ANTIČKA UMETNOST

VIZUELNA KULTURA BLISKOG ISTOKA

SUMERSKA DRŽAVA

Sumerska država predstavlja današnji Irak. Osnovne jedinice su bili gradovi – države, kojima je
upravljao kralj. On je takođe bio i vrhovni sveštenik. Takav vid vladavine naziva se deokratija.

Središte grada bio je zigurat. Zigurat je stepenasta piramida koja je trebalo da oponaša planine.
Na vrhu zigurata stajao je hram o kome se brinuo sveštenik. Jedan od važnijih je beli hramu
Uruku. On je izgrađen od opeke. U njemu su mogli biti prisutni samo vrhovni vladar i sveštenik.

Sa unutrašnje strane, hram je podeljen na tri dela. Na severoistočnom delu nalazio se oltar. U
ovom slučaju, bio je to za boga Ana (bog neba). Datuje se oko 3000. godine p. n. e.

Zigurat iz Ura – Vezuje se za boga Nana (bog meseca). On je bio i zaštitnik Ura. Datuje se oko
2100. godine pre nove ere. Postojale su tri rampe koje su se spajale na ulaznoj kuli. Obnovljen je
u 6. veku p. n. e. za vreme Nabuhodonosora.

Varka vaze – votivne vaze. Votivni darovi su bili oni koji se poklanjaju svetitelju da bi on nešto
uradio za čoveka. Datuje se oko 2000. godine p. n. e. Potiču iz Uruka. Podeljena je u više delova.
U najnižem delu nalaze se žitarice; iznad toga je procesija životinja – bik i ovca. Iznad ovoga je
– nagih mladića koji drže plodove. U najvišoj zoni nalazi se figura Ištar kojoj prilazi mladić da
preda korpu punu darova.

Maska iz Varke – oko 3100. godine p. n. e. Izrađena je od mermera. Pretpostavlja se da je bila

bojena.

Figure iz hrama u Tel Asmaru – figurine molitelja, datuju se oko 2900 – 2600. godine p. n. e.
11 figura od alabastera. Figure iz hrama, ispred oltara, koji nisu predstavljale neku posebnu
ličnost. Veruje se da je to hram boga Aba (sveže vode).

Kraljevsko groblje u Uru – datuje se između 2600 – 2000. godine p. n. e.

Grob kraljice Puabi – cilindrični pečat od lapis lazulija. Otiskivani su na vazama i sličnim
predmetima. Na njemu se nalazi predstava banketa – zagrobna gozba.

Harfa sa bikom – napravljena je od drveta, dok je glava od alabastera i lapis lazulija. Na

pročelju harfe su predstave. To su polu ljudi polu životinje.

Skulptura jarca iz Čestara – drvo ukrašeno lapis lazulijem sa pozlatom. Veruje se da je to bog
Tamuz, a da je cveće Ištar.

Zastava iz Ura – izrađena od bitumena. Ima stranu rata i mira. Svaka ima po tri zone. Strana
rata: najniže – konji vuku dvokolice i gaze neprijatelje. Iznad je bitka; Iznad nje je trijumf kralja.
Strana mira: najniže – ljudi nose žitarice; iznad – procesija životinja; iznad nje - kralj na banketu.
 STRARO VAVILONSKO CARSTVO

Vladao je Hamurabi, koji je objedinio vavilonsko carstvo 18. veka p. n. e (1792-1750.).

Predstava boginje Ištar – oko 1800. godine p. n. e. – kraljica noći.

Hamurabijeva stela – 18. vek. p. n. e. Ima tri zone:

1. Gornja zona: Hamurabi koji Šamašu predaje prsten i štap;

2. Donja zona: oko 300 zakonika;
3. Najniža zona: zapis o tome kako je Hamurabi najvažniji vladar.

Novo vavilonsko carstvo – 7. vek p. n. e. – Nabuhadonosor.

Kapija boginje Ištar – na samoj kapiji su predstave bika i mesopotamijskog zmaja. Bik
predstavlja boga Adada, oluje i plodnosti; zmaj predstavlja boga Marduka. Oni su čuvari ulaza u
grad. Datuje se oko 575. godine p. n. e.

Procesioni put – sa strane je popločan predstavama lava, koji u životu posmatrača simbolišu
snagu i moć Nabuhodonosora. Korisio se za venčanja i novu godinu.

Vavilonska kula – zigurat sa hramom boga Marduka.

 AKADSKO CARSTVO

Akadska kultura smenjuje sumersku. U ovo vreme se javljaju semitski narodi. Akađani su bili
nomadski narod sa severa Mesopotamije, koji su 2400. godine p. n. e. pokorili Sumere. Tada se
raširio i akadski jezik. Sumerski jezik je ostao kao jezik književnosti.

Glava akadskog vladara – Sargon ili unuk Naram – Sin. Namerno je oštećena. Napravljena je
od bronze; njena funkcija nije poznata. Karakteristične u ovo vreme su brade i kape. Oči su
šuplje kako bi se u njih ubacilo drago kamenje – uglavnom lapis lazuli.

Stela Naram – Sin – predstavljena je njegova pobeda u boju. On je na vrhu i ima šlem sa
rogovima, što predstavlja božanstvo. Gazi pobeđene vojnike. Nakon osvajanja Akada, svi ovi
predmeti su nošeni kod osvajača.

ASIRIJA 1350 – 625. godine p. n. e.

Asirija je teritorijalno najveća država koja dolazi posle vavilonskog carstva. Vladala je dinastija
Sargonida oko 7-8. veka p. n. e, koju je osnovao Sargon II.

Lamasu skulpture – imaju telo bika, glavu čoveka; Imale su pet nogu kako bi se iz svakog ugla
videle četiri noge. Nalazile su se u hramu Sargona II.

Reljef Nimrud, 728. godina p. n. e. – Palata Asurbanipala II.

Pismo sveštenika Lucena kralju Lagasu – oko smrti njegovog sina; Datuje se oko 2400.
godine p. n. e.

Asurbanipal u lovu na lavove – Niniva, 645-635. godine p. n .e.

Adad kapija, Niniva, oko 700. godine p. n. e.

 STARI EGIPAT

Predinastički period – 6 – 4. milenijum p. n. e.

Prodinastički period – 3300 – 3100. godine p. n. e.

Dinastički period

Bitka kod Akcijuma – između Marka Aurelija i Oktavijana Avgusta. Pobedio je Oktavijan 27.
Godine nove ere. To je bio pad poslednje helenističke Ptolomejske dinastije. Vladala je
Kleopatra VII.

Memfiska trijada – Ptah, Sekmet i Nefertem.

Tebanska trijada – Luksor (Amon, Mut, Konsu).

Faraon je sam bog. To je nepromenljivo u egipatskoj civilizaciji; on je taj koji treba da obezbedi
harmoniju.

Hijeroglifsko pismo – smatralo je da je dar od bogova, da ga je dao bog Tot.

Funerarna umetnost

Svaki čovek ide na suđenje; verovanje u zagrobni život. Postojali su magijski tekstovi. Telo se
nakon smrti balzamuje (mumifikacija).

Kanopi posude – tu se čuvaju organi kada se čovek mumificira. Telo se posipa solju i onda se
uvija u trake. Te posude se polažu pored pokojnika. Mozag se ne čuva. Ba je duša faraona; Ka je
životna snaga.

Ušapti figurine – sluge pokojnika. Na svakoj figurini nalazi se određeni tekst. One štite od zla
na onom svetu.

Skarabej – predstava bube. Nalazi se u svakom grobu. Sačinjeni su od različitih materijala.

Polažu se na grudima pokojnika. Na njemu se može naći i ime njega.

Funerarni kompleksi

U Starom carstvu, najmonumentalnije su piramide:

Stepenasta piramida – arhitekta je bio Inhotep. To je Zoserova piramida i sastoji se od više

mastaba (izduženih niskih građevina). Nalazi se u Sahari.

U Novom carstvu, grobnice su usečene u stenu. Nekadašnja Teba, danas Luksor, bila je prvi
veliki centar. U njoj se nalazi hram za Ozirisa.

Hram Ptaha u Memfisu

Funerarni hram Hatšepsut – graditelj je bio Senenmut. Nalazi se u Deir – al – Bahriju.

Temenos - sakralni prostor koji je ograđen.

Hipostilne dvorane – dvorane sa velikim brojem stubova. Bile su otvarane i zatvarane ka nebu,
menjale su se, kako bi moglo da se manipuliše svetlošću.

Piloni – veliki zidovi koji ograđuju sakralni prostor. Kroz njih se ulazi u seriju dvorišta i
hipostilnih dvorana.

Hram u Abu Simbelu – posvećen je Nefertari. Ona je bila glavna žena Ramzesa II. Nalazi se
na levoj obali Nila, u južnom Egiptu. Na pilonimasu uglavnom predstave trijumfa. Stubovi u
hipostilnim dovranama su kompozitni, postoje i monolitni. Njegova vertikala se završava
predstavama nekih biljaka koje rastu na obalama - uglavnom papirus i lotos. Na kapitelima
mogu imati nečiju glavu, npr. boginje Hator. Hijeroglifi su prisutni svuda, bilo da su u reljefu ili
ispisani.

Tehnika plitkog reljefa – ovakav reljef je bio bojen. Prisutan je u mastabama, funerarnim
grobnicama. Česta tema je blagostanje.

Na skulpturi, vladari mogu imati sedeću ili stojeću poziciju. Često se prikazuje faraon sa
porodicom. Faraona izdvajaju njegove insignije moći.

Crvena kruna (donji Egipat) i bela kruna (donji Egipat); ureus – kobra; ceremonijalna brada;
žezlo (štap polukružno završen); bič – polukružan sa kićankama.

Fajumski portreti – likovi pokojnika izrađeni u tehnici enkaustike, tj. bojenja voska.

Arhitektura

Funerarni kompleks – treća dinastija, Sahara. Faraoni su sahranjivani u mastabama. Hramovi i

faraonski kompleksi su bili orijentisani ka severnim zvezdama, pa je ulaz bio na severu, koji vodi
do kružnog groba. Centar je piramida faraona Zosera.

Sed festival: festival koji obeležava 30 godina faraonove vladavine. Podrazumevao je trčanje na
4 strane, zbog 4 strane sveta.

Stepenasta piramida se dobija slaganjem mastaba. Ima niz tunela sa komorama gde su faraonovi
članovi porodice. Postoji ritualni hram gde je se održava ka, tj. duša pokojnika. Serdeb –
posebna prostorija gde je skulptura faraona i u njoj se nalazi ba, tj. životna snaga.

Piramida u Meidumu – 3. milenijum, 2600 – 2580. godine p. n. e. Pripada četvrtoj dinastiji.

Snefor – Keopsov otac. Nalazi se južno od Kaira. U dolini je hram koji nije vezan za piramidu i
nalazi se južno od nje. Nema serdeb prostoriju.

Nekropola u Dašuru – dve iz Senforovog perioda.

Prelomljena piramida – savijena; Ima manju piramidu sa južne strane za skulpturu faraona.

Crvena piramida – datuje se približno u isti period kao i prošle dve.

Crna piramida – dvanaesta dinastija – 19. vek p. n. e. Vladar Amenehmet III. Nije izrađena do
kraja. Nađen je sarkofag, kao i kamene posude koje su bile prazne. Verovatno nije sahranjen
ovde.

Funerarni kompleks u Gizi – najrazvijeniji iz perioda Starog carstva. Keopsova, Kefrenova i

Mikerinova piramida. Datuje se od oko 2530. godine do oko 2510. godine p. n .e. Sastoji se od
tri glavne piramide, hrama. Uz piramidu stoji funerarni hram. Postoje putevi od piramide do
doline gde su hramovi. Ovde se nalaze i mastabe gde su porodica i ljudi sa visokih pozicija u
hramu. Sahranjivanje ad sancti – uz sveca. Kraljice su u manjim piramidama. - Sfinga. Ovaj
kompleks je na zapadnoj obali Nila, strani zalazećeg sunca. Orijentisan je istok - zapad.

Piramida zapravo treba da oponaša ben ben – kamen u Heliopolisu koji izranja iz vode. Prema
mitu, tu se nastanio bog Sunca i stvorio ceo svet. Uloge hramova u dolini povezane su sa
solarnom barkom, tačnije sa putovanjem solarnog boga i boga Ra. Sunce putuje – svakog dana
se rađa i umire, iznova i iznova. Tom barkom je nošeno telo nizvodno kako bi bilo primljeno u
hram. Nošeno je do funerarnog hrama gde se odvija mumifikacija.

Kefrenova piramida – ona je manja, ima jednu grobnu prostoriju, funeraran je hram. Ispred je
predstava Sfinge. Nalazi se na početku procesionog puta.

Mikerinova piramida – ima samo jednu odaju. Pronadjene esu 52 skulpture u njoj.

Dolina kraljeva

Nalazi se prekoputa Tebe, nove prestonice Novog carstva. Nisu sahranjeni samo kraljevi, vež i
žene i deca i službenici. Grobnice su ukopane duboko u stenu. Oponašaju izgled piramide. Ovde
su sahranjeni Ramzes II, Tutankamon.

Dolina kraljica

Najpoznatija je grobnica Nefertari, žene Ramzesa.

Hramovi

U hramove mogu ući samo pročišćeni. Na ulazu se nalaze veliki piloni (zidovi). Ispred su statue
sa aktuelnim faraonom. Ulazi se u dvorište, zatim u salu stubova, potom u zatvoren prosotr sa
statuom božanstva. Abidos, Osireion – za Ozirisa. Kompleks hramova u Karnaku i Luksoru.
Ostrvo Fili – za Izidu, boginju majki. Hramovi iz nove dinastije, grčkog i rimskog perioda.
Hatšepsut – vladala je kao faraon.
 PERSIJSKO CARSTVO

Polovina 6. veka pre nove ere. Iran obuhvata teritorije nekadašnjeg persijskog carstva. Oslanjaju
se na versku toleranciju. Vladao je Kir Veliki. On je oko 560. godine osvojio i nekoliko
susednih teritorija. Bio je izuzetan diplomata, vojskovođa i državnik. Poznat je po verskoj
toleranciji. Nije nametao svoju veru, zoroastrijanizam. To je bila dualistička religija; Ahura
mazda – dobro; Ahriman – zlo. Vezuje se za čuvenog proroka Zoroastru.

539. godine je Jevrejima dozvolio da se vrate u Obećanu zemlju, i da obnove hram nakon 70.
godina.

Kir Veliki je sahranjen u Pasargadi – gradu koji je osnovao. Grob se nalazi na vrhu stepenaste
konstrukcije, unutar koga je sarkofag.

Njegov naslednik bio je Darije I. On je bio u službi Kambiza II kao telohranitelj. Jedino što nije
uspeo da uradi je da osvoji Grčku (bitka kod Maratona).

Persepolis – 520. godina p. n. e. Nalazi se na podnožju planine. Nalazio se na uzvišenju/platou.

Ceo je izgoreo jer ga je Aleksandar Makedonski zapalio posle osvajanja. On je bio
administrativan grad.

Stepenice do kapije naroda – jako su široke a prag je mali. Na zidu sa strane je reljef – narodi
koji dolaze kod kralja.

Lamasu figure – sačinjene od više životinja i ljudske glave. Imaju zaštitnu ulogu.

Kserks – on nasleđuje Darija I. Bio je njegov sin i bio je diktator. Hteo je da osvoji Grčku.
Drugi grčko – persijski rat je bio poraz Persije – Termopil i Salamina 480. godine p. n .e.

Bitka kod Isa – 333. godine p. n. e. Tada Aleksandar Veliki poražava persijskog Vladara.

Nagše Rustam – nalazi se van Persepolisa; Tu se nalaze grobovi vladara.

 UMETNOST KRITA

~ oko 2600. godine do 1600. godine p. n. e ~

Krit se nalazi na Egejskom moru i izlazi na Mediteran. Za otkriće umetnosti Knososa zadužen je
Artur Evans. Za Krit, tj. Mikenu je bio vezan mit o Minoju.

Magna Graecia – širenje grčke populacije na jug Italije.

- Arijadna daje klupko Tezeju da ode u lavirint i ubije minotaura, i vrati se nazad, što je i
uspeo. Mislilo se da je ovo rezidencija kralja, ali nova istraživanja veruju da je to bilo
mesto kulta.

Palata na Knososu – bila je veoma kompleksna. Na ulazu su se nalazili propileji – stepenice.

Imala je više etaža. Ono što je novitet – stepenice iznutra, kao i kanalizacioni sistem. Postojali su
zapadni magacini za čuvanje hrane i vina. Znači da su se brinuli o narodu i trgovini. Knosos
nema odbrambene zidove, uvek je bio otvoren. Trgovali su sa Egiptom, sa teritorije plodnog
polumeseca – Male Azije.

Disk iz Festa – nije dešifrovan; iz jedne je od palata na Kritu.

Odaja sa oltarom – po novim istraživanjima se veruje da je to odaja za žrtvovanje, a ne kraljeva

odaja.

Kraljičina odaja – prepoznaje se po morskim elementima – delfini. Na zidovima ima i rozeta.

Fresko dekoracija: Princ među ljiljanima - vidi se uticaj Egipta. Slika je iz profila. Ima dugu
kosu i nos koji je malo grbav, što je tipično kritski. Mala parižanka – profil devojke, kritski stil;
ima krupne oči, što je uticaj mesopotamske kulture. Tri gracije; svuda je često bila svetlucava
pozadina. Igra sa bikom – „Freska toreadora“.

Osim ljudskih figura, česte su bile predstave biljnog sveta. Lotosov cvet; Devojke u igri;

Svi stariji narodi, pa i ovi, verovali su u žrtvovanje, to se prekida hrišćanstvom.

Sarkofag iz Agija Trijade – podnošenje krvne žrtve – libacija.

Vaza sa oktopodima – čest prikaz; Kritska vaza – prepoznatljiva po crnoj osnovi – kamares
vaza (oko 2000. g. p. n. e.);

Vasiliki vaze – crvenkastije; ima izgled čajnika. Česte su figure bikova.

Ženske figure – zmijska boginja – nage grudi, duga suknja, zmija u ruci. Zmije su bile jako
poštovane. Smatra se da je ovo imalo zaštitnu ulogu.

Riton – posuda za čuvanje tečnosti – za obrede drevnih religija.

 UMETNOST MIKENE

~ period oko 1600 – 1200. godine p. n. e ~

Mikena se nalazi na Peloponezu, i o njoj znamo zahvaljujući Homerovim epovima. Mitološki je

usko vezana za Troju (Turska), koja je opisana u Ilijadi (Kralj Agamemnon).

Hajnrih Šliman – započeo je da pati epove kako bi saznao činjenice. Pronašao je i Troju i
Mikenu prateći Homera i njegove spise. Okolo se nalaze kiklopske zidine, što govori da je
mikenska civilizacija bila obazrivija. Grad se nalazio dublje u kopnu na Peloponezu, za koji je
postojalo više ulaza. Čitava okolna oblast je bila plodna, čime su hranili grad. Pronađena je i
jedna cisterna, da u slučaju invazije grad može da živi. Na čelu je bio kralj – postojala je
hijerarhija. Veoma su bile razvijene ekonomija i trgovina.

Lavlja kapija – glavni ulaz u Mikenu. Veliki blokovi kamena koji su ređani jedan na drugi. Do
kapije vodi put – dromos. Dovratnici i nadvranik su takođe od kamenih blokova. Na nadvratniku
se nalazi skulpturalna dekoracija u obliku trougla. To su dva propeta lava između kojih je stub.
Misli se da je to jedan od grbova Mikene. Stub je najverovatnije bio oltar, lavovi se klanjaju;
imaju zaštitničku ulogu. Stvaraju se prvi kultovi – narodi se klanjaju stenama što će dovesti do
antropomorfnih vidova.

Kružne grobnice; Zlatne maske – Agamemnonova zlatna maska.

Atrejeva grobnica – on je bio otac Agamemnona. Do ulaza vodi dromos. Na nadvratniku je

postojao neki reljef. Ukopana je u stenu i ima oblik košnice – kupolast oblik.

Osim grobnica, u gradu je sačuvan i megaron – preteča grčkih hramova. Struktura iz više
prostorija, koja je vezana za kralja i uvodi u kompleks palate. Pravougaonog je oblika i ima dva
stuba, portik i vestibil. Imala je i glavnu prostoriju koja je bila sa ognjištem. Ono je bilo
okruženo sa četiri stuba, koji nose gornju konstrukciju.

Fresko slikarstvo

Po načinu na koji su rađene, figure liče na kritske. Najveća razlika od Krita jesu tamni tonovi i
boje. Figure koje podsećaju i na Krit i na Egipat – obrada kose. Javljaju se portreti koji su
obojeni i liče na mesopotamske, oči su izražene ali ne šuplje. Pehari iz Vafija – grobni darovi iz
Tolosa. Tema je ugl. hvatanje bika. Bodež sa predstavom lova; Zlatne dijademe i minđuše;
Vaza ratnika.

Vazno slikarstvo

Uglavnom su životinjskih motiva. Mikenska vaza – trka dvokolice.

Figurine – ugl. žene. Pažnja se posvećuje još boginjama. Gornji deo tela je suknja, donji je nag.
 Razvoj Krita i Mikene

Vreme razvoja Krita i Mikene je trajalo sve do dolaska Doraca, kada je nastalo mračno, doba iz
koga nema podataka. Potom je sledio tranzicioni period, koji uvodi u kasno razdoblje. Dešavaju
se Olimpijske igre 776. godine p. n .e.

Ovo je vreme Homera; bogovi su veoma bliski čoveku. Uključeni su u svakodnevni život ljudi,
imali su ljudske osobine . Podzemni svet, Had, bilo je mesto koje je u ovoj kulturi dostupno
čoveku. Odavde se vratila samo Persefona, neko vreme je bila na zemlji, neko vreme u Hadu.

Veliki broj skulptura je sačuvan zahvaljujući rimskim kopijama.

Polisi – gradovi – države. Koncept arete – naglašava vrline, etiku. Oni koji se nisu ponašali u
skladu sa pravilima, bili su izbačeni. Pažnja se posvećuje lepom, snazi, govorništvu...
Posvećivali su pažnju fizičkom izgledu; negovanje tela i duha.

U najvećem broju, pronađene su posude od keramike. Geometrijski motiv – meandar –

najčešći je motiv u umetnosti, na nakitu, grobnicama. Većinom su ovakvi motivi imali
simbolično značenje – Sunce, večnost, zaštita.

Diplon vaza – pronađena na grobljima. Dobile su naziv po mestu gde su nađene, groblju
nadomak Atine. Stil je geometrijski. Prisutne su i scene brodoloma, ili one koje se tiču
bogova/mitologije.

Korint – bio je važan trgovački centar. Ima elemente orijentalnog. Osim ljudi i životinja, vidi se i
predstava različitih čudovišta sa istoka.

Oko 650. godine p. n. e. javlja se dekorativnost i naziva se orijentalnim stilom. Dešava se

razmena dobara na teritoriji Grčke; Javlja se uticaj Asirije, Egipta, Hitita... Sa pojavom trgovine
menja se struktura polisa. Javlja se posebna grupa trgovaca kojom že dominirati bogatiji sloj, što
će izgraditi aristokratiju.

Atina – postaje kosmopolitski grad. Usloviće razvoj kultova i hramova. Javljaju se obojene vaze
– amfora sa Farosa. Figure više nisu samo od crne boje, već se uticajem orijentalnog stila boje.

Amfora – kiklandska ostrva – na kojoj se nalaze hopliti – pripadnici grčke pešadije.

Gubi se trag geometrije, daje se ljudskost figurama. Na njima su uglavnom predstave mitologije.
Parisov sud – doveo do pojave trojanskog rata.

Amfora – 600. godina p. n. e. – Apolon i Artemida na vratu.

Oko 550. godine – drugačiji odnost prema figure – umetnici se potpisuju – npr. Egzekije –
atinski slikar vaza i keramičar. Javljaju se crnofiguralni stil – crvena pozadina i crna figura;
crvenofiguralni stil – crvena pozadina i crvena figura. Npr. Ahil i Ajant – kralj Salamine.
Kiliks – sa predstavom Dionisa kako putuje u Atinu. On je učinio da nikne vinova loza. Delfini
– pirati koji su upali u vodu i pretvorili se u njih.

Eufrinos – još jedan umetnik za crvenofiguralni stil; Sarpedon – predstava ljudskog tela;
njegovo telo je uzeo Apolon, Hipos i Tanatos . Hipos sima krila; Borba između Herakla i
Anteja (sina Gee) – njegova snaga se crpila sa zemlje.

Oni koji nisu govorili grčki su se smatrali varvarima.

Eutimid – 530 – 500. godine p. n. e. – Tezej otima Jelenu.

Memnos Pieta – kralj Etiopije koji je ratovao u Troji. Trenutak smrti prikazan na disku.

Amfora sa ratnicima – kombinacija sa oba stila. Crvenofiguralni i crnofiguralni, sa

kombinovanjem bele boje.

Kore – ženske figure; Kurosi – muške figure. Mahom su korišćeni za obeležavanje grobnog
mesta. Podsećaju na Egipat. Imali su kontakt zbog trgovine sa njima. Kurosti su po nekim
istraživnanjima predstavljali boga Apolona. Najveći broj je pronađen na mestima njegovog
svetilišta. Figure su nage i u iskoraku. Golobrade muške figure; pažnja je posvećena kosi, imaju
blagi osmeh.

Hera sa Samosa – u potpunosti odevena figura. Uglavnom su bile obojene sve.

Konjanički kurosi; Moskoforos – nosač teleta; žrtva koju je prineo Ateni. Od mermera je i ima
iskorak.

Razvitkom polisa, razvijali su se i hramovi. To su mesta određenih božanstava sa

antropomorfnim figurama. Od megarona se razvija hram. Hram je mesto ge bog boravi. Imali su
stubove, ravne tavanice sa dvoslivnim krovom i određenom skulptoralnom dekoracijom. U
zavisnosti od tipa hrama se stavljala i dekoracija.
 Atina – klasična Grčka – 5. vek p. n. e.

U periodu 5. veka se razvija u jedan od vodećih centara. Postojala je paralelno sa razvojom

Mikene. Ovde se razvio kult Zevsa. Van zidina se nalazila nekropola. Dolazilo je do različitog
uređenja; u periodu od 700 – 500. godine p. n. e. primećeni su različiti oblici vladavine –
oligarhija, tiranija...

Arhonti – vladajuće telo Atine. Areopagus – veće starijih. To se dešavalo oko 600. godine p. n.
e. Formira se zemljoradnička klasa, rastu ekonomiija i demografija.

Agora – trg – centar svih zbivanja u Atini. Iz njih se kasnije formiraju forumi.

Prošla je kroz fazu tiranije oko 560 – 510. godine p. n. e. Od 505. godine kreće sa demokratijom.
Formiraju se eklezije – okupljaju se najistaknutije ličnosti grada.

Atina se dosta gradila do persijskih ratova. Posle toga je bilo vreme Perikla, cvetanja kulture;
takođe i Aleksandra Makedonskog. Nastanak Atine se vezuje za mit o borbi Atene i Posejdona.
Do trenutka kada je došla Atena, vladao je Erehtejon, prvi kralj Atine.

Akropolj

U akropolj se ulazilo sa zapadne strane, preko propileja. Građevina pored je jedna od galerija.

Najvažniji je hram Partenon. Najveći ktitor je bio Perikle. Partenon je izgrađen između 447 –
432. godine p. n. e. Posvećen je Ateni Partenos (čednosti). Važan je zbog svoje dekoracije i
skulptora Fidije. On ima 8 x 17 stubova. U naosu se nalazi Fidijina statua u hrizelefantinskoj
tehnici. Ona se nalazila na pijedestalu unutar hrama. Bila je stojeća i uz nju se nalazili svi njeni
atributi. Na grudima je imala glavu Meduze od slonovače. U levoj ruci je imala štit i zmiju
(Erehtej). U desnoj ruci je pobeda Viktorija. Obrnuta meduza ima apotropejsku ulogu. Ovo je
klasični dorski hram. Osim statue Fidije, unutra, na frizu, nalazi se reljef, kao i na istočnom i
zapadnom zabatu i metopama. Na istočnom zabatu je scena rađanja Atene; Na zapadnom
zabatu je scena sukoba Atene i Posejdona, odnosno, njen čin pobede.

Ženska tela su, u figurama, obično prikazivana kao statična. Troparna draperija – obrisi tela
žene – razvoj pokreta. Kurosi su bili nagi, dok kore nisu. Ovde se gubi arhajski osmeh.

Metope – nalaze se sa sve četiri strane hrama i prikazuju borbe protiv Persije. Na istoku se
nalazi gigantomahija; na zapadu – amazomahija; na južnoj - kentauromahija; na severnoj –
trojanski rat. Metope je isklesao Kalamis, koji je bio u radionici Fidije. Odlazi se od arhaične
simetrije, tj. frontalnosti.
Pesnik Pindar, Sokrat i Platon; vreme Herodota, Hipokrata, Euripida – zlatno doba grčke
kulture.

U Akropolju, između propileja i Partenona, nalazila se statua Atene Partenos od bronze.

Označava simbol pobede nad Persijancima 466. godine p. n. e.

Zevs Olimpijski – Fidija; Rimski novac nam govori kako je izgledala, sedeća statua. Telo je od
slonovače; draperija, koplje, orao – od zlata.
 Grčka arhitektura

Agora – administrativni centar grada gde su se ljudi okupljali. Iz ovakvih mesta će se razviti
rimski forum. U okviru gradova, postojala su i mesta koja su bila posvećena posebnim
bogovima, gde se razvijala religiozna arhitektura. Bila su posvećena božanstvima u zavisnosti
gde su se rodila, tj. gde je bio početak njihovog puta.

Osim gradova, razvijala su se i svetilišta. Jedno od poznatijih je Delos, iz kojeg je Apolon.

Značajna je i Dodona, koja se vezuje za Zevsa, kao i Olimpija. Efes, koji se nalazio na teritoriji
Male Azije, bilo je mesto Artemide. Najznačajnije svetilište je Delfi, i tu se proslavlja Apolon.
Takođe, poznata je i Eleusina, koja se vezuje za misterije vezane za Demetru. Atina je vezana
za boginju Atenu.

Mnogo pažnje posvećuju klanjanju različitim bogovima. Najpoznatija trijada jeste Zevs –
Apolon – Atena. Ono što su Grci isticali jeste formiranje lika božanstva. Proslavlja se
božanstvo u zatvorenom prostoru. Oko 700. godine p. n. e. razvija se neki tip hramova.

EFES – oko 650. godine p. n. e. Unutar određenog prostora, kult koji je vezan za Afroditu,
označen je nišom i to nam pokazuje kako izgleda. Svako božanstvo bilo je postavljeno na
pijedestal. Javljaju se prve antropomorfne predstave bogova. Počinje da se vodi računa i o
orijentaciji hrama, te je orijentisan ka zapadu.

Već oko 600. godine p. n. e. prvi hramovi počinju da dobijaju svoj oblik. Hram je obložen
stubovima i unutra je centar hrama. Sastoji se iz naosa, pronaosa, aditona (koji ne mora da
postoji), drugi pronaos. Pronaos se takođe naziva i vestibil. Unutar samog hrama smeštena je
statua koja je bila okrenuta ka ulazu. U zavisnosti od tipa hrama, mi ih razlikujemo po broju
stubova. Pa, tako postoje oktastil – osam stubobva, tolos – kružni hram...

Od stilova, razlikujemo dorski, jonski i korintski. U zavisnosti od tipa hrama, zavisi i njegova
dekoracija. Dekoracija se mahom nalazi na timpanonu, i smeštena je na frizu.

Dorski kapitel se sastoji iz ehinusa (donji deo) i abakusa (gornji deo). Kod dorskog hrama, friz
se sastoji od triglifa i metopa. Tri zareza i mesta sa dekoracijom (može biti i prazno). Oni se
javljaju naizmenično. Jonski takođe ima abakus, ali je on prakticno nevidljiv. Ispod njega se
nalazi voluta. Timpanon je isti, a friz je jednostavan. Korintski stil je nešto kasnije nastao, i on je
ustvari jedna kombinacija koja sadrži volute i akantusovo lišće. On je najbogatiji kada su kapiteli
u pitanju.
Jedan od prvih hramova, koji je sačuvan, jeste Afajin hram u Eginima, prekoputa Atine. On se
datuje između 510. i 470. godine p. n. e. To su čitavi kompleksi sa propilejima. Istočni i zapadni
zabat Afajinog hrama nije iz istog perioda, pomoću čega možemo pratiti razvoj skulpture.
Zapadni zabat je iz 490. godine p. n. e. Istočni zabat je iz oko 470. godine p. n. e. Tema zabata je
trojanski rat. Istočni zabat nosi predstavu Herakla. On ima arhajski osmeh. Predstava tela je
novitet. Praćen je oblik trougla, tj. samog zabata, kako bi skulpture stale u njega.

PESTUM – nalazi se na teritoriji južne Italije i Sicilije, koje se nazivaju Magna Graecia. Dobio
je ime po Posejdonu, bogu mora. Značajan je jer možemo videti kako se razvija hram. Datuje se
između 550 – 450. godine p. n. e. Prvi hram je Herin, dok je drugi Posejdonov.

U ranom periodu, ostalo je sačuvano veoma važno kultno mesto – DELFI. Istorija ovog mesta
vezuje se za sam početak stvaranje sveta. Omfalos, simbolična predstava pupka sveta; odatle se
razvija svet. Na samim početcima je bilo posvećeno boginji Gei, zemlje, a ne Apolonu. Ona je
vladala, to je bilo njeno svetilište. Apolonov kompleks imao je teatar. Imao je via sacra – sveti
put, tj. procesiju koja je vodila do hrama. Pobednik igara u Delfima dobijao je lovorov venac. To
je bila važna biljka koja je bila korišćena kod Rimljana i hrišćana. U okviru ovog svetilišta
postojala je i glavna proročica – Sibila, koja je svoja prorekovanja izdavala određenim danima u
godini, i navodno ih dobijala od Gee. Ovde se razvijao i kult Asklepija, Apolonovog sina, koga
je ubio kentaur. Imao je iste te sposobnosti; postao je zaštitnik medicine.

Kultno mesto bila je i Dodona, u kojoj se razvijao kult Zevsa. U početku, i ono je bilo
posvećeno Gei. Razvijalo se pod uticajem Egipta.

SUNION – mesto koje se nalazi na Atici. Važno je jer je sa ove tačke Egej, kralj Atine, gledao
kada će se njegov sin Tezej vratiti sa Krita, kada ga je poslao da ubije minotaura. Odatle se bacio
kada je video crna jedra na brodu, što je bio znak da njegov sin nije preživeo. Tako je Egejsko
more dobilo svoje ime. O sunionu se priča i u Odiseji od Homera. Ne zna se sigurno kada je
počeo kult Posejdona, ali se utvrđuje da je to oko 10. veka p. n. e.

Po arheološkim podacima znamo da je bilo naseljeno oko 700. godine p. n. e. U arhajskom

periodu, oko 700/600. godine p. n. e. započeto je proslavljanje kulta Posejdona. Smatra se da je
njegov hram podignut oko 470. godine p. n. e. Taj hram će biti dovršen u vreme Perikla.
Zvanično ga datujemo u periodu oko 440. godine p. n. e. Tada se izgrađuje i atinski akropolj. To
je bio heksastil. Portik je bio od šest stubova u dorskom stilu. Podignut je od mermera. Ovo je
standardni dorski hram. Prekoputa ulaza se nalazila verovatno velika statua Posejdona. Istorijski
podaci kažu da je bila od bronze i oko 6 metara. Opisi kažu da je bila prekrivena zlatnim
listićima, najviše na trozubcu.
 Skulptura antičke Grčke

MIRON

Živeo je i radio oko 450. godine p. n. e. Plinije je pisao o Mironu i ostavio nam podatak da je bio
Hegeladov učenik. Navodno je rođen i živeo je u gradu Eleutri, na granici Atike i Beotije. Ostale
su sačuvane uglavnom rimske kopije njegovih skulptura. Njegova najpoznatija skulptura je
diskobolus. Važna je jer je u pokretu, ali u skladu sa tadašnjom tradicijom, uslovno rečeno
dorskom. To dorsko je ustvari njegovo potpuno smireno lice, nema nikakve ekspresije. Miron
nosi Polikletovu sagu dorskog reda. Upravo od Polikleta je preuzeo tu Smirenost, a sa druge
strane uvodi pokret. To je bio pokret koji je započeo Fidije. Uspeo je da pronaže balans u
pokretu koji želi da predstavi.

Slično se vidi i na kompoziciji Atene i Marseja. Predstavljeni su satir i boginja Atena. Ispod
njih se nalazi flauta. Ovo je ustvari predstava mitološke priče o instrumentima. Navodno, Atena
je uzela taj instrument, nije joj se dopao i odbacila ga je. Taj instrument je uzeo satir, i njime se
takmičio kasnije sa Apolonom. Ovo je prikaz upravo tog trena, kada satir uzima flautu. Njihov
položaj tela nam govori o njihovom stanju duha i kakvi su po prirodi oni. To je opet novost. On
je pun duha, igra, hoće da uzme taj instrument. Ona je mirna, pravi odstup od njega, kao da
razmišlja da li da odreaguje, tj. da li da mu da taj instrument ili ne.

Miron je radio i figuru krave i ona je bila proslavljana kao predmet obožavanja. Urađena je da
izgleda kao prava. Sva dela koja je miron radio bila su od bronze.

POLIKLET

On pripada grupi umetnika koji su radili oko 440. godine p. n. e. Pored Mirona i Fidije, pripada
grupi najpoznatijih skulptora. U njegov opus je uključeno oko 20 dela, za koje se veruje da je on
radio. Uglavnom je radio figure Apolona ili takmičara. Njegova najpoznatija dela su
dijadumenos (onaj koji nosi dijademu); diskoforos – onaj koji nosi disk; doriforos – onaj koji
nosi koplje.

Vidimo da je njegov fokus bio na slobodnostojećim statuama muških figura, ili bogova. On to
naziva kanon. To je idealizovana forma koja je oblikovana na matematičkim proračunima.
Vodio se Pitagorinim principima. Napisao je Traktat, koji se bavio ovim kanonom, i daje
uputstva kako izgleda ljudsko telo, i kako napraviti proporcionalnost. Njegove nage muške figure
su bile prototip, dale su budućim skulptorima kako da rade. Uvodi kontrapost. Tada je figura u
blagom „S“ obliku. Primetio je prirodnost figure i uveo je u umetnost klasične Grčke. Isti princip
se vidi i kod nosača diska. Ruka polako ide u treću dimenziju, to je začetak kod Polikleta.

On je bio i arhitekta. Za njega se vezuje pozorište u Epidauru. To je mesto gde je rođen

Asklepije, Apolonov sin, čiji kult živi od 6. veka n. e.
PRAKSITEL

Njime se ulazi u period 4. veka pre nove ere. On je radio oko 330. godine. Sačuvano je
originalno njegovo delo – predstava Hermesa sa Dionisom. Čuva se u arheološkom muzeju u
Olimpiji, gde je i nađen. Ovo je trenutak kada su Dionisa čuvale nimfe i sam Hermes. Hermes
drži grožđe i Dionis hoće da posegne za njim. Vidi se da je primenjen kanon. Tkanina dolazi do
vrhunca, iako ju je uveo Fidija. Radio je i Apolona Sauroktona – onaj koji ubija guštera. Kroz
to ubistvo je navodno dobio i te moći izlečenja. Najpoznatiji je po predstavama Afrodite. Po prvi
put se predstavljaju nage ženske figure. Urađena je u prirodnoj veličini. Kako legenda kaže, on je
ovo uradio gledajući baš pravu nagu figuru. Navodno je ona bila uzor i Apelesu. Za samog
Praksitela vezuje se i votivni dar iz Eleusine. Čuvene eleusinske misterije. Tu su Persefona,
Demetra i prvi čovek. Persefona je bila Demetrina kćer koju je Had uzeo za ženu. Ona je zbog
toga bila jako tužna i tada je nastalo zimsko doba na zemlji. Napravljen je kompromis, tj. da
Demetra bude sa ćerkom Persefonom šest meseci (negde se to navodi i kao tri), a ostalo vreme sa
Hadom. Prvi čovek na zemlji je triptolen. Navodno njemu predaje zrna žita koja se potom daju
demetri kada se seje zemlja.

LISIP

Pripada vremenu Aleksandra Velikog, oko 340. godine p. n. e. Ovo je period ranog Helenizma.
O njemu je pisao Plinije. Njegovo najpoznatije delo jeste aproksimen. To je atleta koji drži
strigilu (predmet kojim struže sa sebe prljavštinu). Njegova ruka ulazi u treću dimenziju,
ispružena je. Radio je i predstavu Herkula. Neki kažu da je ovo njegovo delo, a neki da je od
njegovih učenika. To je tren kada je Herkul savladao nemejskog lava. Ima buzdovan. U ruci, iza
leđa, drži jabuke koje je trebalo da uzme iz Hesperidinog vrta. Neki istraživaći mu prepisuju i
skulpturu Kupidona.

SKOPAS

On je bio skulptor i arhitekta iz Parosa. Za njega se vezuje mauzolej iz Kaliharnasa. Radio je

duž čitave Grčke i u Maloj Aziji. Za njega je karakteristična predstava patosa, tj. patnje/bola. On
je radio i pokolj Niobinih kćeri. Čitava kompozicija je od njenih 14 kćeri. Sačuvana je samo
jedna. Poznat je i po predstavama heroja. Uglavnom su to bila mlada muška tela.

APELES

Bio je čuveni slikar koji je radio čuvenu predstavu Bitke kod Isa. Boj između Aleksandra
Velikog i persijskog vladara.
 Akropolj

Akropolj je mesto na uzvišenju. Ova oblast postojala je i u arhajsko vreme. Javljaju se kultovi
Zevsa, a kasnije i drugih bogova. Ovde su ranije bili podignuti hramovi. Postojao je put od
Eleusine do Atine koji predstavlja procesiju koja se završava kod Partenona.

Propileji – sveti ulaz u akropolj koji je podsećao na klasične grčke hramove. Na akropolj nisu
svi mogli da uđu. Nisu mogli da uđu npr. robovi, bolesnici, siromašni.

Datuje se oko 437 – 431. godine p. n. e. u vreme Perikla, nakon Partenona. Arhitekte su bile
Mnosikle i Intin.

Sa južne strane se nalazio hram Atene Nike, koji se datuje oko 420. godine p. n. e. Rađen je u
tetrastilu – hram sa 4 stuba. Prvi je u potpunosti jonski hram. Funkcija je bila u arhajsko vreme,
jer je tad formiran prvi kult. Radio ga je Kalikrat. Od njega je sačuvan friz koji je išao duž
čitave unutrašnjosti. Na njemu se nalazi boginja Nike, kako namešta sandale. Sa severne strane
su borbe Grka; sa južne je bitka kod Plateje sa Persijancima; Sa istočne strane su Atena,
Posejdon i Zevs.

Erehtejon – sledeći je u nizu. Datuje se između 421 – 406. godine p. n. e. Radio ga je

Mnesikle, a skulpturalnu dekoraciju je radio Fidija i njegova radionica. Posvećen je Erehteju,
prvom kralju grada, i sinu boginje Gee. Sa južne strane ima karijatide, dok su sa severne jonski
stubovi. Vezuje se za više različitih kultova. Najvažniji je smeštanje Paladijuma – nerukotvoreni
drveni predmet koji se vezuje za Atenu; dar je bogova. Eneja je to uzeo i odneo u Rim.

Na južnom obronku akropolja je Dionisovo pozorište, koje se datuje oko 410. godine p. n. e.
 HELENIZAM 20. 02. 2019.

Umetnost koja se razvija od Aleksandra Makedonskog do Oktavijana Avgusta.

Ono što je bilo odlučujuće za kraj, bila je bitka kod Akcijuma, kada je Oktavijan ubio
Kleopatru VII i Marka Aurelija.

Hronologija epohe:

 Aleksandar Makedonski (336-323. Godine p. n. e.)

 Dinastija dijadoha i njihovih naslednika 323. godine p. n. e. do 32 godine p. n. e. (bitka
kod Akcijuma); Ptolomeji; Atalidi; Seleukidi.
 Završava se Oktavijanom Avgustom (27. godine p. n. e. do 14. godine n. e.)

Aleksandar iz Pele – Makedonija. To je grad koji je bogatstvo zasnivao na trgovini i vojnim

uspesima. Aleksandrova vladavina tj. Makedonaca se razlikovala od drugih u antičkoj Grčkoj po
tome što je Aleksandar krenuo u osvajanja i objedinio teritorije pod jednim vladarem – njim.
Teritorija koju je zauzeo je bila ogromna. Prostirala se od reke Inda. Na čitavoj teritoriji osnovao
je Aleksandrije. Najbitnija je bila na ušču Nila. Neki od tih gradova su bili stari, dok su neki
potpuno novi. Njegova postignuća su bila kratkog daha. Njegova vojska je takođe uspela da
osvoji Persiju, što do tada niko nije uspeo. Njegovim osvajanjima nijedna teritorija nije izgubila
svoj identitet.

Hronologija helenističke umetnosti:

 Rani helenizam – doba dijadoha 323 – 275. godine p. n .e.

 Zreli helenizam – doba helenističkih kraljevina 275 – 150. godine p. n. e. (tzv.
„helenistički barok“)
 Pozni helenizam: greko-rimski period; (pojava rimskim elemenata na helenskom
orijentu) 150 – 31. godine p. n. e.

Lisipova dela: on je patentirao patos – prikaz unutrašnje borbe na licu. Takođe, skulpture sada
dominiraju prostorom drugačije – dominiraju prostorom ispred sebe. Skulptura zauzima neki
prostor, ima aktivnost u njemu.

Aproksimen – sačinjen od ideala ka kojima se težilo kao npr. lepo telo.

Herkul Farnese – starije delo. Ozbiljan je, ima mišićavo ali krupno telo. On je opstao zbog
naslona koji ima ispod ruke.

U ovo vreme, umetnici se mnogo više bave patosom nego Fidijevskom i Mironskom idealnom
lepotom u skulpturi.
Lisip je u svoje vreme bio jako poznat. Imao je veliku školu, jako tražena dela i veliki broj
nastavljača. Njega je Aleksandar pozvao na svoj dvor i načinio ga dvorskim skulptorom. U
početku, radio je u bronzi, ali najveći broj njegovih dela je u kamenu.

Javlja se egfrazis – kada pisac u tekstu opisuje neko delo. To je sastavni deo nekog većeg dela,
teksta ili eseja. Aleksandrov pisar – Putarh, ostavio je za sobom razne takve spise.

Glava Aleksandra iz Pergama – 180. godine p. n. e; Glava Aleksandra iz Pele;

Herma sa Aleksandrovim portretom – herma – kameni stub ne previše visok sa bistom na

vrhu; sve je izvedeno od jednog komada kamena. Zove se tako zato što su najstariji takvi stubovi
imali glavu Hermesa, ali su se kasnije našli i drugi portreti. To je kopija iz 3. veka p. n. e. Ono
što karakteriše kopiranje jeste razlika između originala i kopije zbog epoha u kojima su nastale.

Ulogu slikara na Aleksandrovom dvoru imao je Apeles sa Kosa.

Freska iz kuće Vetija u Pompeji – Aleksandar kao Zevs Keraunoforos – onaj koji nosi munju.
Prvobitna je rađena za Artemizion u Efesu, a ovo je kopija. Razlikuje se od Zevsa zato što je
mlad.

Aleksandar kao Zevs-Amon – predstava na novčiću. Zevs-Amon – originalna skulptura.

Sinkretizam – spajanje više božanstava u jedno tj. spajanje svih atributa. Glavno sredstvo
manifestacije vladarske ideologije je novac. Novac je najbolji pokazatelj trenutne vladarske
ideologije.

Aleksandar kao Herkul – sa kožom nemejskog lava na glavi. Predstava na novčiću. Sa druge
strane je Aleksandar kao Zevs.

U vreme Aleksandra pojavljuje se još jedan tipičan ikonografski prikaz gde se vladar prikazuje, a
to je lov. Taj način je protekao iz kultura bliskog istoka, pre svega iz Asirije, a posle i iz Egipta.
Lov je potpni supstitut za prikaz rata.

Aleksandrov sarkofag – nije njegov već je tu samo prikazan. Namenjen je za sidonskog kralja
Abdalonima. Liči na hram. Poklopac je krov hrama. Okolo se proteže meandar.

Akroterije – skulpture na uglovima zabata.

Menade – skulpture duž ivice krova.

Bitka kod Isa, kuća fauna, Pomeji; Statueta Aleksandra Velikog na konju;

Statua Demostena iz 4. Veka p. n. e. Delo je Polieukta. Nalazila se na atinskoj agori. To je

polunaga skulptura u kontrapostu. Nastala je nakon Demostenove smrti.
 Aleksandrija 26. 02.

Najduže je opstala kao grad u helenističkom carstvu. Osnovao je Aleksandar na delti Nila. Važna
je zbog toga što je telo Aleksandra preneto u Aleksandriju. Najsvetija tačka Aleksandrije bio je
njegov grob. Čitav istočni deo grada zauzimale su palate. Serapeum - najvažnije svetiliste u
gradu. Bila je opasana bedemima.

Aleksandrijska biblioteka - bila je u stvari svetilište muza. Zato ga zovemo muzeon. Tu su

pojedinci svesno skupljali i cuvali umetnicka dela.

Biblioteka/Museion, Serapeum – Serapis - bog zaštitnik grada. Na glavi je imao modijus -

kotaricu sa predstavama žita koje ukazuju na plodnost Nila. Uništena je 391. godine p. n. e.
Poslednja predstsvnica aleksandrijske filozofske škole bila je žena - Hipatija (+ 415. godine
nove ere). Stradala je za filozofiju.

Faros – postao je simbol grada pa se tako našao na novčićima. Imao je skulptoralne predstave.

Aleksandrijska skulptorska skola:

Pored ove, postojale su i rodoska i hioska. Egipat ima drugačiju skulptorsku tradiciju u odnosu
na Grčku. Njihove sculpture pokazivale su izrazitu frontalnost. Bile su mnogo bliže arhajskoj
Grčkoj nego klasicnoj. Za vladarske skulpture se poštuju egipatska pravila.

Postoje žanr scene koje prikazuju svakodnevni zivot. Zbog toga što je ovo bio lučki grad, to je
značilo da s utu bile najrazličitije čudne pojave; zabavljači. Svi ti ljudi su prikazivani u jako
malim razmerama. Bile su skoro sve od pečene zemlje, terakote. Najpoznatije žanr scene
poreklom iz Egipta našle su se na Grčkom tlu.

Statuete iz Tanagre, iz Beotije. Neke od tih pokazuju božanstva, ali je to baš retko - npr.
Afrodita i Eros. Bile su od terakote i bojene. Neke su bile votivne, neke su se čuvale u kućama,
neke su se stavljale u grobove.

Homerova apoteoza, stela. Otkrivena na Apeninskom poluostrvu. Vezuje se za 2. vek p. n. e.

Aleksandrijske škole. Većina likova su bili signirani na Grčkom. Izdeljena je na nekoliko zona.
Najviša je nebeska zona. Na vrhu nje se nalazi Zevs. Pored je Nemnosina. Muze, njihova deca,
nalaze se ispod njih. Svaka ima atribut u ruci čega je zaštitnica. Srednji red - prva osoba na tronu
je Apolon. Sa desne strane, nalazi se osoba na postamentu koja predstavlja pesnika koji je
osvojio takmičenje. Donja zona - Homer na prestolu. Ovenčavaju ga dve ličnosti koje
personifikuju vreme i svet. Ovenčavaju ga lovorovim vencem. Iza su jedna klečeća i stojeća
figura - Ilijada ili Odiseja. Dalje je oltar sa volom spremnim za zrtvu. Zatim, personifikacije
vrlina koje prinose žrtvu.
Tazza Farnese - gliptika – predmet se odrađuje u oniksu ili sardoniksu. Datuje se oko 100.
godine p. n. e. Obrađena je sa obe strane. To je činija. Sa spoljne strane je meduza. Ima
zasštitničku funkciju. Predpostavlja se da je korišćena za rituale, za dobru žetvu, sudeći po
njenim prikazima. Unutra se nalazi božanstvo, pomalo liči na Zevsa olimpijskog, polunag je i
bos, što ga definiše bozanstvom. U ruci drzi kornokopiju. Iz njegovog boka teče reka - što znači
da je ovo personifikacija Nila. U sredini je Izida - egipatsko božanstvo (za vreme Ptolomejaca se
širi svuda). Ona se oslanja na sfingu. Desno su dve figure. To su personifikacije dva godišnja
doba - poplava i šusnog doba Egipta. U najvišoj zoni su personifikacije dva vetra. U sredini iza
izide je verovatno Horus. U pitanju su bile libacione žrtve - ulje, vino, ili mešavina oba.

Personifikacije Nila – postojale su i presonifikacije drugih reka i svega drugog; One nastaju u
Helenizmu. Pod obavezom je to stariji nag čovek. Dodaju se atributi koji će nam ukazati da je to
npr. u ovom slučaju Nil. Prikazan je nilski konj, kao i krokodil. U ruci drži klas žita. Pored njega
se nalazi sfinga. Talasi vode su takođe svuda prikazani. Prikazana je I kornokopija kao simbol
plodnosti doline Nila.

Egipatska/helenistička umetnost je bila poznata jos i po topografiji. Topografija je prikazivanje

nekog mesta detaljno. Uglavnom pričaju neku priču. Rađene su na materijalima ili na podnim
mozaicima.

Nilotičke scene - U hramu Fortune Primigenije u Palestrini, danas Preneste, u Lacijumu (deo
Italije). Posvećen je dobroj sreći. U njemu se nalazi prostorija koja je sa ovim celim mozaikom.
Prikazuje Nil od njegovog izvora do njegovog ušća. Ljudi i životinje se razlikuju od gornjeg i
donjeg toka Nila, kao i arhitektura. U gornjem, nubijskom, nema arhitekture. Kako reka ide na
dole, stvara se arhitektura. Donji Egipat je Aleksandrija.

Pergam - prestonica Atalida. Bio je drugi veliki centar gde se razvija helenistička umetnost. Bila
je to mala oblast ali velika i bogata. Imala je velike i važne trgovačke centre. Imala je sve što
jedna prestonica treba da ima - agoru, hipodrom, biblioteku, Atenin hram, jer je ona bila
zaštitnica. Imala je stou - bazilikalnu struktutu sa stubovima, kao i vojni garnizon.

Vladari su za sobom ostavili među najboljim umetničkim delima helenističkog sveta.

Spomenik Atala I - Pergam su stalno napadali Gali. Oni su se čak i ujedinili kako bi ih uništili,
ali Atal I se veoma uspešno odbranio, i zato je podigao važan spomenik i ostavio ga u okviru
temenosa. Drugi spomenik - kružne osnove podignut je na postolju. Prikazao je Gale, njihov
patos. Kompozicija spomenika je piramidalna.

Scena Gala na umoru - (oslonjen na jednu ruku). Gal koji je ubio ženu da bi je spasio od
pobednika, a potom će ubiti i sebe. (figura sa nožem koja drži zenu). Imali su torpese obojeni u
zlato oko vrata koji označavaju njihovu etničku pripadnost.
Veliki Zevsov oltar iz Pergama – drugi važan spomenik. Moglo je da se priže sa sve četiri
strane, što je Grčka tradicija, sa Akropolja. Unutra se nalazi mit o Telefu. Spolja –
gigantomahija.

27. 02.

Tihe Antiohije - prikazuje se sa koronom muralis na glavi (kruna u oblika zidova, oblik gradskih
bedema). U rukama ima kornokopiju. Ako nije signirana ne možemo znati da li je Tihe
Antiohije, Aleksandrije ili bilo kog grada. Najpoznatija - prikazana kako sedi na steni,
personifikacija reke Orontes. U ruci drži snop - simbol plodnosti. Postoji i minijaturna grupa od
četiri tihe, Antiohije, Aleksandrije, Konstantinopolja i Rima. Od zlata su. One su se nalazile na
nameštaju, rukohvatima kauča. Obično su u vidu skulptura, statueta i reljefa. Mogu biti i na
podnom slikarstvu.

Pojedinačne oblasti mogu imati personifikacije.

Novčići - sa jedne strane je obavezan portret vladara ili božanstva. Avers je prednja strana
novčića. Suprotna je revers. Predstave na aversu predstavljaju umanjene predstave ili njihove
skulpture. To je bitno jer se radi o državama koje su prostrane. Ne može se oćekivati da će svaki
stanovnik videti vladara. Kako će oni saznati da se promenio vladar - tako što će videti da se
njegov portret promenio na novcu. Predstava na reversu - nju najčešće bira vladar. Ne nužno car
ili kralj, može biti i arhont ako je u pitanju neka oblast.

Kada je u pitanju grad ili oblast, obavezne su personifikacije ženskih osoba. Nazivi oblasti i
provincija gramatički su ženskog roda. Reke su muške predstave, kao i predstave mora, zato su
sve muškarci.

Efes

U helenizmu posebno dobija na značaju iako je postojao i pre. Svoje bogatstvo i moć duguje
činjenici da je bio luka. Postao je i prestonica provincije Azija koju su držali Rimljani. Ima
pozorište i agoru, kao i veliki broj vila. U njemu se nalazio najvažniji Artemidin hram. Ona je
boginja i kao takva prikazuje se sa lukom i strelom.

Spoj izmedju Artemide i Kibele. (Ima mnogo grudi i dve životinje sa strane). Kibela je
božanstvo frigijskog porekla. U skulpturu je uključena i Izida.

Celsova biblioteka - Cels je bio lokalni stanovnik koji je imao visoku funkciju. Unutra su se
čuvale uglavnom knjige, svitci, rotulusi (na papirusu pisani). I ovde su se nalazile skulpture u
nišama i na reljefima. Ispod je bila kripta, u kojoj je bio sahranjen ktitor.

Ono sto takođe cveta u doba Heleizma jesu pozorišta. Sastoje se se iz Skene (scena) i orkéstre
(krug u sredini).
Skene pozorista u Palmiri; Pozoriste u Epidauru.
Slobodna skulptura scena bila je uglavnom u nišama i reljefima. U reljefima uglavnom je bio
Dionis.
Hram Zevsa Olimpijskog, Atina - Sada su u prvom planu korintski stubovi. Ovaj hram je
helenistička tvorevina iz 4. veka p. n. e. Od ovog momenta dalje u čitavom mediteranu postaju
popularni korintski stubovi.
Atal I je podigao važne građevine I u Atini. Ono što je ostalo je Stoa Atala I. Stoe su podužne
prostorije koje su imale veliki niz stubova - portik.

Rodoska skola helenisticke skulpture

Agesander, Atenodor i Polidor sa Rodosa - važni skulptori. Oni su radili Laokoona i sinove.

Pergamski oltar je bio urađen pod uticajem ove škole.

Afrodita Kniđanska - Ne znamo skulptore. Specifična je jer je celo telo tordirano. Ne stoji
ravno. To je još jedan od izuma ove škole.

Teme na helenističkim mozaicima: Prisutne su mitološke teme, flora i fauna sa fantastičnim

životinjama, pozorište, pejzaži, vladarske ikonografske teme.

Pela - imala je veliki broj vila unutar gradskih bedema koji su ukrašeni podnim mozaicima.
Koloristička tema svedena je na oblutke. Prikazan je Dionis, obavezan mu je tirs u ruci, a na
glavi ima venac od vinove loze ili lovora. Jaše leoparda (može biti i panter i još neke divlje
mačke).

Scena lova - Izvedene su od obluta. Oblutci su spojeni malterom; Tezej otima Helenu, Pela;
Dionis sa timpanom.
Ostrvo Delos takođe je bilo poznato. Ono predatavlja sledeću etapu u razvoju mozaika. Prikaz
delfina sa čeljustima;

Helenistička umetnost se seli u oblast Sicilije i Napulja. To su bile Grčke kolonije.To je iz

prerimskog perioda. Mozaik je kreiran od obrađenog komada kamena. Otimanje Ganimeda.

Dion – grad: pozorišne maske; u njemu se nalazi važno svetilište Zevsa Olimpijskog koje se
datuje pre epohe kad se javlja grčka arhitektura u nepropadljivom materijalu. Prvo je to bio
kamen pa drvo.

Sosos – 2. vek p. n. e. – najznačajniji mozaičar

Nepročišćeni pod – simbol bogatstva.
 ETRURSKA UMETNOST 5.03.

Etrurci su bili narod koji se doselio na apeninksko poluostrvo u oblasti gde se u blizini formiraju
grčke kolonije (magna graecia) i Napulj. Oni stvaraju jednu specifičnu umetnost koja spaja
elemente grčke sa novim. Ona prethodi rimskoj umetnosti.
Etrurci su bili pleme koje originalno dolazi iz oblasti okoline Bolonje. Tu priču nam govori
Dionizije iz Kaliharnasa. Ova civilizacija razvija se od oko 700. Godine do oko 200/100. godine
p. n. e. Oni se takođe nazivaju Tusci; pa se ta oblast danas naziva Toskana.

Etrurija: neki od najvažnijih centara bili su: Cervi, Veji, Tarkvinija, Areca, Populonija. Ono što
je ličilo na grčke polise tj. na atinsku demokratiju bilo je I biranje kraljeva, nisu bili nasledni.

Svi gradovi su bili ustrojeni po Hipodamusovom ortogonalnom planu. Idealan grad je imao
dve ulice; horizontalnu i vertikalnu, koje se seku u sredini. Kardo maksimus – sever/jug;
dekumanus maksimus – istok/zapad. Na preseku ove dve ulice se obično nalazio trg.

Etrurci su bili duboko religiozan narod, i bili su politeisti. Vrhovno božanstvo bio je Tin i on se
predstavlja sa munjom u rukama. Njegova žena zvala se Uni I ona je bila pandan Junoni tj. Heri.
Kapitolijsko trojstvo – na brdu Kapitolu. Hram je bio posvećen tri vrhovna božanstva.
Postoje i božanstva koja nisu imala pandan u grčkom, ali jesu u rimskom panteonu. Život ovog
naroda bio je orijentisan ka religiji. U rimskoj kulturi postojali su i etrurski elementi; svakog
kralja etrurskog naroda pratila je povorka mladića koja je nosila faces – snoplje prića u koje je
stavljena sekira. Način odevanja rimljana je takođe preuzet od Etruraca.

Periodizacija etrurske umetnosti:

 Orijentalizujući stil – oko 700 – oko 575. godine p. n. e.
 Arhajski stil – oko 575 – oko 430. godine p. n. e.
 Klasični stil – plp 432 – oko 330. godine p. n. e.
 Helenističko – rimski stil – oko 330 – oko 100. godine p. n. e.

Funerarna umetnost:
Grobovi se razlikuju od finansijskih mogućnosti. Postoje tumuli – grobovi zidani od kamena na
kojima je postavljen svod i prekriveni su zemljom. Oni treba da imitiraju breg. U njima su se
sahranjivali bogatiji. Ovi tumuli su usmeravani ka glavnim putnim pravcima.
Nešto siromašniji ljudi su se sahranjivali u stenama. Svaka grobnica imala je obavezan hodnik –
dromos koji je vodio do grobnog mesta. Najveći deo grobnica nalazi se u Cerveteriju.
U grobnicama su se nalazile stolice jer su oni verovali da duša preminulog živi u tumulusu i tu
sedi. U svakoj grobnici nalaze se i kline i lokuli. Imale su motive oružija i oruđa i mitskih
životinja.

U Tarkviniji su bile popularne slikane grobnice i tema je zavisila od volje ktitora. Grobnica
bikova – Troil pred Ahilom. Troil je bio jedan od sinova Prijuma. Ovde je prikazan trenutak
kada Ahil njega ubija. Ova scena je jako česta i sugeriše da je ovde sahranjen neko mlad koji je
poginuo pre svog vremena. Ovo je arhajski stil.
Grobnica sa muzičarima; Grobnica sa lovom i ribolovom.
Etrurci su sahrane proslavljali. Slavili su prelazak člana svoje porodice u drugi život. Sahrane su
bile procesije gde se, osim preminulovog tela, koje se nosi, nalaze i muzičari, plesači i
posluženje.

U funerarnoj umetnosti, prikazuju se scene kako su oni videli zagrobni život; pokazuju pesmu I
igru. Ilijada je bila omiljeni predložak, tipična scena, ali nije i jedina.

Etrurci su mogli da budu sahranjeni kremacijom ili inhumacijom. Od načina sahranjivanja

zavisilo je da li će biti u urni ili sarkofagu. Od toga je zavisila i dekoracija. Sve je zavisilo od
običaja unutar jedne porodice.

Urne – mogle su biti u obliku kuće. OPvo nam pokazuje kako su njihove kuće mogle izgledati.
Uglavnom su se pravile od terakote, ali mogle su biti i od metala.
Druga varijanta urni jesu antopomorfne – u obliku čoveka. Tendencija je bila da se na osnovu
posmrtne maske od voska izradi lik. Ti materijali su mogli biti kombinovani.
Postoje i urne manjih dimenzija. Način obrade je sličan kao i na sarkofagu. Sve ove pripadaju
arhajskom periodu. Ono što je prikazano zavisilo je od poručioca. Česti motiv na urnama je i
motiv vrata.
Etrurci su pravili tačnu razliku između profanog i sakralnog. Znali su za granice; kao što su i
između grada i nekropole. Postoji opcija da je to vrata podzemnog sveta i opcija da su vrata
doma. Poklopac je pokojnik na klini.

Jedna od predstava je iz poslednje face etrurske umetnosti; helenističko – etrurske. Figure su u

pokretu; to su novi elementi ove faze. Može da se nađe i samo jedan genije smrti, ne mora biti
dva. Jedan ima spuštenu baklju, on označava smrt, dok drugi ima podignutu i on označava život.
Imaju ulogu zaštitnika vrata podzemlja.
Na urnama terakote mogu se prikazivati i predstava borbe ili lova. Takve predstave su veoma
česte i došle su posle te 300. godine – uticaj Helenizma.
Mogle su se prikazivati i žene; takođe predmet u terakoti. Prisutni su i geniji koji uglavnom
imaju krila.
Na urnama se tačno zna koja je prednja strana. To je ujedno i značilo da zadnja strana nije bila
obrađivana. Bočne stranice su nekada mogle biti obrađene – prikazivani su solarni diskovi ili
rozete.

Sarkofazi:
Tačno se zna u kom su veku nastali na osnovu predstava.
Bračni par – ovaj je tipično arhajski – sa osmehom, stilizovani su. Pokojnici su na klini; sarkofag
je od terakote.
Žena sa velom – iz helenističkog perioda. Natpis je urezan na dnu. Portreti na klini nam govore o
socijanom statusu, što je malo teže odrediti u arhajskom periodu. Ovde je žena prikazana sa
dijademom na glavi i velom preko nje. Ima ogrlicu i minđuše, dok nam o njenom statusu najviše
govori tablica u njenoj ruci. U pitanju je tablica na kojoj se piše – što znači da je bila obrazovana,
a to su mogli samo najbogatiji.
Sarkofazi su oblikovani u vidu hrama. Predstave mogu biti u reljefu ili naslikane. Umesto
pokojnika na klini, poklopac je sada krov sa akroterijama.
Sarkofag sa prikazom Amazonki
Hram u Vejima – etrurski hramovi mogli su biti forme grčkog peripterosa kao npr. Partenon.
To je hram gde se može prići sa svih strana, stepenicama. Ovakvi hramovi bili su importi. Pravi
etrurski hramovi su bili na visokom postolju gde je moglo da se priđe samo sa jedne strane, što je
značilo da su stubove imali samo na pročelju. Postolje je bilo zidano od kamena. Ovaj plan je
napravio Vitruvije, po hramu tri božanstva na Kapitolu u Rimu. Hram ima tri cele – za svako
božanstvo po prostoriju sa skulpturom. Skulpture je radio najpoznatiji skulptur etruraca Vulka.
Na krovu ovog hrama bila su i božanstva kao što je npr. Apolon iz Veja. On je jedini sačuvan.
Verovatno su bila i druga božanstva – Tin, Uni, Minerva... Izgled Apolona sugeriše o eri. Nastao
je na prelazu iz arhajske u klasičnu. Ima arhajski osmeh ali i pokret – što su prve naznake
kontraposta.

Maske sa akroterija i antifiksa: Gorgona – ona čuva hram. Dionis/Bakus u pratnji satira i
silena.
Etrurske vaze: repertoar motiva je isti kao i u antičkoj grčkoj. Oblici i teme su potpuno isto.
Postojali su i crvenofiguralni i crnofiguralni stil.
Ogledala: bili su jako dobri u obradi metala. Uglavnom su bile scene grčke mitologije najlepših
žena. Postoje i tipične etrurske scene – kao npr. genije – Kalkas. On iz jetre životinje gleda u
budučnost. Ovde se javlja i vinova loza koja se vezuje za Dionisa i to je čest motiv.
Himera iz Areca: mitsko biće – telo i glava lava, iz boka raste glava koze a rep je zmija.
Signirana je etrurskim pismom.
Mars iz Todija: božansko biće. Todi – grad u Italiji. Ovde je prikazan kao mladić, a u glavnom
je prikazan kao stariji čovek. U oči su Etrurci uglavnom stavljali školjke ili izlivali staklenu
pastu.
Orator Aula Matela: oko 100. godine – rimski govornik; na togi ima tekst koji počinje
njegovim imenom.
Mikroni cista: mit o argonautima; u njima se čuvaju ogledala. To je šuplji predmet od metala.
Prikaz Dionisa sa satirima i vencom od bršljena. Nekada su mogle biti i od drveta. Prikaz smrti i
sna.
Skarabej: oko 400. godine p. n. e. Tehnika gliptike postaje popularna. Korišćeni su kao pečati.
 ANTIČKI RIM 12. 03.

Antički ljudi su verovali svim srcem da bogovi obitavaju zajedno sa njima. Sve što se dešava u
njihovom okruženju i životu neposredno zavisi od bogova. Istorija Rima počinje sa Ilijadom. U
njoj postoji priča o Eneji, rođaka kralja Prijama. On je bio vođa dardanske vojske. On je polu
bog - majka mu je Afrodita a otac Anhis.
Ilijada nije jedini pisani izvor o ovome. Kasnije, Vergilije govori o tome šta sledi kada je Troja
izgorela. Ova priča ima i istorijsku istinu.
Eneja putuje preko Mediterana, na zapadnu stranu, na Siciliju, gde mu umire otac, pa odlucuje
da to nije mesto gde treba započeti novi grad. To je bio znak od bogova. On putuje dalje - do
Kartagine. Tamo upozanje kartaginsku kraljicu Dido, ženi se njom. Zatim se vraća se na Siciliju
gde organizuje svečanost za one koji su bili preci. Na kraju, Eneja se obrao u Lacijumu - mesto
na kome je latinska drzava i osnovan Rim. Ženi se ćerkom lokalnog poglavara - Lavinijom, i
onsnuje istoimeni grad. Eneja iz Troje donosi kult predaka - Penata; Malu skulpturu koja
zapravo predstavlja Atenu (ovo je 8-9. vek p. n. e.); i donosi vatru predaja.
Osniva novi grad u kome božanstva postaju ista kao u Troji, praktično osnuje novu Troju.
Postoje monete - novac, na čijem se aversu nalaze portreti Eneje, a na reversu ce se naci neki
motiv iz putovanja ili osnovanja grada.
Reljef sa Enejom: iz kasnijeg perioda - neki 2. vek p. n. e. Uglavnom se u scenama prikazuje
muškarac obučen kao vojnik koji nosi starijeg čoveka na ramenu - otac. Često je pored i ženska
figura - Venera. Kao četvrti član je jedno malo dete - Askanije koji se jos naziva i Jul - on će
odigrati kljucnu ulogu kada je formiranje rimskog carstva u pitanju. To je Enejin sin.

Dionizije kaliharnaski takođe beleži dosta toga o Eneji. Njegov dolazak prati i pojava
božanstava. Tu se umešao i Jupiter koji je povezan sa njegovim sinom.

U daljoj priči, Jul se pojavljuje kao osnivač jednog grada - Alba Longa, koji se nalazi na planini
Albanus. Oko ovog grada se formira čitav Lacijum. Jedan od njihovih potomaka Numitor ima
važnu ulogu. On je deda Romula i Rema. On je imao ćerku, Rea Silviju, kojoj je zapravo
proročanstvo odredilo ulogu majke najvećeg grada. Pošto su oni su morali imati svoj božanski
deo, ona je sa Marsom začela blizance Romula i Rema. Numitor je imao brata koji je hteo vlast,
pa je zato rešio da potencijalne naslednike eliminiše, tako što će ih baciti u Tibar. Kada su se
rodili, Amulije ih je spakovao u kotaricu i pustio niz reku.

Podni mozaik Silvija i Mars – Ostija. Rađen je u crno – beloj tehnici, što je u ovo vreme bilo
popularno.

U Ostiji - lučkom gradu na reci Tibar, pošto je obitavala trgovinom, izgrađen je veliki broj vila.
Romul i Rem nisu stradali tako što su bačeni u reku. Korpa u kojoj su bili se zaustavila kod brega
Palatina. Njih je našao Faustul, jedan pastir i on ih je odgajio. Vučica je takođe deo tog
volšebnog spasenja. To što su oni postali pastiri, kao i njihov otac, pokazuje važnost pater
familie.
Čest detalj je samo vuciča sa decom. Nekada je i na reversu novca.
Oltar Marsa i Venere: 2. vek p. n. e. Na bočnoj strani se nalazi reljef na kome je prikazana
najniže vučica sa blizancima. Pored je personifikacija Tibra. U gornjem delu nalazi se faustil –
najstariji čovek, dok su pored njega Romul i Rem. Za Romula se misli da je figura koja se nalazi
iznad oral, jer je to atribut Jupitera.

Nakon odrastanja, Romul i Rem su ušli u sukob sa nekim pastirima, koji su navodno bili
Numitorovi. Ispostavilo se da su oni njegovi unuci i potom mu pomažu da vrati presto. Ali, oni
neće dobiti Alba Longu već će stvoriti grad tamo gde su nađeni. Romul je smatrao da grad treba
osnovati na bregu Palatinu, a Rem na Adventinu, susednom bregu.

Svako od njih se popeo na breg za koji se zalagao, i posmatrali su nebo. Iznad Romula, proletelo
je 6 ptica, a iznad Rema – 12, što je značilo da su bogovi odlučili da se grad osnuje na Palatinu.
Romul je zatim upregao volove i povukao liniju gde će označiti bedeme grada. Od tog momenta
znači da je to mesto unutar linije sakralno. To su svete granice grada. Rem je te granice
preskocio i poništio ih je. Van toga je bio svet umrlih. Zato je Rem morao da strada - ubio ga je
brat. Od 753. godine p. n. e. postoji grad Rim i Romul je prvi kralj.

Romul je napravio senat. Znao je da ne može sam da upravlja gradom. Senat je mnogo pažnje
posvećivao kultu Romula. Senatora je bilo 100, a oni su bili ljudi iz najvažnijih porodica, i oni su
upravljali do kraja.
Takođe, ustanovio je rimske legije što znači da i rimska vojska voli da proslavlja njega kao
osnivača.
Jedino što mu je falilo su bile žene. Rimljani su tada napravili proslavu i pozvali Sabinjane –
komšije – i oteli im žene i ćerke. Veoma često su ratovali sa Sabinjanima, kao i sa Etrurcima,
koji su živeli sa druge strane. Sabinjanke su ostale u Rimu i izmirile svoju braću i očeve.

Otmica sabinjanki je bila česta predstava. Bila je čest motiv na novcu. U ovu priču su se umešali
i Jupiter i Jonus – božanstvo sa dva lica.

Najvaćniji segment priče o Romulu je kada je bio na Marsovom polju. To je mesto gde se
okuplja rimska vojska; gde je on jednom prilikom smotre legija nestao u jednom oblaku. Taj
mitski osnivač grada i sam je postao boćanstvo. Tako su počeli da ga poštuju kao Jupitera
Indigesa – deifikovani Romu. Najčešće ga nazivaju Kvirin. Zbog toga svi Rimljani nazivaju
sebe kviritima.

Naslednik Romula na rimskom prestolu bilo je Numa Pompilije. On je ustanovio najviše

elemenata rimske religije. Za njega se vezuje osnivanje kulta kvirina.
Arheološko nalazište kuća Romula: arhitektura nije bila različita od etrurske. Ovo je bio
lokalitet već u 1. veku nove ere za vreme Avgusta koji je u blizini ovog mesta namerno podigao
svoju kuću.
Numa Pompilije – predstava na novčiću. On je prikazan sa svešteničkim štapom Augura u
rukama. Svečtenicke titule u Rimu pratile su titule aristokrata. To govori da je normalno da kralj
automatski postaje vrhovni sveštenik. Sveštenici su, dakle, bili najčešće senatori ili iz bogatijh
porodica. U sredini je predstavljen oltar, na kome gori vatra, a pored je mladić koji prinosi žrtvu.
Numa pompilije se smatra za pontifex maximusa tj. vrhovnog sveštenika.
Drugo važno dostignuće Nume Pompilija je bilo osnivanje kulta Janusa. On je bog zaštitnik
svakog početka i kraja. Zato ima dva lica. Uglavnom se nalazio na kapijama. On je takođe bog
početka godine - januar - Janus. S obzirom da je umešan i u otmicu sabinjanki označen je kao i
bog početka mira i kraja rata. On je imao hram čija se vrata zatvaraju kada je mir - što se desilo
samo dva puta u istoriji.

Kult kapitolijske trijade: Rimska verzija etrurskog kulta - Jupiter, Junona i Minerva. Tako se
zove jer je na bregu Kapitolu. Kad god se javi hram sa tri cele on je obavezno posvećen trijadi.
Za svakog po jedna cela. Veoma često su prikazivani zajedno i poštovani su zajedno. To nije
isključivalo da se neko od božanstava poštuje samo za sebe. U središtu je obavezno Jupiter, kraj
čijih nogu je orao kao njegov atribut. Desno je Junona, koja može držati skiptar ili klasje. Kraj
njene noge je ptica; levo je Minerva i kraj nje je sova.

Rimljani imaju svoja božanstva koja su lokalna, koja će od oko 4. veka p. n. e. da se spajaju sa
grčkim. Dis Pater - otac ili vladar podzemlja. On je nadležan za dis manibus - duše predaka.
Određenih dana u godini ti mani ušestvuju u svakodnevnom životu. Taj praznik se naziva
Parentalije. Tada se zatvaraju vrata svih hramova. Ceo dan je posvećen mrtvima i obilaze se
grobovi. On počinje da poprima iknografiju Hada. Kao njegov pratilac javlja se Kerber.

Kibela je najpoštovanije Maloazijsko frigijsko božanstvo. Ona se takođe naziva i magna mater.
Fidija je u 5. veku p. n. e. za Metroon u Atini načinio prvu antropomorfnu skulpturu velike
majke. Znamo je samo na osnovu opisa i ličila je po opisu na Heru. U ruci nosi timpan. Rituali
za nju su zahtevali pesmu i igru. Kraj njenih nogu su lavovi koji zapravo vuku njenu dvokolicu.
Na glavi uglavnom ima krunu u obliku gradskih bedema jer je ona bila zaštitnica grada. Postojale
su neobičnosti vezane za njen kult. Ona je zahtevala sveštenike koji su sami sebe nazvali Gali, i
koji su sami sebe kastrirali. Ispod kibele nalazi se Atis - čest njen pratilac.
Mladići koji prinose belu kravu svešteniku za žrtvu. Za važna božanstva prinosile su se
isključivo bele životinje – bikovi i krave. Za muško božanstvo su to bile muške jedinke životinja,
a za žensko – ženske.
 Rimska religija 13. 03.
Kibela; Kibela i Konstantin.

Personifikacija boginje Rome – na carskom novcu. Prikazana je kao ratnica. Ima mač I šlem na
glavi koji liči na onaj od boginje Atene. Najčešće sedi na jednoj gomili oružija koje su Rimljani
osvojili. U ruci drži često, ne nužno, boginju Viktoriju koja je ovenčava jednim malim
trijumfalnim vencem.

Mitra: on je jedno od božanstava koje se bore na strani dobrog – Ahura Mazde. Razvija se
Mitraizam. Bio je jako popularna religija ko 100. godine p. n. e. pa sve do 4. veka. Pretio je da
preuzme primat u odnosu na sve druge religije; Okretao se uglavnom bogatom sloju rimskog
društva, za razliku od hrišćanstva, koje se okretalo svima i zato preuzelo primat.

Mit o Mitri: Mitra je rođen u pećini, 25. decembra. On se borio sa Suncem (Sol) i pobedio ga je.
To je jedan od prvih podviga. Sunce i on su tada postali jako bliski i pominju se često u
zajedništvu. Od Ahura Mazde dobija zadatak da donese život na zemlju. Trebalo je da ubije bika
(tauroktomija). Kada je priveo bika u pećinu, iz bika je nikao čitav svet. Zatim je nastupio potop;
Preživeo ga je samo jedan čovek tako što je načinio lađu. Potom nastupa suša, i on otvara potok
za ljude. Konačno, on saziva večeru sa koje se vazneo u nebo; 25. decembar se proslavlja kao
Sol Invictus – nepobedivo Sunce. Tu se može naći razlog zašto hrišćani vezuu rođenje Hrista za
taj datum.

Predstava Mitre na reljefu: prikazan je kako kolje bika – najvažniji obred u Mitraizmu.
Prikazan je i pas koji mu je pomogao da tog bika ulovi; kao i zmija i škorpija koje je poslao
Ahriman da spreče stvaranje sveta. Sa strane su darofori – figure sa spuštenom i podignutom
bakljom. Oni se nazivaju kautes (podignut) i kautopates (spušten). Svi nose frigijske kape.
Ovakve predstave sup o pravilu bile u mitrejima. Ovaj kult je bio tajna organizacija koja je
podrazumevala inicijaciju. Samo određeni su mogli biti članovi – ugl. bogati.

Mitrej u Ostiji – da bi se mitej sagradio, gradila se veštačka pećina; postoje i oni koji su građeni
u pravim pećinama, ali ovaj nije. Ima skulpturu Mitra kako kolje bika. Sa obe strane pećine su
klupe za sedenje. Ispred statue se nalazi oltar za žrtve. Otvor na krovu – pravili su se kako bi se
osvetlili samo oni delovi koje su želeli.
Ovaj mitrej se zove Sedam sfera Ostija. Mitraizam prihvata neke elemente rimske religije, ugl.
božanstva. Oni su prikazani kao zodiak znaci. Najčešće ih bude sedam. Sa strane ih ima 6, dok je
Mitra sedmi.

Personifikacija Dakije – (Dakija je današnja Rumunija) na novčiću – poraženi muškarac pored

čijih nogu se nalazi Decibelova glava – on je bio njihov vladar.
Privatni segment rimske religije:
Nisu svi morali da idu u hram. Mogli su da poštuju nešto u okviru svog doma. To su bili lare i
penati.
Lare su služile za uspešne setve, plodnu stoku itd.
Penati su bili više sile koje obitavaju u kućnom ognjištu. Njima su se prinosile žrtve svaki put
kada su rimljani jeli – za dobrobit porodice.
Svaka kuća morala je imati lararijum – malo svetilište usečeno u zid. Tu se poštuju oba.
Uglavnom je to bila hrana ili tečna žrtva. Prikazivani su kao antropomorfna bića.

Lararijum iz Pompeje – Veti: Momci na slici su lari a između njih je personifikacija izobilja.
Oni drže vino. Lari se poštuju i izvan kuće. Svako naselje/raskrsnica ima lara. Jako bitno je
poštovanje oca porodica tj. predaka. Imali su I svetilišta za pretke u kojima sum aske preminulih;
ili ako su dovoljno bogati – statue. Rimljani su verovali da duša obitava u skulpturi.

Javni segment rimske religije:

Izražavaju pobožnost u hramovima. Žrtve su mogle biti tečne – vino, vino sa vodom, maslinovo
ulje, ulje sa vodom. To su bile patere iz kojih se izliva žrtva. Bile su bogato ukrašene sa
božanstvom kome se prinosi. To važi za sve kultove I bogove. Mogle su se na oltarima ispred
hrama prenositi i životinjske žrtve. Muška jedinka za muško božanstvo i ženska za žensko.
Potpuno bele životinje su se prinosile samo za najbitnija božanstva.
Još jedan važan aspekt vuče iz grčke religije a to su procesije.
Panhelenska svetilišta.
 Istorija Rima 19. 03.

 Uništenje Troje – Eneja dolazi u Lacijum, osnivanje Lavinija;

 Askanije/Jul – Osnivanje Alba Longe;
 Romul i Rem – osnivanje rima 753. godine pre nove ere;
 Kraljevina 753-509. godine pre nove ere: Romul, Numa Pompilije, Tulije Hostilije, Anko
Marcije, Lucije Tarkvinije Prisk, Servije Tulije, Lucije Tarkvinije Superbus.

Rimska republika
 Političko uređenje blisko uređenju grčkih gradova u Magna Greciji, ali nije u pitanju
demokratija već oligarhija, gde realna moć leži u rukama malog broja aristokrata
(porodice Kornelija, Julija, Emilija, Valerija…);
 Vreme širenja teritorije; Punski ratovi (264-146. godine pre nove ere); osvajanje
helenističkih kraljevina (3-2. vek pre nove ere); građanski ratovi (2-1. vek pe nove ere).

Rimsko carstvo: 27. godine p. n. e. – 312. godine n. e. /1453. godine n. e.

 I vek: vreme konsolidacije novog državnog uređenja;
 II vek: „zlatno doba“;
 III vek: doba vojničkih careva;
 Kraj III / početak IV veka: tetrarhija.

Rimsko carstvo se uspostavlja dolaskom Oktavijana, koji dobija epitet Avgusta, koji je bio
rezervisan za božanstva.

RIMSKO CARSTVO I VEK

 Avgust (27. godine pre n. e. – 14. n. e.);
 Julijevsko-Klaudijevska dinastija (Tiberije, Kaligula, Klaudije, Neron);
 Galba (68-69), Oton (69), Vitelijus (69);
 Flavijevska dinastija (Vespazijan 69-79; Tit 79-81; Domicijan 81-96);
 Nerva (96-98)
Dve dinastije dominiraju praktično celim prvim vekom. Nakon toga, sledi godina tri cara. Posle
toga, dolazi na vlast flavijevska dinastija. To su otac I sin. Nakon Domicijanove smrti, postavljen
je da vlada Nerva.

RIMSKO CARSTVO II VEK

Trajan (98-117) je osvojio Dakiju I na taj način znatno povećao teritoriju rimskog carstva.
Komod (180-192) je uspeo da uništava sve tekovine prethodnog veka. Pertinaks (192-193) i
Didije (193) su pokušali da uzmu presto I ukazali da postoji čitav jedan niz osoba koje žele da se
bez realne adaptacije dočepaju prostora. To su sve osobe iz vojske.
DINASTIJA SEVERA

Počinju da dolaze na vlast ljudi koji nisu iz Rima. Septimije Sever (192-211) je bio Afrikanac.
Došao je iz Leptis Magne.Za svaladare je stavio svoja dva sina Karakalu (211-217) i Geta (209-
211). Karakala je odmah nakon očeve smrti ubio svog brata i nasledio presto. U vreme Karakale
vidi se namerno uništavanje Getinih likova. Bilo je uništeno sve – od mozaika i slika do
skulptura. Kalakaru je nasledio Elagabal koji je uzeo ime orijentalnog božanstva Bala, solarnog
božanstva – nazvao se kao njegov sin i pokušao je da uvede monoteizam.
Sa Aleksandom Severom (222-235) okončava se dinastija Severa. Sve žene iz ove dinastije bile
su Sirijke.

RIMSKO CARSTVO III VEK

Od 235. do 284. godine, na prestolu se izmenio veliki broj ljudi. Dešavalo se da tokom jedne
godine čak po 6 vlada smeni presto. Za nas je najbiniji Filip Arabljanin, vojskovođa koga je
vojska izabrala za cara. On je sazidao svoj grad i nazvao ga svojim imenom. Za vreme vladavine
ssu uspostavili bedeme, forum, hram, baziliku, glavne ulice.
Aurelijan je shvatio da je vojsci ne moguće da brani takvu jednu teritoriju jer su uglavnom bili
ratovi za prevlast.

Dioklecijan I njegovi savladari su doveli važne odluke, zbog koje je državna blagajna postajala
jako bogata, što je dovelo do pravljenja umetničkih dela.

RIMSKA ARHITEKTURA
Kada govorimo o antičkom Rimu, on mnogo toga duguje grčkoj i etrurskoj kulturi. Ono gde su
se oni pokazali kao najinventivniji jeste rimska arhitektura.
Ono što je sada novo jeste kombinovanje kamena i opeke kako bi se dobili različiti materijali.
Rimljani su videli da postoje različite druge mogućnosti gradnje, svojim osvajanjima. Prostori
mogu različito da se svedu, mogu imati kupole i slično.

Povezuju šljunak sa vodom i sitnom zemljom kako bi se dobila masa koja je lagana i može se
sipati i koja će se stvrdnuti nakon toga. To je rimski beton – opus caementicium.Zidali su se
elementi koji sun a većoj visini, svodovi, kupole ali i zidovi.

Paralelno koriste opeku i kamen za zidanje i oplaćivanje zidova. Samo horizontalno postavljena
opeka naziva se – latericium.
Opus reticulatum – mrežast način zidanja. Dobija se opekom a ne kamenom. Veoma je čest
tokom čitave rimske države.

Kada je u pitanju građenje kamenom, prisutni su opus incertum – postavljanje kamena bez
ikakvog reda, koji se vezuje malterom. Takođe i opus vittatum – red kamena, red opeke.

Opus quadratum – koristi se samo kamen. Nema ga često u formi čitave građevine jer se teško
pravi. Ugl. je na donjim zonama građevina, jer će se gornja gradnja lukova ili svodova srušiti
zbog težine.
Opus mixtum – nekoliko pravilnih redova kamena i nekoliko opeke. Kreacija Rima nakon 2.
veka n. e. Rani opus mixtum je bila kombinacija reticulatum i caementicum.
Graditeljstvo u doba republike
 Objekti utilitarne namene (akvadukti, kanalizacija);
 Objekti privatne namene (stambeni objekti);
 Objekti javne namene (bazilike, pozorišta, arene, hipodromi, terme);
 Objekti religijske namene (hramovi).

Na prvom mestu, Rimu je trebalo obezbediti vodu. Zato su se gradili akvadukti. Podrazumevali
su čitav niz nosača tj. stubaca koji su u gornjoj zoni nosili kanal. To je značilo da je trebalo
obezbediti i pad vode sa albanskih planina.

Cloaca Maxima – kanalizacioni sistem u Rimu. Nalazi se ispod Rima. Zidan je kamenom i
opekom – svodovi, a zidovi su ispunjeni rimskim betonom. Kako je rastao grad, tako se širila
mreža podzemnih tunela.

Stambena arhitektura
 Vile – urbana, suburbana, rustica;
 Domus;
 Insulae.

Domusi su bile slične vilama, ali u manjim dimenzijama. To su bile kuće. Izumeli su insulae –
višespratne zgrade gde živi veći broj ljudi.

Rimska vila, 1. vek, Pompeji – važni prostori vile: mora imati vestibil – ulazni prostor. Potom
se iz njega stupa u javni prostor – atrium. U središtu je bio obavezan i bazen – impluvium. Oko
njega su različite prostorije za utilitarnu namenu – kuhinje, skladišta, itd. Od te tačke pa dalje je
bio privatan prostor. Tu je pater families primao klijente. To su sve osobe koje su na neki način
zavisile od njega. Tražile su novac, molili nešto, itd. U ovo vreme, prostorije nisu bile povezane
jedna sa drugom, već su sve izlazile na peristil – portik sa stubovima. Često su bili i vrtovi unutar
vila nego same prostorije. Nekada se i u vili okupljaju pripadnici tajnih kultova, u triklinijumima,
jer su u njih mogli da uđu samo pozvani.

Primer vile - vila Papirusa, Herkulaneum.

Primer insule – Insula u Ostiji.

Terme – ili kupatila su bile jako važne. Mogli su se kupati samo muškarci; ženama je zabranjen
ulaz. Imali su palestre – vežbaonice.

Hipokaust – sistem grejanja, podnog i zidnog. Preko je pod od opeke koja dobro provodi
toplotu. Preko nje može doći neki pod od mermera, mozaik, itd. Unutra se nalazila peć gde se
ložila vatra koja ide do stubaca koji provode toplotu ka gore.
Objekti javne namene
Npr. Basilica Amelia (Fluvia), 2-1. vek pre n. e.

Bile su neophodne građevine koje bi mogle da obuhvate veći broj ljudi na jednom mestu. Ovo je
najstarija sačuvana civilna bazilika.Prvi ktitor je bio Marko Fluvie, ali je on nije završio, pa je
pala u ruke porodice Amelia. Ispred, u prvom planu, našle su se prodavnice. Tu se nalaze i portici
- stubovi i stupci koji su nadrkiveni. Na tim porticima su se stavljale kamene ploče i kada se
menjao zakon, one bi se menjale. Amelia je bila višespratna zgrada, ali se urušila. Znamo da je
imala gornju zonu na osnovu različitih visina i stubova i razmaka između njih. Drugi način da
saznamo jeste bio novac.

Pozorišta – Rimljani su gradili i pozorišta. Upoznali su se sa njima na istoku. Pompej Veliki je

pobedio velikog vladara Mitridata. Napravio je jednu veliku povorku kada se vratio u Rim. U toj
povorci su nošene brojne helenističke originalne skulpture.
Rimska pozorišta od Pompejevog pa dalje su zidana. Nisu usečena u stene. U sklopu njih su bili
i hramovi – za zaštitnike porodice. Ovde je Pompej podigao veneri.

Hram Fortune Primigenije u Palestrini, Italija

Postoje i drugi objekti koji potiču iz Grčke a svoj uspon doživljavaju u antičkom Rimu.
Hipodromi/vežbališta su takva mesta. Circus maximus je bio jako važan u antičkom Rimu,
toliko važan da je podignuta palata koja gleda na njega. Rimski hramovi ugl. vode poreklo od
etrurskih hramova. Imali su samo jednu celu sa kultnom skulpturom. U početku subile samo od
terakote i u njima nije bilo prozora.
Kapitolinski hram iz vremena Lucija Kornelija Sule (138-78. godine pre n. e.). On je više puta
bio rimski konzul; obnovio je ovaj hram. Tipičan je rimski. Oponavlja onaj iz 6. veka pre n. e.
Imao je tri cele; stubovi su bili od mermera, najkvalitetnijeg – korarskog. Imali su korintske
kapitele. Nad stubovima je bio trougaoni zabat, na pročelju. Tu je i skulpturalna dekoracija
božanstava kojima je posvećen hram – u ovom slučaju trijadi.
Svim rimskim hramovima ima pristup samo sveštenstvo; vernici su ispred.

Velika većina hramova imala je oblik peripterosa. Hram Fortune Virilis – bio je posvećen
lokalnom božanstvu Portunu, pa se zato pomešalo sa Fortunom. On je bio bog luka. Ovo je
pseudoperipteros.
Hram Herkula Viktora – tolos – kružni hram sa istoka.
Rimski forum
Forum je bio srce grada. Na rimskom forumu nema privatnih kuća. On je bio važan jer je tuda
prolazio via sacra – sveti put, kuda su se kretale velike procesije, i u doba republike i u doba
carstva. Neki od najvažnijih rimskih hramova su se našli na prostoru foruma. Carevi su dizali
hramove u svoje ime – npr. hram Sv. Avgusta, Julija, itd.
Postojali su Cezarov, Avgustov, Vespazijanov, Nervin, veliki Trajanov forum, itd.
Svaki od njih sagrađen je u ime cara.

Vestin hram – toloidna struktura oplaćena mermerom sa spoljne strane. Italsko lokalno
božanstvo. Ima bazu na kojoj je podignut (one su obavezne kod hramova). To je bitno zato što je
u rimskoj religiji bilo bitno da se skulpturi pristupi frontalno. Zato postoje stepenice ispred.
Unutra je bio večiti oganj. Njega su čuvale sveštenice. One su bile device i ako bi to prekršile,
bile bi ubivane. Uglavnom su to bile devojke iz bogatih porodica.

Graditeljstvo u doba carstva

 Carevi i članovi carske porodice kao ktitori (forumi, hramovi, objekti javne i utilitarne
namene);
 Carske palate
 Mauzoleji
U vreme republike nema carskih palata, mauzoleja, itd. Javlja se mnogo novih građevina. Dolaze
sa istoka, gde su bili vladari, carevi, kraljevi, itd. Rim je država koja je do 27. godine pre n. e.
mnogo porasla, tako da je vladar vladao ogromnim prostorom.

Forum Iulium
Ulaz u forum je sa jedne strane, sa tri strane su bili portici i u dnu je bio hram. Na Cezarovom je
bila nova sudnica curie iulia, kao i latrina - toalet. Nisu svi imali ovo, ali ovaj jeste. Veliki
portici su bili otvoreni. U središtu je veliki postament za konjanicku skulpturu. U dnu samog
foruma našao se hram koji je tipični rimski hram, posvećen Veneri Genetrix - praroditeljka.
Čitava dinastija Julija veruje da vodi poreklo od Jula, Venerinog sina. Oni veruju da je prvi
začetnik njihove loze upravo Aftrodita tj. Venera.
Hram Venere Genetrix – Forum Iulium.
Cezar je deo svog života proveo na istoku, u helenističkom Egiptu, pa je dosta toga video odatle.
U pitanju su korintski kapiteli, uglavnom floralni motivi. Najpopularniji je akantusov list.
Akantus se iznova rađa svake godine, zato je popularan motiv - zbog povezanosti sa podzemnim
svetom.
Nakon sto je Cezar ubijen, na nebu se pojavila zvezda - Julijeva zvezda, cilus iulium i sveštenici
su u njoj videli jedan sakralni znak. To je značilo da je on postao božanstvo. To je govorilo da je
njegov naslednik Oktavijan, onaj koga je trebalo postaviti za vladara. Oktavijan, kako bi dokazao
da je usvojenik jednog boga, a ne smrtnika, odlučio je da podigne ovaj hram. U pitanju je, po
prvi put, hram koji je podignut jednom smrtniku. Nalazi se na sred rimskog foruma.
Oktavijan Avugst, bio je Primus inter pares (prvi medju jednakima).
Kuća Avgustova - po načinu gradnje i ukrasa ne iskače od kuća bogatijih Rimljana. Neposredno
pored kuće, sagradio je hram Apolona palatinskog - pseudoperipteros. Sa druge strane kuće,
obnovio je Kibelim hram. Nakon što je postao car, 27. godine pre n. e, usvojio je decu koja je
imala njegova ćerka, Gaja i Julija. Stradali su, smatra se da su otrovani, od strane njegove žene
Livija. Ona ih je ubijala da bi njen sin iz prvog braka postao car.
 Forumi 26. 03.
1. Forum Iulium
2. Forum Augustum
3. Templum pacis
4. Trajanov forum

Svaki forum sastoji se od hrama u zadnjem delu foruma; on je po pravilu posvećen nekom
božanstvu zaštitniku koji čuva forum. I ima tri portika. 

Avgustov forum
Po uzoru na Cezarov forum. Njegov naslednik Oktavijan započinje izgradnju svog foruma - oko
20. p. n. e. Sa jedne strane, Avgust je hteo da se donekle namerno veže arhitektonski za Cezara
izgradnjom ovog foruma. On je želeo da naglasi svaku moguću vezu sa Cezarom, jer je on bio
divinizovan - njegov otac je bog. Avgust se odlučio za Marsa Ultora (osvetnika), jer je video
sebe kao onoga ko će osvetiti Cezarovu smrt. Arhitektonski elementi foruma: mora imati portike
i mora imati hram; medjutim, s obizrom na to da je delom bio vezan za Cezarov forum, taj forum
je postao na neki način portik Avgustovog foruma. Što se hrama tiče, u pitanju je jako velika
gradjevina. To je tipičan rimski hram. Nalazi se na velik postolju, pilazi mu se samo sa jedne
strane stepenicama. Ispred je bio žrtvenik. Imao je jednu veliku eksedru koja se može nazvativi
apsidom gde je bila postavljena skulptura Marsa. Sa prednje strane, hram je imao zabat gde su se
nalazile figure vezane za Marsa. Imao je korintske stubove. 
Veliki broj skulptura našao se u eksedrama - na bočnim stranama, kao i duž portika.
Predstavljale su govornike, senatore, vojskovodje...
U niši jedne se našla skulptura Eneje, što znači i Numitor, Romul, Rem...
Na Cezarovoj sahrani je organizovana jedna velika povorka, gde je Avgust naredio da se nose
skulpture svih njihovih predaka do Eneje. 
U središtu foruma postavljena je skulptura Avgusta u četvoropregu. Na njemu je urezan tekst
Rez Geste - njegove knjige gde je opisivao u prvom licu šta je sve postigao. 

Forum Pacis 
Naziva se i Templum Pacis, po hramu mira, koji se nalazi u dnu foruma. Ovaj forum je podigao
car Vespazijan. 
Ulaz u ovaj forum je predstavljao veliki trijumfalni spomenik sa tri ulaza. Ovaj kompleks je
započet 71. godine n. e. Zvaničan naziv mu je Forum Transitorium. 
Njegov mladji sin - Domicijan je upotpunio prostor izmedju ovog foruma i Avgustovog foruma i
izgradio svoj forum - Transitorium. Imao je hram sa žrtvenikom ispred. Dobio je ime Nervin
forum - njegov kratkotrajni naslednik koji ga je dovršio. Hram je posvećen Minervi. Forum je
imao portike sa tri strane. Čitavom dužinom zidova - i na isturenim delovima, i na uvučenim -
proteže se mit Minerve i Arahne. 
Trajanov forum
Bio je jedan veliki kompleks gradjevina. Osnovne elemente je zadržao - postoje portici i hram,
ali ima i veliki broj drugih objekata. Započet je nakon njegovih uspešnih borbi protiv Dačana.
Ulaz u sam forum je trijumfalni prolaz. Potom se ulazilo u veliko dvorište gde su se sa strane
nalazili portici. Na središtu dvorišta bila je konjanička skulptura Trajana. Iz tog velikog
dvorišta se ulazi u poprečno postavljenu baziliku. To je bazilika Ulpija - posvećena njegovim
precima. To je petobrodna bazilika koja je predstavljala javni prostor tj. sudnice. Dalje je imala
dve biblioteke i manje unutrasnje dvoriste, u kome je podignut Trajanov stub. Čitav forum se
završavao trećim dvorištem - u obliku eksedre, gde je bio hram. Ceo hram je posvećen
divinizovanom Trajanu.  To nam zapravo govori da je forum završen nakon njegove smrti. Što
znači da je ovaj čitav forum završen u vreme njegovog naslednika Hadrijana. Baza stuba je
postala i njegov grob jer je u njega unešena urna sa Trajanovim pepelom. 
Glavni skulptor je bio Orest, čija je škola bila zadužena za skulpture na ovom forumu.
Arhitekta je bio Apolodor iz Damaska. Oni su obojica došli sa istoka, ovaj iz Grčke, ovaj iz
Damaska. Sastavni deo ovog foruma su i Trajanove tržnice. Prostiru se samo oko jedne
eksedre. 
 Gradnja u vreme Hadrijana 27. 03.

Kada se govori o umetnosti u vremenu Hadrijana, taj period njegove vladavine koji počinje
117. n.  e. - težio je da upozna Rimljane sa helenskom kulturom. On je bio helenofil. 

Hram Venere i Rome - pozicija je na samom Forumu Romanumu. U pitanju su dva spojena
hrama, zato što ovaj hram čine dve cele koje se spajaju u apsidama. Izgledaju kao lik u ogledalu.
U samoj apsidi se nalazi kultna statua. Hadrijan je želeo da napravi jedan peripteros. Svaka cela
je funkcionisala za sebe. Unutra se našao porfir. Pod je radjen u tehnici opus sectile. Zidovi su
bilo od mermera. Prostor je bio zasveden poluobličastim svodom (od opeke i rimskog betona) i
bio je kasetiran. Apsida je bila zasvedena polukalotom i svod je takodje kasetiran kako bi se
olakšala čitava konstrukcija. Niše su takodje bile usečene u zidove i u njima su se čuvali votivni
darovi. Nema prozora jer rimski i grcki hramovi nisu osvetljeni. Jedina svetlost je ona koja ulazi
sa vrata, kako bi osvetlila samo statuu. 

Panteon - Rim, 2. vek. Takodje sazidan u vreme Hadrijana. Marko Agripa, Avgustov
savremenik, s kraja 1. veka p. n. e. na ovom mestu sagradio je zadužbinu, hram, ali je on izgoreo.
Na istom mestu je sagradjen još jedan, koji je takodje izgoreo. Na kraju je Hadrijan izgradio ovaj
danas. Ovaj hram je rotonda - što rimski hramovi obično nisu. Zasveden je jako velikom
kupolom. Portik je izdeljen u tri dela, u bočnim stranama su niše. Čitav pod je od raznobojnog
kamena. Čitava kupola je bila od rimskog betona i lomljene opeke i kasetirana je. Na vrhu se
nalazi otvor - okulus. U podu se nalazi kompleknan drenažni sistem da bi se ono što upada
unutra odvelo izvan hrama. Misli se da su se u nišama čuvale kultne statue. U 5. veku je
pretvorena u Bogorodičinu crkvu. Ideja je bila da se sve atmosferske promene vide u hramu, zato
je izgradjen okulus. Čitava gradjevina je takodje od rimskog betona i opeke. Ima mermernu
oplatu u donjoj zoni. Uloga stubova je dekorativna - da se stvori utisak da oni nose kupolu. Čitav
ovaj Panteon sa temenosom i porticima je ličio zapravo na forum. 

Marcelovo pozorište - Rim: datuje se iz vremena Avgusta. Zove se ovako jer je on ovo posvetio
jednom od njegovih usvojenih sinova Marcela. Struktura nalik Pompejevom pozorištu. Čitava
kavea je bila zidana. Scena je bila jako visoka, onoliko koliko i kavea - tri sprata. U donjoj zoni
su bili dorski stubovi i ukrašavali su fasadu. U srednjoj su bili jonski. U najvišoj zoni nisu
sačuvani ali su verovatno korintski. Uz pozorište su sagradjena dva hrama (od kojih je jedan za
Apolona).
Pozorište u Sabrati, Libija. Na osnovu ovoga možemo znati kako je izgledala scena
Marcelovog pozorišta. 

Amfiteatar Flavijevaca - Koloseum. Sagradio ga je Vespazijan koji je sagradio i Forum Mira.

Ovo je plan koji je dobijen spajanjem dve kavee jednog pozorišta. Ima tri sprata. Najniži ima
dorske stubove, zatim jonski i korintski.
Hipodrom - prostor korišćen za trke dvokolica. Ovo je Circus Maximus. Bila je vezana za
carsku palatu. Ovde se manfestovao kult vladara. 

Avgust nije imao svoju palatu, već kuću na Palatinu. To je bila jedna veća urbana vila.
Sagradjena je u neposrednoj blizini Romulove kuće. Sagradio je nekoliko sakralnih objekata uz
svoju kuću. Tu je bio Apolonov hram, Kibelin hram... Ona se razlikovala od običnih kuća po
poklonima koje je imao od senata tj. dekretima tražio da gradi trijumfalni luk na ulazu, posadi
lovor ispred itd. Prekoputa se nalazila kuća njegove žene Livije. 

Zlatna kuća - Domus Aurea: tu je sagradio ogromno veštačko jezero. Ispred je bio prostor koji
je formiran kao temenos hrama - imao je portike sa tri strane i u središtu je postavio kolosalnu
skulpturu sebe - nag i identifikovao se sa bogom sunca, Heliosom. On je to jezero zatrpao i
sagradio Koloseum. 

Flavijevci su odlučili da treba da podignu svoje palate na Palatinu. Prva je bila Domus Flavia.
Kasnije je sagradjena Domus Augustana. Potom je izgradjena kuća Septimija Severa. 

Hadrijanova vila u Tivoliju 

Dioklecijanova palata u Splitu (tada Aspalatos): utvrdjena je. Ima bedeme sa sve četiri strane.
Ima kule svuda okolo. Projektovana je kao rimski legijski logor. Ima oblik kvadrata, ima kardo i
decumanus. Unutar bedema grada sagradjen je njegov mauzolej a prekoputa je Jupiterov hram.
Ti bedemi su toliko jaki da su opstali do danas. Portik je imao terasu gde se vladar obraćao
narodu kao bog. 
 Umetnost i ideologija u doba Oktavijana Avgusta 2. 4. 2019.
(27. p. n. ere – 14. Nove ere)

Kada vladar dobije počasnu titulu avgusta, tada zvanično postaje car.

Počasna statua rimskog generala – 2. vek pre n. e. – rimski general odlučio je da se pokaže
nag na najveće zgražavanje grada Rima. Šokantno je bilo zbog toga što se nagi prikazivali samo
bogovi, a ne i ljudi.

Hram Marsa Ultora – zavetni dar koji je Avgust sagradio da bi podvukao svoju vezu sa
Romulom i Remom. U njemu se čuvaju Cezarov mač i šator Aleksandra.

Važni spomenici:
 Ara Pacis
 Avgustov mauzolej
 Sunčev časovnik

Ara Pacis – temenos koji je na visokom postolju, kome se prilazi stepenicama samo sa jedne
strane. Sam žrtvenik se nalazi unutra. Do oltara se dodatno penje još jednim nizom stepenica.
Svaki detalj je ukrašen. Glavni ulaz je sa zapadne strane.
Na unutrašnjosti zida, dekoracija je ujednačena. U najnižoj zoni je u kamenu imitirana ograda.
Postoje stubići između kojih su razvučene girlande. One imaju duboko simbolično značenje.
Pošto one imaju svo moguće voće upleteno u njih, to znači da se mir proteže na sva godišnja
doba.
Kružni diskovi zovu se patere. To su plitki tanjiri iz kojih se vršila libaciona žrtva. Naizmenično
sa njima, nalaze se volujske glave – bukranije. Potpuno bele životinje su prinošene boginji mira.
Ova dekoracija se proteže duž svih zidova.
Na bočnim stranama samog oltara, nalaze se sfinge. Na njemu je prikazana žrtvena procesija.
Na oltaru je prikazano ono što se realno dešavalo pri prinošenju žrtvi.

Istočna strana oltara – prikazana je majka zemlja. Ona se naziva Telus u rimskoj mitologiji. U
naručju drži dva dečaka koji se mogu vezati za Romula i Rema. Pod njenim nogama nalaze se
žrtve. Levo je personifikacija vazduha koja sedi na ptici. Desno je personifikacija vode koja sedi
na morskoj nemani. Levo dole je amfora gde izvire voda – reka – Tibar.
Ispod svakog od panela, nalazi se meandar (stalne promene dobrog u loše, života i smrti,
Dedalov lavirint itd)
Naspram majke zemlje, nalazi se boginja Roma – personifikacija grada Rima.

Zapadna strana oltara – panel Eneje koji se iskrcao na obale apeninskog poluostrva i prinosi
žrtvu što su uspešno stigli. Iza njih je hram sa penatima. Desno od njega – na osnovu pastirskog
štapa možemo reći da je to Faustul. Ispod njih je krmača. Pored hrama na sredini je hrast. Zato
se misli da je Eneja (priča kako će on kod hrasta, ispod koga je krmača koja doji 30 prasića,
osnovati grad).
Poslednji panel – simbolično prikazuje praznik Luperkalije (1. februar) – dan kada je vučica
pronašla Romula i Rema. Na slici je pastir desno. Levo je Mars. Ispod je vučica. Taj praznik je
bio jako važan u antičkom rimu – tada je počinjalo ritualno čišćenje grada Rima – februalije.
Bočne strane – nalaze se ogromne procesije gde je prikazan veliki broj ljudi. Na severnoj strani
su senatori koje predvodi liktor – onaj koji nosi fasces. U donjem delu su prepleti biljke – voćki i
cveća.
Južni friz – prikazani senatori među kojima je bio Avgust, ali on nije sačuvan. Međutim, nalaze
se njegovi članovi porodice. Nekima su glave prekrivene togom – tako su se prinosile žrtve.
Na ovom panelu ima mnogo dece jer je Avgust doneo zakon da mora da se poboljša natalitet, pa
su to predstavili ovde.

Avgustov mauzolej, Rim 1. vek n. e. – to je prstenasta, kružna struktura. Imala je više zidova
koji su se stepenasto snižavali od unutra ka spolja.
Cela struktura je bila nasuta zemljom, kao etrurska tumula. Na vrhu je bila skulptura vladara.
Nakon njegove smrti, prinosila se žrtva boginji mira i bogu Avgustu.

Portreti Oktavijana Avgusta

 Najjasnije sredstvo za izražavanje carske ideologije (portreti na aversu novca, portretne
biste, slobodne skulpture);
 Idealizovani lik večito mladog vladara;
 Uzori iz helenističke umetnosti, najviše portreta Aleksandra Velikog koje su načinili
Lisip i njegova škola;
 Portreti nakon smrti imaju karakter predstava božanstava.

Portret iz mladosti na kome nosi coronu civiku – krunu od hrastovog lišća – trijumfatorska kruna
koju bi dobio onaj vojnik koji bi svog saborca direktno spasio.
Portret iz starosti – i na njemu izleda mlado kako bi se održao portet večito mladog vladara.

Statua Avgusta iz Primaporte – nalazila se u jednoj niši. To znači da je morala da se gleda sa

spreda i položaj ruke je bilo istupanje u prostor. U kontrapostu je. Ispod njega je put koji jaše
delfina – ima noseću ulogu. On nosi paradni oklop. Ikonografija scena na oklopu je ono što je
važno i govori da je skulptura nastala nakon njegove smrti. Ali i znamo da su je naručili Livija i
Tiberije.
Na oklopu se nalaze: Celus (na sredini), Sol (levo od Celusa), Luna (desno od celusa),
Personifikacija pokorenog plemena (po jedna sa obe strane rebara), Apolon (ispod naše leve
strane plemena), Telus (na dnu, na sredini), Parćani koji predaju znamenje Tiberiju
(centralna velika scena), Diana (ispod drugog pokorenog plemena).
 3. 4. 2019.

Reljef sa predstavom Julijevsko-Klaudijevske dinastije iz Ravene – prikazan je Avgust kao

bog. On stoji jednom nogom na globusu (simbol svetske vlasti). Na njemu se prikazuje i
Viktorija. Imao je u desnoj njegovoj ruci skiptar, koji je oštećen. Prikazan je lično kao Jupiter.
Žena pored njega je prikazana kao Junona – Jupiterova žena. Dva čoveka sa leve strane su neki
mlađi članovi porodice. Svi su bosi – verovatno jer hodaju po svetoj zemlji, ali se ne zna tačno.
Nema sumnje da su označeni kao božanstva jer su bosi.

Kameja sa Livijom, 14. godina n. ere – prikazana je Livija koja je pokrivena velom. Oslanja se
na štit. Ovde je dobila jednu potpuno novu dimenziju glavom koju drži u rukama – prikazana je
kao sveštenica Avgustovog kulta. Glava koju drži je bista Avgusta, takođe prekrivena tunikom sa
zrakastom krunom.

Cerera Augusta (Livija) – pozorište u Leptis Magni (sever Afrike). Cerera je Demetra. U
antičkom Rimu je gliptika bila jako razvijena.

Kameja „Gemma Augustea“ – podeljena je po horizontali na dva jednaka dela. Imala je burnu
istoriju. Sačuvana je kao deo iz riznice iz manastira Klini III.

Donji deo je narativni reljef koji govori o pobedi Rimljana nad varvarskim plemenima
(dalmatinska i panonska plemena). Oni podižu tropeion – drvenu gredu na kojoj se postavlja
oružije poraženih neprijatelja.

Gornji deo: ličnost koja sedi na prestolu, drži skiptar, ispod je orao – to je Avgust. Iznad njega je
personifikacija koja drži venac. Ovo znači da je on mrtav i divinizovan. Znači da je ovo iz
vremena Tiberija. Pored njega je boginja Roma. Iza Avgustovog prestola je predstava čitavog
sveta koja kruniše njega kao vladara svih vremena. Ispod je personifikacija Italije – žena koja
na glavi ima izobilje. Pored nje su dva mala dečaka – zato znamo da je Italije. Iznad nje je
personifikcija okeana. Osoba levo od Rome je Germanik. On je bio pomoćnik Tiberiju (koji je
pored njega) u dalmatsko-panonskom ustanku. Tiberije se nalazi u dvokolici koju vozi
Viktorija. On izgleda kao da izlazi iz nje, ali zapravo to ne radi jer nikada zvanično nije
proslavio trijumf u dalmatsko-panonskom ustanku.

Iznad Avgusta nalazi se jarac – astrološki znak. Kad je umro tj. kad je deifikovan. To je
iskorišćeno kao sredstvo da nam prikaže ko je prikazan na slici. Ispod Tiberija se nalazi škorpija
– tad je rođen.
Velika kameja Francuske - u najnižem delu je slična scena, razbacano oružije od neprijatelja,
žene i deca.

U srednjoj zoni je opet muškarac koji je u vidu božanstva koji drži skiptar. On drži štapić
savijeni (štap augura) što znači da je on prikazan i kao sveštenik. Pored je opet Livija sa snopom
u ruci. Osoba ispred nje je ustv. Tiberije - sin. Sve osobe okolo su osobe iz dinastije. Mali dečak
je vrv. Neron, poslednji vladar Julijevsko-Klaudijevske dinastije.

U najvećoj zoni - prostor za članove dinastije koji su preminuli i divinizovani. Osoba sa štapom
je Avgust. Levo od njega je Cezar. Avgusta nosi personifikacija, neki genij.

Carska divinizacija – apoteoza

 Avgustova sahrana kao uzor za buduće careve

 Lomača

 Decurio circa rogum

 Orao kao symbol carske apoteoze

Klaudijeva apoteoza – gliptika.

Gemma Claudia – dva brata. Sa jedne strane je Klaudije i njegova žena Agripina mlađa. Sa
druge strane je Germanik i njegova žena Agripina starija.

Statua Komoda, 2. vek pre n. e. Ovo je prikaz Herkula. Ima jabuke, buzdovan, glavu
nemejskog lava. Ispod je amazonka – imao je zadatak da pobedi njihovu kraljicu Hipolitu. U dnu
je globus I dve kornokopije i štit – on je veliki ratnik i vladar nad čitavim svetom.

Baza stuba Antonina Pija, Rim, 2. vek n. e. Na bazi se nalazio veliki stub gde su se vrv.
nalazili drugi reljefi, po uzoru na druge stubove. Desno dole nalazi se Roma. Levo dole je
personifikacija marsovog polja – oslonjena na obelisk (Horologium augusti). Na sredini je carski
par koje na nebo nosi orao. Ispod njih je mladić koji ih nosi – frontalna strana. Bočna strana –
decursio circa rogum.

Apoteoza carice Sabine, 2. vek n. e. Ovo je trijumfalni spomenik iz vremena cara Hadrijana.
On je bio oženjen njom. Ona je preminula i divinizovana je. Na podu je personifikacija
marsovog polja. Carica je na krilima genija smrti sa podignutom baklom, odlazi u nebo. Ispod
nje je lomača. Sve ovo posmatra Hadrijan i pokazuje prstom gde je otišla.

Hadrijanov mauzolej, Rim. Hadrijan je mauzolej sazidao za života po uzoru na Avgustov. To

je kružna struktura koja je imala prstenove kao zidove čija se visina povećavala ka unutrašnjosti.
Na vrhu je bio car u kolicima.
Sve do dolaska Konstantina Velikog, carevi su sahranjivani na način lomače. Konstan je izmenio
I način poimanja carske sahrane. Njegova je najverovatnije bila prva drugačija. On je umro i
sahranjen je u crkvi sv. Apostola. Oni su sahranjivani u sarkofazima.

Moneta iz vremena Konstancija II, njegovog sina. Prikazuje carsku apoteozu. On je prikazan u
četvoropregu, glave su prekrivene tunikom. Sa neba se božija ruka približava njemu. Sada se
shvata da je bog antropomorfno biće pa tako i treba da se prikazuje.

Ostava iz Boskorealea - u je otkrivena jedna vila rustica - vila na selu. Otkriven je sanduk,
zatrpan i zemlju. Sačuvan je ogroman broj posudja iz srebra i jedna velika vreća puna novca.
Boskoreale je prošao slično kao i Pompeja, zatrpan je pepelom.

Pehar iz Boskorealea, kraj 1. veka pre n. e. Prikazan je Avgust na prestolu kome se klanjaju
narodi provincija koje je osvojio. Levo od njega se nalaze Honos i Virtus – čast i vrlina. Mala
Viktorija. Desno je Mars. Osim ovih koji su imali carski i ideološki momenat, bili su i drugi koji
su se nalazili na carskoj trpezi.

Pehar sa skeletonima – svi skeletoni su signirani kao grčki filozofi. Jedan prinosi žrtvu na
tronošcu – simbol svetilišta u Delfima.

Zdela Izide; Pehar sa Dionisom – momenat kada se vraća sa istočnog pohoda, kada jaše lava.
 Trijumf u rimskoj umetnosti 9. 4. 2019.

Rim trijumf je niz dogadjaja koji traju po nekoliko dana i posvećeni su nekoj vojnoj pobedi; oni
su se održavali u vreme rimske republike i rimskog carstva.

Ideja se promenila od republike do carstva - pre svega trijumfator je u republici bio vojskovodja
koji je predvodio vojsku u vreme pohoda, tada se legije vraćaju u Rim i dolaze na Marsovo polje.
Procesija je bila veoma dugačka koja je imala tacno utvrdjen izgled i pravac kretanja, zna se kroz
koju kapiju je ulazila povorka, kroz bedeme grada, kretala se duž Pompejevog teatra, kroz
Cirkus Flaminijus - pored Marcelovog pozorista, kroz Cirkus Maksimus i oko palatina i
ulazila u forum romanum. Završavala se ispred hrama Optimus Maximus.

Iza vojskovodje je stajao sluga koji je nosio hrastov venac i govorio “ne zaboravi ti si samo
smrtnik”, spolije, životinje za žrtvu i oni koji će vrisiti žrtvovanje, zarobljenici i vojnici.
General je obucen u togu piktu, na glavi ima pobednički venac, najčešće hrastov, to je Zevsova
biljka (Jupiterova), lice mu je obojeno crvenom bojom.

U hramu Optimus Maximusa nalazila se skulptura Jupitera, od terakote, najstarija skulptura

Jupitera, i imala je lice obojeno crvenom bojom i iz nju su stajali svi najvažniji Jupiterovi
atributi. U formi boga je prikazan onda i vojskovodja i iza njega stoji sluga.
Jupiter je rano dobio epitet Viktor, a od 3.veka p. n. e. Rimljani su uveli ovaj veoma značajan
kult. Često se prikazuje na globusu, kako nosi malu Viktoriju, koja ima hrastov venac.
Via sacra se zvao taj sveti put kojim se išlo.

Spolije su mogla biti umetnička dela, kultne predstave drugih božanstava naroda koji su osvojili,
blato, novac, oružje neprijatelja, predmeti od plemenitog materijala; zarobljenike je predvodio
zarobljeni vladar tog naroda, a oni nisu prodavani u roblje nego su nastavili da žive tu.

Nošene su i personifikacije npr. reka i planina sa novoosvojene teritorije.

Pošto je datum trijumfa unapred odredjivan, postojala je grupa umetnika koji su pravili ta
umetnička dela za potrebe ovog spektakla.

U 15. veku je otkriven na zidu foruma natpis sa spiskom imena trijumfatora - prvo Romul, Numa
Pompilije, zatim svi kraljevi, pa onda vojskovodje koje su predvodili legije.
Mikelandjelo je osvežio slova, da bi imena ostala zabeležena; obnovljen je poslednji put negde
na početku vladavine Oktavijana Avgusta.
Onda kada počinju da vladaju carevi, menja se nosilac trijumfa, nije to više vojskovodja, vec car;
bilo je medju tim carevima i onih koji du stvarno ratovali.
Baš zbog toga što su bili carevi, oni su mogli da podižu trijumfalne spomenike, kako bi obeležili
taj trijumf, taj čitav dogadjaj;
Oktavijan Avgust je doživeo trijumf tri puta.
Bitka kod Akcijuma 31. godine p. n. e. - kada je porazio Marka Antonija i Kleopatru; Senat
mu je dozvolio da podigne trijumfalni spomenik na mestu gde se odigrala bitka, ali, znamo samo
lokaciju; Takođe, zna se, da je izmedju ostalog, imao predstavu Viktorije na pramcu broda, jer je
bila pomorska bitka. To znamo na osnovu novčića, jer je na reversu prikazana sa palminom
granom.
Avgust je istim povodom dobio i priliku da ima tu procesiju, i u samom Rimu podigne još jedan
spomenik, za koji znamo da je na rimskom forumu zato što povorka obavezno tuda prolazi.
Znamo da je spomenik imao formu slavoluka.
Svoje poreklo verovatno imaju - trijumfalne kapije u etrurskoj umetnosti, pod uticajem Rima; na
vrhu se nalazila predstava Avgusta u četvoropregu i venac sa natpisom, i takođe znamo na
osnovu predstava na novcu

Kasnije, za njegove podvige, dobio je još jedan trijumf (kada Tiberije vraća od Parčana tegove
itd.). To je bila velika i svečana povorka i tom prilikom imao je mogućnost da podigne
spomenik, a on je umesto toga izmenio prethodni. Dodao mu je još dva krila, tako da je postao
trolučan prolaz. Središnji deo spomenika je zadržao oblik, a na novcu se vide još neke skulpture,
ali ne znamo ko je to tačno.

Najčešće su slavoluci jednolučni, i ponekad trolučni.

Neronovi vojnici su odneli pobedu nad Parčanima, pa mu je dodeljen mu je veliki trijumf u

kome je nošena ogromna kolicina spolija i vodjen veliki brok zarobljenika. Sagradjen mu je
spomenik na forumu, i, po uzoru na prethodnika, zabeležio je taj spomenik na kovanom novcu.
Jednolučni trijumfalni spomenik imao je puno skulptura - Mars, Viktorija sa svake strane
prolaza, prislonjeni stubići.

Najstariji slavoluk, koji nam je sacuvan, je iz 80. godine prvog veka i pokazuje sličnosti sa
Neronovim slavolukom - ovo je Titov slavoluk iz Rima.
Sastoji se iz dva stupca, izmedju kojih je luk, a u gornjoj zoni je venac, i nad njim još jedan
element, gde je natpis koji obsveštava ko je osvojio i ko podiže slavoluk.

Nakon Nerona, dolazi dinastija Flavijevaca, na čijem čelu je Vespazijan. Njega je nasledio sin,
Tit, koji je brzo preminuo, nakon koga je i drugi sin nasledio obojicu. To je bio Domicijan, koji
je dovršio ovaj spomenik.
Vespazijan je bio vojskovodja u vojsci koja je vodila rat u ime Nerona, pohod na Jerusalim.
U zadnjem delu hrama Solomona, čuvale su se tablice zaveta i kovčeg zaveta i druge relikvije
vezane za ovu biblijsku pricu.
Hram je slučajno uništen, navodno jer Rimljani nisu uništavali bogove i hramove drugih naroda,
ali, prethodno su pokrali sve relikvije.

Josif Flavije - jevrejski general, koji se priključio Rimljanima, i pre ovog rata, i uzeo to prezime,
je ostavio najviše informacija o dinastiji Flavijevaca i vrlo pozitivno pisao o Rimljanima, jer su
ga ipak oni oslobodili.
Sve relikvije odatle su se našle na Forum Pacis – zlato, plemeniti materijali itd.
Ispod natpisa je prikazana ova povorka i reljef je prvobitno bio bojen.
Tu se nalaze: personifikacija reke, životinje, učesnici povorke i senatori, kao i članovi porodice
vladarske itd. Sa svake strane prolaza, nalazila se Viktorija, koja je nosila venac u rukama; svi
uglovi su ojačani stubovima, takodje po uzoru na Neronov slavoluk. Luk je dosta širok. sam svod
je kasetiran, uglavnom su prisutni floralni motivi.
Na unutrašnjim stranama slavoluka su najvažnije scene. Nalazi se car na krilima orla, koji
se uznosi u nebo, što je valjda Vespazijan, ali može da bude i Tit. Oko ovog kvadratnog polja je
girlanda, kao lovorov venac, i puti, odnosno kupidoni, koji se vezuju za Afroditu, odnosno
Veneru, jer je njen sin. Tako da se automatski vezuje za Eneju i osnivanje grada Rima.

Najvažnije su dve scene : obe iz trijumfa.

Car u četvoropregu sa Viktorijom koja mu drži venac nad glavom. Kao učesnici ove scene su
prikazani i bogovi i ljudi. Personifikacije, jedna kao žena, i jedna kao muškarac, koje vode
četvoropreg – što su najverovatnije Honos i Virtus.
Božanstvo kome nije sačuvana glava i drugo žensko božanstvo ne znamo tacno ko je su.
Na drugoj strani je ostatak povorke. Ovde su smrtnici koji prolaze kroz slavoluk prethodnika. U
pitanju su muškarci koji nose spolije donete iz rata. Oni nose table koje su se nalazile na kućama,
tabula ansanta, što su ispisane tablice, koje su nosile informaciju šta ovi ljudi nose.

Trajanov slavoluk - Benevento, sa početka 2. veka. Ovaj slavoluk nije posvećen vojnoj
pobedi, već podizanju puta koji je poveziovao Brindizi sa Rimom. Senat mu je dodelio
mogućnost da podigne taj slavoluk. Za uzor je imao rimske slavoluke, kao i Neronov, Titov i
Avgustov itd. Jednolučan je, sa dva stupca i jednim lukom, kao i vencom, na kome je natpis,
kojim povodom se podiže. U prvom delu, ispod venca, ipak je prikazana povorka. Ojačani su i
uglovi pomoću stobova, i svaki prostor koji je slobodan je ukrašen različitim scenama. Tu su i
predstave Viktorije i sa druge strane su dve personifikacije reka.
Jedan reljef prikazuje čin od prolaska kroz kapije do žrtve.
Par važnih predstava sa slavoluka:
Prinošenje žrtava – tu je glavni sveštenik, odnosno car, u prvom planu, dok svi ostali koji su
prisutni nose trijumfalni venac, prinose bika; prisutni su i dečaci koji su učestvovali u žrtvama da
bi se uveli u svet odraslih. Jedan nosi kutiju sa tamjanom koji je često paljen.

Hadrijan je prikazan pošto je već viđen kao naslednik.

Zatim, jedna predstava na kojoj je car koji daje darove okupljenom stanovništu.

U vrhu luka, po uzoru na Titov, je predstava vladara, ali ne uzdiže se u nebo, jer je još živ, nego
ga Viktorija kruniše i tu se na girlandama nalazi oružije.
Jedna scena gde su svi bogovi. Jupiter, Minerva i Junona; Merkur (Hermes), Demetra,
Herkul i Venera.
Jedna od scena je sam Trajan, prikazan ispred samog hrama i mladi Hadrijan.
Trajan je imao jedan slavoluk, koji je bio deo rimskog foruma, ali je predstavljao ulaz u forum;
na zlatnom novčiću je prikazan car, i on je morao lično da potvrdi prikaze kada su ih pravili na
novcu, od zlata.
Tako znamo da je jednolučni prolaz sa nišama, sa nekim božanstvima i gore vladar u
četvoropregu, kao i Viktorija koja mu drži venac nad glavom.
U vrhu su takođe postojale i predstave vladara na četvoropregu, koga vuku slonovi.
 10. 4. 2019.
Trajanov stub
Ima kontinuiranu priču, reljef koji se spiralno uvija oko stuba. To znači da ne moramo da
prekidamo priču koju pričamo. U bazi je smešten grob cara Trajana. Svi rimski carevi se posle
smrti divinizuju. Na njegovom forumu se nalazi hram posvećen divinizovanom Trajanu.

Baza je jednostavno obradjena. Tu je motiv neprijateljakog oružija. Ima natpis koji nas informiše
ko je tu sahranjen. Čitav stub je posvećen pobedi Trajana protiv Dačana.
Scene rata i žanr scene su se našle jedna do druge na ovom stubu. Scene su podeljene npr.
floralnim motivima, postavljeno je drvo, ili gradski bedemi. Ili su prikazane dve figure koje su
okrenute ledjima jedna drugoj.
Personifikacija reke Dunav, most koji vojska prelazi i podiže vojni logor.
Scena prinošenja žrtve nakon izgradnje mosta. Važna je za naše prostore. Vladar kao pontifex
maximus prinosi libacionu žrtvu.
Završna scena drugog rata kada su Rimljani dospeli do Decebala, dačanskog kralja.

Stub Marka Aurelija

Nalazi se u Rimu, uz rimski forum. Isto je koncipiran kao i Trajanov stub. Visina reljefa je
drugačija. Ima mnogo manje žanr scena. Ovde se radi o ratu protiv Markomana i Kvada.
Čudo sa kišom – Marko je predvodio vojsku u uskom predelu Panonije, gde nije bilo vode.
Nastala je žeđ među vojnicima. Neke više sile su im pomogle tako što su donele kišu. Oluja je
donela strah među Kvadima i Markomanima pa su ih tako lakše porazili. To je predstava
Jupitera Fluviusa. Iz njega ističe voda. Ispod se nalaze podavljeni neprijateljski vojnici, dok je
pored rimska vojska.
Postoji i druga verzija ove priče, naime, Dion Kasije kaže da je egipatski mag prizvao kišu i da
su im oni pomogli.
Laktancije kaže da je u vojsci bilo hrišćana koji su se molili bogu, pa im je on poslao kišu.

Današnja baza ovog stuba nije originalna. Baza je bila veoma visoka sa skulpturalnom
dekoracijom. Završena je u vreme Komoda, sina Marka Aurelija. On je tu sebe prikazao kao
pobednika, iako nikada nije ratovao.

Reljef cara u četvoropregu – na dvokolici su božanstva kapitolijske trijade. Junona sedi na

prestolu, pored nje je Minerva. Ovo je u pitanju povorka koja ide kroz grad.
Reljef cara posle trijumfa – car posle njega deli darove.

Slavoluk Septimija Severa

Rim, 203. godina n. e. Poslednji u nizu trijumfalnih spomenika jedno vreme. Veliki trolučni
slavoluk. Pobeda cara nad Parćanima. Porazeni parćanski vojnici su u bazama stubova.

Paneli nisu više kao na proslim spomenicima na kome je prikazana jedna scena. Pošto su ti
trijumfalni stubovi postali jako popularni, tako je postala i ideja o kreiranju kontinuiranog reljefa.
Umetnici su postavljali reljefe spiralno, u okviru panela. Figure su dosta male i reljef je niski.
Osvajanje grada Tkesifona. Prikazuje vojsku koja se penje uz breg do bedema tog grada i ulazi
u njega i osvaja ga. Ispod je trijumfalna povorka, jako mala.
Trijumfalni luk Septimija Severa, Leptis Magna

Našao se na raskrsnici dva najznačajnija puta. Ovo je tetrapilon – slavoluk sa 4 stupca. Oni su
bili česti na raskrsnicama. Na više scena je prikazana sama carska porodica. Ima scena vezanih I
za sam trijumf. Prekinuti trouglovi na uglovima su uzeti iz Helenizma.

Scene koje uključuju carsku porodicu; Septimije sever između dva sina.

Scena carice Julije – majka Karakala i Gete. Scena žrtve. Car i sinovi. Ispod su božanstva
kapitolijske trijade. Jupiter je izlgedao kao Septimije Sever, a Junona kao Jelena.

Unutrašnjost luka – različita božanstva koja su dosta oštećena. Veliki broj bogova različitog
porekla. Svodovi su kasetirani. Na centralnom delu je slepa kalota, kupolasti svod, počiva na
pandantifima.

Sve do samog kraja 3. veka nije bilo mogućnosti za podizanje slavoluka. Dolaskom
Dioklecijana na vlast se dramatično menja stanje. On puni carsku blagajnu, menja vojsku itd.
Došao je kao vojnički car na presto.

Galerijev slavoluk u Solunu – to je bila njegova prestonica. Svaki vladar je imao svoju.
Galerijev tetrapilon.

Konstantinov slavoluk

Trolučna struktura. Označava ulazak trijumfalne povorke u rimski forum. Senat mu je dodelio
nakon Bitke na Milvijskom mostu. Konstantin je naručio spomenik koji je imao umetnost 4.
veka, ali i spolije iz zlatnog doba Rima. Ima spolije sa Trajanovih, Hadrijanovih i spomenika
Marka Aurelija.

Trajan u borbi protiv Dačana - spolija na Konstantinovom slavoluku.

 Funerarne teme u rimskoj umetnosti 16. 4. 2019.

Rimska verovanja o zagrobnom životu:

 Ideja da duše umrlih počivaju na mestu sahrane, zasnovana na starijoj etrurskoj praksi;
 Ideja da duše umrlih idu u pakao, čistilište ili Elisijum (Vergilije);

Načini sahranjivanja:

 Kremacija (urna, sarkofag);

 Inhumacija (sarkofag).

Rimske funerarne memorie – grobnice u obliku kuća. Postoje postamenti sa natpisom ko je

sahranjen i koliko je živeo, kao i druge infromacije o njima. Njihova veličina je zavisila od
veličine naselja ili bogatstva pojedinca.

Mauzolej Julijevaca, Sen Remi u Provansi – smatra se da je u pitanju memorijalni spomenik

za Gaja i Lucija koji su trebali da budu Avgustovi naslednici, ali su bili otrovani. Problem je u
tome što se zna da su oni sahranjeni u Avgustovom mauzoleju. Baš zbog tog saznanja, ovo se
smatra samo memorijalnim spomenikom, koji je njihov otac Agripa podigao. Ovaj spomenik ne
stoji sam; Uz njega je otkriven i jedan trijumfalni spomenik, slavoluk. On nije sačuvan u punoj
visini; Jednolučan je, veoma sličan Titovom slavoluku. U pitanju je kompozitni spomenik, što
znači da je imao jednu bazu na zemlji, na njoj još jednu bazu i treći deo gde se nalaze reljefi. Nad
tom bazom se nalazi tetrapilon sa prislonjenim pilastrima sa korintskim kapitelima. U gornjoj
zoni ima još jedan friz koji je sačinjen većinom iz floralnih motiva. Na vrhu ima tolos, a u
unutrašnjosti dve slobodne skulpture. Završen je kalotom koja izgleda kao neki breg, ne kao
uobičajena kupola. Iznad scena reljefa, nalaze se girlande od lovora, među kojima se nalaze
maske koje su slike Dionisa, tj. Bahusa.

Svi funerarni spomenici imali su kao prvu ulogu da budu viđeni, tako da su svi pravljeni jako
visoki.

Mauzolej Gaja Cestija, Rim – on je bio Avgustov savremenik. Vrlo je cenio njegove vojničke
podvige. Oplaćen je kamenom – travertin – lokalni kamen koji se često koristi za oplatu. Unutra
se nalazi grobna prostorija. Postojao je dugačak dromos koji je vodio do grobnih prostorija.
Gornja zona unutra je bila zasvedena i prekrivala je grobnu odaju. Bile su prikazane 4 Viktorije.

Mauzolej Eurisaka i Atistije, Rim – Eurisak je bio rob koji je bio oslobođen i kasnije postao
pekar. Sagradio je spomenik u obliku peći za hleb. Oko čitavog spomenika ide natpis koji nam
govori o svemu tome. Unutra je izrađen od opus laterikijuma i rimskog betona. Unutra se nalaze
urne. Ovde su sahranjeni on i njegova žena Atistija. Na bočnim stranama su se se nalazile
slobodne skulpture. Na reljefima okolo je prikazan proces proizvodnje hleba. Zna se da je Atista
preminula pre njenog muža. Ona je sahranjena u urni u obliku košarice (korpe za hleb).
Mauzolej Asinija Rufusa, Sarsina – ima glavnu bazu na zemlji, na njoj još jednu jako visoku
bazu; gornja zona je formirana u obliku hrama sa veoma visokim krovom. Ukrašene su akroterije
sa nekim životinjama. Vide se vrata na hramu, a i spred i na bočnim stranama se nalaze
pokojnici.

Mauzolej u Halikarnasu - u opisima se govori kako je imao veliku bazu sa reljefima. Na vrhu
se nalazio mermerni portret Mauzola i njegove žene. Postojale su i slobodne skulpture na drugim
mestima.

Mauzolej Valerija, Via Appia, Rim – imitira u potpunosti rimsku kuću. Uglavnom su takvi bili
višespratni. Često je bila i prostorija ispod zemlje, ona ovde nije sačuvana.

Mauzolej Pankracija, Rim – nalazi se pored mauzoleja Valerija. Nije sačuvan iznad zemlje, ali
jeste prostorija ispod. Na svodu ima štuko dekoraciju i slikarstvo.

Hipogeje, katakombe, Vatikanska nekropola – hipogeje su podzemne prostorije sa

kubikulumima. Tu se nalaze predstave Hrista Helije i otmica Persefone.

Grobnica Cecilije Metele, Rim – prvobitno se nalazila izvan bedema grada. Ne igleda kao
mauzolej ženske osobe. Ona je bila majka Marka Licinija Krasa. Jedino sa spoljne strane je
čitava građevina oplaćena kamenom. Zubčasti završeci na vrhu su noviji dodatak, jer je u
srednjem veku korišćen kao mini utvrđenje. Gornji frizz je imao dekoraciju – uglavnom vojna
ikonografija. Zato se Kras pojavio kao potencijalni ktitor ovog mauzoleja.

Dioklecijanov mauzolej, Split – oktogonalnog je oblika. Rađen je od opeke i rimskog betona.

Unutrašnji prostor je mnogo više sličan Panteonu, nego mauzoleju. U zidovima ima naizmenične
niše, polukružnu pa pravougaonu. U središtu je bila baza za veliki sarkofag. Oko čitavog
mauzoleja nalazio se portik, takođe oktogonalnog oblika, kao i sam mauzolej. Ceo prostor je
podignut na visoko postolje, kao i rimski hramovi. Ovo je spoj prethodnih carskih mauzoleja i
rimskih hramova, što u stvari želi da kaže da su carevi bogovi. Ovo je jedno vreme bilo
pretvoreno i u katoličku crkvu. Ova građevina nema prozore i tu je nastao problem kada je bila
pretvorena u crkvu. Pošto rimski hramovi nisu imali prozore, nije imao ni ovaj mauzolej.
Unutrašnjost je bila izrazito dekorativna. Postoje stubići u gornjoj zoni, kako bi delovalo da je
čitava građevina dvospratna, i samim tim delovala više. Tako se i stavljao akcenat na kupolu,
mada mi ne znamo šta je u samoj kupoli bilo prikazano.

Galerijev mauzolej, Solun – palata sa hipodromom. On je takođe pretvoren u crkvu. Nikada

nije iskorišćen kao mauzolej, jer je on sahranjen u Gamzigradu. Dodat je kasnije i veliki travej i
apsida na istoku.

Magura, Gamzigrad – tu se nalaze dva mauzoleja i dva tumula – jedan par je veći, jedan manji.
Manji pripadaju carevoj majci Romuli. Mauzolej 1je oktogonalna struktura, liči na
Dioklecijanov. Sa jedne strane je imao stepenice; ispod baze je bila mala kripta sa urnom ili
sarkofagom. Mauzolej 2 bio je 12-ostobrazna struktura sa stubovima. Veruje se da su iz 3. i 5.
veka.

Stele

Znamo mnogo manje kako su izgledali carski nadgrobni spomenici, nego od običnih ljudi.
Natpisi su bili jako važni. Najčešči natpis je dis manibus (mani preminulih predaka). Što se
ikonografije scena tiče, pokazivale su veliki repertoar. Svaki poručilac je mogao da poruči šta je
hteo. Jedna od najčešćih prikaza je pokojnik na klini. Mogli su da se nađu i delfiini, lavovi i
rozete u uglovima.

Urne

Urne običnih Rimljana bile su znatno skromnije. Mogle su imati samo natpise bez ikakvih
ikonografskih motiva.

Sarkofazi

Pr. Sarkofag Gaja Natalisa Tebaninija

Mogli su biti ukrašeni jednim kontinuiranim reljefom ili reljefima u zonama. Ikonografija je
mogla biti raznolika i zavisila je od volje poručilaca.

Sarkofag Veletrija; „Portonaccio“ sarkofag.

 RIMSKO SLIKARSTVO 23. 4. 2019.

Erupcija Vezuva se desila 79. godine n. e. Interesovanje za Pomepju i Herkulaneum je

nastalo jos u 18. veku. Šarl III, napuljski kralj, zaslužan je za to što su ova dva grada ugledala
svetlost dana. 

Interesovanje je započelo u Herkulaneumu. On je pozvao stručnjake koji su sproveli istrazivanja

u Herkulaneumu i Pompeji. 
Herkulanum - Javna bazilika. Što znači da je čitav taj deo okolo bio javni deo grada gde su
bile tržnice, sudnice itd. 
Bazilika je bila podeljena na tri broda. Svi zidovi su imali niše. Neki polukruzni, neki ravni sa
pravougaonom osnovom. One su bile ukrašene zidnim slikama. Uglavnom su to mitološke scene,
ne samo sa božanstvima, već i raznim drugim bićima - kentauri, seleni, satiri itd.
Scena Hiron i Ahil, Herkulaneum - Hiron uči Ahila da svira liru. Ahil je prikazan nag jer je
polu bog. Nekada su smeštene u realnom prostoru, a nekada su pozadine fantastične. Ova je u
realnom prostoru. Ima karakter žanr-scene. Arhitektura iza njih je arhitektura jedne bogatije
rimske vile. Vide se bukranije (volujske glave) između kojih su patere. Ova scena nam govori da
su takvi motivi mogli da se nađu i u unutrašnjosti rimskih kuća, nisu bili vezani samo za oltare.
Scena Herkul i Telef, Herkulaneum - prikazana je na oblaku Arkadija, njena personifikacija.
To je mitska šuma. Iza nje su šumska bica, jedno je krilato a drugo je pan koji svira frulu. Ispred
nje je Herkul koji je doveo svog sina Telefa u šumu. Njega je podojila košuta. Tu su se našli lav,
koji simbolizuje nemejskog lava, njegov najvažniji podvig, kao i orao koji naglašava njegovu
božanstvenost jer je Herkul Jupiterov sin. 
Tela muških likova i ženskih likova nisu isto obojena. Žene su uvek izrazito svetle puti, kao i
deca, a muškarci tamne. To je zato što ideal lepote u antičkom svetu podrazumeva da ženina
koža mora biti skroz bela i čista bez ikakvih belega. 

Nakon što je otkriven ovaj mali deo Herkulanuma, istraživači su se brzo premestili u Pompeju. 
Pomepeja je grad koji je zasnovan na Hipodamusovom pravilu. Ima kardo i dekumanus. Jedan
deo grada je izdvojen za javne građevine. Stanovnici su živeli ili u urbanim vilama, ili u
domusima ili u insulama, čiji je donji deo bila prodavnica ili radionica. Zidnih slika ima i u
stanovima u okviru insula, ne samo u vilama bogatih. Iako one nisu sačuvane kompletne, slike su
negde vidljive. 
Porta Stabia, kapija kroz koju prolazi put koji vodi do Herkulanuma, Via Stabia. 
Uz sve te puteve nalazili su se nadgrobni spomenici. Njih je video svako ko je prilazio gradu
različitim putevima. 
Amfiteatri nam služe da vidimo koliko stanovnika je imalo mesto. Ona zato nije bila mali grad.
Nije bilo samo letovalište, bili su ljudi iz svih drustvenih slojeva. 

Vila Fauna, Pompeji - vila koja ima čitav niz unutrašnjih dvorišta. Potom se ulazi u atrium koji
ima impluvium. Imala je još jedan ulaz sa atrijumom i impluviumom. Odatle se ulazilo u jedan
polu privatni deo kuće, tablinum, gde je bila Bitka kod Isa. Dalje je peristil sa vrtovima i
fontama. Postoji i skulptura Fauna.
Bitka kod Isa - misli da je ovaj mozaik kopija helenističke slike Filoksena iz Aritreje. Prikaz
Aleksandra Makedonskog i Darija III kako beži u trenutku bitke. 
Pored ovakvih scena, postojale su i drugačije. Česte su bile nilotičke scene - motivi sa nila.
Prepoznaju se po životinjama koje su karakteristične za dolinu Nila - nilski konj, krokodil, kobra,
kao I trska itd. Te scene su pristigle iz Egipta. Pompeja je bila luka i trgovala je sa Egiptom, i da
bi naglasili vezu sa njima, bogati Rimljani koji su imali svoje brodove su naručivali ovakve
scene.
Prikaz mačke i kokoške, prikaz patke i morskih plodova. Treba da pikazuje bogatstvo onoga ko
stanuje tu. Mozaici su od kamena ali i uz upotrebu bojene staklene paste koja je bila jako skupa u
to vreme. 
Provlačila se i doza mitološkog - Dionis koji jaše životinju sa nužnim brsljanovim lišćem. Dionis
je prikazan kao dežak, uglavnom smo ga viđali kao mladića. Pije vino i ima krila. 

Pompejansko slikarstvo
Kada je pompejansko zidno slikarstvo u pitanju, najviše informacija nam je ostavio istoričar
umetnosti i arheolog Avgust Mau. On je izvršio podelu na osnovu motiva na slikama i
hronologije nastanka. On je i mogao da izvrši takvu podelu zato što je imao celinu koja se
završila 79. Godine

 Prvi pompejanski stil - Imitacija mermernih ploča kojima se oblažu zidovi. Pripada 2.
veku pre n. e. 
 Drugi pompejanski stil – Naziva se i arhitektonskim stilom jer na zidovima ima
prikazane vedute. Stvara se prostorna iluzija, prikazuju se vrtovi itd. Datuje se oko 100 –
15. godine p. n. e.
 Treći pompejanski stil – Ravna masa zidova gde se u sredini nalazi predstava,
uglavnom mitološka. Datuje se od 15. godine p. n. e. do 50. godine n. e.
 Četvrti pompejanski stil – Javljaju se elementi svih prošlih stilova. Datuje se od 50. do
79. godine n. e.
Kuća Lukrecija Marka Fronta – u njoj se mogu videti elementi trećeg i četvrtog stila, što znači
da oni koegzistiraju zajedno.
The House of the painters at work – Otkrivena je kuća koja je bila u fazi izrade u vreme
erupcije Vezuva. Na podu su otkrivene četkice, spahtle, pigmenti itd. Dakle, neki slikari su otišli
kući kako bi prespavali, ali se nikada nisu vratil. Manje važni majstori su radili čitave slike na
zidovima a mesta za glavne slike, u sredini, ostavljali su izdubljena, kako bi glavni majstori to
uradili.

Jedna od najvećih vila u Pompeji je Vila Misterija. Čitava vila je oslikana u drugom
pompejanskom stilu. Svoje ima duguje jednoj od prostorija. Unutra ima sobu misterija. Sadrži
čitav niz prostora za prodavnice i ogroman broj sluga itd. Skroz uz zadnje zidove, izvan peristila,
izvan svega, je prostorija koja se razlikovala od drugih. Pozadina je crvena, arh. elementi su
prisutni samo ako dele segmente zidova. Soba je pravougaonog oblika. U dnu sobe nalazi se
navažniji deo scene. Na prestolu je Arijadna, koja nije sačuvana cela, a na njenom krilu leži polu
pijani Dionis. To je njihova svadba, a svi drugi likovi su učesnici svadbe. Tu se nalaze i menade
od kojih neke plesu. Potom sileni, satiri, nalaze se menade koje pokrivaju platnom jedan veliki
spomenik, falus - često prisutan u rimskoj umetnosti jer je simbol plodnosti uopšte. On je bio
garant bilo kakvog uspeha. Tu su i različite maske koje se vezuju za kult Dionisa. Misli se da je
ova prostorija namenjena za svadbene svečanosti, ali zato što su prisutni i smrtnici, veća je
mogućnost da je to neka kultna prostorija.
Zidno slikarstvo Pompeje čine i grafiti. Oni se mogu naći svuda, skoro na svakom zidu.
Prikazuju se različite stvari. Veoma često se prikazuje lavirint; Takođe i navijačke grupe
gladijatora; Sukob između gladijatora. Sukobi navijačkih grupa su izazivali velike gradske
sukobe u antičkom svetu.  
Ovo je bitno jer se takvi motivi javljaju i u reprezentativnoj umetnosti. 
U Vili Lavirinta javlja se lavirint identičan kao i na tim grafitima. Ovaj podni mozaik je sličan
trećem pompejanskom stilu jer se u centru nalazi jedna slika. Zid pripada drugom pompejanskom
stilu. U centru je prikazan je Tezej koji ubija minotaura. 

24. 4. 2019.

Izidin hram u Pompeji – zapravo je reč o čitavom kompleksu građevina koje su se našle u
teatar. Pošto je Pompeja bila lučki grad, veliki broj ljudi koji su trgovali se tako našao u Pompeji,
a naravno, među njima, bili su i oni koji su trgovali sa Egiptom. Otuda dolaze kultovi istočnjački
u Pompeji. To nije jedan javni rimski hram, u pitanju je hram koji je ograđen zidom i na taj način
izdvojen od svoje okoline. Po svom arhitektonskom tipu je ličio na rimske hramove, bio je
uzdignut na postolje, imao je stubove na portiku i celu gde je bila kultna statua boginje Izide.
Hram je bio ukrašen plitkim reljefima izrađenim u štuko tehnici, nije bio slikan. U kompleksu
hrama je bio i nilometar. Oni su merili visinu Nila. Oni su vremenom dobili simboličnu vrednost,
kao kada se na vizuelnoj predstavi javi nilski konj, kobra, krokodil, služe kao simboli Egipta.
Žrtvovanja su se vršila na oltaru ispred hrama. Postojala je i prostorija koja se zvala eklezija – za
okupljanje.
Kultni prostor je bogato dekorisan slikama. Npr. Izida koja sedi, ima zvečku, koja je njen atribut.
Pored nje se nalazi Io, koja je bežala od Here pa se pretvorila u kravu i nju je Izida prihvatila. To
nam govori o preseljenju grčkog stanovništva u Egipat. Sveštenik koji je prikazan nosi
kandelabre, jer je svetlost bila jako važna, ne samo za ovaj, već i za druge kultove. On te
kandelabre prinosi skultpuri Harpokrata, božanstvu tišine. Ovo je helenistička varijanta
egipatskog Horusa.
Na drugoj sceni kod žrtvenika, znamo da se dešava u Egiptu zbog sfingi. Ljudi koji prisustvuju
su obučeni u tipičnu rimsku odeću, ne kao egipćani. Žene imaju karatkeristične rimske haljine,
dalmatike, neki su obučeni u toge, iz bogatijih slojeva, neki su prekrivani maramama.

Avgustova kuća na Palatinu – on nije imao palatu iz koje je vladao, već ovu veliku kuću. Ova
građevina može da se datuje na prelazu iz stare ere u novu eru. Dekoraciju su radile najbolje
slikarske radionice koje su tada postojale u Rimu. Oslikana je u drugom pompejanskom stilu.
Ovo slikarstvo nastaje negde na samom kraju prvog veka pre nove ere. Prikazuje vedutu, pogled
kroz prozor, kolonadu stubova itd. U to su vešto uklopljeni i neki drugi detalji kao što su
pozorišne maske, koje su suštinski vezane za Dionisa. Upotrebljena je jaka crvena boja, kao i u
Vili Misterija. Ukombinovani su i drugi motivi koji mogu da se vežu za Dionisa, kao npr.
girlande bršljena.
Uz ovu kuću je sagrađen i hram Apolona. Ličio je na hram Marsa Ultora.
Livijina Vila, Prima Porta – u toj vili se nalazi skulptura Avgusta iz Prima Porte. Postavljena je
u vreme Tiberija, Avgustovog naslednika. Svojom zadnjom stranom je vezana za jednu nišu i
stajala je u portiku. Unutrašnjost vile je bila veoma bogato dekorisana. Može se reći da pripada
drugom pompejanskom stilu, ali su arh. elementi svedeni na minimum, dok je ostatak ispunjen
pogledom na baštu.

Vila Farnesina – u Rimu je otkriven čitav niz prostorija za koje se ispostavilo da pripadaju
jednoj urbanoj vili antičkog Rima. Ukrasi pripadaju četvrtom pompejanskom stilu. Scena koja
zauzima glavni prostor jedne prostorije je scena Dionisa sa nimfama koje ga gaje. Prepoznaje
se po njegovom štapu, tirsu.

Mozaik Dionisa, Gamzigrad, Srbija – Prikazan je on kako sedi, tu je i životinja koja treba da
simbolizuje njegov istočni trijumf. Uruci ima tirs, na glavi venac od bršljenovog lista. Pozadina
nije bojena da bi se naglasili subjekti. Oko glave ima nimb, koji nije zlatne boje, već je plave
boje. On postoji u antici kao ikonografski motiv i veoma se često antička božanstva prikazuju sa
njim. Najviša božanstva ga imaju. Dionis je heroj, polu bog, ne spada u najviše božanstvo, ali je
poručilac, car Galerije, namerno tražio da Dionis dobije taj plavi nimb jer je on za njega bio jako
važan.

Kuća na Eskvilinu, Rim – čitava je oslikana slikama iz Odiseje. Ne bilo kojim scenama, već
onima kojima koje prikazuju sukob između Odiseje i Lestrigonaca (džinova).

Slični uplivi helenističkih mozaika, mogu da se vide i na mozaicima izvan Pompeje, kao npr. u
Tivoliju. Tamo je Hadrijan sagradio vilu ogromnih razmera, u drugom veku. U njoj se nalazi
veliki broj podnih mozaika. Uglavnom su monohromni, sa geometrijskim motivima, ali ima i
polihromnih. Npr. scena borbe između dobra i zla. Dobro je oličeno kentaurima. Jedan kentaur je
dobio portretne karakteristike Hadrijana.

Afrička mozaička škola predstavlja jednu od najboljih škola. Neptunov trijumf – on je prikazan
u čevoropregu koji voze morske nemani. Predstave oko tog centralnog motiva su personifikacije
godišnjih doba.
Odisejev susret sa sirenama – one su prikazivane kao bića koja su polu ptice.

Fajumski porterti

Posmrtni portreti koji su rađeni u tehnici enkaustike. Postavljani su preko tela, zamenili su
posmrtne maske u Egiptu koje se stavljaju preko lica. To se očuvalo i u helenističko i u rimsko
doba. Tela su mumificirana; portreti su bili i pozlaćeni. Opet je ženski ten svetliji, a muški
tamniji. Oni koji su imali funkcije verovatno su prikazivani sa tim nekim svojim atributima.
Portret porodice Septimija Severa – on, njegova žena Julija Domna i njegovi sinovi Karakala i
Geta. Geta je obrisan jer je doživeo damnatio memoriae.

Na mozaicima su bili popularni i gladijatori. Oni su bili signirani.

 SRBIJA U ANTICI 4. 7. 2019.

Teritorija nekadašnje Srbije priključena je Rimskom carstvu krajem 1. veka p. n. e, u pokušaju

rimske vojske da ustali prirodnu granicu Carstva na Dunavu. Tokom 1. i 2. veka nove ere,
naselja postepeno dobijaju status gradova (urbanizacija); Grade se putevi i okončava se
romanizacija.

Rimska umetnost na tlu današnje Srbije u većoj meri se može pratiti od kraja 1. veka nove ere, a
nosioci kulturnog, duhovnog i umetničkog razvoja bili su veliki administrativni centri.

Rimska religija potisla je domorodne kultove prerimskih plemena, a uvode se i novi kultovi. To
su kultovi kao što su: podunavski konjanici, trački konjanik, Dolihen i drugi, uglavnom tračkog
porekla.

Medaljon koji je otkriven u jednoj ostavi, načinjen od srebra, ima na sebi predstave raznih
božanstava. Na njemu se nalazi Jupiter koji ima orla sa raširenim krilima; Apolon koji ima
predstavu petla i Sol (Apolon Sol)

Ostava srebrnog oruđa, Jabučje kod Lazarevca, 1. vek nove ere. Uglavnom ima mitoloških
scena, ali su prisutne i floralne i zoomorfne.

Pehar 1 - Sveštenica na oltaru prinosi žrtvu. Ima dve zone. U gornjoj se nalazi satir sa Tirsom
(verovatno neki sveti gaj posvećen Dionisu). U gornjoj zoni je to prinošenje žrtve u čast bogu
Dionisu.

Pehar 2 – Na njemu su prikazani puti koji jašu Delfine. Pehar 3, Arijadnin pehar iz Jabučja,
1. vek n. e. Arijadna koja jaše neku morsku neman

Mermerna ploča – falsifikat iz privatne zbirke. Fragment sa funerarne stele koja je bila
izvedena u belom mermeru. Prikazana je vučica sa Romulom i Remom a iznad je Marsova ptica.

Portret trajanovog oca, Pontes, kraj 1. veka.

Trajanova tabla, Đerdapska klisura.

Neptun i Merkur, Kladovo (Dianae), 1-2. Vek. (Merkur je u antičkoj grčkoj Hermes).

Herkul Epitrapezios, Tamnič, 3. vek. Reč uz ime govori kom segmentu njegovog kulta pripada
- Herkul koji sedi za trpezom, na Olimpu je, odmara nakon svojih podviga. Ovo je kopija
originala iz 4. veka n. e. koju je Lisip napravio za Aleksandra Makedonskog; On je držao ovu
skulpturu na stolu gde je obedovao.

Herkul sa Telefom, Singidunum, 2-3. Vek.

Serapis, Margum, 3. vek. Helenističko sinkretističko božanstvo. Margum je grad na Moravi.

Janus, Smederevo, 2-3. vek. Trački konjanik; Podunavski konjanik – sa Solom ili Lunom.