Reduktori PDF

MILAN D. TRBOJEVIC MOMCILO R. JANKOVIC ST Re TnL SLOBODAN IVKOVIC VOJISLAV LATINOVIC REDUKTORI Ee ae ATUSADRZAJ Pesdgovor 3 14d. Modal patos prem) oe UVODNA RAZMATRANJA. 7 41.42, Prenosni odnos itt 143, Malan rate Doone 8 OF Podela redukors 7 44.4, Alsijana dutina zavojnie (L) i nomi- Oud. Podela pra tip eeutora 7 atte in ee 2 04.2. Pola prema pola wzog iil Rodcls Prema Polofahu wlesnog Sslgzn0§ 5, Matec i iarada putath patova...... Py 1S Roe ponte cer tog 0.13. Pode precm bros sepens reson. 8 : a 0.2. Kons oberon : : : a a, Redaor sa peshim wna : 023, Rear lon po : 2, REDUKTORSKA VRATILA .........0+ 61! 10 03, fh Me Konia tila. csstecessseseees 6 ou {222 Mall sa vl « 1223, Preto proton vile a 1224 Preah vila “ 2 nai. « R 2a a os. B 243. » 1" 244. Remon tla pier» 2 2441, Osresvanieugbat mage wan 76 1, POGONSKI ELEMENTI ... . 9 eieiciensreseee tui eR wnteeh: ns LM, Zap wpa wre ssesesseee Face sree apace LAL. Medion sutcaie ® Z 1.1.2. Modul zuptanog para........- wat Literacure " iia asa ome ec 14. Absa Qs mea ooccccccce 324 EROISTA ZA REDURTORE.. : 1, Zap aa va eve oe ath cesses 2B Tan Koes sais Bsa. in tite La 1.2.2. Modul konitnog zupéanog para 2B one sia . iets. 8s 1.2.3, Prenosni odnos B (3.2, Kotrijaina leditts . 8 oe ee a a 321, Ups och lee. 9s ae eee s 322, Prine prontineasa taal ita 101 126. por poke onan, o Litera 1m 122, Ugo magi mtn % Maeda spt pan, » 1.3.1, Primeri proragunavanja zupéanika 2s oe - 1, oust element pudaogelakora Se Goes meer 04a. 412, ‘Osnovi konstruisana vent delova, Osnovi Konstusanja zavarenh elemen 42. Osnovne koncepeif konstrukeile kuice 43. Konstruisanje kuice 43a, 432, 433. 434, 435. 436. 432. Obodi gorieg i donjg deta kusice Stopala za prévesivane reduktora 20 podlogu Konstrukeljagneada 2 leit Otvori za posmatranje Mere za povetanje krutost katie Zavrtni na kui stall Konstruktval elementi 44, Specitténosti Konstrukcije kodics puinih reduk tors 4.5. Primer konstrusane kote Literatura 5. ELEMENTI ZA ZAPTIVANIE Literatura 6 PODMAZIVANJE REDUKTORA 108 109 am 2 16 ne 120 12 12 13 12s 126 127 129 130 os 135 6.1. Maziva 61.1. Tabor maziva za podmazivanie industij- shih redulcora 62. Sistemi podmazivania redukcora 63. Kolitina maziva u kaiel reduktora 64, Zamena maziva 65. Toplotni proratun reduktora 65.1. Prirodno hladenje redultora 65.2. Velucko hladenje redultora 653. Primeri proracunavanja 65.4. Cova armatura Literatura 7. PRIMERI PRORACUNAVANIA SA KONSTRUK- TIVNIM RESENJEM Literatura 8 PODACI 0 INDUSTRIJSKIM REDUKTORIMA (TABLICE) Literatura 9, PRIMERI KONSTRUISANIH REDUKTORA. as 136 139 142 M3 145 145 46 146 148 132 133 161 162 ray 15 wnUVODNA RAZMATRANJA U knjizi Reduktori razmatraju se samo reduktori sakonstantnim prenosnim odnosom, a nisu obuhvaceni reduktori sa promenljivim prenosnim odnosom, tzv. menjaci Pod pojmom reduktor podrazumeva se zupéasti ili puani prenosnik smeiten u zasebnu kucicu. Zada- tak reduktora je da prenosi snagu od neke motorne na odredenu konzwmnu masinu uz odgovarajuctt promenu obrinog momenta. Pri tom sey najeeice, brzina obrtanja umanjuje, redukuje. Definicije opétih pojmova vezanih za pogonske clemente reduktora obuvaéeni su standardima JUS, i to, 2a cilindriéne zupéaste parove standardima JUS M.CLOIL Opite definicije, JUS M.CLOI2 Cilindrigai zupcasti parovi, JUS M.CLOIS Standardai moduli, JUS M.CLO16 Standardni_ profil evolventnih zupcastih parova, JUS M.C1.030 Definicije odstupanja cilindsi¢aih evolventnih zupéastih parova, JUS M.CLO3I Osnovni sistem toleranciia, JUS M.C1.032 Tolerancije tela zuptanike, JUS M.CLO33 Tolerancije za funkeionainu kon- JUS M.CI.034 Tolerancije mere preko zubacar JUS M.CLO35 Tolerancije 20 pojedinaénu kon- trolu, JUS M.C1.036 Tolerancije medusobnog polozaja JUS M.C1039 Podaci na crtedima; i za koniéne zuptanike standardom JUS M.CLO13 Konitni zupeasti parovi Blementi puénog prenosnika su pudni zavrtanj i pun zupéanik. ‘Vratilo reduktora kojim se snaga dovodi u reduktor zove se ulaznim, a ono kojim se odvodi iz reduktora izznim vratilom. Pri odredivanju polozaja ulaza snage u reduktor i izlaza snage iz reduktora, reduktor se posmatra u polozaju u kome je ulazno vratilo ispred posmatraéa. Tada ulaz snage mode biti s leve ii s desne strane, ili, ponekad, i sa leve i sa desne strane, Ovo vai i za ial snage koji takode mote biti samo § leve strane, samo s desne strane ili sa obe strane (s1. 01). — rte Lee Sl. O1 — Osijentisani reduktor (olazno vratilo nalasi se sa nj stane, spred posmatata (I), falaano ® gormie strane, pozadi (th) 0.4. PODELA REDUKTORA 0.1.1. Podela prema tipu reduktora Prema tipu reduktori se dele na reduktore sa pparalelnim vratilima, sa vratilima koja se seku i sa vratilima koja se ulsStaju, mimoilaze. U zasebnu. grupu spadaju planetni reduktori i tzv. motor-reduktori. Kod motor-reduktora motor zajedno sa reduktorom éini zasebnu pogonsku jedinicu. 0.1.2. Podela prema polofaju ulaznog i izlaznag ora~ sila Prema polozaju ulaznog i izlaznog vratila reduktori sa paralelnim vratilima dele se na reduktore sa vrati- Jima u horizontalnoj ravai, sa vratilima u vertikalnoj ravni iu nekoj kosoj ravni,Kod redukrora sa vratilima koja se seku, ulazno sratilo malazi se objéno u horizontalno},ravni, dok izitmo vratilo mode biti u horizontalng} ili vertikalno} ‘Kod reduktora sa vratilima koja se ukritaju ulazno vrutilo punog zavrtnja moze biti ispod, iznad ili sa strane pudnog zuptanika. U prva dva slutaja vratilo puinog muptanika lei u horizontalnoj ravni, a u ftreGem u vertikalnoj ravni. ‘Reduktori. sa paralelnim vratilima mogu_imati uulazno i izlazno vratilo s jednim ili dva ulaza, odnosno {2laza, Ulazno vratilo reduktora sa vratilima koja se see kaj i smo jedan la, namo joan izlaza. 0.1.3. Podela prema broju stepeni prenosa Prema broju stepena prenosa reduktori mogu -videstepeni. biti jednostepeni . Jednostepeni reduktori ‘se paralelnim vratilima imaju jedan par cilindritnih, zuptanika, a ii vide pari. Jednostepeni vibestepeni reduktor sa vratilima koja se scku ima jedan par Konitnih zuptanika, a vilestepeni jo8 i jedan ili vibe pari cilindrignih zuptanike. Reduktori sa vratilima ‘Koja se ukritaju imaju jedan pun par, ako su jednostepeni, a dva pana para ako su dvostepeni. Kombi ‘novani dvostepeni reduktor ima u svom sklopu puzni iicilindritni par ike. Planetni i ‘takode biti jednostepeni i vilestepeni. 0.2. KONSTRUKTIVNI OBLICI REDUKTORA 0.2.1. Reduktori sa paralelnim oratilima Pogonski elementi reduktora sa paralelnim vratilima su cilindrigni zuptanici s helikoidnim si sa strelastim zupeima, rede sa pravim zupcima. Dvo- stepeni reduktori sa paralelnim vratilima izvode se 1 razvuteno} Konstrukeiji (sl. 0.2) ili kao koaksijalni (al. 03). ‘Obe navedene konstrukcije dvostepenih reduktora smogu biti bez ,grananja” snage i sa grananjem snage (el. 04 i 05). " it j (si I I 1k 1 SL 02 — Dvostepeni reduktor razvatene Konstruksje ny —— tt L Dg r Sl, 03 — Dvostepeni Koaksijalni reduktor " — | Sl. 04 — Dvortepeni reduktor razvutene konstrukcje 51 ‘ane enage Giaceciem ! Sl. 05 ~ Dvostepent Koksijalni reduktor a8 grananjem sageTrostepeni reduktori_sa_paralelnim vratilima obiéno su razvudene konstrukcije i to bez grananja (61. 06) i sa grananjem snage (sl. 07). Planetni reduktori su reduktori sa_paralelnim vratilima, Koaksijalni, sa grananjem snage (sl. 022). 0.2.2. Redukiori sa vravilima hoja se sehu pod 90° Jednostepeni reduktor sa vratilima koja se”seku prikazan je na sl. 09, dok su na sl. 010i O11 prikazani reduktori sa dva, odnosno tri stepena. Kod svih ovih —— t u Sl. 06 — Trostepent reduktor sa parelnim vrutilima rervatene konstrukcie w SS) cca Sl. 07 ~ Trostepeni reduktor sa grananjem snage Kod motor-reduktora prvi predajni zupéanik uévriéen je na vratilu elektromotora, dok su ostali muptanici na svojim vratilima u kutici reduktora GL. 08). Motor i kudica reduktora centrisani su i zavrtnjima spojeni u jednu celinu, u Si, 08 reduktora osa ulaznog vratila ujedno je i poduéna sa kudice reduktora. Ova osa deli kudicu na dva simetritna dela. Sl, 09 — Jednostepent reduktor sa vratilima koja se sek _ Ovakvo refenje omoguéyje proizvolian smelt prijemnog koniénog zupéanika na njegovom vratilu, S leve ili sa desne strane predajnog zupéanika (sl. 05). 9" Sl. 010 — Dvostepeni reduktor sa vratilima koja se sekw no SL. O11 —Trostepeni reduktor sa veatilima Koja se sek 0.2.3. Reduktori sa vratilima koja se ukritaju Jednostepeni puzni reduktor sa puinim zavrtnjem ispod puinog zuptanika prikazan je na sl. O12. Varijanta ovakvog prenosnika sa puznim zavrtajem iznad putnog zupcanika vidi se na sl. 013, a sa puznim zuptanikem sa strane puinog zavrtnja na sl. 014, Sl. 012 — Pusat reduktor s2 putnio zaveinjem iapod pul- "0 Dvostepeni pudni reduktor kod koga je u prvom stepenu prenosa pukni zavrtanj ispod puznog 2upte~ nike, ¢u drugom iznad puinog zuptanika prikazan je na sl. O15. Putni reduktori izraduju se i u kombinaciji sa ilindrignim parom zupSaniks. Tada je obiéno prvi 10 stepen prenosa izraden sa pudnim parom, a drugi 2 cilindriénim parom zupéanike. Ovakav reduktor naziva se Kombinovanim, Si, 013 — Putni reduktor sa putnim zavrejem iznad pul- ‘hog zupéania oe Si. O14 — Patni reduktor sa_putnim zavrinjem s4 strane pudnog zuplanikaSL. O15 — Kombinovani dvostepent reduktor 03. OBELEZAVANJE REDUKTORA, Obeletavanje reduktora vrdi se na razlitite naine, zavisno od proizvodaéa. Jedna moguénost obcle- Yavanja objaénjena je u daljem tekstu. U_ovom slugaju obeledavanje se vr8i primenom simbolitne ‘oanake sastavljene od slova i brojeva. Sloyna oznake na prvom mestu oznaéava tip reduktora. Oznaka na drugom, trecem i éetvrtom mestu je brojéana i znaci: ona na drugom mestu broj. stepena prenosa, nna treéem mestu meduosno rastojanje osa ulaznog ialaznog vratila, izradeno u centimetrima, u nomi- nalnom iznosu, a na Cetvrtom mestu prenosni odnos. Oznaka na petom mestu je opet slovna, u_vidu razlomka, i pokazuje medusobni polo2aj ulaznog vratila i izlaza izlaznog vratila, Za slovnu oznaku na prvom mestu usvojena su dva slova i to: PH — reduktor sa paralelnim vratilima u horizontalnoj ravni, PV — reduktor sa paralelnim vratilima u vertikalnoj ravni, RH — reduktor sa vratilima koja se seku u hhorizontalno} revni KV — reduktor sa vratilima koja se seku uw vertikalnoj ravni, WA — reduktor sa putnim zavrinjem iznad uénog zuptanika, WB — reduktor sa putnim zavrinjem ispod uu&nog zuptanika, WS — reduktor sa putnim zavrtnjem sa strane putnog zupéanika, i PL — planeti reduktor. Oznake na drugom mestu je za jednostepeni reduktor 1, za dvostepeni 2 i za trostepeni reduktor 3. Za koaksijalne reduktore oznaka na treéem mestu data je nulom, Oznaka na éetvrtom mestu je iznos prenosnog odnosa. Oznaka na petom mest sastoji se od kombinacija slova L i R, gde slovo L znaci da je vratilo s leve strane ,orijentisane kucice”, a R sa desne strane. Na primer: Dvostepeni reduktor s4 paralelaisy vratitina horizantalno) aval, medvosnog rastojania osa wznog 1 ialaznog vatila 4450 mm, prenosnog odnosa #=20, sla 2zom na levo} strani ulaznog Weatlla | ilazom na sno} strani Felaznog veatila, ima ova cunaku DH 2 45 20 L/R Ova) redukior iaveden kao Koakstjalai imao bi oanaku PH 20.20 LIR ‘Kada bi ovaj reduktor imao jedan wlaz se desne strane i dva falaga mao’ bi oma PH 245 20 RILR Oznaka na tregem mest kod reduktora tipa KH i KV znadi meduosno rastojanje osa_cilindri¢nih parova zuptanika i to za trostepeni reduktor rastojanje osa prvog i poslednieg cilindriénog zupéanika. Za jednostepeni reduktor tipa K ova oznaka je nnula. Oznaka na petom mestu odnosi se samo na izlaz izlaznog vratila, dok je ulaz kod orijentisanog reduktora uvek ispred posmatraca. (sl. 016). Sl. 016 — Orijentsani reduktor 2a vratiia kon se eoku (tip KT omataes ulazno, «TT flazno veal) Na primer: Dvostepent reduktor st veatitims Kola se eeku i lege" horizontaino) ravns rastojanja. na paralclnih, vrai A=S00 am, prenosnog“odnose #=20, 8 dv luxe, ima ‘emake KH 2 50 201.8 ‘Analogno, oznaka puznog reduktora imace ova} simbol WB 4 25 12/1, lo mnati da se radi o jednostepenom pusnom reduktora sa udnim zavienjem ispod putnog zupeanika Coznaka.B)y me duet “stata 250. mm, preoenog soe fs inlazom 4 leve strane(04. OSNOVNI PARAMETRI REDUKTORA 0.4.1. Prenosni odnos Prenosni odnos reduktora je odnos brojeva obrta ulaznog i izlaznog vratila. Kod reduktora je prenosni ‘odnos uvek veéi od jedan i po pravilu je standardni broj. 0.4.2, Meduosno rastojanje ‘Meduosno rastojanje reduktora sa_paralelnim ‘vratilima je rastojanje osa ulaznog i izlamog vratila. Kod reduktora sa vratilima koja se seku daje. se samo meduosno rastojanje osa cilindriénih zuptanika.. Kod puznih reduktora to je najkraée rastojanje osa ‘puinog zavrtnja i punog zuptanika. 04.3, Snaga reduktora Pod snagom reduktora podrazumeva se_nomi- nalna snaga Koja odgovara onom maksimalnom ‘optereéenju, Konstantnog intenziteta, koje reduktor mode trajno da prenesi. 0.4.4, Iebor reduktora Trbor reduktora vili se na osnovu_nominalne snage Pay koja se u konkretnom sluéaju proracunava a osnovu snage konzumne matine Pi, karektera rada motomne i konzumne masine, i dnevnog trajania, pogona. Utica) karaktera rada motome i konzumne Jnatine i dnewnog trajanja pogona obuhvaéen je faktorom radnih uslova K. Podaci o ovom faktora dati su u tablici O1. ‘TABLICA 01 Faktor radnih wslova K Dnevno_tajanje_pogooa u_tasovinn ‘Karakter ada sarees oral onmumne masine 1 Peg ee eo eae ee Miran mad T os | o7 | os | 20 | a2 | us tn of | 08 | os ) a | one | ur ‘Rad ot lakim wdarima T ors} oss] no | aa | 13 | aes 1 os | 09 | ar | a3 | ae | 20 [Rad oa otetnim uderima 1 os | wo | 1a | aas{ as | us i | obs) om] as | ous | oue | 2 ‘Rad 8 jakim udarima T yo | as| ta.| a4 | ar [ at 0 m | tz | tas] nr | a | 2s Rad sa velo jakim udarima 1 wis | a3 | 14 as | 225 Melee al za | 28 ‘Napomena uz tabla O1: Oznakom T oznaseno zibilno opterecene, Podactw tblici odnote s© ma poss [ pogona pomoca vikeilindnéaog motors sa unutrala) teeba povetat 2a oko 20 procenata. je jednosmerno opteretenjey a a IE ever ‘pomocu clektromotora lt turbine; 24 shu im sagorevanjem podatke ix ablice TABLICA 02 ‘Klasifhacia honzumnih matina proma harakters vada EEE a ete glee erence eee ‘Karakter rida konzumne mabine ‘Konzumae mafine Mina rad falice a ‘Madine kod kojih je polani moment Mp2. ‘Maontases, 130, BE, davai, elekriéai generator, ‘brine pumpe, Konveer, Sumparske matize,sortirne ‘maine, mafine 24 nametanje hare | ceuloze, me- Sa Konstantaim opesrecenjen. etaostiy centrifuge, akasth cansporterh Rad s Iakim wdarima ajenjem, | pranie w nde ‘Matine kod koji je polazni moment MpsurnS22. Manatstny Kio, ape, surbokompresori, Rutove da ‘Valle, maline 2a suvianje ima alatne mafine sa ra {him kretnjem, tansporteri sa neravnomerim pu- “dobost za Eitcenje u Livnieama, maine 2a {ekataim fabrikama, metalice 1 hemisko) n05, PLANETNI REDUKTORI Reduktori kod kojih se izvesni zuptanici obréu oko svoje ose i jo¥ oko neke druge ose zovu se planet- nim, Na sl. 017 prikazan je par zupéanika 1 i 2 sa Iediftima u nosatu N. Ukoliko je nosaé N nepokretan, szupéasti par predstavija obiéan jednostepeni reduktor, medutim, ako se nosaé N obrée oko ose zuptanika 1 ‘obrtage se zuptanik 2 oko svoje ose i oko ose zup- Ganika 1. Kod jednostepenog planetnog reduktora ‘mupéanik 2 spregaut je ne smo sa zupcanikom 1 vet isa zuptani Gl. 018). Zupéanik 4 vezan je za stator i ne mote da se obrée. se i muptanik 2, kao prijemni, i, zahvaljujuéi sprezi sa zuptanikom "4 prisiljava, posredstvom svoje ose smeitene u nosatu N, i nosaé da se obrée. Snags (castavak tablice 02) | Karakter rada konzumne maline | Konzumne matine Rad sa osetnim wdarima ‘Madine kod koji je polazni moment Mpa 2.5. ‘Mooinant H80, Df.» elevator, mabine’ at obndy Seman te Sea a ae | Seereesie ae ieee oe | SEAN aah coe Rad sa jakim vdarima “Maine kod kojihjepolaznimoment Mrs ™=(2.8= Meomminy, 480, pF, prese, maline 22 prosecane [iktideanie vallaonkt sunovi za olovo, drobilice, ‘are, bullice w industri afte, stolovi za provia- {enje dice, Klipne pumpe a lak zamaleima, otvo- rene malice 20 gum. Rad sa velo jakim udarima ‘Matine kod kojhjepolazni moment Miens™(3+33) ‘Miumnany E20, opr.» crobilice 2a kamen, genera | ton!“2e“zavarivanje, velit 2a valanie gum, gateri, ‘alaonigh stanor!y Seki oa oprugama, pese sa kt | Gentrims, prese ia. briketianes prose ma larada [_Sials tnsporert vant ‘Napomena uz tablicu 02: Navedeni podaci su orientacicni. Zavisno od nominalne snage, prenosnog oaose | dejenog polotaja vratla ve se izbor redultora ha osnovu Katalogn proizvor Eig il ge redultor konsteife sa madin objtnjen u daljem tekst, Pri tom bro} stepena prenosa ‘avis od viste reduktora (vidi tbliew 03) TABLICA 03 Prema’ odes ravens od stepenaprenasa oucamn | demnapnt | Bo | oa rere earn Reduktor s2 paraelnim vetilima Reduktor sa ventilima koja se seku| i=2=5,5 5225250 Puni redukior Putni reduktor, kombinovan Plnetai reduktor kom 4 sa unutranjim zuptanjem Prilikom obrianja zupéanika 1 obrée se u tom slutaju prenosi preko spojnice Sy i vratila T na zupéanik 1 pa preko zuptanika 2 i njegove ose Sl. O17 ~ Zupfarti par vezan nosatem NV Btna nosat’ Ni spojnicu Ss Koja snagu prenosi dale. Prilikom prolaza snage kroz reduktor bro} obrta se seducira u odredenom odnosu dok se obrtni moment poveée pribliéno w reciprotnam odnosu. Ova} odnos je neSto manji od reciprotne vrednosti prenosnog odnosa zbog gubitaka snage u reduktoru. ‘Odnos snage zuptanja prema celokupnoj snazi zavisi prema tome od prenomog odnosa i krece seu granicama od 0,555 do 0,91. Na osnovu ovoga ‘mote se zakjutiti da su zupSanici planetnih reduktora Ianje optereseni od zuptanika ‘obiénih reduktora jednake snage i jednakog prenosnog odnosa. ue SL 018 ~ Princip rada planetnog prenosnika Radi Sto racionalnijeg_ iskori8avanja_prostora snaga se kod planetnih reduktora redovno grana sa jednog sunéanog zupéanika 1 na vie satelita 2 (obiéno 3). U tom slutaju, kod dobro izvedenih Konstrukcija, svaki satelit prenosi 1/3 snage, ili, uopsteno 1/Z snage, ako je sa Z oznacen broj satelita, Kod obitnog zuptastog reduktora_celokupna snaga prenosi se zupéanjem. Kod planetnog reduktore, medutim, usled jednosmemog obrtanja nosata satelita i sunéanog zuptanika deo snage prenosi se na sliéan nagin kao pri preno’enju snage pomocu zupfaste spojnice. Ona} deo snage koji se prenosi Kao kod obiénog reduktora nazvace se snagom zuptania, a ona} drugi deo, koji se prenosi na na ao kod spojnice, snagom spajanja. Prema tome je ccelokupna snaga P jednaka PoP, +Py ili Rm =FLR, (m9) +P Rary Gde je: P — celokupna snaga koju prima reduktor, Py, — snaga mupéanja, Ps — snaga spajanja, F, — sila na obimu zuptanika 1, R, — polupreénik kinematskog kruga zup- Ganika 1, ny — broj obsta zupéanika 1, i ng — broj obrta nosata satelita N. Odnos snage spajanja_prema celokupnoj snazi dobija se iz gomie relacije i iznosi PyP=ngin, PyP=1-1fi fi, odnosno 4 Prenosniodnos planetnih reduktora mote se odrediti na vide natina. Ako se npr. zamisli da je rhosat sotelita N’pomeren 2a ugao 0 zuptanik 2 bige zaokrenut 2a ugao 8. (s. 019) Pri tom je Reo RB, odakle je —Ryo/Ry. Kada se zupeanik 2 SL 019 ~ Princip ada jednostepenog planetnog.prenosnika w vezi 8 odredivanjem prenosnog.odiosa zaokrene 2a ugao B zaokrenuse se zuptenik 1 2a tugao a 2a koji vati odnos RiB—Rya. Odavde je —=RyBiRy. Medutim, ugao zzokretanja zupSanika | je veti jer se prilikom zaokretanja zupéanika 2 2a ‘ugao B zaokrene i centralna linija zupéanika 1 i 2 ‘za ugao o, tako da je ugao za koji se zaokrene zuptanik 1 jednak’a-+9. Prema tome se prenosni odnos do-bija kao odnos uglova za koji se zaokretu zuptanik 1 i nosat satelita NV i iznosi Ovde su: Ry, Rq i Ry polupreénici odgovargjucih kkinematskih krugova zupéanika 1, 21 4, 8 4, i ay brojevi zubaca zuptanika T i muptanika 4, Kod dvostepenog planetnog reduktora (s1. 020) zupéamik 2 évrsto je spojen sa zuptanikom 3, (apr. ‘ova dva zupeanika izradena su izjedna). Zupéanik 2 spregnut je kao i kod jednostepenog reduktora sa zuptenikem 1, dok je zupéanik 3 spregnut sa ne~ okretim zuptunikom 4 tako da je sada ugao SL 020 — Princip rade dvostepenog planetnog prenosnika w veal sa odredivanjem prenosnog.odacea za koji se zaokrene zuptanik 3 kada se nosat satclita omeri za Ugo o, jednak y=Ryo/Ry. S obzirom da su zuptanici 2% 3 Evrsto spojen! bige uglovi Bit jednaki, pa je Ryy-=Rya, odnosno «—Ryy/Ry, Ugso zaokretanja zuptanike | iznosi pri tom kao i u pret- hodnom slutaju a+o, a prenosni odnos i joste dnosno Pat ye Peay 14 21% +m eR jy A084 0 Ry af Vilisov (Willis) postupak 2a odredivanje _pre- nosnog odnosa zasniva se na Sinjenici da je ugaona braina elemenata planetnog reduktora jednaka zbiru ‘ugaonih brzina obiénog prenosnika i ugaone brzine nosata satelita, Ako se pretpostavi da se ceo reduktor obrée ugaonom brzinom nosaca satelita, jednakog intenziteta ali suprotnog smera, postiéi ée se efekat kkao da nosat satelita stoji nepokretan. Tada ée za sve zupéaste parove vafiti odnosi suzen Rs 2a sluéaj obitnog sprezania eney R R_# =F _#1 2 sluts) aprege auptanika oa a i sprege upc zupéastim vencem. ‘Napisu li se odgovarajuée jednadine za sve zup- caste parove nekog reduktora i pomnode li se medusobno sve leve i sve desne strane tako dobijenih jednatina dobiée se odnos predajne i prijemne lugaone brzine, tj. prenosni odnos. Za prost planetni reduktor parcijalni prenosni ednosi su ovi Mnotenjem levih i desnih strana dobija se a, s obzirom da je @,=0 dobija se Ph 144, kao i ranije. Za dvostepeni:prenosnik Vilisov postupak daje a 5 obzirom da je @y=o, i o,=0 dobija se yoy ee On F884 4 odavde On ayy 84 os ts Stepen iskoritéenja planetnih reduktora. dobija se na sliéan natin kao i kod obignih reduktora pod uslovom da se sve brzine svedw na nosad satelit, Poredenjem gubitoka trenja za obigan i za. plav netni reduktor dobiia se Panes —Prag=Pe=FiRyr [30 (1—n, 70 planet ni redtktor, ‘odnostio Paras PanasPy=F Ram xn /30 (1 ~nq) 20 bien redultor, Ovde je my. broj obrta m, sveden na nosaé satelita Nt) za sluta) Rada nosat N stojta zuptanik 4 se obrée. Tada je m,y—m—ny. Uzimajuel ovo 1siskoriféenja 4 gbris dobija ee ween fameda repens lanetnog reduktora u ovom oblileu obitnog i pl ‘te to H(l-+ 10h Kako je drugi sabirak uvek veti od nule to je i np>me- __ Pri izboru brojevazubaca zuptanika u planet- nim reduktorima moraju biti zedovoljena tri uslova. Prv se odoosi na mogutnos, sklapanje i da bi ovaj usloy bio zadovoljen treba da je aytyeMZ Gde je M ceo broj, a Z broj satelite. Drrugi uslov odnosi se na koaksijalnost zupéanika 144, Prema ovom uslovu trebe da je za jednostepeni nontiay 4 2a dvostepeni reduktor secayhagtay ‘Treti uslov odnosi se na moguénost smedtanja satelita i prema njemu treba da je aa<(eytey sin (@/Z)- Pri proratunavanju planetnih reduktora javljaju se izvesne specinost. Zupéanik 1 spete se jena. sled dejstva centrifugaine site Koja se inva ei obrtanju satelita oko zuptanika 1. Broj obrte sate~ Tita ma jednak je Ovaj broj obrta merodavan je pri, proratunavanju letitta satelita, Da bi se obezbedila ravnomerna podela snage na sve satelite, savremeni planetni reduktori izvode se sa tv. lebdetim zuptanicima 1 i 4. Ovo znadi da zuptanik 1 nema svoja lefiita i da je slobodno smeiten izmedu satelite, Zupéanik 1 vezan je sa spoj- nico S, pomoéu odgovarajuée zuptaste spojnice koja Sl. 021 ~ Planetni prenosnik + lebdetim tunéanim rupfanikom i samopodelijvim nazuptanim vencemmu omoguéuje zauurimanje najpogodnijeg polodaja u radu. Zuptanik 4 snabdeven je sa svoje spoljne strane zupcima koji su spregnuti sa zupcima dréaéa isto kao kod spojnice sa zupeima, Drdaé je na sliéan natin vezan za stator reduktora (sl, O21). Na taj je natin omoguéeno da zupéanik 4 zauizme najpogod- polodaj kako bi se kompenzovale sve eventualne sgreSke nastale pri izradi vedultora. Kod nekih konstrukcija zupéanik 4 ima umesto zubaca #lebove u koje se stavljaju Gepovi od gume, slitno kao kod elastignih spojnica (31. 022). DETALS. Si, 022 ~ Civije od gume 2 elastin verivanje nazupsanog. ‘venca se kuticom redutora Primer 01: Vilisov postupak mote se primenit na bilo koi tp planet nih prenosnika, Nas 023 prikazan je Hampedjov (Humpage) reduktor sa $ konitnih zupZania. ZupZanik 1 prima snagu od ‘motorne matine i predaje je pomocu zupéanika 4 dalje,Penos ide ovim tokom: zupéanik 1 spregnut jes zupZanikom 2 (3 teltom) Koj je epeegnut sa nepokretnim zupéanikom 3. Zupéa rik 2 Emo je vezan s zupéanikom 3 zajedno #njim smedten Je-m osorin| notadasatelta W, koji se uled epee zupéanika 1, 215 obrée ugsonom brzinom uy. ObrtanjenupZanica 3 pre ‘oti se na zupéanik 4, Kofi je ublinjen ma vata noeséa matelta 1.023 ~ Shem reduktor iz primera 01 Zadatak Je da se 22 zadane brojeve ubaca mupEaniea | zadanu ugaonu brzinw zupéanika 1, uklnjenom na watt I, of- ‘edi ugaona brzina vata I! prenosni odnosredaktor, Podaci: wy 200rad's *,, = 20,2, = 65,25 "20,2, = £3512, «75 2)" Prvo se posmates sprege zupéanika 1, 2 4 radi odre- ivanja ugaone bezine nosada satelita,Prenosti odnos spregezopéanika 1,215 Je casey 4 Prema Via je fe Sac | 200— ow GON Om ay Coda fe toy = 38, rdf ') Zatim 4 posmatrasprega zupéanika 1, 2,3 Prenosni odnosje 2 ova spregu erences cas a2 5.69. 200 38,1 . : = 568, we” 8 dake je wo, = 9,65 ads! Zoak + lapred ugsone brane «2, znadi da se wate 1iMobeeuuistom smer. ©) Celokupa! prenosni odnoe 200 ee Sp 7 2 [Navedeni prenosnikspada grupu koaksjalnh prenosni. Primer 02: Slotenkplanetai renosnik,prkazan ia sl 024, sstojt se SL 024 ~ Shema reduktora x primers 02 co test mupéanika, nosate satel | tri vrata, Zupéanik 1 spregut je pomosu zupéantka 2, slobodnog na rai I, sa n0- sagem stelita N. Zupéanik 3, uelinjen na vail lu spre je ‘a rupZanikom 6 pomota para sateitaih zupéanixa 4S, dobod- nih na osovini nosida. WN, Ix sl. 025 vidi we da fe, = wp 1) shuéaj da je watilo HI nepokretno (2 tay oy Os FON Ly = OH tea Ge bith ugaona brzina vata ako Je ugaona bezina vata T= 100 rad Prema Vita je os 75-100 = 75 nas je CE 2) slug da je vatlo I nepokztro, a vaio IH se obeée ay nen Bate fogonom brzinom wy = 30 rad -# paae tat ‘upiona bina wail ‘Prenosni odnos zuptastog para 1 | 2 dat je ovom prostom fo, =~ 4,67-30/2,18 =~ 5095 ad-# cama 3) kolita je ugsona brzna vata II ako se rata 1 TL en x jbiéa wr istom amers ugtonim braiama Woy = ye 2h = 2, odakeje oye Zt oy ms eee foqnitiaen cn 30 rad 3 Kad se dobijeni podatak 28 toy, wvet w obreae 2a pre- og 1/461 (05 ~ 275 04) = UIA STC A,TSY 3 nosni odnot i, obi s© meduscbm zavisnost ugtonih zing fodnosno ugaonih brains eatila «yoy, | Oy, A 12emes ts 1 orem oblku 4 Kolika je vgson brsina vrata I ako se vata 1 i Il obrcy suprotnim smerovina tako da je, = 30nd-5 67 0g #2.]5-(- wy) sole Jo 2g = 241 = = nds aa ‘Zoak +, odnosno — wrezulata proraGuna ulazae dase 1 datom primera je usojeno da je # = 18, 25 predajn | prijemno vatiloobséeu istom sme (zaak +), e605 01 z, = 40, Obrazacza wy, ssovim podscima ou suprotnom smera (zak —). ‘Orakvi prenosici, kao ovaj & primeru 02, nalaze na pri ‘menu Kod dizalica, Radi blokiranj pojedinih vrais (w = 0) ‘rata 90 seabdevena kgnicama, ya se blokiranjem Koénica joutitu Eejene promene brain, odnosno smerova obrtanja po jedinih vata, 1, £467 0, #275 0 Pomotu ovog obras mogu 36 relat azn shtajevi pr rene datog prenosnika ito: LITERATURA 1. Nignann, Gu: Maschinenclemente, Zweiter Band, Springer-Verlag, Berlin (Gottingen) Hei Adelbergs 1961. 2. Trboject, M. D.: Reduktori, Navina Kajign, Beograd, 1952. 3, Detat Malin, RasSot { Konstrurovanie, Speavotnik, tom 3, Mainostroenie, Moskva 1969. DUBBEL, Tascheabuch fie den Maschinenbas, Springer-Verlag, Beslin, Heidelberg, New York, 1970. S. Shingley, J. .: Kinematic Analysis of Mechanisms, 2nd Edition, McGraw Hil Book Company, ‘New York, St. Luis, San Francisco, Toronto, London, Sydney 18Mr MOMCILO R. JANKOVIC, dipl. ind 1, POGONSKI ELEMENTI Pogonski elementi reduktora su zuptanici i puini zavrtanj sa puinim zupéanikom, $ obzirom da se u gradnji reduktora primenjuju. zuptanici za paralelna vratila (cilindritni zupéanici), zuptanici za vratila koja se seku (koni¢ni zupcanici), sai parovi za vratila koja se ukrétaju, i s obzirom da se svi ovi elementi po svojim geometrijskim oso- binama bitno razlikuju posmatragemo ih odvojeno. 41,1, ZUPCANICI ZA PARALELNA VRATILA od cilindrignih zupéanika 2a gradnju reduktora najvige su u primeni zuptanici sa helikoidnim (kosim) zupcima, kao i zupCanici sa strelastim zupcima, dok se zupcanici sa pravim zupcima zbog velike neravaomemasti u podeli opterecenja i Sumnosti w radu rede primenjuju i to iskljutivo na sporohod- rim veatilima. Pri svim razmatranjima posmatrage se uvek par zupéanika (zupéani par), bilo da se radi o konstruk- i, tehnologiji i izradi, montadi, eksploataciji ili zameni prilikom reparacije reduktora u pogonu. Osnovni geometriski parametri cilindrignog zup- Ganog para su: meduiosno rastojanje (4), standardni ‘modul zuptanika (m,), prenosni odnos (i aksijalna duzina zubaca (Z) si 1.1. Dopunski geometrijski parametri su: zbir bro jeva zubaca (2;-+#4), 2bie faktora pomeranja profila (e+) 1 ugao nagiba helikoide zubaca (8). 111 Meduosno rastojanje Kod zuptanika za paralcina vratila, kao i kod pulnog para za vrata Kola se kta, meduosno Bron je maivatnlgeometisht permetar od tie weltine avi 1 yelling. Cavog. prenostil (ceduktora). U veéini slutajeva meduosno rastojanje nije zadato_ pa ga konstruktor birs prema svom nahodenju ii ga izratunava u zavisnosti od drugih usvojenih: paremetra “Meduosno rasofanje mote da bude i uslovjeno (eadato) pau zavisnost! od toga Konstruktor irs, odnosno izracunava ostale parametre. Sl. 1.1 — Osnore geometriske mere cilindritnog zupéanog para sa helikoidnim zupeims 19U masovnol proizvodnii reduktora, za industrjske potrebe, grade se, u odredenom domenu snags, Keijueivo tipizirani reduktori, t) Gitave familije re- dduktora sastandardnim vrednostima meduosnih rastojanja. Na ova) natin omoguéena je unifkacia. veéeg ‘roja clemenata, w prvom red kutica, zupéanika, vrata i lista. Tz izraza za meduosno rastojanje nekorigovanih i korigovanih cilindrignih 7upéanika sa helikoid- ‘nim zupcima: odnosno hy. 608 cote vidi se zavisnost meduosnog rastojanja od ostalih geometrijskih parametara: Bebe C08 2.088 COS aay 21422. odnosno 20s za jedan zupéani par su konstantni; ovde je: a, — ugao dodimice u botnoj ravni a, — 20° — ugao nagiba standardnog profila prema Tarazi: JUS M.CLois xg, — gto dodimice u raduj inv #g,= are *) agastinve, A odnosno A, moze se izraziti kao proizvod ne- kkog broja Ci normalnog modula, Prema tome meduosno rastojanje je: A (A,)=Omg ade je 0-50 100 Za vebe snage pri manjim prenosnim odnosima treba birati i manje vrednosti za C, dok pri manjim snagama i veGim prenosnim odnosima treba birati voée vrednosti za C. Za velike snage pri malim prenosnim odnosima mogu se birati i manje vrednosti od C=50, dok vee vrednosti od C=100 treba izbegavati zbog poveéanja dimenzija reduktora koje za sobom povladi neekonomicnost U proizvodnji, a samim vim i vec cenu proizvoda. Poteljno je birati cele brojne vrednosti za C kako bi se izbegle razlomijene brojne vrednosti za meduosno rastojanje, a u cilju ito lakSeg merenja prilikom izrade i kontrole, vidi tablicu 1.1. likoidne zupce mote se usvojiti ugso nagiba helikoide B=(8—15)*. Vee vrednosti daju_veti stepen sprezanja, ravnomerniju podelv optereéenja, miran i beSuman’ rad 2upéanika, ali i veéa dopunska (aksijalna) optere¢enja letista. Date granice su kompro- mis povoljnih i nepovoljnih uslova. Optimalna vied nost nagiba helikoide je 6 11°. Za strelaste helikoidne mupce moe se usvojiti ‘ugno B=(25+-40)", a optimalna vrednost je B= 30". Zbirni bro} zubaca prilikom projektovanja moze se birati proizvolino, medutim, iz praktignih rezloga mote se izratunati iz izraza: th. ey-bey=2C cos Proizlazi da ée zbimi broj zubaca biti _uvek neito manji od dvostruke usvojene konstante C za yezu meduosnog rastojanja i standardnog modula ‘ma ako se radi 0 helikoidnim zupcima; ili ée biti Avostruka vrednost konstante C ako se radi o pravim zupcima. Podeljno je da taj broj bude neparan kako bi se sprezanje ostvarilo parnim brojem zubaca kod jednog i nepamim brojem kod drugog 2upéa- nike. U ovom slutaju lakée je postiéi da brojevi Tmibace ne budy medu sobom deljivi Sto je pred- usloy za ravnomernije habanje zubace. Kako je prenosni odnos 4-.="% iz usvojenog 2bimog broja mubaca exter mote se izratunati broj mubaca =~ +22, Dobijeni broj zubaca potrebno je zaokruditi na najbliti ceo broj, kako bi se izbegle vveée razlike stvamog od zadatog prenosnog odnosa. Kod standardaih reduktora zbimi bro} 2ubaca je Konstantan za sve zuptane perove éime je omogu- ena unifikacija veéeg broja montainih elemenate U gradnji reduktora primenjuju se 2upéanici bez korekcije, kao i Korigovani aupéanici, Danas se sve ‘Primenjuju Korigovani zupanici uglavnom dva razloga. ‘Korekcijom pogonskog zuptanika (odmicanje profila ms,>0) dobija se zubac koji je bogatije dimen- zionisan u korents, ito je veoma povoljno sa gledista Evrstoge podnodja zubaca. Pomeranjem profila moze se uticati na meduosno sastojanje bilo da se ono poveéava (odmicanje profla) Teblica 14 ‘Standardne vrednosti meduosnih rastojanja ‘Mere umm Premo GOST 2105-55 Jednostepeni 1 dvostepeni 700 125 [150 [175 [200 250] 300 | 350 | 400250 | 500] 5507600 1650] {(hoaksijalni) reduktori 700 |750 | 800 100 1200 7600 |1800 4001 ‘Svestepeni~ [prvi_stepen [100 [125 | 150 150.|200| 250 | 250 | 300 | 250! 400 | 450 500|600 1700 | reduktori ‘rugi stepen {1501175 | 200| 250 | 300350 | 400 | 450 | $00 {600 |700 | 600} 900 10001 Trestepen)[Bt#stepen —[100-|150-|160 {160 | 200| 250] 250] 300 250| 4004504 panei rug’ stepen | 150 |200|250|250| 300| 350| 0 pri Cemu mote biti x,20. Variianta sa xj<0 se veoma retko upotrebljava i tucba je izbegavat Pri izbora faktora pomeranja profila treba obratiti narotitu painjul na tain, kada se radio Korekeij zupéanika &iji su brojevi zubaca manji od graniénog ‘broja zubaca, 2a’ slutaj bez podsecanja, Kao i na San da na temenom krugu Zuptanika ne dode do olive siljaka, Preporutuje se da vrednost sax bade ona za koju Ge temena debljina zupea bith oko 0.2m. 1.1.2 Modul zupianog para U gradaji reduktora modul zuptanog para se proraéunava na osnovu poznatih obrazaca iz evrstoge oka i podnodja zubaca, prema datim radnim uslo~ vima, pa se aatim standardizuje (obiéno na prvw vest vrednost); ili se odreduje prema zadatom, ‘odnosno usvojenom meduosnom rastojanju, pa se za date radne uslove proverava stepen sigumosti ‘bokova ednesno podnozja zubaca. Preporutuju se standardni moduli iz reda standardnih brojeva reda R 40 i to: 1,25 1,5 2 2,5 33,75 44,5 5689 10 14 16 18 i 20mm (JUS M. Cl. 015). Teuzetno se mogu upotrebiti i vrednosti modula 357i 12mm koje ne pripadaju vrednostima standardnih brojeva, 1.1.3 Prenosni odnos Prenosni odnos reduktora je odnos brojeva obrta ulaznog i izlaznog vratila: # Kod tipiziranih reduktora prenosni odnosi su, po pravilu, standardni brojevi i to élanovi osnovnog. reda R20, videti tablicu 1.2. Stvarni prenosni odnosi su: 1,25+10 za jednostepeni reduktor, % +50 2a dvostepeni reduktor, 24.78 49+400 za trostepeni reduktor. Ovde se pami indeksi brojeva aubaca odnose na prijemne, a neparni na predajne brojeve zubaca muptenika. Kod pojedinih tipiziranih familija reduktora standardai prenosni odnost razlikuju se od stvarnih za manje od £2,5% pri i=1,25+4,5; za manje od 4% pri 725. Postavlja se pitanje kako treba raspodeliti ukupni, prenosni odnos po stepenima dvostepene, odnosno trostepene redukcije. Za standardne dvostepene reduktore raspodela prenosnog odnosa po stepenima prenosa mote se izvr8iti prema tablici 1.3 (GOST. 2185-55), pri Cemu se obezbeduje priblino jednak vek zuptanika za oba stepena, ukoliko je materijal pravilno izabran. Ovo vai uz uslov preporutenih standardnih vrednosti meduosnih rastojanja prema tablici 1.1 (GOST 2185-55), kao i za uslov jednakih koeficijenata radne Sirine zuptanika prvog i drugog. L a WarGans da 4 gde su: Z — radna Birina (aksijana dutina) mubaca, A — meduosno rastojanje. Pri ovome je pretnik gonjenog zuptanika drugog stepena D,, vedi od pretnika gonjenog zuptanika prvog stepena Dy, Pri projektovanju dvostepenih horizontalnih ne- standardnib reduktora raspodela ukupnog prenosnog ‘odnosa, uz uslov podjednakog potapanja gonjenih ‘Zuptanika u ulje za podmazivanje, moze se izvrSiti prema preporuci prof. A. I. Petrusevita , Ve i ceil inna Yg-—(0,01 +0,05) # odnosno i,-2= gde su: ij. — prenosni odnos prvog stepena, i — ukupni prenosni odnos, B — koeficijent koji zavisi od odnosa: koeficijenata raspodele optereéenja i dinamidkih sila radnih Sirina zuptanika kao i dopuitenih povrdin- skih pritisaka zupeanika prvog i drugog stepena. ‘Mote se usvojiti da je B=1,2—1,4. Veée vrednosti odgovaraju vetim vrednostima prenosnog odnosa Za dvostepene koaksijalne reduktore mode se usvofiti da je: jg JF-0,01+0,05) 5 odnosno Tablica 12 Reduntor fondardne vredhosti_ pr 5a. Fechostepent SET ROTIB 2 laa 2s] 281598 « iss 16.3170, 819 TO dvastepeni @ [9-0 |ni2|i23| ma [15 | 18 | 20 22d) 25] 20 31519551 <0 | 451 50 trostepeni [40 [45150] 5563 [71 [60 [90 |100]112 [125]1K0| 160] 180|200|226|250)260135 [355/200 aj, sobzirom na zahtev podjednakog potapania Takode se u proraéune mode uvesti i koeficijent jen suplaniha ule fa, podmenvnie, Zs ine niptaiapredstavion odeasom do 2 gon} ene ao Pre ‘5/1+i (podjednako potapanye u ue) | ~ 400 = 402.57 | LL4 Aksijalna dutina subaca S obzirom na ravnomernost u podeli optere- L Pod eksijelaom dutinom mubaca eva seit Prevorsnje se da odnos bude ceo bros spregnuta dutina zubaca 2upéanog. para, de au: 6, — notmalni koro, 1 promune zupdanita wwodi se korcient 4 — aksijaini korak, radne birine zuptanika predstavijen odnosom =~ 1020 za dobro obradene zuptanike na nedo- voljno krutim vratilima, Pri projektovanju reduktora mogu se usvajati vred- 4.<25 za dobro obradene mupanike na vratilima sa nosti za 4 prema tabli ‘krutim osloncima, ¥=30450 za tatno obradene zupéanike na krutim je = 1a ge 0a — obimna brzina zuptanika na deonom krugu. osloncima i vratilima Reblica 14 Koeficjent sine WT 020 | 025 | 030 | 0“ | 080 | as0 | 080 1120 i ‘brzohodni ‘srednjih brzing ‘sparohodn reduktori v2(8=25) m/s v=(2+10) m/s 123) m/s Nopomena uz tablicu: v= QHD (m/s)- obimna brzina zupéanika 2UY, promtune se tkode mote esti i odos = 2, gde su: emp Bae Dy — kinematski (deoni) pretnik pogonskog zuptania, ‘9=1 2a zuptanike sa pravim i helikoidnim zupcima, nesimetriéno postavliene izmedu oslonaca, 1,5 20 zupéanike sa pravim i helikoidnim zupcima postavijene na stedini vrata. ‘Ako se modul zubscs, kao osnovai_ geometriski parumetar jednog 2upeasiog para, proracuneva di- rektno, operisaée se Koefcijentom Y, a ako se pro- zafunavanje vi8iindirektnim putem preko meduosnog rastojanja ili preko kinematskog pretnika pogonskog zupéanika (Niman) operisage s€ Koeficijentom yy odaosno 9. 1.2 ZUPCANICI ZA VRATILA CE SE OSE SEKU Za. gradnju reduktora kod Kojth se ose prijemnog i predajnog vratila seku, primenjuju se konini auptanici i to sa pravim, kosim i luénim zupcima. Kao i Kod cilindritnih zupéanika i ovde éemo posmatrati zupéani par. Osnovni geometrijski parametri jednog konitnog zuptanog para su: koniéno rastojanje (Ri), standardni modul (om), prenosni ‘odnos () i aktivna dukina zubace (L) (sl. 1.2). Do- punski geometrijski parametri su: broj “atibaca (2:42, uglovi_podeonih konusa (8, i 8) i ugao nagiba zubaca @n). irom na to da se mofe usvojiti broj zubaca =; i da je prenosni odnos # zadat. Orijentaciono se mote usvojiti Ri=30m,.a u grunicama od 60 do 600mm. 1.2.2 Modul honitnog supéanog para Modul Konignog supcanog. paca se promcunae za onmom porate cbrnsc i Cds mea Richins ve vsednoty 1 to spolirs ml Om) Shad omit mad m,) Rosa dat sede eta vero: aan rose ose Kod koninih mptsika sa prvim zap peo rata eet oda py? pom spo mada: man gg ESO Vern ied pomunskog modsls tq pak atc} proecithog mates (my) kesh" fanih mubaca data je izrazom: my. Za prave i krwine ("ZEROL”) zupce ,,=0. Nekada se_modul zuptonika usvaja pa se 2a date radne uslove proveravaju stepeni sigurnosti bokova, odnosno podnoFja zubaca, Vrednosti prepo- ruéenih standardnih module date su u Clanw 1.1.2. 1.2.1 Konitno rastojanje Ako se ana standurni modul konitaog zupéanog parti prenosni odaot # mode se inraCunat) Konitno astojanje Ry= 0,50 Sm Vafres, 5 ob- 1.2.3 Prenosni odnos Stvami prenesni odnos j 72145 za jednostepeni reduktor, 2B54440 2a dvostepeni reduktor, fe =40 +300 za trostepeni reduktor. a Konitni zuptani par dolazi u obzir kod vite- stepenog reduktora samo u pryom stepent, dok se za drugi i treéi stepen primenjuju cilindriéni aup- Gani parovi. 1.24 Abtiona dutina eubaca Pod sixivnom dutinom zubaca podrazumera s2 deo spregaute velitine Konitnog rattojania, U pro- ratune se uvodi koeficilent dutine zubaca == =6+10, : : Vote vrednosti treba usvajati za precizniju i kkvalitetniju izradu zubaca, odnosno savrfeniju mon- tafu, Cesto se uvodi i koeficijent tea odnesno njegova. reciproéna vrednost: 0,25++0,33 — stepen punoée, +4, ako je vratilo sa kotr- za redukeije i>4, be 445 2a reduktore sa Kliznim letidtima. 125 Braj subaca S obzirom na to da se mote svoj Ri=30m fi da je Ry0,5 men JT inlazi da je Minimaini brojevi zubace sy prikazani su w tab- ; yagiba Fabaceae ni gis Pos | ae echos i | Minimalnt Broj Zubacd Zim T 7 7 7 15 5 5 Teszet 2 iB 1 Hi 3 2 0 3 ‘Ako se trati da fumnost bude manja, potrebno je da odnos #2 ne bude ceo broj; medutim, kod preciznifih prenomike, gde odstupanja od boinog mu ‘zazora treba da budu Sto manja, potrebno je da odnos * bude ceo bro. 1.2.6 Uglovi podeonih konusa $ obzirom na to da je osni ugao koniénog 2up- Zanog para koji se primenjuje za gradnju reduktora iskljucivo 8=90°, uglovi deonih Konusa su: Bisaretgl Bemarctgi 1.2.7 Ugao nagiba subaca ‘Ugso nagiba Kosih zubsca Konignih zuptanika nalazi se najéeSée w granicama Ba=20-+30, a ugto hagiba luénih zubsea najéeléc je Py—35% videti tablicn 1.5. 1.3 MATERIAL I IZRADA ZUPCANIH PAROVA. Zupéanici 2a gradenje reduktora izraduju se od Selika, Rovanjem i livenjem; w slutaju kada je ‘D>400 mm telo zupéanika mote biti od sivog liva iii od zavarenog éeliénog lima, na Koji se presova~ nijem naglavljuje venae.izraden od kvalitemijeg ‘lik. Od materijala 2a iamdu zuptanike za reduktore 1g obzir dolaze ugljenitno-konstruktivni éelici i to: Couss, Cosas, C0645 1 C745; delici za por olifavanje: €.1430, €.1530 i C1730, Za jako optereéene zuptanike primenjuiu se éelici za poboliianje i to Celik legiran silicjumom i manganom C.3230, ¢elik legiran hromom i vana- dijumom, C.4830, Selik legiran hromom i molibdenom C4732; a iz grupe Celika za cementaciju Gelicl legirani hromom 1 molibdenom C4720 i C.47a1, elicd legiraniniklom i hromom €.5420 F°C.5421, kao i éelici legirani hromom i mange- nom €.4320 i 6.4321. Za zavarene zupéanike u obzir dolaze materiali koji se lako zavaruju,i to prvenstveno uglenitno- Konstruktivnl éeliei €.0345 1 C.0445, kao i legirani delici sa mali procentualnim sastavom ugjenika, Pri iaboru materijala narogitu painju treba obra titi na twrdoéu, Za predajne zupéanike (pogonske) treba da je oko HB = (2000... 2400) MPa, a za prijemne zupéa- nike (gonjene) oko HB = (1600 ... 2000) MPa. Primenom raznih metoda povtSinskog_opleme njavanja, na povrini se moze postti i znatno veéa tv dca €ak HB = (4500 .. 5000) MPa Kompakmost gradnje reduktora nalate primenu szupéanika sa fo manjim preénicime i sa ito vetomdukinom zubaca. Za ovakve zuptanike potrebna je veoma precizna izrada, &to povecava cenu reduktora. Pri izradi reduktora éesto se vie polate na sigur- rnost i ekonomiénost u pogonu nego na nabavnu cenu, Zupci zuptanika 22 odgovornije reduktore obraduju se glatanjem pa se zatim doteruju_poliranjem na principu razradivanja. Tvrdoéa bokova treba dda je preko HB = 5000 MPa. Kvaliteti izrade zubaca za zupéanike reduktora su najéesée IT6, IT7, ITS i 179. Zupéanici do pretnika D=400 mm izraduju se kovanjem. Ako je D<2d, gde je d — preénik vratila nna mestu zupéanika, zupéanik se izraduje Kovanjem iz jednog komada sa vratilom. Za pretnike D>400mm zuptanici se izraduju livenjem. Oblik paoka ovih zuptanika zavisi od firine venca, odnosno od duiine zubaca. Glavéine upéanika sa_pretnikom D>2000mm rade se iz dva dela da bi se olakéalo livenje. Delovi se vezuju Zavrtnjima, a glavéine im se ojaéavaju navlagenjem prstenova ‘za pritezanje. Na dvodeina livena tela ‘zuptanika obiéno se navlate venci izradeni kovanjem ili valjanjem. U novije vreme veliki zuptanici izra- uju se sve Ge8ée zavarivanjem pa se na zavareni trup navlati venae. Za zupéanike s vencem naglavijenim presovanjem, treba raéunski proveriti presovani sklop, bez obzira na eventualnu primenu zavrtanja 2a obezbedenje veze. Pri ovim razmatranjima potrebno je uzeti u obzir i dejstvo centrifugalne sile na venac zuptunika, 1.3.1 Primeri proratunavanja supéanika Primer 1.1: Proratunat cilindritne zupéane parove dvo- sepenih reduktora prema fem prikasano} a ak 13 ‘Merodavna. soaga P~S0 KW, bro} obra ulamog va ‘lang = 1000 min~!, bj obrtaialeznog vrata 100 0, a) Koaksijalni reduktor Prenosni odnos: Ea aie 38 ‘Meduosao rastoanje: Usvajaiu ae cilindriéni zuptanici sa helikoidnim rupeima i ‘poritivnim koeficjeotom pomeranja profla 2a obs Zuptanika: ma tube cosy EF | 8 59 my — usvojenos ici ee ema scree usvojeno B=11°s eo B=0,98163 ca, 2-Agonh 2 Sco 2 An meet) hy tee _ 1620" _ 036397 23691, 5 oy20°2038 ‘osaies 7078546 0.93763 cosy 0937635 cong = 22270 40.937 oo = 092651 day 22°06'06" inv a,~inv 20°20" 0015714 inv aq inv 22°06 08" 0.020346 Faktori pomeraia profil inva in 0.020346~0.01 Pees as ee erm 606 Ala, | atte 0606 vavojeno 25 ay OS ottsme, am 7 1 aah 24= 05606 — y= 0,606 0,144 = 04625 Sina ruptania saison i asin aint usvojeno Hn2 (G0 brof); $=I6,52=33 pogontki mupfanik (3) €.4732 (Hl 195M, #8 MPa) Gonjeni xupéanik (4) €.3230 (HB = 2300 MP, 03f9 = =190 MPs, X= 7. MPa) 2750 MPa, O¢9* Usvaja se mazivo viskoznosti 7 sigumosti prowy” gajetenja. bokova Za ove podatke je: 0.092 Pas 1 stepen 15. eR noon SEEDER Ky Vit 0, 3 (gaa-aa-T0F ° 3,217-5,33-10" 33-23". 32,55 PoPage "M44 50-0,98—49 KW = 49-107 W =0,98163- 25Usvaja se standardat modul m=S mm Osovne geometritke mere: Medaosno rastojanje Ay = 50 m=50-5=250 mm icing mupéanika Ljm,=33°5=165 mm | L = FT a) dagen a e 62.250 1 320TH Proragun zupéanog para 1—2 S obwirom na to da meduosna rastojanja prog i drugog ‘para moraju iti jedaaka (Roaksijeai reckon) mora! modult zuptanih parova da budu jednaki Prema ‘roabuatom modal m,--3 mim raate se odreditt material L 7 Prvog upéanog pare ito ma Tats $165 za =25 938 ‘inemnatski preénik: Dy 18,568 mm 6222, (41) cont pte 8 Tima 2 1 6.22-$0-109-4,217-0,98163"-0,922 o BRIT 10F- 29-105 1 = 45027 ura 502 rm _ 31000 eta ea0 ose" soar $0.27 vo” ws Y= 165 5 Ke = 305 MPa KeKer=3.05-1,5 = 4,575 MP, Ovo} _vrednosti koefici- Za drugu variant = 1,52°1,5 = 228MPa odgovarao bi Eoik C.0545 sa K-25 MPa stepenom sigurnosti Ks A Lies, Ka 12 Usvaia se material 2a pobolfanie ico: pogonski zupSanie ()'ed G.r730" (B= 2430MPs, oy tog MPa. S48 MP) 1 gonjeni zupsanik (2) va) C1S30 (Hs 2060 MPa, can= 140 MPa, Ko “34MPA) (oidi {Hoy rabies 29) Osnovme geometriske mere: Ag 280 mm, L=Ymy 1655-825 a Dy=D4=118,568 mm, Dy=D,~381,832 mm Provera gvrstace Zupéani par 1-2: Material €.1730(6.1530 ania konsteuktiva odnos = ar obimaa brzina zuptaniba © bvaiterinzade zubaca ITT, Optereienje aupéania: Meas =Eaa Moy 1 2a P=Paes Ga (tablica 1.1 [6). Stvarai redukovani povrtinski priisak: Eke 47624217 sinde 0,7-0,1186* 3.217 41,03-1,11°0,808 SE = 283-108 Pa= 2,83 MPa sina? 12°16" E103 (tabica 1.4(6)) = Per Sep OIG 11 (ablin 1.5 (6) 28 24,3, Ep-0,808 (tablica1.8{6), Stepeni sigumosti bokova zubaca inte S11 ww teskn ke, 0, so zadovoiaa jer je famed A age reporusenih granica od 1,25 do 2,5 inbe_ 40-1 Rovian’ S01 41, sto tkode sadovaliava A o8 fog SMP mg 4 MPa (tablicn 1.6 (6D. Exrdy Ey=I (abiea 1.7 [6D. [Naponi u podnotia subsea Poaberbskate _8030°2,56°1,05°0,67°074 an = Se = 266-108 Pa co 10,0825-0,005| = 266 MPa 020 N Doge fu 238 ica L136) 5c 067 (able. 6)m0.7%8 (tablica 1.15 (6. (oboe 2,53-0,585, 236067 =2Mra oa _ 285 wn noni s oa 2s MPL Calica 1.6 (6D, Ovako velike vrednosti stepena sigumosti mogu se objasniti visokim vrednostima trajne dinamicke Gvrstoce podnotja zubaca, u odnosu na redukovanu ‘rajnu dinamicku évrstocu bokova pri povrdinskom pritisku, prema Kojo} je vrSeno dimenzionisanje ‘zubaca (legirani Gelici za poboljfanje i ugljenicno onstruktivni éelici). Kod legiranih éelika 2a cmentacia odnos $® je znatno 1 = obzirom na ove osobine materijala proizazi, dda je 2a proraéun zupéanika od ugljenicno-Ronstruk- tivnih i legiranih ms a 07 @ 118568 ¥py 22.22, Vpq 72,20 —faktor obika (tablica 5.1 10) Yq y= 0911 ~ faktor gla nagibahetikotnih mace (ablce 214110), ae Yee To apg 7 OSKBfaktor eka optesten 2030 F = Lk x, Keates Ye 6%" Soe coast Ft” og, AIRY Rea Bee YO Ye * .0925-0.005 1,66-1,03-2,22-0,911-0,588 = 39,58-10" Pa 9,58 MPa 22 «3948 77° 39220 tn 2 aga ferOrn yn 38 ‘Stepentsgurnostiw korent mubacs a%ekpx 201-1 Spy = Seu Tse | WONT _ 5.56>1,5, 80 Or 39388 sadovotava Orma ¥sKrx 200-11 Spqe Seine ts Ree. MES 510, so takode OF 3922 aadovotevs ‘Stepen sgurosti prema polevama pitings: KuxZnze sae suOras = 620 MPa (C1730), Opp 2 = 590 MPa (C.1530) (abla 5.4 1100) 2K By ~ faktor maz (abica 2.10 (10) Kyyx =1 ~ faktorvetitineobjekta Zp. =1 ~faktor obradene pomtine 2, #1 —faktor brine /®, wn Onn tutnze | Fa kiK eka Kua, ~Hewov ‘ritiak 2a zupoeu kinematskom pol. fa 1 +2 (gy ~0.9)(2z? —1)=1+2(0,975 ~ 0,5) 00,76" =1)= 1,69 faktor podele optereten na prove jednoviemeno spregnutih zubaca ee V waleg = V oaIO TT «0,76 ~ faktor stepena sprezanja Z, by = cose, te8 = cos 20°20'38"- tg 11 = 0.18226 p= 10 19°45" ~ ugnonagibahelikoide ma osnovnom cindy 1m = 3.217 — prenosi odnos 2 0.606 0.006254 p=11" / 0175-210-10" =0,192-10¢ 217? — fktor tustiénost materia 148, =B, + 210 GPa ~ modul eatignost za elie a Fn tate Sf yg, MiKo Ene Kup = 167-0192. 030 war 10!-0.76 1-1:1469-1.03 422 = 3335. ” 0.1186 3217 10" Pa = 333.5 MPa Stepen sigunost prema pojarama pitings KKixZaty 6200 ons Bc Bexley Mh use>ias, oy 38S ko zadovolans Ounm EK ux Zn 2p $90-4-1-1-1 Sq = enna Rex Zn Fe | SON a, to te mas tskode savor ups pr 3 ans * 290 MPA(CAT29), Opyng * 270 MPa (C3230) (abies $4 1100) 2-50-10°-098 253866 aassounes S86 b=165am, d, =118,568 mm Iya 16-2 w oa ars fie)-0 (1 3538670368 Kea: — +200,764-03) eg" O76 T=13 Kya 1420, ~ 0.5) 23? — 076? 121,39 16s n1s.568 Kept Kyg7 125 a = 14, Cablca 5:3 10) Ratunski naponi 25386 © o.165-0,005 1,3-1,25-2,22-0,911-0,588 = $9,46-10* Pa = 59,86 MPa OF” Fm KK Kea keg Fe Mp, tt. so46 220» seo2 mm Heroov pita rupee Kinematskom pol & eI one tnt Ze Ji KRY Rna kg “= 167 25386 0.165-0,1186 aa 0.192-104-0.76 1-1-139-1,25 9-10" Pa = 4189 MPa $00 MPa (C.3230) tums = 670 MPa (C4732), Ohnima: Stepen sigunosti prema pojavama pitingn sore a 81, ai89 Srna KL Kix 2m 2 600 Suet 43, obe On “89 ‘redoosti suv preporuéenim panicama) Deostepeni reduktor razvuéene honstrukeije S obzirom na Ginjenicu da meduosna rastojanja ne moraju da budu jednaka (najéese nisu), usvaja se veéa Sirina 2upéanog para 1—2 u odnosu na ona uprimeru pod a), a u cilju smanjenja modula, medu- ‘osnog rastojanja, kao i dimenzija reduktora u celini. Usvojeno je: £=33 me 2a obs zuptana para, material sa sve suptanike, kao i ostale polaane velifine iz’ primera pod 2) ‘Modul zupganog para 1—2: 4217-0 96165-0922 £0.98163 3/0722. 0.0039 m 3217-3,2-10"-38-23"-105 K fede je 24 C1730 Ka 48 “2s 32mm 1s ‘Unvaia se standardni modal m4 mm. Osnovne geometeiske mere: Ag 50 mg $0°4=200 ma La33 mgn33-4—132 mm, = 80884 1D, ~3,211-94,888-305,146 mm. 2x zoptani par 3-4 usvaaju se sve veltine iz primera a) ‘Provera Evrstoge nupéanika 1 i 2: Material €.1730/6.1530 truktivn odnos p= = fe Konstuktivni odnos @= 5 = sey x _ 00948-1000 ‘obimna brains 2uptanika p= 2H FOOSE OM sys @ ca ‘evaliter iarade zubaca TTT. Opterecenje zuptanika Magi= 476.2 Nin Swvacni redukovant povetinski pritis: itt 466s 4762 7 ainds ~ Troooas kao u primers 0} 41 5-1,11-0,808 ‘in 44° 1216 = 340108 Pe Stepeni sigumosti bokova zubaca Naponi u podnogju zubaca: Fou Gut fake _ 10046-256-115-0,67-0.774 os 132-008 = 29,05-10¢ Pe = 29,05 MPs 30 2M _ 24762 R, 24163. g046 5 Dr ~ p48 ater 9g 283-0585 1 Gees 95 236 Stepeni sigurmosti w podnotju nubaca: Provera stepens sgurosti prema DIN 3990/70 2upéani par 1-2: tins * 220 MPa (C1730), Opygya * 200 MPa (C.1530) (ables $4 (10)) 2p __2-50-10* cud,” 105-00988 10046 8 32mm, d, =94,854 mm Soe? 14-2 woa(ie = 04 (1 +=? — yo) 1.02 “ oat Aye ) of 10046704132 ) Sng 14 ue (labiica $6 [L0)); za dali promatun svn se ay = Ayer Kear ave Kya=1 +2 (a, 059252 -1)=1 +24 -05)(0,76—1)= aun KygtKyg 125 a + 2 -ar14, (ubtea 53110) et ae 2) OU Marea Raunt napont: 5 10046 oey= EL Ky ky Kpakyg Ye %p%e * Fg, SIR Kea Kea YE Ye - Gi32-0008 41,71,25-2,22-0,911-0,588 = 48,08-10* Pa = 48,08 MPa Yrs Ora omy = an08 220 «ang Mra 2.20, 222 Stepenisigumnostu korenu zac: rum ¥sKex 2204-1 or 3808 Set = 457, Ceuna ¥oKex 200-11 te ae 7 9 ae orzo pets 2a mupe u kinematskom pot: Fi wr O1n= Sao [RAK Kita 1,67-0,192; bd, ey : (0046 7 108-076 | arooma “HEM 1as: $3 = 367,6-10* Pa = 367.6 MPspant = 620 MPa (C.1730), Opa = 590 MPa (C.1530) (abtca $4 1101) ‘Stepentsgurnosti prema pojavama pings: Gina Eu Zn 2p 620-1 5, _ On 3678 Srnina Ku Kix ZR 2% _ 590-41 om 3678 Su ©) Deostepeni reduktor sa grananjem snage u proom sepenss prenosa Usvajaju se dva cilindritna para sa helikoidnim zupcima u prvom stepenu prenosa i cilindriéni upéani par sa strelastim zupcima u drugom ste- enu prenosa, Zuptani par 1-2: 23, 24-74, f= 3,217, BAU", xen 1=33 ma ‘Material C.1730/C.1530, 9-=0,092 Pa-s, v=. Zuptani par 3~4: ‘Unnaja be zbien bro} zubaca 25-434 06, Ay 50 may 20,63 usvojeno 25-21 Uiupni_prenosni Brojevi obra a9 4° 32173,143 = 1041 ma 1000 1000 min=5 Mm 310.8 mint ™ Sarno 99 mio ‘Meduosno rastojanje zupfanog para 3—4: Usvasia se cilndritai zupeanic sa strelastim zupcima i po- aitimnim pomeranjem profila za oba.zupéanika subs cos 2 estes con B-=0,8825. 100-0,88295, 7 =50.m, — usvojeno, =1,0149 in aay=inv 24°21'45"=0,027633 Faktori pomeranja proila Inve iow ay sete NE ts oon 001228 = STON SORTS asta __ 0476 Thee Te 282 0676~4-0676 0163-0513 Sicina rapt: ae Ee ggg E ene eeeae “ o vwrna se 3s Y= 669-320, 1°20 m ‘Lr ~ dutina mubaca na dely jedne helikoide L=21'=2-20m=40 ma ‘Modal mupéanog para 1~2: eI Tee mc RE 3 /622-35-10"-4 217-0, 98163-0922 $217 3,0 108-33-29"-105 =0.98168. 00031 m ‘Usvaja se standardni modul m,=3,5 mm Osnovne geometiske mere: Ag $0 mg 503 5-217 saa 3 mg = 33-3,5ee115,5 mm 2, 2-178 y= A FS 82,997 mm Dae Dyn De 3217 82,997= 267003 mim ‘Modul zuptanog. para 3—4: Usvaja se materi C-4732/C.3230, = 0,092 Pas, ¥= 15 [9 143-5,33-108-40-217-32,55 — 900408 m Fy = Panee Thun * 50°0,98 = 49 W = 49-107 W ose 06428 x mag, sala se standardnt modal mg Osnovne geometiske mere Ay * 50m, =50-4= 200 mm 1 = 40m, = 40-4= 160mm 31Ay _2-200 wa” 34344 1D, © 3,143:96,548 » 303.452 mm, = 96,548 mm a b. rovers erste zuptanika Zuptani pat 1-2 ‘Material C.1730(C.1530 onstrtivn odnos 9% = HE asa 2D, aa997 Dyn _ £°0,083-1000, cbimaa beting oa = 4,3mm/s sbimaa betina ruptanika 0= "= , serait tarade mubsca ITT. Opterotenje zupéanika: as-10 Mans =baba Mos = Ey Ey—2 1-1 238,1 Nm 108 Sovarniredukovani povrinski pritisakt Mea itt Atekals_ 2381 4.217 er Tint T4083" 3217 4115-1,11-0,808 sine 1716 23-10" Pa= 2,3 MPa Stepeni tigumosti bokova zubaca: [Naponi w podnodju zubsca: Poa Gabatal_ $737°2,56:1,15-0,67-0,774 =a 0,115-0,0035 ae 176MPa 2Myay 2238 Font =e sin on,” oes Ss 253-0585 ofa < - 1s.78Mra a 21,6 ‘Gutta 236-067 ‘Stepeni sigumosti w podaotju zubsce: ox _ 285 1308, 276 oom _255 t= 2 1358 18,78 Zuptani par 3-4: Macerjal €.4732/0.3230 L160 onset odnot 95 = sg 32 A,st)s Kealitet jarade zubaca ITT Opteretenje zuptania: $0:107-0.98 3255 Pn Eel Mam gba gh ‘Stvami redukovani povrdinskipritisa Meas +1, Atctate 15054 4.43 eDy Taine "y 65-0,0965" 3.143 hy 41,13-1,07-06662 sine 4330" 5-10" Pa = 5,7 MPa Stepent sigumosti bokova mubsca S obzirom da stepen sigumosti zuptanika 4 ne zadovo- Ijava mode se vvedit st] materiel 22 ob zuptanika. C4732 take di fe y==% = 1,40, medutim zadrtavaj se material C.4732/ o.230 Napoal w podnotj zubaca: baakeEefa_ 31200°2,51-1,13-065-0,79 ow = 6561 Bm 0,160-0,008 10" Pa = 65,61 MPa age Bites _ 2113084 ‘at = 31200 Bs” ones * paaeee a ae aes sn 231065 0a _380 6561 Provera stepens igurnosti prema DIN 3990/70 ‘Zupéani par 1-2: £220 MPa (C1730), Opa = 200 MPa (C1530) eum 2 2.2510? =. STN 4, 105-0083 b=11SSmm, — , = 82,997 mm ay-04(i+ 0") « o4(1+ =U — « rye AL Sranj0.ntssIo yo“ 11 um (ablen 5.6 (10)) 1 daj promadun usnjase gy = 1, Z_=0,76 Kean aylg 17 #1) Kya" 1204-0527? 1) =1420-0)(0,7677-1)= aan % 125 a Po SS a4, caea 530 ro" Kug 128 ma 2 = OS 14, cabins. ats 4,” R997 oe Ragunsti naponi Fy 3137 og fe ¥g¥e = St FO om, MR Rea Kee Ye 6% * ois5-00038 “1-1.7-1.25-2,22-0,911-0,588 = 35,86-10¢ Pa = 35,86 MPa Yea 220 0270p, <7 = 3586 2226 550mm, eerey 222 Stepen sigumost w Koren tubace: eum YsKex 220-1 Spy = eum ts Kx. | = 633, OF 35386 puma YsKex 20 Spy> aS 563, On 3554 Hercovpritsk za zupce w kinematskom pot: wt ALE Kia kyg = 187 242, fs = Zulu ze a ¥a, 2. 28 a nasaas 22 +0192-10"-0.76 234, 7 1076 Sriss-0088 3217 3174-10" Pa 317.4 MPa itis * 620 MPa (C1730), Onis = $90 MPa (C1530) Stepeni igurnost prema pojavarn pitings: ums KK ux Zz) 620-011 ee em on wT Oitime Ku Kix Ze Zp $900-1-1-4 4 = 7 =, na OH 378 a apenas 3-4 pty =290 MPA (C4732), Oya “270 MPA (C3220) 2h 2:50-10%.098 ye ER FBO soy wid,” 3255-00065 ‘6° 160mm, d, = 96,548 mm cura oS) na tw = 0585 Jou” M.nm (tblic 5.6 (10D, €g= 1,76 (bike 2.13 110)) Kpa= Ay€q* 0,585-1,76 = 1,03 . s fy tigate 2 Io cantasa oy Yoa= 21S, Ypq 216 (table 5.1 (101) 766 (abla 2.14 (10)) whee ase ieiea eines Radunski mapooi: R 31200 FE MK Ka kep Yep¥e © Or ay, IR re Re 0.160-0.008 “1,03-1,25:2,15-0,776-0,568 = 59,48-10* Pa= $9.48 MPa = Ops T= sgn AE «so 76 Ora= Ory ye ~ SAN TE = 580 Stepenisgumost w korenurubeca: OpimsY3Kex 2901-1 SB ey oF at Sruma Ys Rex 2101-1 Spqe “rune Taken | 20 re 39.76 ‘Hetcovpritsnk za rupee u kinematskom pol [¥ ws Om ZH 2u Ze Fg KK Kua Rug —— 7153-0192: 31200 403 1ot-o.716 rrtnétas 2 6 a, ‘nes ets sig” 22 10" Pa 4122. MPa Kiig™ 1#2@,-05)237—1)=14200,585 - 05). sone tas 2,- V wsiijeg = Why ~ cose, ted = con2Z" 408". 1528 = 0.49158 €0826°10°40"/1,76 = 0,714 by = 26710740" 33ates | 0616 28S 00777 i 9=28", Bin 8 Zeiss (eablica $5110) Ohta = 670 MPA (C4732), Opyng = 600 MPa (C.3230) Stepeni sigumost prema pojavama pilings KykuxZn2y_ SOV Spy = mime iknntn te | SON T a ain soot an EEE as, a2 ) Doostepeni reduktor sa grananjem snage 1 drugom sepenu prenosa Usvaja se cilindriéni zuptani par sa_strelastim zupcima t prvom stepenu prenosa i dva cilindriéna para sa helikoidnim zupcima u drugom stepent renosa, sa parametrima iz primera c). rojevt obeta: gma 1000 minh y= gama" 99 min “Torn sa atin 3/622P Gri)co +5 OE Maye os = 0.9033 m 3/639: 50-10 143-0, B8295-01855 =0,88295, A 143-0, 88295-0855 3143.32. 10%-40-217 105 vsvaja se standardai modal me: Osnovne geometrifske mere Ay 50mg 503,5=175 mm, L=40m 2A, _ 217 fet 3047 4479 yi Dp 3143 -84,479 =265,521 ma “Modul zupéanog para 3-4 0.0038 m csvaa se standardni modul m= 4 mm. Osnovne geometriske mere: ‘Ag 50 ig 50'4=200 mm, I= 33 y= 38-4—132 ma 34 Dy-#Ds~3.217 94,854=305,146 mm Provera dvrstode muptanika: ‘zuptani par 1=2: smaterjal €.1730(0.1530 onstruivnl odsot 9= = 2 Dp, ma = Dyn _ 7 00848:1000, (biranabraina mpSanibav aa @ scvalite ierade subaca ITT, Opteretenje zupéanita: Magis 416.2Nm kao w primer a). ‘Stvarni redukovanl povttinskipritisak: ye Mos S4L Atak 4782 eD; Fiat ~ i 6s.0.84s? 3163 EMER LOT 0662 65.108 Pa=2,68 MPa sna 4330" ‘Stepeni sigumosti bokova zubsca: oy Enbe SAN 130, ho 268 fostnfn _ 41-1 SE 14 Roraael gine Naponi u podaotju mubact: Pan Onbabe S11 13065-0 ge fanatalale MAM ASTLIOSS-O7 95g 0140-00035, 10" Pa = 30,96 MPa Mgrs _ 24762 = unm Fon dD, 0.0845 bata yoy 240598 ob. 5996 ESTE = 27,060mPe ‘dan Ean 2,51-0,65 Stepeni sigunosti ux podnotju zubaca: Zuptani par 3~4: Dyn _ 7 0,0048-318 eae @: 1,58 m/sKealitet invade zubaca 177, Optereéenje mupfaniea: Pa | 2s10%098 Mamata Mae By Ey Pw 1 SAO 5.9m my 831 “ nar 7 "30 ‘Stvarniredukovani porringk pitsa: 87 14-0098" Magy (41 4 Eek wtf 4217 3217 ‘ina = 478-108 Pa = 4,78 MPa ‘Stepenisigurnost bokova zubaca ovknke_ 81-1 = 167, 46. [Naponi u podnoaju zubaca $521-2,56:1,15-087-0,774 = 4s 013-0008 stot ma = 448 Po pment cee rT) aka 253.0585 oon gap OES 58.75 me ‘mate 256067 ‘Stepen! sigurnost u podnatju 2ubace om _ 38 oe 30 380 7.00, ¥ 48.88 % Provera stepena sgurnosti prema DIN 3990/70 Zapéans par 1-2 Otis ~ 220 MP2 (C1730), Opygsa* 200 MPa (C1530) (tables 54 110) we asou0t -4 228 aan 4,” 105-0,0885 = 140mm, dy = 84,479 mm 2 ot) «04+ aoa : — 0 1127170140 Fue osa7 Jye* 11 umm (tablica 56 110), €5= 1,76 Keai dy bq 0847196149, Z,= 0.014 Kiig™ 1 #2 ay ~0) (2,2 -1)=1420,847 0) one? 191,667 140 aro = 1,65,(abica $3 110)) R an rs" Ki Ky Ka Keg Ye Yip Ye = S omy 0,140-0,0035 1-149-1,25-2.15-0,766°0,568 = 40,07-10¢ Px = 40,07 MPa Yea OFa* OF, 26 = 4097 S = 40.26 MPa et Bas ‘Stepenisigumost Koren zubaca Ortim ¥sKex 20:01 Feces 549, ors 4007 Sruima Ys Kex Spyo “fu S Ore . m1 4a srotone fo 7 0, x = 339,310 Pa =339,3 MPs Stas" 620 MPa (C1730), —Opngyg = $90 MPA (C1530) (tabliea $4 110)) Stepen!stgurnost prema pojavamapitings on 3393 ° Sina Rize OBEN, am OH 339.3 ” ‘Zupéan par 3-4 Optima =290 MPa (C4732), Opyjqa = 270 (C3230) 2Py __228-10-098 14,” 33300085 15514 32mm, dy © 94,854 mm 35a Iya? na 14 (1+ 2— rot) = o4(1 + — 108 Fyb 1514/0132 = 0,706 11 pm (abla S610), = 1,7 Key: q= 0106-17120, Z,=0.16 Kya" 124-05) (227 -1)=1 #2070605) 0767-1) 30 > 12 nasa pos aa Kp" x © 14, (tain 5.3 10) Raunt naponi Ass KK Keakep Te Up¥e™ bidaleaet settee Neen} ors oma 1,20-1,25-2,22-0,911-0,588 = $2,41-10" a= S241 MPa +04192-104-0,76 = 395,9:10" Pa = 395.9 MPa Ojtins = 70 MPa (C4732), Spina * 600 MPa (C.3230) (ablca 54 10) Stepenisgurnostl prema pojsram pilings: mins FL KuxZn2y | 10111 Sy = raat KacnZy | SOUETE o, on 3959 Kekuxta’y _ SOOLLEL gg = Same Kur a a oH 3959 36 (©) Deostepen hoaksijalni redubior sa grananiem snage prema Temi prikazanoj na sl. 13.) ‘Modul mupéanog para 3-4 Usvaja se material 2a poboliSanje éelik €.3230 za sve aupéanike, $ obzirom na to da se zupei zupéanika rales u dvs sre saps zupénika Bis. Usyaia se mazivo vishamnostin'-0,092 Pasi wepen i+ gumont! peotiv gnjetenja Dokovn y= 1,5 nace EET, iegvetos o.98163- 3) 62ESTO-A DT OFA 0972 See = 00060 3217-467. 100-33-29°-32.85, paFetn, 4 Z-ophm24skw = 245-10" W, sobskom ae snag dei na aupdaie 313 467 Mra #467108 ‘Uren se standardai modal m4 mm ‘Omovne geometriske mere: Ag 50 ma-=504=200 mn, L=33 me=33-4= 132 mm 2-200 1 3a Di= 3217 94,854=305,146 mm 494,354 mm=Dy éarden cote, 1 imvro 622-25-10°-4,217-0,98163*-0,922 17-0004" 23-105, 4909 4909 19:09 | 9.09 975 wre. ¥ 16S S cbirom na toda su zupei zupéanika 1 dva puta uspre- ‘aise nupcimn nuptanika 2177 usvaj se tepen tigurmosti Po ‘iv gnietenie ry KeaKer= 2915-2 = 595 MP, ‘Usvaia se material za pogonski zupéanik €.3230 s« stepenom sigumonti v=X= 1. = 2,35, Ka” 3975 Za goniene zuptanike (2 1 2) usvaja se material C1730.Osnovne geometriiske mere: Ag=200 mam L=16S me=16,5 2d eT Dy= i: Di=3,217-94,854=305,146 mm=D; Provera toe supa Zaptani pat 12: Material €3220(0.1720 ‘Konstruktivni odnos Foo, Ne ee OD” 4.854 _xDyn_5-00948-1000 (bina bezna zaptaita 022 ® O07 100 5 ayy elite iarade subaca 177. Opcerstenje suptanita: ’ 10 Mea Esledlnm by bg So = tt 2381. Nm Swami redukovani povrtirki pitisak 238, a7 o7-09sas | 3.217 4:1,03-1,11-0,808 inde" 116" 297-10 Pa 77 MPa. Stepeni sigurnosti bokova zubeca: berSsEate_ $020-2,56:1,03-0,67-0,774 0,066 0,008 | Mog 2-238, Dy opsass 20 fraben_ 4g 280-0588 fata “236-067 Stepeni sigumosti w podnosju zubace: BOL i307, ye 2. 26 Zuptani par 3—4 Material €.3230 Konstruktil odnos @=- bina sna eptsita 0 2DE_POH IOS say ‘Kealitetizradeaubaca TTT, Optereéenje muptanita: Maymtaa Mam bgt = 152.1 Nm. Sevarniredukovani povetnaki pritisak: Mag itl AEE 1523 4207 DE i sin2e — 1,4-0,09485 = 3,217 _ A ASLN-0808 4 sof = 489 nae 1716 ‘Stepeni sigumosti bokova zubac: [Napont w podnodju zubaca: Poasbakskaf _ 15871-2568 | 0,132- 0004 5,9-10" Pa= 45,9 MPa, Moxy _ 2-782 Peat = 1571 » 0,094 ae 2,53-0,585 eno 45,9 Gon bee 2,56-0,67 Stepeni siumostiu podnotju zubsca: aod 459 140; Provera stepent sigurost prema DIN 3990/70: Zupéani par 1-2: Ortims " 270MPa (C3230), Oyama * 220 MPa (C.1730) 2 2:28.10 R ~ 2H. son od, 105-0,09885, b= 66mm, d, «94,854 mm a2 aot) = 04 (1+ ——— 10° '5020/0,066 37fya™ M1 nm (aia 561101 Kyat a1 fa* 0873 Kyg™ 1 #20, -08)277-1)=14200873~ 0767-185 0,7 abla 5.3110). ‘Ragunsk naponi Fu ek Keak y= a or KK Rea Kp Ye Yo Ve my Fee Taye 966-0008 1,48 1,03-2,22-0,911-0,588 = 3447-10" Pa = 36,47 MPA a 22s saa6mr ora OH AT on Stepen sgunostw kotena mae se, < crim YoYex 7001, Fe on Mar : poe Mima Yarn 201-1 fear ase Hercovpritsk 24 2upceu kinematskom pol Fc uel aun tetuts [Petrie 4217 gute vass19s- S35 = 315,68-10' Pa = 315,68 MPa Opti = 600 MPa (C3230), Chua * 620.MPa (C1730) (eabica 54 110)) Stepenisgumost prema pojvama pings AKL RuxZnZe_ 6001-111 Sy, = te EL x Ene, SO = 10, t on m5. K Kun ZaZy 2011-1 « Setin Ke Kx 2eZy | S200 EET 1 96. 2 cH 3 Zopéani par 3-4 = 270MP ones rims (C3230) (tablin 5.4 (20) 2Pn __2:25-10°-098 nd, 32,85°0,09485 1st N 38 10 =a 15871/0,132 11pm (eablica $6 [10)) Ka = 41° €q* 0699°1,7 = 19 Kia" 1+ 21@,- 08112771) 1 #210699 ~ 0.5) (016-1) =1,29 om, Kygt Kug 2 11S = oe ae 4,” 9456 (aabicn $3 (10). Re€unski naponi: F 1se71 foie RGR Rea Regt ae a ym, TTA FEBEETE ©” 4132-00008 4,1944,15-2:22-0.911-0,588 = 489-108 Pa = 48.9 MPa ra 2.20 Opg* Ops <= 48.9 — = BAG MP 4 22 Stepen sigurnost w korenu rac Ornins Y3KeX _ 27051+1 Seqn Suma aRex MON 5a, 7 On a9 Crime YsKex 20:01 Spqe “EEMLEAER <= 587 ¥ Ore aaa Hercorpritiak 23 2upcew kinematskom pol Lai iBone ut one 2202 Ry Ky Kya Ry t= 167 un Zaznze fp, KIRK Ka 382.7 MPa 382,7-108 Pa Ghnims * 600 MPL = Opie (C3230) Stepenisgurnosti prema pojavama pitinga rns Ki Xx Zn 2y 4 327 600-11 is Sha ‘Najatnjevelitin x primers 1.1 date sau tablici 1.6.ier [ess Jere wip | z eet [ope [emt [ees [paw [a] ef few fare] + [we [oe vet [exer [ear locerg |oevsoe | vero | Taw Te det | Loe jesz joeced |esere | cova | ec] | 9% [ete | or | oe [ent ist face [oy rel e)a pec fuwe] + | om |r-e 4 > wet ae [ge eegl gefee [on [ere] se] sur |e-t set ezt [occa |ceveoe | caro | 99] 7 a ot Sot [OEE | Bese | SS | lee [om fee] | ow [ene] wer forsry |eoous | vero | 7 5a ees Te-1| 1 Bed [SEES |B) GEOL Be] em [ss fawe| se | sur eos ee ovr [oceeo |zevtse | sero | x : ~ AS ost | cecyd | assert | zero | ez] avec ate s oe [roe = 4 7 eer focsra | gersoe | gare | me mi i st St [OES [PRR] BPO | eel ee | eee fewe| | om emt a ot [occeg sor [ue] s | ow |r-e ors | ae wey | geet ses [uve] s | on fev or a : © ¢ plas god | meee see|e7 |GEg/2EE/ 2g |B 01/0666 | ES ee |82 | 825/888] 01/0666, | numa wad | 5 BE 5 5 Nig eed ge Io 2e/°33] 2/8 ‘pounds waders ce (rT eauiad 1 eungesond wore A) St vortevL 39a Regge a ttn mtg pr 1-2 i rien Geometrijake mere: Meduoano rastsjanje Ays+200 mm Sundardai modul me 4 mm Sirina supfanika £-=132 mm Bro) mubece 2,235 54=74 ‘ocficienti pomeranj profil x, ~O4625 40,146 ‘Ugao nagibahelikoide B11", cos 0.98163 m4 naptanikn G8 098103 4,075 mm Pomnerane profile sym 0,462°4,075=1,884 mm. symm 0,144-4,075 0,587 mn Predict kinemankinKrgora Dy 34t 2o4054 Pet aire Dy-iDy=3,217-94,854~305, 146mm. ret tah ta B22) = Dan Da-am(12-5 Jesonsso—24(12 29,6 mm Pretnich temenih krugovt Da=24y—Dyy—2C,Ma=2-200— =293,6-2-0,2-4=104,8 mn, (geo TENTED V8 a aha HTT OAD), ~ eos 202038" Dmteee ova se zon45 ede jet igs aaron 0,480. ~(s (es sas See (028 opis) 2004 037078 O9816 ‘Unvala 56 2ey95 Bde je ny on ge ar 4 OATH CFO) coat 20038" Mera preko mubaca Wham, coef (ae, —0,8) + mv net 2 40020" f4—0,5) +23 inv 20°20 28" 42-0462: 1g20°20'3"]=43,573 mm Wy =m cos [ean 0,5) +2980 a4 24 1B = =4- cot 20"[n(9—0,5)+74inv 20°20'38"42°0,144 “tg 20°20'387]=106,537 mm Mere a aradu: Zuptanik 1. Mote se i2raditi Kovanjem od éelika C1730 ‘ajedno se ulaznim veatilom reduktore, s obzirom da se ofckale D otnos 3 <2; ade ie D ~ deoni pretnik zuptanika 2 — donstruktivni pretaik vratile na mesta zupéanika. Zupfanik 2. Mote se izraditi od elika C. 1520 kovanjem, Mi ii od éelitnog iva Cl. 0648 livenjem sl. 1.5 ‘Varianta iaradena kovanjem: ‘Preénikotvorn gavEine dobije te na osnovu proraguna vrtila, ‘uevaia ve d=80- mm Pretaik plavtine dy (1,5-+1,7)d;dy=1,6-d~1,6-80= 128mm vsvaja se dp 130 mn Debijina venca B= (2++3)m, Byn2.5 4075-102 mm Pretnik venca tela zuptanika Dy=Dy~2%,=293.6— 270 mm =2°10,2=273.2 mm; usraia se Dr Dymde Pretnikotvora teu zupéania d~: Debhine plose (02540325 #-03L=03-132=39,6 mms vovaia se Dutina glavtine Ly=(12- =100 mm 40 mn 5); Eyh2s d= 1.25°80= ‘Variant iradent livenjem: retnik otvora glavéine 480 mm Pretaik glav8ine dy=1,6 d=1,6-80=128 mms rsvaja se y= 130 mm Detling venea By=(1,51,89m5 Be 197,34 mm usin $e Byymio=8 mI, Preénik venca tela zuptanika Dy—Da~28)— =293,6-2-4=277,6 mm, usvaia se Dy=275 mm Detling plage s=(25 39m, #28 m=28-407S—114 mm, ‘ura ge ¢=12 mm Diutina glaveine Le~(11)3) dy Ly=125 d=1,25-80— =100 mm =1,8m=1,8-4075=eee am [202] gh cme PRIJEMNI ZUPEANIK_ 898 2a] gp _ ae L RONSTRUSANIA PRUEMN! ZUPCANIK “SLLSVelisine Dp i dy su kao i pri iasadi kovanjem. Bemecti a tonrakcin miptaoe pera 34 is prime Geometrijske mere: ‘Meduosno eastojanje A200 mm Standardni modal m4 mm, Sina zupéanika L160 mm, Broj zubaca 25=21, 2466 Korficienti pomeranja profila x4%0,513, <4=0,163. Ugo nagiba strele B=28"; cos 6=0,89295 me 4 Modul zuptanika m= =. ‘xB 0580095 4,525 mm Pomeranje profilaxpn—0,513°4,525=-2,325 mm em=0)163°4,525=05738 ma Upso dodimice ~ bofni aye 22°24'08", cos ey=0,92433 wrad day —2821'4S, 08 244 0,91095 Peetnici doom krugova Dyymzy4,525-21 =95,025 mm Dag~meq4 525-66 —298,650 mam 24 2-200 Prstnickinematskih krugova Dy= 24 = 2200 +1 31841 96.5¢8mm, Dy iD, 3)14-96,548— 203452 a Pretnici podnofnih keugov Dis=Dig~2e (2 a5)- . osis ssons—a4(12—_98,) noah mm a) 6s0-2-4(12 Du~Doe~m 12 =290,530 mm Pretnicttemenih krugovs D, =2-200-280,530-2-0,2-4=107,870 mm Dag=2 AgDiy~2 Cooty=2:200—90,081—2:0,2:4= 308,319 mm ‘Mei beoj zubaca z49 2 (0 s0s-2! (O54 . .0,88295" ~oo2tmas) =4,798; usvaia se 200—5, SalaKi Far Bejete = at OEE 457 Usvaiase zo4H1 80 Jeg exe fata Se ana oyn LOTTO TOTO) ier ar avon “co 202608" 0426 ‘Mera preko zubsca Wyma 0082 Eg 045)55 Ia ay Pay Beal ‘= cos 20°[RS—0,5)+ 21 0,021224-42-0,513°0/61222]—= 56,398 mm Wem in ny 2 = Testbed see eh Poston “istor an Mo mate: agi mote nove ba aa ie deo slim vton «ie a te es 5 Zapéanik 4 mote te iamaditi od Seika €.3230_kovanjem sh. 6 lt od Slitnog tiva CLOSES ivenjem al 1.7. ‘Varianta izadena Kovanjem: Pca gine de=(5¢1 d, ya b6ed= ie ho ak nt ase = 30'mm Debijina venca (23) m5 8)=2,5°4,525=11,3 mm Preénik venca tela zuptaniba Dy=Dy—2-%— 290,530=2°11,3=267,990 mm, usvaja se Dy=265 mm ad 265-130 Pret otvora tela muptania dye >¥=94_ 265120 =27 mm, uova se dy=30 mm Pra oaoe imps en aD, SHIM 15 ame Denham Desin ps 1025-09) fy E08 an s obriront ma frinu zupéanika | mogaénosti kovanje, urvala 60 me Dutina glavtine Ly 1.25-80—100 ma 2418) dj Ly 125 d= ‘Variantaixadenaliveniem: Pretaik otvoraglavéine d=80 mm Prednik plavine dy,6 d—1,6:80~128 mm, ‘Usvaia se dy 130 mm Debijina venca By=(15=1,8)0, By IB me 84525-~ =825 mm Proénik venes tela zupéanika Dy—Diy~28,~ '~290,530~2:8,25-274,030; usvaja se Dy~270 mm Debijina plote s=(2—3)m, 5=3 m=3-4,595=1 vsvaja se 214 mm Dutinaglactine Zy—(—1,3) 43 Ly 3,575 mm |28d=1,28-80=100mm, Dyd_270-130 3 3 Pretnik otvora w tela zuptanika dy =28 mm, usvaja se 10 mam Dyed 2104130 2 z Pretnikosnog kruga otvora Dy! 4aAVIAPrimer 1.2: Proratunati aupéane parove dvostepenog reduktora prema Semi prikazano} na sl 18 2a konitne zuptanike fakior dutine zupes ios L $6.10, L(6.10) gy ili 8 obzizom he ic ra sepen punote y—F~0,25...033, Bro) obra isang vatila my =100 min“* Lm 25..03R, -———} I] aL el suis Prenost odnos: Kako je Ri=29,3 m mote se woot ye j 21000 10.25:29,3 m=7, 325 m,usvojendL- a S obrirom na vu motu i sede rafunstog modula: 2a Konigai upeani par sa pravin aupcima ee eae enh Bas ai # a 2 ‘dam zupeima i pomerenis profilom, Usvaa se broj zubaca konitnog zuptaniia Brojevi obrea: ma _ 1000 =a =1000 mint, ny = NOOO 563 6 mint fa 275 Pn ngs 2 100 Sai 5982 ‘Konigao i meduorno rastoanie: Za konitnt zuptani par usvaja se konitne rastojane: Re-0,5m JAFH=O5m VIFF 29,3 my, ‘to je veoma blizu preporuteno| vrednosti Ry 30m Za citindritnizupeani par sa helikoidnim aupeima i pomereaim. profilom usvaa se meduosno rastojanje A= 50 ma, BHAI", xa = 0,606 videti primer 1.) 606 Et DOE = 0.181, 390,606 —0,131 0,47 Thing 143819 ee Sirina zupéanika L: 46 ig + 0128 m sled: m= 1.147 igs Be fe =0,36363, 8 —19°38'42" eae Saree at sin 8:~0,34174, 8, =90"— 8, =90°—19°59'42" =r 0118" iz LTS m= TS ANE 856 thay PBS POE L_ ism stepen punote y= 5 Za linda zupSani par mode se usvojiti Hiring zupSanika L=33 m, kao w primers 11a) Modul zupéanog para 12: Usvaja se material 2a cementacjy €.4321/0.4320 i sazivo viskoznosti n= 0,092 Pass. ‘Modul upfanog para bice proratunat na savianje w korenu 256 fro je w datim gra Bim apes: 3[Osa7 bP Vout nok DBT TORa SIO aes 000505 m $10" 8,6: 20-105-1,368 4 2» OAS - 6 Me con wae 228 way 1 cum Becan= 2 « Ogg = EA 210 = 105 Me sveeno eh —6, =, 06 mls$640,785 +0592 213 [101 b= 08 ‘Standardai modul m=6 mm, pa je trednii modul ‘ men Tat Tar Osnovne geometriske mere: Konino rastojanje R,=29,3 m=29,3-6=175,8 mm Sirina zupfanika L=7,5 m=7,5-6=45 mmm Pretnicisrednjih deonihskrugova mq =20"5.23104,6 mm, mg $5°5,23-287,65 mm 10 55 mis to je masje od prespostvlene vrednotti v6 mis, pa ne ‘tebe ponavjti prorscun. Modul nupéanog para 3—4: Unvaia te material za pobolifanje €.4732/0.3230, mazivo vvekonteta 710,092 Pas 1 stepensgurnosiprotivenjesenja bokova S. cng DOT, IKy ozo, 3)620°50:10" ery Se 3,619-5,33-108 33-27-38 nde je 1097 a konin’ spiny esas Seay ne oy Ht BOS ay nia e andar modal my=$ mm Otome geomet mere Medica rane A= 0 m= 505290 ‘3er91 Demiyg De 3619-108, 249 Provera Evstoge zupdanika: ‘zuptani par 1—2: saterial €.4321/C.4320 Obimas brain ‘alte arade zubaca IT7 Optereéenje aupeanika: ’ 50-10" MoamtabaMn= Fy Ey — = 143 619 Nm o 105 Sovarni redukovani povetinskiprtsak: Mon PHT dice 619 ins 943-0108 412-15 ino 1,36-10" P 1,36 MP Egor dsAS 20 2p24,25 eblica 1.5 (6) ‘Stepen sigurnosti bokovs mubaca: poén fe _$0-1-1 as” ** ota tn_$0-1-1 hci ‘Ovako vitoke vrednotistepend sigurmott oinose se na 2up- c= od Gelika za comentaciu C.8821/C-4320, tie je-dienen- “lonisane izvedeno na osnora savijanja i podnadia aabecn, Naponi w podnodju ubaca: 0,085 0.00523 40.97 MPa Gou=3,35tablca 1.13 [6]; fe 0,7 tablica 1.14 [6] bonkers gn gp. 25087 outa OPT 35-07 85,66 MP Stepeaisiguenosti u podnotiu zubaca: 430 —— = 305, 43 4037 Zupiani per 34 Material €.4732/6.2230 iaetties: ‘Konstrukzim odnos @— a7) Obimna bez supéanika BDy_9:0,108°363,6, De nite 366, =2,06 m/s 4ealitetfaade mubaca IT7 Opteresenje zuptanika 50-10", 1 38 Pn Maa baka Moon Ey ba Ge = 106m Sovarai redukovani porrlinski pitsnk: Mary E41 Abhay 1276 finde, ~ 152-0108" 3,619 4-1.25-1,16-0,908 ina? 12 16 5,12:108 Pa= 5,72 MPa; kp3= 8MPs, kpq=7MPa_ (tabla 1.616). Stepeni sigumostibokova zubuca: 122<1235, 'S obsitom da stepen sigurnosti zuptanita 4 ne 2adoxoliava ‘gots 3 uot tl material a oba pean to C482 = 50,96-10* Pa= $0,96 MPa 0,165-0,005 2Mow _ 21276 Pas = 23630 Ds “0,08 242-059 oot, BOOS 3957 Mr 259-071 Stepeni sgurmost w podnotju mubaca: con 350 ve 350 wee = 67, et = 8a. 5036 % 3957 Provera stepens sgurnosi prema DIN 3990/70 ‘upéant par 1-2: Opus = 480MPa (C4321), Opyqa = 460 MPA (C4320) 2 dant bessmm, 4, 48 Za konitne mupéanike: Zy=1 1 Kiyg "Kea =1i x 2 P~Prnee Ky=15S, tablica $210] a v5.5 m/s Kyp7 Rug" 120, tbls sano) a 3 = 7 Kg" 120, aie ey 043 Ypy = 2.862, Ypy 2147, tablin .1 10} my, = 21,28 ing 16 1 Yyrt 1 ye be Le = 0586, pawenupes, Yee = Taps * O Ratunsi pont: R 9070 KK, Kea kpp ¥e1 Ya %e* = (0,085-0,00823 1-1,$5-1-1,20:2,862-1-0,586 = 120,22-10* Pa = 12022 MPa 47 = 90,18 MPa 2 ee Spe Sein TER OF 90.48 = 5a erzov pita 2a zupeew Kinematskom pol: On" ZaZu%e Ky Ky Kita Kg = 1764 070 Te 0,192-10°-E v2 “1185-1120 = Gaws-008 2278 = 66015-108 P= 660.15 MPa Zy7 1764, tbliea S510] m2 B= 0 1 x, +, =0 Zy = 0192-10" (ay!/? ~ 2a geik Opti * Stina = 1630 MPs, alice 54 110) Stepensigurnostl prema pojavama pitngs: xn Bx Kix Ze Ze OVA On 660,15 Sur* Si ‘aptani par 3-4: Srtims = 290 MPa (C4732), Opyma = 270 MPa (C3230) ‘Tablica $4 110)2P_ _ 2:50-10°-0.97 Re 7 ed,” 38-0308 = 23635 D=16S mm, dy = 108,249 mm, wy = 38 fy 16-2 MOA RE 10) = 04 gg OO = 0791 Spe 16m (abla 5.6 (101) pa Aiea OTL = 1,344 1,7 (eablien 2.13 110), Ze 0,76, videti primer 1.18) Kya" 1+ 2(@y,-05) @z2-1)=1+2:0791-05)- $10,767 -1) = 1426 = Ky = 125 w 2-18 ee 4, 108,249 Ypy=223, Ypq* 29 (tablica 5.1 (10) Yo y= 0911 (abt 216,10 aoa Yee +o 0s ee anki map: K, 23635, Fu yey Kpakep Yes Tae = oe emia area etme eerie 1 OAGs. 000s -1-1,344-1,25-2,23-0 911-0,588 = 5749-10" Pa = 57.49 MPa, Yea 239 py <= 5749 = 56,46 MPa. Yrs 22 ors Stepent sigurmosti w korenu zubact: Crim ¥sKex 290-11 ene = S04, ors 3749 Onims Y3Kex 270-11 ccna ee: ore 56.46 ero tink m ape 0 Knemattom pos: hr wt ou 2a tute Jee RK Ka ny t= 8 23635 4619 spa aenas. 3 = soasn10t-096 | eros 3619 = 423,3-10" Pa = 423, MPa xytey 0,606 = 1,67 (abla $5 (10)), za == = 2" 167 abea 55 HOD, ES = = 0.00625 i p=10" 2y¢= 0492-104, ide rime Ite) Optens “670 MPa (C4732), Opa 600 MPa (C3230) ‘Stepentsigunost prema pojvama ptnga: Ky kux2n2, on 33 610-11 Crime KK ux ZR Ze 001TI OH a3 ne 1a. Flementi 2a Konstrukciju mupéanog para 1-2 iz primera 12 su ov Geometeiske mes ‘uplovi deonog konusa 28 8=90° 2 ase nase" eos 2,75, a= 70°01'18"" nO Visina zapea temena hy~m-—~6 mm, podnodaa fy upna 42,2 m=22°6=13.2 mm Preénici deoaih krugova Dy=may=6:20=120 mm, Dymay=655=330 mm Prefnicitemenih kragova Damm (e142 co08,)=6(2042-cos 19°58'42")~= 131,280 mam Damm (2442.0088,)=6 (35-+2-c08 70°O1'18")=334,092 mm Prefaicl podnotaih krugova Day=m(x,—2A 0083) = 6(20—2,hc0819°58'42") = 106 440m Diamm(e4-2,4c088,)=6(55—2,4c08 70°01'18")=325,080mm, Osnovai koniéai zuptanik 1.2 m=1,2-6=7,2 mm Pretaik Dy=2 R=. =2:175,8=351,6 mm A » Boj zubaca eco J O° Taa sia sin 8a 2535 sugronl Korak “Temeni ugno zupca rm _2eindy_2sin ie eersrio” “Temeni uplovi Konuse BB ty. 19°58'42" + 1°S7710" Rand gp OU 18 1°57 =21°5s'52" 1°58'28" 49Podaciin ugao zupea (y= 1,2.) 1.2m _2Asin’_ 2Aeindy te thats, oR = naa” Podsota! uglovi Konus Bye. pnts" 221'12" = HT" Bap. OTB” 221'12" 64006" autre 390" + Rae 90" 42195952" 1115852" 90" + gn 90° + 71°58'28" 16828” onto 35 =90°— By =90°—21°55'52" 6870408" a 90"— Bg 90"—11°58'26" 1870132" ‘Ubepnstemens vsina zupéanika Pa 131280 Rata Bg TE pan 34002 ety eT eT Mexe xa iad: Zaplanik 1 mote se iamditi kovanjem od elika C4321 ‘ajedao 10 ulezim vratilom reduktors. ‘Zuplanik 2 mote se izaditi od Seika C4320 kovanjem sL1.9, Pretaik otvora glavtine dobije ve na osnovu proratuna va- ‘ila, uevaia 2¢ 4=70 mm Preénikglvtine dy=(1,5++1,T)dhdqe1,7 d= 1,7-70=r119 mm, Le 162 mm be $4,7eom, sia 26 y—120 mm Debijina plote +=(0,15-+0,2) Re s= 015 Ri=O15175,8= =26,3 mm, usveja se 5=26 mm Protaik omog kruga za otvore u tela zuptanika Dyo=180 mm 4 pretaik orvora dgm30 uma usvajaju se Konstruktivno (vidi Masigaki elemens TH, strana 123) Dusina glavtine Lq(12++1,8)d, Le= 1,5 d=1,5°70=105 mm 14 POGONSKI ELEMENTI PUZNOG REDUKTORA Za reduktore dije se ose vratila ukritaju prime~ nije se pudnk par (pun zawrtan {pulni zpanik) sl, 110, ‘Ugao pod kojim se ukritaju ose vratila puznog prenosnika je najéei6e g=90", ali mode biti i dru- Batiji. U poredenju za zuptanim reduktorom pubni reduktor ima ove prednosti: = moguénost ostvarenja velikog prenosnog odnosa (=10+80) sa jednim parom; = kompakiniju gradu; — tih i beduman rad prenosnika; = moguénost ostvarenja samokotenja (pri =I). ‘Nedostaci puinog reduktora u odnosu na zup- Gane reduktore su: = nii stepen iskoriBéenjas — jage zagrevanje prenosnika — odredeni zahtevi za visokom taénoséu pri izradi ii montadi pogonskih elemenata.‘uje ili se usvaja prema unapred zadatom meduosnom rastojanju, pa se za date radne uslove proveravaju stepeni sigumosti boka odnosno podnodja zupea puilnog zuptanika. U tablici 1.7 prema JUS M. CLOI9 dati su ‘modul i pudni brojevi puénih parova. Si. 1.10 ~ Osnorne geometriftke mere putnog pare Za prenosnike kod kojih se zahteva veoma taino upotreblieva se puéni zavrtanj sa aksijalnim pro- fom w oblika blago konkavne rive linije CN), &iji se zavojci mogu brusiti. Spiralni pudni zavrtanj (ZA) — Arhimedov, u gradnji reduktora upotrebljeva se veoma retko, s obzirom na Ginjenicu da se zavojei ne mogu brusit, Za prenosnike sa jatim opteresenjem upotreb- java se globoidni puini par, s obzirom na veti stepen. iskoriScenja ‘Mane globodinog putnog para su: — skuplja izrada; — tete sklapanies — Eatuo smamleje epenn inertia wed be banja. Al Modul putog para (m,) ‘U_ gradnji reduktora modul puinog pera dnote mbes putnog rapenit, Se Eita T potnoic aibecs pulang prema zadatim radnim uslovima, pa se zatim standardi- 2 Dy — stednji preénik zavojnice putnog zavrtaja, U zavisnosti od izabranog ili proraéunatog modula potrebno je izabrati i odgovarajuéu. vrednost puinog. broja ="! prema tablici 1.7 ™ 14.2 Prenosni odnot Prenosni odnos pufnog para dat je izrazom: #22 gde su: 2, — broj hodova punog zavrinja, 4 2 ~ broj zubaca puinog zupéanika, Broj_hodova pudnog zavrinja — puta — treba Diem ako da je bro} zubaca pusnog zuptanika 41=30+70; optimalna vrednost je 2,=40. Mode se 40 usvojti da je =="? zaokruplieno navite pa je snl s6, Za jake prenosne odnose i=50+80 upotreb- Hava se jednohodni putni 2avrtanj (z,=1), dok se 2a slabije prenosne odnose upotrebljava punt zavrtanj (&>1).Tablica 1.7 mim [isl 2 [2s 31 e | ST ST PaMaeA ; ee at pete puini bro} 9 ="me lil stepen priorteta cone [ne @ asas[oceesed eserees seen, Za slabija optereéenja P15 kW usvajati 2,=60+70. U zavisnosti od usvojenog broja hodova puinog zavrtnja =, i pudnog broja q mote se izratunati ‘ugno zavojnice na deonom cilindru tg a Dy gde je m, — botni modul puinog para. Za najéedée usvojene vrednosti a1 i q vrednosti lugla zavojnice puéa na deonom cilindru 2a aaa 4 Za bruteni puini zavrtanj aksijainu duzinu ze- vvojnice (L,) poveéati i to: pri m,<10mm za oko 25mm pri m,=(10+16) mm za (35-40) mm pri m,>16mm za oko 50mm Za brzohodne puine zavrtnje, a 6 obzirom na dinamitka ravnomernost potrebno je da odnos Lgl m, bude ceo bro}. ‘Nominsina dukina zubaca (L) — dutina tetive uu podnogju zupca puénog zuptanika moze se izra- Gunatiuzavisnosti od normainog modula (m,) ito: oY me, gide je ma=me cos y, a Y=6+9,5, Tablica 18 Er tg eee, eaneaia 7) BEE a 3 02" 10 iis (3 Wet" 4a 10 151036" (ny 19°18 * 17" 2 4545" @ (ia) £05" 08~ 128 05 AT z>? 16 PI 36" 108 37107 ‘(ay 3°10" 48 OF 274s 12% 31" 44" 20 2ST AS arr si 18 36" ‘Nepomena uz tablicu 18 Vrednosti u zagradema po moguéstvu izbegavoti 1.4.3 Meduosno rastojanje (A) __ Meduosno rastojanje putnog reduktora dato je izsazom: Dit Ds 2 Dat2:m, — pretnik kinematskog kruga puta mz, — prefnik deonog kruga puinog zupéanika w srednjoj ravni = faktor pomeranja profila i (@+ey+22), ge su: 1.44 Aksijalna dudina eavojnice (Ly) i nominaina dufina subaca (L) Aksijalna dutina zavojnice mote se izratunati prema obrascu iz tablice 1.9, a u zavisnosti od 2e- Ijenog faktora pomeranja profile. manje vrednosti usvajati za manje pretnike i neo- bradene zupce. Za zupce od bronze Y=7,5+9,5. Teblico 1.9 ‘Braj hadora_ pu Ti? EXOES FE? Esteem | Ue (iz Ore) me 12+ Of 2) ms > (105%2) m. | wid 3 fi252005z Im, Les fussoreim Lop (12 + 01 2) Lp > (954.009 2) re 3 (05+ 2) me =a5, =I Debljina trupa puknog zuptanika mote se izra- Gunati u zavisnosti od nominalne dutine zubsca i modula kao '=L-+2.m, 331.3 MATERIAL I IZRADA PUZNIH PAROVA. S obzirom na veliko klizanje kod puinih parova zahteva se i znatna razlika u tvrdodi spregnutih materijala. Puini zavrtanj se izraduje od twrdog materijala i tg: od uglieniéno-konstruktivnih éelika €.0645 i, C0745, od cementiranih elika Kase €.1220, 4120, C432, kao i od eelika 4a pobaliane leg ranih hromom i manganom C.1730 i C4730. Za puine muptanike najvite se upotretljava kkalajna bronza P.CuSal4 za lakée uslove rada, ao i kalajna bronza P. CuSn12 odnosno C. CuSn12 za tele uslove rada. Pored kalajne bronze jo8 i aluminijumska bronza P. CuALIONiSPeC.60 za i- venje, kao i aluminijumska bronza CuAl 10Fe3Mn, CUALLONI4Fe za gnjevenje. U obzir dolazi i crveni liv P.CuSnl0Zn4 odnosno C.CuSnl0Zn4, kao i perlitni liv. Za rmanju optereenia moze se upotrebiti i sivi liv: SL.20, $L.25 i SL30. obzirom na materijal puéni zavrtanj se naj- else izvodi izjedna sa vratilom reduktora kova- jem, rede u vidu venca koji se navlagi na vratilo primenom presovane veze-sklopa. Putai zuptanici se obiéno rade iz dva dela. Venac izraden od bronze spaja se sa glavéinom izradenom od sivog liva. Izuzetno za manje preé- nike D<200mm mogu se pudni zuptanici raditi i iajedna fivenjem. ‘Veza venca i glaveine kod puinih 2uptanika iz dva dela mode se ostvariti primenom presovanog sklopa Koji je osiguran zavrinjima ili Eivijama 1.5.1 Primeri proratunavanja elemenata puénog pre- nosnia Primer 1.3. Proratunati putni par jednostepenog reduktora prema temi prikazano} na al. 111 Merodavna snaga P=S0kW ‘Boj obrtaulasnog vratila my ~ 1000 min Boj obra alaznog vrata my 60 min" Mote se wsvojti 212 ii 213, medutim s obzirom na mero- ‘davnu snagu 4 U primers ée biti razmotrene sve tri varijante i ax saying 16,66-2=33,32, usvojeno 2433 pa ie 3 1655 ssa mist-16,66:349,98, usvojeno 2450 pa je 9 1656 ee : ©) a4, ein 16,66-4=66,66, usvojeno 24=67 pa. je ‘Meduosno rastojanie: Usvaja se putni par s2 evolventnim pulnim zaveinjem (ZI) bez pomerania'profila (e=0) Aaa rape Ta2 SBS im vsvojeno q=125 y=9°27'44" tablica 1.8. ‘Aksixina dutina zavojnice i dutina mubsca (1140,06e3)me~(11 0.0633)m~1298 my prema tab- Ta SR TS mois oan ane des i 2 ude exo be} zm Lend my co8y=9 my cot 9'2TH"=B,87 my usvojend L=9 my ‘Modul putnog para 2a slutaj da je #12 Usvala te material C0648 kaljen i braten i bronza liven we posku P. CuSal4. Stepen skrienia putnog paran—=0,9 ~ petpottavicaa ved pov | besina Hanya grb ma 42 bhice 2.21 (10) Koei shit 54cient opterecenja 28 au8s) podmazivanh pod pritskom = =10Mm BRT _ AE OM 10-10"-9-33-6,35 00115 m SkW= 45-10" W, fon 98D, eosnosie Usvojeno m=12 mm tablica 17. Osorne geometrijske mere: A=DS m=22,$12=270 mm Lp 15,1 m= 15,712 1886 mm 19 my: Dim qm 212144 mn Daersy me3312=396 mm 12=108 mm Proveravanje zagrelanosti 24 sluts} veltathog hiadenje: Poy +R)" n, +100) 3 = 0270" (1000+ 100) opis 000156 =0,615 —faktor prenosnog odnose tablica str. 187 (10) Stepen iakoritéena: = 31613 W= 31,6 EW(1255 40,09 s4)ma=(12,5+40,09:50)m=17 my uevojeno Ly=18,85 me L=9 ma conyn9 my 008 14°02'10" = 8,73 me, wsvojeno L=9 my Modul putnog pare 28 shuts da je n1=3 3/0538 100, 10°10%-9-50°6,28 (oeasre eves 000978 m 0,925 _ #880 93795 ‘Usvojeno m=10 mm tablica 1.7 Osnomne geometiske mere: A=H my 31-10=310 mm m=9-10=90 mn Proveravanje zagrejanosti 2a slutaj veltatkog hladeni: 10,310" 1000 + 100)- (Ry + Ra)" (m, +100) ‘0.00156 i OES 8 e164 W 41,7 EW < SOW, Ho abode ne 0.00186 dovolan. Stepen iskoisceje: ter wie or 10" BAH We UEOLIE PIP) 10,0235 20 04 = 6.48 mss er 1°20" e091 sy _ 1000 ©) Bro) obras man 2 = OE 9,7 in" Meduosno rastojnje: cin t0 2506 fae ere Ss ee 8,53 mausvojeno [OBIS “eda me 55‘wrvojeno my 10 mm tablice 1.7 ‘Oxnomne geometrjske mere: An 995 mn 39,5-10=395 mm. Ly 18,85 m= 18,8510 188,5 mm 18,8 m=8,5-10=85 mm Dymo 1210120 mn Di=sm=67-10=670 mm ‘Benioa Kizuna: ‘Obimna bezina ey: Proveravanje sagrejanosti 22 sluts} veltaSing hladenja: P= R, +R or, + 100) 0,395? (1000 + 100) 0.00156 ois = 61660 W = 67,66 kW>50 kW, Ko zadovojea. 90186 ty 12606" Bat) wAewOrF TIO) 10003428 4-651 my p20" 5 obcirom x zaprjanostprenosika | stepen iakrienia 1a obsir dolaxt samo varijanta€) Koja ima mnatno vete dimen- 4ije u_poredenja se varvJantama 2) iB). Provera fvstote: Stvarni redukovani povrSinskipritiak: see 0,085-0,670* = 135-10" Pa = 1,35 MPa Gendt; Go26l ablicn 1.9 (6) ‘Stepen sigumosti boka zupea: ebay _ 8-1 IBS doy — redukovana dinamika Evrstoéa[tblica 1.10) (6) Bq 2a vek T==12.000 easova [tablic 1.11] [61 . = 178>125 elyye| aaa a Tee as a a fel eee ae ras Ea Sen Bae [es waSne PATE = oe Oo ONSTRUSANLA z Pie UENO vRATLO Partie 56218 all" o/e vy~0,3 2a brain Ki -661 : 03 izanja 96,61 m(s [tablica 1.12 [61] : zara r, Hoa is. a ca: 088 Ee, ‘Nepon w podnotiu zupé M ae 35 0+ 115)-10 Fea be lS _ 24430-11215 mabe ane ans Eerie ee = 061-108 @y'/* ~ faktoreastitnost materia ‘Mama COS Y= 10-08 18°26'06"=9,5 mm — normalni modul: ‘#, = 110GPe — mogul ehetiénosti sa Catt eae 2, = 115GR ~ modal catinodt kana bonze 2, +231 tat patos pa (abn 1.10) ‘Stepen sigumnosti u podnogju zupca: HE ‘puinog pase 183 3,01 >1, TABLICA 1.10 ©. 5083 Faktor putnog para 2, rover stepent sumo prem DIN pail Stepen gos odnos mnapon Koen zac palnor rove 7 = eae mee ape fw lule fe °vr 1 193 | 1,97 | 2,01 | 205 | 209 | 2, Sp= ——; Opp= 153 MPa za kalajnu dronzu a2 | 4s ve: 2 2,06 | 209 | 213 | 216 | 219 | 2,21) 1° 76 MPa as = ia 3 2a7 | 2,20 | 2,23 | 2,25 | 2.28 | 231 Spr 72MP 2am ewe om a [var | age [ae [2a [ast [a DIN standard; 7 s 2,35. | 2,38 | 240 | 242 | 244 | 24g ope 15 52 RyRy Rug ~ sadant pon aa [fa : aan tne nsotctagn Buty [oo Kika yg = 0261-1082: = m209N sd, 6250070 209 Arigy 759.1 (AIS 44,4-1,12 = 264,48-10" Pa = 264,68 MPL ort pt 8s 0,085-0,670 b,= 85mm, m,=9,5 mm Stepen sigumnosti prema pojavama pings: ‘mer Onn Ze 2y 6201-05551 i OH 26448 Onn ™ 620M — dinamiSka Evatoda pei portinskom pritske = 129, Ho zadovoljn, my <3m/s, Kya unojeno Kyl a 4 ¥45 = 209:m/4 (cabie 14) Kygt 1-112, wnojene Kyg* 12 Ta vint Ls nang ope 1S 2 Ky Ky Kygs 1S ris 2 ma 01085-0,0085, Material puta | Material put zwpéaita] yy [MPH] “112 = $0,83-10" Pa~ 50,83 MP Cac ajen | Kalajoabromza 620 ‘ruien ‘Atumiayumowe lege 440 ‘Steen surat w korenuzabace: Peat iv 0 for 183 Cat pobotian, | Kalsjan bron 480 Spe SBE a ay 7M: Moats ce ee ae Cinkovelegure x0 ‘Ratunski mapon na bok robe: Sh tvs 12 400 ivi tis 20 | Kalama broman 370 ‘Auninijumove egw 255 oun Zaz, Si SL 15 m0 58Zz = 1 ~ faktor mdnog veka (tblica 1.12) 22 T= 12000 TABLICA 1.12 Fakiorradnog veka Zp [ tm [750 | 1500 | 3000 | 000 | 12000 z | 18 | aa | 126 | ua] 1 Tim | 24000 | 48000 | 96000 | 190000 ty oa | o79 | 070 | 068 Z, = OSS1 ~ faktor brine klzanj (tabla 1.13) 22 mg= 651 m/s TABLICA 1.13 attr brane safe 2, awn [ay] a) 2] s] a % | 0966 [0902 [oate [0725 | oats | 17 wiom | 2] wl x] | «| oe % [ao | 0396 |oaze | 0308 | oass | 02s Blementi za Koostrukcju pudnog para iz primera 1.3) $0 Geometrike mere: Meduosno rstojanje A= 395 mm, ‘Modul m=10 ram Asiana dutina zavojnice pode f= 188,5 mm Dutina zubece pudnog zuptanika L=85 mm Bro) hodova (potetaka) puts 2 Bro} zubace pulnog zuptanika 2y—67 Kocficjenti pomeranja profla m1=s1=0 Ugao nagia 2avojnice puta y= 18-2606" ‘Normalni modul mam, cos y=10°cos 18°26°06°=9,487 mm Preénici deonih krugova Dix gm 12-10—120 mm; Dizm —61 I retail temenih krugova Da=Dy+2hy= Dr 42 me=12042°948 Da=D1+ 2he~Da +24 =670+2°9,487~688,974 mm (u steno} rave) retail podnotinih krugova Du=Di~2A me = 120-244-9487 97,281 ma 38,974 mm 70-24-9487 647,231 mm (u sted ‘Temeni pretaik punog zupéanika ~ botni DeeeDyt Sma=6104 39487 698,461 mm, Usvaja se De=700 mm ete 20" cony cos 182507 Botni uguo dodimice tgay 3845, c= 21°01'S4, 2ay= 42°0048" Bota koma = ‘Normalni korak Hood zavojnice puta A=y-2) = 31,6 10=31,4.mm, 9,487—=29,75 mim 125,6 mm ‘Tetivna debijina zupea $us= 1485 mm ‘Mere 2a ireadu Putai zavetan} se izraduje injedna sa vratilom reduktora od ‘eclika C0645, pa se posle obrade Kall | brusi s- 1.12 Puini zuptanik se mote investi kao bimetalna Konstrukcia livenjem od sivog liva Sl. 26 tla zuptanika i venca od bronze Tivene u pesku P. CaS 14, sl 1-13 reénik otvora glavéine dobia se na osnovu proratuna vratila, tavaja ae d= 100 mun Pretnk glavtine dy 1,8'd—=1,8-100= 180 mm, Debiina venca 8,181,310 18 mun ‘Unutratnji pretik venca puting zupéanika Duy=Dy—24,—647.231—2-18-=611,281 mm Usvaia ¢ Dip 610 mm retail venea tela zupSanika Dy=Dye~284=610-2/20=570 mm %—27m-2:10=20 mm (vidi Mafinskt elementi 110 strana ny Dutina glvtine Zy=—(152—1,5)d3 Ly 154 1.5100 150 ma Decblina ploge cela zuptanika 5=204=2°10=20 mm retaik otvora u tela zuptanika a4 s10~180 gee SI0—1 3 3 ‘svaja sede 80 mm Preénik osnog kruga otvora Dytdg_ 5704180 ve >, =315 mm. Usvaja se D,—370 mm. 59LITERATURA 1. Anfimoo, M. I Reduktori Qonstrukcii i astet), Matinostroenie, Moskva 1972. 2. Aterkany N, S.: Detali matin (ra6et i konstirovanie) spravoénik tom 3, Malinostroenicy ‘Moskva, 1969. 3. Dathovié, B. P., Diatnko, S.K., Stolbooo), S. Z.: Atlas dtale| malin (predati), Gostexizdat USSR, Kiev, 1958. 4. Dathevif, B. P,, Diakenho, S.K., Stove 8. Z.: Detali matin kursovoe proektirovanie), Gostexindat USSR, Kiev, 1960. Pavlov, J. Mi Detali matin, Makinostroenie, Leningrad, 1968. ‘avid, Z.: Mabinski elementi (Crstoéa zupanika), Mafinski fakultet, Beograd, 1972. Trhojevt, M. D.: Reduktori, Nanéaa koja, Beograd, 1952. Veriga, S.: Mabinaki element (I sveska), Mafinski fakultet, Beograd, 1969. erga, S.; Mainaki element (kinematika zupéaniba), Mabinski fakultet, Beograd, 1972. Vita, D. Jn Tobojevis, M. D.: Matinski elementi HIT, Nauéna kajign, Beograd, 1981 1 Kataloat: TLR Zeleanik, Beograd) Standardi: DIN, GOST, JUSJOVO VUGDELIJA, dip. ind. 2, REDUKTORSKA VRATILA Reduktorska vratila su najéeiée punog okruglog prescka Koji se po duZini stepenasto menja, a izra- uju se uglavnom od jevtinijeg éelika, manje jagine i, manje osetljivosti na Konceotraciju. napona — €.0545, sem u sluéaju kada se prijemno vratilo i prodajni zuptanik izraduju od jednog komada pa ‘materijal vratila zavisi od materijala zuptanika. __Stepenasto vratilo je pri jednakoj Evrstoti (kada je napon du vratila pribligno konstantan), zbog manje tetine, povoljnije od vrutila Konstantnog popretnog preseka. Za planeme reduktore, kao i kod mnogih matina, pri oftrijim zahtevima za sma- jenjem tekine, a U nekim sluajevima i gabarita, Konstruitu se i grade Suplia vratila Reduktorska vratila moraju biti dovolino kruta da bi se obezbedilo ispravno sprezanje zuptanika i pri najtezim radnim uslovima. Na opteredenom delu vratila, sem prelaznih zaobljenja i Zlebova za klirove, ne treba da postoje nikakvi drugi izvori Koncentracije napona. Kanale SL21 — OAieblieno vratlo za uskotnike, zavojnice za navrtke (radi fiksiranja Teaiéta) i ostale izvore Koncentracije treba izvoditi samo na neoptereéenom delu vratila. 24 KONSTRUISANJE VRATILA Konstrukcija vratila u osnovi je odredena cle- mentima Koji se naglavijuju na vratilo i rasporedom oslonaca. Odredivanje pretnika za karakteristiéne preseke ‘ili se na osnovu proraéuna évrstoée. Duzine poje- Ginih delova vratila usvajaju. se Konstruktivno uw skladu sa preporukema 2a dutine glavdina elemenata na vratilu (tablica 2.1 i sl, 2.1 i 2.2) i prema Sirini ledi8ta, odnosno prema dudini posteljice, keda se radio Kliznim leittima. Pri tome konstruktivno se mora obezbediti moguénost da svaki element na Si. 2:2 — Detall oflebljenog veatila Taiica 21 Gime mere glartina zovisno od preénika vratia d Mere u mm Patani giavtne atin vezivania Dubna giavdine Pretnik glavéine D SL eeu) st Efe) i pomccrterusa | (i2+t5)d | @s+1)d | (2-294 | (8+ 23d Klinom (15 +2)d (1213)d (2+22)d (182 2)d Oiteblienem — | Seta, | azar), | MiBe2)d, | (a7 +t9)eh ‘Napemena uz tablicu Zaakenje aznake d; dato je na si. 21 6stepenastom vratilu_(2upanik, lezifte, distantne Caure i prstenovi) moze da bude naglavlien na vratilo a da ne otete povrsine vratila na mestima gde se postavljaju drugi clementi Vratila se Kuju, zatim se obraduju na strugu Pa po potrebi bruse. Pre zavrine obrade izraduju se Hebovi za Klinove poito se vratila redovno malo deformigu pri izradi ovih Zlebova, Podaci odlebljenju, Klinovima i slebovima za Klinove navedeni su u tablicama 2.2. i 2.3 i sl. 21 do 2.5. Rupe za centrisanje prikazane su na sl, 2.6, a podaci se nalaze u tablici 2.4, Tablica 22 Uren Kino Mere u mm Prema LIS MC2.200211 022 ‘Otvor « slvcini Pretrik | nermats’ hii} Tetins | teu ; ratito [hin bee nagba| “atin | 'tin!*™ [ka camara Ki bee feta Pm BAT FTA TT —_ O-B} 4 ae) 7 a lence 12-12| §| 3| 35] 3 at 2-2 al 8] 33 a3 2236) §| 5] Zid} ol 5} 13] elasaas| 93 $4 las a2 39738|10| 8|_ £71 12|| él tale aais| as 98 (4% 37 3-421 8 £9] wl Glia] aie lanag d+ 26a + 37 Boal § S12) 872 a: las 2 55-3810 |10) 83] 18116) 9 a? Blas ts sBés|re\17| 82) 7 182 a Blas 8 65-75|20/2| 2 |19[20, as 3o]as 5 75-e3}221 | a5 d+ 48 d+ 65 585138 | 87 a3 Blas & S3-ma[o8 | 99 a Se las 8 iow? | ih ay 61/43 9 130-0136 30,5 a3 bb|at 150-7010 2 1a a+ 77 o-poa38| 5) a: % 200-230}50) 28) 17 d+ 101 $5060 30132| 3 at te ov e3/39 8 ons 230-330 7036] 22 + 131 Bo Se900 00| Xs at es 3e0-100 90.45] 375 a3 ise x25-s0090080) 30% | |_| LE fas Nopomene uz tablicu 2.2 1) Usbiéaine su ove vwredhosti za dutinu kinova 16.15, 8,20.22,25.28.3232. @45,50.566 3.70.80.0.100.110. 125.140.160.180. 200,220,250, 260.315. 355.400. 2) Znokenje oznaka vidi se 00 ik “Tedubljenya kta $12326.25: 6 sl 25 je polupred- 3) bleraneijsko pole fine Hino 9. trne dteba w glavéini zo Kin bez” nagiba je P98, 020. fled u vrata PSM NS, preva canent sL23 ~ SI. 24 — Tetieni iin Normalni Tain aTablica: 2.3 OFtebtjena vratila srednjeg tioa Mere umm. Prema DIN 2465, 5463 i 5464 a tz[a [bo] ™ |z[a@ [ob] Mm |z[% |b] Me 7 6] «124 8 | | 3s) 3B 8 | §) iP) Bl yl wl 2s ge 8 | 8| 2) § | 2) 3] 4. a 6] 2) 5 | | 36) 3) 1 zl s| |e] «el e| 2} 6) sar] ol ale! 2 Bb) Bie) wl s) 2 ') Wie Ble | Bs | s| 2) 7) Biel x) 7] 18 | wl as] 2 | ais %| 6) 36/5) 13/8) 3) 6 | 235| | o|s | os Bl 5) 6) 5) He) 8] B15) ae) 8) 2) | ae a2\8| #| 6) 16/8] 2/8) 2 | | Big | ge @/8| 1 5| ile] &) 5) 2 |B) Bis | os | 8) || 32/8! wo) $ |e) m/s | 93 3) 8) || 35 |e] s\o) s2|5| sls | ae 8/8) 8 2) 35/8) 218) 8) Bl ale | aS pin| gi2| s|olein2| wis 2 | Bie) ok) 9 | Bl aia | 1 | 3] ao | dee B| oe) | |B) BB) Be | Bi) eo | we 12 | | | @| 26 | m| is| w | 20 | 3) 25/9 | ao Napomene uz Table 1) OBtebjeno vratie abeletava se naminalnim merama cei.» Za profile sa z=6+10 centriranje se ostvaruje na krugu pretnika d;.a zo profile 20 po dotnim strenama prot Sa Me (N/mm) je obrtni moment koji profil prenosi po 1mm duzine. Si, 2.6 — Rupe 2a centrisanie veatila Tablica: 2.4 Rupe za centrisanje (Sredina ‘gnezda od 60°) Mere umm Prema JUS MAS.210 ¢ fos) [1 16 [25 “ 63 |@ [uo o |} 16 |25 |é 63 | 16 2 [35 t | ape | nce] 20° | are) | soe | aoc | ror | [26 fer ee | m2 |e | 208 o “ 56 | 9 % 224 ¢ a jas | os 12 ie e |2 ‘ 5 8 2 6 2 =| 2 Nopomene uz tablicu: 2.4 e Za delove iznad 1 KN te¥ine i pri velikim silama rezanja primenjuji se rupe za cen- teisanje 50 ugiom Konuse 80% prema JUS MAS. 21. one nad 2 Oznake su date na sl26 cage Bie {ype To Ceksanie ne sme ds estore no gorom des, deo se shrtue zautng (vid 5.2. 68la se najée8ée iavode na dva oslonca, ali je povolinije da vratila sa dva zupéanika budu na ti oslonca. Za predajna vratila sa velikim silema na prepustu (kada se snaga predaje preko kaignika, ‘zuptanika, lantanika), pogodno je da se usvoji duke yratilo i posebno spolinje leBiste, Sto rasterecuje i fundamentne zavrtnje. 22 MATERIJALI ZA VRATILA ‘Vratila se, sem u slutaju kad se predaini (pogonski) zupéanik i prijemno vratilo izraduju iz jednog. Komada, najéedée izraduju od ugljcniénog konstruk- cionog éelika €.0545. Ovaj fy sl, 2.3). U slugajevima kada se prijemno vratilo i predajni zupéanik izraduju od jednog ko- ‘mada (312.72), deo vratilaiza leita treba da ima retnik dg=dy+2 hy age je h — visina naslona za leita, Ako se zupéa- nik izraduje posebno (sl. 2.7b), tada se pretnik vratila na mestu zupéanika usvaja 4 1,+(2+5) mm, i tako dobijena vrednost se zaokrugli na prvu vecu standardnu vrednost iz reda standardnih preénika. 66 Pretnik na mestu zuptanika za drugo vratilo odreduje se prema empirijskom obrascu d,=(0,25 +0535) 4, gde je: A — meduosno rastojanje zupéanika. Dot jena vrednost se zatim zeokrugliuje na blizu (vecu ili manju) standardou vrednost. Preénik vratila na mestu.Kotrliainog lefiita d, mora biti manji od pretnika d, 4s —(2+5) mm, Ova) pretnik se zaokrugliuje na standardni iz reda standardnih pretnika za kotrljaina lediéta, Pretnik d, treba da bude veti od dy d gt Ds i dg=d,+2 hy ade je: hi h, ~ visina naslona za ledite i zuptaniks tsvain se prema preporukama 22 kotljgna lezista ‘Analogno. se odreduju. dimenziie svih delova treeg i ostah vratila reduktore. Preénik izlaznog dela vratila dig (st. 2.7) more biti toliki da omoguéuje slobodan prolaz lezitta preko vratila s@ montiranim Klinom fg—(3+10) mm Pretnici dobijeni na ovaj natin, orijentacionim proraéunom, proveravaju se na évrstocu, a prema Proceni i na dinamitku izdréljivost i krutost. Po- Zeljno je da se dinamitka izdrdljivost ispita u naj- lugrozenijim presecima gde su opteredenja najjata i iavori koncentracije napona izraziti 24 PRORACUN VRATILA 241 Opterecenje oratila Vratila su redovno optereéena momentima tor- sije i popretnim silama koje ga iztaht savijanju i smicanju. Usled aksijalnih sila optereéena su na pritisak ili zatezanje, Sem ovih opterecenja koje su posledica prenoienja obrinog momenta od jednog vvratila preko elemenata na njemu (zuptenici, spojnice, kaignici ili lantanici) na drugo, vratila ‘su jos ‘optereéena i tefinom elemenata montiranih na vratilu, sopstvenom tezinom kao i centrifugalnim silama, narotito ako je braina velika, a vratilo sa prenosai- ima ‘na njemu ncuravnotezeno. Naponi smicanja ‘se redovno zanemaruju, jer su u poredenju sa osta- im naponima nezatni i jer su smicajni naponi smaksimaini tamo gde su naponi od savijanja i torzije ravni nuli (neutralna linija). Za prenosnike manjih snaga zanemaruje se i utica) sopstvene tezine vratila 'tefine elemenata na njemu. Aksijalni naponi od pritiska ili zatezanja, sem kod puinog prenosnika, najéeSée se zanemaruju. Uzima se da sile od prenosnika na vratilu deluju Koncentrisano na sredini totka. Kod prenosa vetih ‘snaga sa Sirim zuptanicima sa strelastim 2upcimaobimna i radijaina sila se rezlatu na po dve kompo- nente od Kojih jedna deluje na sredini leve, a druga na sredini desne polovine zuptanika. Prema tome vratila se dimenzioniu ili proveravaju (kada je izvtieno orijentaciono dimenzionisanje) prema opterecenju od savifanja (za tebe reduktore treba i tedine elemenata uzeti u obzit) i torzije, a kod puénih prenosnika i usled aksijalnih sila. Odredivanje intenziteta sila na prenosnicima vr8i se na nadin poznat iz Matinskih elemenata, a obrasci po Kojima se odreduju navedeni su u tablicii 2.7, Obrini moment se odreduje po obrascu: Pe oe ™ Mo = ~(Nml, gieie oy yim adeje POM, os Tt n{min-!] — broj obra vratila, ‘Smer obimne sile 2a gonjeni (vodeni) zupéanik 2 kod svih prenosnika navedenih u tablici 2.7 pok- Tablica 27 nosnika (jj. prema vratlu). Radijalne ile imsju tendenciju da razmaknu zupéanike. Absijalna sila kod konignih 2upéanika sa pravim zupcima usmerena je od vrha prema osnovi (bazisu) Kinematskog Konusa, Kod cilindriénih auptenika sa helikoidnim zupcima smer aksijalne sile najlakée se odreduje nanoSenjem obimne sile na bok zupca (2a gonjeni u smeru obimne brzine, a 2a pogonski u suprotonom smeru). Znajuéi da obimna sila Fy i aksijaina F, daju rezultanta F, upravna na fini oka zupca tt ravni erteda, smer aksijalne sile je jednozatno odreden (v. primer na sl. 2.8a i b). Za puim zavrtanj smer aksijalne sile se odreduje isto kao kod pogonskog.cilindri¢nog zupcanika sa helikoidnim zupcima. Ona ima suproton smer od obimne sile puznog aupéanika (Fy — Fey). Kada se izvrti analiza sila i za dve upravne ravni (uslovno vertikaina i horizontalna) nacrta Sema ‘Site na-zupéastim i pudnim prenosnickna (esim 20 konitne sa kosim i krivim zupcima) ‘Sita (kN) Tp prenesnika |" Srimna_| Redijaina | Aksje CILINDRICNT z 5 pravim zypcina) f= 2M Fekige | “formic | FHS | Bee EG | eRtv9 ‘RONEN SA Pray zupcma | 2206 | Refiosstoa|Resinstgx ‘PUENI, ZAYRTAN (put) 1 ttn fie forepy facfi= | Bek, Pubs 2URCANIK| Fiyethitng,| FTE * | Ree ‘Napomena uz tablicu 2.7 1) Na mestima gde su izestavijeni indeksi, obrasci su isti za oba zupéanika, 2) 0.01.02 (em) Pretnici temenih krugova zupéaniko, Dn(em) Sredni pre- Enik onitnog zuptonike. £0) -ugao dodirnice ; ty ko=todn/cosl ; ind = 2(x1+x:)tgko[n +22) +invde hn 20" ¢(°)— ugao penjanja zavojnice puknog zavitnja tgy=2/4. (pC) ~ goo trenja (vidi odegok puini zavrtanj i stepen iskoriSéenja ). 19. *) ~ ugeo nagiba heikoide na deonom cilindru 8 ( *) — ugeo kinematshog konusa ( polovina ugia pri yrhu konusa). lapa se sa smerom obimne brzine u tacki dodiza, dok je 2a pogonski (vodeti) zupfanik 1 smer obimne sile, kao reaktivne, suprotan smeru obimne brzi Radijaina sila, kod svih navedenih prenosnika usmerena je od ‘tatke dodira prema osovini pre- optercéenja, iz statitkih uslova revnoteée odreduju se otpori oslonaca za svaku ravan. Ako je vrat statidki neodredeno, tj, ako se vratilo oslanja na tri ili vide oslonaca, ond se sem dva staticka uslova ravnotede za ravan, koriste i dopunski uslovi poznati 6iz Otpornosti materijala: ugibi elastiéne Linije vre tila na mestima oslonaca su jednaki nuli ili se koristi usloy jednakosti nagiba s jedne i s druge strane oslorca, ako se vréi rastavljanje vratila na proste rnosate sa po dva oslonca, et Fes pri Gemu se smatra da sila F deluje na sredini glay- Gine prenosnika U praveu centralre linije (prava Koja spaja sredifta prenosniks). Ovde je Fo=2Mo/D periferna sila na prenosniku, a Fa tedina lanca koja ‘odgovara ratunskoj dutini lanca i odreduje se prema: 7 fn Ped Fu a i Ae . \\,_@)Pagenst foe) zupéonik fa alfre 2) Ganjen’ (veda) zupteni, Sl. 2.8 — Odretivanie aksijaine sile Kod helikoidnih zupéanika Ugibi i nagibi elastitne Tinije édreduju se po poznatim formulama iz Otpornosti materijala koje se odnose na nosaée Konstantnog popreénog prescka po dutini. Popretni presck vratila, medutim, re~ dovno se po dugini menja Ghajée8ée stepenasto).. Stoga se za odredivanje ugiba i nggiba vratila koriste razlititi pribliéni metodi, kao Sto su graficki i grafo- analiti¢ki Kade se iz"dopunskih uslove Otpornosti materijala i statickih uslova ravnoteze odrede otpori oslo- aca u dve medusobno upravne ravni, izsagunavaju se za pojedine karakteristiéne tatke momenti savijanja u obe ravni Mp, i My i graficki prikazuju 1 razmeri. Rezultujuct’ moment savijenja Mr dobija se preko komponentnih My, i Mm» geometrijskim sabiranjem po poznatom obrascu Mi=,/Mi + Mi, [Nm] Rezultujuéi moment savijanja po dufini vratila prikazuju se grafcki na dijagramu s jedne strane osovinske linije vratile (u jedno} ravni) iako stvamno deluje u razlititim raynima. Dijagram_ promene rezultujuceg momenta savijania duz veatla. dobija se spajanjem karakteristignih tafaka pravim link fame, posto se pritiscina vratilo preko zupéanika ide prenosnika uzimaju kao Koncentrisane sie. Na prepustu predajnog vratila sem momenta torzije na vratilo deluje i radijalna sila F (od zupanika, kaiSnika ili lancanika) Koja vratilo naprede nna savijanje. Uzima se da je pritisak na vratilo: 1, F=2 Fy [kN] — od kaiinika sa trapeznim kai- Sevima, 2, F=3 Fy kN] — od kaitnika sa plosnatim kai- dem, 3. F=Fo+2 Fo [kN] — od lantanika. a) Fo=q'g-L — ako je centralna linija lanéanika vertikalna ili sa horizontalom zaklapa ugao ne manji od 70%, b) Fo=q'g L8-10-* cos «/8f — ako je centralna Jinija‘nagnuta prema horizontali pod uglom a5 gde je gfkgim] masa lanca po duznom metru, # (m[s*] ubrzanje sile tede, Z {m} raéunska dudine Janca (L—A meduosno rastojanje), a f fm) maksimalni ugib lance, Za moment savijanja My (usled radijalne sile F Giji su pravac i smer nepoznati) koji se mora wzeti 4 obzir, posebno se crtaju dijegromi i izracunavaju vrednosti za karakteristi¢ne tatke dui vrata Radi odredivanja rezultujugeg momenta savi- jenia Mra momént My i My=./MB, +Mh, sabi- raju se algebarski Mm=My+Mys [Nm] Ovo stoga sto su i pravac i smer moments Mey nepoznati te se usvaja najnepovolnii sluea} da Se ‘Myx Po praveu i smeru poklapa sa My. Radijalna sila na_prepustu.vratila mode bitno uticati: na Evrstogu i izdralivest vratila, na sprezanje zupéanika i na rad ledista pa konstruktor odn. isporutilac reduktora propisuje (ogranitava) dopubtent vrednost Fy=Fy. 24.2 Provera vratila na corstoéu ‘Maksimalni naponi za pojedine vrste naprezanja ‘odreduju se za ugrodene (opasne) prescke, poito su prethodno orijentaciono odredeni preénici vratile (v. 23), prema sledegim poznatim obrascima: od savijanja: — oy=Myp/W [Pa],od torzije j=MIo [Pa], od aksijalne sile: o=F,/S [Pa]. oP (1—Yo/32~0,1a8 (19) fm] — aksijalni orpomi moment prescha, Ovde je: Wy=nd? (1—y")/16 0,248 (1—) [m*] =" polarni otporni: moment prescke, a*(1 9) [m8] — povrtina popretnog preseka, Y=djd — odnos unutrainjeg i spolinog precnika 2a Suplje vratilo (za puno vratilo je ¥=0). + Za ollebijeno vratilo (v. sl. 2.1) je: 1 sie aay atte de (ded Um 1, dt eb (dy—d) (dd) [oe], Ss + CE df B(d, A) (mI di spol ni odnosno urutrainji presnik. : Za vratilo oslabljero Hlebom za Klin (v.-sl. 2.3) BED? tno aah 28 WD tgp 16 2d mh nd zt A OF [mh gde je: (m] — Sirina kanala za klin, af {m] “dubina kenala za Klin. Navedeni obrasci za aksijalni otporni_moment W i polami otporni moment Wy dobijeni su na osnovu Stajnerove teoreme. Kada se izracunaju naponi od savijania a od toraie si aksijalni napon od prtiska odnosno tezanja ¢, ($t0 zavisi od smera aksijalne sile i od toga Koji je oslonac aksijalno fksiran), mote se od- Fe teen simost 2a ako poeta oper ie de se indeksi odnose na vista optereéenia: f — Savini, ¢ — torn, € — itezanie odnomo 2" — pritisak. Stepen sigumosti pri sloZenom opterecenju od savijanja, torzije i istezanja (pritiske) je: stepen sigumosti pri slodenom naprezanju od savijanja i istezanja (pritiske). ‘Ako nema istezanja (ili se ono zanemaruje ae->0 i. ve-r00), tada je v= Y% St G0 tbo S000 [Pa] —dinamitke évrstoce materijala “vrata, Koje su za odgovarajucu vrstu naprezania i usvojeni smaterijal vratila navedene u tablici 2.5. Pri tom se dinamitka évrstoéa kod savijanja uvek uzima 2a tisto haizmeniéno promenljivo opteredenje tj. opp 2 kod torzije | istezanja najéedée za Risto jednosmerno pro- menlivo opteresenie: pox i ¢poe ‘Treba uotiti (Sto prema obrascu nije te8ko dokaza- ti) da je uvek stepen sigurnosti pri sloZerom optere- Genju manji od bilo kod drugog poiedinatno uzctog Sstepena sigumosti, To znati, ukoliko su odaosi izmedu pojedinih stepena sigumnosti npr. takvi da je zado~ voljena relacija: vp<¥<%q onda su sigurno zadovo- Tjene i v8);.« ako je upotrebljen Tugljeniéni konstrukcioni éelik (npr. €.0545) stepen sigumosti treba da iznosi najmanje 6. U svakom slugaju vratilo treba joS taznije proveriti na izdrajivost uzimajuci uw obzir i koncentraciju hapona kao i druge uticaje na dinamidka izdrjvost, 222 reduktore ialozene tezim radnim uslovima pro- ‘yerava se obavezno i krutost vratila — ugibi i nagibi zha mestima zupcanika i leita. Ako se vrSi prethodni proracun (dimenzionisanje) vratila onda se, 2a usvo- Jene razmake medu osloncima i drugim elementima ha vratilt, odreduju otpori osiongca i momenti sa- Wijanja za"obe Tavni Mp, i Mp, Zatim se odreduie, Kao i ranije M1 Mya, Pa se radi moguénosti nepo~ srednog. proregunavanjapretnika vratila, momenti Savijanja 1 momenti torzije slazu u fiktivne (svedene) ‘momente savijanja M, prema obrascu (zasnovanom ha hipotezi o deformacionom radu) koji vezi samo 2a okrugle preseke: ‘Usvajanjem stepena sigumosti, prema izabianom materijalu vratila, odreduje se dopuiteni napon za savijanje oq 20 [Pal nna bazi koga se odreduje pretnik vratila YyiOmye, (m). cy‘Ako je vratilo oslabljeno Hebom 2a klin tada se nna mestima totkova dobijeni.pretnik vratila poveca za 10-20%, zbog #leba za Klin. Prema tome je na mestima glavtina zupéanika, spojnica i dr. stvarni preénik vratila prva veta standardna vrednost 2a Preénike dobijene iz obrasca d=(11 +12) 4, ‘Na mestima oslanjanja pretnik vratila treba uskla- iti sa standardnim preénicima za kotrljajna leita 2.4.3. Provera vratila na dinamithu izdréljivost Provera vratila na dinamitky i2drallivest moze da se izvede tek posto je vratilo konstruktivno oform- Jeno. U osnovi to se svodi na uzimanje u obzir niza uticaja na zamor i dinamicku izdriljivost. 10 a} a8} 07} os| £ Ex — faktor apsolutne velitine (objekta) vratila, prema dijagramu nasi. 2.10. Vidi se da je Ey Ey. Ova dva faktora G1 & redovno se-uzimaju u obzir, au izvesnim slutajevima jo8 i & i &_— faktor povisene temperature i'faktor ostaliheventualnih utica a dinamica adios nate je xg — stvami faktor Koncentracie napona joni, Berm Cur 1) ahs yp tfaktOr_ koncentracije ijkih_odnosa ie napona. Vrednosti se odreduju iz dijagrama na sl. 2.11. 1 2125 my — faktor osetljvosti materijala na koncentraciju napona éije su srednosti navedene u tablici 28, oy=o.— M/W ‘300 460 "500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 100 %500 1~Glatano 2- Brugeno 3-Grubo obradeno ‘4 Sa kruénin zarezom (vid st) 5-Sa horam od vaijanja {6-Rorodirano statkem vodse = Kerodirane stanom vodem aie “Krakni zorez SL 29 — Podaci za faktor & Stepen sigurnosti protiv Joma vratila od zamora pri opteresenju od savijanja izratunava se po obras- ot ErFerbsbas Puta & — faltor stanja povrbine koji zavisi uglavnom od kvaliteta obrade i kvaliteta ‘materijala izrafenog jatinom materijala (zateznom évrstodom) oy, a od reduje se iz dijagrama na sl.'29. oy = 020 60 100 KO 80 220 260 300 ——= dim) f= pei savijonju tepri toraii SI. 2.10 Podaci za faktor fso, — [Pa] snapona, & aq — Pa] — ammplitida indrvosti Koja se uzima iz Smitovog dijagrama i koja zavisi od vrste materijala i od srednjeg napont y= (Crux mn)! Za Konstrukeione 7 legitane elike — amplituda nominalnog, ” GOSH SAVANE “ RELSSVS EuTsasss o-~ aes a0 a SI 2.11 — Geometris faktor koncentracile 20 ckruglt ieap on prelamim maobijenjem 4 220 025 030 Tablica 28 Smitovi dijagrami su dati na sl. 2.13 i 2.14. Pri savijanju, kao kod vratila, Je 0:70, jet I€ Cnax= Cm ‘Analogno se odreduje dinamitki stepen sigurnosti pri tori Esktakst, Pate —S Sl, 212 ~ Geometsiki faktor Koncentracje 2 okrugl ‘tap 1 Bebo Podaci za stepen osetjivosti ka koncentraciji Materi jal u Liveno gvoide 1 ~ 04 Eelicni tiv 03 - a4 Celik ( Gu = 370-420 MPa) 0.50 - 06 Celik (w= 500MPa E0545) 065 Celik (x 600 MPa €.0845) 072 Colik(6u=700 MPa C0745) 0.80 Legiran Zelik (4, =800-~1000 MPa) 070 - 0.90 Legiran Eel (6u> 1000 MPa) 030 - 0.99 Lake legure 080 - 08‘91 213 ~ Smitov digram 2a uglinitai fli 2 oy SRST RSSSRNERY 000s aba 020 0.25 a0 tvs Sl. 2.5 — Geometeiski faktor koncentraciie 2 okrugli ‘tap 40 prelazaim aacbljenjem n Si, 2.14 — Smitow diagram 24 legirani Selik 2sty 020 030 216 — Geometrishi taktor honcentrciie ey, sma~ ‘juje, osovina inercije vratila tedi dase ‘poklopi sa geometrijskom osovinom obrtanja, dolazi do tz. samostabilisanja vratila. Redi toga, u oblasti izad Krititnog broja obrta vratila rade stebilnije i to tim stabilnije Sto je broj obrta veci. Opteresenje (centrifugalna sila) koje se_javija sled’ debalansa jonalno je ekscentritrosti tehibta ¢ (udaljenost teti8ta mase od geometzjske ‘osovine vratila) i Kvadratu broja obrta Foomten’ (gy. Iskustvom je utvrdeno da brzohoda vratila pouzdano i sigumo rade samo u slutaju ako je radijaina od stati¢kih.LITERATURA, 1. Aterkan, N. $.: Spravotnik matinostroiteja, tom 4, knliga 1., MASGIZ, Moskva, 1962 2. Anfimoo, M. I: Konsteukci reduktorov, MASGIZ, Moskva, 1962. Dovid, B. Li dr: Redulsori, MASGIZ, Moskva Kies, 1963. Diatenko, S. Ky Stolboog, 8. Z-: Detali matin, Alas, Tehnika, Kiev, 1965. Dmitiee, V. A: Detali matin, Sudostroenie, Lenjngrad, 1970, Dunajev, P. F.: Konstesirovanie walov i detalej matin, Taatelstvo ,.Vitja Sola” Moskva, 1966. 7, Jakoolee, N. F.: Detali matin, Tadatelstvo ,Vitaja Skala", Minsk, 1964, 8, Releio, D. N.: Detali matin, Atlas konstruksj, Matinostroenie, Moskva, 1970. 9, Reletov, D. N.: Osnovi koosteuiovanija malin, Atlas konstrukcij, Matinostroenie, Motkva, 1967. 10. Savie, Z.: Mabinski clementi, Saver studenata Matinskog fakultets, Beograd, 1972 AL, Seronen, S. V.idr-: Vali os, Matinostroenie, Moskva, 1970. 12, Serenen, S. V. i dr: NesuXéja sposobnost i rastoti detale| malin na profnost, MASGIZ, Moskva, 1954. 13, Tees, N. G. i dr: Reduktorostroenie, MASGIZ, Moskva, 1946. 14, Trbojeie, M. D.: Redultori, Nauéna kalign, Beograd, 1952 15, Trbojevie, M. D.: Osnovi konstruisana, Saver studenata MaSinskog fakultet, Beograd, 1974, 16, Vita, D. J-: Osnovi matinskih konstrukeij, I, Naulna knjiga, Beograd, 1966, 17, Vitas, D. J.: Osnovi masinskih konstruksija 11, Nauéaa Kajiga, Beograd, 1969. 18, Vitat, D. J.4 Trhojoot, M. D.: Matinski element I, Neufoa knjign, Beograd, 1982, 19, Viea, D. J. Troojecit, M. D.: Mafinaki element: II, Neuéoa kajiga, Beograd, 1981. 20, Vita, D. J.1 Trbojewié, M, D.: Mabinaki elements II, Nauta Kalign, Beograd, 1981 ava 81Mr MOMCILO R. JANKOVIC, ipl. int 3. LEZISTA U. gradnji reduktora primenjuju se Klizna i otrliajna 1ezi8ta 34 KLIZNA LEZISTA Klizna ledi8ta wu savremeno} gradnji_reduktora premenjuju se rede i to uglavnom za brzohode i fake optereéene reduktore, gde upotreba Kotrliaj- nih lezista ne dolazi u obzir (turbinski reduktori). Dobre osobine ovih Iezifta u odnosu na kotr- Fjaina Lezitta su — Pri pravilnom izboru materijala i ulja 2a podmazivanje moga da rade iu agresivnoj sredini w Sirokom dijapazonu temperatura — U uslovima tetnog podmazivanja mogu da rade sa velo velikim brojevima obrta (skoro neogra~ hnigenim), a sa yeoma malim gubicima na trenje tezideu, Si. 3.1 — Kiimno leffte 28 radijalno opteretenie a ZA REDUKTORE - Klizna ledi8ta su veoma dobri_prigutivati oscilacsja vratila sto se povoljro odrazava na ispravon rad kao i vek zupéanika. — U odnosu na pretnik rukavea vratila Klizna legifta su znatro manjih dimenzija (spoljni precnik Jeziéta) Sto utige na Kompaktrost gradnje reduktora. Montate vratila sa kliznim ledistima prostija je od montaze vratila sa kotrljainim leziétima, Konstruktivnakarakteristika ovih lezista jeg =0,6+1,2, U gradnji_ reduktora seu vidu dvodelne poste kugicu reduktora, sl. 3.1 Na slici 3.2 prikazana_ je Konstrukeija kliznog. leaista reduktora za radijalno i umereno aksijalno a a_lezista_primenjuju Roja je ugradena u Si, 3.2 — Kimo lefifte x radijano i umereno aksijaln opterebentNa si. 34 prikazano je letiste sa jednodelnom opteresenje, a na sl, 3.3, konstrukelja kliznog le- 2ista reduktora za radijalno i znatnije aksijalno opte- _,troklinony” posteljicom koje sa uspehom mote da regenje. Zameni kotrljajna leZista u uslovima tetnog podma- Obici postelica, kanal 2a wivanje i #ivanja pri obimnim brainama i do 140 mis. Alebova za zalivene posteliice dati su u lite Na sl. 3.5 prikazano je klizno leai8te sa postelji- raturi (7). com za turbinske reduktore, a u tablici 3.1 date su dimenzije postelica. A | SI. 3.3 — Kilano letite sa radijainim i aksiainim opteretenjem Sl. 3.4 — Klizno letite sa jednodelnom ,,tokriinom* postejicam 83Presek: A-B A Presek:c-0, o— Si, 3.5 — Pontelion kliznog leita 2a turbinske reduktore; 1) prikijutak za termometar; 2) Evie ae podebevanje letita u zavisnost) od tera radljlne sle; 3) kanal za odvo- Senje muzivaizkucitta leita; 4) 2leb 2a ulje 2a podmazivanje naslona; §) eport za mazvo; 6) otvor 22 ull 22 odizanje postellce; 7) otvor 28 obrtanje postelice W huesdeu; 8) Kanal u kuditta 2a dovodenje maziva; 9) glvnl kanal ze dovodenie taziva; 10) otvor 21 ulkw 2 podmazivanje Postellic; 11) otvor u gornjo} poste Ut a0 oticanje ulja ka termometru; 12) kanal za hladenje postljice pomoeu ula 13) distbuciont Kagal 2a wlje; 14) otvor 2a wku za podmazivanje 5) Kanal 2 dovodenje ulja Tablico 3.1 Dimenzije posteljica kliznih ledisto Mere umm a o iseeoee | esetnnt @ o © = @ 100, 150, 100. 30 a |e 2 100. 150. 220 150. 75 0 8 20 [3s 150. 200, 280, 200 100. 0 | 30 3 200, 300 400 300, 150 10 22 | 38 300 00. 530, 400 200 16 sso 1d 400] 500 670. 500. 250 20__[ 18 60_[ 4. 500. ‘600. ‘800 600. 300 20 |e 601 « 600_ 710 ‘300 710. 350 20 [18 60] 4 710 800. 1000. 200. 400 20 | 8. 60[ 4 800 ‘Mapomena uz tablicu 3.7 Znaéenje oznaka dato je na si 353.1 Primer provafunavanja Rlisnog legitea Primer 3.1 Proratunati Kizno left reduktora prema sl. 3.2 $8 po- stefjicom od belog metala preénika d= 80 mimi duaine Z~ 80am ‘ptereseno radijinom liom #20 KN; pei brofu obrta n= ‘ooo min 4. Granigai broj obrta: 061p uh sms do 0,080-0,03, P_ 20-10" demu po = 3,125.10 Pa = 3,125 Ma aL 9.080-0,080 sredait specifgni pritisak D-a ’ 0.0006 — usvojena vrednost relativnog zazora (2a e ‘posteljicu od belog metala) pn D=d_ $d 00006-0080 amare rmaciva wnadem dela procep 19-0,03 Pas dinamitka viskoznost maziva (a sednje maSinsko ‘le ablica 3.1 7D. 000012 m—debiiina soja = 57204 2343 min Poito je radni bro) obrta veti od granitnog, mote se ostva- iti potpuno podmazivanje. 2, Temperatura u sloju maziva: gate bE 0,902:20-10°-4,19 end 70-1-0,080-00080 20°C, = 39° Usvojena temperatura okoline 8 .980-7- 1000 obimna betina rukavea i19mis 1 — oefcijent odvodenja toplate = 0002 ~ usvojena vrednost Foeficjentateaja (abla 3.317D- ‘Temperatura u slo maziva je vita od dopuitene temperature D=80°C, pa je potrebno primensti vesiatko hledenje rukaves, 43. Masa ulja potrebna 2a hladene: Fe 3600 _6,002-20:10?-4,19-3600 BB) 18-10" (90-40) 6,7 ksih (y= 208)-10" Fag"1-K! ~ speciinn toplot ula 190.1000 =(5.45)°C — temperatura ulja na lana w leziste temperatura ulja na inlaru iz lexia 4. Srednji specifi peitisak u sloju maziva: wok, _ 0,03-105-0,0 od = 7-108 P= 7 Ma : 05-0,0006" = = ugaona braina rukavea za 6.000012 0,0006-0,040 741 K,=0,40" 10" ~ vrednost funkeja(ablica 3.9 (7). S obzirom da je vrednost srednjeg specfcnog pritska w soja maziva veéa od ratunske p= 3128 MPa, slo} maziva je Aovoling exist da nosl zadatd opteretenie ‘Proves utvojenewrednoetikocjenta teak wang | 740,000 -/0,5=0,002011, ko je veo~ Re ima blisko fanije usvojeno} vrednosti pa nije potrebmo pono- ‘it proragun. 32 KOTRIJAJNA LEZISTA Tako se u savremenoj i masovnoj proizvodnji reduktora u yeliko} meri primenjuju kotrljajna le- +#ita, ipak je njihova primena ogranigena na reduktore malih i srednjih snaga. 8sOvo uglavnom i razloga sto Kotrliaina leai8ta dob- 0 i pouzdano rade u nitim oblastima brojeva obrta. Graniéni bro} obrta kotslajnih lezigta kreée se u granicama od 10,000 do 30,000 min? i to za ledista minimalnih spolinih_preérika D=»(30-—40) mm; za letista vetih dimenzija D=(260++ 360) mm graniéni broj obrta je od 1.500 do 2,000 min-, za slucaj da se leaista podmazuju uljem. PY Le SS i) Ako se podmazivanje vrSi maiéu ove vrednosti prema ispitivanjime firme yFAG” mogu opasti za oko 20%. Primenom koteliainih letiéta postive se veoma taéro meduosno rastojanje vratila, povoljan Koefi- Cijent iskori8éenja, dobro podmazivanje, obséno istim uuljem koje sluzi i za podmazivanje zubaca i najzad, u slucaju potrebe, ledifta se Inko zamenj Sh 37Pri proratunu kotrljginih Je2ista 2a reduktore predvida se vek od 10.000 do 20,000 casova U gradaji reduktora primenjuju se gotovo svi tipovi Kotrlijnih Lezista. Velo éesto su. u primeni leita sa lopticama tipa BC (JUS M.C3.601). Mogu se. primeniti za aksi= jalno wévrscivanje vratila u oba smera (jedno lediste uuévraéeno) sl. 3.6 i sl. 3.7. Potrebao je obratiti patnju koje Ce letitte biti uévriceno, Ukoliko je razlika u radijalnom optereéenju le- isa mala, preporuka je da se uévrsti leziste tako da deo vratila izlozen aksijalnom opterecenju. bude napregnut na pritisak. Ukoliko je razlika u radijalrom optereéenju veéa, preporuka je da se utvrsti lezi&te koje nosi vece radijalno optereéenje, Ovo iz razloga da se ostvati lak’e pomeranje slobodnog lediSta u kucici u slu- aju dilatacija vratila usled termigkih uticaja. SL 39 aa Re SI. 3.10 87Retenje prikazano na sl. 3.7 treba, s obzirom nna Koncentraciju. napona izezvanu zavojnicom za uéyrigivanje unutrainjeg prstena leZi8ta, po mogué- nosti izbegavati. Zaatno je bolie reSenie na sl. 3.6 gde je uévr8éi- vanje unutrainjeg prstena le2ista ostvareno pomocu distantne Gaure pomotu koje je izvedeno i zapti- vanje leaitta primenom mantetnog zaptivata po- stavljenog sa unutrainje strane. ‘Na sl. 3.8 i sl. 3.9 prikazana su reSenja sa poklop- cima efiéta u vidu prstenova ukupanih w kucicu U_novije vreme kod horizontalnih reduktora sve vide je u primeni ovakav natin zatvarania le- 338, koji,» ozbivom na jednostavniju izradu i mon- tahu, ima prednosti uw odaosu na poklopce lesisa sa zavrinjima. Kotrjaina letita tipa BC podelino je da se ugra~ duja wu paru, s obzirom na jednostavniju obradu ftvora 2a lezista u kucici reduktora. da se na vratilo ugradi par leéiéta istih dimenzija, mote se primeniti relenje prikuzano na sl. 3.10, staat SY LN AN bs (SN 7 Sh. 3:2 88tako da se umetanjem Zaure za leti8te mode ostvariti obrada kuice sa jednim prolazom za oba otvora, 8 obzirom da spoljni preénik éaure odgovara spolj- njem pregniku letiéta vecih dimenzija. Kotrljajna leziita tipa BC veoma éesto su u primeni za predajno vratilo reduktora dije se ose seku (Konigni zupéanici), po pravilu u paru kako je pokazano na sl. 3.11, Kotrljgina ledi8ta tipa BC u upotrebi su takode u skoro svim kombinacijama sa drugim tipovima kotrljainih letitta (puini reduktori), videti sl. 3.16, sl. 3.17 i sl. 3.24, U gradnji reduktora primenjuju se i jednoredna Jediita sa lopticama sa kosim dodirom tipa BN GUS M.C3611). ,.—— LIZZZZIN LLL Ree SL 34‘Ova ledista se po pravilu ugraduju u paru i tada i sl, 3.15; a kod vetih raspona oba letigta su u jed- mogu da prenose akstjalno optereéenje u oba smera nom osloncu (puhni reduktori) sl, 316. luz odredeno radijalno opteresenje. Pri ugradnji ovih le2i8te potrebno je obratiti Kod kratkih krutih vratila u svaki oslonac ugra~ _paznju na potrebu regulisanja aksijalnog zazora uw uje se po jedno lefiste sl. 3.12, sl. 3.13, sl. 3.14, le#igtima kako je to pokazeno na sl. 3.12 i na si. 34s SI. 3:6 90sl, 3.13 u sluéaju poklopaca leaiéta u vidu ukopanih rstenova. U sluéaju primene poklopaca sa zavrinjima, neophodno je izmedu poklopca i kusice (Caure) postaviti tanke kompenzacione éeligne listiée i na taj nadin regulisati aksijalni zazor u ledi8tima kako je pokazano na sl. 3.14, sl. 3.15 i sl. 3.16, U gradaji reduktora u upotrebi su i dvoredna lediéta ‘sa lopticama sa _kosim dodirom tipa BG JUS M.C.621), Foja mogu da prenose velika’ radijalna i dvosmerna aksijalna optereéenja, Primenjuju se za oslonce veoma krutih vratila, 6esto i kao zamena za par jednorednih ledista sa kosim dodirom tipa BN, sl. 3.17. OE, sl 37 S38 a”Za teBe reduktore sa pravim i strelastim zupcima primenjuju se okretljiva lesista sa dva reda loptica tipa BS sl. 3.18, kao i teditta sa cilindrignim valjcima tipa RN (JUS M.C3.635, 636, 637 i 641, sl. 3.19). ‘Ugraduju se uglavnom kao ostonci krutih vratila, pogodna su za velike brojeve obrta i udarna opte- reéenja, Leditta tipa RN pogodna su kod aksijalno slobodnih oslonaca krutih vratila za velika radijalna optereéenia. ‘Sem jednorednih letiéta sa lopticama tipa BC 1u gradnji reduktora koriste se letifta sa Konignim valjcima tipa KB (JUS M.C3.735). NK Nay i te ed, Rea > Si. 319 PoaS igs Si, 3.20 9 ZZ 7 WWPrimenjuju se prvenstveno za prenofenje radiak- uuparu bilo u svakom oslonca po jedno sl. 3.20, sl. 3.21, sl. 3.22, sl. 3.23, bilo oba Zzajedno w istom osloncu ‘sl. 3.24. Pogodna su za neito nie brojeve obrta do 4,000 min-!, Sumnija su u radu ali imaju veéu nosivost u poredenju sa jednorednim letidtima sa lopticama tipa BC istog reda mera. Unutraboji zazori u lesigtima ovoga tipa pode- favaju se prilikom upradivanja aksijalnim. pomert- njem lediinih prstenova,na ta treba abracati posebnt painju (61. 3.20 sl. 321). Ova ledidta nailaze na primenu na vratilima svih vista zuptanih reduktora, posebno reduktora sa S321 Si. 3.22 93konignim zupéanicima (s1. 3.22) i putnih reduktora (61. 3.23 i sl. 3.24), Rede su u primeni dvoredna leai8ta sa burigima tipa SD (JUS M.C3. 655). Ova letitta ugraduju se u reduktore nitih brojeva obrta, koji rade u veoma teBkim uslovima, odnosno, u sluéaju primene zavarenih kucica vetih dimenzija Jednoredna i dvoredna aksijaina leai8ta sa lopticama tipa TA (JUS M.C3. 701 i TDC (JUS M. C3. 705) nailaze na primenu samo za aksijalna optere- Genja i to u kombinaciji sa ledistima koja primaju radijalna opterecenja (vratilo puda pulnog reduktora) i to pri manjim brojevima obrta, Priizboru letista treba tediti da se leita ugraduju u paru, radi lak’e izrade i obrade kucice (obrada otvora za legibta jednog vratila vr8i se iz jednog pro laza), kao i smanjenja Sirokog asortimana delova prilikom fabrikacije i remontareduktora LD) ee) CZ LTA D SS ie Si. 3.24Ukoliko je ovo nemoguée, iz opravdanih razloga, 3.2.1 Ugradnja hotrljajnih leSitia inbor ledi8ta treba izvrSiti u najpogodnijoj kombinaciji koju diktiraju radni_uslovi Pri ugradnji kotrljajnih le8i8ta potrebno je obrat Karakteristiéan primer gde se moe primeniti poznju na izbor tolerancija precnika otvora (provrta vie tipova_kotrljainih lefitta u raznim kombina- _u kuéici kao i na izbor preenika rukavea vratla. cijama su pugni reduktori, sl. 3.25. {roc few} Sl. 3.25 — Tipovi Kotriajnih Jetta 22 pudne redukiore Tebiica 22 Preporutena tolerancisha polja za rukavce vratila ‘Mere umm Premo SKF Pretnici rukevaca 7a tip lebista toler BC, BN ‘RN, RU,KB SR, 3D xe } 18 = 100. ‘<4. KS. 100 = 140 “100. m5. 140 = 200, 100 = 10 109 Im} "200-260. 140 = 200, 100 =10 6. = 200= 00, 140-280 | 6 = = 280 =500 | r6. ‘Nopomena uz teblicu 3.2 Za leziita tipa KB mogu se umesto KS i mS primeniti K6 i m6 95Pri normalnim uslovima rada kada je potrebno da se spolini prsten lako pomera ui kuéici upotreb- Tjavaju Se tolerancijska polja H8 i H7. Za promenljiva i udama optereéenja mods se primeniti toleranejsko polje J75 a ako je u pitanju Jednodelno kuéite’ pri normalnim i. velikim opte- retenjima K7, U ovom slucaju spolini prsten nije Tako pomeriv Toleranciska_po! data su u tablici 32. Takode je potrebno obratiti patnju na izbor ve~ ligine nastona Kao i radijusa zaobljenja na vratitu iu za pretnike rukavea vratila Naroéite painju pri ugedaji kotrljginih lezista treba pokloniti ueveSéivanju ledifnih prstenova za vratilo, odnosno za kudicu kako je to pokazano u primerima prikazanim od sl. 3.6 do sl. 3.24. Na sl. 3.30 prikazana je aura va utvritivanje unutamjeg prstena kotrlijnog le#ista, au tablici 3.6 date su preporuvene mere. Za wévr8éivanje unutreénjeg prstena lezista w obzir dolaze i takvi clementi keo Sto je spoljainji uskoénik (spoljaSnji Zegerov prsten) JUS M. C2401 (videti tablicu 1.2 [7)) i nevrtka za pritezanje_ sa imenim osiguragem ,,SKF” (videti tablicu 3.13 [7). o) SL 3.26 Jedi8noj éauri, s obzirom da naslone u kucici radi lake izrade i obrade treba izbegavati Na sl. 3.26 prikazana je ugradnja radijalnog lo- #idta sa lopticama tipa BC na vratilu iw leditnoj Gauri, na dva nagina i to: a) bez ukopavanja i b) sa ‘ukopavanjem radijusa zaobljenja; au tablici 3.3 date ‘su preporuéene mere. Na st, 3.27 prikazana je ugradnja radijalni radiaksijainih kotrljajnih letiéta, dok se u tablici 3.4 nalaze preporugene mere. Ukoliko je iz konstruktivnih razloga neophodno da radijus zaobljenja vratila na prelazrom delu ru- ayea bude veéi od radijusa zaobljenja leziéta, pr vilno naleganje le#ista postize se umetanjem zasebnog prstena, kako je to pokazano na sl. 3.28a). Na sl, 3.28) prikazano je re8enje za ugradnju letidta na vratilo za slutaj nedovoline visine naslonas ana sl. 3.28c) reenje za ugradnju ledifta u lezisnu Sauru sa nedovoljnom visizom naslona. Da bi se izbegle velike visine nastona ledi8ta na vratilu i u le¥ignoj Zauri primenjuju se re8enja prikazana na sl. 3.28d) i na sl. 3.28). Dimenzije prstenova za oslanjanje leti8ta_da- te sau tablici 3.5; znaéenje oznaka vidi se iz sl. 3.29. 96 Tablica 3.3 Redijusi zoobljenja i visina nasiona no vratitu i éouri za rodijolna lezista ‘Mere umm 1 |e [re fre [ee | © | | Frome as [oa lostast 1 |= T= Tr os |12}o5{a5| 1s] — 1 1s 1fistartast2t=1=1=T2s1 2 | iz ti7fasteat 2 |= | — x istartut 1 fast? (artnet 3 125! 227tat1 13 fedtoatnst ast 2 | 25] aap iets} <[32oct 2 125135 ta [< foal 2 fast Tost. “ asfes[ 2s] 21s «lost 2st 6 las [52] 3 [2st tertosta [7 [ss Sfesta73 te tsslasts te lz: estat «wo lra lost s [wt 9 8 [o}s | lastost 6 |] nm wf2stas| 6 [60 los| 7 || 1 2{5fsste[ itu torts toate is{ 19 [12 |] 22] 15 [oe] [27 [22 late tet ste tr ut a2t 2 Nopomena uz tablicu 3.3 1) Veliéine F,tnar 1 tmn odnose se na lebiste 2) Oznake su date na si. 3.26su 3a7 Tablica 24 Visine nasiona elemenata Zo wgradnju rodjlnih i radiansijainin. Retrjojnih letista Mere «mm aria TeiTa loka i laka Firoka (02.12.22) rednja_i srednja Siroka(03.13.23) TeSka (04) [ole [al me [mAs] os] mf o[r Lm] | Ll do] 101+ 1a] le [sof eriusl otastast east le t7elaiasl sts teste ts lestaoistst 7 ts 35 | 721 2 |35/ 4 [25/55] 4 [4 15 | 00 |25/4515.5| 9 | 6 14.5) 5 | 75 [sleys «ol aol? {351 5 [2st 6 |< te [ssl solasles| eters tst & ssias 15.51 451 e512 1351s 123 6 |<< [ssloolasleslas| 250_|0 COT EL MEMAT Miz | Miz | Mis | MD (25+ Jd zl 4 4 6(6) [Th 12d, é n 2210 ¢, la. Pa] Ronstraisali_prema_potreb cr [0:.bir | prema dimenzjoma_zoptivota Dal Prema_pretniku zavrinja JUS MBI 006 ‘Nopomena uz tablicu 38 Znaéenje oznaka dato je na si. 332 on 4 SN z oeeeaeeeee a5 o) s VI ciaeaamaaainii OHI N (3120) “4 LN Re O.He | I on | Se seE ots =o SaHaBia HABE $1,333) Distntai praten; b) ukopani pre) ukopani prsten za podelavanje zazora u ditty 100Preporutene mere poklopaca sa zavrtojima date su u tablici 3.8. U novije vreme kod horizontalnih reduktora (dvodelna kuéica) sve vide se primenjuju poklopci otiliginih le2i8tau vidu prstenova ukopanih t ucicu 41. 3.33, Zatvaranje kotrljajnih lesista pomodu prstenova uukopanih u kudicu mate biti kako sa spoliginje tako i sa unutrainje strane Lezi8ta. Orijentacione mere 2a ukopani prsten date su u tablici 39. Rebenja za ugradnju poklopea sa vijcima i prstenova ukopenih u kucicu data suv primerima iz dela 3.2, 3.2.2 Primeri proragunavanja hotrjajnth lekifta Primer 3.2 Odabrati Koteljsjna lettta 24 vratilo reduktora 2a shuéaj dda u obzir dolaze letifta tips BC, BN 1 KKB, ako je zadato ‘minimalni rafunski vek reduktora = 12.000 h dna temperatura je 0< 100°C 1) Zs tip BC ekvivalentno opteretenje imnosi Fenn F,+ $9F r= 1°4,541,6-1,6=7,06 WN, x=1, 91,6, prems tablic 3191 Tablica 39 aati Orijéntacione mere za ukopani prsten ¢]aToToTove[*[*lolslelr[o[ele] © | mw TM az eo ae | | we 272 [52 | 26135] 5|0/e |e 5 |as 72 [62 |-62| 31 | 2 ei eee 75 {90 {62 | 33 | 47 [-ao—[" 95-165 [36 [52 25 | 100-| 701-26 | 62 ’ M6 '90_| 105 |-75_|~ 41 | 85 rl, yoo [ns \e5 125s 1 62_| Ba 2» M25 no [rst 95 {sr 68] 8 | 5 | 0 8 2 120-| 198-| 105| 86-172 as 125 | 0 | 110_|_7 130-45 1s | 61 10165 | 25 | 66 45 | 160 | 130-196 150|-170_| 130,79 : M3015 160_| "160 | 140 | ~76° 70_|-190"| 150_[- ar a 160_—| 200 | 160~| “06. 15 iso _|20 [70| 30) sae [2o0-[-Sert tao +36 MDS, Me 210 | 2301 190 | 66 20/15 0 215 [225 195-| 101 - 2251365 | 205 | 91 aa 230 | 250 | 210 [131 240-260 | 220m 250_|-270_| 230 | “mer 5 5 a -260_|- 200 | 240 [121 270,| 300 | 240-159 : MaOrt5 | coons 260 | 310 | 250 | 131 290 {320 260_| 161 7 wo ao ao rt | 0 | 340 | OF a M10 Se ae er ee 15 | 30| 20 wl2} |e [340 | 370-1 S10 | 167 | 190 | Maket5 | Mb4x15| ‘360 | 390 330| 171 | 200 300 a0 [350] Wer [210 30-370 191-220, Nepomena uz tablicu 39 yA) Valine d iD: prma_dimenzjama leziéta odnesno vratila. Si 2}.Velitine Orb ie prema dimenzijama zoptivaéa Gbtottine 0, £52 GPtratenie cenaka dato je na st. 237 a je ns 101Dini eke et "Tn 22000 fa Ta | ET, (6660 76660 rena e335 atten eptoen v0} dinamisko} moti aotenia najbolie odgovars Ieitte 85 BOO2 sa C~64,2 KN (teblica 3.20 (7D. 1), Za tip BN ekvivalentno optereéenje je Faz +yF,= =0,5-4,54.0,7'1,5=3,37 KN, 40,5, 90,7, proms. tablick 333 Dinamitka moé notenja lefts: a | T vas © gap gmt e848 co Sag AUN asco ‘43.2 4) letidte $$ BNO2, C=35,8 kN tablice 3.23 (7). 9 fxn knee ene th 63,3 KN 3 | 72960° 1000, 3374] 28001000 30.3 ene san] 16600 Dini mo ler ita: rare Cota YT ga 2] TS i rea Oro} dinamitkoj moti nofenia odgovara letite 30 KB 02, (C=353 EN tables 338 (7). ‘Dobijent rezutati pokazaia da je pretnik letttatipa KB rsjmanji (30 mm), tipa BN nelto vedi (58 mm), a tipa BC aajveci (85 mm). ‘Najmanja masa ima lefifte tipa KB (0,22 a), zatim letigetipa BN (0,475 kp), i najzad lett ipa BC(1,74 kg). 4,8 aN Primer 3.3 COdebrati kotrjina tezita 2a predajno vratilo pusnog. reduktora_ prema konstrktino) Koneepoitprikazand) na 2) $1. 3.16, b) sl 3.17 jc) sl. 3.24 ako je zadato radijalno opterecenie F,.4=4,3 1 Fagg 92KN asjalno optereéenje F,=22,7 KN broj brea vratila n= 1000 min? ‘minimalni ragunski vek redubtora T= 12.000 b ‘radon temperatura 9< 100°C Letitte na mest A prima imo radijalno optereenie, pa je dinamigka moe notenja ios 660 Ovo} dinamiskoj moti nofenja odgova 40,7 AN tablica 3.20 (7). 4) Ehvivalenino opterecenje leita tipa BN osloncu B: letiste 60 BCO2 U_ovom sluésju odgovara samo ledifte 110 BNO (C= S172 SN tablica 328 0) S obzirom na ovako dobijen rerulta, retenie prikazano na sLAl6, u slutaja visoke vrednosti aksjainog optereceia {tea po mogucnort begat ') Ekvivalentno optereéenie leita tipa BG 1 osloneu B FP Fy R= 19,24 14-22,741 KN. Dinamitha moé nofenia eis tb TH 2] ETO 16666 166 Prema stafunato) vrednosti dinamitke moti notenay Ie ‘iste tips BG pri zadatim radnim sslovima ne zadovol ©) Bkvivalentno opteretenje letktatipa KB u osloncu B. Fen Pax fe yh, Ay 68 KN os 2 ata207-301 ws 70,5 tblica 3.38, y= 1,4 tabliea 3.39 (7) Dinamizka moe nofena edit: 23 GI an a) Odgovarajute lett je 95 KUO2 (C'=245 KN tablica 3.39 m. ‘Ako se uporede preénici letfta na mestu 4 i B vidi se a je raaiba pretaika dy 60 mm i dy 95 mun za varijanta (©) manja od 'rednosti dy=H10 mon ‘2a varijanty a), pa iz owsteuktivnih razloga treba usvojlt variant). 245 kN LITERATURA 1. Aerkan, N. $.: Detali matin (rset | konstruirovanie) spravoénik tom 1, Mafinostroenie, ‘Moskva, 1968. 2 Dathevit, B. P, Djatenko, S. D., Stolbovj, S. Z: Atlas dette} makin (peredati), Gostexizdat USSR, Kiev, 1958. Kronanovit, Piipowt, C.: Kottinini leit prirutnik, Matinsk fakultet, Beograd, 1969. Paolo, J. M.: Detali matin, Matinostrenie, Leningrad, 1968. 5. Trhvjmit, M. D.: Reduktori, Nautna kajiga, Beogred, 1952. Vitor, D. Jy Teboject, M, D.: Mabinski elementi TI, Naucna kajige, Beograd, 1981 ‘Katalozi: FAG, IKL, SKF Standardi: DIN, GOST, JUS 102 a 4 5. Trbojevit, M. D.: Osnovi onstruisania, Mabinski fakultet, Beograd 1971 6 2Dr SLOBODAN IVKOVIC 4, KUCICE 4.1, OPSTA RAZMATRANIA Kutica ima vitestruku ulogu: obezbeduje potreban ‘uzajamni polozaj delova reduktora, prima optere¢enja sa letibta i prenosi ih na postole, odvaja prostor u ome su smeSteni pogonski elementi, vratila i lezista od spoline sredine, itd. ‘Kutice su obiéno dvodelne (sl 4.1), all mogu biti { viedelne, npr. kod vigestepenih vertikalnth reduktors i, kod velo velikih reduktora, Da bi ostvarla svoju funkeiju Kutica mora da ima dovoljnu évrstoéu i Krutost. Delovi kutice treba da budu spojent tako da onemoguée prodor prafine i stranih tela { istcanje maziva, Konstrukeija kucice treba da je taka da sklapanje i regulisanje mehanizma bude lako, odréavanje reduktora tokom eksploatacije jednostayno. Uz sve ovo mora se voditi ratuna o jednostamnosti iz: rade kako bi cena bila niza Kutice su najéeste livene, od sivog liva, a za jaca opterecenja od 1,85, postepeni prelaz izmedu tanjeg i debijeg zida postize se nagibom i prelaznim zaobljenjem, &iji polupretnik treba dda bude isti kao u prethosinom slutaju (sl. 4.4). I ovde je prikazan sluéaj kada je posle odlivanja potrebna obrada, Jer ovakvi oblici (3. 4.3 14.4) odgovaraju prelazu zida na ‘obod kutice reduktora i sa zida na letifno gnezdo, te se date preporuke Koriste za njihovo konstruisanje. ‘1.44 ~ Spajanfe va ida za sinda) By > 18.5 jus slede¢i parametri nagiba: Usimajuéi u obzir navedene vrednosti Cesto se usvaja nagib 1:5, t. y= Sf. ‘Ako posle odlivanja nije potrebna mehanicka obrada, dva zida jednake debljine se mogu spojiti prema slici 4.5. U ovo sluéaju nema vote opasnosti od nagomila- ‘vanja materijalai stvaranja unutratnjih Supljina, pa se spa janje po potrebi mote izvtit i sa veim polupreénikom nego Sto je na slici preporuteno. Izneseni primeri (1. 43, 44,1 4.5) karakteristigni su za kuticu redukto- Re R.) Fe (05+1)8 1.4.5 ~ Spajane idovajodnake debiing ada ‘aknadna obrada alle potrebaa U dubu datih objainjenja, tablica 4.1 prikanuje jot nekoliko primera spajanja zidova odlivaks. Obliciw tabli- Gi 4.1 pod a ib donekle su signi oblicima na sl. 4.3 odnosno 4.4, samo Sto kod njih nije potrebna mehanicka brads, pa je moguée usvojiti veliki polupretnik za0b- Wenja R umesto malog poluprecnika r, (zbog uslova 1, SA), Sto je povoljno, jer daje manje nagomilavanje materjala, Oblici na skicama c, di € prikazuju spajanje tri 2ida. Kod njih postoiizvesno nagomilavanje rmuterjala; na skici ¢ je prikezano kako se ono moze ‘umanjit. Isti ovaj princip se moze primeniti u slueaje- vima die, kao u drugim alignim sluSajevima, Osim prelaznih zaobljenja na livenim delovima se zaobljavaju i sve druge ivice. Ovi polupresnic (sl. 4.3 i 44) se biraju Konstraktivno ili prenia preporuci: ry = = 2mm 2a zidove do 25 mm debljine i r, = 4 mm za debifine od 26 do 50mm. ‘Treba tetiti da na jednom odlivku bude Sto manji brojrazigitih polupretnika zaoblenje. ‘Najmanja debljina zidova koja se uspeino odlva je ogranidena, jer suvle tanak zid mote dovesti do otvrd- njavanja materjala u celom svom preseku dok éitav ka- Ip jof nije napunjen livom, tako da neki delovi kalupa ‘ostaju nepopunjeni. Kod sivog liva po pravilu se ne ide na zidove ispod 6 mm (za male odlivke mogu se odlivati { tanji zidovi). Zidovi tanji od uobiajene granice su sup jer zahtevaju posebne mere za uspeino odlivanje (apr. tzgubljene gave). Minimalna debjina zida zavisi i od velitine livenog dela, Onijentacione vrednosti minimalnih debjina zido- ‘va koje 5e mogu usvojiti, date su u tablici 4.2 u zavis- notti od velitine W, date izrazom: 1 W= > Gly +B, + H,) (am) gde su Lg, By i Hy gabaritne mere oalivka i to: 2 — duting, By" tirind iH — visina. 105Preporuguje se ctor = 023)-5280, u_svim slugajevima , osim pod f woes Objesnienie parameter a @ t ne Spajanje aval 8, Z 80 24g zida u slugajy AS Bie oo ce poste livenja xt nije potrebna | Sia iy za xef (er. x=2)| : 8 za éeligni liv: yr. xed R: der H § ps : G Ke 25 21.258 2 VISE) bolja varijanta 2) ‘ y bers oe Kiy y isto kao Wn, Saye : WU, § A); tie herHo. TABLICA 4.2 Minimaine debbinertdova za odivke od svg Be 1250 1500 500 1000 1000 1250 3000 2500 7000 4000 | 5000 10 fo n i | 2 “ do 2 se Minimalne debline 2idova of éeliénog Iva po pravtu su ‘ete od vrednontiiztablice 4.2. ri svajanju debjine zida treba imati u vidu da mehanitke osobine odlivenog dela ne zavise samo od he- rijekog sstava, vot {of brzine hladenja.Tanj zidovi se hlade bite t imgju relativno bole mehanitke osobin Zato ne treba usrajal veCu debljinu zidora nego ito je ‘neophodno Tehnologi¢nost Konstrukcijelivenog dela w odnosu ‘na izradu modela, Kalupa i na mehanicku obradu, post- 2e se pre svega Sto jednostavnijim oblikom, npr. usvaja- ‘jem ravnih povrtina i rotacionih oblika. ‘Kada su predvideni nagibi radi lakseg vadenja mode- Ia peska (si. 4.6), kalup se lakde izraduje. Velitina li- vadkih nagiba zavisi od visine nagnute povrtine (Ho, sf. 4,6) 1 mote se usvojti prema tablici 43. A Uy, Z| |_ravan_podele kalupa 14.6 Livathi agi TABLICA 43 ‘Preporuden tat nag 20 lvenfeu petenom Rakupu Ho preko | preko | preko | preko | preko 25. | "so. | ‘100. | "200° | "S00 [mm] } a0 25 | 60 50 | do 100 | do 200 | do 500 Nagio | 1:10 |1:12]a sas | 1:20 ]1:30 | 1:50 Deo prema slici 4.7 b se mote slobodno izvlatiti iz ‘peska; nije pogodna varijanta toga dela prema slici 4.7, jer ispust ameta vadenju modela, pa zato model mora {mati vide delova, io je skupie. Z b 14.7 ~ lspust a venom det: ~ nepogodno; 2b pogorino retenje Delovi odlivka Kofi se obraduju skidanjem strugot- ne treba da budu istureni w odnosu na zd Koji se ne obmaduje (4.8). Ako ima vile povrdina koje se obradu- 4, one treba da lee isto ravi, radi okie obrade (a. 48). Vining izdanka hy koja ostaje posle obrade isture- ‘nog dela (s]. 48) mote se usvojiti konstruktivno; prepo- rrubuje se hy = 3 --- 8 mm, pri Cemu se veée vrednosti ‘odnose na vece odlivke ii vece dimenaije povrtina koje se obraduju; 2a odlivke gabarita preko 2m, usvajajuse i ‘veée vrednosti. ‘Konstruktor mora imati u vidu da je tatnost dutin- skh mera kod liventh delovaselativno mala. U tabic 4491 date tolerance slobodnih mera odlivaka od sivog, 4 temperovanog liva po standardu JUS M.A1.420, kao i eelitnog lva (JUS M.AI.421). Za poluprecrike zaob Jenja odvaka, prema ovim standardima, vate tolerance ,ostalih mera” (tablica 4.4) U tablici 4.5 su date tolerance slobodnih mera za debijinu zidova odlivaka, ponavedenim standardima, 107108 SL4.8 - Porsine koje se obraduju treba da budu izdignte i itoj rari ‘TABLICA 4.4 ‘Tolerance slobodnih mera odtivake od sivog{temperovence li (JUS M.A1.420) {Geliénog lve (JUS M.A1.421): mere u mam aje |_ Otto sop temperovanog en ‘Odlive od eliénog lve ‘azivaih atin balopiens ol Tate ‘aalinsko Tateo ‘maiko mad mat Tan Dot | oe pm [oe | pe Tom, om | um | on zakjjoéno | mere | mere | mere | mere | mere |mere | mere | mere | mere | mere | mere | mere wa [on vis [et a3 [+2 43 [ee as [72 | E fans [S| th oene | 72 ]73 fers | 22 (23 | 22 we [+2 | 5 v2 for va [v2 a [ez * 5 + ie lesa |store meee) ae aneee ea| ed | eat feeeel etl |e so [+s | vis 43s | +t +5 [+3 +4 [ro is 4 + no [fis}23°|*3 [21° | 22s 8 | 23 [os A | -3 Fae [2 ia [+3 [+2 vas [ans +7 [ea v6 [va Ei A Mo (2 | 2a ft9s [cas |fasfee | a fos [te [oa Fe [* = sleek ieee ee © etek (ale [ele pe [3 be ot (sti (slr be [cele be [28 bh [> wae (rie |es be [es [os be [lca Pe [oe be 1600 [+12 [+8 va [+s aie [+9 vie [7 © ls + sna | ardl rai etoes/ est = eue| anealiczou lite linea iret eda (te [Napomens uz tablicu 4.4: Onnaka sp. 2na8i spoline mere, un, unutrane, os. ostale mere,TABLICA 4.5 Tolerance sobodndh mera xa debjina zidova odlivoks od svog i temperovance Iva (GUS MA1420) | 2llnog ta (JUS MAL 421); mere u mm Podraéje sxaivath mer, icmad Nain — ahoplinie 4 + [ 0 w [| «0 | » | 10 coy i | é 10 [ 1 | » | 30 i, ruts ais [22 | 22s [as | eas tempe- rorni | maf sia | tis | sue [22a | 225 rate 22 goes [ceases a7: a ais | tia | #21 [22s OpHimija uputstva o konstrusanju livenih delova mogu se nai u Literatur (5], (21} [26} (29), (32) G6}, (39), itd. 4.1.2 Osnovi konstrusaniazavarenth elemenata Pre zavarivanja vli se gruba obrada pojedinih ele- smenata i priprema ivica za avarv ‘Zoog jakog lokalnog zagrevanja materjala i skuplja- aja pri Bladenju, u zavarenim konstrukcijama se ja) ju unutratnji naponi, deformacije, a ponekad i prakoti- ‘ne, Na smanjivanje ovih stetnih pojava Konstruktor moze ‘uticatina vge nacina, Obim zavarivanja treba da bude po moguénosti Sto manji. Ponekad se broj varova mote smanjiti savjanjem limova (a. 49). Simetrénim rasporedom varova u odnosu na teste eiementa smanjuju se ‘unutraénji naponi i deformacije. Na smanjivanje defor- macja i unutrainjh napona mote 3© uticati i izborom pogodnog reda zavatvanja;u natelu zavarivane treba da U pripremi za izvodenje zavarenih konstrukcija Ces- to ae Korist savijanje limova npr. (sl. 49 D). Unutratni radijus savijanja treba da bude sto manji sa gedista gabarita, ali suvde mali radjus otedava izvodenje ove ‘operacie, a povetava se i moguénost pojava prikotina; zato je najmanji unutratnji polupreénik savijanja r (3. 4.11) ogranigen (tablica 46) TABLICA 46 [Naiman dopubtent radus sevdeni more Materia tims 0245, A1,Co Feo ns sn Gaim mm Ca oat caus a = cows ase on ° . coms, C1730 078 1.4.9 Smanjvanye obima zavaivanje;varjanta ma samo dra rack ‘Treba izbegavati nagomilavanje varova (sl. 4.10 2); zasecanjem rebra (11. 4.10 5) ovo nagomilavanjem je izbegnuto; za jaka dinamiska naprezanja u ciju smanjt- vanja koncentracije napona, preporuduje se relenje dato nadl, 4.10¢. rebro a 1.4.10 ~ Nagomilavanje varova je nepovoljn (e; zsecanjem rebra to je inbegnuto (be) SL 4.11 ~ Skica uz tbtew 4.6 Oblik vara bira se prema vrst sastavica i debijni Ii mova [30], [34], (39]. Kod ugaonog vara (sl. 4.12, 4.13, 44.14) debijina vara se birau skladu sa proragunom; dest je slucaj da se debjina a bira konstruktimo, u kom se shugaju za jednostrane zavarene sastavke (a. 4.12.1 4.13) @-usvajanajvite 0,7 of debljnetanjeg lima 109dA ad 1.4.12 ~ Dimenaije ugsonog var: 2 £0,756, ina osnove procaduna tu spoju; za dvostrane zavarene sastavke (sl 4.14) preporuguje se @ <0,35 5. Nije preporueljivo da se debjina ‘ugaonog vara @ usvaja ispod 3 mm {6}. ‘Seéenje limova i delova od pljosnatog éelika za kuei- ce vidi se makazama, ili kiseonikom, pomoéu plamena gasnog gorionika, Ova} drugi postupak posebno je prepo- ruéljv kada su oblici koji se isecaju komplikovaniji, kao {za deblje Himove, Taénost dusinskih mera koja se posti- 2e ovim postupeima srazmerno je mala, te to konstruk- SL 4.13 — Dimenale upaonog vara ni ‘reklopnom mstarks: 2<0,78 5, ina omova proratuma SL4.14 — preporucene dimeasie dvostranog ‘ugaonog var: «60,356, ina oxnovn promcuns ‘tor treba da ima u vidu. U veat sa tim, vertikalni zidovi ddonjeg dela kutice lakie se izvode prema varijanti a nego prema varijanti (s. 4.15), posto veliki preklop zi- ova kod varjante @ lako kompencuje gretke dutin- skih mera i oblika nastale pri se€enju limova. Varijanta ¢ (al. 4.15) opite se ne preporucuje. Mustracije radi, na- vode se tolrancije slobodnih mera (tablica 4.13) 2a pravougaone i krudne delove izrezane iz lima ili plios- natog éelika JUS M.A1.451). bd c 14.15 — Nadin spajanja sidova kutice TABLICA 4.7, ‘Tolerance slobodnih mera pravouraonih i krutnihdefove ‘arezanh tz plosnatogGelika i ima; mere u mm: ‘Odstupanje raze more ako je debjina 6 Nazi] Nagin ee = —I ido | 340 iano | tana | nad mera | rerania | igpod | ipod | $407 7 10 15 : Hi aero | dors | 4020 do som 7 - 4 8 +4 10 mmakazama | 205 4 Eat) innad om 435 +45 | 120co 180) makwama | rs ized | eam +5 Tao | = 350° | makanama #22 | pv ee career ere +55) Bodo | 400 makina | t08 | #12 | #15 te rrr) ‘asa | gasom = = +45 vas +6 00.00 e 4 : ‘ 630 matazama | 209 | 213 zie as ead | som = +3 ve 6 630.0 - a Yood” | makazama | #1 aie | tte Fs 0a | 236 110

Reduktori PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Reduktori PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like