana,
izgleda da ću ipak ovde umreti. Završiću zauvek zakopana u dvorskim
zidovima.
A onda opet osetih vazduh na koţi i naĊoh se napolju, na drugoj strani.
Daleko od proslava Auranzeba. U tišini uglancanih dvorskih hodnika.
„Vala, dobro ste se setile―, Hala nas je doĉekala s druge strane. Imala je opet
svoj stari izgled, zlatnu koţu i sve ostalo, obuĉena u jednostavnu pustinjsku
odeću,
ĉekala je nas. Sam ju je uveo unutra pre nekoliko sati. Zbog ĉekanja je izgleda
bila
još i raspoloţenija nego inaĉe. Odmerila me je pogledom: „Ta ti boja uopšte
ne
stoji.―
„Znam, Imin mi je već rekla. Hvala na mišljenju.― Rešila sam da se ne
obazirem na Halu, te se obratih Šazad: „Znali ste da se Dţin vratio i nikome
nije
palo na pamet da mi kaţe?―
Zastala je da odmota maramu oko struka, pod kojom, jedan do drugog, behu
skrivena pakovanja baruta. Sam i Šazad razmeniše neku vrstu zavereniĉkog
pogleda. Kakav smo Šazad i ja nekada delile. S gorĉinom se prisetih koliko
me
dugo nije bilo.
„Ne laţi me, Šazad. Od svih mogućih ljudi, bar ti nemoj.―
„Jeste, juĉe se vratio―, priznala mi je Šazad. „Iz ga je našao. Kad smo se
spustili do Prašnjavog Druma nakon one tvoje dojave za fabriku. Traţio te je
tamo
dole. Izgleda da je mislio da si se predomislila i da si se vratila kući s onom
tvojom
tetkom. Budala.―
,Ali ĉisto da naglasim―, Sam se ubacio, „ja jesam glasao da ti kaţemo.―
,A ja ĉisto da naglasim―, reĉe Šazad, „da si ti lopov, a ne pobunjenik, pa
samim tim i nemaš pravo glasa…―
„Mislim da ti ne treba da mi popuješ o moralu―, uzvratio joj je Sam,
samozadovoljno se naslanjajući na zid. Uţivao je u Šazadinoj paţnji u ma
kakvom
obliku. ,A osim toga…―
Hala ga je presekla zabrundavši. „Mada bi nekome ovo moţda još i bilo
zanimljivo, ljudima koji trenutno pokušavaju da te neopaţeno sprovedu kroz
palatu
sigurno nije. Ako nemaš ništa protiv?―
Povela sam ih.
Drţali smo se Hale, krećući se najsporije što smo mogli. Tako joj je bilo lakše
da promeni sliku u glavi vojnicima koji su straţarili po dvoru a pored kojih
smo
prolazili. Nije ih bilo mnogo i bili su rasporeĊeni daleko jedan od drugog.
Veĉeras
su imali previše posla na više strana. Ali ni jedan jedini nije ni trepnuo kad
bismo
prošli pravo ispred njih; Hala im se svojom moći poigrala umom, pa su videli
samo
prazne hodnike. Cutke smo se spuštali meni već poznatim hodnicima,
savlaĊujući
jedan ćošak za drugim, dok se nismo našli oĉi u oĉi s mozaikom princeze
Have.
Sam nije ĉekao da bilo šta kaţem, već nas je opet uhvatio za ruke i povukao
nas
kroz zid.
225
Nekako smo se iskobeljale iz zida na vrhu starog kamenog stepeništa kojim
sam se bila spustila prvi put kad sam se probudila na dvoru, kad je sultan
nosio
lampu ispred nas pa sam mogla da vidim samo jedan po jedan stepenik pred
sobom.
Sad sam mogla da vidim i podnoţje stepeništa. Nismo bili sami u dvorskim
podrumima. Isturila sam ruku da zaustavim Šazad da ne bi išla dalje.
Shvativši moj
znak istoga trena, ukopala se u mestu.
Nastavili smo dalje oprezno, spuštajući se stepenicama kao zlodusi u noći,
pognuti, sve dok se nismo našli na rubu tame odakle smo mogli jasno da
vidimo
podzemnu odaju.
Po podrumu su treperile senke zarobljenih dţinija. Sad ih je bilo već
osamnaest. Osamnaest imena koje sam sazvala jedno po jedno da bi bili
zatoĉeni.
Mada su svi poprimili ljudska obliĉja, bilo je neĉeg neprirodnog u njima.
Stajali su
u podrumu kao stubovi besmrtne moći, ponegde se ĉak presijavajući svetlošću
koja
nije imala odakle da dopre. Sama silina njihovog prisustva ostavljala je utisak
fiziĉkog udarca.
Šaka uniformisanih muškaraca s bakljama u rukama skupila se oko Ferešteha.
Bio je taĉno tamo gde sam ga i ostavila nakon što sam ga sazvala, zatoĉen
unutar
gvozdenog kruga. Osim što je neko preko njega spustio nešto što je liĉilo na
kavez.
Bio je od mesinga, gvozda, zlata i stakla, meĊusobno povezanih u sloţenim
mustrama, spojenih na hiljadu mesta u lukovima povijenog metala.
Ostali zatoĉeni dţiniji radoznalo su ih posmatrali iz svojih krugova, poput
roditelja koji gledaju nešto što je njihovo dete napravilo, a što ne shvataju u
celosti.
Bahadurove oĉi sevnuše u deliću sekunde, pre nego što će ih vratiti nazad na
ostale
besmrtnike.
Nešto se pomerilo unutar kruga vojnika da bi se na vidiku pojavila prilika
koja je radila oko te mašinerije. Smesta sam prepoznala Lejlu, ĉak i iz daljine.
Zato, dakle, nisam mogla da je naĊem u vrtu. Napeto se micala, prelećući
rukama po sloţenim delovima mašinerije lako kao što je radila s onim
igraĉkicama
koje je pravila u haremu.
Pomerila je nešto, pa se najednom odmakla. Ĉitav krug vojnika odstupio je
zajedno s njom.
Ĉitave dve sekunde ništa se nije dešavalo.
A onda je mašinerija ţivnula.
Rešetke kaveza stadoše se pomerati, isprva usporeno. Pa onda brţe.
Unutar mašinerije, Ferešteh je radoznalo gledao kako se seĉiva miĉu. Nije se
ĉinio uplašenim, ali se zato meni u grudima javila panika. Mašinerija je
škripala
sve brţe i brţe ravnomernim tokom pomerajući ogromna seĉiva koja liĉiše na
pokretne horizonte nad ogromnom kuglom. Bronzana seĉiva dizala su se
poput
226
zore, dok su se crna gvozdena ukrštala s njima kao da donose suton. Sve brţe i
brţe. Dok se oko dţinija odjednom nije sve zamutilo.
Grudi mi ispuni jeza. Morali smo da ga oslobodimo. Morali smo da ga
oslobodimo smesta dok ne bude prekasno. Krenuh napred ne obazirući se na
opasnost. A onda se jedan od delova mašinerije, gvozdeno seĉivo, zario na
svoje
mesto. Naglo je proleteo, da bi se digao naviše ka svodu. I tu se i u trenu
zaustavio.
Videla sam šta će se desiti sekund ranije.
Prošao je Fereštehu pravo kroz grudi.
Unutar mašinerije, besmrtni dţini, jedno od Boţijih Prvih bića, stvoren isto
kada i svet, koji je video raĊanje ĉoveĉanstva, koji je gledao pad prvih
besmrtnika i
nastanak prvih zvezda, koji se suoĉio sa Uništiteljkom svetova, najednom
ispusti
dušu.
227
Glava 37
Dţiniji su bili saĉinjeni od vatre koja se nikada nije gasila. Veĉne vatre bez
dima
koja je poticala od Boga. Na poĉecima sveta Prva bića su ţivela po veĉitom
danu.
A onda se pojavila Uništiteljka Svetova. Donoseći sa sobom tamu. Donoseći
noć. Donoseći strah.
A onda je donela i smrt.
Vitlajući gvoţdem, ubila je prvog besmrtnog dţinija. Kad je umro, prasnuo je
i pretvorio se u zvezdu. Jedan za drugim, dţiniji padaše na taj naĉin,
ispunjavajući
nebo.
Gledati Fereštehovu smrt bilo je kao da gledate zvezdu na zemlji. Belina mi
blesnu pred oĉima i ja ostadoh zaslepljena. Ĉula sam neĉiji vrisak. Ĉula sam
da
Šazad viĉe nešto što nisam mogla da razaznam.
Svetlost mi se polagano povukla od oĉnih kapaka, koji mi zatreptaše i ponovo
sam mogla da vidim. Unutar mašinerije više nije bilo Fereštehovog tela. To
što je
ostalo blistalo je jarko poput zvezde, dok se metal mašinerije oko njega
presijavao
od usijanja. Osetih da mi se koţa na vratu bolno najeţila. Znala sam gde sam
to
ranije osetila. Kod onih metalnih vrata, pre nego što će Galanac pokušati da
me
ubije. Svetlost se pred mojim oĉima pretvorila u plamteći snop koji pokulja
duţ
tavanice pravo iznad nas.
Negde odozdo zaĉuo se povik pre nego što će nas snop svetlosti iznad nas
obasjati toliko bleštavo da nije mogao da nam promakne. Nismo više imali
vremena za okolišanje. Sam nas je obe zgrabio za ruke, pa nas je povukao uz
stepenište i nazad kroz vrata toliko brzo da gotovo nisam stigla ni da udahnem
pre
nego što ćemo zaroniti u zid.
Hala je odskoĉila ĉim smo se iskobeljali napolje.
„Hala!―, naĉas sam istrgla ruku iz Samove. Naglo se zaustavio, ali Šazad
nije.
Već se našla nekoliko koraka ispred nas, uveliko trĉeći nazad ka vrtu. „Lejla –
još
je dole. Izvlaĉite je napolje!―
Nije stigla da se raspravlja sa mnom. Nisam joj dala vremena. Već sam trĉala,
jureći Šazad za petama ka bašti. Osvrnuh se preko ramena, pre nego što ćemo
zaci
iza ćoška, taman u trenutku kada se vrata mozaika otvoriše da bi zateĉeni
vojnici
pokuljali napolje ka Hali koja ih je oĉekivala, spremna da im šĉepa umove pre
nego što naĉine i jedan jedini korak. Šazad me je na to povukla iza ćoška.
Hala i
Lejla moraće same da se snalaze.
Sam me je uhvatio kad smo se pribliţili zidu da bi me povukao ka njemu.
228
Probili smo se kroz zid brekćući, taman kad je sultan dovršio svoj govor.
Tapšanje se uto zaĉu oko nas i ja sam se naĉas pogubila pokušavajući da se
otrgnem od onoga što smo upravo videli, a onda spustih pogled od treperavih
zvezda u palatu oko nas.
U istom trenutku, svuda po mraĉnom vrtu, poĉeše da se pale svetla. Ali ne od
uljanica. Ne od vatre ili rasplamsalih baklji. Obiĉna svetlost. Vatra bez
vreline.
Izvirala je iz one mašinerije koja je maloĉas ubila dţinija, sprovedena do
kristalnih
ptica koje sam ranije primetila kako vise sa ţica i koje sada naglo zablistaše.
Sjaj zvezda zatoĉen u staklu.
Zadivljeni uzdasi ispuniše ĉitav vrt kad svetla obasjaše oduševljena lica
gostiju na proslavi Auranzeba.
A onda se nešto pomaklo u rubu bašte. Trgla sam glavu taman u trenutku kada
se jedan od kipova pomerio. Jedna od skulptura sultanove pokojne braće
uspravila
je glavu. A onda i ona do njega. Pa i naredna.
Ti se metalni ljudi ispraviše i zakoraĉiše pred nama. Pa još jednom. Okupljeni
se stadoše okretati ka njima, oĉekujući neki nov zabavan trik. Ali nije ovo bio
trik.
„Šta to rade?―, zaĉula sam strah u Šazadinom glasu. Retko kad sam je ĉula
uplašenu. Znala sam da se prisetila onoga ĉega i ja. Voza. Momka u metalnom
odelu. Ruku koje peku. Bahijevih krika.
Jedan od okupljenih stranaca morao je da odskoĉi kad je jedan od kipova
krenuo na njega.
Sedela sam sa sultanom u njegovoj radnoj sobi kada mi je ispriĉao za one
sluge od gline koje su dţiniji sebi pravili pre nastanka ĉoveĉanstva. Abdali.
Stvorenja od gline koja su izvršavala svaku naredbu. Slušala sam ga dok mi je
priĉao o prvoj prilici kada je pogrešio misleći da bi mogao da upravlja
demĊijem.
Da naša moć nije bila dovoljno vredna opasnosti od naše neposlušnosti.
To ipak nije znaĉilo da više nije mario za tu moć. Već je znaĉilo da više nije
mario za neposlušnost. Oni metalni kipovi samo proĊoše pored MiraĊijaca
krenuvši ka stranim gostima da bi ih opkolili.
Slušala sam sultana kada mi je priĉao da miraĊijske snage ne bi same mogle
da se suprotstave pretnjama na našim granicama.
Sve je ovo bila zamka. Auranzeb. Primirje. Sve. Zamka kojom ih je namamio
ovamo.
Znala sam šta će se desiti sekund pre nego što će do toga doći. Jedan od
albijanskih vojnika bacio se izmeĊu metalnog ĉoveka i svoje kraljice. Kip je
podigao ruku.
Gledala sam mu lice kad je poĉeo da gori. Da gori kao što je Bahi goreo u
Nuršamovim rukama. Da gori nalik neĉemu potpaljenom dţinijevskom
vatrom.
229
Glava 38
Zaĉuše se vrisci, neki ugušeni pre nego što bi valjano i otpoĉeli, ĉim abdali
usmeriše ukradene dţinijevske madije na njih. MiraĊijski vojnici već su
pokuljali u
vrt da poseku svakoga ko bi pokušao da umakne. Miris krvi mešao se s
mirisom
paljevine.
A ja shvatih da sam ĉekala nareĊenje od Šazad koje još nije usledilo. Stajala
je sledena pored mene. Priljubljena uz zid, gledala je kako muškarci i ţene
gore
isto onako kako je Bahi goreo pred njom. Ako ona neće preuzeti vodstvo,
neko će
morati. PreĊoh oĉima po vrtu, traţeći Dţina. Nigde ga nisam videla.
„Same―, naredila sam, „poĉni sa izvlaĉenjem naših odavde. Izvuci sve koje
moţeš, a onda idi i ti. Šazad…― Trgla se kada je zgrabih za ruku. Pokušala
sam da
je oponašam najbolje što sam mogla. Neko je morao da bude Šazad jer ona
trenutno nije bila pri sebi. „Moraš da se sabereš!― Prebledela je, ali mi je
ipak
klimnula. „Šta kaţeš da iskoristimo taj tvoj barut da dignemo kapiju u
vazduh?―
Kapija je bila na drugom kraju vrta, izmeĊu nas širili su se meteţ i smrt.
Videla sam da su joj vijuge proradile. Abdali su napadali samo strance. Njoj
neće
zadavati nevolje, pošto je bila MiraĊijka. Ali vojnika je bilo previše. Kroz
njih nije
mogla da proĊe. „Treba mi neko oruţje―, reĉe Šazad, konaĉno zvuĉeći bar
sliĉno
sebi. Obavila je maramu oko lica da prikrije identitet.
„Ja bih moţda mogao da pripomognem―, Rahim se pojavio pored mene. Već
je imao krvi po uniformi. Dao je Šazad neki maĉ strane izrade. „Jesi li dobra
onoliko koliko Amani tvrdi?―
„Nisam, još sam i bolja―, Šazad mu je zgrabila maĉ iz ruke. „Zajedno?―
Sultan je bio u pravu. Odliĉno su se uklapali. Dali su se u pokret s lakoćom
kao da su se ĉitavog ţivota uveţbavali kao jedno. Vojnici stadoše padati oko
njih
dok su napredovali, krĉeći put kroz meteţ. Sam se u isti mah okrenuo da bi
nestao
u masi, usput skidajući kaput albijanske uniforme sa sebe.
Tamid.
Najednom mi je sinuo u glavi. Hala je trebalo da ga izvuĉe. Ali plan nam se
promenio. Ona je sada izvlaĉila Lejlu napolje. Ja ću morati po njega. Nisam
opet
mogla da ga ostavim za sobom.
Potrĉala sam i pre nego što sam dovršila misao u glavi, tako da zaobiĊem
haos
u vrtu. Uletevši u hodnik, zaputila sam se ka Tamidovim odajama,
ostavljajući
larmu iz vrta daleko za sobom.
Zamenio ju je bat koraka iza mene. U trku bacih pogled preko ramena. Moj
beg iz vrta nije prošao neprimećeno. Šaka vojnika dala se za mnom. Pucanj
230
odjeknu iza mene taman kad sam se bacila iza ćoška. Metak je pogodio mesto
gde
bi mi tren ranije bila glava. Gips je na to šiknuo poput krvi, pršteći mi po koţi.
Biće da im nije nareĊeno da me zarobe.
Skrenuh iza narednog ćoška kliţući se bosim stopalima po glatkom mermeru.
I tad se, poput dţinija koji izleti iz peska, Dţin našao na drugom kraju
hodnika pucajući u nešto što nisam videla. Srce mi odmah dobi krila i osetih
kako
ubrzavam.
Okrenuo se s pištoljem podignutim i uperenim u mene dok sam jurila
hodnikom. Vojnici su bili iza mene, ali ne bi mogao dobro da ih nacilja od
mene.
Napregnula sam noge još više; morala sam da stignem do njega pre nego me
nanišane.
Gotovo sam mogla da ĉujem kako straţari napinju oroze na puškama.
Punom brzinom uleteh u Dţina. Ruke mu se obaviše oko mene. Naglo me je
okrenuo taman kad su straţari podigli puške, tako da se izmeĊu mene i
metaka
našlo samo njegovo telo.
Osetila sam pištolj uz leĊa. Ĉim sam obavila ruku oko njega, Dţinov stisak je
popustio.
Osetih se kao svoj na svome.
Nanišanila sam oko Dţinovog tela koje me je i dalje zaklanjalo. Tri hitra
pucnja. I onda ih više nije bilo. Ni od mene. Ni od njih.
Jer ja ne promašujem.
Odmakla sam se od Dţina. Tri su tela leţala na podu, te mi je vidik sada
ispunjavao jedino Dţin.
„Krvariš―, Dţinove ruke krenuše usplahireno da me opipavaju.
Ţestoko sam se tresla. Zbog osećaja da sam opet u njegovom naruĉju. Da smo
opet zajedno. Od ĉistog olakšanja.
„Nije moja―, odmahnula sam glavom. Nisam imala pojma odakle ta krv.
„Moramo dalje. Moramo da izvuĉemo ljude…―
„Već ih izvlaĉe―, Dţin me je uhvatio za ruku. „Izvući će koliko god njih
budu
mogli. Šazad se brine za kapiju, a Imin je u onoj zbrci pobegla s tvojim
drugom
Tamidom. Moramo da…― Izletesmo iza ćoška. Kadir nam se našao na putu
u
društvu dva abdala koja bledo zuriše u nas iskreveljenim bronzanim licima.
Poput
Nuršama. Ali bez oĉiju. Bez mesa i krvi iznutra. I bez oklevanja.
To je sultan upravo i ţeleo. Vojnike koji ne mogu da ga izdaju. DemĊije koji
nemaju savest. Koji mu se ne bi opirali.
Mahinalno sam opalila. Poslednji metak. Prošišao je pravo kroz glinu tamo
gde bi srce trebalo da mu stoji. Nije se ni zateturao.
„Vidi, vidi, kuje demĊijevske―, Kadir je podigao pištolj u nas. „Nema mi
nigde brata izdajniĉkog da te sad spase.―
231
„Hoćeš da se kladimo da nema?― Dţin je stao ispred mene da me zaštiti od
Kadira, spreman da se pobije s njim. Kadira, meĊutim, nije zanimala
pravedna
borba; prstom je već pritiskao obaraĉ.
I baš tad prasnu kapija.
Sultim se zateturao i promašio. To nam je bilo dovoljno. Zgrabila sam Dţina
za ruku. Jurnuli smo ka vijugavom stepeništu koje se uzdizalo visoko, visoko.
Koraci nam odjeknuše o kamen kad se dadosmo uz njega s Kadirom tik iza
nas.
Banuli smo u neki hodnik. Ja najednom shvatih da znam gde smo se našli.
U trenu se okrenuh ka sobi u dnu hodnika. Tamidova radna soba. Ona iz koje
sam mogla da vidim krovove MiraĊija. Kad sam se premišljala da iskoĉim
napolje.
Zalupivši vrata za nama, navukla sam rezu sekund pre nego što će se Kadir
baciti na njih i zatresti drvo. Jedna od boĉica srušila se s police u uglu i
razbila po
podu.
Eno ga. Namotano uţe meĊu flašama i zavojima.
Zgrabivši ga jednom rukom, potrĉala sam ka balkonu u pratnji Dţina. Nije bio
prevelik razmak izmeĊu ruba balkona i bedema. A odatle bismo se lako
spustili
dole.
„Mislim da ćemo uspeti.― Bila sam zadihana. Htela sam da budem sigurna.
Ĉinilo mi se da se radi o istom razmaku kao izmeĊu Tamidovog krova i
susednog u
njegovog kući u Prašnjavom Drumu. Taj razmak sam već preskakala. Ali to
beše
toliko davno da sam se jedva i sećala. A ovde se radilo o mnogo većoj visini.
„Voleo bih da delim tvoje samopouzdanje, Banditu―, Dţinovo disanje
najednom mi je zazvuĉalo nekako plitko. Pogledavši ga, primetila sam da se
drţi
za slabine.
Zgrabila sam mu ruku i pomerila je. Dugaĉka posekotina. Verovatno od
zalutalog metka. „Što mu muka!― Oĉajniĉki sam se osvrnula oko sebe. Kadir
je
lupao po vratima iza nas.
Našli smo se u klopci. Nazad nismo mogli. Samo napred. „Ako ja uspem―,
vezala sam uţe za ogradu balkona, „hoćeš li moći da se prebaciš preko uţeta?
―
Onaj osmeh opet je nakrivio rub Dţinovih usana. „Jesam li ti rekao u
poslednje vreme da si izuzetna?―
„Nisi―, obavila sam uţe još jednom oko ruba balkona, „samo si nestao pre
par
meseci bez ikakvog objašnjenja.―
Dţim me je okrenuo ka sebi. „Potpuno―, hitro me je poljubio u levi kraj
usana, te sva zadrhtah, „si―, pa u desni ugao, „izuzetna.―
Nisam se mnogo vajkala. Privukavši ga k sebi, ţestoko sam ga poljubila pre
nego što ću ga odgurnuti od sebe. „Nemamo ti mi baš vremena za ovo!―
„Znam. Samo te ometam.― Cimnuo je deo uţeta i omĉa koju sam napravila
odmah se odvezala. „Mada, ma koliko bila izuzetna, isto tako izuzetno loše
vezuješ
ĉvorove.― Krenuo je s nekim sloţenim vezivanjem, vesto petljajući prstima.
A
232
onda se okrenuo ka meni. U svega nekoliko hitrih poteza, obavio mi je drugi
kraj
uţeta oko pojasa. ,Ako ćeš već riskirati glavu, bar da budeš sigurna.―
„Siguran si da će izdrţati?― Sumnjiĉavo se zagledah u omĉu oko ograde.
„Mornaru uvek moţeš da veruješ za ĉvorove―, reĉe Dţin. ,A i meni za
tebe.―
Pridrţao me je jednom rukom dok se nisam popela. Ma koliko mi se tlo ĉinilo
daleko od balkona, s ograde je izgledalo još gore. Skok moţda i nije bio velik,
ali
pad bi bio gadan, a vrh bedema je bio uzak.
Verovatno bih mogla da doskoĉim.
Vrata se zatresoše iza nas. Kadir će uskoro provaliti unutra. Bila sam napola
sigurna da mogu da doskoĉim. Duboko sam udahnula. Uskoro ću saznati. I
skoĉih.
Jaz se razjapio ispod mene. U trenutku se zapitah da li su se tako i Iz i Maz
osećali kada bi se promenili u ţivotinje. Kada su leteli.
Bosim stopalima padoh na bedem i zateturah se. Uhvatila sam se za jedan od
grudobrana da bih povratila ravnoteţu. Kolebala sam se tako koji sekund pre
nego
što ću naći oslonac. Razvezavši ĉvor sa struka, obavila sam ga oko
grudobrana.
Ostatak uţeta nisko je visio s ograde na drugoj strani. Dovoljno da se
izvuĉemo iz
palate.
Delovalo mi je dovoljno ĉvrsto, daj boţe da zaista i bude.
Dţin se s druge strane prebacio preko ivice balkona. Obavio je ruke i noge
oko uţeta. Ĉvor se zategao pored mene ĉim se Dţin punom teţinom obesio oko
uţeta.
Izdrţalo je.
Izdrţalo je i kad je Dţin krenuo da puzi na drugu stranu. Mic po mic,
ostavljajući krvav trag za sobom.
Mogla sam samo da ga gledam s bedema sa srcem u grlu, prateći kako mi se
malo-pomalo pribliţava. Našao se skoro na sredini kad je brava na vratima
pukla.
Kadir je uleteo unutra besan ko oluja.
Podigla sam pištolj i uperila ga u njega još pre nego što je stigao do balkona.
Nisam imala metaka. Blefirala sam. „Samo pipni uţe i ima da zaţališ što si se
uopšte rodio, Kadire.―
„Laţeš―, ali ipak se nije mrdnuo, skamenjen, dok su mu se grudi besno
nadimale.
„DemĊi sam―, povukla sam oroz na praznom pištolju, „ne mogu da laţem.―
Nijedno se od nas nije pomerilo. Našli smo se u pat poziciji. Stajala sam na
bedemu s pištoljem podignutim i uperenim pravo u Kadira, dok je Dţin
pokušavao
da se dovuĉe po ostatku uţeta. Centimetar po centimetar. Polako. Polako. Nije
ni
morao da bude brz; samo je trebalo da bude brţi od Kadirovog mozga. Brţi
nego
što je sultimu trebalo da shvati da nemam ništa sem praznog pištolja.
„Kadire―, toliko poskoĉih od glasa s vrata da sam morala da povratim
ravnoteţu na bedemu.
233
Sultan se pojavio sam u vratima. Nije imao straţara uz sebe. Ni abdale.
„Oĉe―, Kadir je ispruţio ruku, „pazi, ima pištolj.―
Pogled mu je odleteo s mene na Kadira, pa na pištolj i opet na Kadira. Njemu
mozak sigurno neće raditi toliko usporeno kao njegovom najstarijem sinu.
Pomolih
se u sebi da Dţin poţuri. Našao mi se nadohvat ruke.
Sultan je spustio šaku svom sinu prvencu na rame: „Oh, sinko. Koja si ti
budala.―
Sultan je potom izvukao noţ.
Htedoh da vrisnem, da uzviknem neku praznu pretnju koju ne bih mogla da
ispunim bez metaka u pištolju. Moţda obećanje da ću ostati na dvoru ako
pusti
Dţina da pobegne. Bilo šta ĉime bih Dţinu kupila poslednjih par trenutaka koji
su
mu bili potrebni da preĊe na drugu stranu per nego što sultan preseĉe
konopac i
ubije ga.
Ali ovaj nije zamahnuo ka uţetu. Seĉivo u njegovoj ruci prelete pravo preko
Kadirovog grla.
Ĉist potez, kao da ubija neku trofejnu lovinu. Toliko ĉist da su Kadiru, kad se
skljokao na pod, ozlojedenost i negodovanje i dalje bili ispisani po licu.
Toliko brz
da nisam stigla ni da vrisnem pre nego što se našao na podu.
A meni se od zateĉenosti skameniše i jezik i ĉitavo telo.
Sultan me je smireno pogledao, brišući krv svoga prvenca o košulju ubijenog
princa. I ja se najednom opet naĊoh za stolom s njim. Dok ga slušam kako mi
govori da će njegovi sinovi pretvoriti ovu zemlju u prah i pepeo pod
tuĊinskom
ĉizmom. Da Kadir nije podesan za vladara isto koliko nije ni Ahmed.
Nema toga koja ne bih učinio za ovu zemlju, Amani. Sultan se okrenuo prema
meni. Nije bio glup. Priliĉno brzo će shvatiti da sam potrošila metke. Morala
sam
neĉim da ga zaokupiram bar na nekoliko trenutaka. Dok se Dţin ne prebaci na
drugu stranu.
„Da znate da popriliĉno dugo nisam bila do neke bogomolje―, silan mi je
teret
pritegnuo grudi dok sam govorila. Mrzela sam Kadira. Ali, gospode boţe, dok
sam
ga gledala takvog, sa zacakljenim oĉima koje zure u nebo i krvlju koja mu je i
dalje
liptala iz grla… „Ali debelo sam sigurna da Bog ne gleda blagonaklono na
ubijanje
sopstvenog sina.―
„Ah, da―, sultan se umirujuće nasmešio. „Proklet je onaj koji sopstvenu krv
prolije. Priseti se šta proslavljamo, Amani: moj uspon na presto. Mislim da
sam
odavno izgubio mogućnost da izbegnem to prokletstvo. Osim toga, Kadir ne
bi bio
dobar vladar. Što je, iskreno reĉeno, moja krivica. Rodio se odveć rano u
mojoj
vladavini. Jedva da sam bio nešto stariji nego što je on sada… što je bio.―
Udostojio je pogleda to telo koje je krvarilo po balkonu. „Nameravao sam da
ga
vlast zaobiĊe, da preĊe pravo u ruke mog unuka, ali nam to, oĉito, nije bilo
suĊeno.
Nisam raĉunao da će ona Kadirova vlastoljubiva ţenica biti toliko
snalaţljiva.―
234
Šira. Bila je mrtva tek nekoliko dana i već joj je ime bilo izbrisano. Kada
budu
pripovedali o svemu što se desilo u ovom ratu, hoće li biti svedena na to, na
vlastoljubivu sultimu? Opet me je pogledao. ,A moram priznati da nisam
predvideo
ni da će ti poći za rukom da se oslobodiš.― Gotovo da mi se uĉinio zadivljen.
„Kako ti je uopšte uspelo?―
„Precenili ste odanost svojih ljudi.― Nije mi padalo na pamet da mu odam
Tamidovo ime. „Zar zaista mislite da će ih ovo spasti? Da će se opet okupiti
oko
vas? Klanjem svih koji vam se naĊu na putu?―
„Ne radi se tu o onim dole mrtvim strancima, Amani. Već o svima koji su i
dalje ţivi u svojim zemljama.― Sultan me je pogledao preko cevi pištolja.
„Znaš li
šta se desi u zemlji kada presto preĊe u druge ruke, Amani? Previranja.
GraĊanski
rat. Previše ratovanja da bi razmišljali o ponovnom upadu kod nas u skorije
vreme.
A kad se i sete, imaću armiju abdala spremnu da nam brani granice.―
Armiju glinenih ljudi demĊijevskih moći. Staviš to na naše granice i, bio je u
pravu, nikada više ne bismo bili okupirani.
„Onaj demĊi pre tebe…― Mislio je na Nuršama. Nikada ranije nije
upotrebio
njegovo ime, kao što nije ni moje dok nisam ubila onu patku. Kao da smo za
njega
bili samo stvari. „Taj je zaista imao ţara. Ali izgubio sam zaštitu koju je
mogao da
pruţi našoj zemlji.― Zato što sam ga ja oslobodila. „Pitao sam se da li bih
mogao
da ponovim taj njegov ţar. Da li bih mogao da napravim bombu od metala s
moćima dţinija. Ali sam umesto toga našao dovoljno ţara da iz njega stvorim
ţivot. Dţinijevska vatra upravo za to i sluţi. Ona je ţivot. Energija. Dala nam je
ţivot. A ja sam je primenio. Ne da bih uništavao. Da bih dao moć ovoj zemlji.
Galanci tvrde da je vreme ĉarolija prošlo, pa su prešli na mašineriju. Albijanci
se
drţe starih naĉela. Mi ćemo biti meĊu zemljama koje će ta dva spojiti.―
„Sve po cenu pokolja naših besmrtnika.―
„Prva bića su nas stvorila da bismo vodili njihove ratove. Ali gde su oni dok
mi vodimo naše ratove? Dok nam brojĉano nadmoćniji stranci uzurpiraju
granice?
Dok im moj narod sve to olakšava, okrećući se sam protiv sebe na podsticaj
moga
sina?― Govorio je strpljivo. Kao da se obraća sopstvenoj deci. Kao da im
objašnjava neku tešku lekciju. Jedino što on meni nije bio otac. Moj otac je
bio
dţini. Moj otac je bio dţini prepušten njemu na milost i nemilost, zatoĉen
unutar
palate. Prvi put otkad je Uništiteljka Svetova poraţena, u veoma je realnoj
opasnosti da umre. Mome ocu nije bilo stalo kad sam ja zamalo umrla. Zašto
bi
meni stalo do njega? Ali ipak jeste.
„Doba besmrtnih odavno je prošlo. Uzeli smo im ovaj svet. Postoji razlog
zašto su demĊiji poput tebe sada tolika retkost. Ovaj svet pripada nama. I ova
zemlja pripada nama. Na deci je da zamene svoje roditelje. A mi smo deca
dţinija.― Sultan se nasmešio usporeno, polagano. „A ti si, ĉini mi se, ostala
bez
metaka.―
235
Uto se i Dţin prebacio. Uhvativši se za rub bedema, pridigao se, bolno
prostenjavši, a onda mu se ruke naĊoše oko mog struka. Potom se delom
bacio, a
delom skoĉio, ali usput je obavio ruku oko uţeta. Te padosmo. Na drugu
stranu
dvorskog bedema.
I tako se ja naĊoh na slobodi.
236
Glava 39
Izman je i dalje blistao proslavljajući Auranzeb, iako je bio oštećen u Ustanku
blaţene sultime. Vesti o dešavanjima u palati još nisu bile stigle do grada. Da
smo
se oslobodili strane vlasti. Da je sultim mrtav.
Uzdala sam se u Dţina da će nas sprovesti nepoznatim ulicama. Napredovanje
nam je bilo mukotrpno i usporeno jer smo morali da ispletemo put kroz senke
podalje od prozora iz kojih dopiraše svetlost i buka, krivudavim sokacima
nepoznatog grada. Izbegavajući veće ulice ispunjene pijancima i slavljem.
„Ovamo―, Dţin nas je konaĉno zaustavio kraj nekih vratanca u belom,
omalterisanom zidu u nekoj uliĉici toliko uskoj da je zid pred nama skoro
dodirivao onaj iza nas. Slivnik se od vrata pruţao tesnom, kaldrmisanom
ulicom.
Nisam bila sigurna šta treba da oĉekujem s druge strane. Da moţda vode u
neki drugi svet, poput naših starih vrata. Ili da će nas spustiti u neki tajni
prolaz
koji će nas odvesti do kakvog god utoĉišta koje su pobunjenici sebi pronašli
nakon
što smo izgubili ono u Devinoj dolini.
Umesto toga, kroĉili smo u veliku kuhinju prijatno obasjanu ţeravicama
napola zgasle vatre. Najproseĉnija kuhinja u kojoj sam ikada bila. Kao tetkina
u
Prašnjavom Drumu. Osim što ova nije bila tanka na zalihama hrane. Blistavi
lonci i
tiganji visili su s tavanice zajedno sa suvim biljem i zaĉinima. Po policama
behu
poredane tegle s usoljenom i ukiseljenom hranom.
Zalupila sam vrata, ostavljajući noć za nama. Nisam imala vremena da
razmišljam gde smo, samo da smo sigurni. Dţin i ja se skljokasmo kraj
ognjišta, on
se naslonio na zid. Ja sam klekla pred njega.
„Sav si krvav―, spustila sam ga sa svoga ramena. „Moram da pogledam.―
„Dobro sam.― Ali ipak je pustio da mu svuĉem košulju preko glave, mada se
bolno trgnuo kada je podigao ruke. Okrvavljena košulja mu je završila
zguţvana na
podu, a on je spustio ruke povrh glave i isprsio se da mi omogući nesmetan
pristup.
Bar me za to nije slagao; veći deo krvi zaista nije bio njegov. Jednim delom
mu je i
koţa bila umrljana, ali osim rane sa strane, zbog koje nije mogao da skoĉi na
bedem, i ogromne masnice koja mu se poput oblaka širila ispod tetovaţe ptice
iznad rebara, nije se ĉinilo da je gadno povreĊen.
Tad je i primetih. Jarkocrvenu tkaninu obavijenu oko leve nadlaktice poput
poveske. Još bih i pomislila da se radilo o zavoju, ali bih svoju maramu uvek
prepoznala.
Ispruţila sam ruku bez razmišljanja da prstima preĊem izmeĊu tkanine i koţe.
Oĉi mu se naglo otvoriše na moj dodir, te je spustio pogled, kao da je bio
237
zaboravio da je na njemu. „Tvoja je.― Prstima je krenuo da raspetljava ĉvor s
unutrašnje strane.
Sela sam, podvivši noge pod sebe. „Mislila sam da sam je izgubila.― Glupo
od
mene. Obiĉna krpa. Ni pobuna, ni Dţin. Obiĉna stvar. Stvar za koju sam
mislila da
je nikada neću naći.
„Mislio sam da si je ostavila―, nije me gledao. I dalje je petljao oko ĉvora.
Bio
je ĉvrsto stegnut. Kao da se plašio da je ne izgubi.
„Ostavila?― Ĉvor mu se konaĉno raspleo pod prstima.
„Onog jutra kad si nestala.― Odvezao je crvenu maramu s ruke, zgrĉenih
ramena. „Tebe nije bilo, a ovo mi je stajalo ispred šatora.― Mora da sam je
izgubila
u koškanju sa Safijom. Dok sam stajala pred njegovim šatorom. Premišljajući
se da
li da uĊem. „Mislio sam da je to neka poruka.―
Tamo gde je bila svezana, koţa mu je ostala bleĊa. Kao da neko vreme nije
videla sunce. Dao mi je maramu. Prihvatih jedan kraj. Zajedniĉka prošlost
ispreĉi
se meĊu nama, na desetine sitnih podsetnika na prve dane našeg poznanstva.
Kad
je sve bilo jednostavnije. On je bio Istoĉnjaĉka Zmija, a ja Plavooki Bandit,
bili
smo sami nas dvoje, a ne nas dvoje i ĉitava pobuna. Ĉitava zemlja.
Htedoh reći koliko je bilo glupo pomisliti da bih otišla i rekla mu to
maramom
ostavljenom za sobom. Mada, mi smo retko kada znali da kaţemo jedno
drugom
šta treba.
„Ti si prvi otišao―, povukla sam rub marame. „Ostavio si me dok sam bila
povreĊena.―
„Bacila si se pred metak, Amani―, neţno mi je zaĉešljao pramen kose s lica,
prelazeći prstima sve do kraja gde se naglo završavao nalik nezarasloj rani
nanetoj
Ajetinim makazama. Gledao me je kao da ponovo upoznaje moje lice. Ja
njega
nisam morala iznova da upamtim. Izgledao je isto onako kao kad sam ga
ostavila.
Jesam li se ja promenila boravkom u haremu? „Stala si pred njega ne mareći
za
sopstveni ţivot.―
„Pa, tako ti to ide kod mene―, rekla sam, „a i kod tebe.―
„Znam―, Dţinove ruke mi se spustiše s kose da bi mi završile na ramenima,
prstiju isprepletenih na mom potiljku. „Što ne znaĉi da mi se dopalo.―
„Naljutio si se na mene što sam zamalo umrla?― Našla sam mu se toliko
blizu,
da su nam se tela dodirivala samim disanjem. Imala sam osećaj kao da me
rukama
drţi da se ne rasplinem, ali sam zbog njihovog dodira osećala da bih mogla da
iskliznem iz sopstvene koţe od ustreptalosti.
„Na tebe, na Ahmeda, na sebe, na sve―, konaĉno me je pogledao pravo u oĉi.
Zgasle ţeravice bacale su mu topao odsjaj po licu, dok mi je palcem kruţio po
poleĊini vrata. „Ne volim da gubim ljude, Amani, a znaš i sama da mi nije
mnogo
stalo do ove zemlje.― Ostatak tela mu se potpuno umirio dajući mi ĉvrst
oslanac.
Ali ĉim mu prsti skliznuše kroz moju kosu, ja zadrhtah. „Bar ne onoliko
koliko
238
jeste Ahmedu, ili Šazad. Došao sam ovamo jer mi je stalo do njega, jer mi je
stalo
do Dalile, a oni oboje vole ovo mesto. Stalo mi je do tebe, a ti jesi ovo mesto.
Mislio sam da ću morati da se snaĊem bez tebe, kad si već toliko bila rešena
da
napustiš ovaj svet. Ali onda si stvarno otišla i meni je došlo da prevrnem celu
pustinju da bih te pronašao.―
Htedoh reći nešto što bi bilo od pomoći. Htedoh reći da ne mora da se plaši da
ću umreti. Ali to bi bila laţ. Ipak smo bili usred rata. Niĉiji ţivot nije bio
siguran.
Nisam mogla da mu obećam budućnost u kojoj neću opet primiti metak, a nije
mogao ni on meni. Ista ona nepromišljena nada koja nas je i povela u borbu
mogla
bi nas vrlo verovatno i ubiti.
Stoga ne rekoh ništa, već smanjih to malo rastojanja izmeĊu nas.
Rekao je da bi prevrnuo pustinju zbog mene. I ja u poljupcu osetih njegovu
oĉajniĉku ţelju ĉim mu usne pronaĊoše moje.
Ali to mi s Dţinom nije bilo dovoljno, kao što mi ni pre nikada nije bilo. Ruke
mu se naĊoše u mojoj poderanoj dvorskoj odeći u pokušaju da me pronaĊu
pod
gomilom zlatoveza i teškom, kitnjastom dolamom. Jednom rukom mi je
zamrsio
kosu da bi mi skinuo onaj fini zlatni venĉić koji mi je i dalje stajao na glavi.
Izvukavši mi ga iz kose, bacio ga je u stranu, kao da baca s mene deliće dvora
nastojeći da me vrati sebi.
Kao da nas je ţiva vatra spopala, pa vapimo za vazduhom, ali ne smemo da
prekinemo da se ne bismo ugasili. Bez ikakvog razmišljanja, odmakla sam
ruke od
njegovih grudi. Bio mi je potreban samo jedan tren da skinem pokidanu
dolamu i
bacim je na njegovu košulju u gomili na podu, te završih samo u tananom
belom
rublju.
Prsti mu pronaĊoše rub da mi ga povuku naviše, i ja ih osetih na stomaku
kako mi prelaze preko oţiljka sa strane. Najednom primetih da se tresem.
Priljubila
sam se uz njega, koţa na koţu, traţeći toplinu. Njegove ruke mi se naĊoše na
krstima da me umire uz njegovo telo.
A onda smo oboje usporili. Otkucaji srca su mi se usporili. Onaj poţar se
pretvorio u ţar dok me je Dţin privijao uz sebe. Shvatila sam da smo na ivici
da
uradimo nešto više. S njegovom koţom na mojoj, njegovim rukama svuda po
mom
telu dok sam tonula u njega.
Vrata kuhinje se na to buĉno otvoriše i ţestoko nas otrgoše jedno od drugog.
Sam banu u kuhinju unoseći onesvešćenu Lejlu.
„Šta se desilo?―, u trenutku sam se našla na nogama. Dţin se polako podigao
iza mene, drţeći se za zid.
„Napravila je kljuĉnu grešku opirući se―, Hala je ušla za njima, skidajući sa
sebe privid ljudskog izgleda, te joj je koţa opet povratila uobiĉajenu zlatnu
nijansu.
„Poĉela je da nam se otima, govoreći da neće ostaviti brata za sobom.
Ispostavilo
se, eto, da ipak hoće.― Jednim je pogledom osmotrila moju još uvek
svetlucavu
239
koţu, mada mi je polovina zlatnog praha bila spala tokom bekstva. „Ţalosne li
slike―, rekla je umesto pozdrava. Pogled joj je odleteo na Dţina.
Nešto praha s moje koţe završio je na Dţinu, pa je bio umrljan zlatnim od
levog uveta do usta. Dţin je rasejano obrisao vilicu rukom. Nije mu pomoglo:
zlato
s moje koţe sad mu je završilo i na ruci. Još bih se moţda i posramila, da nije
bilo
onesvešćene princeze i starih prijatelja koji mi u ovoj kuhinjici odvukoše
misli u
drugom smeru.
„A ostali?―, upitao ju je, odustavši od brisanja.
Odgovor je dobio i pre nego što je Hala uspela da progovori. Imin je upala
unutra, u gadno iskidanoj odeći sluškinje. Šazad se probila kroz vrata odmah
za
Imin. Drţala je Tamida pod ruku. Pokušao je ljutito da je strese sa sebe kad ga
je
gurnula napred. Šazad ga je potom pustila sasvim polagano da mu jasno stavi
do
znanja da radi to svojom voljom. A onda me je ugledala i prišla da me zagrli s
onim njenim nezgrapnim osmehom na licu. Osetih da se i moje ruke šire za
nju,
kao da su konaĉno odvezane. „A Rahim?―, pitala sam je.
„Ziv je―, pustila me je. „Uhvaćen. Pokazao se kao pravi vojnik. Neko je
morao da nas pokriva dok smo se povlaĉili. A nije hteo da beţi s nama.―
Pogledala
me je: „Rešićemo to već nekako.― Verovala sam joj. Jer konaĉno sam se
vratila.
Nisam više bila zatoĉenica, sada smo sve mogli da uradimo. Stegla me je
rukom
oko leda. Ali onda je zatrebala Imin, pa se odvojila od mene. Ja se naĊoh
pred
Tamidom, koji je uporno zurio u pod, nespretno oslonjen na veštaĉku nogu.
Ruke mi se naĊoše oko njega. Osetila sam da mi telo podrhtava od olakšanja.
„Hvala ti!― Privila sam ga uz sebe.
Tamid mi, meĊutim, nije uzvratio na isti naĉin. Odmakao se od mene.
„Nisam
ja izdajnik, Amani. Nisam to uradio―, pogled mu je odleteo ka Dţinu, „za
tvoju
pobunu.― Tamid je Dţina ranije video samo kada me je ovaj povukao na
burakija,
pre nego što ću ga ostaviti da iskrvari u pesku. Pretpostavih da upravo zbog
toga i
neće biti drag mom drugu iz detinjstva.
„Sve mi se ĉini―, Šazad ga je potapšala po ramenu, dok sam ja pokušavala
da
progutam knedlu, „da ćemo i tebe i princezu neko vreme drţati pod kljuĉem.
Hajdemo.―
„Gde smo uopšte?―, konaĉno upitah, zadovoljna što mi je glas zazvuĉao
uobiĉajeno, pošto krenusmo ka vratima koja su iz kuhinje vodila u kuću.
„U mojoj kući―, reĉe Šazad. Zapela sam za prvi stepenik. Dţin me je
pridrţao.
„Otac mi nije u gradu, a majku i brata sam poslala u našu kuću na primorju.
Nisam
htela da ih izlaţem opasnosti.―
„Utaborili smo se u kući generala Hamada?―, upitah.
„Ne―, Dţinova ruka mi se našla u dnu leĊa. „To bi bilo kao da traţimo da nas
uhvate. Koristimo je, ali većina tabora…―, pruţivši ruku ka vratima, bolno se
trgao
i uhvatio za slabine. Otvorila sam ih umesto njega. Otmena trpezarija, sada
240
mraĉna, ĉekala nas je s druge strane. „Imaju i vrt, nedaleko odavde―, Dţin mi
je
objasnio dok smo polako prolazili kroz nju, „povezan je s ovom kućom
lagumom.―
Dţin me je poveo kroz još jedna vrata, sve me ĉvršće steţući oko struka.
Shvatih da me gotovo nije ni puštao otkad smo napustili dvor. Pridrţavali smo
jedno drugo.
Lagum je poĉinjao u podrumu, iza dva ogromna sanduka na kojima je pisalo
da su za brašno, mada je meni više zazvuĉalo na puške kad sam usput gurnula
jedan od njih. Šazad je upalila uljanicu da bi nas zatim povela dalje.
Nisam bila sigurna koliku smo razdaljinu prešli. Ali sigurno dvaput više od
duţine Prašnjavog Druma. Ili sam bar ja dotle brojala korake dok nisam
odustala.
A onda se pred nama pojavio traĉak svetlosti. Shvatih da se radi o novim
vratima.
Pokolebala sam se. Preplavilo me je na desetine uspomena na povratak kući u
spokoj Devine doline. Na stajanje pred vratima u steni, ĉekanje da mi dopuste
da
ostavim pustinjsku prašinu za sobom i vratim se kući. Toga više nije bilo. Taj
me
dom neće ĉekati s druge strane ovih vrata. Neće se otvoriti prema oazi
izgraĊenoj
na maĊijama i pretvorenoj u pobunjeniĉko utoĉište. Ljudi što izginuše tokom
našeg
bekstva neće me ĉekati s druge strane. Nisam znala šta da oĉekujem. Ali sam
ipak
ţelela da se vratim kući.
Prodoh kroz njih.
Bilo je tiše nego u starom taboru. To sam prvo zapazila. Tren kasnije uvideh
zašto. Goleme zidine što se širiše oko imanja moţda jesu zaklanjale sve od
pogleda
sem neba, ali ipak smo i dalje bili usred grada. Ušiju je bilo na sve strane.
Mesto je ipak plamtelo od svetlosti i pokreta.
Nismo bili u pustinji, ali je sećanje na pustinju i dalje bilo tu. Šatori behu
raštrkani oko logorskih vatri, uz jedan od zidova bila je na brzaka podignuta
oruţarnica. Lampe i veš visiše po uţadima ukrštenim iznad nas. Gotovo da mi
je
zaliĉilo na nadu.
„Amani!―, Dalila me je prva ugledala. Jurnuvši preko vrta, istrgla me je iz
Dţinovog stiska da bi mi se obesila oko vrata. „Ţiva si! Izvukli su te! Šta ti se
desilo s kosom? Ali sviĊa mi se! Izgledaš starije. Htela sam da doĊem i
pomognem, ali nisu me pustili.―
Kad je gurnula kosu iza ušiju, primetila sam da joj je tamnija. I to ne zbog
neke svetlosne varke ili opsene koju je sama nabacila. Ofarbala ju je crnom
kanom,
da sakrije upeĉatljivu demĊijevsku ljubiĉastu boju. Mera predostroţnosti u
velikom
gradu. Ahmed nije hteo da riskira kad je njegova mlaĊa sestra u pitanju.
„Priĉali smo već o tome―, rekla joj je Šazad. „Jedna od vas dve mora uvek
da
bude u taboru za sluĉaj da treba da ga sakrijete―, uperila je rukom u Dalilu i
Halu,
koja joj se kiselo nasmešila.
„A mene, izgleda, lakše mogu da zamene.―
241
„Pa, i meni je drago da te vidim, sestrice―, Dţin se našalio kad se Dalila
odmakla od mene. Naivno mu se osmehnuvši, Dalila mu se baci oko vrata.
Bila
sam sigurna da je ova moja dobrodošlica samo bleda senka one koju je Dţin
dobio
kad se najzad bio vratio.
Navid se našao kraj nas da stegne Imin, koja je i dalje bila u krvavoj odeći
sluškinje, u ĉvrst zagrljaj. Silni dani tokom kojih je Imin lutala po palati ne
šaljući
im nikakve vesti sigurno mu nisu lako pali. Imin je pak bila u pravu – brada
mu
nije pristajala.
A onda poĉeše da me vuku od jednog do drugog, prijatelji i pobunjenici koje
sam jedva i poznavala stadoše me tapšati po leĊima, grliti, ĉestitati mi što
sam
preţivela. Što sam pobegla. Zahvaljivali su mi se što sam toliko dugo i
poţrtvovano ostala u haremu. Blizanci su se pretvorili u dve maĉke i obavili
mi se
oko nogu, te sam imala osećaj da bih pri svakom koraku mogla da se
spotaknem.
Osećala sam se kao da mi se vraća deo po deo mene sa svakom novom
osobom, da
se udaljavam od harema, udaljavam od tuge za Širom, od besa prema tetki, od
svega što mi se dešavalo proteklih meseci, kako sam se prebacivala od jednog
do
drugog.
A onda, kao da se neka zavesa razmakla, naĊoh se lice u lice s Ahmedom.
Bila sam sigurna da mi je svaki trenutak sumnje koji sam imala proteklih
meseci
bio jasno ispisan u izdajniĉkim oĉima. Svaki put kada sam gledala kako
njegov
otac mnogo brţe donosi dluke. Svaki put kada sam se plašila da je sultan u
pravu i
da Ahmed još nije spreman. Svaki put kada sam bila dovoljno glupa da
poslušam
tog ubicu i tlaĉitelja.
„Ahmede…―
„Amani.― Grubo me uhvativši za rame, povukao me je u zagrljaj. Sa
zahvalnošću mu se sruših u naruĉje. U Ahmeda je bilo mnogo lakše verovati
kada
je glavom i bradom stajao preda mom. „Dobro došla kući.―
242
Glava 40
Posledice dogaĊaja od prethodne noći zapljusnuše nas poput talasa.
Dvor je izokrenuo zbivanja s Auranzeba pre nego što će ih proširiti meĊu
Izmanlijcima. Sultan je proglasio nezavisnost MiraĊija od strane vlasti. Svaka
zemlja koja bude predstavljala opasnost našim granicama ima da bude
spaljena.
U objavi se takoĊe kaţe da je u sinoćnim borbama ubijen i princ Kadir. Da je
poginuo hrabro se boreći, da su ga ubila sopstvena braća, pobunjeniĉki princ i
princ Rahim, koji se neoĉekivano okrenuo protiv svoje porodice, zajedno s
gospodarom Bilalom, koji je uspeo da pobegne. Princ Rahim je uhvaćen u
pokušaju kukaviĉkog bekstva. Zanavek će biti proklet zbog ubijanja
sopstvenog
roda. Sultan je u ţalosti za sinom. Nije bilo vesti o Rahimovom mogućem
pogubljenju. Nakon onoga što se desilo na Širinom pogubljenju, bilo mi je
jasno
zašto sultan ne bi hteo da riskira s još jednim javnim obezglavljivanjem.
Biće prireĊen novi Sultimov izazov. Da bi bio odabran novi naslednik
MiraĊija. Sultan mi je onomad kazao da narodu kruna nikada nije draţa nego
kad
se prinĉevi meĊusobno ubijaju za nju. On je sam ubio roĊenog sina i sad je
koristio
njegovu smrt da bi opet pridobio narod koji se bio priklonio pobunjenicima.
I mi smo to mogli da iskoristimo. Da podsetimo grad da je na sultimovom
izazovu već bio izabran naslednik. Princ Ahmed.
U svedu skorašnjih dešavanja, dvor je objavio novu veĉernju zabranu izlaska
iz kuća. Sultanova armija abdala obilaziće ulice. S njima se ne moţe ni
ubeĊivati ni
raspravljati. Svako koga zateknu na ulicu izmeĊu sutona i osvita biće
pogubljen.
Ĉisto radi bezbednosti, rekoše s dvora. Na kraju krajeva, samo mraĉne nakane
traţe mraĉne noćne sate. Nisu rekli da je to zato da bi podrili pobunu, ali svi
smo
jasno ĉuli znaĉenje iza tih reĉi.
A vala nas jesu podrili.
Bilo je ĉudno ĉuti sve spolja, nakon što sam toliko dugo i sama bila iznutra.
Opet smo delovali naslepo baš kada to sebi nismo mogli da priuštimo. Rešeno
je da
se Imin vrati na dvor, da bi tamo bila naše oĉi.
„Zar ne postoji neki drugi naĉin?―, umorno sam protrljala oĉi dok smo
zajedno pretresali odluku. Nalazili smo se u uredu Šazadinog oca. U njemu je
sada
bio postavljen ratni štab. Mada nije da su mnogo toga morali da menjaju. Bilo
je
neĉeg utešnog u tome iako nismo mogli biti dalje od Ahmedovog ĉadora u
pobunjeniĉkom taboru. Po zidovima behu okaĉene mape i beleške. Karta
Izmana,
koju sam ukrala sa sultanovog pisaćeg stola one noći kad smo zajedno
veĉerali,
243
bila je taĉno na sredini. Prepoznala sam i dosta drugih podataka koje sam im
prenela iz palate. Neke mi je Rahim bio dao.
Ja sam pobegla, ali on se još nalazio unutra. Morali smo da saznamo šta se
zbiva s njim. Stoga osetih griţu savesti iznoseći svoj prigovor: „Nisam sigurna
da
je pametno da stavimo još jednog demĊija sultanu u ruke.― Rahim mi je bio
saveznik, ali niko nije poznavao opasnosti razotkrivanja Imin bolje od mene.
Navid se poradovao mom protivljenju. Sedeo je u ogromnoj naslonjaĉi u uglu,
ruku obavijenih oko Imin. Ona je bila preuzela neki sitni ţenski oblik,
dovoljno
malen da stane muţu u naruĉje kao da je neki izgubljeni delić kojem je tamo
oduvek bilo mesto. Noge je podvila pod sebe, opušteno naslonjena njemu na
grudi,
sklopljenih oĉiju. Bila je iscrpljena, ali budna. Prethodna noć je svima
naplatila
danak. Hala stvarno jeste spavala u drugom ćošku. Dţin je sedeo na pisaćem
stolu
Šazadinog oca, ogrnut košuljom, dok mu je Šazad pregledala ranu sa strane.
„Ovo treba neko struĉno da ti sredi―, Šazad reĉe Dţinu. „Da mi ne iskrvariš
tu
po oĉevoj radnoj sobi. Idi nadi Hadţaru.― Sveštenika smo izgubili tokom
bega iz
Devine doline. Dok ne pronaĊemo nekog drugog, posluţiće i Hadţara kao
pristojna
švalja.
„Pa, ako vam već nisam potreban…―, reĉe Dţin, lagano se podiţući.
„I dosad smo se snalazili bez tebe, brate―, dobacio mu je Ahmed. Nizak
udarac. Šazad i ja razmenismo poglede. Ta neka nova zategnutost koja se
pojavila
izmeĊu Ahmeda i Dţina ni za koga nije bila dobra.
Dţin, ipak, nije ništa rekao već je samo prošao pored mene krenuvši ka
vratima, ali mi je ovlaš prešao prstima po nadlanici kao da je hteo da je uzme.
„Ne
uvaljuj se dobrovoljno ni u kakve nevolje dok me ne bude.―
„Nije da imamo neki drugi izbor, bar koliko se meni ĉini―, reĉe Imin kad se
vrata zatvoriše za Dţinom. „Sem ako neko drugi ne bi hteo da nam otkrije da
je sve
do sada skrivao preobraziteljske sposobnosti, pa da se malo odmorim. Neće
niko?
Ne? Nisam ni mislila da hoće.―
„Ja bih se ponudio, ali ĉini mi se da stranci baš i nisu trenutno dobrodošli u
palati―, reĉe Sam. Gledao je Šazad. ,A i ne moţeš me pretvoriti u dovoljno
lepu
ţenu da bih dugo izdrţao u haremu. Što i Amani moţe da vam potvrdi.―
„Istina―, priznala sam. „Nema taj poprsja da popuni dolamu.― Šazad je
frknula
na to.
„Neko mora―, reĉe Imin koja se polagano odvojila od muţevljevog naruĉja,
lagano se prebacujući iz uloge ţene u ulogu pobunjenice. „Ako me uhvate,
uvek
mogu da progutam otrov pre nego zarije kandţe u mene kao što je uradio s
Amani.― Nisam bila sigurna da li se šali ili ne.
244
Ukrali smo nekoliko sati sna nakon praskozorja, kada smo se uverili da je
dvor
završio s kljukanjem naroda laţima i kada nas je grozniĉava napetost
prethodne
noći polako napustila. Pošto smo bili u Šazadinom domu, ona je imala
sopstvene
odaje u kući. Tek sam tada izistinski shvatila da nam više nema starog doma.
Da
nam više nema starog ĉadora. Onog skuĉenog prostora koji smo delile pola
godine,
na koji sam se navikla kao na svoju postelju u Prašnjavom Drumu.
Pomislila sam da bih mogla sebi da naĊem jedan šator. Ako mi tako doĊe. Da
se polako i ja smestim u ovaj novi tabor. Umesto toga, pronaĊoh Dţina.
Dremao je
u hladovini ogromnog stabla narandţe, ispod goleme, razgranate krošnje.
Košulja
mu se bila zarozala, pa sam mogla da vidim mesto gde ga je Hadţara zašila.
Prenuo se iz sna kad sam se opruţila kraj njega, pa se umirio ĉim je shvatio da
sam
ja. Znala sam da me je bio posmatrao. U onih nekoliko meseci koje smo imali
izmeĊu Fahalija i metka koji me je pogodio u bedro, uspeli smo da ukrademo
dosta
zajedniĉkih trenutaka u pustinji, ali nikada nismo spavali jedno uz drugo.
Ovlaš se
pomerio na bok kako bi bio okrenut prema meni dok sam se smeštala pokraj
njega,
spuštajući glavu na njegovu ruku. Trava je još bila hladna od noći. Moţda ću
opet
spavati na zemlji, ali imala sam osećaj da ću se lakše odmoriti tu nego na
stotinu
haremskih jastuka. „Nisam još krenuo s podizanjem novog šatora.― Spustio
mi je
ruku na krsta. „Pošto se tek vratih s jurcanja za nekom curom koju znam.―
„Sledeći put gledaj da je bolje paziš―, rekla sam mu sklapajući oĉi, te
prislonih glavu uz njega.
„Slobodno raĉunaj da hoću―, namestio me je uz sebe. To je bilo poslednje
što
sam ĉula pre nego što sam zadremala.
Šazad nas je oboje probudila negde u toku popodneva; kosa joj je bila mokra
od
kupanja, vezana u ĉvor na potiljku. Zapitala sam se da li se uopšte valjano
odmorila nakon Auranzeba. Lejla se najzad osvestila, rekla nam je.
Šazad je odrţala obećanje da će ih staviti pod kljuĉ. Tamid i Lejla bili su
zatvoreni u dve od mnogobrojnih praznih soba u kući, okovani i zakljuĉani
dok ne
budemo bili sigurni da neće pobeći. Pokušala sam da posetim Tamida u sobi
pored
Lejline, ali pravio se da spava, što je meni bila sasvim jasna poruka.
Lejla mi je izgledala kao ţivotinjica u klopci, kolena privuĉenih sve do brade,
prebacujući pogled s mene na Dţina, Ahmeda i Šazad, kao da je pokušavala
da nas
sve motri odjednom.
Ne. Ne kao ţivotinjica u klopci. Gledala nas je kao da bismo mi mogli biti
ţivotinje. Koje bi svakog trena mogle da je rastrgnu. Prisetila sam se dana
kada
sam je upoznala u zverinjaku. Kad je pravila mehaniĉko slonĉe, i kad sam ja
bila ta
oko koje su kruţile Kadirove ţene. Ovo je, doduše, bilo drugaĉije. Bar sam ja
tako
mislila.
245
„Znaĉi―, reĉe Ahmed da otpoĉne razgovor, pa se spustio na rub kreveta.
Odmah je povukla noge još više k sebi. „Ti si od mašina i maĊija napravila
armiju
mome ocu.―
„Nisam…―, Lejla mi je oduvek zvuĉala mlado, ali sada je gotovo ostala i
bez
tog glasića, „molim vas, nemojte da me povredite. Morala sam da mu
pomognem,
nisam imala izbora.―
„Niko te neće povrediti―, Ahmed reĉe neţno u istom trenutku kada je Šazad
podozrivo frknula negde u dnu grla.
„Svako ima izbora―, reĉe Šazad kad ju je Lejla pogledala razrogaĉenim,
prepadnutim oĉima. Sutnula sam je u ĉlanak. Ţestoko. Poslednje što nam je
trebalo
jeste da toliko preplašimo Lejlu da odbije da priĉa. Ošinula me je pogledom.
„Imala sam izbor ili da pomognem ocu ili da gledam kako mi ubija brata.―
Lejla je od jada zagnjurila lice u okovane ruke. „Šta biste vi uradili?― I na to
je i
zaplakala. Kao iz vedra neba, jezivim, neprijatnim jecajima koji joj ţestoko
zatresoše ĉitavo telo.
„Tvoj otac je zapretio Rahimu?―, pitala sam je, da joj Šazad ne bi još i
odgovorila na pitanje. „Rekao ti je da će mu naškoditi ako mu ne pomogneš?
―
Rahim se brinuo da je Lejla u opasnosti u haremu, ali izgleda da je zapravo on
bio.
„Rahim to uopšte ne zna. Nikada nije znao šta se desilo s našom majkom.―
Lejla je obrisala nos rukavom koliko je mogla vezanih ruku. „Pre mnogo
godina.
Kazala je mom ocu da moţe da mu napravi mašinu koja će napajati ĉitav
Miradi.
Koja će promeniti ĉitav svet.― Majka joj je bila kći gamanijskog inţenjera. Iz
zemlje koja je spojila maĊije i mašine. „Što i jeste uĉinila. Osim što je mašina
iz
neĉega morala da crpi energiju. Uzela ju je od nje.― Lejla je besno obrisala
suze
koje su joj navirale na oĉi. „Kao što ju je uzela i od svih ostalih ljudi koji su
usledili posle nje.
„Poput Sajide―, shvatih. „I Ajet.― I Mune i Uzme. Poput devojaka koje su
bez
traga nestajale iz harema. S tog mesta s kog su devojke sve vreme nestajale
bez
ikakvog talasanja.
„Bile su deo opita. Moţete da uzmete…―, Lejla je ĉvrsto zaţmurila. „Svete
knjige kaţu da smrtnici nastaju iz iskre dţinijevske vatre. Ta mašina uzme tu
iskru
i onda moţe da da ţivot neĉemu drugom. Ne pravi ţivot, već – ono što već
imaju.
Otac se zapitao, ako već moţe da uradi tako nešto sa smrtnim ţivotom, šta bi
tek
postigao s besmrtnim?―, Lejla reĉe namuĉeno.
„Moţeš da napajaš armiju koja ne pada pred mecima―, nadovezala se Šazad,
shvatajući ono što smo svi videli prethodne noći. Znaĉaj onoga s ĉime smo se
suoĉavali zalebdeo je izmeĊu nas ĉetvoro. „Koja se ne umara i ne jede. Koja
moţe
da se suprotstavi neprijateljima MiraĊija.―
„Ukljuĉujući tu i nas―, rekla sam mraĉnim tonom. „Na koji naĉin rade?―
246
Lejla je slegnula ramenima, potpuno ucveljena. „Kao i sve druge maĊije. Na
silne bajalice.―
„I kako da ih zaustavimo?―, Šazad se ubacila pre nego što Lejla nepovratno
utone u samoţaljevanje.
„Nemoguće je zaustaviti ih―, Lejla je odmahnula glavom, tresući suze iz
oĉiju. „Morali biste da uništite izvor napajanja i…―
„Mašinu―, reĉe Dţin. Zakoraĉio je ka njoj i Lejla je smesta ustuknula.
Spustila
sam mu šaku na ruku da ga zaustavim. On teorijski moţda jeste delio krv s
Lejlom,
ali za nju je bio istetovirani stranac opasnog izgleda, a ne brat.
,A kako to da uradimo?―, pitala ju je Šazad. „Imamo dovoljno baruta da
dignemo sve to u vazduh ako moţemo da…―
„Ne―, Lejla reĉe brţe-bolje, razrogaĉenih, usplahirenih oĉiju. „Uništili biste
ĉitav grad!― Kao u priĉi o Akimu i njegovoj ţeni. Neobuzdana dţinijevska
vatra.
„Dţiniji moraju biti otpušteni, a ne osloboĊeni. Energiju treba otpustiti
odreĊenim
reĉima. Istim onim kojima su i zatoĉeni.― Lejla je na to pogledala pravo u
mene:
„Amani ga je sputala. Jedino ga ona moţe razrešiti―.
U istom trenutku svi se zagledaše u mene. Da sam znala da ću se naći u
središtu paţnje, moţda bih se još i oĉešljala.
247
Glava 41
„Neću vas lagati―, Ahmed se osvrnuo po kuhinji ispunjenoj pobunjenicima.
„Biće
ovo veliki izazov.― Bilo je dobro za opšti duh što Ahmed nije bio demĊi. Da
ne
moţe da laţe, bila sam sigurna da bi se namuĉio da upotrebi reĉ izazov umesto,
recimo, katastrofa.
Dvadesetak nas dupke smo ispunili Šazadinu kuhinju, naslonjeni na šarene
ploĉice koje su vijugale po zidovima nalik pari nad nekim finim jelom,
sudarajući
se glavama s tiganjima koji su visili s plafona. Šazad je stajala uz Ahmeda, po
obiĉaju s desne strane. Dţin se nalaktio na ognjište; da niste znali da je
povreden,
ne biste ni pogodili da ga koristi kao oslonac. Sam se povukao negde straga,
rasejano uvlaĉeći i izvlaĉeći ruku iz zida.
Ja sam u ruci drţala šolju jake kafe. Jesam odspavala nekoliko nemirnih sati,
ali mi to nije bilo dovoljno. Bilo je i lica koja je trebalo takoĊe da budu tu,
ljudi
koji su stradali tokom bekstva iz doline. Bilo je i novih lica, koja mi nisu bila
poznata. No, i pored neobiĉnog okruţenja, osećala sam se kao nekada u
Ahmedovom ĉadoru u našem taboru. Taj dom smo izgubili, ali smo se i dalje
borili
da sebi stvorimo novi.
Zavese u kuhinji behu crvene, navuĉene da niko ne bi virio s ulice. Zbog njih
je prostorija bila krvavocrvena poput zore.
Nova zora. Nova pustinja.
„Nadjaĉali su nas―, reĉe Ahmed, „brojĉano, strateški i oruţano.―
Dţin je uhvatio moj pogled s druge strane prostorije, pa je podigao obrvu kao
da hoće da mi kaţe – I nije mu neki nadahnjujući govor. Frknula sam na to.
„A i demĊijevski, sudeći po onome što smo videli na Auranzebu―, neko je
promrmljao otpozadi. Zaĉuo se ţamor slaganja. Glasine o abdalima i njihovim
neobiĉnim moćima proširile su se zastrašujuće brzo. Šazad je rekla da već ima
nagoveštaja da su poĉele da gase iskru pobune koju smo potpirili na ulicama.
„Da, hvala, Jasire. Odatle i poĉinjemo―, Šazad je lagano preuzela reĉ
prišavši
stolu. Ahmed joj je prepustio prostoriju. Javila mi se slika Šazad pokraj
Ahmeda na
prestolu. Kao njegova sultanija i general, glave pognute nad nekim
problemom uz
zlatnu krunu koja joj spada preko ĉela. Pristajalo bi joj. „Trenutno imamo tri
neodloţna problema, a zahvaljujući našem pravom Plavookom Banditu, koji
nam
se sada vratio – bez uvrede―, cimnula je ramenom ka Samu, „moguće je da
imamo
rešenje za njih.―
„Iako jedan od tih problema jeste ona sama izazvala―, promrmljala je Hala.
248
Nisam se obazirala na nju. Ĉim sam istupila, svi pogledi krenuše za mnom.
Iako sam se tek vratila, već sam primetila pramenu. Nisam više bila samo
Plavooki
Bandit; bila sam devojka koja se ţiva izvukla iz palate, koja se suoĉila sa
sultanom
i pobegla mu. „Prvi problem jeste da nam je potrebna vojska, prava vojska
koja
moţe da se suprotstavi sultanovoj. Uspemo li da sklopimo savez s
gospodarom
Bilalom, imaćemo borbenu silu. Dogovorili smo sastanak s gospodarem
Bilalom
za nekoliko sati. Pre nego što padne mrak. Nadajmo se da ćemo do kraja
sastanka
imati vojsku.―
„Pod pretpostavkom da nije već napustio grad―, dodala je Hala.
„Ti si to postala još veći pesimista otkad me nije bilo―, pitala sam je, „ili
sam
naprosto zaboravila koliko si dţangrizava?―
„Znaš kako uvek kaţu da ljubav ojaĉa tokom razdvojenosti―, Hala mi je
uputila laţan osmeh. „Nije li tebe upravo optimizam doveo do zatoĉenja?―
„Ne zaboravljajte da je mnogo naĉina na koje mogu obe da vas ubijem
ukoliko ne zaĉepite―, Šazad nas je prekinula pre nego što se izmeĊu nas
razbukti
ĉarka. Kuhinjom je odjeknuo smeh da opusti mraĉno raspoloţenje.
„Naš drugi problem―, reĉe Ahmed, gledajući da nas vrati na glavnu temu,
„jeste da se, ĉak i ako uspemo da dobijemo vojsku, moţemo suprotstaviti
samo
nekoj drugoj vojsci od krvi i mesa. A ne nekoj od mehaniĉkih delova i
maĊija. I
upravo zbog toga moramo da odvedemo nekako Amani do te mašinerije.―
„Koja je trenutno verovatno odliĉno branjena. Nema naĉina da joj se uopšte
pribliţimo―, rekla je Šazad. „Sem ako ne odvuĉemo sultana i ĉitavu njegovu
vojsku odatle. A ratovi su, gle ĉuda, vrlo korisno sredstvo za tako nešto.―
Svi se zablenuše u Šazad. „Predlaţete da otpoĉnemo rat samo da bismo
Amani ubacili na dvor?―, reĉe neko otpozadi.
„Ne―, rekla je Šazad. „Rat moramo da otpoĉnemo i ovako i onako.
Predlaţem
da taj rat upotrebimo kako bismo poboljšali naše izglede za pobedu tako što
ćemo
Amani pruţiti priliku da se ušunja u palatu.―
Ĉak i da se naĊem na dvoru, ne bih mogla da iskljuĉim mašinu bez reĉi na
prvobitnom jeziku potrebnih za oslobaĊanje dţinija. Reĉi koje ĉak ni Tamid
nije
znao.
„Što nas dovodi do poslednjeg problema―, Ahmed se nadovezao, „a to je da
je
Amani trenutno… onesposobljena.― To je, vala, ućutkalo sve u prostoriji.
Samosvesno protrljah mesto na ruci gde sam mogla da osetim jedno od
metalne
parĉadi zašivene u meso. Kao da sam ĉaĉkala rasklimatani zub. Po nekom
nagonu
ili tiku, pritisnula sam ga da osetim blag nalet bola i podsetim sebe da on
zapravo i
nije bio deo mene. Da podsetim sebe da sam beskorisna s telom ispresecanim
oţiljcima od gvozda.
„Kako stojimo s pronalaţenjem sveštenika kome moţemo da verujemo?―,
pitala je Šazad, oslonivši se o sto pesnicama. „Nekoga da iseĉe to gvoţde iz
249
Amani?― Znala sam koliko joj je bilo teško da izgovori tu reĉ. Ĉini mi se da
prvih
meseci nakon Bahijeve smrti nisam zapravo ĉula da Šazad otvoreno spominje
sveštenike. Ĉak ni kad su me upucali u stomak. Doduše, ja tada jesam
uglavnom
bila bez svesti.
„Manje-više isto kao što smo stajali i prethodna tri puta kada si nas isto to
pitala―, reĉe Sam. Bio je napet. „Sveštenici mahom ţive na sultanovoj kasi.
Svi bi
te radije prodali ne trepnuvši, nego što bi ti pomogli.―
A ni Tamidu nismo mogli da verujemo s noţem blizu mene, imajući na umu
njegov stav o pobuni.
„A da se odvaţimo na rizik?―, protrljala sam prstom podlakticu, pipkajući
parĉe metala koje mi se tamo nalazilo. Došlo mi je da ga sama iskopam ispod
koţe.
„Ne―, reĉe Dţin bez oklevanja, progovorivši prvi put. Sve se glave okrenuše
ka njemu. Dţin nije imao naviku da se obraća na ratnim većima, sem kada je
nešto
baš trebalo da se kaţe. Što je znaĉilo da su ga ljudi uglavnom slušali. Osim što
se
sada meĊu pobunjenicima javila nelagoda. Nije on samo mene bio napustio.
Napustio je i ĉitavu pobunu. „S tobom sigurno nećemo riskirati.―
„Znaĉi, ili da naĊemo nekoga―, zakljuĉila sam, „ili da ušetam na dvor
manje-
više bespomoćna?―
„Dobro došla nazad meĊu nas obiĉne ljude―, reĉe Šazad. „Nabaviću ti par
pištolja.―
„Same!―, uhvatila sam ga kad se kuhinja ispraznila. Gulio je narandţu
ukradenu iz jedne od korpi okaĉenih o plafon. „Potrebna mi je tvoja
pomoć.―
Prekinula sam se kada je Šazad prošla pored mene, hitro dovikujući nekome
nešto
o zalihama oruţja. Sam je na to odmah nadigao obrvu.
„Nešto oko ĉega tvoj general ne moţe da ti pomogne?―
Utišavši glas, povukla sam ga u zabaĉeniji ćošak kuhinje: „Mislim da znam
nekoga ko bi moţda mogao da mi povadi gvoţde ispod koţe. Nije sveštenik.
Već
ţena. Moja tetka.―
Sam se sledio s kriškom narandţe na pola puta do usta. „Ista ona koja te je
omamila, otela i prodala haremu? Ta je, vala, baš ţena dostojna poverenja.―
„Sam, molim te, potrebna mi je tvoja pomoć. Mesecima si ulazio i izlazio iz
harema kako si hteo. Nemaš pojma kako je to kad si tamo, a ne moţeš da
izaĊeš ili
da se braniš.― Podigla sam bluzu da mu pokaţem oţiljak na boku, isti onaj
koji sam
mu pokazala i kad smo se prvi put sreli. „Ovo mi se desilo ĉak i uz moju moć.
Budem li morala, ući ću na dvor opet bez nje, ali tako imam dvaput veće
izglede da
završim ubijena, ĉega si i sam svestan. Spremna sam na svaki rizik da mi se to
ne
desi. Zato te pitam, hoćeš li mi pomoći?―
Sam je porazmislio, odvajajući još jednu krišku s narandţe. „Koliko?―
„Koliko šta?―
„Koliko ćeš mi platiti da pronaĊem tu tvoju poverenja dostojnu tetku?’
250
Ramena mi se srozaše. „Zaista? Nakon svega ovoga, ti ćeš se i dalje praviti da
radiš ovo za novac?―
„Pa zbog ĉega drugog bih radio?―, upitao me je. „Ipak sam ja bandit.―
„Zato što hoćeš da budeš nešto više od toga―, rekla sam mu naposletku.
Kockala sam se. Pretpostavljam. Ali mi je toliko lagano sišlo s jezika, da sam
bila
sigurna da sam u pravu. Gledala sam Sama kako ranjen prolazi kroz zidove
zbog
naše pobune. Kako ulazi na proslavu Auranzeba kao izdajnik sopstvenog
naroda
zbog naše pobune. Nije on više ovo radio zbog novca. „Zato si još uvek tu.―
„Mnogo bi mi to glup razlog bio―, Sam se poĉešao po obrvi. Ništa nisam
rekla. „Videću šta mogu da uradim.―
251
Glava 42
Ispostavilo se da Skrivena kuća i nije bila baš skrivena. Radilo se o nekom
hamamu šarene nadstrešnice na raskrsnici dve izuvijane ulice usred Izmana.
Meni
su izgledale kao svaka druga ulica kroz koju smo prošli na putu dotle. Ĉitav je
grad
bio jedan ogroman lavirint, te bih se, da nije bilo Ahmeda da me neţno gurka
pri
svakom skretanju, izgubila mnogo brţe nego što bi mi se ikada desilo u
pustinji.
Kako smo se pribliţili, para ispunjena opojnim mirisom cveća i zaĉina
dolebdela je kroz rešetkaste prozore, uvlaĉeći mi se kroz kosu poput prstiju,
kao da
me izaziva uspomenama na harem. Ahmed me je letimice gurnuo, da bih
podigla
pogled. Ĉim sam to uĉinila, ime mi je dobilo svoj smisao. Sve graĊevine na
ovom
izmanskom ćošku bile su visoke po tri sprata. Skrivena kuća uzdizala se za
dva
sprata više od svih okolnih. A krov joj je bio zaklonjen strehom od puzavica i
pustinjskog cveća koji se slivaše niz zidove skrivajući je od radoznalih oĉiju.
Šazad je bila odabrala ovo mesto za sastanak s gospodarom Bilalom. Jedino
što mu je rekla da se prvo naĊu negde drugde. Bez straţara i oruţja. Šazad je
trebalo da se sretne tamo s njim i dovede ga ovamo. Mere predostroţnosti. Što
je
od njega iziskivalo dosta poverenja u nas.
Dţin je prvi izašao na otvoreno, da vidi da li će privući neke napadaĉe, a i da
bi proverio da nema zamki. Ahmed i ja smo usledili za njim kao najobiĉniji
par
koji seta ulicama Izmana, a ne kao princ i njegov telohranitelj s pištoljem
skrivenim pod naborima dolame. No, do ove kuće smo, ipak, stigli bez
poteškoća.
Odgurnuvši vrata, Ahmed je ušao unutra. Neka devojka za stolom odmah je
podigla glavu. „Gle, gle, da to nije naš Princ Pobunjenik?― Zalupivši knjigu,
prostrelila me je pogledom: ,A ti moţeš da skineš prst s obaraĉa – tu ste
sigurni.―
Nisam ni bila primetila da sam stezala pištolj. Opustih prste oko njega. Ali
ipak ga
nisam vratila u futrolu. „Brat ti je na krovu―, devojka reĉe Ahmedu.
„Kakvo je ovo mesto?―, pitala sam ga kad krenusmo gore stepeništem.
„Utoĉište―, Ahmed se odmakao da me propusti. Nisam bila sigurna da li je
hteo da ispadne uĉtiv ili je trebalo ja da idem prva kao njegov straţar. „Ne
naše.
Već Sarino.― Cimnuo je glavom ka devojci za stolom iza nas. „Udali su je u
šesnaestoj. Postala je udovica u sedamnaestoj. Niko sem Sare ne zna od ĉega
joj je
muţ umro, pošto niko nije mogao da dokaţe da se radilo o trovanju, ali je on
njoj
ostavio slomljene kosti i podosta novca.― Misli mi nehotice odleteše ka Ajet.
Da je
završila ovde umesto na dvoru, moţda mi ne bi bila neprijatelj. Moţda bi bila
jedna od nas. Moţda bi s njom i dalje bilo sve u redu. A moţda bi i primila
metak u
ime pobune, pa bi tako i umrla. „Uzela je novac i napravila ovo. Mesto za
ţene
252
koje moţda baš i ne ţele da budu sa svojim muţevima. Iz raznoraznih razloga.
Mesto na kom su ţene sigurne od njih. Sajida nam je odavde došla. A i Halu
smo
tu našli.―
„Hala je bila udata?― Zamalo sam se spotakla. „Šta misliš ko joj je odsekao
prste?―, Ahmed me je pridrţao. „Dobro si?―
„Jesam―, odmahnuh mu. „Pa zašto onda izgleda kitnjastije od kupleraja u
Šihabijanu?―, zapitah se.
Ahmed me je zatekao nasmejavši se. Već sam i zaboravila koliko se lepo
smejao. Previše je vremena prošlo otkad ga nisam ĉula. „Sarina teorija je da
kad
narod misli da zna šta radiš, onda i ne kopa dublje i nema opasnosti od
razotkrivanja istine. A ovde svi misle da znaju šta radimo s kućom punom
ţena iz
koje muškarci povazdan izlaze i ulaze, uz povremenu pojavu pokojeg
deteta.―
Sara. Sad sam se setila odakle mi je to ime bilo poznato. Stojeći na planini
usred
pustinje, dan pre Bahijeve smrti, Šazad ga je zadirkivala o detetu s nekom
ţenom
po imenu Sara. „Ona će ti reći da je samo dodala koje jastuĉe. I Fadija smo
poslali
ovamo. Tu će biti siguran.―
Prešli smo ĉetiri niza stepenica dok nismo stigli do krova. Dţin je bio gore,
ĉekao nas je u senci cvetne senice. Ramena mu se vidno opustiše ĉim nas je
ugledao. „Niste imali poteškoća usput?―
„Dobro smo―, rekla sam mu. „Nije ih ni tu bilo?― Odmahnuo je glavom.
Utonuli smo u napet muk ĉekajući Šazad. Trebalo je da stigne za pola sata.
Već smo se bliţili i punom satu, te mi se stomak vezao u ĉvor od panike dok
sam
se pitala gde li je, kad se pojavila na vrhu stepeništa s Bilalom, vezanih oĉiju,
kapuljaĉe navuĉene preko glave.
Rekli smo mu da doĊe na sastanak sa Šazad nenaoruţan i sam. Mi smo sami
postavili gotovo sve uslove sastanka, i to vrlo zahtevne, oĉekujući da će biti
pregovaranja. MeĊutim, Šazad nam je rekla da nije ni trepnuo. Sloţio se da
doĊe
do nas bez ikakve zaštite. Zbog tako neĉega ĉovek smesta posumnja na
klopku.
Šazad je nastavila da oprezno osmatra nebo oko nas dok mu nije svukla
kapuljaĉu i
odvezala oĉi.
„Ne brinite―, rekao je Bilal opušteno, „ne krijem ništa u rukavu. Pitajte
nekog
od vaših demĊija ako mi ne verujete.―
Svi me pogledaše. Znaĉi, znao je šta sam. „Govori istinu―, rekla sam. Znala
sam šta Šazad misli. S ĉovekom koji baš toliko ne pazi na sopstveni ţivot
nešto
nije u redu.
„Eto.― Bilal je gurnuo ruke u dţepove. Nosio je neku gadnu, preveliku
Ijubiĉasto-zlatnu kurtu koja mu je landarala oko ruku. Fino se uklapao u
kitnjastu
Skrivenu kuću. „Dakle, ti si taj ĉuveni Princ Pobunjenik.― Bilal je odmerio
Ahmeda. „Mislio sam da ćeš biti viši.―
„Ĉovek ne treba da veruje u sve što ĉuje―, reĉe mu Ahmed.
253
„Ĉujem da bi moţda još i mogao da svrgneš svog oca―, reĉe Bilal. „Uz
pomoć
moje vojske.―
„E―, reĉe Ahmed, „u to već moţeš da veruješ.―
„Odliĉno―, reĉe Bilal, „hoću da više prekinemo tu paradu stranih uljeza.
Dojadili su mi već. Ukoliko s mojom vojskom moţeš da svrgneš oca, dajem ti
je na
upravu. Mene zapovedanje ionako nikada nije previše zanimalo. To je oduvek
bila
Rahimova jaĉa strana. On je mom ocu bio kao drugi sin. Ali nešto ipak ţelim
zauzvrat.―
„Kada postanem sultan―, Ahmed se unapred pripremio, „proglasiću
nezavisnost Ilijaza. Moţeš biti vladar sopstvene kraljevine, dok god si
spreman da
se zakuneš na odanost prestolu MiraĊija.―
„Ma ne zanima mene to―, Bilal je odmahnuo glavom. „To je samo bio
izgovor
da bih nakljukao tvog lepog generala neĉim krupnim ne bih li se našao oĉi u
oĉi s
tobom. Da sam joj odmah rekao na šta sam se zaista namerio, imam osećaj da
bi
me na licu mesta odbila u tvoje ime. Eh, te ţene, nekada znaju biti
nerazumne.―
,A na šta si se to namerio?―, upitao ga je Ahmed. Pazio je kako će to sroĉiti.
Nije rekao – samo kaži. Mada smo svi znali koliki nas je oĉaj spopao.
„Zadrţi ti tvoju kraljevinu za sebe, svaki njen delić―, rekao mu je Bilal. „U
zamenu za svoju armiju, ţelim samo jednu od tvojih demĊijevki za ţenu.―
Muk koji je usledio tren kasnije beše gotovo opipljiv. Zateĉeni muk svih nas
na krovu. Muk u kojem ga Ahmed nije smesta odbio.
„DemĊijevke nisu moje da bih ti ih nudio―, reĉe Ahmed naposletku, paţljivo
biranim reĉima. ,Ali, Ilijaz, s druge strane…―
„Ne zanima mene da budem kralj sopstvene zemlje―, Bilal je lenjo
odmahnuo
rukom. „Nezavisni Ilijaz bio je san moga oca. Taj je imao visoka stremljenja.
Velik
ĉovek. A ja sam na samrti. Sveštenik mi kaţe da je nešto nasledno. Ostalo mi
je još
par godina ţivota. Ako mi se posreći.―
I tad i zapazih, po labavoj odeći, bledilu koţe, drţanju kao da je trajno
iznuren. Nije se radilo o nadmenosti. Već o bolesti. „Taman i da pobedite u
ratu i
date mi moju kraljevinu, koliko bih dugo vladao njome? Godinu, dve?―
„Kako se mi u to uklapamo?―, nisam više mogla da drţim jezik za zubima.
Pogotovo kad se nagaĊao za jednu od nas. „Ako vam je potrebna ţena da vam
podari sina pre nego što umrete, sigurna sam da moţete da pronaĊete i neku
koja
nije demĊijevka.―
Bilal se lenjo osmehnuo. „Svi su ubeĊeni da demĊiji imaju isceljujuće moći.
Upravo zato na crnom trţištu i moţete kupiti pramenove kose i ĉudnovatu
koţu. Ili
plave oĉne jagodice u tegli da vas izleĉe.― Pogledao nas je jedno po jedno.
„Ali to
je razvodnjena priĉa. Neki priĉaju da se prava isceljujuća moć krije u
oduzimanju
demĊijevskog ţivota.― Pamtila sam kako je Mahdi drţao Dalili noţ pod
grlom,
pokušavajući da je odvuĉe do Sajide, da joj spase ţivot. Govoreći da će Dalila
254
umreti da bi ova mogla da pozivi. ,Ali to je samo pogrešno prevedeno sa
staromiraĊijskog.― Bilal se zagledao u nas. „Prave reĉi ne kaţu ko oduzme
demĊijevski ţivot, već ko poseduje demĊijevski ţivot. Kome je dat
demĊijevski
ţivot. Siguran sam da znate za priĉu o Havi i Atalahu.―
Hava i Atalah su se zavetovali jedno drugome.
U priĉama se govorilo da njihova ljubav beše toliko velika da je štitila
Atalaha
u boju. Ali ako je bila demĊijevka…
Braĉni zaveti. Spoznaja me je pogodila poput pesnice u stomak.
Dajem ti sebe. Dajem ti sve što jesam, sve što imam tvoje je. Dajem ti svoj
život da ga sa mnom deliš. Sve dok jednog dana ne umremo.
Oni većini ljudi behu samo obredne reći. Ali na usnama demĊija, behu
potvrda istine. Tako je i nastalo ono predanje – Hava je drţala Atalaha u ţivotu
svojim reĉima. Dok god ga je posmatrala sa bedema, ţivotom vezana za njega,
on
je ostajao u ţivotu. Kada je pala, pao je i on. Nije umro od ţalosti. Umro je od
demĊijevske istine.
Samrtna tišina spustila se oko nas nakon što ostadosmo zateĉeni tom
spoznajom.
„Daj mi jednu od tvojih demĊijevki―, rekao je Bilal pa je prešao pogledom
preko mene. „Dobro ću se ophoditi prema njoj. Neću joj naškoditi. Ali ću
oĉekivati
da izvršava sve svoje braĉne duţnosti.― Videla sam da Dţin steţe šaku.
„Traţiću
od nje samo jednog sina. A zauzvrat ću joj ukazati poštovanje time što neću
uzimati druge ţene. Hoću da doţivim da mi kosa osedi, da doĉekam unuke. A
tebi
ću dati vojsku i zemlju. Samo jedna devojka u zamenu za presto.―
Dopustio je da se teţina reĉenog slegne u nama. „Vidim da moraš da
porazmisliš. Ujutro jašem za Ilijaz. Ţeliš li vojsku, doĊi tamo sa ţenom za
mene.
Ako nećeš…―, slegnuo je ramenima. „Gledaću kako ti i tvoji pobunjenici
gorite
pred novim oruţjem tvoga oca iz moje tvrĊave, pa ću umreti u sopstvenom
krevetu
mnogo pre nego što se rat završi i sultan doĊe po mene. A ako me zbog toga
zamrziš, rešićemo i to nakon smrti.―
255
Glava 43
Gotovo bolno su mi nedostajale pustinjske noći. Šira je bila u pravu, iz
Izmana se
nisu videle zvezde. Grad je bio odveć preplavljen bukom i svetlom, odveć
bleštav
da bismo razaznali sazveţda mrtvih.
Ali znala sam da nisu toliko zvezde ono što mi je nedostajalo. Sve se
promenilo. Nismo više bili novopeĉeni pobunjenici iz pustinje. Nedostajala
mi je
ona jednostavnost kad si siguran u ispravnost onoga što radiš. Da je sve
vredno
toga.
Otpoĉinjali smo rat. A rat zahteva ţrtve. U taboru su se osećali teskoba i
nemir.
„Postoji i lakše rešenje za ovo, znaš―, kad je Dţin progovorio, s mojom
glavom oslonjenom na njegove grudi, ja to prvo osetih duboko u kostima, pre
nego
što ću ga stvarno ĉuti. Mrak je već odavno bio pao, te smo oboje napola
utonuli u
san.
Nakon Bilalovog predloga, usledilo je dugo, tiho pešaĉenje nazad. Ĉak ni
Šazad nije imala šta da kaţe. Ahmed i Dţin su se dali ispred mene, zaneti
ţuĉnim
razgovorom. Pokušavali su da dokuĉe rešenje kao i svi ostali. Hala i Imin već
su
bile udate. Pa se izbor sveo na mene i Dalilu. Jedino smo nas dve mogle da se
ţrtvujemo i ponudimo sebe Bilalu, ako smo već hteli njegovu vojsku. Ako
smo
hteli da sve pretvorimo u pravu borbu, a ne u postepeni pokolj.
Znala sam na šta je Dţin mislio. Ako bismo se on i ja venĉali, ja više ne bih
bila opcija.
„Znam―, rekla sam. Nisam ništa drugo rekla. Nisam rekla da sam znala da
Dţin sebi nikada ne bi oprostio ako bi spasao mene umesto Dalile. Da ukoliko
bi
Ahmed pokušao da me prisili na brak, ne bi više bio dobroćudni vladar kojeg
bih
poţelela na ĉelu vojske. Nisam rekla da sam bila prepešaĉila ĉitavu pustinju
upravo
da ne bih završila u ugovorenom braku, pa makar se radilo i o braku s
Dţinom.
Biće da je moje ćutanje i samo dovoljno govorilo.
Obavivši ruke oko mene, privio me je uz grudi. Uz svoje toplo i ĉvrsto telo.
Ušuškala sam glavu uz njega, prislonivši usne tamo gde mu je srce kucalo,
iznad
tetovaţe sunca.
U nekom trenutku je zaspao. Ja nisam.
Nekoliko nemirnih sati kasnije, izvukla sam mu se iz naruĉja. Većina nas je
spavala van šatora, na toplom letnjem vazduhu. Provukla sam se izmeĊu tela
usnulih po travi. Nalik mrtvima na bojištu. Spustila sam se do kuhinje kroz
tihu
kuću.
256
Izgledala je mnogo veća bez polovine pobunjenika uguranih u nju. Krenuh da
preturam po limenkama na Šazadinoj stelaţi. Traţeći kafu.
Vrata kuhinje najednom tresnuše, i ja toliko snaţno poskoĉih da sam oborila
neku staklenu flašu koja buĉno prasnu po podu. Neki neznanac je banuo u
kuhinju.
Taman sam htela da se bacim na njega, kada se pribliţio dovoljno blizu vatri
da mu
vidim ţute oĉi. „Imin?―, laknulo mi je kad se skljokao u stolicu kraj ognjišta,
teško
dišući. „Jesi li dobro?―
„Pretrĉah ĉitav put dovde―, reĉe zadihano. Navukla je lice nekog mladića,
rumeno, bez brade. „Grad vrvi od onih njihovih abdala. Jedan me je zamalo
ugledao par ulica odavde. Ĉitav dan nisam mogao da se izvuĉem iz palate, a
morao
sam nekome da prenesem. Rahim…―
Tim imenom mi je odmah privukla paţnju. „Je li s njim sve u redu?―
„Nije―, reĉe Imin ravnodušno. „Zatoĉenik je. Kako bi bilo u redu? Ali nije ni
mrtav. A sudeći po govorkanjima u kuhinji, neće ni biti. Rahima veoma
poštuju u
sultanovoj armiji. Kaţu da bi njegovo pogubljenje podrilo opšti duh meĊu
vojnicima. A bilo bi loše i po sultana meĊu narodom. Stoga će ga poslati
odavde,
prebaciće ga u neki radni logor da tamo neĉujno umre.―
Uĉinilo mi se da su to dobre vesti, prve ko zna otkad, ali ipak se nisam
previše
ponadala. „Kada će ga prebaciti?―
Imin me je poĉastila još jednim kolutanjem oĉiju. „Pa, misliš li da sam
pretrĉao ulice pune onog abdalskog nakota ĉisto da se malo razgibam? Sutra
uveĉe.―
Ahmeda sam pronašla u generalovoj radnoj sobi. Svetio treperave lampe širilo
se i
ispod vrata. Podsetilo me je na onu priĉu o ljubomornom dţiniju koji je
treperavim
svetlom usred noći mamio decu napolje iz roditeljskih domova, terajući ih da
istrĉe
u noć jureći taj plam kako bi ih onda zgrabio i drţao kod sebe kao kućne
ljubimce.
Glasove sam ĉula već negde na polovini hodnika.
„Dalila…―, Ahmed je zvuĉao umorno, „ne moţeš da…―
„Mogu, mogu!―, Dalila je podigla ton. Zastala sam, tik ispred praga. „Ti si
taj
koji ne moţe, Ahmede. Ne bi uopšte ni bilo rata da nije mene. Sve je ovo
otpoĉelo
mojim roĊenjem. Zbog toga je majka, mislim na Lijen, morala da beţi. Zbog
toga
ste vas dvojica morali da poĉnete da radite još dok ste bili mladi nego ja sada
da
biste nas prehranili. Ja sam razlog zašto ste ti i Dţin odrasli u Siĉi, upravo je
zato
ova pobuna i poĉela. Zato je Bahi mrtav, i Mahdi i Sajida i svi ostali. Ja sam
otpoĉela ovaj rat, a ti mi ĉak ne daš ni da se borim u njemu. Zato ću vam
pomoći
da ga okonĉate.―
Povukla sam se taman kad je Dalila izjurila iz radne sobe i tresnula vratima o
zid dovoljno glasno da probudi pola kuće. Nije me ĉak ni primetila, već se
spustila
257
pravo niz hodnik. Saĉekala sam da mi nestane s vidika, pre nego što ću kroĉiti
na
osvetljeni prag.
Ahmed je naglo digao glavu ĉim se moja senka proširila radnom sobom. Tren
ranije bila mu je oslonjena o dlanove dok je sedeo nalakćen za stolom. Trebao
mu
je koji trenutak da izoštri pogled na meni. Pokraj sebe je imao praznu flašu,
Zapitala sam se koliko li je bila puna kad je poĉeo.
„Amani.― Protegao se, na šta mu je svetlost svece prešla licem, trepereći
prvo
po jednoj, pa po drugoj strani, pa mi je zaliĉio na dva razliĉita ĉoveka. Tad i
shvatih da nikada ranije nisam videla Ahmeda pijanog. „Ako si došla da
uĉiniš
nesebiĉno delo i ponudiš se gospodaru Bilalu u zamenu za vojsku, bojim se
da te je
moja sestra preduhitrila.―
„Ĉinjenje nesebiĉnih dela baš i ne liĉi mnogo na mene―, spustila sam se u
stolicu naspram njega bez poziva.
„Dţin mi nikada ne bi oprostio ako bih te pustio―, Ahmed je zavrteo glavom.
„Ne bi ni ako pustim Dalilu, ali ne bih ni ja samom sebi verovatno oprostio,
pa
bismo tako bar podjednako mrzeli mene.― Ako bih te pustio, rekao je. Ne,
ako bih
te naterao na to. Ahmed je bio moj vladar; mogao bi da mi naredi da izvršim
to
nesebiĉno delo. Da se predam umesto njegove sestre. Ali njemu to nije uopšte
palo
na pamet.
Jer nije bio kao njegov otac.
Bilo je trenutaka na dvoru kad je to znalo da me uplaši. Da moţda neće biti
dovoljno jak, dovoljno upućen, da je moţda preveliki idealista. Ali MiraĊiju
je
upravo to i bilo potrebno. MiraĊiju je bio potreban vladar poput Ahmeda.
Jedino
sam se bojala da vladar poput Ahmeda nikada ne bi uspeo da preotme zemlju
od
vladara poput sultana.
,A trebalo bi da bude lako, zar ne? Jedna osoba za ĉitavu zemlju. Moja sestra
ili vojska.―
„Ne―, rekla sam mu. Prisetih se lakoće kojom je sultan naredio pogubljenje.
„Ne mislim da bi vladanje ikada trebalo da bude lako. Ali šta ako postoji i
drugo
rešenje?―
„Da pobunjenici pobede bez vojske?― Bledo mi se osmehnuo. „Uz još
nereda
i izgubljenih ţivota? Uz još gradova koji bi mi izmakli, kao Saramotaj? Uz
porast
broja mrtvih kad moj otac olakša sebi posao klanja stvaranjem mašina?―
„Ne. Šta ako bi postojao drugi naĉin da preuzmemo zapovedništvo nad
ilijaškom vojskom?―
Ahmed me je pogledao s traĉkom nade na licu.
„Rahim―, rekla sam. „Bio je zapovednik vojske u Ilijazu pre nego što je
Bilal
uopšte postao emir. Znaju ga. Poštuju ga.― Prisetila sam se s kakvom su se
lakoćom vojnici povinovali kada im je Rahim naredio da stanu protiv Kadira
onog
258
dana kada me je galanski izaslanik zamalo udavio. „Mislim da bi stali uz
njega. Uz
Bilalovo odobrenje ili bez njega.―
„Predlaţeš da pošaljemo Imin…―
„Ne―, odmahnula sam glavom. „Imin bi moţda mogla da preuzme njegovo
obliĉje, ali ne bi mogla da zauzme Rahimovo mesto.―
„Pa, radila je to i ranije―, reĉe Ahmed, „oponašala je neke od nas.
„Ne na duţe vreme. Ako bi Imin ušetala u tabor s tvojim licem i krenula da
nam zapoveda, ne misliš li da bismo u tren oka primetili da to nisi ti?
Potreban nam
je pravi Rahim. Bez smicalica, već ga samo izbavimo na stari dobri naĉin.―
Ahmed se zavalio u naslanjaĉ. „Samo zbog toga hoćeš da ga spaseš?―
„Ne volim da ostavljam ljude na cedilu.― Pogotovo ne one kojima dugujem
ţivot.
„Amani, uz ĉitav grad koji se sada neprekidno osvrće oko sebe i abdale koji
svake noći obilaze ulice… meni to liĉi na samoubilaĉki zadatak.― Ahmed je
protrljao oĉi. ,A ako ćemo već tako nešto da planiramo, moramo okupiti i
ostale.―
259
Glava 44
Već je i zora svanula dok nismo osmislili plan u kom ne bismo svi izginuli od
abdalske vatre.
Potraţili smo najbolje mesto na kojem bismo mogli da presretnemo Rahimov
transport iz grada. Morali smo da ga se dokopamo pre nego što napuste
Izman.
Imali bismo prednost u borbi po skuĉenim gradskim ulicama; napolju na
otvorenom ne bismo imali nikakve izglede. Sam je izronio iz zida dok smo
svi
stajali nadvijeni nad mapom Izmana. Na obrazu je imao gadnu modricu koja
nije
bila tamo kad sam ga poslednji put videla.
„Odakle ti to?―, upitala ga je Šazad, naĉas zbunjena.
„Od prijatelja―, reĉe Sam tajanstveno, pre nego što će nam se pridruţiti za
stolom. Uputio mi je jedan znaĉajan pogled koji nisam uspela da protumaĉim.
Brzo
ga je prekinuo. „Šta radimo?―, upitao je. „Biramo gde ćemo na letovanje?―
„Biramo pravo mesto za zasedu―, rekla sam. Sultan će poslati Rahimova
kola
kroz grad u pratnji kako ljudskih straţara tako i abdala. Smrtni vojnici nisu
nas
brinuli. Hala bi za njih mogla da se pobrine. Ako ona ne bude mogla, mogu
meci.
Abdali su već bili druga priĉa.
Bila nam je potrebna Lejla.
Još je izgledala pospano kad su nam je doveli u lancima. Oĉi su joj ipak bile
širom otvorene, budne i preplašene. Mada nije bila mnogo mlada od nas,
ĉinilo se
kao da neko dete stoji pred Šazad.
„Lejla―, moja drugarica se oslonila o sto. „Dobro porazmisli o odgovoru koji
ćeš mi dati pre nego što progovoriš. Postoji li neki naĉin da se abdali
zaustave?
Bilo kakav naĉin koji ti pada na pamet?―
Lejlin pogled napeto polete po sobi, izmeĊu mene i Imin, i muškaraca koji
jesu bili njene krvi, mada joj nisu bili roĊena braća. „Nisam sigurna…―,
šapnula je.
„Ne ţelim da bilo ko strada ako pogrešim.― Glas joj je bio natopljen
neprolivenim
suzama. Jedva sam se uzdrţavala da je nekako ne utešim. Imaće nekoga da se
saţali nad njom kad izbavimo Rahima. Dotad će prosto morati da odraste.
„Ţivot tvoga brata je u pitanju, Lejla―, rekla sam. „On bi uradio bilo šta da te
spase. Zasluţio je da i ti bar pokušaš da spaseš njega.―
Nervozno je poĉela da grize donju usnu. Nisam mogla da odredim da li traţi
odgovor, ili ga već zna ali se premišlja da li da nam ga kaţe. „Moţda da
pokušate
da uništite reĉ.―
„Reĉ?―, upitao ju je Ahmed.
260
„Tu koja im daje ţivot. Ona pretvara dţinijevsku vatru u iskru. Koju im ja
stavim u stopala.― Lejla se nervozno uzvrpoljila. „Tamo ćete im najreĊe
naškoditi―,
rekla je. „Izgledaju kao ljudi, pa im obiĉno ciljaju glave ili srce. Ko bi se setio
da
im cilja stopala?―
„Pametno―, priznala je Šazad. „I za nas vrlo nezgodno.―
„Misliš da bismo ih mogli zavarati nekom opsenom?―, pitala sam je. „Ne
mislim da im se Hala uvuĉe u mozak, već nešto više nalik kopreni.― Nešto
nalik
Dalilinim prividima. Ali nisam je spomenula po imenu. Izbila bi rasprava da
li i
Dalilu treba voditi ukoliko bi odgovor bio potvrdan, a takvu raspravu ne treba
voditi pred Lejlom.
„Moguće je―, priznala je. „Imate nekoga ovde ko moţe da doĉarava takve
privide?―
„Hvala ti, Lejla―, Ahmed joj reĉe odseĉnim glasom. „Bila si nam od velike
pomoći.―
Ahmed me je pogledao dok su odvodili Lejlu, kao da pokušava da prikupi
snagu.
Bila sam spremna za svaĊu. „Ne moţeš je veĉno štititi, Ahmede. Dalila nam
je potrebna da…―
„Znam―, podigao je ruku da me prekine. „Znam da je ne mogu veĉno štititi.
Zato raĉunam da vas dvoje to uradite.― Ahmed je umorno protrljao lice
rukom.
„Odmorite se malo pre nego što poĊete u spašavanje mog brata.―
Sam se zadrţao pored mene kad su ostali pošli na spavanje dok se sunce
penjalo na
nebu. Dţin se okrenuo ka meni, ali sam mu odmahnula rukom.
„Pronašao sam ti tetku―, reĉe mi Sam kad smo se udaljili od ostalih.
„Smestila
se u neke otmene odaje iznad kujundţijske radnje, i u svakom pogledu ţivi
ţivotom daleko raskošnijim od ţivota obiĉne prodavaĉice lekova. Zato mi i
nije
bilo teško da je naĊem.― Zivela je od zlata za koje me je bila prodala. Bilo je
neke
skrivene pravde u tome što ju je Sam baš zahvaljujući tome pronašao.
„Dobro.― Protresla sam glavu. Bila mi je teška od nespavanja, gomile
planova
i gomile stvari koje su mogle da podu naopako tokom Rahimovog spašavanja.
„Moţemo da odemo za koji dan kad…―
„E, u tom sluĉaju ćeš zateći praznu kuću―, reĉe Sam, prekinuvši me. „Pakuje
sve što ima i sutra napušta grad. Mnogi to ĉine. Previše je nemirno u gradu.
Pa još i
ova zabrana izlaska iz kuća. U ratno doba uvek je najgore biti u gradu.―
Naravno. Nisam mogla da poverujem da nas je toliko posluţila sreća.
„Dakle moramo da poĊemo noćas da ne bismo propustili priliku da mi povadi
gvoţĊe iz tela.―
A za tako nešto bilo bi mi potrebno mnogo više od Samove pomoći.
261
„A ti se meni obraćaš?!?― Uz podoĉnjake od iznurenosti, Halina koţa oko
oĉiju
delovala je još tamnije zlatna. „Meni, a ne tvojoj miloj Šazad, ili tvom
dragom
Dţinu?―
Oni ne znaju kako da se uvuku drugima u glavu kao ti, našlo mi se navrh
jezika. Ali nije da nije bila u pravu. Šazad ili Dţin, uz par biranih pretnji,
verovatno bi mi isto izdejstvovali. To ipak nije bio glavni razlog što sam se
njoj
obratila. Obe smo bile demĊijevke, i dugovale smo jedna drugoj istinu.
„Oni su ljudi―, rekla sam. Borili bi se uz mene. Umrli bismo jedni za druge.
No, bez obzira na sve to, ne bi ovo nikada shvatili kao Hala. To što je deo
mene
bio sputan. To što me je neko povredio samo zbog onoga što jesam. To što
sam i ja
njoj htela da uzvratim. „Po taboru kolaju glasine da te je majka prodala kao
nevestu nekom ĉoveku koji ti je odsekao prste.―
Hali se lice odmah promenilo. „Znaš li šta naše majke dobiju―, odgovorila
mi
je dok sam gledala kako zlatnim prstima prolazi kroz kosu boje mastila, „od
naših
oĉeva, sem nas?―
„Ţelju―, rekla sam, prisećajući se mog razgovora sa Širom u zatvoru.
„Znaš li šta je tvoja majka poţelela?―
„Ne―, priznala sam joj. Verovatno bi trebalo da pitam oca ako nam ikada
poĊe
za rukom da me opet ubacimo u palatu.
„Moja je poţelela zlato―, reĉe Hala. Jedna toliko prosta, a toliko glupa ţelja.
Koju obiĉno svaki seljak, krpar i prosjak u priĉi poţeli. Nisam je dalje
ispitivala.
Samo sam saĉekala. Po njenim blago razjapljenim zlatastim usnama, delovalo
mi
je kao da hoće da mi ispriĉa. I ispriĉaće mi, ako ne budem navaljivala.
„Majka mi je odrasla u siromaštvu, pa je poţelela da bude bogata―, kazala mi
je naposletku. „Moţda i nije mislila ništa loše. Moţda je saznala da će imati
dete,
pa je poţelela bogatstvo da bi mogla da me odgaji u udobnosti umesto u bedi
u
kojoj je sama odrasla. Bar sam ja sebi ponavljala tu laţ kad sam bila mala.
Mada
mi se nikada nije dalo da je naglas izgovorim.― Gorko se osmehnula. „A
onda je
novac potrošen, a ona je ostala samo sa mnom, zlatnom kćerkom.―
Odmakla se, na šta joj koţa zablista na svetlosti koja je dopirala kroz otvor
šatora. Bila je jedna od retkih koje nije mrzelo da podignu šator. Palo mi je na
pamet da je moţda htela da se sakrije. Zlatna kći ţene koja je previše volela
zlato.
Obe smo, na neki naĉin, bile razmenjene za zlato.
„Pomoći ću ti.―
* * *
Dţina sam zatekla kako se brije u kući, u nekom sobiĉku pored radne sobe.
Verovatno namenjenom onim dugim noćima kad general nije stizao da ode na
262
poĉinak. Lavor od tuĉenog mesinga stajao je dopola napunjen vodom ispod
napuklog ogledala. Bio je postavljen nešto niţe nego što bi njemu odgovaralo,
pa
je morao da se pogne. Košulju je okaĉio oko brave. Ovako otpozadi mogla
sam da
vidim kako mu se mišići golih ramena skupljaju, pomerajući kompas
istetoviran s
druge strane srca. Na drugom ramenu imao je novu tetovaţu. Niz crnih taĉkica
po
koţi. Nalik snopu peska. Ĉim se ispravio ugledao me je oslonjenu o dovratak
kako
ga posmatram.
„Ta ti je nova.― Prostorija je bila toliko mala da mi je bilo dovoljno da
zakoraĉim i da mu se naĊem dovoljno blizu da bih je dodirnula.
„Uradio sam je dok sam bio u siĉanskoj vojsci.― Pod rukom mu osetih vrelu
koţu dok sam prstima prelazila po svakoj taĉkici redom. „Bio sam se setio te
neke
devojke koju poznajem.― Hitro se okrenuo da me uhvati za ruku. Osećao se
najviše
na mentu, ali kada me je poljubio osetila sam i dašak pustinjske prašine i
baruta što
je u meni izazvalo ĉeţnju za domom. Samim tim mi je bilo još teţe da kaţem
ono
što sam morala da mu kaţem.
„Dţine, nešto ću ti reći―, rekla sam, odmiĉući se od njega, „ali neću da me
ništa posle zapitkuješ. Hoću samo da mi veruješ. Veĉeras moram da obavim
nešto
pre nego što izbavimo Rahima. Nešto za šta su mi potrebni Sam i Hala, a neću
da ti
kaţem o ĉemu se radi za sluĉaj da mi ne uspe.―
„Evo, već mi se ništa od tog ne sviĊa―, Dţin je nadlanicom obrisao zalutale
kapljice vode s vilice.
„Imala sam neki osećaj da će biti tako. Ali nekom moram reći, a Šazad bi me
pre spreĉila u tome. A mora da ode da postavi zasedu. Oboje morate. Ne
smemo
dozvoliti da nam to propadne zbog mene.―
„Pa, dobar naĉin da to osiguraš jeste da naprosto poĊeš s nama―, Dţin se
poigrao krajevima moje skraćene kose, pomno me zagledajući kao da
pokušava da
me proĉita. No ja sam bila ĉvrsto odluĉila da mu ništa niĉime ne odam.
„Idite do raskrsnice―, nisam popuštala. „Saĉekajte nas tamo. Pode li sve
kako
treba, i mi ćemo stići tamo na vreme da presretnemo Rahima.―
„Obećavaš?― Znala sam da prepoznam kad Dţin na nešto pristaje bez
direktne
potvrde. Dopustiće da bude po mom.
„Dţinijevske kćeri ne bi trebalo ništa da obećavaju.― Propela sam se da mu
dodirnem maljice blizu uveta koje je preskoĉio britvom, dovoljno blizu
njegovom
telu da mu osetim otkucaje srca. „To se najĉešće ne završi dobro.―
Dţin je na to okrenuo glavu da bi me zatekao hitrim i odluĉnim poljupcem.
Brzo ga je prekinuo, ali se nije odmakao. Samo mi se nasmešio usta uz usta.
„Onda
gledaj da to ne bude završetak, Banditu.―
263
Glava 45
Sobe koje je moja tetka iznajmila za sebe iznad zlatare bile su usred
pakovanja,
zakrĉene škrinjama od kojih neke behu natrpane i preko vrha. Kada nas je
Sam
uveo kroz zid, lupila sam cevanicu o jednu od njih, te jedva nekako zadrţah
nalet
psovki koji mi se na to pojavio na jeziku.
Paţljivo smo se provukli kroz nered; viseći iz sanduka, svila i muslin mi
okrznuše nogu poput lepljivih prstiju od tkanine. Jedna niska bisera stajala je
nehajno obavijena preko vrha drugog sanduĉića. Dakle, eto šta se sve moţe
kupiti
kad nekoga prodate sultanu.
Usred svega toga, opruţena na krevetu, spavala je moja tetka.
„Spremna?―, šapnula mi je Hala. Klimnula sam joj jer nisam bila sigurna da
bih mogla iskreno da joj odgovorim. Hala nije zamahala rukama nad telom
moje
tetke kao što bi uradili oni uliĉni zabavljaĉi. Nije bilo nikakvih naznaka da
bilo šta
radi osim što joj se ĉelo blago naboralo od usredsreĊenosti.
Tetka mi se naglo probudila, brekćući, ĉim joj je Hala preuzela kontrolu nad
mozgom.
U trenutku se osvrnula oko sebe, izbezumljenog pogleda. A onda me je
ugledala i pogled joj se odmah izoštrio kao da me je prepoznala.
„Zahija―, otelo joj se. Gledala sam kako se par trenutaka koleba na granici
izmeĊu jave i sna. IzmeĊu znanja da joj je sestra mrtva i ovoga što je videla
da stoji
pred njom. Svega nekoliko treptaja kasnije, opsena ju je skroz obuzela.
„Safija―, sela sam na rub kreveta. „Moraš mi pomoći.― Spustila sam ruku
na
pokrivaĉ odmah do njene. Nisam mogla da se nateram da je molećivo
uhvatim.
Zato je Safija to uradila umesto mene. Ispreplitala je prste oko mojih da bi
potom prinela moju šaku usnama. „Svakako.― Sad joj se u oĉima i suze
pojaviše.
„Za tebe bih i pustinju poplavila.― Zastala je gledajući me, kao da nešto
ĉeka. I ja
na to shvatih da se radilo o polovini neke izreke. Neke poznate Safiji i mojoj
majci.
Neka tajna veza izmeĊu dve sestre.
Mada, i nije baš bila naroĉito tajna. Znala sam tu izreku. Majka mi ju je ranije
ponavljala. Ali nije bilo šanse da ja tako nešto kaţem Safiji.
Pomislila sam na Šazad. Moju sestru po oruţju. Prepoznale smo nešto jedna u
drugoj ĉim smo se upoznale i odmah smo se povezale. Neĉim jaĉim od krvi.
Verovatno bi mi došlo da uništim svakoga ko bi joj ukrao ţivot. Kao što sam
ja ukrala majĉin.
„Za sestru svoju…―, naterah se nekako da izustim, „i more bih zapalila.―
264
A onda sam imala utisak kao da pratim svoju tetku dok sneva. Povela me je u
kuhinju. Mala prostorijica ispunjena zaĉinskim biljem okaĉenim po plafonu i
silnim teglama kakve se sreću po apotekama. Raspremila je kuhinjski sto, sve
vreme priĉajući, kojekakve nepovezane sitnice namenjene mojoj majci koje ja
mahom nisam razumela. Osamnaest godina je nakupljala sve što je htela da
ispriĉa
svojoj sestri u svemu što se dešavalo dok ih je razdvajala pustinja.
Raznorazne
liĉne sestrinske šale iz nekog prethodnog ţivota. Na jeziku dve ţene koji
zapravo i
nisam znala.
„Moraš da se skineš―, rekla mi je. Hala i ja znaĉajno pogledasmo Sama.
Podigao je ruke kao da je neko uperio pištolj u njega. „Ja ću, hmmm, da
ĉuvam straţu―, rekao je, pa nestade kroz zid.
Skinuvši se, legla sam na tetkin sto. Uzela je neki noţić s gomile, pa poĉe da
ga ĉisti. Ja sam u ţivotu bila i izbodena i upucana i prebijena i ko zna šta još
sve
ne. Ali mi se taj noţ ipak nikako nije sviĊao. Zakolutavši oĉima, Hala me je
uhvatila za ruku kada mi je tetka prišla da me prebriše tkaninom natopljenom
neĉim od ĉega me je koţa zapeckala, nad mestom gde mi je bilo usaĊeno prvo
parĉe metala.
Pritisnula mi je noţić u ruku. Osetila sam kad je bol sevnuo kroz mene.
Mahinalno sam se zgrĉila i zaţmurila. Ali uopšte mi se nije javio osećaj
paranja
koţe. Zatim poda mnom nestade i tvrd sto. Pomerivši prste, osetila sam meki
pesak
pod koţom.
Kad sam otvorila oĉi, ugledah zvezde. Pustinjske zvezde, onako kako jedino
blistaju u brisanoj bestragiji u tami kao poslednja treperava svetla u pustinji.
Sve je to bilo samo opsena. Znala sam, jer sam znala i Halu. Znala sam da
leţim na kuhinjskom stolu i da mi tetka noţem vadi metal iz ruke da bi me
potom
zašila.
No to što sam znala da zvezde iznad mene nisu bile stvarne nije bilo vaţno –
kao što se nećete probuditi samo zato jer ste svesni da ste u nekom snu.
Nisam se
protivila toj Halinoj neoĉekivanoj ljubaznosti kojom mi je uklonila bol iz
glave.
Samo sam raširila prste u pesku, i uţivala osećajući ga pod koţom, pa makar
sve to
bilo samo uobrazija.
Opsene koje mi je Hala istkala najednom se rasplinuše. Pustinja i zvezde
nestadoše, opet sam se našla u kuhinji. Bol mi je buknuo ĉitavim telom.
Prostenjala
sam, te mi je Hala brţe-bolje opet dohvatila misli, i bol je opet uminuo ĉim mi
ga
je otrgla iz glave.
Mora da sam dugo ostala tako pod opsenom, pošto se u staklenoj posudi kraj
stola našlo dvanaest parĉadi gvozda. Na svaki je bio utisnut neki sićušan
znak.
Sultanov grb. Opet se razljutili. To mi je sasvim liĉilo na njega. Mogao je da
mi
pod koţu gurne bilo kakav gvozdeni otpadak, ali su ovi komadići bili
pripremljeni
baš za mene.
265
„I poslednji…―, osetila sam da mi tetka prstima pretraţuje koţu; osetila sam
blago pritiskanje na stomaku, tik iznad boka, šaku dalje od pupka. Njen sneni
izraz
lica na to postade zabrinut. „Jako ti je blizu ţeluca, Zahija―, rekla mi je. „Već
si
imala oţiljke, kao od neke stare zaceljene rane.― Namrštila se, kao da
pokušava da
se seti kad li je to njena sestra bila povreĊena. Ja sam znala od ĉega. Tamo
me je
Rahim bio upucao. Tamo mi je rana zarastala mukotrpnih mesec dana. „Zbog
oţiljaĉnog tkiva gotovo ga je nemoguće ukloniti, a da ne napravim još veću
štetu―,
upravo mi je govorila Safija. „Brinem da ne bude još gore.―
Pridigla sam se, ne mareći za bol koji mi je izbijao iz dvanaest rana raštrkanih
po ĉitavom telu. Jesmo bile u gradu. Ali smo bile u pustinjskoj zemlji.
Pustinjske
prašine bilo je posvuda. Posegnuli ka njoj. Prodoran bol probo me je sa
strane,
tamo gde mi je bio stari oţiljak, naĉas zaslepljujući. Ali ipak osetih kako se tlo
miĉe, kako hiljadu zrnaca peska hita ka mojim prstima.
Osetila sam pritisak moći zajedno s bolom. I ovo će morati da mi bude
dovoljno. Otpustila sam pesak i bol se odmah smanjio.
„Moramo da idemo.―
„Ĉekaj―, Hala me je zaustavila kad sam krenula da se oblaĉim. „Šta ćeš s
njom?― Mislila je na moju tetku. „Hoćeš da joj rasturim um?― Kao što je
uradila
svojoj majci, koja ju je prodala. Koja je sebiĉno iskoristila svoju kći.
Htela sam da je povredim.
Ahmed bi rekao da bi ceo svet oslepeo ako bismo se svi drţali one „oko za
oko―. Šazad bi mi rekla da upravo zato ljudima i treba odmah prvi put
izbosti oba
oka.
„Da li si se posle toga bolje osećala?―, pitala sam je. Nije to bila optuţba.
Već
pravo pitanje. Zanimalo me je. Zanimalo me je da li bih uklonila taj bes koji
mi se
cvario u grudima ako bih povredila tetku kao što je ona povredila mene.
„Kada si
uništila majci um? Da li ti je pomoglo?―
Hala se prva okrenula od moje tetke: „Moramo da idemo.―
266
Glava 46
Kretanje ulicama Izmana nakon mraka nije baš bilo lako – pogotovo imajući
na
umu abdale i moju koţu koja se bolno bunila pri svakom koraku. Bez Halinog
uticaja u glavi, ĉitavo kraljevstvo rezova na mome telu sada je stalo besno da
jauĉe.
Brzina nam je ipak bila od kljuĉne vaţnosti.
Meseĉina je odblesnula o metal i glinu ĉim smo se pojavili iza ćoška.
Zgrabivši me za ruku, Hala me je gurnula u senku izmeĊu dve kuće. Nismo
smele
ni da mrdnemo. Abdal je prošao pored naše uliĉice, toliko blizu da sam mogla
da
ispruţim ruku i dotaknem ga. A onda se zaĉuo bat koraka, kako nam se
pribliţava s
drugog kraja ulice. Sabiće nas u tesnac. Sam nije nimalo oklevao već je i
mene i
Halu zgrabio za ruku. „Ili duboko udahnite ili ste za sekund mrtve.―
Imala sam taman toliko vremena da ispunim pluća vazduhom pre nego što će
nas obe povući unatraške kroz zid. A onda banusmo u neku kuhinjicu. Zaĉula
sam
ubrzane otkucaje sopstvenog srca usklaĊene s batom koraka spolja koji je
polako
izbledeo kad su prošli. Saĉekali smo nekoliko dobrih trenutaka pre nego što
će nas
Sam izvući opet napolje.
Do raskrsnice na kojoj je trebalo da se naĊemo, stigli smo svega nekoliko
sekundi ranije.
Lestve od uţeta bile su nam spuštene s krova kao što su nam i obećali. Ja
krenuh da se penjem, a Hala i Sam šmugnuše u sporedno sokaĉe. Dţin je
posegnuo
ka meni da mi dohvati ruku i povuĉe me poslednjih par stopa na vrh krova.
Bolno
sam prosiktala kada mi je palcem stisnuo jednu od rana.
„Postoji li neki razlog zašto završiš povreĊena ĉim te ostavim samu na pet
sekundi, ili se radi o…―, glas mu je prezvonko odjeknuo, te mu poklopih
usta da ga
ućutkam.
„Ne laskaj sebi―, rekla sam mu tiho. „Ja ti uvek završim povreĊena i kad si
ti
uz mene.― Sve me je bolelo i spolja i iznutra. U datom trenutku nije mi bilo
do
objašnjavanja mog susreta s tetkom. Spustila sam prst na usne. Polagano sam
sklonila ruku, tek kada mi je klimnuo.
Priljubili smo se uz sam rub krova. Dţin mi je pruţio pušku sekund pre nego
što će se abdal pojaviti iza ćoška.
Koraci su mu odjekivali pustim ulicama, zajedno s tandrkanjem toĉkova
zatvorske zaprege, koja je išla za njim, i batom još desetak ĉizama, koje ipak
behu
na ljudskim nogama.
267
Taĉno na desnoj peti reĉ urezana u metal da napaja abdala poput srca. Na
mestu u koje niko ne bi instinktivno pucao. Nama instinkt nije ni bio
potreban;
imali smo poverljive podatke.
Još jedan korak.
Pa još dva.
Duboko sam udahnula.
Zaškiljila sam kroz tamu, nastojeći da uhvatim treperenje metala na meseĉini.
Negde visoko iznad nas pomerila se neka zavesa, i odmah i spustila, vraćajući
senku po ulici istom brzinom kojom ju je bila i obasjala.
Sasvim dovoljno.
Povukla sam obaraĉ.
Savršen pogodak. Metak je okrznuo rub bronzanog štitnika na peti i iskrivio
ga. Zamalo sam se nasmejala. Bogu hvala na mekom metalu.
Ljudi oko kola u isti mah isukaše oruţje, gledajući odakle im preti opasnost.
To već nije bio moj problem.
Potom se zaĉuo i Dţinov pištolj u trenutku kada je Šazad izronila iz Daliline
opsene i pojavila se ispod nas isukanih seĉiva poput nekog osvetoljubivog
duha.
GaĊala sam i drugi put. Prošao je kroz meko glineno meso. Pa onda i treći.
Tad ga opet videh: odsjaj metala pod glinenom koţom. Negde ispod nje krila
se
reĉ. Koja mu je davala ţivot. Jedan od vojnika uperio je pušku u mene, ali je
odmah i pokošen.
Naĉas nam je bilo kao u stara dobra vremena. Kao u ona vremena pre Ilijaza.
Nas troje protiv sveta. To je bila ta jednostavnost pobune u kojem bi svaka
mala
pobeda mogla da nam osvoji rat.
I sledeći metak ţestoko je prosvirao metu.
Smrtnici padnu kad umru. Padnu poput ovih vojnika što su prekrili ulice
svojim telima pod našom pucnjavom. Ali abdal nije pao. Samo se zaustavio.
Zaustavio se naglo kao što bih se ja zaustavila kada bi mi sultan izdao neku
zapovest.
Ulicama je opet zavladao mir.
Spustila sam se dole za Dţinom.
Osetih se nespokojno zbog tog abdala koji je samo stajao tako skamenjen.
Videla sam dovoljno Lejlinih malenih izuma da bih znala da je ovaj bio
drugaĉiji.
Bio je proizvod dţinija koliko i ja sama.
Prekinula sam da zurim u njega kad se i katanac u pozadini koĉije prekinuo
pogoĊen metkom. Pridruţila sam se Šazad i Dţinu iza kola kad se vrata
otvoriše
pred nama. Rahim je bio svezan, zapušenih usta, s dţakom preko glave.
Podigla
sam ruku da zaustavim Dţina i Šazad. Rahim je mene jednom spasao, i ja sam
njemu dugovala isto.
Kola se blago zaljuljaše pod mojom teţinom kad sam se popela u njih.
268
Svukla sam Rahimu dţak s glave. Trgao se, kao da je spreman na borbu i
pored vezanih ruku. Zaustavio se ĉim me je ugledao, pa se nakratko primirio
da
mogu da mu izvuĉem krpu iz usta. „Šta se dešava?―, pitao je promuklo.
„Izbavljamo te―, reĉe mu Šazad s vrata iza mene, drţeći se jednom rukom za
krov prikolice. „Nije li oĉigledno?―
„Nabavio si nam vojsku―, dodao je Dţin dok sam mu ja sekla uţad oko ruku,
„šta kaţeš da je ti i predvodiš?―
Rahim se zbunjeno osvrnuo ka nama. Neopisivo lepa generalica, polusiĉanski
princ za kojeg još nije znao da mu je brat, laţni Plavooki Bandit, demĊijevka
ljubiĉaste kose ofarbane u crno, koja se napeto poigravala prividom nekog
cveta,
pa još jedna kojoj nije ni padalo na pamet da prikrije zlatnu boju koţe. Nisam
morala ni da zamišljam šta je mislio. I ja sam bila u istoj prilici osam meseci
ranije.
Pogled mu se najzad vratio na mene.
„Dobro došao meĊu pobunjenike―, rekla sam mu, „navići ćeš se već.―
Spustili smo se najbrţe što smo mogli mraĉnim i napuštenim ulicama Izmana.
Abdale koji su obilazili ulice krećući se ravnomerno kao po šahovskoj tabli
moţda
nije uznemirila ona gungula koju smo bili izazvali, ali ipak nismo ţeleli da im
postanemo pokretna meta. Rahima smo obavestili o dešavanjima
došaptavajući se
tu i tamo dok smo se probijali nazad do Šazadine kuće.
Rekli smo mu da je Lejla bezbedna.
Da ćemo silom preuzeti vojsku od gospodara Bilala.
Da će nam on u tome pomoći.
Rahim na to ni okom nije trepnuo. Moţda je sultanovim sinovima pobuna
tekla venama. Moţda bi to trebalo nazvati izdajom. Šta god bilo da bilo, mi
smo to
nameravali da upotrebimo kako bismo preuzeli presto.
U Šazadinoj kući vladao je mir kad smo ušli na kuhinjska vrata. Zato što je
bilo kasno, pretpostavila sam. Ali ipak mi nešto u toj tolikoj tišini nije davalo
mira.
Nije bilo one napetosti uobiĉajene za povratak s nekog poduhvata.
Ahmeda da nas doĉeka da proveri jesmo li se svi ţivi vratili. Da doĉeka
sestru.
Imin da doĉeka Halu.
Ĉula su mi se već bila grozniĉavo uzbunila dok se nismo uspeli stepeništem
na kraju laguma koji je vodio do vrta. Našla sam se na poslednjem stepeniku
kad
sam ĉizmom zakaĉila nešto što se otkotrljalo od mene uz prepoznatljiv
zveket.
Metak. Odleteo je u tihi vrt i nestao.
Osećaj da nešto nije u redu spopao me je sekund prekasno. Zaĉula sam
škljockanje uklapanja dva mehaniĉka zupĉanika. Pa zujkanje pokrenutih
metalnih
269
delića koja poĉinju da se obrću sve brţe i brţe, pre nego što će se uţlebiti gde
treba. To nam je i bilo jedino upozorenje pre nego što će privid nestati.
Slika rasula proširila se ispred nas ĉim nestade tog prividnog spokoja. Tlo
beše prekriveno telima, mahom pobunjenika uz tek jednog ili dva ĉoveka u
uniformi, s oruţjem još u ruci. Leševi su leţali i po porušenim šatorima,
mrljajući
zemlju crvenim. Preţiveli su bili sabijeni uza zidove, vezanih ruku. Kleĉali su
opkoljeni vojnicima. Ahmed. Imin. Iz i Maz. Navid. Tamid. Bar su svi još bili
ţivi.
A pred nama ĉitava horda abdala.
Doĉarali su opsenu, shvatih. Nisu više imali samo Nuršamovu razornu moć.
Bili su moćni poput demĊija. A na njihovom ĉelu…
„Da, Amani―, sultan mi se nasmešio onim Dţinovim osmehom. Onim što
najavljuje nevolje. Kao da mi je ĉitao misli. Iz meteţa oko njega, iz gomile
vezanih
ili mrtvih pobunjenika, izronila je jedna prilika. Lejla – nesputana. Nimalo
uplašena. Nosila je kaput koji mi je zaliĉio na sultanov preko iste one odeće
koju je
nosila i tokom Auranzeba. U oĉima joj više nije bilo onog pogleda zatoĉene
ţivotinjice. Navukla je zadovoljan smešak na lice kad nam se njen otac
obratio.
„Sve je bilo samo zamka.―
270
Glava 47
Izvukla sam pištolj unapred znajući da je prekasno. Dvadesetak pištolja
zazveketalo je u znak odgovora, spremno da opali u nuţdi. Šazad i Dţin su
takoĊe
podigli oruţje, namestivši se za okršaj.
Ali umrli bi; oboje bi umrli. Bilo mi je sasvim jasno. Upali smo u klopku. Ja,
Dţin, Šazad, Rahim, Dalila, Hala i… potraţih Sama. Nestao je negde. Nije ga
bilo
nigde na vidiku. Bili smo opkoljeni. Bilo nas je manje. Što ih ne bi spreĉilo da
poginu boreći se.
„Odstupi!―, Ahmed nam je naredio iz kleĉećeg poloţaja. „Svi odstupite i
spustite oruţje.―
Videla sam da se Šazad opire njegovoj naredbi svakim atomom svoga bića, a
krajiĉkom oka videh i da Dţin opušta i steţe šaku oko pištolja. Ali paţnja mi je
ipak bila usmerena na sultana. Ukrstio je pogled sa mnom. Gotovo da sam
mogla
da ga ĉujem. Onim njegovim reĉitim, razboritim glasom zbog kog sam se
osećala
kao da smo svi mi samo deca koja se glupiraju. Znaš kako će se sve ovo svršiti
budete li se opirali, Amani.
„Uĉinite kako kaţe―, rekla sam. „Sklanjaj oruţje―, bacila sam svoj pištolj na
zemlju. Koţa mi je odahnula ĉim ju je gvoţĊe napustilo.
Potom, konaĉno, i Šazadini maĉevi zveknuše glasno na tlu. Pa onda i Dţinov
pištolj. Ostala sam nenaoruţana. Ali nisam bila bespomoćna. Sultan moţda
jeste
sve ovo temeljno osmislio, ali nešto ipak nije oĉekivao.
Samim rubom svesti posegnuh za pustinjom daleko od gradskih bedema.
„Pametno―, sultan je klimnuo vezanom i zatoĉenom Ahmedu. „Uvek se
oduševim kada vidim koliko ima ironije na ovom svetu. Da bi baš sin koji
najviše
nalikuje meni bio jedini koji ţeli da me se odrekne.―
„To baš i nije istina―, Rahim se postavio izmeĊu mene i svoga oca.
Iskoristila
sam zaklon njegovog tela da blago pomerim šake. Pokušala sam da povuĉem
svoju
moć bez korišćenja ruku, bez ikakvog zamahivanja. Da je povuĉem duboko iz
stomaka, onog dela koji me je sve do sada drţao u ţivotu mimo svih
oĉekivanja.
Osetih oštar bol u staroj rani.
„I ja bih te se u tren oka odrekao, oĉe.―
Daleko od nas, pustinja se uskomešala odgovarajući mi.
„Zato i jesi na toj strani oĉevog oruţja, a ja na ovoj―, i Lejla je najzad
progovorila. Onaj njen srameţljivi, melodiĉni glas, koji je uvek zvuĉao milo,
sada
je poprimio drugaĉiji prizvuk odjeknuvši o ogradu bašte. Nije više bilo ni
onih
razrogaĉenih, uplakanih oĉiju. „Ja sam ta koja nije izdala našu porodicu.―
271
Brat joj je uzvratio pogled s druge strane dvorišta. „Pa, ti si bila moja
porodica―, rekao joj je tiho. „Tebe sam pokušavao da spasem. Nakon što
sam
otkrio da se razumeš u mašine isto kao naša majka, znao sam da će otac
pokušati
da te iskoristi kao što je i nju. Nju je to uništilo, Lejla!―
„Ne treba mene niko da spašava―, privila je kaput uz sebe na noćnoj sveţini.
„Brinula sam se sama o sebi još otkad si me ostavio meĊu onim ţenama i
njihovim
spletkama. Nauĉila sam kako da preţivim. Kako da budem korisna.― To je i
meni
rekla onomad u haremu, kad su Muna, Uzma i Ajet nestale, jedna za drugom.
Ako
nisi koristan, moţe ti se desiti da nestaneš kao da si nevidljiv. A ko bi bio
nevidljiviji od princeze ostavljene same u haremu?
Bila je toliko nevidljiva, da mi nije ĉak ni palo na pamet da je Ajet nestala
nakon što sam kazala Lejli da je zatekla mene i Sama u vrtu kod Zida plaĉa.
Da su
Uzma i Muna nestale nakon onog izgreda s papriĉicom samoubicom i mog
poniţenja pred dvorom. Toliko nevidljiva da mi nije ni sinulo da je i ona trpela
njihove pakosti. Da je njena zamisao bila da baš njih izaberu i stave u onu
mašineriju, a ne sultanova. „Ti si otišao i ostavio me ovde, da dovršim šta je
majka
otpoĉela.― Lejlin osmeh beše ljubak kao i ranije kad je njime naciljala
Rahima kao
oruţjem. „Ona bi tako ţelela. Ona je mrzela Galance. A ne našeg oca.―
„Lagala si me―, rekla sam. A ja nisam ništa primetila jer je bila srameţljiva
devojka krupnih oĉiju i milog lica.
„DemĊije je uvek najlakše slagati. Tvoja sorta to nikada ne oĉekuje―, reĉe
sultan. „Koja to dobra kćerka ne bi poslušala reĉ oĉevu?― Pomerio je ruku
kao da
povlaĉi strunu luka i otpušta je. Mislima sam odrţavala ĉitavu pešĉanu oluju
na
rubu grada, povlaĉeći je ka nama preko bedema i krovova. Osetila sam da je
zastala kad mi nešto probi srce. Uţasno, poniţavajuće sećanje na ţelju da ga
zadivim, da mu udovoljim. Na sumnju u Ahmeda zbog njega.
„Mali Plavooki Bandit koji veĉito veruje ljudima.― Štrecnula sam se kada je
krenuo ka meni oslovivši me tim nadimkom. Krajiĉkom oka primetih da se
Dţin
ljutito uzvrpoljio, ali znao je da ne sme ništa da uradi dok nam se njegov otac
pribliţavao. „Da, da, Amani, znao sam ĉim sam ti ugledao te tvoje plave
okice.―
Onoliki oĉajniĉki pokušaji da sakrijem to od sultana, da sluĉajno ne
spomenem Ahmeda da mi se istina ne bi omakla s ovog mog izdajniĉkog
jezika. A
on mi je sve to dopuštao, dopuštao je da obigravam oko te teme. Jer je već bio
znao
da sam u savezu s Ahmedom.
Sultan mi je neţno podigao bradu, stigavši do mene. „Mogao sam da te
nateram da mi kaţeš sve što znaš, ali me to ne bi odvelo do Ahmeda. Bilo mi
je
daleko lakše da te naprosto pustim da prenosiš pogrešne podatke tvom princu.
A
kad mi je Lejla kazala da je Rahim izdajnik, i njega sam mogao da upotrebim
da ti
prenesem te podatke.―
272
Nešto je u trenu zatitralo iza sultana. Neka prilika u senci. Vratila sam pogled
na sultana najbrţe što sam mogla. Nastojeći da ne odam šta sam videla.
Skupila
sam pesnicu, ĉvrsto steţući pustinju u svom stisku.
Okrenuo se od mene. „Moram priznati da sam popriliĉno uţivao gledajući vas
kako navrat-nanos pokušavate da ugasite vatru svuda gde bi izbila, i uopšte ne
primećujete sve one koje upravo i nisam hteo da primetite. Dok su vama
pogledi
bili upereni u Saramotaj, ja sam vratio Fahali. Dok ste spašavali izdajnike s
vešala,
moji ljudi su hapsili ustanike po njihovim kućama. A dok ste trĉali unaokolo
nastojeći da spasete mog izdajniĉkog sina, ja sam ispraznio vaš izdajniĉki
tabor i
uhapsio svog drugog izdajniĉkog sina.― Spustio je ruku Lejli na rame. „Ona
je
obavila dobar deo posla. Šta mislite kako smo uopšte pronašli ono vaše
skrovište u
dolini?― Pokazao nam je nešto. Kompas. Isti kao Dţinov i Ahmedov, ali
manji.
Sećala sam se da su mi jednom rekli da su gamanijske izrade. Lejlina majka
bila je
gamanijski inţenjer. „Sakrili smo jedan od ovih na vašoj uhodi pre nego što
ćemo
je osloboditi kako bi bila… spašena.― Sajida. I ona je bila klopka.
„A kad sam od Rahima doznala da nameravate da pobegnete…―, Lejla je
radosno poskoĉila. „Da vam pokaţem?― Na licu joj se pojavila ista ona
ozarenost
koju sam viĊala na njoj dok bi pokazivala deci iz harema neku novu igraĉku.
Okrenula se da da znak vojnicima. Dvojica dovukoše Tamida od zida. Muĉio
se da
odrţi korak s veštaĉkom nogom.
Sad sam ja istupila, pa je Dţin mene ovoga puta morao da zaustavlja i povuĉe
me nazad. Gurnuli su Tamida na zemlju, da sedne i isturi bronzanu nogu
ispred
sebe. Lejla ju je otkaĉila uveţbanim pokretima. Ona ju je, na kraju krajeva, i
napravila. A onda mi je ponosno pokazala skinutu nogu. Savršeno uklopljen u
šuplju bronzu Tamidovog lista, krio se kompas.
„Ugradila sam ga pošto sam vas ubedila da Tamid treba da poĊe s nama, a on
nije ni slutio da sam ga iskoristila kako bih pomogla ocu da pronaĊe vaš
tabor.―
Ja sam bila kriva za to. Ja sam im omogućila da nas pronaĊu. Ja sam spasla
Tamida. Ja ga nisam ostavila na dvoru, i eto, i dalje sam trpela zbog toga.
I zato još jednom ţestoko posegnuh za svojim demĊijevskim moćima.
A onda se nebo naoblaĉilo. Pešĉana oluja se nadvila nad nas.
Sultan je naglo podigao glavu kad je senka pala preko nas. Uskomešani oblak
peska spustio se nad vrt poput krune. Podigla sam ruke da ga bolje uhvatim –
više
nije bilo svrhe da se pretvaram.
Slila sam u taj pesak sve što sam imala. Sav svoj bes. Sav svoj prkos. Sav svoj
oĉaj. Ţestoko sam uskovitlala oluju pre nego što ću oboriti ruke i obrušiti svu
silu
pustinje na nas.
Potraţih pogledom sultana. Gledao je pravo u mene. Poslednje što sam videla
bio je njegov osmeh, isti kao onog prvog dana u ratnom veću kad sam mu
donela
ubijenu patku. Kao da je ponosan.
273
A onda nas je sve progutala oluja.
„Amani!― Šazad mi je doviknula neku zapovest koja nestade u tom haosu.
Okrenula sam se ka njoj taman kad se neki abdal pojavio iza nje podignute
usijane
šake. Zamahnula sam rukom. Osetila sam kao da mi se nešto na to rastrglo na
boku
gde mi je bila rana, ĉim se pesak pretvorio u seĉivo i zario abdalu u nogu da
mu
zapara glineno meso i metalnu kost, odseĉe ih i sruši ga na zemlju.
„Pazi leĊa!―, doviknula sam joj. Ovoga puta mi nareĊenja nisu bila
potrebna.
Znala sam za šta se borim. Znala sam s kim se borim. Znala sam šta mi je
ĉiniti.
Bili su nam potrebni ostali demĊiji. Morali smo da ih oslobodimo. Nisam
mogla da ostavim nijednog u sultanovim rukama. Nisam mogla da mu
dopustim da
im uradi isto ono što je uradio meni.
Spustivši ruke, presekla sam gvoţde oko Iza, pa potom i oko Maza. Blizanci
se smesta dadode u pokret, koţa im se pretvorila u perje, prsti u kandţe i oni se
vinuše kroz vazduh da bi se odmah zatim i obrušili. Dalila je potrĉala ka
Ahmedu
ĉim sam ga oslobodila. Pa potom i Imin, koja je brţe-bolje odbauljala do
Navida.
Halu je metak pogodio u nogu. Zateturala se, vrišteći. Tresnula bi o zemlju da
joj se Sam nije našao pri ruci. Zgrabio ju je, podvukao ruke pod njene noge, te
njih
dvoje nestadoše kroz zid. Preusmerih paţnju na drugu stranu. Ahmeda sam
negde
izgubila u tom meteţu.
Nismo vodili u okršaju, ali nismo ni morali. Samo je trebalo da izvuĉemo
napolje što veći broj ljudi. Zgrabivši pesak šakom, naglo sam je obrnula. U
stomaku mi se na to javio gadan bol. Ali je u trenu i uminuo. Pesak se
zatresao, pa
je pao na zemlju. U istom trenutku i mi izgubismo naš zaklon.
Kad sam opet pokušala da uhvatim pesak, bol mi se udvostruĉio u boku.
Najednom zaslepljujući. Umesto od krvi i mesa, imala sam utisak da mi je
telo
saĉinjeno od bola. Padoh na kolena, dahćući.
,Amani!― Ĉim mi se vid razbistrio, videh da Šazad kleĉi preda mnom. Po
prizvuku u njenom glasu shvatih da mi nije samo jednom viknula ime. Ĉinila
se
uplašena. Druga dva pobunjenika stajala su kraj nas, ĉuvajući joj leda, dok je
ona
ĉuvala moja. „Šta je bilo?―
Ni sama nisam znala. Od bola nisam mogla ĉak ni da priĉam. Nešto što je
moja tetka onoliko paţljivo isekla iz mene, sada kao da mi je kidalo bok.
„Dosta je bilo! Ideš odavde!―
„Ne!― ‘
Ali Šazad mi je već pomogla da se podignem. Pokušala sam da se odmaknem,
da sama stojim na svojim nogama. Ali nije me puštala.
„Bez rasprave. Poslednji put kad smo te ostavili za sobom, ovo nam se
desilo.― Mislila je na dţinije, abdale i sve ostalo. „DemĊije prve izvlaĉimo, i
to ti je
nareĊenje od tvog generala i drugarice. Dţine!― Privukla mu je paţnju s
druge
strane vrta. U sekundi se našao uz nas. „Vodi je odavde!―
274
Nije morala dvaput da mu kaţe, a ja nisam bila u stanju da se protivim
nareĊenju. Ruke mu se naĊoše pod mojim kolenima i ramenima da bi me
podigao
od zemlje. Prisetila sam se veĉeri Auranzeba.
Hoćeš reći da si došao da me spaseš?
Eto, upravo ovako se spašava devojka. Moţda bih se još i nasmejala da me
nije sve toliko bolelo. Šazad nas je pokrivala, dok me nije podigao na Iza koji
je
bio preuzeo oblik ogromnog ruha da bi što brţe mogao da odnese ljude na
sigurno.
Našavši se na njegovim leĊima, Dţin i ja se vinusmo u nebo u jednom
zamahu moćnih krila koja nas ponesoše visoko iznad krovova Izmana. Pucnji
su
odjekivali tamom iza nas. Mogli su nesmetano da nišane pošto ih pešĉana
oluja
više nije ometala. Iz ih je pak vesto izvrdavao, krećući se odveć brzo da bi im
bio
meta. Kad smo se digli, videla sam Izman kako se širi ispod nas poput mape,
po
mraĉnim ulicama kuće istaĉkane traĉcima svetlosti u prozorima. Odmah iza
krivudavih zidina i krovova nalazilo se more, ruţiĉasto u praskozorju. Sad
smo im
se već našli gotovo u potpunosti van domašaja. Mogla sam da razaznam ĉak i
kroz
zaslepljujući bol. Evo, još malo. Samo još malo više, još malo dalje i
izgubićemo
im se s vidika, pa će Iz moći da spusti mene i Dţina na neko sigurno mesto i
vrati
se po ostale.
Nisam ni ĉula pucanj koji nas je pogodio. Ali ga jesam osetila. U iznenadnom
trzaju Izovog tela kad mu je gvoţĊe probušilo koţu. U kriku koji izbi iz njega.
Omamljena bolom, shvatih da su ga pogodili u krilo. Dţin me je jaĉe stegao
rukama.
Naĉas sam se opet našla u haremu, kad sam gledala u vodu stojeći kraj sultana
sa zategnutim lukom dok sam pokušavala da naciljam ptice. Onog trenutka
kad je
moja strela prošla kroz lovinu. Pa sam gledala kako se stropoštava na zemlju
isto
kao i mi sada.
Iz se borio da ne padnemo nazad u tabor. Da nas ponese dalje. Da nas izbavi.
Sultan nije smeo da zatoĉi još jednog demĊija. Osećala sam to gvoţĊe
zariveno u
njega i bol koji mu je onemoćao povreĊeno krilo.
Uz nekoliko poslednjih, izbezumljenih zamaha krilima poneo nas je dalje
kroz
vetar. A onda ostavismo grad za sobom, krovove, ulice i zidove o koje bismo
se
razbili pri padu. Našli smo se nad morem, nad liticom koja je naglo od grada
ponirala u vodu.
Poĉeli smo da padamo. Izovo telo se prevrnulo i zbacilo nas sa sebe uz bolni
krik, mahnito mašući krilima. Dţinov stisak mi je popustio oko struka.
Imala sam samo jedan jedini trenutak da ugledam vodu ispod nas pre nego što
ću mu skliznuti s leda i survati se ka njoj.
Nisam ništa osetila ĉak ni kada me je voda celu progutala.
275
Glava 48
O davljenju nikada nisam imala nikakvu predstavu.
Bila sam pustinjska devojka. Kod nas je more bilo od peska. I slušalo me je.
A ovo. Ovo je bilo kao iznenadni napad.
Voda je izvršila najezdu na mene sa svih strana. Pohitala da mi izgladnelo
proguta telo. Pokuljala mi u nos i usta. Poĉela sam da se gušim, sve se oko
mene
smraĉilo. Ispostavilo se da mi je davljenje baš dobro išlo za jednu pustinjsku
devojku.
A onda se vinuh iz vodenih dubina; vazduh mi je zapljusnuo lice. Nešto mi je
opalilo pluća. Svetlost mi blesnu pred oĉima. Prvo se raširila, pa mi se opet
sve
zacrnilo. Pa iznova. Kao da su mi bol i svetlost kuljale telom otimajući se oko
njega.
A onda zvezde. Zvezde iznad mene. I neĉija usta na mojima.
Nisam umirala. To mora da je bila jedna od Halinih opsena. Ali nije bila. Dţin
se nadvio nada mnom. Ugledala sam obrise njegovog lica obasjane svetlošću
uoĉi
osvita kad mi se bol nanovo sjurio u pluća. Zapekla su me. Kako su me samo
zapekla!
Ali bila sam kći dţinija. A mi znamo kako je to kad vatra peĉe.
Zvezde zatim nestaše i ja ostah zagledana u zemlju i prizor ţuĉi i vode što
pokuljaše napolje na pesak. Izbaĉeni iz mojih pluća ĉim stadoh da povraćam
pola
onog mora iz sebe. Ostala sam na sve ĉetiri ţestoko rigajući ĉak i nakon što
sam
sve iz sebe izbacila.
Osetih neţnu ruku na leĊima. „Stvarno ću jednom morati da te nauĉim da
plivaš―, našalio se nekako usiljeno. No ipak sam se nasmejala. Što se onda,
opet,
pretvorilo u nov napad kašlja, te se drhtavo presamitih, pokušavajući da se
nekako
povratim.
Senka Izmana, visoko gore na litici, nadvijala se nad nama. Opasno velik pad.
Videh bol ispisan po Dţinovom licu, kosu zalepljenu za ĉelo. Pomerih mu je.
Srce
mi se polako smirilo. Nakon haotiĉne borbe. Nakon što za dlaku preţiveh. Bol
u
boku mi je delimiĉno uminuo.
Bilo je tiho i mirno tu na obali u osvit zore. Ali samo nakratko. Zvezde su i
dalje optuţujuće blistale na nebu. U nekom sam trenutku morala da otvorim
svest i
za ostala dešavanja.
„Iz?―, pitala sam. Nigde oko nas nisam videla ogromnog plavog ruha. Bio je
pogoĊen metkom. Neće moći da promeni oblik s njim u sebi.
276
„Nisam siguran―, Dţin je odmahnuo glavom. „Imali smo sreće; pali smo
pravo u vodu. Iz se nije srušio s nama. Dok sam te izvukao, on mi je bio
nestao s
vidika.― Voda nam je tu bezazleno zapljuskivala tela, ali je na otvorenom
moru bila
uzburkana i mogla celog da te proguta.
,A ostali?―
Dţin je zavrteo glavom. „Ne znam. Sam je neke izvukao. Neke sam video kad
su pali. Ahmeda i sestru sam izgubio u okršaju, a onda si se ti srušila.―
Uspravio
se. Drhtao je. „Znaĉi za to nisi htela da znam?―
Posegnula sam u sebi za peskom, ali osetih probadanje na mestu stare rane, te
se zaustavih. Moţda mi gvoţĊe jeste bilo izvaĊeno iz koţe, ali nije bilo lako
vratiti
se na staro. Zarivši prste u nakvašeni pesak, naterala sam srce da uspori.
„Ahmed
je ţiv―, lagano mi je sišlo s jezika. Istina. „Šazad je ţiva.― Imena mi se
skotrljaše s
jezika jedno za drugim. Dalila, Imin, Hala, Iz, Maz, Sam, Rahim. Naši ljudi
su bili
ţivi.
„Svi koji su se izvukli, zaputiće se do Skrivene kuće.― Dţin je sklonio mokru
kosu s lica, diţući se, pa mi je pruţio ruku. „Moramo i mi da se vratimo tamo;
tamo ćemo biti bezbedni…―
„Verovatno nećemo to biti još dugo.― Prihvatila sam Dţinovu ruku, da bi mi
pomogao da ustanem. Još sam bila malaksala od onog kratkog gubitka
vazduha.
„Dovoljno je da jedna jedina osoba progovori.―
Penjanje uz litice nazad do grada bilo je naporno i sporo. Dok se sunce dizalo
na nebu, mi zagacasmo kroz plićak. Dţin je jedan deo preplivao sa mnom na
ramenima, dok napokon nismo pronašli mesto gde je tlo bilo dovoljno
iskošeno da
bismo mogli da se popnemo do grada. Sunce se dotad već bilo diglo visoko
iznad
nas, a mi smo se i dalje kretali usporeno. Dţin me je pridrţavao kada bih se
spotakla, ali smo ipak nekoliko puta morali da stanemo da se odmorim. Da
doĊem
do daha, muĉena bolom u boku. A onda najzad naiĊosmo na ravan teren tik
uz
gradske bedeme. Ali daleko od toga da smo bili sami. Ĉitava najezda ljudi
pokušavala je da se probije kroz kapiju.
Neko me je gurnuo i nabio na Dţina koji je morao da me pridrţi.
„Ej!―, Dţin je uhvatio nekog ĉoveka za rame. Ĉovek se okrenuo, vidno
naoštren za ĉarku. Odstupio je ĉim je pogledao Dţina, kojem se po licu jasno
videlo da zna kako da ubije ĉoveka pogotovo jer je delovao poluoĉajno. „Šta
se to
dešava?―
„Princ Pobunjenik ―, reĉe ĉovek. Srce mi je zadrhtalo pri pomenu Ahmeda.
„Uhvatili su pobunjeniĉkog princa. Pogubiće ga na stepeništu palate.―
„Kad?―, progurah se do njega; nisam više mogla da se obuzdam. Ĉovek me
je
prezrivo odmerio, od rašĉupane kose do odeće koja se sva ukrutila na meni od
slane vode. Dţinu moţda i ne bi odbrusio koju, ali ja nisam bila ni upola toliko
zastrašujuća kao moj strani princ.
277
„Odgovori kad te pita―, pritegnuo ga je Dţin.
„U suton―, reĉe ĉovek, pa je stresao Dţinovu ruku sa sebe gurajući se već
nazad u masu. „Zabrana izlaska iz kuća veĉeras će biti ukinuta samo zbog
toga.
Ima sve da propustim ako me ne pustiš.―
Dţin i ja razmenismo poglede, pre nego što ćemo ih uperiti u horizont, daleko
na moru. Nebo se već smraĉivalo.
278
Glava 49
Pobunjenički princ
Kad bi se i muško i ţensko na dugim pustinjskim putovanjima okupilo oko
logorske vatre, gde su ih samo zvezde mogle videti, stali bi pripovedati priĉu
o
Princu Pobunjeniku onako kako su je oni znali. I istinu bi kazivali onako kako
su je
znali. Ali ne celu. Nikada celu.
Kada bi pripovedali o njegovim haremskim danima, nikada ne bi spomenuli
njegovog brata tuĊinskog princa, roĊenog pod istim zvezdama. Kazivali bi o
noći
kad mu se sestra, poludemĊijevka, rodila, ali uopšte ne znaše za onu mladu
ţenu
koja je svoj ţivot izloţila opasnosti da bi odvela troje dece na sigurno nakon
što je
majka Princa Pobunjenika umrla. A kad bi priĉali o Sultimovom izazovu,
izostavili
bi krasnu kći generalovu koja ga je obuĉila i borila se kraj njega dok ga nije
pripremila za izazov.
U godinama što će uslediti u pustinji, kad god karavani budu terali strah od
mraka priĉama o ljudima slavnim, priĉaće i o danu kad se narod izmanlijski u
hiljadama okupio u smiraj dana ne bi li video Princa Pobunjenika prvi put od
Sultimovog izazova dok je stajao na pogubilištu. Ĉekajući da se sekira obruši.
Nikad te priĉe neće pominjati da Princ Pobunjenik nije bio jedini sultanov
zatoĉenik toga dana. Neće nikada znati da je mogao da utekne zatoĉeništvu da
nije
tolikim svojim ljudima pomogao da uteknu pre njega. Neće nikada priĉati da
je
spustio sopstveno oruţje i predao se ocu svome da bi spasao one što s njim
zaostadoše.
Pripovedaĉi nikada znati neće da je taj ĉovek svojevoljno na stratište stao. Da
je mogao kob svoju izbeći da je bio manje dobar ĉovek. Manje hrabar ĉovek.
Toga dana, stotinu hiljada ljudi doći će da gleda i svaki od njih će priĉati priĉe
o onome što su videli. Priĉe će se proširiti pustinjom narednih meseci,
prenosiće se
ĉak i po stranim obalama. Iste će priĉe biti pripovedane i po karavanima
narednih
vekova, kad doĊe vreme da se svoja deca uĉe o svim slavnim junacima što
ţiveše
pre njih u pustinji.
Ali samo će šestoro ljudi znati priĉu o onome što se toga dana zaista desilo.
Ljudi iz karavana nikada neće znati šta se zbilo u zatvorskim ćelijama ispod
palate
izmeĊu svitanja i sumraka. Pre tog trenutka koji je ĉitav Izman video na
gubilištu.
Šestoro ljudi, što se redom skupa boriše i u tamnici skupa završiše. Sedeli su
u
mraku, išĉekujući sudbinu svoju poput hiljada njih što tamo pre njih sedeše.
279
Šapatom se u ćeliji zakleše da pobuna neće s njima zamreti. Mada će, pre
zore,
dvoje od njih biti mrtvi.
Šestoro ljudi koji nikada neće ispriĉati šta se zbilo toga dana, dana što će
zanavek ostati upamćen kao dan kada je Princ Pobunjenik umro.
280
Glava 50
Kada je ĉuvena princeza Hava umrla u Saramotaju, vreme je izgubilo svoj
smisao.
Sunce je izašlo da bi odgledalo njen pad. Zastalo je na nebu u gluvo doba
noći. A
zvezde se odozgo zagledaše skupa s njim kao svedoci raĊanja tuge u novom
svetu.
Ĉitav je svet prestao da diše kad je Atalah pao mrtav pošto mu se srce
raspolutilo.
Vreme se sada nije zaustavilo. Ubrzano je isticalo. Nismo imali vremena za
planove. Nismo imali vremena da pohitamo po pojaĉanje, ĉak ni po pištolj.
Nisam
znala šta da radim. Nisam znala ni ka ĉemu to trĉim. Jedino sam znala da
trĉim,
probijajući se kroz rulju na ulici, hitajući ka dvoru.
Nismo imali vremena da pomognemo. Nismo imali vremena da osmislimo
izbavljenje. Sultan je upravo na to i raĉunao.
Nameravao je da pogubi Ahmeda, a mi jedva da smo imali vremena i da
stignemo tamo, a kamoli da osmislimo kako bismo ga izvukli. Plan ćemo
morati da
smislimo usput. Po obiĉaju.
Već smo se i izveštili u tome.
Ugledala sam nekog ĉoveka s pištoljem dok smo se tako laktali. „Dţine!―,
uhvatih ga za ruku. Zaustavio se da pogleda koga mu pokazujem. Ništa drugo
nisam morala da dodajem. Dţin je šĉepao ĉoveka, povukao mu ruke iza leĊa i
pridrţao ga dok mu ja nisam strgla pištolj. A onda nastavismo dalje, beţeći od
njegovih optuţujućih povika.
Masa se zgusnula još dok nam palata nije ni bila na vidiku. Pokušala sam da
se proguram. Ulice behu zakrĉene ljudima, te nisam mogla dalje.
Nisam ĉak ni trg videla odatle. Stadoh da se laktam, ali završili zbijena
gomilom tela. Nekako sam se izmigoljila, te me na kraju pribiše uz neki zid.
Podigla sam pogled.
Nisam mogla da se popnem uz njega. Ne sama. Ali uz malo pomoći bih
mogla. Dţin je znao šta mi je u glavi pre nego što sam uopšte dovršila misao u
sebi.
„Bićeš sasvim sama―, rekao mi je. Neko ga je potisnuo ka meni, te se oboje
naĊosmo priljubljeni uza zid. Sama, s pištoljem, bez moći, s pet-šest mesta na
telu
iz kojih sam krvarila.
„Znam―, oblizala sam usne. Bile su prekrivene solju.
Dţin me je pridigao. Uhvatila sam se za rub, te se bolno povukoh gore. Bolno
usporeno, trpeći probadanje u boku.
Potrĉala sam ĉim su mi stopala dotakla vrh zida, ne osvrćući se na bol koji mi
je sevao telom. Jednim skokom lagano preskoĉili uzani razmak do sledećeg
krova.
281
Ali gadno sam doskoĉila i ogrebala koleno. Podigla sam se, ostavljajući za
sobom
trag sveţe krvi. Skoĉivši na sledeći krov poplašila sam ptice koje se na to
razleteše.
Nastavila sam opet pravo. Gurajući dalje i dalje, dok više nisam imala gde.
Završila sam na krovu koji je gledao na trg ispred palate.
Ahmed je stajao sam, vezan lancima na zglobovima za gubilište podignuto
iznad uskomešane mase ljudi. Pogled mu je bio oboren. Znala sam šta vidi.
Prizore
patnje i smrti. Koprcajuća ĉudovišta.
Poslednje što je i Šira videla.
Poslednje što će Ahmed videti.
Osim ako ga ja ne spasem.
Neki ĉovek je ĉitao nešto za šta pretpostavih da je spisak navodnih prestupa
Princa Pobunjenika. Nisam mogla da ga ĉujem od jeke svetine. Iznad njega
ugledah onu terasu s koje sam gledala kako Šira umire. Nakon nereda,
zaklonili su
je gvoţdem umesto rezbarenim drvetom. Kroz otvore na zaslonu, uĉinilo mi
se da
mogu da nazrem sultana kako nadgleda ĉitav prizor, došavši da isprati smrt
još
jednog svog sina.
Kad su došli do kraja spiska, Ahmed je najzad podigao pogled ka ĉitavom
moru MiraĊijaca. Okrenut ka svom narodu.
„Sultan je―, povikao je ĉovek, „u svojoj dubokoj mudrosti i milostivosti,
pristao da pomiluje sve ostale pobunjenike. Zadrţaće svoje glave, ali će do
kraja
ţivota sluţiti ovoj zemlji, koju izdaše, u znak iskupljenja.― Pomilovaće ih,
malo
sutra. Sultan mi je sam rekao da mora da pridobije ljubav svoga naroda.
Pamtim
kako je grdio Kadira zbog pogubljenja Šire. Narod te neće zavoleti ako ubiješ
nevinog ĉoveka. „Ali je zbog svojih zloĉina protiv sopstvenog roda, princ
Ahmed
osuĊen na smrt!― Ahmed je, kako je rekao narodu, ubio Kadira, sopstvenog
brata.
Morali su da odgledaju njegovo pogubljenje.
Škiljeći, uperila sam pištolj ka terasi. Premala meta s ove daljine. ĉak i za
mene. A nisam ni znala smem li tek tako da protraćim metak.
Sunce je krenulo da zalazi nad krovovima MiraĊija.
Legla sam potrbuške i naciljala. Daj boţe da je pištolj bio dobar. Nisam imala
nikakav drugi plan osim da upucam dţelata. Moraće i to nekako da nam
posluţi,
bar zasad. Morala sam da spasem Ahmeda, pa da posle brinem šta će doći
nakon
toga.
Dţelat se popeo na gubilište, i ja osetih da mi je srce preskoĉilo. Nisu poslali
ĉoveka da ubije Ahmeda. Sultan je poslao jednog od abdala.
Ĉak ni ja ne bih mogla da ga pogodim.
Dţelat mi je bio na nišanu, ali bila sam bespomoćna. Ipak sam naciljala
pištoljem. I opalila. Jedan ĉist pogodak, pravo kroz koleno. Iz svetine se ote
vrisak
na zvuk pucnja. Dţelat se, meĊutim, nije ĉak ni zateturao. Opalila sam opet,
pa
282
opet, pa opet, oĉajniĉki nišaneći sićušnu metu na stopalu. Dok mi se pištolj u
ruci
nije ispraznio.
Dok se abdal nije primakao Ahmedu.
Gurnuo ga je na kolena pred postavljenim panjem. Ahmed se nije opirao.
Dostojanstveno je klekao, spuštajući pogled ka grozomornim prizorima ispod
sebe,
pa je prislonio glavu na dţelat ov panj.
Posegnula sam ka pustinji. Osetila sam pesak koji je, rasut po ulicama, prodro
u grad. Stadoh da ga nakupljam, ali bol mi je prostrujao bokom i ja se sruših
jauknuvši, a pesak se opet razišao po ulicama.
Mehaniĉki ĉovek je otkoraĉio od Ahmeda. Da podigne sekiru. A ja sam bila
bespomoćna. Bila sam bespomoćna bez svojih demĊijevskih moći, bez
metaka.
Nisam bila u stanju da ga zaustavim. Nisam bila u stanju da bilo šta uĉinim.
„Ahmede!―, ote mi se njegovo ime. Kroz masu. Kroz larmu ljudi koji
stadoše
klicati, tiskajući se napred, zahtevajući njegovu glavu, zahtevajući njegovo
osloboĊenje.
Bila sam predaleko da bi me ĉuo. Daleko od domašaja. Ali nekako se desilo
da je ipak trgnuo glavu s panja baš kada je sekira poletela naviše. Pogledao je
pravo u mene. Pronašao me je oĉima.
Niski zraci sunca obasjaše gvozdenu sekiru i ona jarko zablista na svom
vrhuncu.
Ali sunce nije stalo. Vreme nije stalo. Svet nije imao saosećanja za moju tugu.
Sekira se obrušila. Od sunca se opet pretvorila u gvoţĊe. U krv.
283
Glava 51
Nisam zaplakala sve dok se nisam našla na sigurnom.
Ni sama ne znam kako smo se vratili u Skrivenu kuću. Znam samo da me je
neĉija ruka povela kroz ulice, kojima je zavladao meteţ ĉim se sekira obrušila.
Kroz svet koji mi više nije imao smisla. Dţin. Slobodno je mogao da me
povede i
do dţelatovog panja, a ja ne bih ni primetila dok ne bih podigla pogled u masu
i
sekiru iznad sebe.
A onda prodosmo kroz vrata, u sigurnost Skrivene kuće, gde smo svi bili na
okupu svega dve noći ranije. Sara nas je ĉekala u vratima, s uplakanim
novorodenĉetom na boku. Usne su joj se micale, ali nisam ĉula ništa od onoga
što
je rekla. Dţin me je provukao pored nje. A mene kao da je neko u stomak
udario.
Kolena me izdaše na stepeništu.
Te zaridah. Za svima koji su umrli. Za svima izgubljenim. Za svim što je
oduzeto. Zanavek mi se urezalo u glavi. Oštrica. Krv. Njegove oĉi.
Pogled u njima kada ih je uperio u moje iznad svetine.
Sekund pre nego što će umreti.
I to mojom krivicom. Mojom i nekoga kome sam verovala. Nekoga koga
smatrah nevinim.
Vrisak mi se oteo toliko iznenadan i ţestok da sam morala da strpam maramu
u usta da ga ne bi ĉuli i kroz zidove kuće. Imala je ukus znoja, peska i
Dţinove
koţe.
Ĉula sam zvukove iz susedne sobe. Prigušene glasove, plahovite, nesigurne,
natopljene tugom. Glasove onoga što je preostalo od pobune. Ljudi koji su se
izvukli iz napada na Šazadinu kuću.
Meni taj ţamor beše umirujući. Zaţmurivši, prislonila sam glavu uza zid.
Previše je ljudi dosad već dalo svoj ţivot za tuĊe.
Bahi je izgoreo da bi spasao Šazad.
Šira je otišla pred dţelatov panj zbog svoga sina.
Rahim se zbog Lejle prepustio na milosti i nemilost svom ocu koji milost ne
poznaje.
Moja majka je pognula glavu pred omĉom zbog mene.
Razmišljala sam o osveti, ljubavi, ţrtvovanju i svim onim ĉasnim i groznim
stvarima koje su ljudi radili. Razmišljala sam o svim ljudima koje sam iznova
i
iznova gledala kako daju svoj ţivot za pobunu.
Razmišljala sam o trenutku kada se sekira obrušila. O oĉima koje pogledaše
moje sekund pre nego što će ih svetlost napustiti.
284
Stepenice zaškripaše pored mene pod neĉijom teţinom. Znala sam da je Dţin
i bez otvaranja oĉiju. Znala sam i pre nego što se prislonio telom uz mene. Pre
nego što će ispreplesti prste oko mojih, pre nego što će mi lagano preći
palcem po
dlanu.
„Nismo još gotovi―, izustih nekako promuklo. Jedva da sam imala glasa u
sebi. Konaĉno otvorih oĉi.
„Znam.―
Prigušeni ţamor glasova zamro je s našim ulaskom, ne ostavljajući za sobom
ništa
sem povika napolju na ulicama. Sem tog neprekidnog bubnjanja sliĉnog
otkucajima srca. Neka. Cutanje je smrt. A pobuna svakako još nije zamrla.
Sve oĉi u sobi uperiše se u mene. I pobunjenika koje sam znala i onih koje
nisam.
Haline zlataste ruke behu obavijene oko vrele šolje koju joj je neko bio dao,
crna kosa spuštena preko lica. Sara je sela u ćošak sa sinĉićem usnulim u
rukama,
zureći napolje na ulicu kroz prozorske kapke, mada sam videla da trepće ne bi
li
zaustavila suze. Sam je iznova i iznova prelazio prstom po rubu prazne ĉaše.
Maz
se, umotan u ćebe, ţestoko tresao, nakostrešene plave kose. Tamid je šio ranu
na
Izovoj ruci na mestu gde mu je metak probio krilo, oĉito zahvalan što neĉime
moţe
da se uposli.
Samo je jedno mesto ostalo upraţnjeno, u ĉelu stola. Polovina je ljudi radije
sela na pod nego da zauzme to mesto. Osetih da se Dţin zgrĉio iza mene kad
ga je i
sam primetio.
Nakašljala sam se da proĉistim grlo, ali je iz mene ipak izbio ĉvrst glas:
„Moramo da smislimo neki plan―. Oduprla sam se porivu da potraţim Šazad
kako
bismo zajedno krenule da planiramo. Odveli su je zajedno s Ahmedom. S
Dalilom.
Imin. Rahimom. Navidom. Sve su ih zarobili, uz desetine drugih pobunjenika.
„Šta još moţemo da planiramo?―, Hala se zagledala u šolju kafe umesto u
mene. Ĉvrsto je zaţmurila. „Ne misliš da je samo pitanje vremena pre nego
što se
ona sekira obruši nad još jednom glavom, pa još jednom, pa još jednom…―
„Hala!―, Maz ju je presekao, spustivši joj šaku na ruku. Naglo se ispravila da
bi mi se zagledala pravo u oĉi. Ustuknuh pred njenim prodornim pogledom.
Moţda
jeste imala tamnosmeĊe oĉi kao svaka pustinjska devojka, ali ipak su me
podsećale
na Iminine zlatne.
„… dok više niko od nas ne preostane―, dovršila je.
„Ne!―, rekoh ĉvrsto. Sultan je moţda i mislio da me koristi, svih onih meseci
na dvoru. Ali nisam ja sve to vreme tamo provela a da nisam nauĉila ponešto
o
ĉoveku koji je vladao MiraĊijem. Sultan je bio pametan. Previše pametan da
bi
izazivao nove nerede na ulicama. „Sultan gubi podršku naroda. Svestan je
toga.
285
Zato i nisu pogubili Rahima. Za Ahmeda mu je već bilo potrebno da umre
pred
oĉima javnosti.― Neko se iz ćoška oglasio neĉim sliĉnim jecaju, što je hitro
prigušeno maramom. ,Ali što se tiĉe ostalih, ima više koristi ako im pokaţe
milost
nego silu.―
„Misliš da će ih poslati negde―, reĉe Hala.
„Umesto da ih pogubi―, nadovezao se Maz. Soba opet nakratko ţivnu na to.
Morala sam da im kaţem i ostatak, ono što sam dotad bila dokuĉila. Morala
sam svima da im kaţem. Ali pogled mi je stalno lutao do Hale u ćošku.
Ĉekanje mi
neće ništa olakšati.
„Postoji još nešto.― Ĉitava soba je utihnula. „Danas jesmo nekoga
izgubili.―
Sve sam taĉno videla u glavi. Glava koja se diţe na panju. Oĉi koje gledaju u
moje.
Sve sama opsena i obmana. „Ali nismo Ahmeda.― Moje oĉi boje neba.
Njegove
boje teĉnog zlata. Zure pravo u mene. Znala sam te oĉi. Ali nisu bile
Ahmedove.
Svi u sobi polagano shvatiše šta im govorim. Spoznaja se najsporije javila na
licu zlatopute demĊijevke.
Imin.
„Hala, ţao mi je.―
Tuga i bes zaratiše na njenom licu u istom trenutku kada svi utonusmo u tajac
zbog Imin. Zagnjurila je glavu u šake.
Ahmed ne bi dopustio bilo kome da stavi glavu na panj umesto njega. Ali nisu
samo njega drţali u tamnici. Polovina pobunjenika bi se radije popela na
gubilište
nego što bi tako nešto dozvolila Ahmedu. Šazad bi sigurno nešto smislila u
svoj toj
zbunjenosti nakon napada. Pa Dalila kose ofarbane u crno da prikrije svoju
demĊijevsku prirodu; moţda ne bi mogla da sakrije sve pobunjenike, ali bila
je
dovoljno vesta da sakrije brata, makar privremeno, da mu prikrije identitet
pod
prividom drugaĉijeg lica. Onog koje je Imin imala na sebi kada su ih uhvatili.
A
Imin je bila dovoljno dobra da zauzme Ahmedovo mesto. Ne samo dobra. I
više
nego dobra.
Imin je otišla na pogubljenje umesto našeg princa.
„Ahmed je ţiv.―
Osvrnula sam se oko stola, po skuĉenoj, krcatoj sobi našeg poslednjeg
utoĉišta. „Sultan nas danas moţda jeste pobedio, ali ni on ne moţe baš sve da
predvidi. Nije predvideo da ću mu iskliznuti iz šaka.― Pogledala sam
Tamida. „Nije
predvideo da ćemo pobeći. A sasvim sigurno ne bi predvideo ni da je Ahmed i
dalje ţiv. Zato neće predvideti ni naš pokušaj da ga izbavimo.―
„Ko će nas povesti?―, upitao je Iz. Pogledao je ka Dţinu.
„Ne gledajte mene―, reĉe Dţin. Naslonio se na dovratak. Kao da bi opet
svakog ĉasa mogao da nestane i napusti pobunjenike.
„Mogu ja―, time privukoh sve poglede na sebe. Saĉekala sam. Ali nije bilo
ama baš nijedne reĉi protivljenja. Nijedne reĉi negodovanja.
286
Bila sam demĊi. Bila sam Plavooki Bandit. Bila sam im prijatelj. Od Šazad
sam se nauĉila strategiji. Bila sam i kod neprijatelja. Nisam ih ostavila kao
Dţin.
Stoga su mi svi poverovali kada sam im rekla da mogu ja da ih povedem.
Ima da spasemo naše ljude, naše prijatelje, našu porodicu. A kad ih sve
vratimo, ima da krenemo s Rahimom na Ilijaz po vojsku. Odvojila sam se od
zida.
Zavrtelo mi se, ali ipak sam stajala na svoje dve noge. Još smo bili ţivi.
A sultan nam je ovoga puta pruţio jednu prednost – jedinu stvar istinski
neuništivu. Ne neko besmrtno stvorenje. Već zamisao. Legendu. Priĉu.
Plavooki Bandit oduvek je bio mnogo moćniji od mene same. Princ
Pobunjenik oduvek je bio mnogo moćniji od Ahmeda. A sad smo, eto, mogli
da
ispišemo bolju priĉu nego što je naš dareţljivi princ ikada mogao. Priĉu kakvu
niko
nikada neće zaboraviti. Priĉu iza koje će stati ĉitav MiraĊi.
O princu koji se vratio iz mrtvih da preuzme presto i spase svoj narod.
287
Zahvalnica
Dugujem zahvalnost mnogim ljudima, i na njihovoj podršci nakon izdavanja
„Gospodarice peska― i na podršci tokom pisanja ove knjige. Nisam još ni
poĉela, a
već me brine da ću nekoga zaboraviti. Dakle svi vi koji ste se našli da
pomognete i
meni i mojim knjigama: prijatelji i ĉlanovi porodice, koji su mi uvek pruţali
toplu
reĉ ili napitak kako bi pomogli ovoj knjizi da se iz mog mozga slije u laptop;
ljudi
iz izdavaštva koji su pomogli ovoj knjizi da iz mog laptopa preĊe u knjiţare;
knjiţari i bibliotekari koji su joj pomogli da sa polica preĊe u ruke ĉitalaca –
znajte
svi da sam vam zahvalna!
Mojim roditeljima pre svega, jer su nekako uspeli da me odgaje i uz
besmisleno uverenje da mogu postići sve što smislim, i veoma praktiĉnu svest
o
tome da ću za to morati dobro da se naradim. Ne bih mogla ni da se nadam, a
kamoli napišem jednu knjigu, dve da i ne spominjem, da nije bilo njih. A
verovatno je ne bih ni završila da mi nisu obezbeĊivali redovan dotok
ohrabrenja i
alkohola poslednjih nedelja osmišljavanja knjige.
Još uvek nisam sasvim sigurna kome li sam to prodala dušu da bih našla
zastupnika koji ima i pameti i strasti za knjige i podršku za mene (uz milion
drugih
stvari koje sada ne mogu da navodim) kao što ih moj ima. Bez duše bih se
nekako
već i snašla, ali ne bih bez Moli Ker Hon na svojoj strani.
Hvala i svima ostalima u agenciji Bent i predivnim zastupnicima za strana
izdavaĉka prava s kojima saraĊuju za sve što su uĉinili za „Gospodaricu―.
Fora uz pomoću koje će vaša dobra knjiga završiti na policama jeste da radite
s ljudima koji su pametniji od vas. Stoga hvala Kendri Levin, za koju slutim
da je
vidovita pošto shvata šta ţelim da postignem pre mene same, i pritom uspeva
da mi
pošalje ohrabrujuće imejlove taĉno u trenutku kad me spopadnu sumnje.
Hvala i
Naomi Kolthurst, koja je unela toliko pozitivne energije i poleta u ovu knjigu,
da
sam sigurna da sam ih i sama crpla od nje ne bih li dovršila poslednje
ispravke.
Ima ona engleska izreka – potrebno je celo selo da bi se podiglo dete. Stoga
se zahvaljujem svojim prekookeanskim selima: Pengvin Random Hausu i
Faber &
Faberu.
Kenu Rajtu i Lei Takston hvala na divnoj podršci meni i „Gospodarici― od
poĉetka do kraja. Stivenu Pejdţu, takoĊe. I Alis Svon, koja je odvela Amani i
njenu ekipu u njihov britanski dom.
Mojim predstavnicima za javnost sa obe strane okeana. Elizi Maršal za koju
sam sigurna da bi svojom pozitivnošću mogla da napaja ĉitavu jednu manju
zemlju, i koja ume da organizuje knjiţevna druţenja širom SAD tako da sve
288
izgleda prosto kao pasulj. A u Velikoj Britaniji Hani Lav, koja me je odrţavala
(koliko-toliko) prisebnom tokom knjiţevnih druţenja po Britaniji, i koja
katkad
ode ĉak toliko daleko da se obuĉe kao moja uvrnuta sestra bliznakinja. Hvala
vam
što ste dovele moje knjige do ĉitalaca!
Megi Rozental, Krista Alberg, Nataša Braun, Sara Barlou, Muhamed Kasim i
Naomi Burt, hvala vam na svakodnevnom mukotrpnom radu na ovoj knjizi
koji ja
moţda i ne primećujem, ali i na onome što primećujem, na vašim zaista
pametnim
savetima i opaskama vezanim za ovu knjigu. Onakvim kakvi mogu doći samo
od
onih kojima je zaisto stalo. Veoma sam zahvalna što sam imala toliko drugih
oĉiju
i glava pored svojih stvarajući ove reĉi.
Hvala ljudima zbog kojih moje knjige izgledaju lepo. Tereza Evandţelista,
Vil Stil i Ema Eldridţ, hvala na koricama. Kejt Rener, hvala na dizajnu
unutrašnjih
stranica ameriĉkog izdanja, ukljuĉujući i mape, ali i na tome što si imala
neograniĉeno strpljenje suoĉena s mojim potpunim nepoznavanjem
geografije.
Celokupnoj ekipi zaduţenoj za marketing i društvene mreţe. Emili Romero,
Rejĉel Kon-Gorham, Ana Dţarzab, Madison Kilen, Erin Berger, Liza Keli,
Mia
Garsija, Kristina Kolandţelo, Kara Bramer, Erin Toler, Brijana Vuds-Konklin,
Lili
Arango, Megan Stit, Karmela Ijarija, Vanesa Karson, Katrin Birud, Aleksis
Vots,
Rejĉel Viz, Rejĉel Lodi, Suzan Houms i Nirikša Baradija, hvala vam. A
posebno
hvala Amandi Mustafić i Kejtlin Nifsi na podršci tokom putovanja. I Bri
Lokhart i
Lei Siano, što su prve ĉitale ovu knjigu i bile beskrajno divna ljudska bića
kada je
u pitanju ljubav prema knjigama.
Celokupnim ekipama zaduţenim za prodaju na obe strane Atlantskog okeana,
posebice Bifu Donovanu, Sejli Henesi, Kolin Konvej i Doni Kej, jer su bili
toliko
ljubazni da mi daju uputstva dok sam putovala Sjedinjenim Ameriĉkim
Drţavama i
342 I Atvin bamiCton
da me upoznaju s nekim zaista divnim knjiţarima. Hvala i ekipi zaduţenoj za
prodaju u Faberu, Dejvidu Vudhausu, Majlsu Pojtonu, Kler Stern i Kim
Lund.
I svim izuzetnim knjiţarima koje sam srela u Bostonu, Cikagu, Sijedu i
Raliju, i koji su bili toliko ljubazni da proĉitaju prvu verziju „Gospodarice―.
Pogotovo Keli Morton, Alison Morer, Loren Dialesijo, Betsi Baljit, Rozmari
Publijeze i Ketlin Marĉ, koje su mi napisale štošta lepo o prvom rukopisu. I
Gebi
Salpiter na njenom poletu vezanom za kasniji rukopis. I svim knjiţarima iz
Velike
Britanije koji su se zalagali za ovu knjigu, pogotovo Ejmi i Kejt iz
Voterstounsa u
Pikadiliju, Kloi iz Fojlsa i Dţejmi Li iz Voterstounsa u Birmingamu.
I mada vas je previše da bih vas sve navela poimence, hvala svim divnim
blogerima, vlogerima i ljubiteljima omladinske knjiţevnosti koji su s toliko
poleta
po internetu širili vest o pojavi nove spisateljice.
Ovu knjigu posvećujem svojoj drugarici Rejĉel Rouz Smit, jednoj od
najpametnijih i najljubaznijih osoba koje znam, koja je bila uz mene i u
najlepšim i
289
u najteţim trenucima i tokom pisanja, ali i van knjiţevnog sveta. Ona je tek
prva na
dugom spisku ljudi za koje sam imala dovoljno sreće da ih okupim oko sebe u
ţivotu. I za koje nemam dovoljno prstiju na rukama da ih sve nabrojim. Ali
posebno hvala Mikeli Domenići, što je oduvek bila moja glavna
oboţavateljka.
Ameliji Hodţson, koja uvek ima vremena da me izvuĉe iz rupa u priĉi. Dţastin
Kajlo, što mi je pruţala kreativnu podršku još otkad sam nauĉila da drţim
olovku u
ruci. Meredit Sajks na ĉitanju prve verzije i ogrlici od peska. Kristi Koho, što
mi je
ĉuvala razum. Sesiliji Vinjeze na kan, hrani i kuĉićima. Hvala Rošani Ĉokši
na
medicinskim savetima o oţiljcima i metalu pod koţom. I Dţuno Doson na
odliĉnom savetu o upotrebi zamenica kod rodno promenjivog
preobraziteljskog
lika.
Hvala što ste bili toliko ljubazni da napišete lep siţe za „Gospodaricu―: Re
Karson, Alison Gudman i Erin Lang.
I svima koji su bili uz mene, koji su metnuli ovu knjigu drugima u ruke ili mi
uputili koju lepu reĉ, savet ili me saslušali i u lepim i u manje lepim
trenucima, što
liĉnim, što spisateljskim… Dţon Endruz, Kat Beri, En Kajlo, Ema Karol,
Leksi
Kazale, Sofi Kas, Trejsi Ĉi, Dţes Klues, Nojrin Kolins, Lore Iv, Maks
(Hamilton)
Fic-Dţems, Maja (M.DZ. Leonard) Gejbrijel, Stefani
Garber, Dţef Dţajls, Mev Hamil, Dţenet Hamilton-Dejvis, Hajdi Hajlig,
Boni-Sju Hiĉkok, Marijam Kan, Rejĉel Marš, Kiran Milvud-Hargrejv, En
Marfi,
Eliza Peĉerilo-Palizer, Marijeke Peleman, Ĉelzi Pipin, Harijet Rojter-Hapgud,
Mari Rutkoski, Melinda Solzberi, Samanta Šanon, Tara Sim, Evelin Skaj,
Karli
Sorosijak, Solanţ Sajks, Ema Terijo, Anik Vrana, Ketrin Veber, Ana Vesman i
svi
pisci poĉetnici koji razumeju kroz šta prolazim, hvala. TakoĊe i ekipi iz mog
ĉitalaĉkog kluba, što vole da ĉitaju sa mnom, i jako finim ljudima iz kafića
Artisan,
koji su bukvalno dali gorivo ovoj knjizi dopuštajući mi da provedem više
vremena
kod njih nego u sopstvenom domu. I još mnogim drugima, hvala vam svima!
I najzad, hvala svim ĉitaocima „Gospodarice peska―, koji su izdvojili vreme
da podele sa mnom radost oko moje prve knjige, i koji su nestrpljivo ĉekali i
ovu
drugu. Ĉini mi se da bi trebalo da pišem pre svega za sebe. Ali ja sam oduvek
ţelela da pišem za druge. A vi ste mi to omogućili.
290
O autorki
Alvin Hamilton je roĊena u Torontu, i prve godine ţivota provela je izmeĊu
Evrope i Kanade sve dok joj se roditelji nisu nastanili u Francuskoj. Nakon
završetka školovanja u Francuskoj, Alvin se prebacila na Univerzitet u
Kembridţu
da studira istoriju umetnosti na Kings koledţu. Nakon što je diplomirala,
vratila se
u vFrancusku da bi radila u knjiţari, gde će se iznova upoznati s omladinskom
knjiţevnošću. Potom se preselila u London, gde i danas ţivi, i gde je radila u
svojoj
struci u jednoj od aukcijskih kuća.
Sada se profesionalno bavi pisanjem, a Gospodarica peska bila je njen prvi
roman.
291