Naš svet knjiga

~ 0 ~
Naš svet knjiga

II Deo serijala Sestre Madison

Prevod i obrada
Naš svet knjiga

~ 1 ~
Naš svet knjiga

Prolog

“Jedva da je svanulo, a svi već uveliko rade.”

Suzette je klimnula na komentar svoje sestre, dok su gledale
kroz prozor kočije, na masu ljudi koji se kreću ulicom kojom
su prolazile. London je bio očaravajući i uzbudljiv u poređenju
sa uspavanim selom pored njihovog imanja, na kojem su
rođene i gde su odrastale. Uživala bi i više u pogledu da
Suzetteine misli nisu bile preokupirane brigom o njihovom
ocu.
“Misliš da ćemo pronaći oca u kući?” Lisa je upitala, kao da
joj čita misli.
Suzette izdahnu i zavali se u svoje sedište, pogledom
prelete preko dve žene koje su sedele sa njima u kočiji.
Suzetteina sluškinja, Georgina, bila je starija za celu deceniju,
što se moglo videti po njenom izgledu, dok je gledala kroz
prozor na zgrade pored kojih su prolazile. Lisina sluškinja,
Bet, je bila istih godina kao Lisa i u poređenju sa Georginom
ona je praktično cupkala na svom sedištu od uzbuđenja. Njeno
pegavo lice odražavalo je animirano strahopoštovanje, dok je
gledala kroz prozor.
“Nadam se,” Suzette je odgovorila, i njen pogled se vratio
na njenu sestru.
Lisa je umorno potonula natrag u svoje sedište i Suzette se
namrštila kada je ugledala tamne kolutove oko njenih očiju i
bledilo na njenom licu. Lisa je bila privilegovana da nasledi
majčinu boju kose, kožu lepu kao najfiniji porculan, na kojoj
je Suzette uvek zavidela, ali nije joj zavidela na načinu na
koji bi joj koža oko očiju potamnela, čineći da deluje ispijeno,
kad god nije dobila dovoljno sna. A između njihovih briga i
neugodnog putovanja, nijedna od njih nije imala dovoljno sna
u poslednje vreme.
“Šta ako on nije tu?” Lisa je upitala, dok joj se pogled tupo
gubio, promatrajući okolinu kroz prozor.

~ 2 ~
Naš svet knjiga

Suzette je stisnula usne na tu pomisao. Nisu čule o svom

ocu ništa od kada je otišao u London, pre više od mesec dana.
Lord Cedrick Madison je krenuo u grad da sredi neke poslovne
obaveze i uveravao ih je da će se vratiti do kraja nedelje.
Mogao se vratiti i ranije, ali je želeo da proveri njihovu sestru
Christianu dok je bio tamo. Najstarija od sve tri, Christiana
udala se za Richarda Fairgravea, grofa od Radnora pre
skoro godinu dana i njih dvoje preselili su se u njegovu
gradsku kuću u London.
Suzette je nedostajala njena starija sestra. Bila je i pomalo
zabrinuta, jer iako su ona i Lisa redovno pisale Chrissy, nisu
primale nikakav odgovor. To ih u prvo vreme nije previše
zabrinjavalo. Razumele su da će Chrissy doživeti mnoge
promene na koje treba da se prilagodi i da, bez sumnje vodi
užurban i uzbudljiv život u Londonu, što joj ostavlja vrlo malo
vremena za dopisivanje.
Ali, kako je vreme odmicalo, a ona im nije odgovarala na
pisma, počele su da strepe, pa su osećale veliko olakšanje što će
njihov otac imati priliku da je poseti.
Ipak, njihov otac nije se vratio na kraju nedelje sa pričom
o Christianinom dobrom životu i sreći. On se uopšte nije
vratio. Niti je bilo ikakve poruke od njega. Nakon dve duge
nedelje, Suzette je poslala pismo i raspitala se o njegovom
stanju i o tome kakve vesti ima o Christiani. Nakon tri nedelje
bez odgovora, poslala je još jedno pismo, zajedno sa Lisinim.
Kada je prošlo mesec dana i dalje nisu imale ni jednu reč o
njemu, Suzette nije mogla više da podnese strah i brigu.
Počinjalo je da joj liči da London guta sve članove njene
porodice, jednog po jednog. Odlučila je da će krenuti za njim
u grad i saznati šta se dešava. Nije bila iznenađena kada je
Lisa insistirala da krene sa njom.
Spremile su se, povele svoje sluškinje i četiri lakeja, koja su
ih trebala štititi na putu od bilo kakvih drumskih razbojnika,
koji bi ih mogli videti kao laku metu. To je funkcionisalo
savršeno, jer su stigle u London bezbedno i uskoro će biti

~3 ~
Naš svet knjiga

ispred porodične kuće. Nadala se da će uskoro saznati šta se

dešava.
“Ako on nije tamo, moraćemo da saznamo gde je.” Suzette
je progovorila konačno, i bilo joj je drago što Lisa nije dalje
ispitivala o tome kako će ga pronaći, jer ni ona zapravo nije
imala pojma. Ovo im je bio prvi put da posećuju London i zato
nije imala pojma šta da očekuje. Do sada i nije bila mnogo
impresionirana. Činilo se kao svet ogromnih, beskonačnih
zgrada, sve do jedne kao da su dodirivale oblake smoga, koji
se, pretpostavljala je, stvarao zbog upaljenih kamina svakog
kućanstva, ovog hladnog jutra. Suzette je više volela tih,
miran život na selu, gde je uvek mogla da vidi nebo.
Suzette je znala da su stigli ispred kuće tek kada se kočija
zaustavila. Iako je bila u porodici generacijama unazad, ona
zapravo nije nikada videla rezidenciju Madison u Londonu, i
radoznalo je gledala u nju kada je sišla iz kočije. Bila je velika
i lepog izgleda, ipak je pripadala majčinoj porodici,
Softonsovima, a oni su bili neverovatno imućni. Njenog dedu
su zvali “Stari lovator Sefton” , zbog imetka kojeg je nasledio
i uvećao. Sav svoj imetak on je ostavio u nasledstvo svojim
unukama, deleći ga na tri jednaka dela, osiguravajući svakoj
od njih dobar miraz, a koji će svakako skrenuti pažnju
lovcima na miraz nakon njihovog predstavljanja javnosti.
Odnosno to bi tako bilo, da nije insistirao da se sve drži u
tajnosti.
“Izgleda veoma velika, zar ne?” Lisa je promrmljala, kada
je stala pored nje. “Ali malo zapušteno.”
Suzette je tiho klimnula glavom, ne posebno iznenađena što
vidi, tu i tamo male znakove zanemarivanja. U zadnjih
godinu dana bilo je jako malo novca, zahvaljujući njihovom
ocu, i nije imala sumnje da je smanjio broj sluga kao i sve
ostalo što nije smatrao apsolutno nužnim, u nadi da će
uštedeti novac. Nakon brzih uputa sluškinjama da nadziru
iskrcavanje njihovih kovčega, Suzette je povela Lisu ka tremu
kuće.

~4 ~
Naš svet knjiga

Jedno krilo velikih duplih vrata, otvorilo se i pre nego su

one stigle do njih. Batler pospanih očiju, provirio je prema
njima, klizeći iziritiranim pogledom preko Lise i Suzette. Nije
bilo sumnje da je bio iznerviran ovako ranom posetom, ali
njegov je pogled zatim kliznuo na njihovu kočiju. Očito
prepoznajući porodični grb Madison, odmah se uspravio, dok
je njegov izraz lica pokazivao znatno više dobrodošlice. Pa,
onoliko koliko to izraz lica britanskog batlera može da pokaže,
pomislila je Suzette, obzirom da je čovek dopustio samo blago
podizanje krajeva usana u pokušaju osmeha.
“Moje Madison dame,” pozdravio ih je.
Suzette je klimnula, terajući se na mali osmeh, dok je vodila
Lisu pored njega u unutrašnjost kuće. Zastajući pored ulaza,
okrenula se ka njemu i skidajući rukavice, pitala ga, “Gde je
naš otac?”
“Ovaj…” Čovek je na trenutak izgledao zbunjeno, klizeći
pogledom ka stepenicama, a zatim dužinom hodnika, pre nego
što se iznenada opustio i odgovorio: “Verujem da je u svojoj
kancelariji, Miledi.”
Suzette je pogledala u pravcu hodnika, videvši malu
svetlost koja dopire ispod vrata, te zaključila da je to
kancelarija. Vodeći Lisu sa sobom, dodala je: “Hvala. Naše
sluškinje bi trebale uskoro stići. Molim Vas neka im neko
pokaže sobe, koje ćemo koristiti dok smo ovde i neka im neko
pomogne da ih pripreme.”
“Naravno Miledi.” Krenuo je niz hodnik, verovatno u
potrazi za slugama.
Stigla je do vrata i zbog prevelike zabrinutosti, nije se
gnjavila kucanjem, već je odmah otvorila vrata i ušla unutra,
ali je odmah i zastala videvši stanje prostorije. Prvo što je
primetila bio je miris, zaglušujući miris ustajalog dima lule i
miris alkohola, koji ju je udario poput pesnice. Namrštila je
nos zgađeno, dok je očima prelazila preko praznih čaša, flaša
i tanjira razbacanih po sobi. Većina njih je skoncentrisana
oko dve stolice ispred kamina, iako ih je mnogo bilo razbacano
na površini stola, oko srozanog tela njihovog oca. Dok su sve

~ 5 ~
Naš svet knjiga

čaše bile prazne, svaki tanjir je sadržavao polupojedeni ili

netaknuti obrok ostavljen da se pokvari. Bilo je očigledno da
je njihov otac većinu vremena poslednjih mesec dana proveo
u ovoj sobi. Sudeći po mirisu i stanju stvari, proveo je većinu
vremena opijajući se i pušeći svoju lulu, a vrlo malo vremena
hraneći se.
“Oh Gospode.” Lisa je uzdahnula, “Mora da se dogodilo
nešto zaista užasno.”
Suzette je napravila grimasu, jer ta rečenica ni blizu nije
opisivala stanje u kojem su ga zatekle. Ovo jednostavno nije
ličilo na Cedrika Madisona, koji ih je odgojio. Očigledno da se
nešto strašno desilo. Njihov otac nije nosio sako, rukavi
košulje bili su urolani do laktova, a njegova kosa bila je u
blagom užasu. Ležao je za radnim stolom, s glavom položenom
na ruke, očigledno spavajući, ili u nesvesti. Nije bila sigurna.
Gutajući knedlu koja joj se sakupila u grlu, Suzette je
gurnula vrata sobe, koja su se zatvorila i krenula ka stolu, te
pozvala nežno, “Oče?”
“On samo spava, zar ne?” Lisa je upitala zabrinuto, dok su
zastale ispred stola.
Na njeno pitanje Suzetteina briga je još više porasla, i
nagnuvši se da gurne očevu ruku isti je tren zažalila zbog
toga. Odreagovao je tako što se naglo ispravio u stolici, a
zatim pao nazad na nju. Čovek s kojim su se sada suočile bio
je još manje onaj Cadrick Madison koga su poznavale, nego
što su prvobitno pomislile. Ovaj čovek je imao krvavo crvene
oči, požuteo ten i nekoliko nedelja prljavu i izraslu bradu u
kojoj su se zalepili ostaci hrane. Nosio je košulju, koju izgleda
nije menjao neko vreme i koja je predstavljala nepisani
jelovnik njegovih poslednjih obroka. Smrdeo je nesnošljivo.
Suzette je izvadila maramicu iz rukava i stavila je preko
nosa, kako bi se zaštitila od nesnosnog smrada.
“Tata?” Lisa je izdahnula u neverici.
Cadrick Madison je trepnuo ka njima, zbunjenog izraza
lica, “Proklet bio, šta radite ovde?” upitao je, drhtavim i
zbunjenim glasom, dok je njegov tupi pogled klizio od Suzette

~ 6 ~
Naš svet knjiga

ka Lisi, a zatim po svom okruženju. “Gde sam ja? Da li sam se

vratio kući?”
Suzetteina usta skupiše se smrknuto u tanku crtu. Svaka
reč koja je izašla iz njegovih usta bila je praćena mirisom
ustajalog alkohola i bio je veoma nestabilan, čak iako je sedeo.
Lisa je nežno rekla. “Ti si u svojoj kancelariji, u gradskoj kući
u Londonu.”
Ramena Cadricka Madisona spustila su se u razočarenju.
“Onda ovo sve nije bio san? Dogodilo se opet?”
Suzette je osetila kako joj je srce brže zakucalo u grudima i
kako se strah počeo sakupljati na njegovo poslednje pitanje:
“Šta se desilo opet? Šta se dođavola dešava, oče?”
“Oh,” izdahnuo je reč, dok ga je okružio u još jedan val daha,
natopljenog ustajalim viskijem i prošao umorno rukom kroz
svoju kosu. “Bojim se da sam nas doveo u još jednu tačku bez
povratka.”
“Nisi se kockao opet, oče?” Lisa je upitala uznemireno i on
je klimnuo glavom očajno.
“Koliko je loše?” Suzette je upitala ogorčeno. Prošli put
prokockao je sve i doveo ih na ivicu propasti i samo ih je
Christianin brak sa Dickyem spasio od toga da završe na
ulici, izloženi na stubu srama.
“Loše je. Jednako loše kao i prošli put ili možda još i gore,”
priznao je, osramoćenog izraza lica, a zatim zbunjeno dodao.
“Ja ne znam kako se to dogodilo. Ja to nisam nameravao.
Jednostavno...” Odmahnuo je glavom mizerno. “Ali jesam i
onda sam pokušao da ispravim sve. Otišao sam svakome koga
sam se setio i za koga sam mislio da neće da oda tajnu. Molio
sam ih za pozajmicu. Čak bih i ukrao kada bih mogao.
Jednostavno ne mogu da popravim stvari.”
Suzette je zurila u njega, dok se osećaj užasa, izdaje i straha
uzdizao u njoj poput vala, a svi se pretočio u nalet besa, koji
je prošao kroz nju. Stiskajući dlanove u šake, zabila je nokte u
laktove i zarežala “Nisi ni imao nikakve poslovne obaveze,
zar ne? Nikada ranije nisi dolazio u grad da nešto potpisuješ.
Bio je to samo izgovor da dođeš u grad. Istina je, da si došao

~ 7 ~
Naš svet knjiga

ovde da se kockaš. Zato si tako iznenada otputovao u London,

zar ne?”
“Ne,” odmah je protestvovao, ustajući na očigledno
klimavim nogama, “Langley mi je pisao. Bio je zabrinut za
tvoju sestru. Rekao je da sumnja da je Dicky maltretira.
Rekao mi je da je tri puta oteran iz njihove kuće, kada je
pokušao da je poseti i zabrinuo se. Znao je da Dicky neće moći
mene da otera i zamolio me je da je proverim, kunem se.”
Suzette je sam zurila u njega nepoverljivo. Robert Langley
je bio sused i kućni prijatelj, i obično poverljiv izvor
informacija, ali bilo je teško poverovati da bi Christianu njen
suprug, Richard loše tretirao. Izgledalo je kao da ju taj čovek
obožava, kada su se venčali pre godinu dana.
Lisa je odmah glasno odreagovala, “Dicky ne bi loše
tretirao Christianu, on je voli.”
“Izgledalo je tako,” složio se sa njima, duboko uzdahnuvši.
“Ali Robert mi ne bi lagao i ako Dicky loše postupa sa njom…”
Odmahnuo je glavom i opet potonuo umorno u svoju stolicu.
“Kako god, to je bio razlog mog dolaska u grad. Kunem se
nikada nisam nameravao da se kockam. Ja čak nisam ni
siguran kako se to dogodilo,” ponovio je, mršteći se.
“I mi bi trebale da poverujemo u to?” Suzette je upitala,
siktajući reči u svom besu. “Kako da poverujemo u bilo šta što
kažeš? Obećao si da se nikada više nećeš kockati, a evo opet
stojimo na ivici propasti po drugi put nakon malo više od
godinu dana!”
“Znam.” Cedrick Madison je zastenjao i prekrio lice
dlanovima. Mumlajući kroz njih rekao je: “Ne razumem kako
se to dogodilo. Zaista se ne sećam da sam se kockao, izgleda da
sam se previše napio ili nešto…”
“Baš prikladno,” odbrusila je hladno i pitala, “A kako se
tačno provera Chrissy završila tvojim pijančenjem u paklu
kockarnice?”
Ruke su mu pale s njegovog lica i odgovorio je umorno,
“Kada sam stigao u njihovu gradsku kuću ona nije bila tu i
Dicky me je odveo na piće u klub. Sećam se da smo krenuli

~ 8 ~
Naš svet knjiga

tamo i njegovog predloga da na brzinu svratimo u

kockarnicu. On…”
“Dicky te je odveo u kockarnicu?” pitala je Lisa glasom, koji
je zvučao kao kombinacija zaprepaštenja i neverice.
“Da, bar tako mislim.” Nije zvučao potpuno sigurno u to
što govori. “Mislim, sećam se da sam ga odbio kada je
predložio, ali se isto sećam da sam bio tamo, pa…”
“Oh, znači sećaš se toliko je li?” Suzette je upitala
mrzovoljno, a onda povikala. “Nisi trebao ni da budeš tamo!
Očigledno si planirao da se kockaš, inače ne bi tamo ni otišao.
Kako si mogao opet to da uradiš?!” Uvukla je vazduh i
planula opet: “Kockanjem si doveo svoje rođene ćerke do
propasti i to ne jednom, već dva puta. Drago mi je što majka
nije ovde, da može videti u kakvu si se beskorisnu pijanu
propalicu pretvorio.”
Suzette nije sačekala da vidi njegovu reakciju na njene reči,
već se okrenula na peti i izletela kroz vrata, jer joj je bilo
previše mučno od pogleda na njega da bi mogla i sekundu duže
ostati tu.
Lisa joj je ubrzo pridružila, zatvarajući vrata za sobom.
Zatim je zabrinuto upitala, “Šta ćemo da uradimo?”
“Ne znam,” priznala je Suzette, zaustavljajući se. Grlo joj
se stezalo i osećala je vrtoglavicu, kao da je nešto steže u
grudima i otežava joj da diše. Naterala je sebe da duboko
udahne da bi se smirila i rekla, “Moram da razmislim.”
Lisa je klimnula i ućutala, promatrajući Suzette kako šeta
hodnikom od vrata kancelarije do ulaznih i nazad.
Nije joj trebalo puno vremena da smisli šta će dalje. Bile su
u istoj ovoj poziciji pre samo godinu dana. Spasile su se samo
zato što se Chrissy udala, tražila miraz i otplatila dug. Izgleda
da će se ista stvar desiti i sada. Samo što će Suzette biti ta koja
će se udati, tražiti miraz i otplatiti dug. Ta misao joj se jedva
slegla u glavi, kad su se otvorila ulazna vrata i lakej se
pojavio na njima, noseći njihove kovčege.
“Sačekaj,” rekla je, i požurila ka njemu. “Vratite te stvari u
kočiju. Mi ne ostajemo ovde.”

~ 9 ~
Naš svet knjiga

“Ne?” Lisa je upitala iznenađeno, stajući pored nje, dok se

čovek vraćao nazad sa njihovim prtljagom. “Gde idemo?”
“Kod Chrissy i Dickya,” odlučno je odgovorila, uhvativši
Lisu za ruku i vukući je sa sobom, dok je sledila lakeja kroz
vrata. “Moraću da se udam kao Chrissy i da se postaram da
sve vratim na svoje mesto,” prošaputala je zadnju rečenicu ne
želeći da otkrije njihovu situaciju pred slugama. Iako oni
verovatno već znaju, pretpostavila je i nastavila: “Otac je
stalno na imanju, a Chrissy i Dicky su ovde u gradu i stalno
dobijaju pozivnice za balove i ostala druženja. Mogu nas
predstaviti društvu što je najbitnija stvar, ako ja nameravam
da pronađem sebi muža”
“Oh Suzette” Lisa je rekla sažaljivo. Onda je predložila,
“Možda je Dicky voljan da plati dug opet?”
Suzette se nasmejala zajedljivo na sumnju u Lisinom glasu.
Očigledno ni ona sama nije mislila da je tako nešto moguće i
Suzette je to u potpunosti razumela. Dicky je već platio veliku
sumu novca prošli put. Iako ga je povratio mirazom, nije bilo
realno očekivati da to opet uraditi, pogotovo što se sada
izgleda loše ponaša prema Chrissy. Ako je to istina, palo joj je
na pamet da on uopšte nije bio zaljubljen u njenu sestru kao
što je pričao, što je dovodi do toga da pomisli da je jedini
razlog njegove prosidbe bio njen veliki miraz. Ako je to bio
slučaj, onda nije bilo šanse da će se odreći još novca, ali je samo
rekla, “Ne. Christiana je sama otplatila očevu prvu malu
avanturu u kockarnici. On će biti jako besan ako budemo
očekivale da ona to učini opet. Osim toga, ona ne bi trebala da
plati dug opet. Na mene je red.”
Do trenutka kad je završila rečenicu, stigle su do kočije gde
je rekla kočijašu gde će ih odvesti. Zatim je ugurala Lisu u
kočiju iz koje su nedavno izašle. Bilo je mnogo više mesta sada
kada su samo njih dve unutra i Suzette nije bila iznenađena
kada je Lisa upitala, “Šta je sa našim sluškinjama?”
Suzette je kroz prozor bacila pogled na kuću. Nije sumnjala
da su bile još uvek na spratu, pripremajući im sobe i čekajući
da im se donese prtljag. Razmišljala je da se vrati po njih, ali

~ 10 ~
Naš svet knjiga

onda odluči. “Možda je najbolje da ih ostavimo ovde za sada.

Bar dok ne budemo sigurne da smo dobrodošle kod Christiane
i Dickya.”
“Naravno da smo dobrodošle. Ona je naša sestra,” Lisa je
odmah odreagovala, čineći se uplašeno da možda ipak nisu.
“Da, pa, ona nam nije pisala od odlaska, zar ne?” istakla je
Suzette nežno.
“Sigurna sam da su se pisma zagubila,” odvratila je Lisa.
“Ili joj Dicky nije dozvolio da nam piše,” odgovorila je i
ugrizla se za usnu.
Lisa se namrštila, a zatim bezvoljno dodala,
“Pretpostavljam da je to moguće. Otac je rekao da Robert
tvrdi kako se Dicky prema njoj odnosi grozno.”
“Upravo tako.” Suzette se namrštila i odmahnula glavom
zbunjeno. “Tako je teško poverovati u to. Prošlo je samo
godinu dana, a on je bio tako šarmantan i ljubazan prema
njoj, dok joj se udvarao.” Uistinu, čovek je bio savršeni
romantični heroj, koji je uskočio da ih spasi od propasti,
prosipajući neverovatnu ljubav prema Christiani i ophodeći
se prema njoj sa toliko pažnje da su se sve tri devojke napola
zaljubile u njega.
“Robert ne bi lagao” Lisa je dodala.
“ Ne.” složila se uzdišući. “Što znači da je sva pažnja i briga
koju je pokazao prema njoj bila samo predstava, da upadne u
zamku, zaljubi se i uda za njega.
“Zašto?” pitala je Lisa, mršteći se.
“Zašta drugo, nego zbog miraza,” odgovorila je suvo. “Ako
je nije istinski voleo, onda bi to bio jedini razlog zbog kojeg se
želeo oženiti njome.”
“Ali niko nije znao za nasledstvo i miraz” Lisa je
odgovorila. “Deka je insistirao na tome da bi izbegle lovce na
miraz.”
“Pa, izgleda da je Dicky saznao,” odgovorila je. “Pored
toga, ništa ne ostaje tajno doveka, znaš to. Sluge pričaju i
tajne se saznaju.”

~ 11 ~
Naš svet knjiga

“Pretpostavljam,” priznala je Lisa, a zatim nastavila, “I

sve se dogodilo tako brzo, pogodilo nas je kao tornado. Bilo je
samo nekoliko nedelja između očevog dolaska kući i
izjavljivanja o našoj propasti i njihovog venčanja. Dicky je
mogao da glumi obožavanje nekoliko nedelja.”
“Da, mogao je,” složila se Suzette, smrknutog izraza lica.
“Šta ako i ti završiš sa lošim mužem?” pitala je tužno.
Suzette je stisnula usne. Male su šanse da susretne čoveka
koga bi mogla zavoleti i koji će moći da zavoli nju za dve
nedelje, i neka je prokleta ako dozvoli da je čitavog njenog
života budući muž loše tretira. Tako da ona neće tražiti ljubav,
odlučila je i izjavila. “Tražiću muža kog mogu da kontrolišem
ili barem nekog, ko neće moći kontrolisati mene.”
“Kako?” pitala je Lisa nesigurno.
“Potražiću muža kojem je potreban novac,” rekla je Suzette
ozbiljno. “Nekog ko poseduje mnogo zemlje i kome je očajnički
potreban novac za održavanje imanja će pristati na bračni
ugovor u kome će stajati da mogu da uzmem polovinu svog
miraza i da imam pravo da živim svoj život.”
“Oh, pa to je...” Lisa je zastala i pogledala kroz prozor kada
se kočija zaljuljala. Pogledala je opet ka Suzette i nesigurno
upitala, “Da li je to uopšte moguće?”
“Ako se oboje složimo oko toga.” Suzette je odgovorila, ali
nije baš bila sigurna kao što je htela da zvuči. Ono u šta je bila
sigurna je to da će učiniti sve što je u njenoj moći da na kraju
sve ispadne tako.

~ 12 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 1

“Zašto to toliko dugo traje?”

Daniel Woodrow je podigao obrvu na reči svog nestrpljivog
prijatelja. Bila je retkost videti Richarda Fairgravea, grofa
od Radnora, tako nestrpljivog, ali opet cela ova situacija je
bila retkost. U stvari, po njemu je ovo bila jedinstvena
situacija. Zaista, Daniel nikada ranije nije čuo za taj splet
okolnosti koji će odvesti čoveka da se suoči sa svojim
sopstvenim ubistvom.
Mali osmeh pojavio sa na Danielovim usnama na tu
pomisao. Nije to bio baš tačan opis onoga što će se upravo
desiti, ali tako će svaka osoba koja je prisutna na balu
doživeti. Koliko je javnosti poznato, pre godinu dana George
Fairgrave, par minuta mlađi blizanac Richarda Fairgravea,
grofa od Radnora, tragično je nastradao u požaru. Ipak,
George nije preminuo. Richard je bio taj koji je trebao
nastradati u tom požaru, koji je njegov brat George sam
postavio, kako bi mogao preuzeti njegovo mesto, njegovu
titulu i imetak. Ali, čak ni Richard nije preminuo te noći.
Uspeo je da podmiti svoje potplaćene ubice i ubedi ih da ga
puste i oni su ga na kraju poslali u Ameriku, bez novca,
izgladnelog i poluživog, ali ipak živog. Richard se oporavljao
polako uz pomoć dobrih meštana i zatim poslao pismo
Danielu, tražeći mu pomoć za njegov povratak u Englesku i
povrat svog položaja i titule.
Daniel je pretpostavljao da je Richard upravo njemu
poslao pismo iz razloga što je sumnjao da će bilo koji od
njihovih prijatelja, potpuno razumljivo, ignorisati njegovo
upozorenje da ne prilaze čoveku koji se predstavlja kao
Richard Fairgrave kako bi ispitali situaciju. Ali, većina tih
prijatelja nije imala tajnu, kao što je on ima, i koju Richard
zna i koju je pomenuo u pismu. Bar Daniel nije mislio da
imaju. U svakom slučaju, po tome je odmah znao da je pismo

~ 13 ~
Naš svet knjiga

pisano Richardovom rukom, i nije gubio vreme u

pronalaženju broda za Ameriku da ga pronađe i vrati ga kući.
“Čemu dođavola ovoliko zadržavanje?” Richard je zagrmeo
opet, gledajući okolo i spremajući se da iskoči iz kočije i nastavi
dalje pešice.
“Bal Landonovih je prvi u sezoni. Svi prisustvuju, tako da
je red kočija sa zvanicama u njima dugačak.” Izjavio je
Daniel. Nadajući se da će ga time umiriti, provirio je kroz
prozor da proveri koliko još ima kočija ispred njih, i vratio se
zadovoljnim pogledom u svoje sedište, “Ispred nas su samo još
dve kočije, tako da ćemo uskoro moći da izađemo i stignemo
na vreme.”
Richard je zagroktao na te vesti, i dalje nezadovoljan i još
napetiji. “Računam na tebe da ćeš me zadržati da ne ubijem
ono kopile od svog prokletog brata, pre nego što sve prizna.”
“Naravno.” Daniel izjavi svečano, ne sumnjajući ni
sekundu u to da se Richard uzdržava od želje da svog brata
izmlati čim ga vidi. Svakako da George i zaslužuje to zbog
onog što je uradio. Ipak, ubijanje njega, pre nego prizna sve
nije bilo pametno, bar dok se sve ne razjasni i dok Richard ne
bude siguran da je povratio svoje mesto i svoju titulu. Zato su
i odlučili da se suoče sa njim ovde, na najposećenijem balu
sezone. Trebali su da se suprotstave Georgeu i nateraju ga da
prizna pred što više svedoka. Na sreću, stigli su taman na
vreme da prisustvuju. Brod kojim su se vratili iz Amerike se
usidrio tog jutra i imali su taman toliko vremena da nađu
odgovarajuću odeću za obojicu.
“Napokon.”
Richardovo mrmljanje je privuklo Danielovu pažnju, i
video je da su stigli ispred kuće Landonovih. Čovek koji je
otvarao vrata, čekao je da kočija stane baš na prilazu, ali
Richard nije imao više živaca i otvorio je vrata kočije sekund
pre nego je stala i preduhitrio ga. Daniel ga je pratio, usput
se izvinjavajući blagim klimanjem glavom, ka čoveku koga je
Richard umalo pregazio na izlazu iz kočije, a zatim požurio
da stigne svog prijatelja.

~ 14 ~
Naš svet knjiga

Kada su ušli unutra, videli su masu ljudi koji su čekali svoj

red da budu najavljeni. Danijel nije bio iznenađen kada je
Richard prošao red i krenuo ka ulazu u plesnu dvoranu.
Richard nije imao želju da bude najavljen. Teško da bi mogli
da iznenade Georgea, ako bi čuo najavljivanje imena kog je
ukrao i koristio zadnjih godinu dana, a njihov plan je zavisio
baš od tog iznenađenja, momenat kada će se Richard pojaviti
ispred njega i kada će shvati da Richard nije mrtav i kad se
njegova velika prevara sruči na njegovu prokletu glavu. Dok
je prolazio pored reda, ipak, naišao je na iznenadno
došaptavanje onih koji su čekali. To je izazvalo da sluga koji
najavljuje zvanice odjednom zamuca kada je ugledao
Richarda i Daniela kako prolaze pored njega. To ih nije
usporilo, već su počeli da preskaču po nekoliko stepenika
malog stepeništa koje je vodilo do plesnog podijuma pre nego
što su zastali i počeli pogledom da traže Georgea Cainana
Fairgravea, uljeza Radnorske grofovije i potencijalnog ubicu.
“Landonovi uvek priređuju veličanstvene balove i rekao
bih da je i ovo jedan takav, zar ne misliš?”
Suzette se prisilila da pogleda svog plesnog partnera i
uspela je da mu se lepo nasmeši i klimne glavom. Onda je opet
okrenula glavu na drugu stranu, jer više nije mogla da
podnese njegov zadah. Zaista, cela noć pretvarala se u veliko
razočarenje, i počela je da pomišlja da je pogrešno procenila
situaciju. Suzette je pretpostavljala da je previše dozvolila
svojoj mašti da je ponese. Zamišljala je kako joj Cristiana i Lisa
pronalaze mnoštvo zgodnih, časnih i šarmantnih mladih
muškaraca, koji su bili savršeni u svakom mogućem smislu
osim u finansijskom. Zamišljala je kako se oni takmiče za
njenu ruku, željni da je zavedu i sa zadovoljstvom prihvate i
nju i njen ogroman miraz u zamenu za to da ona ima pristup
delu novca od miraza i slobodu da sama vodi svoj život.
Bila je očigledno budala, priznala je Suzette. Prvo, ženama
nije bilo dozvoljeno da prilaze muškarcima. Žena je čekala da
muškarci priđu njoj. Oni bi prišli i pitali da li se mogu
predstaviti, zatim bi bio upisan na njenu plesnu karticu i ona

~ 15 ~
Naš svet knjiga

bi po tom rasporedu na kartici plesala sa svakim muškarcem.

One su, naravno, bile primorane da se ponašaju u skladu s tim
pravilima, pa je Suzette prihvatila svaki poziv na ples,
unoseći imena svih njih u karticu i predajući je Christiani i
Lisi koje su trebale da saznaju sve tračeve o svakom od njih.
Kada god bi neki muškarac došao na red za ples, Suzette bi
pogledala ka Lisi i Christiani, koje bi joj dale signal da je on
potencionalni neženja koji ima titulu ili zemlju, ali i potrebu
za finansijama.
Do sada, Suzette je išlo dobro. Zaista, njena plesna karta
bila je puna imena i ona je plesala gotovo celu noć. Nažalost,
iako se činilo da ima puno zgodnih i šarmantnih mladih
muškaraca spremnih da plešu sa njom, samo nekoliko njih je
ispunilo njen uvet da im je bila potrebna bogata buduća
supruga. Onih nekoliko koji su ispunjavali uvet, nisu bili
atraktivni, časni ni šarmantni mladići. Do sada, samo je
jedan bio zadovoljavajućih godina.
Prvi muškarac za kog joj je Lisa dala signal da ima potrebu
za imućnom nevestom bio je stariji od njihovog oca; bledog i
zboranog lica. On je ceo ples proveo žaleći se na svoju
kostobolju dok je čitavo vreme virio na njen dekolte. Sledeći
muškarac je bio mlađi, ali je bio visok, neverovatno mršav i
zapravo je pitao da joj pogleda zube, kao da je konj kog treba
da kupi i to bez da je uopšte dala do znanja da traži supruga.
Treći je bio onaj mlađi, ali je zaista bio previše mlad. Iskreno,
sumnjala je da ima više od šesnaest iako je on tvrdio da je
stariji. Imao je bubuljice na licu, i strašnu naviku da ih čačka,
dok je pričao sa njom pre i posle plesa. Ipak, i nije puno pričao
osim što je gotovo promucao svoju želju da pleše sa njom.
Sada je plesala sa Lordom Willthropom, koji je malo mlađi
od njenog oca i očito je imao nekih problema sa nosem, jer je
svo vreme kijao. I zadah mu je bio užasan, a imao je i veoma
pompezan stav.
Suzette je počela da pomišlja da joj je plan osuđen na
propast. Ona će pre prigrliti skandal i totalno propadanje
nego što će prihvatiti bilo kog od ovih muškaraca koje je do

~ 16 ~
Naš svet knjiga

sada upoznala. Naravno, to bi uistinu značilo da neće samo

sebe uplesti u središte skandala, ukoliko ne pronađe
odgovarajućeg supruga i zatraži svoj miraz. Taj skandal bi
potresao i njenog oca, iako malo je reći da to i zaslužuje s
obzirom da ih je on doveo u tu celu situaciju, ali bi i njena
mlađa sestra Lisa bila time obuhvaćena, iako nije udata, pa
čak i sama Christiana. Suzette nije mogla da dozvoli da se to
dogodi, ukoliko je to mogla ikako sprečiti.
Namrštila se na tu pomisao i izdahnula u olakšanju kada
se ples konačno završio. Suzette je uspela obuzdati potrebu da
se što pre udalji od Willthropa i od njegovog nepodnošljivog
zadaha. Iako je to želela, bila je dovoljno dobro odgojena i čak
mu dozvolila da je isprati sa podijuma i naklonila mu se kruto
kada joj se zahvalio za ples.
“Verujem da je sledeći ples moj.”
Suzette je pogledala ka čoveku koji se pojavio pored nje, dok
su ona Willthrop stigli na rub plesnog podijuma.
“Ah, Danvers.” Willthrop je rekao u znak pozdrava.
Okrenuo se i klimnuo Suzette pre nego je odšetao i izgubio se
u masi ljudi.
Suzette ga je gledala kako odlazi i onda se okrenula ka
svom sledećem partneru, pokušavajući da se seti da je dala
svoj pristanak za ples sa njim. Njen pogled prelazio je preko
njegovog lica, primetivši da je sa njim sve u redu. Izgledao je
prosečno, čak i pomalo atraktivno dok se sada smešio. Bio je
samo pet do deset godina stariji od nje, i nije kijao, slinio,
buljio ili čačkao svoje lice. U stvari, njegova pojava je bila
besprekorna. On će, naravno, biti jedan od onih koji nemaju
nikakve potrebe za novcem, pretpostavila je cinično i
pogledala okolo da pronađe svoje sestre. Uočila je Lisu i upitno
je podigla jednu obrvu ka njoj. I druga je brzo poletela uvis
kada joj je Lisa dala prvi znak da ima imanje, zatim titulu, i
na kraju znak koji su ugovorile kao znak da je bez novaca.
Suzette je odmah okrenula glavu ka Danversu, široko mu se
smešeći, ali ubrzo je taj osmeh izbledeo i vilica joj je pala u
šoku, kada je uočila Dickya kako se kreće uz ivicu plesnog

~ 17 ~
Naš svet knjiga

podijuma. Išao je ravno ka Chrisiani, koja je stojala okružena

starijim ženama, bez sumnje istraživajući sve tračeve o
potencijalnim muževima za Suzette.
“Nemoguće.” Suzette je izdahnula u neverici, dok je zurila
u čoveka kog su ostavile mrtvog u svom krevetu, kada su
krenule na bal.
“Nešto nije u redu, Miledi?” upitao je Danvers.
Suzette je zbunjeno pogledala ka Danversu, uznemirena
što može videti svog zeta očigledno živog i zdravog da je i
zaboravila zašto uopšte ovaj čovek stoji pored nje. Spoznaja
svega toga došla je trenutak kasnije, ali samo je odmahnula
glavom i žurno odšetala, zaboravljajući čak i da promrmlja
kratko izvinjenje, dok je žurila ka Lisi.
“Šta to radiš?” Lisa je zbunjeno upitala, kada je Suzette
uhvatila za ruku i brzo vodila kroz gužvu do svoje starije
sestre. “On je bio idealan i mnogo, mnogo bolji od svih ostalih
do sada. On—” Reči njene mlađe sestre zaustavljene su
glasnim uzdahom u momentu kada su stigle do Chrisitane i
kad je Lisa uočila u šta njena starija sestra zuri. Kada se njen
zet okrenuo na taj zvuk prema njima, Lisa je uzdahnula s
užasom. “Ali ti si mrtav.” Njena glava se okrenula brzo ka
Christiani, “Zar nije bio mrtav, Chrissy? Naređale smo led oko
njega i sve ostalo.”
“Izgleda da je led oživeo njegovo hladno mrtvo srce.”
Suzette je odgovorila, dozvoljavajući da bes sada nadvlada
šok od malopre. “Još veća žalost.”
Ako je Dicky izgledao iznenađeno na njen komentar,
Chrisitana je izgledala apsolutno užasnuto.
“Suzette!” prošaputala je, prilazeći joj još bliže kako bi je
fizički ućutala ukoliko pokuša da uputi još neki takav
komentar. “Možda bi mogli da izađemo napolje na vazduh.
Lisa izgleda kao da će se onesvestiti, a ti Suzie, očigledno
trebaš da se ohladiš malo. Verovatno ti je vruće od toliko
plesanja.”
Suzette je umalo zafrktala na komentar o tome kako je ples
doveo do njenih gorkih reči, kada je nečija ruka odjednom

~ 18 ~
Naš svet knjiga

uhvatila njenu u jak stisak, a zatim su reči, “Dozvolite mi,”

zazvonile u njenim ušima.
Pogledala je pored sebe i namrštila se na čoveka koji se
iznenada pojavio između nje i Lise, uzimajući obe u svoje ruke
kao da su mala deca. Već ih je čvrsto okretao od Christiane i
Dickya, dok je dodao, “Povešću dame na zrak, kako bi vas
dvoje mogli na miru da razgovarate.”
Suzette je odmah počela da izvlači svoju ruku iz stiska, ali
on kao da to nije ni primetio. Njegov stisak ostao je čvrst i
bacio je pogled preko svog ramena, sugerirajući paru iza njih,
“Možda bi trebalo da odete na privatnije mesto, prikladnije
za razgovor.”
Dok je Dicky hvatao Christianinu ruku i poveo je u
suprotnom smeru, Suzette je oštro pogledala na čoveka koji je
vodio nju i Lisu kroz gužvu. Otvorila je usta da mu kaže da je
pusti, ali je zastala kada ga je po prvi put dobro zagledala.
Bio je za glavu viši od nje, njegova kosa tamno smeđe boje, sa
blago uvijenim vrhovima izgledala je kao da mu je potrebno
šišanje, a njegov profil je zaista bio lep, s čvrstom bradom,
pravilnim nosem i očima— Okrenuo se ka njoj, pogledao je
upitno, i videla je da ima najlepše zelene oči koje je u životu
videla, duboko zelene poput sveže trave posle kiše.
Definitivno je bio zgodan momak… i još uvek ih je vodio u
smeru velikih francuskih vrata, koja su vodila na terasu.
Namrštila se i imitirala njegov ton kojim se obratio
Christianu i Dickyu kada je rekla, “Možda bi trebalo da
razmislite da nas pustite i gledate svoja posla… ili ću biti
primorana da vam nagazim stopalo, gospodine.”
“Grof,” ispravio je, zvučeći jako zabavljeno zbog načina na
koji ga je oslovila, “Daniel, grof Woodrow”
Suzette je popreko pogledala muškarca i pokušavala da
smisli kako da mu nagazi stopalo, dok ih je on terao da se brzo
kreću, kada je odjednom stao, nateravši nju i Lisu da takođe
stanu. Pre nego je uspela da iskoristi prednost i nagazi ga kao
što je planirala, neko je rekao, “Verujem da je ovo moj ples.”

~ 19 ~
Naš svet knjiga

Suzette je pogledala iznenađeno, širom otvorivši oči kada

je videla, zgodnog plavokosog muškarca ispred njih. Nije se
sećala da je pristala na ples sa njim, a sigurno bi ga
zapamtila. Pored toga, znala je da je obećala ples Danveru,
ali sigurno nije imala problem sa tim da iskoristi situaciju i
pristane na ples kako bi pobegla Woodrow momku koji je
žurno vodio njih dve van plesne dvorane. Problem je bio što
bi to značilo da bi Lisa ostala na milost i nemilost grofu
Woodrowu, a to nije mogla da dozvoli. Samo što je otvorila
usta da se pristojno izvini plavokosom muškarcu kako je
pogrešio i da nije njegov ples kada je Lisa vidno postiđena
rekla, “Da, zapravo jeste. Hvala vam, moj Lorde. Ipak, bojim
se da ne mogu da ostavim svoju sestru ovog trenutka i—”
“Ne budi šašava,” rekao je Woodrow opušteno, oslobađajući
Lisu. “Ja ću paziti na tvoju sestru. Idi, otpleši svoj ples.”
“Oh, ali—” Lisa je pogledala ka Suzette sa zaprepaštenjem
u očima, ali plavokosi muškarac ju je već uhvatio za ruku i
vodio je ka plesnom podijumu.
Uzdahnuvši, Suzette joj je dala znak rukom da je u redu.
Nije bilo potrebe da obe budu loše tretirane i vucarane okolo.
Pored toga, smatrala je da će imati više mogućnosti za beg od
Woodrowa ako ne bude morala da brine oko Lise takođe. Ipak,
gledala je par malo zavidno dok su se udaljavali od njih.
Čovek je bio neverovatno zgodan. Nažalost, ta skupa odeća
ukazivala je na bogatstvo, što je značilo da on verovatno nije
bio tip muškarca kojeg je trebala, da bi uspela da spasi svoju
porodicu od očeve ludosti; ali Lisa je bila slobodna da bira za
koga će se udati i to iz nijednog drugog razloga već iz
ljubavi… a to je bilo ono na čemu joj je zaista zavidela, Suzette
je priznala sama sebi. Stvarno nije delovalo fer što ona mora
da žrtvuje sebe i svoj život zbog porodice, ali opet život je retko
kad bio fer, pretpostavila je.
Woodrow ju je ponovo progurao napred i Suzette je
odvratila pogled od svoje sestre i usmerila pažnju na svoj
trenutni neugodni položaj.

~ 20 ~
Naš svet knjiga

“Zaista nije prikladno za jednu mladu damu da dozvoli

sebi da je potpuni stranac povede sa sobom,” izgovorila je
namrgođenog izraza lica, dok ju je izvodio kroz francuska
vrata na slabo osvetljenu terasu. “Nismo čak ni predstavljeni
jedno drugom propisno.”
Daniel je pogledao ka ženi koju je tako čvrsto držao u svojoj
ruci. Sestra žene koju je George oženio dok se predstavljao da
je Richard. Zaista, ta vest je bila veliki šok kako za Richarda,
tako i za njega, kada ih je o tome obavestio njihov domaćin.
Landon im je prišao dok su još gledali okolo u zvanice, i tražili
Georgea, koji se očigledno nije pojavio. Čovek ih je pozdravio
svečano i zvučao iznenađeno njegovim prisustvom, s obzirom
da je njegova supruga objasnila da je previše bolestan da bi
došao.
Supruga?
To je bio problem koji nijedan od njih nije mogao da zamisli
i to je poslalo Richarda ravno ka ženi koju je Landon pokazao.
Jedna od žena koje su okruživale Lejdi Radnor oslovila ju je
kao “Christiana”, kada su on i Richard stigli do njih, a druga
mala plavuša oslovila je njenu sestru imenom i upozorila je
na njihov dolazak. Lisa je bila najmlađa sestra, ona koju je
pustio da se vrati na ples u balsku dvoranu. A ona svadljiva
žena, koja je uputila one drske komentare o Dickyevom
ponovnom vaskrsnuću i koja je bila pored njega sada, bila je
Suzette.
Danielov pogled bio je ispitivački, dok ju je istraživao
pogledom. Suzette. Njeno ime prošlo je kroz njegove misli
opet. Lepo ime za lepu ženu. Sumnjao je da bi možda bila i
lepa, da nije izgledalo ovako ljutito. Čudno, ali ipak, njemu se
dopadala takva. Većina debitantica bi sakrile svoj bes iza
usiljenih osmeha. Ova nije imala problem da pokaže svoje
prave emocije. To je bila osvežavajuća promena.
“Ja se jesam predstavio,” naglasio je blago, dok ju je
požurivao preko terase do stepenica, koje su vodile ka bašti.
U prvi mah, samo je želeo da skloni sestre od Chrisitane i
Richarda, kako bi on mogao da je ispita i sazna što više stvari

~ 21 ~
Naš svet knjiga

o Georgeu. Međutim, upravo je odlučio da bi možda mogao

pomoći Richardu, tako što će sam pokušati saznati koliko
može. Zasigurno je delovalo da se mnogo toga dešavalo što je
bilo značajno za celu situaciju. Zaključio je da su sve tri
delovale prilično šokirano što vide na balu onog koga su
smatrale Dickyem i bilo je rečeno više nego jednom da bi
trebalo da je mrtav. Ako je George mrtav, svi Richardovi
planovi bi mogli biti u opasnosti.
“To nije bilo prikladno predstavljanje i ti to znaš,”
odbrusila je i opet pokušala da izvuče svoju ruku.
“Istina,” složio se sa njom, držeći je čvrsto i vodeći je još
dublje u baštu, prateći jedva primetnu stazu kroz drvored.
“Međutim, sumnjam da ste toliko pristojna dama, tako da
mislim da je i ovo bilo dovoljno.”
Suzette se iznenada ukopala u mestu i ovaj put je ni njegov
čvrst stisak nije mogao naterati da se pomeri, bar ne dovoljno
graciozno. Da nije stao, vukao bi je iza sebe poput starog
ogrtača.
Stajući, Daniel je upitno podigao obrvu.
“Da li biste bili ljubazni da ponovite to?” upitala je hladno.
Daniel je oklevao, a zatim blago rekao, “Jednostavno sam
pomislio da s vremena na vreme možeš biti malo nepristojna.
Ipak jedna pristojna mlada dama ne bi nikada rekla ono što
si ti malopre rekla Richardu?”
Iz njenih očiju sevali su bodeži, dok su joj se usne izvile ka
dole od odbojnosti. “Dicky je to zaslužio. Čovek je odvratan.
On je užasan suprug i strašno ružno se ophodi prema
Christiani.” Ubola ga je u grudi kažiprstom slobodne ruke i
dodala, “I tebe bi trebalo da bude sramota što si njegov
prijatelj.”
Daniel je odoleo iskušenju da je uhvati za prst kojim ga je
oštro bockala, kada je smrknuto odgovorio, “Uveravam te da
nikada nisam i nikad neću biti prijatelj supruga tvoje sestre.”
Dao joj je momenat da upije te reči, i dodao još, “U stvari,
mislim da je on odvratno stvorenje koje bi trebalo odvesti u
šumu i streljati.”

~ 22 ~
Naš svet knjiga

“Zaista?” Suzette je upitala, kao da mu ne veruje.

“Zaista.” Daniel je uverio, misleći kako će George imati
puno toga da objasni, kada sve bude rečeno i otkriveno.
Očigledno je oženio Suzetteinu sestru, Christianu, u
Richardovo ime, što je značilo da taj brak uopšte nije legalan
i da je jadna žena živela u grehu od onog momenta kada su se
navodno venčali. Kada istina jednom izađe na videlo,
Christiana i njene sestre će biti izložene skandalu tako
dubokom, da se nijedna od njih toga neće moći osloboditi.
Neće čak ni Richard, zaključio je. I tu je bila ova stvar oko
moguće Georgeove smrti. Ako je to bilo tačno, biće mu jako
teško da povrati svoje ime i titulu. Računali su na to da
George prizna sve, kako bi Richard dokazao svoj identitet.
Bez toga… pa, Cristiana bi mogla tvrditi da je Richard
zapravo George, da nije poginuo u požaru kao što se verovalo
i da sada želi preuzeti sve nakon što mu je brat umro i mnogi
bi u to poverovali. Dođavola, ona bi verovatno i sama
poverovala u to. Ona i svi ostali bi se zapitali zašto nije ranije
izašao u javnost s tim tvrdnjama odnosno pre “grofove”
smrti, i sumnjali bi u svaku njegovu reč. Sve ovo se pretvara
u preveliku zbrku, pomislio je Daniel.
“Zašto onda ovako pomažeš Dickyu?” Suzette ga je upitala
jasno mu govoreći svojim tonom da mu zapravo ne veruje,
privlačeći mu pažnju opet na sebe.
“Ja ne radim ovo da pomognem Geo—Dickyu...” Daniel se
ispravio pre nego što je završio svoje objašnjenje, a zatim je
zastao da razmotri ovu novonastalu situaciju. Svi su do sada
pretpostavljali da je Richard Dicky, očigledno da je George
insistirao da ga tako zovu. Richard nikada nije voleo taj
nadimak. U stvari, jedina osoba koja ga je tako zvala bio je
George i to upravo iz razloga što je znao da ga Richard mrzi.
Poenta je bila da su svi prihvatili da je to zaista bio Richard,
i ako je George zaista bio mrtav, svakako bi najjednostavnije
rešenje ove situacije bilo da se Richard jednostavno vrati u
svoj život i nastavi sa njim kao da nikada nije ni odlazio.
Naravno, samo ukoliko je George bio zaista mrtav. I to je još

~ 23 ~
Naš svet knjiga

značilo da Richard mora da nastavi sa brakom s Christianom,

ali—
“Zašto to onda radiš?” pitala je Suzette nestrpljivo,
očigledno umorna od čekanja na njegovo objašnjenje.
Daniel je odgurnuo svoje misli sa strane na momenat i
rekao, “Uradio sam to da bih sprečio da neko drugi čuje
razgovor. Sve to je zvučalo i suviše skandalozno,” rekao je
suvo, a zatim oprezno upitao, “Da li ste ti i tvoje sestre zaista
mislile da je Dicky preminuo i stavile ga u led?”
Suzette je izdahnula s gađenjem na to pitanje. “Da. Premda
je to očigledno bilo preuranjeno, jer je čovek nakon svega, živ
i zdrav.” Odmahnula je glavom i dodala zbunjeno, “ Iako sam
prilično sigurna da je bio mrtav.”
“Možda je samo bio onesvešćen.” Predložio je Daniel.
“On nije disao,” počela je da se raspravlja sa njim, onda se
namrštila i rekla, “Ili je barem delovalo kao da nije disao. I
mogla bih da se zakunem da mu se telo ohladilo kada smo
počele da stavljamo led oko njega, ali možda su samo moje
ruke bile hladne od leda, koji sam nosila.”
Daniel je pročistio grlo i oprezno upitao, “Pa, šta je tačno
prouzrokovalo njegovu smrt? Da li je delovao bolesno?”
Suzette se namrštila, njen izraz lica je postao zamišljen,
kao da se u mislila vraćala unatrag, a zatim je polako rekla,
“On definitivno nije izgledao bolesno dok je pokušavao da nas
otera sa svojih vrata kao da smo dve prodavačice šibica.
Delovao je zdrav, čio i pompezan pravi pevac.”
“Da vas otera kao dve prodavačice šibice?” Daniel je pitao
znatiželjno.
“Hmm…” Suzette se namrštila. “Otišle smo da vidimo
Christianu zbog—pa, nekog porodičnog posla. Ali batler nas je
ostavio da sačekamo ispred vrata dok on ode po Dickya, a
onda nam Dicky nije nameravao dozvoliti da je vidimo.”
Izgledala je zapanjeno dok je objašnjavala i zatim dodala,
“Na sreću, Christiana se pojavila i uspela je da ga ubedi da
nas pusti unutra.” Skupila je usne na to sećanje i nastavila, “I
zatim je prostak insistirao da sačekamo u salonu dok on i

~ 24 ~
Naš svet knjiga

Christiana prvo doručkuju. Kladim se da je to bilo da nas

kazni što smo došle nenajavljeno,” rekla je suvo. “I bio je
prokleto jasan kada su u pitanju takve stvari.”
Daniel podignu obrve na tu psovku. Generalno, dame nisu
psovale kao kočijaši. Bar ne dame koje je on poznavao. Ali,
činilo mu se da je Suzette neka vrsta neverovatne dame.
Uzdahnula je nesrećno, i nastavila, “Kada je na kraju
dozvolio Christiani da dođe kod nas, pridružio se i on.
Naravno, nismo želele da pred njim pričamo o onome što je
naš otac opet uradio.”
“Šta je vaš otac uradio?” Daniel je upitao nežno.
Njen izraz lica se ukočio, i ignorisala je njegovo pitanje i
nastavila, “Ali uspela sam da ga ugušim pričama i tračevima
sa imanja, pa je otišao ubrzo i ostavio nas sa Christianom i
mi smo joj sve ispričale.”
“Šta to sve?” Daniel je upitao odmah, postajući odjednom
jako znatiželjan.
Štogod da ju je ovaj put uznemirilo, ovog puta nije
ignorisala njegovo pitanje, već mu uputila namršten pogled i
rekla, “Ne morate da znate. Ne mora niko osim mog budućeg
supruga.”
“Verena si?” oštro je upitao. Iz nekog razloga ta ideja mu
je smetala.
“Ne.” Suzette je rekla shvatajući koliko je čudno ovo što je
upravo rekla. “Ali moram da budem uskoro i došle smo kod
Christiane da bi ona mogla da vodi mene i Lisu na balove i
ostale društvene događaje, kako bi ja pronašla potencijalnog
supruga.”
“Shvatam.” Rekao je Daniel razočarano. Žena je očigledno
bila u nekoj nevolji i trebalo joj je da brzo sklopi brak kako bi
sakrila svoju nevolju i to verovatno onu koja dolazi na svet
za nekih devet meseci. Ta pomisao je nekako zamaglila njenu
lepotu u njegovim očima.
“Kako god, Chrisitana se naravno složila. Na kraju
krajeva, ona je morala da se uda za Dickya zbog očevog
zadnjeg fijaska, i razumela me je u potpunosti.”

~ 25 ~
Naš svet knjiga

To je bilo dobro, Daniel je pretpostavio, ali opet je bio

zbunjen, nije shvatao kako očev fijasko može stvoriti takav
problem zbog koga bi se devojke morale brzo udavati. Bar ne
što se tiče problema od devet meseci. Možda je po pitanju toga
loše procenio, pomislio je.
“Zato je Christiana otišla da porazgovara sa Dickyem o
tome, ali kada ga je pronašla u njegovom kabinetu, idiot je bio
mrtav.”
Daniel se ugrizao za usnu na njen oštar ton. U njenom
glasu nije postojalo apsolutno nikakvog žaljenja, samo velika
iritiranost zbog neugodnosti koju je sve to izazvalo. Kad bolje
razmisli, George nije nikada bio od onih koji kod drugih
izaziva lepa osećanja. Pročistivši grlo, upitao je, “Da li je pao
i udario glavom, ili—”
“Ne. Jednostavno je sedeo u svojoj stolici mrtav.” Rekla je s
prizvukom razdraženosti u glasu, i onda dodala zgađeno,
“Očigledno je bio žrtva svojih sopstvenih hirova. Sumnjamo da
ga je srce izdalo. Svakako prazna čaša i viski pored njega
ukazivali su na to da nije vodio računa o sebi. Pitam te, ko
pije takvo jako piće rano ujutru?”
Daniel je odmahnuo glavom, shvatajući da mu je teško da
pronađe prave reči. Bila je tako iziritirana dok je pričala o
njegovoj smrti, kao da je namerno to uradio da bi joj
poremetio planove. Posle par momenata, upitao je, “Da li si
sigurna da je on mrtav?”
Suzette mu je uputila jedan od svojih neodoljivih “nemoj da
si smešan” pogleda. “Pa, očigledno nije. Sada je ovde,” rekla je,
odmahnula glavom i dodala gotovo šapatom. “Mada, mogla
bih da se zakunem… čovek se nije čak ni trznuo kada je pao
sa stolice i tresnuo glavom o pod. Niti kada smo ga spustile i
kada je njegova glava udarila o drveni pod opet, ili kada smo
ga umotale u tepih i odnele na sprat, ili kada smo ga ispustile
u hodniku i kada se iskotrljao iz tepiha, ili kada—”
“Ovaj,” Daniel je prekinuo, i protrljao svojom rukom usta
kako bi prekrio osmeh, pre nego je pitao, “Zašto ste ga vi u
stvari umotavale u tepih?”

~ 26 ~
Naš svet knjiga

“Pa, ne budi lud,” rekla je razdražljivo. “Nismo mogle da

dozvolimo da neko sazna da je mrtav, zar ne?”
“Zašto ne?” pitao je zbunjeno.
Suzette je coknula iznervirano. “Naravno da ne. To znači
da bi tada morale da budemo u žalosti. Kako bi ja pronašla
muža, ako sam sprečena da idem na društvena dešavanja
zbog te žalosti?”
“Aha, shvatam,” Daniel je rekao i shvatio. Stvari su mu
postajale jasnije. Iz njenog opisa o zlostavljanju koje je čovek
pretrpeo bez ikakvog protesta, mogao je da zaključi da je
George verovatno doista mrtav.
“Naravno, Christiana je htela da pozove vlasti i prijavi
njegovu smrt. Ali ja sam je podsetila da imamo samo dve
nedelje da pronađem muža i zatražim svoj miraz.”
“Hmm.” Daniel je rekao suvo, opet zvučeći razočarano
kada je shvatio da je Suzette još jedna žena koja traži muža sa
dubokim džepovima.
“Tako da, ona se složila da stavimo Dickya na njegov
krevet, stavimo led oko njega i kažemo slugama da je bolestan,
tako da bi sakrile njegovu smrt na dve noći dok ja ne
pronađem muža.” Suzetteina usta su se iskrivila, kada se
setila i promrmljala, “Sva ta gungula, a čovek uopšte nije
mrtav. Jednostavno znam da će sada sve upropastiti. Držaće
nas dalje od sebe i balova, što znači i mene dalje od
potencijalnih muževa. Da je imao malo časti u sebi, ostao bi
mrtav.”
“Nažalost, izgleda da je bio samo onesvešćen,” promrmljao
je Daniel. Bio je sasvim siguran da je George mrtav. Ovo bi
moglo da im olakša stvar, ili bi barem ukoliko je Richard
voljan da ostane u braku sa Christianom… i zaista, Daniel je
smatrao da bi to bilo najispravnije da uradi.
“Onesvešćen.” Suzette je zgađeno izgovorila te reči. “Izgleda
da jeste, i očigledno da je puno pio.” Zvučala je očajno kada je
udarila nogom o zemlju i dodala, “Zašto ta zver nije mogla
ostati mrtva? Trebalo je da ga udavim na onom krevetu, čisto

~ 27 ~
Naš svet knjiga

da budem sigurna da je mrtav i da se postaram da tako i

ostane.”
Daniel je gledao zadivljeno. Prva pomisao mu je bila da je,
pored njene naklonosti da lovi bogate muževe i ubilačkih
sklonosti, žena bila zaista fascinantna zbog njenog potpunog
nedostatka lažnog i neiskrenog ponašanja u društvu. Njegova
sledeća pomisao je bila, da će je rulja pojesti živu. Lažno i
neiskreno ponašanje i izvrdavanje bili su neophodna sredstva
za opstanak u društvu, a njoj je očigledno oboje nedostajalo.
Suzzete je duboko udahnula i rekla, “Pretpostavljam da bi
mi bilo najbolje da još večeras nađem supruga. Jer ako ne
uspem, Dicky će se postarati da mi poremeti planove.”
Danielove obrve podigoše se visoko na čelu na njene reči, a
onda ga je ona počela znatiželjno proučavati.
“Ti si dovoljno zgodan mladić,” prokomentarisala je
zamišljeno.
Daniel je trepnuo, a onda promrmljao, “Pa… ovaj… hvala.
Mislim.”
“I ne deluješ kao neki tupan,” dodala je, nagnuvši glavu na
stranu da ga bolje prouči.
“Eem?” rekao je slabašno.
“I nisi star. To je još jedan plus.” Daniel je pokušao da složi
njene reči u glavi, kada ga je upitala, “A da li si bogat?”
Isprva, bio je zaprepašćen direktnim pitanjem. Neko s
lažnim ponašanjem i izvrdavanjem u društvu koje je njoj u
celosti nedostajalo bi saznao tu informaciju na neki
zaobilazan način. Zapravo, većina pripadnika društva to ne
bi ni pokušavala. Već godinama se pretpostavljalo da je
Danielova porodica jako imućna i njegova majka je uložila
puno napora da tako i ostane. Međutim, istina je bila da su
bili skoro pa puki siromasi, koji su prodavali sve porodične
antikvitete jedan po jedan, da bi zadržali svoje verovnike na
distanci, dok su očajnički pokušavali da zadrže imidž
bogatstva koji su svi očekivali.
Njegova majka uporno ga je terala da pronađe bogatu
suprugu, onog momenta kada je napunio dovoljno godina da

~ 28 ~
Naš svet knjiga

može da se oženi, i poklekao bi pod tim pritiskom da se jedne

večeri nije napio i sve priznao svom prijatelju Richardu. On
nije bio iznenađen. Izgleda da trud njegove majke da sakrije
njihovu situaciju i nije bio toliko ubedljiv, jer je Richard već
neko vreme sumnjao na njihovu finansijsku situaciju. Ili, je
možda zbog njihovog bliskog prijateljstva jednostavno uočio
da Daniel stalno nosi istu odeću, tretirajući je oprezno kako
bi što duže trajala, ili što je nameštaj njihovog salona postajao
sve trošniji ili što nikome nisu dopuštali pristup drugim
prostorijama kuće, najviše iz razloga što je ostatak prostorija
bio gotovo pa prazan.
Koji god da je slučaj u pitanju, Richard ga nijednog
momenta nije ponizio iznoseći tu temu, ali je čekao da Daniel
sam to kaže, i onog momenta kada je sve ispričao, Richard se
ponudio da pomogne. Ponudio mu je posao za jednu
investiciju koju je smatrao jako profitabilnom. Pozajmio bi
Danielu novac za ulaganje i taj novac bi se vratio sa
kamatom. To je bio zadnji put da je Daniel progutao svoj
ponos i prihvatio ponudu i pretpostavljao je da je Richard to
znao i da je zbog toga tražio da mu vrati novac sa kamatom.
Tako da su njih dvojica investirali, i to im se isplatilo. Čak i
kada je vratio novac sa kamatom, Daniel je imao više nego
što je pozajmica iznosila, pa je i nju investirao u posao koji je
Richard predložio.
Richard Fairgrave je imao šesto čulo kada su u pitanju
investicije i velikodušno je svoje znanje i iskustvo delio sa
prijateljima. U posljednjih deset godina, svo ono lažno
bogatstvo koje je njegova majka očajnički pokušavala održati
tokom njegovog detinjstva, postalo je stvarno bogatstvo. To je
bila tajna koju su delili on i Richard, i po njoj je Daniel znao
da je pravi Richard poslao ono pismo.
“Pa.” Suzette je upitala, “Da li si bogat?”
Daniel je namršteno pogledao ratobornu ženu. Odgovor na
njeno pitanje je bio da je on sada jedan od najbogatijih grofa
u celoj Engleskoj, zahvaljujući Richardu. I dok je majčin
pritisak da pronađe bogatu suprugu popustio, ona je i dalje

~ 29 ~
Naš svet knjiga

želela da se on oženi i podari joj unučiće. Ipak, stalno je

nailazio na opsednute-brakom majke i njihove
“veličanstvene” ćerke i iskreno, dok je bio siromašan takve
situacije su ga zabavljale, jer je bio svestan da od njega neće
dobiti nikakve koristi, dok mu je sada to bilo veoma iritantno.
On je bio mnogo više od pastuva za rasplod sa ogromnim
džakom zlata između nogu. I koliko god mu je Suzette bila
zabavna, nije mu se svidelo njeno interesovanje koje se
zasniva samo na količini njegovog bogatstva. Pa je uradio ono
što bi svaki razuman čovek u ovoj situaciji… lagao je.
“Siromašan sam kao crkveni miš,” rekao je s lažnim
žaljenjem. “U stvari, siromašniji i jadniji nego crkveni miš od
kada sam prošle godine nasledio Woodrow imanje od svog
strica, a ono je jedan veliki nered kome je potrebno veliko
sređivanje i dosta popravke, koje ja sebi ne mogu da priuštim.”
Zadnji deo i nije bio potpuna laž. On zaista jeste nasledio
porodično imanje od očevog starijeg brata pre godinu dana, a
bilo je u užasnom stanju, samo što se nije srušilo. Imao je novca
za popravke i sređivanje i to je ono što je radio zadnjih godinu
dana. Zapravo, on je nasledio imanje malo pre Georgeove
navodne smrti, a zapravo to je bila Richardova navodna
smrt i bio je na imanju rešavajući stvari i planirajući radove
koji će tom imanju vratiti stari sjaj, kada je primio vest o
Georgeovoj smrti u požaru. Do momenta kada je dobio vesti,
njegovo telo ili ono što je trebalo biti navodno njegovo telo,
bilo je sahranjeno u porodičnu grobnicu Fairgrave i prašina
oko te nesreće se slegla. Daniel je poslao telegram saučešća
Richardu, ili onome za koga je mislio da je Richard u Londonu
i ponudio mu da dođe ukoliko mu je potreban prijatelj, ali
nikada nije dobio odgovor.
Ipak, nameravao je posetiti grad i potražiti svog prijatelja
da vidi kako se nosi sa smrću svog brata blizanca, ali iz dana
u dan na imanju su se pojavljivali razni problemi, i na kraju
svega i njegova majka koja se jako razbolela i zamalo umrla.
Na sreću ona se oporavila, ali je to bio spor oporavak za nju
i nakon približno šest meseci Daniel je zaključio da može da je

~ 30 ~
Naš svet knjiga

ostavi i uputi se u grad. U London je stigao posle ponoći i hteo

je odmah da ode do svog prijatelja, ali s obzirom na kasne sati
i na njegov umor od puta, odlučio je da će ga posetiti sledećeg
jutra. Kada je ustao tog jutra dočekalo ga je Richardovo
pismo iz Amerike.
Onog momenta kada je pročitao pismo, Daniel se nije
trudio da poseti kuću u kojoj se George uselio i pretvarao se
da je njegov brat, koristeći njegovo ime i titulu. Umesto toga,
rezervisao je kartu prvog broda koji plovi do Amerike i otišao
po Richarda.
“Stvarno?” Suzette je upitala, “Ti si siromašan?”
Daniel je zurio u njen oduševljeni izraz lica, prisećajući se
o čemu su pričali. Onda je odlučio da sve to još malo ulepša i
rekao, “Da, stvarno. Zapravo, večeras sam ovde da bih sebi
našao neku bogatu nevestu. Novac mi je potreban da
nastavim sa izgradnjom Woodrowa kao i da platim ono malo
radnika koji su ostali.” Izdahnuo je glumeći očajanje i
nastavio, “Pretpostavljam da ti ne znaš nijednu lepu mladu
damu, koja ima pune džakove kovanica i želju da se uda za
nekog nesretnika kao što sam ja?”
“Ja!”
Danielu je pala vilica. Ne samo da je vrisnula ovo reč kao
da je ovo najlepša stvar na svetu, već je izgledala kao dete
koje je uzbuđeno zbog Božićnih poklona. Ovo nije reakcija koju
je očekivao. Mislio je da će mu zbog ovih reči odmah okrenuti
leđa i otići u dvoranu, ili bar pokušati, budući da još uvek nije
završio s izvlačenjem informacija iz nje, pa bi je pokušao
zaustaviti. Jednostavno se nadao se da će ga, kao i svaka žena
koja traži bogatog supruga, nakon njegovog odgovora
smatrati nepodobnim. Umesto toga, ona ga je sada gledala
kao da je uslišenje svih njenih molitvi.
“Ali ovo je savršeno,” rekla je ushićeno. “Meni treba
siromašan muž, a tebi treba bogata žena. Kao da nam je
suđeno.”
“Zaista sumnjam…” Daniel je zastao i progutao ostatak
onog što je nameravao reći i zamalo i vlastiti jezik, kada je

~ 31 ~
Naš svet knjiga

Suzette najednom zgrabila njegovu ruku u svoje i podigla ih,

stiskajući je od uzbuđenja. Nije ga iznenadilo i zbunilo toliko
što je stisnula njegovu ruku svojim dlanovima, već to što ih je
od uzbuđenja, pritisnula na svoje grudi. Mislio je da čak nije
ni svesna šta upravo radi. Zaista, žena je bila toliko srećna da
ga je ostavila potpuno zbunjenog, sve dok nije shvatio šta je
zapravo ona rekla malopre, “Ti si bogata?”
“Oh, zaboga, da. Moj deda Sefton je podelio svoje bogatstvo
između mene i mojih sestara nakon svoje smrti, ostavljajući
ga nama u formi miraza. Pa, vidiš, ja imam bogatstvo koje ti
je potrebno. Nije li to divno?”
“Sefton, kažeš?” upitao je polako, odmah prepoznajući ime.
Svi su poznavali ime Sefton. Čovek je imao bolje šesto čulo čak
i od Richarda, i svoj nadimak “Stari lovator Sefton” stekao je
pre nekoliko decenija. Pričalo se da je imao više novca od
samog kralja. Kada je preminuo, postojale su glasine o tome
da je svoj novac ostavio suprugu svoje preminule ćerke i
njihovim ćerkama. Kako se ono zvao? pitao se, ali mu je bilo
teško da razmišlja dok su mu ruke bile ugnežđene u dolini
između njenih grudi. Njegova ruka bila je pritisnuta između
njenih dlanova i zapravo nije dodirivao njenu kožu, ali sam
pogled na to jako ga je ometao. Srećom, popustila je svoj stisak
i njegova ruka pala je pored njega, i mogao je opet da
razmišlja. Javilo mu se ime. “Madison?”
“Da, Suzette Madison,” naklonila se, praktično igrajući u
mestu sa osmehom koji nije sasvim razumeo. “A moje sestre
su Lisa i Christiana.”
Daniel se namrštio, razmišljajući o onome što je rekla.
Trebao joj je siromašni suprug? To uopšte nema smisla. Žena
se za siromašnog muškarca udaje samo iz ljubavi, a većina
pripadnica ženske aristokratije ne bi dozvolila da ih ljubav
uvuče u takve brakove. Bogatstvo je bilo sve što je bitno. Zašto
bi onda bogatoj ženi trebao siromašan suprug? Nije postojao
nijedan razlog koga je mogao da se seti… osim ako nije bila u
očajnoj situaciji, pa joj je trebao suprug koji je siromašan i

~ 32 ~
Naš svet knjiga

dovoljno očajan da je odmah oženi. Što ga opet dovodi na prvu

stvar koju je pomislio.
“Da li si u drugom stanju?” pitao je nesigurno, a njegov
pogled pao je na njen uski struk. Nije izgledala trudno, a to
svakako ne bi objašnjavalo očevu umešanost.
“Molim?” upitala je iznenađeno, ali umesto da izgleda
uvređeno, ona je frknula kroz nos i zakolutala očima, “Ne,
naravno da nisam trudna. Za kakvu ženu me smatraš?”
Dobro pitanje, pomislio je Daniel suvo, jer zapravo on nije
imao pojma kakva je ona bila žena. Nikada nije sreo ženu
poput nje i sve što je znao je da je ona u nekoj nevolji i da je
puna iznenađenja. “Zašto ti onda treba siromašan suprug? I
zar nisi malopre rekla da moraš da ga nađeš večeras? Koji
drugi razlog postoji za tako hitan brak osim izbegavanja
skandala zbog nezakonite trudnoće?”
Suzette je uzdahnula i nešto njenog uzbuđenja je splasnulo,
dok je priznala, “Da izbegnem drugu vrstu skandala.”
Kada je Daniel podigao obrvu, oklevala je ali na kraju
rekla, “Zaista moram da ti objasnim sve, s obzirom da ćeš me
oženiti.”
Njegova druga obrva podigla se visoko na ovaj njen
zaključak, ali Suzette nije primetila. Osvrtala se oko sebe, i
uočila klupu ispod drveta malo dalje u bašti, uhvatila ga za
ruku i povukla u tom pravcu, govoreći. “Dođi, sve ću ti
objasniti.”

~ 33 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 2

“Vidiš, ja moram da se udam i zatražim svoj miraz kako

bih otplatila očev kockarski dug pre nego što oni dođu sami da
ga naplate i o tome se sazna i nastane skandal.” Suzette je
završila brzo. Zapravo, celu situaciju oko problema u koji ih
je uvalio njen otac ispričala je što je kraće i brže mogla. U toj
brzini uspela je sve da mu ispriča, čak i za pismo koje je Robert
Langley poslao, i koje je oca dovelo u grad da proveri
Christianu. Sada se ugrizla za usnu i čekala, gledajuću u
Daniela Woodrowa kako razmišlja o svemu što mu je
ispričala.
Suzzete se nadala da ga neće uplašiti sve što mu je
ispričala, ali nije bilo drugog načina za objašnjavanje. Pored
toga, imao je pravo da sve zna. Ipak, više bi volela da nije
morala da mu kaže. Daniel je bio prvi muškarac koji se
uklapao u profil čoveka kakav joj je potreban, i o kome je
maštala pre bala. Pa, pretpostavljala je da je tu i Danvers.
Bio je istih godina kao Daniel, ali prosečnog izgleda, a Daniel
je izgledao… dobro, pretpostavljala je da on nije mnogo
dotaknut svim ovim sramnim činjenicama, i kada je bio
dostojan da je ne zapitkuje više… bilo je nešto u tome što joj je
jako prijalo, i što joj se dopadalo iz nekog razloga. Možda joj
se sve pomešalo, jer upravo je gledala njegove usne, i zapitala
se kako bi bilo da je on poljubi.
“Zašto ti, a ne tvoja sestra?” upitao je, “Lisa, zar ne?”
“Da, Lisa” Suzette je odgovorila i izdahnula, “Starija sam
godinu dana. Naravno da sam preuzela odgovornost na sebe
ovog puta.”
“Hmm,” bio je tih na trenutak, a onda je upitao, “Dakle,
Christiana se udala za Geo-Dickya da bi zatražila svoj miraz
i otplatila prvi ceh vašeg oca?”
“Pa, Dicky je sam platio dug, ali je povratio novac kasnije
kada su se on i Christiana venčali.”
“A vaš otac se tada prvi put u svom životu kockao?”

~ 34 ~
Naš svet knjiga

Suzette je klimnula glavom i odgovorila, “Da, nikada pre

nije radio takve stvari.”
“I sada se opet kockao, i po drugi put izgubio je toliko
novca, da jedna od njegovih ćerki – ti - moraš da se udaš i
zatražiš svoj miraz kako bi otplatila njegov dug opet?” upitao
je.
Kada mu je potvrdno klimnula nastavio je, “Kažeš da je
Geo-Dicky odveo tvog oca u kockarnicu gde je ovog puta
izgubio?”
Suzette je opet klimnula glavom, nervozno grickajući usnu.
Zaista je želela da je mrtav. To bi bilo pravedno, s obzirom da
zbog onog što je uradio, ona mora da se uda tako brzo i
bezosećajno.
“Da li je on odveo tvog oca i prvi put?”
Suzette je trepnula iznenađeno. “Ne,” odgovorila je odmah,
ali onda zastala i rekla, “U stvari, možda.”
Daniel je podigao obrvu upitno, “Šta od ta dva?”
Suzette se ugrizla za usnu. “Nisam sigurna. Čitala sam na
tavanu kada je Dicky stigao kod nas i čula sam njegov
razgovor sa mojim ocem.” Zastala je da objasni, “Tavan se
proteže preko čitave kuće, i iz nekog razloga sve što se kaže u
očevom kabinetu može se čuti na jednom mestu, i sasvim
slučajno ja sam čitala baš tu.”
“Sasvim slučajno, zar ne?” zapitao je zabavljeno.
Suzette se zacrvenela, ali je nastavila. “Kako god, čula sam
kako Dicky nudi da otplati očev dug u zamenu za brak sa
Christianom, i zapravo jeste rekao nešto o tome da se oseća
odgovorno za očevo kockanje te noći.” Izdahnula je. “Ne sećam
se tačno, zašto je rekao da se oseća odgovornim… ali možda je
to zato što ga je on i te večeri odveo tamo. Šta misliš?”
“Moguće.” Daniel se tiho složio, i njegov izraz postao je
mekši.
Suzette se vrpoljila par trenutaka, i na kraju upitala, “Pa?
Hoćeš li me oženiti?”
Daniel je izgledao preplašeno zbog ovog pitanja i odjednom
se ispravio i pokušao da odgovori, “Oh… pa…”

~ 35 ~
Naš svet knjiga

“To je idealno rešenje za oboje.” Suzette je rekla

uznemireno. Bila je očajna da ga ubedi. Godila joj se ideja o
braku sa grofom Wallthropom više nego sa bilo kojim drugim
muškarcem sa kojim je plesala večeras. Ali ovaj muškarac…
Pa, u najmanju ruku mogla je da kaže da je privlačan. Do
sada nije primetila neke ružne navike kao što je čačkanje
bubuljica, mada realno, on ih nije ni imao. I isto tako nije
zurio u nju ni jednom, nije bilo ni kijanja, i do sada nije
primetila da ima loš zadah.
Namrštila se na tu zadnju pomisao, nagnula se bliže njemu
na klupi, i naginjala se ka njemu sve dok joj se nos nije našao
pored njegovih usana i brzo onjušila, ali nije osetila nikakav
neprijatan miris.
“Šta to radiš?” upitao je zbunjeno.
“Ništa,” odgovorila, brzo se ispravljajući na klupi. Onda je
nastavila sa svojim izlaganjem, ističući, “tebi treba bogata
supruga od koje bi uzeo novac da završiš radove na imanju,
a ja taj novac imam. Meni treba suprug koji bi mi dozvolio
da raspolažem delom svog nasledstva kako bih otplatila očev
dug i …” oklevala je grizući donju usnu, brinući o tome da bi
sledeća stvar mogla da bude problem, ali svakako kad tad bi
morala tu temu da iznese ako planira da svoj plan istera do
kraja, “i volela bih saglasnost i dozvolu da mogu slobodno da
živim svoj život.”
Daniel je upitno pogledao na ovo, “Šta tačno misliš pod
tim?”
“Pa,” Suzette je rekla polako, tražeći reči koje bi tačno
opisale ono što je želela. Istina je bila da ni ona nije znala šta
tačno misli pod tim, osim da ne želi da bude zaglavljena u
braku sa namrgođenim i zlim mužem koji bi je omalovažavao
i naterao da se oseća bedno narednih četrdeset godina ili
slično. “Pretpostavljam da to znači da bi bila slobodna da
putujem sa svojim sluškinjama, ili da živim na imanju dok si
ti u gradu, ili bi ja mogla da živim u gradu dok si ti na imanju
ako poželim. To jest ako mi tvoje prisustvo… pa… ne prija.”

~ 36 ~
Naš svet knjiga

“Razumem” Daniel odgovori suvo. “A ako smo stalno

razdvojeni, kako ćemo dobiti naslednike?”
“Oh,” Suzette se zacrvenela. “Pa, valjda bi mogli da
isplaniramo povremene susrete za… ovaj… stvaralačke
svrhe.”
“Povremene susrete za stvaralačke svrhe?” ponovio je
šokiran njenom izjavom, a onda promrsio. “Zaboga, kako to
lepo zvuči.”
Suzette se namrštila, zaista je zvučalo ružno, ni približno
kao strastveno bunilo o kom je čitala u jednoj od Lisinih
romana. Iako, ona jednostavno nije mogla da razume taj
zanos koji je opisan u toj knjizi. Čak nikada nije iskusila
poljubac i šta ako joj se njegov poljubac ne svidi? Samo zato
što nema loš zadah ne znači da će ona uživati u tim posetama
koje je tako smelo spomenula. Donoseći odluku, ispravila je
ramena i rekla, “Mi moramo da se poljubimo.”
To je privuklo njegovu pažnju i zapanjeno je upitao, “Šta?”
“Pa, moramo da saznamo da li bi mogli da sarađujemo
dobro zajedno u … am… tom odnosu.” Zamumlala je, jako se
crveneći po celom licu. Gutajući knedlu, naterala je sebe da
završi šta je započela. “Trebao bi da me poljubiš. Onda ćemo
znati.”
“Draga mlada damo.” Daniel je zvučao napola zadivljeno,
a napola užasnuto, “zaista ne mislim…”
“Oh, za boga miloga” Suzette ga je prekinula nestrpljivo, i
opet se nagnula napred, ovog puta da pritisne svoje usne na
njegove. U svojoj žurbi da završi već jednom sa tim, izgubila
je ravnotežu i morala je da se uhvati za njegov sako kako bi
se zadržala, i tada se jako sudarila sa njegovim usnama.
Čekala je da kroz nju prostruji topao i lep osećaj o kome je
čitala. Nažalost, nije bilo ničega. Ništa drugačija od
naslanjanja usne na šoljicu, pomislila je užasnuto, i pustila ga
kako bi se opet ispravila na klupi. Sa razočaranim tonom u
glasu rekla je, “Uh, bojim se da nisi dobar u ovome.”

~ 37 ~
Naš svet knjiga

“Oprosti?! Ja nisam dobar u ovome?” Daniel je odgovorio

vidno zapanjen, “Draga moja devojko, ako ti misliš da je ovo
bio poljubac…”
“Prestani da me zoveš devojko.” Suzette je odbrusila i
ustala, isuviše nervozna da bi sedela. “Zvučiš kao da si mi
otac, a posve nisi toliko star.”
“Nisam toliko star? Za boga miloga! Kako si samo
šarmantna,” rekao je iziritirano i ustao kako bi joj sa mnogo
više dostojanstva odgovorio. “To uopšte nije bio pravi
poljubac.”
“Pa kada si takav ekspert, zašto mi ne pokažeš kako se to
zaista radi?” predložila je, dok je zapravo cvetala od
zadovoljstva na ovu prozivku. Počeo je da joj se sviđa ovaj
čovek, kada je shvatila da on zapravo nije Dickyev prijatelj i
kada se umešao samo da spreči dalje tračeve. Njene nade su
porasle kada je shvatila da njemu treba bogata žena. Ali taj
poljubac je bio tako razočaravajući, da ona...
Njene misli ostale su nedorečene, kada je iznenada Daniel
odgovorio njenom takoreći izazovu, povukao je u svoj zagrljaj
i spustio svoje usne na njene. Definitivno je to uradio
drugačije nego ona. Njegove usne jesu prekrile njene, ali ne
tako oštro. Kretale su se po njenim u laganim pokretima, kao
da leptir pomera svoja krila, polako, nežno, samo dodirujući
površinu i izazivajući njena dalja interesovanja. Ta
znatiželja je samo porasla kada je lagano ugrizao za donju
usnu, i zadržao je između svojih zuba, sisajući lagano, šaljući
trnce kroz njeno sočno meso. Sledeće što je osetila je bio njegov
jezik, koji je prelazio preko usnice, i onda pre nego što je
shvatila šta se događa, skliznuo je unutar njenih usta, tražeći
svoj put nežno, ali odlučno unutra, navodeći je da oseti
potpuno novi ukus u svojim ustima, potpuno nepoznat, ali ne
neprijatan, osećaj koji nije mogla da opiše kada je svojim
jezikom počeo da dodiruje njen.
Danielove ruke bile su mirne do ovog trenutka, ali su
najednom počele da se pomeraju po njenom telu, pritiskajući

~ 38 ~
Naš svet knjiga

njeno telo na svoje kao da je doziva, dodajući druge senzacije

na ono što je već osećala iz njegovog poljupca.
Ispustila je mali uzdah u izmaglici zadovoljstva i
olakšanja, njene ruke omotale su se oko njegovog vrata kada
je nalet emocija prošao kroz nju. Imala je strašnu želju da ga
privuče sebi, ali je bila sigurna da su im tela bliža nego što to
mogu više biti. Suzette je dobila čudnu, ali neodoljivu želju da
protegne svoje telo, kao da se sada probudila iz nekog lepog
sna. Odajući se iskušenju, uradila je to, stenjajući nežno
pomislila je da možda nisu dovoljno blizu jedno drugom.
Istežući se i izvijajući svoja leđa, navela ga je da se nagne
iznad nje i nastavi poljubac, ali to je isto tako nateralo da
svoje kukove utisne u njega, što je dovelo do novih navala
senzacija kroz njeno telo.
Sada je Suzette razumela ono što je čitala ranije, o toploti i
ugođaju koji struje telom. Zapravo, doživljavala je sve kao
toplinu koja je počinjala između njenih nogu i širila se na gore,
i bilo je predivno zajedno sa njegovim usnama koje su
dodirivale njene, njegovom jeziku koji je plesao sa njenim.
Zvuk glasova u daljini naterao ih je da prekinu poljubac.
Iako, iskreno, Suzette kao da je bila gluva na njih, i zapravo
iako ih je čula rado bi ih ignorisala i rizikovala svoju
reputaciju da bi nastavila poljubac. Ipak, izgleda da je Daniel
imao više osećaja za te stvari od nje i prekinuo je poljubac da
bi se udaljio od nje.
“Trebamo se vratiti na bal.” Rekao je odlučno, uzimajući je
za ruku i vodeći je na stazu.
Suzette je poslušno krenula, ali još uvek mamurna od
njihovog poljupca da bi mislila jasno. Tiho je hodala, i nije
mogla da odoli da jezikom pređe preko usana koje su je još
golicale, i pomislila je u sebi kako zapravo posete “u
stvaralačke svrhe” neće biti nikakav problem. Sledeća misao
koja je proletela kroz njene misli bila je da on nije uopšte
pristao na brak sa njom... niti na bilo šta drugo.
Mršteći se, usporila je i upitala, “Da li ćeš se oženiti sa
mnom?”

~ 39 ~
Naš svet knjiga

Ovo pitanje je odmah izazvalo da mu se obrve skupe i

pokaže se na licu oblik ljutnje, “Ovo je veoma neumesno, moja
damo.”
“Da, jeste,” složila se tiho. “Ako vam je ovo neumesno,
molim vas recite to odmah tako da bih mogla da nastavim da
tražim nekog drugog večeras.”
To mu se činilo pomalo odvratno. “Potražite nekog drugog?
Večeras?”
“Rekla sam vam da imam samo dve noći da pronađem
odgovarajućeg supruga za mene,” odgovorila je tiho. “I to što
Dicky nije mrtav, može promeniti stvari. Može nas sprečiti
da odemo na Hammondsov bal sutra uveče, što znači da ja
zaista moram da rešim stvari večeras. Pa ako niste voljni da
prihvatite moju prosidbu, morala bih da priđem nekom
drugom.” Govoreći pogledala je ka prozorima balske dvorane,
“pitam se da li bi mi Danvers oprostio što sam mu izmakla za
ples i ...”
“Ubediću Rich... Dickya da vam dozvoli prisustvo na balu
kod Hammondsa sutra uveče,” odgovorio je Daniel ljutito.
Pogledala ga je iznenađeno, “Mislite da bi mogli? Mislim,
on ne deluje kao neko ko sluša druge i ...”
“Saslušaće me.” Daniel je odgovorio odlučno. “To vam daje
još jednu noć”
“Da, hvala vam.” Suzette se nasmešila, njena ramena
opustila su se malo i onda je dodala. “Pa, to mi daje još malo
vremena, pretpostavljam. Ipak, ako ti nisi zainteresovan,
onda svakako moram da uđem unutra i potražim drugog
potencijalnog...”
“Ne.”
Suzette ga je pogledala iznenađeno i ponovila, “Ne?”
“Ja...” Daniel je uzdahnuo, pogledao u stranu na sekund i
onda odmahnuo glavom. “Samo nemoj... daj mi noć da... uh,
ovo je sve iznenada. Ja... samo sačekaj još jednu noć pre nego
što daš ponudu još nekom.”
Suzette je oklevala, onda protresla glavom, “moj Lorde, ovo
je...”

~ 40 ~
Naš svet knjiga

Njene reči ostale su nedorečene, jer je on naglo privukao

sebi i poljubio je opet. Samo što ovaj put nije bilo ni polako, ni
nežno. Nije bilo krila leptira, slatkog peckanja na njenim
usnama. Njegove usne bile su čvrsto na njenim, njegov jezik
odmah je prošao kroz njih, terajući ih da se odmah otvore i
ostave je bez daha. Kao da je zaboravila da diše kada je naglo
privukao u svoje ruke.
Danielove ruke kretale su se po njenom telu preko njene
haljine, jedna se našla na njenim leđima stiskajući je na dnu
leđa i vukući je ka sebi, dok je druga bila na struku i podigla
se do njenih grudi, i stiskala jednu dojku nežno. Ako je prvi
poljubac izazvao toplinu i predivan osećaj u njenom telu, ovaj
je izazvao eksploziju kroz nju.
Suzette je zastenjala i dovela ruke do njegovog vrata gde
ga je jako stegnula i njeni kukovi sami po sebi počeli su da se
pomeraju uz njega. Imala je jaku želju da se popne na
muškarca kao što je to radila na drveću u Madisonu kao dete.
Samo što, nije bilo nikakve dečije igrarije u ovim osećajima
koje je doživljavala. Htela je da obmota svoje noge oko njega
kao što je to radila rukama i samo je njena haljina sprečila da
to i uradi.
Oboje su teško disali kada je Daniel prekinuo poljubac, i
njegov glas je bio čudna kombinacija mekog i hrapavog kada
je rekao, “Jedna noć. Ne tražim puno. I tako je ova noć još
malo gotova. Samo mi daj vremena do sutra.”
U tom trenutku Suzette bi pristala na skoro sve i klimnula
je glavom kao potvrdu na njegove reči dok ga je rukama
vukla oko vrata, pokušavajući da ga natera da nastavi
poljubac. Na njeno razočarenje, Daniel je izbegao njen stisak
i podigao ruke oko vrata kako bi spustio njene i dodao, “Bolje
je da uđemo unutra.”
Otvorila je usta kako bi protestovala, ali je do nje stigao
kikot glasova koji se čuo u blizini. Bili su na ivici šumarka, ali
u senci, odakle je mogla da vidi par koji se smeje i prilazi
stepenicama koje sa terase vode u baštu. Uzdahnuvši, Suzette
je klimnula glavom i dozvolila mu da je odvede do terase.

~ 41 ~
Naš svet knjiga

Ćutala je dok ju je uvodio unutra, ali njene misli svakako nisu.

U njenoj glavi odvijao se pravi ringišpil, briga i zadovoljstva.
Našla je savršenog muškarca za svoje potrebe. Samo je
morala da sačeka do sledećeg dana i da se moli da je pristao
na njenu prosidbu. Najiskrenije se nadala da hoće. Nije mogla
da pomisli ni na kog drugog, za koga bi se mogla udati posle
njegovih poljubaca. Jednostavno nije mogla da zamisli Lorda
Willthropa ili bilo kog drugog koga je srela do sad, ko bi u njoj
mogao da izazove ovakvu strast kakvu je Daniel izazvao u
par kratkih trenutaka u bašti.
“Dobro je videti tebe i Richarda ovde. Prošlo je dosta
vremena.”
Daniel je promumlao uljudan, ali nekako izgubljen
odgovor na reči barona Jamiesona. Nathaniel, baron
Jamieson je bio školski drug, jedan od mladića koji su bili u
društvu njega i Richarda u tim danima. Danielu je bilo drago
što je naleteo na njega u celoj gužvi kada je dopratio Suzette
nazad u dvoranu. Kada je video da je bezbedno stigla do Lise,
prišao je muškarcu u nadi da bi mogao da sazna neke
informacije o tome šta se dešavalo okolo zadnjih godinu dana,
od kada on i Richard nisu bili tu. Činilo mu se kao dobra ideja
da sazna sve što može. Što više saznaju, to će lakše biti
Richardu da odluči šta dalje.
Nažalost, samo što je stigao do prijatelja i pozdravio ga,
ugledao je Lorda Garrisona kako prilazi Suzette i traži ples od
nje. To mu se nije sviđalo. Garrison je bio neženja koga je
Daniel slučajno znao kao osobu kome trebao novac kako bi
izbegao zatvor zbog duga. Takođe je bio zgodan, šarmantan i
upropastio je više naivnih mladih devojaka na prvoj godini
nego svi prijatelji zajedno. Pravi hedonista, osoba koja uživa
u vinu, ženama i kockanju. Sve to je ono što ga je dovelo u
sadašnju situaciju.
“Zapravo, nisam video nijednog od vas skoro godinu dana,”
Jameson je komentarisao. “Naravno, Richard je bio u žaljenju
i nije mnogo prisustvovao socijalnim dešavanjima, što

~ 42 ~
Naš svet knjiga

svakako razumem. Priča se da je ovo prvi bal na kom je

prisutan od kada mu je brat preminuo.”
Daniel je klimnuo glavom za potvrdan odgovor na
čovekove reči, ali njegov pogled pratio je Suzette i Garrisona
na podijumu za igru i primetio je – da ona gleda u pravcu
svoje sestre – pogledao je ka njoj i ugledao mladu plavušu kako
rukama pokazuje neke signale koje nije razumeo. Izgleda da
joj je Lisa nešto objašnjavala, i kao da je bila srećna zbog toga.
Sudeći po Suzettinom iznenadnom osmehu očigledno da se i
njoj dopalo to što joj je Lisa rekla. Na njegovo nezadovoljstvo
ona je okrenula glavu i taj osmeh uputila Garrisonu, i počela
je da se smeška i razgovara sa njim dok su plesali. Mala
nevaljalica je flertovala sa njim, Daniel je pomislio zaškiljivši
očima na njih. Izgleda da, iako je obećala da neće iznositi svoju
ponudu nikome do sutra, planirala je da nastavi potragu za
onim što joj treba. Iako je smatrao da je to normalna stvar,
jer joj on nije dao nikakav odgovor, nerviralo ga je. Daniel
nije imao nameru da se venča sa njom. Planirao je da sve
ispriča Richardu, i bio je siguran da bi on otplatio kockarski
dug njihovog oca kako bi sprečio devojku da sebe žrtvuje
neželjenim brakom. A ako on ne bude hteo, Daniel je pomislio,
da bi on to mogao da uradi.
O kockanju nije razmišljao puno. Daniel je imao strogo
mišljenje o novcu, i njegovom sticanju i trošenju, i nije mnogo
voleo ljude koji nisu. Ali je posumnjao da je George, nekako
spomenuo to Madisonu. Opet njemu nije imalo nikakvog
smisla, da čovek kao što je Lord Madison, koji je živeo pošten
i posvećen život na selu odjednom otišao i kockao se. Sada mu
se činilo vrlo verovatno ono što mu je Suzette ispričala.
Povrh svega, svaki čovek koji iskusi tako nešto i ima takve
probleme zbog kockanja, posle se trudi da izbegava takva
mesta. Ali opet je bio namamljen tamo, i to sasvim sigurno od
strane Georgea. Daniel je bio siguran da je on doveo do obe
situacije, na samo njemu poznat razlog. I on nije imao pojma
koji je to razlog.

~ 43 ~
Naš svet knjiga

Šta god da je u pitanju, Daniel je sada siguran da bi pre

otplatio njen dug nego da vidi Suzette u braku sa prvom
propalicom koja bi pristala na njene uvete samo kako bi
otplatili dug. Nije imao predstavu zašto bi to uradio.
Upoznao je ženu pre sat vremena, ali bilo je nešto u njoj što
ga je prosto fasciniralo i pronašao je sebe kako ne bi mogao da
dozvoli da se ona nađe u takvoj situaciji, ako može da joj
pomogne.
“Ako je verovati pričama, iako Richard nije mnogo
prisustvovao socijalnim dešavanjima, isto tako nije ni kod
kuće bio prisutan zadnjih godinu dana, takođe,” Jamieson je
prokomentarisao, i upitao, “da li je istina da se u zadnje
vreme druži sa izvesnim čovekom koji sebe zove Cerberus?”
Daniel se ukočio, zadnje reči odzvonile su mu u uvetu dok
je posmatrao Suzette i njenog plesnog partnera. Cerebrus je
bio troglavi pas koji je čuvao kapije u Grčkoj mitologiji.
“Ko je dođavola Cerebrus?”
“Ah” Jamiesonove usne iskrivile su se samodopadan
smešak, jer je znao nešto što on nije. “Naravno,
pretpostavljam da nisi čuo za njega, s obzirom da si toliko bio
van grada. Uzgred, kako napreduje uređivanje porodičnog
imana?”
“Odlično,” Daniel je dodao nestrpljivo, “Sada, ko je
Cerberus?”
“Vlasnik kockarnice koja se otvorila ovde prošle godine,”
Jamieson je odgovorio. Protresao je glavom razmišljajući.
“Već je zaradio sebi najsramotniju reputaciju i velika većina
ljudi drži se što dalje od tog mesta. Ima glasina da igrači nisu
svesni toga da ih drogiraju i varaju kako bi im uzeli što je
moguće više novca.”
Daniel se namrštio, “Da li si siguran u te glasine da je Geor-
Dichyev novi najbolji prijatelj taj Cerberus koji vodi to
mesto?”
Jamieson je klimnuo glavom, ali se brzo namrštio i rekao,
“Čuo sam da Richard traži od ljudi da ga sada zovu Dicky.

~ 44 ~
Naš svet knjiga

Teško mi je u to da poverujem. Oduvek je mrzeo kada ga

George tako zove.”
“Da, i još uvek mrzi.” Daniel ga je uveravao.
“Ali ti si ga upravo nazvao tako.” Čovek je rekao zbunjeno.
“Izletelo mi je,” uveravao ga je uz osmeh, okrećući se da
proveri Suzette opet i zaprepašćeno stao kada je video da
Garrison drži devojku i suviše blizu prilikom okreta. Ne blizu
kao on u bašti malopre, ali opet prokleto suviše blizu ako se
njega pita... a ona ga čak i ne odguruje od sebe. Očigledno je
Garrisona smatrala kao rezervu ukoliko on ne pristane na
prosidbu. Na sve to, veoma je siguran da bi Garrison odmah
pristao na sve što ona želi, samo ako mu iznese. Ne bi smatrao
to nikakvim problemom. Uzimanje njenog novca bilo bi mu
zadovoljstvo, i njen predlog da žive odvojeno sigurno bi ga
učinilo najsrećnijim mladoženjom na celom svetu. Dođavola,
da je Garrison bio sa njom u bašti malopre, a ne Daniel,
verovatno bi je razdevičio do sada i već bi bili na putu za
Gretna Green.
Iz nekog razloga, razmišljanje o svemu ovome izazvalo mu
je okretanje stomaka što je izazvalo jako vidljivo mrštenje na
njegovom licu. Daniel je zapravo mogao da je vidi kako leži
na travi u dvorištu, njena haljina podignuta, mesečina koja
joj obasjava lice, i Garrisona kako se smešta u nju sa cerekom
na ustima. Dođavola, ona bi bila savršena nagrada za njega.
I Garrison je ne bi lepo tretirao. Brzo bi je se zasitio, odbacio
na imanje, i otišao da uživa u njenom nasledstvu, kockajući
se, uživajući u alkoholu i drugim ženama sve dok se ona sama
opet ne nađe na ivici propasti i skandala. Tako da bi joj život
opet bio uništen.
Na njegovu radost ples se završio i Garrison je odveo
Suzette nazad do Lise, i onda se sklonio kada je drugi
muškarac, mnogo stariji i puniji grof Alliston, prišao i
zamolio je za sledeći ples. Opet je kao i malopre Suzette upitno
pogledala ka Lisi dok je sa grofom Allistonom odlazila na
podijum, i opet od nje dobila par misterioznih signala, ali
mnogo manje zadovoljna njima nego prošlog puta, iako su

~ 45 ~
Naš svet knjiga

delovali dosta slični onima koje je pokazivala za Lorda

Garrisona. Znao je da je sam grof Alliston u potrazi za
bogatom suprugom, Daniel je pretpostavio da je to i
pokazivala Lisa, samo što ovog puta kao da je ova informacija
nije baš oduševila. Kako god, draže mu je da je vidi u rukama
tok starca nego u rukama ogavnog Garrisona. Iako je Alliston
bio jako lep svojevremeno, nije ga puno interesovalo da se
oženi, pa je zato sada samac.
Bacio je pogled na ostale parove. Primetio je Christianu
kako igra sa Harburtom, i odmah u drugom uglu ugledao
Richarda kako je posmatra, i to vrlo namršteno. Sada je bila
u rukama drugog muškarca i sumnjao je da srećno prihvata
sve ponude za ples kako bi izbegla svog supruga. Richard je i
dalje gledao namrgođen sa druge strane dvorane. Očigledno
da nije bio pri sebi da bi pričao sa drugim ljudima i pronašao
neku korisnu informaciju. Ali opet, Daniel je pretpostavljao
da nije mnogo ni saznao od drugih ljudi. Ljudi sigurno ne bi
tračarili njemu o njemu samom. Bilo je na Danielu da sazna
sve što može.
“Pa,” reci mi, okrećući celu svoju pažnju na Jamiesona opet.
“Ispričaj mi sve što si čuo zadnjih godinu dana, a što se tiče
Richarda.”
Kao da je samo to čekao, Jamieson je odmah počeo da
govori, srećan da otkrije sve ono što je čuo i Daniel je slušao
tiho. Morao je da zapamti sve što je čuo. Zaista je počeo da
misli da je najpametnija stvar koju je Richard uradio, to što
je sakrio Georgeovo telo i uskočio u svoj život kao da nikada
nije ni otišao. Uistinu, što je duže mislio o tome, to je sve više
bio ubeđen da je to bio jedini način da Richard vrati svoje ime
i titulu. Mada je to značilo i nastavak braka sa Christianom,
što čini mu se i nije bila tako strašna stvar. Bila je lepa
atraktivna žena, doduše malo sićušna, ali po onome što je
Suzette ispričala, zaista je bila dobra devojka. Definitivno ne
zaslužuje skandal, koji bi izbio ukoliko na svetlost dana izađu
Georgeova dela. Ni Suzette, a ni Lisa. Mada, koliko zna
Richarda, znao je i za gore stvari u koliko ga neko prevari.

~ 46 ~
Naš svet knjiga

Naravno, ipak je to bila Richardova odluka... a on će dati sve

od sebe da mu pomogne da ispravno donese tu odluku.

~ 47 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 3

“Kunem se da je bio mrtav, Chrissy. Hladio se sve više i

više do trenutka do kada nismo krenule na bal ranije.”
Lisine reči naterale su Suzette da pogleda oko sebe kada je
zatvorila ulazna vrata Fairgrave kuće. Ne bi bilo dobro da
neko od sluga čuje temu o kojoj su pričale, a koja ih je sve
zaokupirala od kada su napustile bal. Napustile su ga pre
nego što su planirale. Christiana je predložila da ostanu još
malo kako bi razmotrile još kojeg muškarca, ali Suzette nije
želela. Bila je umorna nakon dugog puta do Londona i
današnjih mnogih neočekivanih i iscrpnih dešavanja. Pored
toga, bal više nije bio uzbudljiv kao na početku.
Dok je sam početak večeri bio jako obeshrabrujući, sa svim
onim muškarcima sa kojima se suočila kao potencijalnim
izabranicima, a nisu joj se nimalo dopali, niti jedan od njih,
veče se naglo promenilo... i postalo je jako uzbudljivo i puno
optimizma sa Danielovim dolaskom. Definitivno je bio i više
nego odličan uzorak muža kakvog ona traži. Još uvek je
zagolica u stomaku kada se seti njihovog poljupca.
Iako je u početku delovao kao jako pristojan hodočasnik,
kasnije se ispostavilo da i nije mogla da ga gleda baš iz te
perspektive. Lord Garrison je jako zgodan i šarmantan, ali
Daniela je smatrala mnogo atraktivnijim, možda zbog onih
poljubaca. Mora da je bilo najmanje dva muškarca posle
njega za koje bi sigurno rekla da su – ako ne zgodni – onda u
najmanju ruku prijatni i fini. Svaki od njih je bio dobra
zamena za Daniela ukoliko odluči da se ne oženi njome. Ali
za nju, svi oni su bili drugi na listi kandidata i Suzette je
postala i previše nervozna oko njegove odluke.
Pored toga, videvši Daniela i Dickya da napuštaju bal
ranije navelo je da nestanu one iskrice i žmarci koje je osećala
svaki put kada ga pogleda, pa je odlučila da je za nju najbolje
da se vrati u kuću i utone u krevet. Što pre zaspi, pre će
osvanuti novi dan i Daniel će doći da joj kaže svoju odluku. U

~ 48 ~
Naš svet knjiga

ovo vreme sutra uveče, možda će već biti na putu za Gretna

Green sa njim.
Suzzete je bila svesna, da ukoliko se to ne desi, moraće da
prisustvuje balu kod Hammondsovih i da odabere zamenu za
njega, i dok je Daniel uveravao da će razgovarati sa Dickyem
i ubediti ga da ih pusti da prisustvuju, zapravo uopšte nije
verovala da će se to desiti. Ne da je bila preterano zabrinuta
za Dickya. Planirala je da prisustvuje balu odobravao on to
ili ne i nije postojalo ništa čime bi je sprečio. On možda ima
potpunu kontrolu nad Christianom kao njen suprug, ali nije
bio njen i nije imala nameru da se povinuje njemu i njegovim
željama, zahtevima i prohtevima. Međutim, sumnjala je da,
ukoliko ode bez njegovog odobrenja, Christiana će na kraju
platiti na neki način, a ta ideja joj se nikako nije sviđala.
Možda bi najbolje bilo da sa jednostavno iskrade, umesto da
uopšte i pita za dozvolu.
Izdahnula je od nezadovoljstva. Uistinu, po stoti put
večeras pomislila je kako bi im Dicky učinio ogromnu uslugu
svima, da je jednostavno ostao mrtav. Ta pomisao naterala je
da sažaljivo pogleda u pravcu svoje sestre, jer je Christiana
ona koja će i nadalje morati da trpi užasne kritike svog muža
i sve vrste kontrole od njegove strane, i ... po onome što je
Christiana priznala dok su pakovale Dickya na led... njen
brak je bio prava noćna mora.
Po Suzettinom izrazu lica videlo se da je jako zabrinuta, i
ispustila je izdah kada je primetila da njena starija sestra i
nije baš stabilna na svojim nogama. Christiana je imala
problema oko silaženja iz kočije kada su stigle i Suzette je
počela da brine da joj je sestra malo pripita. Ne bi je ni
začudilo. Christiana je slučajno iskapila Robertov viski malo
pre nego što su napustile bal. S obzirom da nije nikada pila,
nije isključeno da je ta mala količina pića udarila pravo u
glavu. Ta mogućnost je postala sasvim jasna u Suzetteinoj
glavi kada je Christiana rekla: “ On mora da je napravo neki
dogovor sa đavolom kako bi ga vratio nazad.”

~ 49 ~
Naš svet knjiga

Njena izjava naterala je Suzette da je izbezumljeno

pogleda širom otvorenih očiju. U porodici ona je bila ta koja
je davala ovakve proste opaske. Christiana je bila ta koja bi
je gurkala i upozoravala je da bude fina, da bude topla, nežna,
nasmejana i da zadrži te ružne misli za sebe. Od pića joj se
očigledno sasvim razvezao jezik. Brinući oko toga šta bi mogla
sve da kaže u tom stanju, Suzette je pronašla sebe u ulozi one
koja ućutkuje: “ Ćuti, neko od sluga bi te mogao čuti.
Samo što je završila rečenicu, na kraju hodnika pojavio se
Haversham, žureći ka njima. Zastao je, međutim, okrenuo se i
vratio odakle je došao kada mu je Christiana dala znak
rukom da ode. Ali prilikom mahanja zanela se malo u stranu.
Hvatajući je za ruku, Suzette je gledala zabrinuto, “Da li
si dobro, Chrisy? Uopšte nisi stabilna na svojim nogama.”
“Doblo sam.” Christiana je odgovorila, pomalo mrseći
jezikom.
“Bojim se da je ono piće koje je popila od Langleya ipak
imalo uticaj na nju.” Lisa je rekla zabrinuto, uzimajući je za
drugu ruku kada je Christiana opet zamahala u njenom
pravcu.
“Sigurna sam da dva pića ne mogu ovako da utiču na nju.”
Suzette je dodala.
“Dva pića na prazan stomak mogu.” Lisa je odgovorila.
“Tri pića.” Christiana je zamumlala.
“Tri?” Suzette je gledala iznenađeno. “Kada si uzela treće
piće?”
“Pa prvo.” Christiana ih je ispravila i zastala kako bi
frknula ustima da otera samo njoj vidljivi pramen sa lica. “Ja
sam pila Dickyev viski ranije. Ali u redu je, zapravo se
osećam odlično.”
“Oh Gospode.” Lisa reče.
Suzette je zakolutala očima. Nije imala ideju kada je
Christiana popila treće piće, ili prvo kako već tvrdi. Kako god,
očigledno da koliko je popila viskija toliko je popila i punča, po
dve čaše. Nije ni čudo što je u ovakvom stanju, i bila je sigurna

~ 50 ~
Naš svet knjiga

da će biti još gore s obzirom da je zadnja dva popila naiskap

pre nekih deset do petnaest minuta i da oni još kruže kroz nju.
“Pa, bar se oseća super, verovatno po prvi put od kada se
udala za onog odvratnog čoveka.” Suzette je odgovorila grubo
i dodala, “On je sasvim sigurno napravio taj dogovor sa
đavolom kako bi se vratio.”
“To sam i ja rekla.” Christiana je dodala. Zastajući, podigla
je prst u vazduh da dokaže svoju poentu.
Držeći je za ruku, Suzette je stavila šaku preko usta, nije
bila sigurna šta je još mogla da kaže. Lisa je gledala jako tužno
i sažaljivo na svoju sestru i na njeno stanje.
“Šta ćemo da radimo Suzie? Ne možemo da dozvolimo da
ostane u braku sa njim.”
“Oh.” Christiana se zaljuljala u Lisinom pravcu, otimajući
se iz Suzetteine ruke, koja je čvrsto držala, verovatno od
straha da ne padne pravo na lice. Christiana je prestala da se
opire i jednostavno rekla, “Ne brini. Ja ću sve srediti.”
“Kako?” Lisa je upitala, u svoje i Suzetteino ime.
“Staću mu na kraj.” Christiana je izjavila, i prasnula u
neobjašnjiv napad smeha.
Suzette je izgledala nesigurna na trenutak, a onda je
pogledala ka Lisi koja je imala isti zbunjeni izraz lica kao i
ona na ovu Christianinu reakciju. Nijedna od njih dve nije
nalazila ništa smešno u svemu ovome.
“Možda je najbolje da je smestimo u krevet.” Lisa je
promrsila. “Izgleda da joj je još gore.”
“O da.” Suzette je odgovorila i počele su da nose Christianu
uz stepenice.

“Mislim da su otišle”
Daniel nije odmah odreagovao na ovo Richardovo
šaputanje. Razmišljao je o onome što je čuo. Izgledalo mu je
kao da je Christiana jako pijana. Nisu čuli mnogo više od toga
pre nego što su krenule niz hodnik. On i Richard krili su se u
jednoj od gostinjskih soba. Pa, Richard, George i on takođe.
~ 51 ~
Naš svet knjiga

Daniel je izdahnuo i protresao glavom na svoje shvatanje o

tome gde se nalazi i šta to radi. Bio je to čitav splet okolnosti
koji ga je doveo do ovoga. Sakupljao je sve informacije koje je
mogao da dobije o tome šta je zadnjih godinu dana George kao
Richard – Dicky Fairgrave radio, i otišao do njega kako bi
mu ispričao sve što je saznao i kako bi mu predložio da je
najlakši način da izađe na kraj sa ovom situacijom da
jednostavno uskoči nazad u svoj život i da zameni Georgea
kao da nikada nije ni odlazio.
Richardu ta ideja nije bila toliko odbojna kao što je Daniel
očekivao, jer mu je izneo neke bitne činjenice o tome da je to
najlakši način da se izbegne sudski proces i samo dokazivanje
toga ko je zapravo Richard grof od Radnora. Richard je više
preferirao da ne ide na sud kao i da izbegne skandal o
otkrivanju Georgeovih dela i radije bi da Christiana i njena
porodica ne završe sa velikim skandalom oko njenog
nezakonitog braka. Na kraju krajeva, ona i njena porodica
bili su samo Georgeove žrtve, kao i on sam i zaista joj je bilo
dovoljno to što je zadnjih godinu dana u braku sa njim samo
patila. S obzirom da George ne može biti kažnjen, jer je izvan
ovozemaljskog zakona, otkrivanje svega vlastima kaznilo bi i
nanelo štetu svima ostalima.
U stvari, Richardova najveća briga bio je brak i strah od
toga da on i Christiana neće odgovarati jedno drugom. Posle
svega, žena izgleda kao da mrzi čoveka za koga je udata.
Daniel je razumeo, ali je izneo činjenicu da ako bude
postupao sa njom lepo i ophodio se lepo prema njom,
vremenom to bi se moglo promeniti. Onda je predložio da
ukoliko želi malo vremena da odluči kako će rešiti ovaj
problem, pomere Georgeovo telo, kako bi mogao da razmišlja
bez pritiska. To bi Richardu dalo najmanje jedan ili dva dana
da se približi Christiani, upozna je i odluči da li bi mogao sa
njom biti u braku ili ne. Ako odluči da bi mogli biti zajedno,
onda bi se i otarasili tela. Ako ne, onda bi vratili telo nazad i
Richard bi otišao vlastima i ispričao sve kao da je tek sada
stigao u Englesku.

~ 52 ~
Naš svet knjiga

Samo što je Daniel završio sa iznošenjem predloga,

Richard je izleteo iz dvorane, rešen da požuri kući i stigne pre
žena kako bi sakrio telo, pre nego one shvate da nešto nije u
redu. Nije bilo tako jednostavno kao što je zvučalo. Pre svega,
teško da su mogli da uđu na ulazna vrata, s obzirom da nije
ni napustio sobu i znalo se da je bolestan i da leži u svom
krevetu. Na kraju, s obzirom da je Richardova kuća izgorela
do temelja, George je sagradio novu, a oni nisu znali tačan
raspored. Morali bi da se šunjaju oko kuće, nagađajući koja
soba bi mogla da bude glavna spavaća soba, i da se popnu na
drvo i uđu kroz prozor. Nije trebalo više od pogleda da bi se
videlo da je George mrtav i prišavši mu ubrzo su naleteli na
drugi problem, osetili su miris otrova iz njegovih usta.
Izgledalo je da uljez nije umro od prirodne smrti kao što je
žena mislila. Otrov ga je ubio. Odlučili su da će se time baviti
kasnije, skinuli su Georgeu stvari, koje su bile mokre od leda
sa kojim je bio obložen sa svih strana, umotali ga u ćebe i pošli
da ga iznesu, što je vodilo još većem problemu. Očigledno je
žena zaključala vrata sobe, bez sumnje da spreči sluge da uđu
unutra i nađu svog Lorda mrtvog. Prisiljen da iznese telo kroz
zajedničku sobu koja je slučajno bila zauzeta sluškinjom koja
je spavala, Richard je uzeo svog brata u ruke, ostavljajući
Daniela da vodi i otvara vrata.
Uspeli su da izađu iz sobe, bez da probude služavku, i da
prođu stepenicama sve dok se sledeći problem nije pojavio, i to
u obliku žena koje su se vraćale sa bala i ulazile u hol. U
panici, Daniel i Richard su požurili nazad uz stepenice i ušli
u sobu da se sakriju dok put ne bude čist.
“Najbolje bi bilo da krenemo čim dobijemo šansu za to,”
Richard je prošaputao. Dok smeste Christianu u krevet, bez
sumnje će i one krenuti prema svojim sobama, a ovo je možda
jedna od njih.
Daniel je klimnuo i polako otvorio vrata da proveri u
hodniku. Kada je konstatovao da nema nikoga i da je
slobodno za prolaz, otvorio je vrata i izašao, puštajući
Richarda da ide prvi sa svojim teretom. Pratio ga je par

~ 53 ~
Naš svet knjiga

koraka, i onda naglo zastao kada se Richard naglo okrenuo

ka njemu. Uhvaćen nespreman, Daniel nije baš brzo
reagovao.
Pre nego što je on sam izustio psovku, Richard je opsovao i
dobacio mu Georgeovo telo.
Instinktivno, Daniel je uhvatio ćebe. Onda je našao sebe da
ide unazad, jer ga je Richard uporno gurao i sa Georgeom koji
mu je bio na grudima izgledalo je kao da igraju zajedno, kada
se odjednom našao sam u zamračenoj sobi. Pazeći da na
napravi nikakvu buku, Daniel je ostao miran, samo slušajući
i pokušavajući da shvati šta se dešava. Opustio se malo kada
je čuo čovekovo mumlanje kroz vrata, “Dame, mogu li vas
ubediti da popijete piće sa mnom u mojoj kancelariji pre nego
što odete da odmarate?”
Daniel je pojačao stisak na Georgeu, ali to mu nije mnogo
pomoglo. Čovek je bio težak kao drvo. Mogao se nazvati i
živim kipom. Klimajući glavom, Daniel je prišao bliže
vratima da bi čuo šta se dešava u hodniku, kada je neko rekao,
“Ne, hvala.”
Daniel je prepoznao Lisin glas i nije bio iznenađen
ukočenošću u njemu. Nijedna od njih nije volela Dickya i sada
su mislile da je Richard on.
“Moram da razgovaram sa tobom.”
Daniel je čuo paniku u Richardovom glasu, i zabrinuo se
šta bi tu paniku moglo da izazove. Dragi Bože, nadao se da
nije u Lisinoj sobi, ali očaj u Ričardovom glasu i činjenica da
je zvučao bliže vratim nije mu mnogo pomogla u svoj ovoj
panici, “Shvatio sam da sam bio pomalo magarac prema vašoj
sestri...”
“Pomalo?” To je bila Suzette i Daniel je pronašao sebe kako
uživa u tonu njenog glasa. Žena je bila direktna. To mu se
sviđalo.
“U redu, mnogo sam se ponašao kao magarac,” Richard je
rekao tužno. “Poenta je, moj susret sa smrću večeras trznuo
me je i shvatio sam šta je zapravo važno u životu. Zaista bih
želeo da se iskupim Christiani i ukoliko je moguće, poradim na

~ 54 ~
Naš svet knjiga

našem odnosu. Nadao sam se da bi me mogle posavetovati

kako da to uradim najbolje.”
Na te reči Daniel je začuđeno podigao obrvu, zaista je bio
impresioniran. Po njegovom mišljenju bilo je brilijantno to što
se setio da svoju “zamalo” smrt iskoristi kao izgovor za
promene. Svakako bi mogao lakše da objasni iznenadnu
promenu u ponašanju.
“Da li si iskren sa ovim?” Lisa je upitala.
“Naravno da nije,” Suzette je zvučala grubo. “Vuk dlaku
menja, ali ćud nikad.”
“Promenio je svoju ćud prelazeći iz dobrog u loše posle
venčanja sa Christianom,” Lisa je istakla. “Možda bi mogao
opet.”
“To nije bilo menjanje dlake niti ćudi.” Suzette je odgovorila
iziritirano. “Ta ćud je bila lažna od momenta od kada je bio
rešen da se venča sa njom kako bi se dočepao njenog
nasledstva. Samo se vratio na ono što u stvari i jeste, kada je
uspeo u svom planu, vratio se na onog kakav u stvari i jeste,
lošeg čoveka.”
“Jako sam bogat, dame,” Richard je odgovorio. “Nisam
imao potrebu da se venčam sa Christianom zbog novca.”
“Zašto si se onda venčao sa njom?” Suzette je odlučno tražila
odgovor na svoje pitanje.
Daniel se namrštio, pitajući se kako će Richard odgovoriti
na to.
“Brinem za Christianu i njenu sreću,” rekao je Richard.
Očigledno da žene nisu poverovale u to, što je bilo i razumno,
pretpostavljao je Daniel, s obzirom da su mislile da je Richard
Dicky, i da se prema svojoj ženi ophodio odvratno zadnjih
godinu dana. U stvari to su bile njegove pretpostavke, kada
je Richard opet progovorio, “Moje ponašanje zadnju godinu
povezano je sa onim što se desilo mom bratu. Ja…”
“Oh…” Lisa ga je prekinula, “ naravno.”
“Šta naravno?” Suzette je upitala sumnjivo.
“Zar ne vidiš, Suzette? U svom srcu stalno je osećao krivnju
što je preživeo požar, a njegov brat nije.”

~ 55 ~
Naš svet knjiga

Daniel je prevrnuo oči na ove reči. Richard nije imao za

šta da oseća krivnju, a nije mislio da je George imao toliko
morala da oseća krivicu, ali Lisa nije završila sa svojim
izlaganjem.
“Upoznavanje i zaljubljivanje u Chrissy je za njegovu
ranjenu dušu bilo kao melem,” Lisa je nastavila iskreno. “Ali,
onda su se venčali i preselili ovde, živeli su samo ulicu iznad
ruševine koja je ostala od kuće u kojoj je njegov jadni brat
nastradao. Mora da mu je to bio svakodnevni podsetnik.
Njegova krivnja se vratila i mučila ga, zato što ne samo da je
imao krivnju što je on preživeo, već i što je pronašao sreću koju
njegov brat nikada neće… njegova duša se mučila, njegovo
srce bilo je ranjeno, pa se istresao na Chrissy, ženu koju
iskreno voli, uništavajući njenu ljubav i njihovu vezu dok ga
je krivnja svakodnevno izjedala.”
Daniel je bio zapanjen dramatičnom pričom koju je smislila
mlada Lisa nakon samo jednog komentara koji je čula.
Devojka je bila malo veći romantik nego što bi trebala da
bude, za njeno dobro. Trebalo bi neko da pazi na nju, Daniel
je odlučio da i to izloži Richardu. Ako on odluči da ostane u
braku sa Chrisstianom, zaista bi morao da povede računa o
njoj.
“Da li je ovo istina?” Suzette je upitala, zvučeći kao
sumnjičava dadilja. Takav ton Daniel je često slušao kao dete,
mada od svoje majke, ne od dadilje. Nisu bili u mogućnosti da
priušte dadilju. Čudno, počeo je da zamišlja u glavi sliku
Suzette kao takve, mada haljinu u kojoj je zamišljao uopšte
nije priličila jednoj strogoj dadilji... ne, definitivno nije bila
pokrivena do grla. Ono što je on video bilo je otkriveno i dok
mu je prilazila u njegovoj glavi imala je nevaljao osmeh i u
ruci je imala štap kojim je pljeskala sebe po drugoj.
“Pljesni me,” rekao je u dahu, a onda promumlao, “Ne, ne,
bolje da ja pljesnem tebe.” Vizija se nastavila u njegovoj glavi
gde mu je ona okrenula leđa, navalila se preko sofe, zadigla
svoju sramotno kratku haljinu i predstavila mu svoju veoma
lepu zadnjicu.

~ 56 ~
Naš svet knjiga

Na njegovu veliku žalost, vizija se raspršila na zvuk

Richardovog glasa, i drame u njemu kada je rekao, “Krivica
može naterati čoveka da se oseća kao strašna guzica i radi
užasne stvari.”
Daniel je umalo frknuo na to. Stojao je u mračnoj sobi i
takoreći igrao sa mrtvacem na svojim grudima, dok je imao
najsmešnije seksualne fantazije o Suzette. Sve to dok je čekao
čist put da se išunja iz kuće neprimećen. Oh da, krivica... i
mnoge druge emocije... nateraju čoveka da radi glupe stvari.
“Molim te Suzette. Zar ne možemo bar da ga saslušamo?”
Lisa je gotovo cvilila.
Nastao je trenutak tišine i onda je Suzette odgovorila, njen
glas je bio odlučan, “U redu onda, ali samo zato što je
Chrisstiana načisto zaglavila sa njim.”
“Znam da je nemoguće da je svo ono udvaranje njoj bila
sam gluma,” Lisa je rekla radosno, njen glas je bio sve tiši dok
su se očigledno udaljavali od vrata.
Daniel je prislonio uvo na vrata da čuje glasove koji su bili
sve dalji i dalji. Onog trenutka kada ih više nije čuo, sačekao
je još koji sekund, da bude siguran da nisu samo ućutali u toku
razgovora, i posegao za bravom da otvori vrata. Nakon što
je virnuo glavom u hodnik da bude siguran da je zaista
prazan, konačno je izašao iz sobe sa svojim teretom, samo da
bi se korak kasnije brzo vratio u istu sobu, jer su se vrata na
kraju hodnika otvorila.
Stiskajući zube, zatvorio je vrata samo onoliko koliko mu
je bilo dovoljno da može jednim okom proviriti van. Video je
sluškinju koja je spavala pored glavne spavaće sobe. To je bila
Chrisstianina služavka, pretpostavljao je, i gledao nestrpljivo
kako odlazi do stepenica. Kretala se tiho poput mačke, i
Daniel je opsovao u sebi kada je shvatio da sada neće moći da
zna kada je konačno otišla i kada će moći da izađe. Mršteći se,
ramenom se navalio na zid pored vrata i počeo polako da
broji do sto, siguran u to da joj ne treba više vremena od toga
da ode do stepenica, uz stepenice i niz hodnik u pravcu dela
kuće gde su sluge boravile.

~ 57 ~
Naš svet knjiga

Dosadilo mu je da broji dok je stigao do pedeset, ali je

nekako naterao sebe da izbroji do sedamdeset pet pre nego je
otvorio vrata i opet izvirio samo glavom da proveri ima li
koga. Izdah olakšanja prešao mu je preko usana kada je video
da je put čist, i požurio je kroz hodnik, sve do stepenica. Čak je
uspeo doći do njih, ali to je bilo najdalje dokle je stigao kada je
čuo da se vrata u hodniku iza otvaraju, te se na mestu ukopao.
Adrenalin mu je strujao venama, bacio je pogled iza sebe i
ugledao Suzette kako ide ka njemu. Bila je sama i hodala je
jako, jako brzo.
Psujući sebi u bradu, Daniel se okrenuo i požurio kroz
hodnik pitajući zašto dođavola Richard nije zadržao ovu ženu
malo duže zaokupiranom. Umalo nije otišao u sobu pored koje
je bio malo pre, ali nije znao koja će mu soba biti spas. Daniel
je sumnjao da je soba u kojoj je bio bila ona u kojoj je Lisa
boravila, ali to znači da bi bilo koja druga mogla biti
Suzetteina, tj. biće baš ona u koju on uleti. Na kraju odlučio se
da se vrati u onu u koju je bio od samog početka, jer je za sada
bila najbezbednija. Kada Suzette uđe u svoju sobu, tada će
brzo izaći iz Lisine, jer koliko on ima sreće, uskoro će i ona
krenuti putem svoje sestre.
Psovao je Georgea, pa čak i Richarda što su ga doveli u ovu
smešnu situaciju. Opet se sakrio u sobi za koju je mislio da je
Lisina i gledao kroz odškrinuta vrata u koju sobu će Suzette
ući. Morao je da zna gde je bilo slobodno za sakrivanje ukoliko
sledeći put naleti na Lisu, a definitivno nije želeo da to bude
Suzetteina. Pronašao je sebe kako se smeši kada je ugledao
Suzette pored stepenica. Stao je iznenađen kada je ugledao
gornji deo njenog tela kako se uvija dok je pokušavala da
otkači nešto sa haljine, i dala mu pozamašan vidik na njen ne
baš mali dekolte. To iznenađenje ubrzo je preraslo u veliku
znatiželju, dok je posmatrao kako se korzet obavija oko nje, od
grudi preko struka, sve do njenih kukova. Dragi Bože, bio je
tako nepristojan... na njemu pakleno interesantan način.
Platno se rasteglo i bio je siguran da je mogao da vidi tamne
kolutove gde su joj bile bradavice. Dovraga...

~ 58 ~
Naš svet knjiga

Daniel je bio toliko opsednut gledajući u nju da nije odmah

shvatio da se kretala ka vratima iza kojih se on krije. Proći će
pored, uveravao je sebe, ali nije mogao da vidi pravac kojim
se kretala, a koji je vodio pravo na njega. Ostao je u mestu još
sekund, ali kada je stala odmah ispred vrata kako bi podigla
sa poda svećnjak bio je siguran da neće samo proći pored. Ovo
nije bila Lisina soba, bila je njena.
Nije mogao nikako da pobegne s obzirom da je na korak od
toga da uđe u sobu, Daniel se skamenio, u panici, noge su mu
se ukočile, a njegov mozak je radio brzo kako bi smislio
razumno objašnjenje zašto se nalazi u njenoj sobi, i što je
najbitnije, zašto se nalazi u njenoj sobi sa mrtvim čovekom
preko ramena.
Srećom, nije morao da objašnjava ništa. Samo što je Suzette
uhvatila kvaku kada ju je Lisa pozvala. Na njegovo olakšanje,
pustila je kvaku i krenula ka sestri, i zajedno sa njom otišla
niz hodnik.
Danielova panika je prošla tek toliko da se pokrene, skloni
od vrata i ode do najbližeg prozora. Srećom, nije bio u
potpunom mraku. Mala svetlost koja je dolazila iz hodnika
kroz odškrinuta vrata i mesečeva svetlost koja je obasjavala
sobu kroz zavese, pomogla mu je da se kroz sobu kreće, bez da
udari u komad nameštaja. Stigavši do prozora nije gubio
vreme, već ga je otvorio i bacio Georgeovo telo kroz prozor.
Osetio je tračak krivnje kada je čuo tup udarac, nastao od
pada Georgeovog tela na zemlju, ali samo tračak, jer je bio
zauzet oko smišljanja načina kako da i on sam izađe kroz
prozor, a da ne završi sa tupim udarcem o tlo. Uspeo je da
sedne na ivicu prozora i izbaci jednu nogu van, kada su se
vrata otvorila i obasjala sobu svetlošću.
Uplašeno je pogledao ka vratima, i ugledao Suzette na
vratima, sa svećnjakom u ruci. Zaprepašćeno je gledala u
njega otvorenih usta.
“Daniel,” prošaputala je.
“Ovaj... da... ja... ovaj... objasniću...” nažalost, nijedno
objašnjenje mu nije palo na pamet, pa se umesto toga, okrenuo

~ 59 ~
Naš svet knjiga

i pogledao dole na Georgeovo telo, i na celu ovu situaciju samo

se namrštio. Čovekovo telo bilo je na zemlji sa licem
zabodenim u travu, njegove noge i glava stajali su pod
čudnim uglovima i ćebe je sada prekrivalo samo ruke i deo
trupa.
Zvuk zatvaranja vrata došao mu je do ušiju, pogledao je
nazad i video da ih je Suzette zatvorila. Spustila je sveću na
sto i krenula ka njemu. Daniel je odmah uvukao nogu unutra
i stao na svoje noge. Nastojeći da je spreči da pogleda dole,
podigao je ruke kako bi je sprečio da priđe prozoru, ali ona ih
je lako zaobišla. Nije prošla ni levo ni desno od njih, već je
skliznula između njih i pravo u njegovo naručje. Sledeće što je
Daniel znao bio je da su njene usne na njegovim.
Suzette je očigledno naučila stvar ili dve od njihovog
zadnjeg susreta, primetio je pomalo ometen. Nije se samo
sudarila sa njim kao što je to prvi put uradila, već je milovala
njegove usne svojim kao što je on to uradio ranije. Daniel je
bio toliko iznenađen da je samo stajao tako, njegove ruke
automatski su se obavile oko nje. Još nije ni shvatio šta se
zapravo događa kada se udaljila od njega i prošaputala,
“Nema potrebe da objašnjavaš. Došao si da mi kažeš da.”
“Jesam?” Daniel je upitao iznenađeno.
“Naravno,” rekla je kroz cerek, odmičući se unazad kako bi
spustila svoje ruke na njegove grudi. “Zašto bi inače došao
sada, a ne da sačekaš ujutru?”
To je bilo dobro pitanje, razmišljao je dok je hvatao njene
ruke da spreči dalji nastavak onoga što bi se desilo. Bilo je
teško razmišljati i koncentrisati se na bilo šta kada su se njeni
prsti nalazili na njegovim grudima i prelazila je njima
polako, golicajući ga i milujući. A zaista mu je bilo potrebno
da se koncentriše sada. Morao je da smisli razumno
objašnjenje za svoje prisustvo u njenoj sobi, a da to ne
uključuje davanje zaveta u Gretna Greenu sutra. Definitivno
je morao da joj da do znanja da još nije spreman na brak.
“Pa... zapravo, oko toga.” Daniel je počeo, ali je zamucao
kada je shvatio da su mu ruke navaljene na njenu haljinu i to

~ 60 ~
Naš svet knjiga

na dekolte. Mirisala je na nešto, a po mirisu rekao bi da je to

viski i upitao je, “Šta se desilo? Zašto se osećaš na viski?”
“Oh.” Njen osmeh je odao i spustila je pogled dole. Daniel je
pratio njen pogled, i nije video ništa osim haljine koja je na
njoj stajala kao da joj je to sama koža, i to su bile definitivno
bradavice koje su se ocrtavale kroz tanku tkaninu haljine.
“Richard je pokušao da me spreči da popijem njegov viski,
i sudarili smo se,” promrsila je zgađeno, “on tvrdi da se
promenio i da želi da usreći Chrisstianu, ali...” protresla je
glavom. “Ja mislim da se on uopšte nije promenio. Chrissy je
rekla da ne dozvoljava nikome da pije njegov viski i bio je
zaista sebičan po pitanju toga malopre u kabinetu, baš kao što
je tvrdila. Zaista mislim da se ništa nije promenilo.”
“Nisam siguran u to.” Daniel je rekao, nadajući se da će
pomoći Richardu u njegovom trudu da ubedi ženu da se
promenio kako bi se što pre zbližio sa Chrisstianom. Suzzete
bi mogla da ima uticaj na Chrisstianu ukoliko je ubedi. “Doći
na ivicu smrti kao što je on to doživeo danas, može naterati
čoveka da drugačije gleda na život i da poželi da nešto
promeni.”
“Hmm,” Suzette nije delovala ubeđeno, već je samo
izdahnula, onda se nasmejala i rekla, “Ne želim da
raspravljam o Dickyu. Želim da pričam o nama.”
“Nama?” upitao je zbunjeno.
“Da. Tako sam srećna što ste odlučili da prihvatite moju
ponudu i oženite se sa mnom, moj Lorde.” Suzette je cijukala i
podigla se na prste kako bi ga opet poljubila. Ovaj put nije
samo spojila njihove usne, već ga je ujela za donju usnu, još
jedan trik koji ju je naučio ranije večeras. Dođavola, brzo je
učila, pomislio je. I prokleto je dobra u ovim poljupcima za
jednog početnika, pomislio je kada je jezikom počela da prelazi
preko njegovih usana. Bio je to izazov kome jednostavno nije
mogao da odoli i otvorio je svoja usta za nju, i njegov jezik je
počeo da se igra sa njenim.
Suzette je odmah zastenjala u njegovim ustima i provukla
ruke oko njegovog vrata, njeno telo guralo se u njegovo, kao

~ 61 ~
Naš svet knjiga

da željno iščekuje nešto. Žurba koja je nastala od pomisli da će

je on oženiti, Daniel je podsetio sebe nevoljno, i taman kada je
hteo da prekine sve, vrata iza nje su se otvorila.
Stiskajući oči, polako je otvorio jedno i pogledao ka
vratima. Gotovo je izdahnuo od olakšanja kada je ugledao
Richarda na vratima, a ne nekog drugog. Čovek je samo stojao
tamo i posmatrao ih, kao da nije bio siguran šta da uradi.
Shvatio je da je najbolje da Suzette ne sazna da su uhvaćeni
na delu, Daniel mu je pokazao rukom da ode. Richard je
oklevao na trenutak, ali onda je odlučio da mu veruje i tiho
izašao iz sobe, zatvarajući vrata za sobom.
Onog momenta kada je Danel čuo tiho klik koje je značilo
da su vrata zatvorena, prekinuo je njihov poljubac i pokušao
da obuzda sam sebe i smisli šta će pametno da kaže, “Suzette,
moramo da prestanemo sada. Trebalo bi da odem. Nije
prikladno da budem u tvojoj sobi ovako.”
“Oh, ali moramo da razgovaramo o našem podvigu, moj
Lorde.” Suzette je protestovala.
Daniel je skinuo njene ruke sa vrata i okrenuo se ka
prozoru kada je izgovorila to, i zaustavio se na njemu.
Termin “naš podvig” odmah mu je stvorilo sliku raznih
varijanti u glavi, a siguran je da ona nije mislila na to. Sve
one uključivale su nju golu i...
“Ne mora da bude odmah, ovog popodneva, ali mora biti
uskoro. Otac ima samo dve nedelje da vrati dug, a ja mislim
da nam do Gretne Green treba najmanje dva dana i to samo
ukoliko putuješ dan i noć. Možda čak tri dana i tri noći.”
Daniel je zatvorio oči. Naravno da nije mislila na podvig
na koji je on pomislio. Ona je mislila na dogovor o braku.
Zaista je morao raščisti svoje misli kao i ovu zbrku oko toga,
i reći joj da se neće oženiti sa njom. A onda mora da izađe iz
kuće, nađe Richarda, pokupi Georgea i... pomisao na Georgea
naterala ga je da pogleda ka prozoru i u tom momentu kao
da je video da se neko pomera ispred. Prilazeći otvorenom
prozoru, u mraku uspeo je da prepozna Richarda, kako
umotava Georgea u ćebe opet.

~ 62 ~
Naš svet knjiga

“Šta je to?”
Suzette se odjednom našla pored njega, a ne iza njega.
Iznenadivši ga brzo je uhvatio za ruku i pokušao da je pomeri
od prozora, ali ona je ispružila ruku i uporno gledala preko
ramena, u pokušaju da vidi.
“Mislim da sam videla nešto, odnosno neko nešto radi tamo
dole, Daniele. Ja...” Njene reči završile su naglo kada je on
uradio jedinu stvar koju je tada mogao da smisli, povukao je
u svoje naručje i poljubio je.
Bio je to očajan pokušaj da je omete, ali je uspelo. Bio je
dobar za oboje. Prvo je sve imao pod kontrolom, njegove usne
dodirivale su njene, njegove ruke držale su je na mestu, njegov
jezik polako je ulazio u njena usta i mogao je da oseti njen
sladak ukus. Ali kada je Suzette zastenjala u njegova usta i
izvila kukove, njeno telo pritiskalo se sve više i više uz njega,
trljalo o njegovu muškost, Daniel se izgubio i zaboravi na svoj
plan. Sledećeg momenta, umesto sporog kontrolisanog
poljupca, započeo je divlji gotovo posesivan poljubac pun
strasti i njegove ruke su se kretale, tražile su tajna dražesna
mesta koje je odjednom bio tako željan da dodirne.

~ 63 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 4

Suzette je zastenjala kada je Daniel stisnuo rukom iza leđa

još više je pribijajući uz sebe i svoj sve veći ud. Drugom rukom
skliznuo je na procep njenog dekoltea i obuhvatio je za jednu
dojku, na šta je ona zastenjala od zadovoljstva. Njegov dodir
i način na koji je dodirivao njenu nežnu kožu poslalo je talase
zadovoljstva kroz nju, a tako nešto ona nikada do sada nije
iskusila. Kada je uhvatio njenu nateklu bradavicu između
svojih prstiju i blago je stisnuo, zacvilela je i odvojila svoje
usne od njegovih, bojeći se da od silnog uzbuđenja može da ga
ujede za jezik.
Danielova usta spustila su se na njen obraz, tražeći put do
njenog uva. Gricnuo je za uvo, i krenuo da se spušta niže,
linijom njenog vrata. Svo vreme njegova ruka igrala se sa
njenom dojkom, milujući je, stiskajući, štipkajući, što je kod nje
izazvalo takav užitak da je mislila da neće moći da ga podnese
još dugo. Suzette je uživala u svim dobrobitima koje je
doživljavala ovog momenta, ne misleći šta bi iz ovog na kraju
moglo izaći. Odjednom, bilo joj je teško da dođe do daha, njene
grudi podizale su se i spuštale brzo, ali joj se činilo da jedva
dolazi do daha.
Suzette je bila opijena od ove kombinacije straha i strasti
koja je gorela u njoj, da nije ni bila svesna kada je podigao sve
dok nije osetila krevet iza svojih nogu.
“Daniel,” mumlala je dok je on pratio liniju na vratu uz
sam rub haljine. “Ne mogu da diš...”
Njene reči nestale su sa uzdahom, kada je odjednom njena
haljine počela da se spušta niz ramena. Uspeo je da je
raspertla na leđima jednom rukom, i onda je sklonio ruku sa
njenih grudi, da bi je naglo svukao i haljina je skliznula sa
nje. Sledećeg momenta, Danielova usta prekrila su nežnu
crvenkastu kožu na njenim grudima, koja se otkrila.
Udahnula je kroz zube kada je počeo da sisa jednu bradavicu

~ 64 ~
Naš svet knjiga

i igra se sa njom svojim jezikom. Činilo joj se da nije ispustila

vazduh koji je uvukla u pluća, ali više je nije bilo briga.
Kada su njegovi zubi obuhvatili bradavicu, Suzette nije
mogla da izdrži više zabacila je glavu, i zavukla svoje prste u
njegovu kosu, pokušavajući da ga podigne kako bi ga
poljubila. Na njeno olakšanje, Daniel je pustio bradavicu i
izdigao se da joj zaposedne usta. Ako je samo mislila da je onaj
poljubac bio strastven, prevarila se, jer nije bio ništa u odnosu
na ovaj. Njegova usta su zahtevala, njegov jezik se gotovo
nasilno kretao između njenih usana. Suzette je odgovorila
istom silinom, njena usta gladna njega a ruke stiskajući ga za
vrat, vukući ga toliko jako da su se dugmići njegovog kaputa
urezali u njene gole grudi. Nelagoda je bila dovoljna da
pomisli da ako je ona bila gola od struka na gore, i on bi trebao
biti, što je navelo da se odmakne od njega i potraži dugmiće
njegovog kaputa. Srećom, već su delom bili otkopčani, pa kada
je završila sa zadnja dva, počela je brzo da gura odeću sa
njegovih ramena.
Kada je Daniel preuzeo zadatak, strgao je sa sebe kaput i
odbacio ga sa strane, na šta je ona nastavila da ga oslobađa
sakoa. Onog momenta kada je završila i njega je brzo svukao
sa sebe i njenu pažnju privukla je marama. Suzette je uspela
da je odveže i skloni svilenu tkaninu sa njegovog vrata,
puštajući je da padne na pod, kada su se njegove ruke opet
našle na njoj. Istom brzinom skinula mu je košulju. Topila se i
počela da drhti kada su dlake sa njegovih grudi počele da joj
draže natekle bradavice.
Znala je da leži na krevetu tek kada ga je osetila na leđima,
i nije ni stigla da razmišlja o tome, jer je bila ometena
njegovom težinom koja je bila sada na polovini njenog tela.
Osetila je hladan vazduh koji je dolazio sa prozora, kako joj
ljubi članke i kolena i u delirijumu u kom je bila pretpostavila
je da joj je zadigao suknju na gore, mada joj nije bilo bitno.
Cela njena pažnja bila je usmerena na mesto gde su im se tela
spajala, na poljupcu i uzbuđenju i na to šta joj je radio samo
sa poljupcima. Kada je prekinuo poljubac kako bi opet

~ 65 ~
Naš svet knjiga

nastavio svoju igru sa njenim grudima, zadrhtala je,

zacvilila i izvila se ispod njega, podižući leđa u luk, dok se
rukama držala za njegova ramena, stiskajući ih od žarke
potrebe, dok je glavom vrtela na krevetu.
Daniel je prestao da podiže haljinu, jer je bila povučena
dovoljno da može dosegnuti ispod nje, prelazio je prstima duž
unutrašnje strane njene butine, i tim pokretima oslobađao je
sve više i više tela koje je bilo sakriveno suknjom. Taj dodir je
izazvao mešavinu osećaja u njoj. Uzbuđenje, očekivanje i
strah kovitlali su se u njoj, terajući je da stenje i cvili po malo,
njene kukove da se nesvesno pomeraju na krevetu. Suzzete se
ukočila, ali opet na neki je način i uživala, kada je njegova
ruka stigla na vrh butine, i počela da povlači rub njenih
gaćica, još uvek podižući haljinu sve više i više. Ti prsti bili su
na milimetar od njenog središta kada je najednom skupila
butine. To je bio pre instinktivan nego nameran pokret, na
koji je njeno telo odgovaralo.
Daniel je odmah prekinuo sa istraživanjem njenih grudi i
podigao se kako bi je poljubio opet. Čudno, ali njeni strahovi i
tenzija koju je osećala pre sekund počeli su da blede, i nakon
samo par trenutaka Suzette je opet raširila noge uz blago
stenjanje, ali pre nego što je Daniel mogao da iskoristi ono što
mu je nudila, kucanje na vratima nateralo ih je da se ukoče.
“Suzette?” Lisin glas čuo se sa druge strane vrata i bio je
praćen sa još jednim kucanjem. “Suzette, moram da
razgovaram sa tobom.”
Kada je Daniel prekinuo njihov ukočeni poljubac i podigao
glavu, Suzette se ugrizla za usnu i pogledala ka vratima,
pitajući se hoće li Lisa jednostavno otići ako ostane ćutati.
Odgovor na njeno pitanje došao je okretanjem kvake i Lisinom
najavom, “Ulazim.”
“Ne!” Suzette je vrisnula, brzo se ispravljajući dok je Daniel
silazio sa nje. Na njeno olakšanje, vrata se nisu otvorila.
Borila se sa rukavima svoje haljine, i pokušavala da provuče
ruke kroz njih, dok je Daniel brzo prikupljao svoje stvari sa
poda i žurio ka prozoru.

~ 66 ~
Naš svet knjiga

“Samo sekund,” rekla je, ustajući sa kreveta i pokušavajući

da ispravi haljinu. Njen pogled bio je na Danielu koji je stojao
pored prozora i oblačio sako i kaput. Počeo je da se penje na
prozor, kada je zastao, kao da okleva, pogledao nazad i vratio
se brzo do nje. Njegov poljubac je bio toliko lagan, da je
završio pre nego je i počeo. Onda joj je prošaputao, “Sutra” i
požurio opet ka prozoru.
“Suzette?” Lisa je zvala nestrpljivo.
“Samo sekund,” Suzette je odbrusila i gledala zabrinuto
kako se Daniel penje na prozor izbacujući obe noge vani i
nestaje.
“Šta radiš?” Lisa je upitala.
Suzette je okrenula očima i onda krenula ka vratima.
Besno ih otvarajući, gledala je u svoju sestru, ljuta jer je njen
dolazak prekinuo tako lep doživljaj. Odgovorila je,
“Pripremala sam se za krevet. Šta ti radiš?”
Lisa je gledala u nju, briga joj se ocrtavala na licu. “Da li
si dobro? Prilično si crvena u licu.”
Suzette se zbunila na trenutak i onda joj odgovorila malo
smirenije, “Dobro sam. Nisam želela da maltretiram
Georginu u ove kasne sate, ali imala sam problema da
raspertlam samu sebe.” Mršteći se u sebi na ovu laž, upitala
je, “Šta je toliko važno, da si morala odmah da razgovaraš sa
mnom?”
“Oh, ja...” Lisa je udahnula i pogledala niz hodnik ka
Chrisstianinoj sobi. “Dolazim od Chrissy, a ona je tamo pričala
neke jako čudne stvari. Pričala je o udavanju za Georgea i ...”
izgledala je jako tužno i zabrinuto, “Samo sam malo
zabrinuta.”
“Ona je pijana Lisa.” Suzette joj je strpljivo odgovorila. “ Ne
bih se brinula, ma kakve čudne stvari ona pričala sada.
Zaboga, ona je pričala o jagodama i o tome da želi videti
Dickyevu zadnjicu kada smo je smestile u sobu malopre.
Sigurna sam da će biti odlično ujutru.”
“Pretpostavljam,” Lisa je rekla sa nesigurnošću. “Izvini što
sam te uznemirila. Trebala bi otići u krevet sada.”

~ 67 ~
Naš svet knjiga

“To je sigurno dobra ideja” Suzette joj je dodala.

Klimajući glavom, Lisa se okrenula kako bi otišla, ali je
zastala, okrenula se i rekla. “Oh, zamalo sam zaboravila.
Dicky je morao da prođe kroz Chrissynu sobu sada. Ne smemo
zaboraviti da otključamo njegovu spavaću sobu ujutru.”
“Hoćemo.” Suzette je uverila. “Sada idi i naspavaj se. Bio je
ovo dug dan.”
“Da, jeste.” Lisa je prošaputala i nastavila niz hodnik.
Suzette je gledala sve dok nije ušla u svoju sobu i zatvorila
vrata. Onda se okrenula i otišla do prozora. Pogled napolje
pokazao joj je prazno i mračno dvorište. Izgleda da je Daniel
već otišao. Sigurno je otišao sa prednje strane, odšetao tamo
gde mu je bila kočija... ako je uopšte i došao sa kočijom. Suzette
nije imala ideju koliko daleko je njegova kuća, ako je uopšte i
ima.
Zatvorila je prozor i krenula ka krevetu, ali je zastala kada
joj je bela tkanina zapala za oko. Prepoznala je Danielovu
maramu, Suzette se savila i podigla je, i pre nego što je
shvatila šta uopšte radi, izletela je iz svoje sobe. Verovatno je
već otišao, naravno, ali možda bi mogla da ga stigne, Suzette
je pomislila dok je žurila niz stepenice.

Danielov vozač je spavao na svom sedištu kada je stigao do

kočije. Još nije hteo da budi čoveka, umesto toga, bacio je
pogled kroz prozor kočije, i okrenuo se da pogleda ka kući, sa
uzdahom kada je shvatio da unutra nema nikog. Georgeovo
telo je nestalo sa mesta na kom ga je Daniel bacio sa
Suzetteinog prozora. Mislio je da je Richard pomerio telo u
kočiju, i žurio je pretpostavljajući da ga prijatelj čeka sa
Georgeom. Sada nije znao šta da misli. Gde je dođavola
Richard i šta je uradio sa Georgeom?
Ulazna vrata kuće koja su se otvorila privukla su njegovu
pažnju i Daniel se opustio, očekujući Richarda da se pojavi sa
Georgeovim telom. Ipak, to nije bio Richard. Umesto njega,
Suzette je izašla. Malo belo platno letelo je iz njene ruke kada
~ 68 ~
Naš svet knjiga

je gledala oko sebe. Pre nego što je mogao da smisli šta da

uradi, spazila ga je kako stoji pored kočije i požurila ka njemu.
Daniel je duboko izdahnuo i krenuo njoj u susret, ali je
napravio samo par koraka kada mu je pažnju privuklo
pomeranje na jednom prozoru. Prizor koji je bio ispred njega
doveo je Daniela da zine od zaprepašćenja. To mu je takođe
dalo odgovor gde je Richard. Čovek je stojao na prozoru
glavne spavaće sobe, go onoliko koliko ga je mogao videti dok
je ljubio gole grudi Lady Christstiane.
“Iju.”
Taj zapanjeni zvuk dolazio je od Suzette i tek se sada setio
njenog prisustva. Kada je Daniel pogledao dole video je da je
već stigla do njega i izgleda da je pratila njegov pogled ka
prozoru i sada je i ona bila svedok onoga što su njena sestra i
čovek za koga su smatrale da je njen muž radili. Gledala je
prizor širom otvorenih očiju.
Daniel je pogledao gore i video da je Chrisstiana obmotala
jednu nogu oko Richarda, a on je podigao svoju glavu sa
njenih grudi i poljubio je. Možda ih je video, Daniel nije bio
siguran, ali Richard je podigao Chrisstianu za struk i sklonio
je od prozora. Danielu se činilo da čovek ne planira da se nađe
sa njim večeras. Opet, to mu nije dalo objašnjenje gde je
Richard sklonio Georgeovo telo, i pomišljao je da opet uđe u
kuću i prekine par u onome što su radili kako bi saznao.
Smatrao je da je to bila jako bitna stvar za rešavanje.
“Zaboravio si ovo,” Suzette je rekla tiho, privlačeći njegovu
pažnju kako bi video da drži maramu.
Daniel je zapanjeno gledao u nju kada je shvatio da je
izašla bez da je zakopčala svoju haljinu. Rub na korsetu bio je
labav i držala ga je na mestu samo pomoću ruke preko grudi.
Jedva da je shvatio šta se dešava kada je do njega došao zvuk
klepetanja konjskih kopita, i kočije koja se kretala ka njima.
Shvatajući da stoji tamo, raskopčanog sakoa i košulje kroz
koje se vide preplanule, čvrste i maljave grudi, i da je ona
takoreći razodevena takođe, Daniel je opsovao i brzo otvorio
vrata kočije. Podigao je i ugurao Suzette unutra i onda se

~ 69 ~
Naš svet knjiga

popeo najbrže što je mogao, zatvarajući vrata za sobom

jednom rukom, dok je drugom navlačio zavese na prozoru.
Zatvorio ih je sve, rešen da spreči onog ko je bio u drugoj kočiji
da ih vidi, i onda seo na klupu prekoputa Suzette i nasmejao
joj se.
“Žao mi je, mislio sam...” prekinuo je sa objašnjavanjem
kada je u pokušaju da se ispravi na klupi naleteo na nešto
tvrdo. Mršteći se, Daniel je pogledao preko ramena da vidi
šta to zauzima mesto zajedno sa njim. Tada je primetio ćebe,
kako prekriva noge koje su visile sa klupe na sedištu pored
njega. Pretpostavljao je da su to Georgeove noge, s obzirom da
mu je telo bilo prekriveno.
Alarm je zazvonio u njemu, Daniel je vratio pogled na
Suzette. Jednom rukom uhvatio je njenu, a drugom se uhvatio
za ručicu vrata i otvorio ih u nameri da je odmah izgura
napolje, ali onda je shvatio da se klepetanje kopita približilo i
stiglo do njih, što je značilo da kočija baš sada prolazi pored
njih. Psujući sebi u bradu, zalupio je vrata i naglo se okrenuo
ka Suzette koja je samo gledala u njega, očigledno misleći da
će je zgrabiti za ruku da bi je privukao sebi, i pala na kolena
ispred njega.
Iako je kočija bila mračna, njegove oči su opet videle
izbočinu koja se nalazila pored njega i on je bio svestan da bi
Suzzete iz ovog položaja mogla da je vidi, pa je povukao u
svoje krilo stavljajući je da sedi na jednoj nozi kako bi
okrenula leđa telu.
Suzette je sela sa malim uzdahom iznenađenja. Njene ruke
poletele su ka njegovim ramenima i spustila je mali poljubac
u uglu njegovih usana, šaputajući, “Nema vam zbog čega biti
žao, moj Lorde. Ja sam takođe nestrpljiva i ne mogu da
čekam.”
Daniel nije bio siguran šta je mislila pod tim, ali je bio više
okupiran da joj skrene pažnju sa Georgeovog tela dok druga
kočija ne prođe i udalje se od njih, da bi mogli da siđu bez
svedoka, pa je uradio jedinu stvar koju je mogao i poljubio je.
Zaista, to je bio jedini razlog što je poljubio. Činjenica je da je

~ 70 ~
Naš svet knjiga

još bio pod uticajem vrelih trenutaka iz njene sobe, a Suzette

je sada smestila zadnjicu tačno na njegovu još napola
podignutu muškost, koja je naravno opet počela da se budi kao
po običaju... pa, to nije razlog zašto ovo radi, Daniel je
ubeđivao sebe dok je otvorio njena usta i produbio poljubac.
Čak i kada je zastenjala u njegova usta i počela da se meškolji
na njemu, naterala ga je da podigne svoje ruke i prekrije
njene grudi preko haljine. I to naravno sve kako bi joj skrenuo
pažnju sa tela pored. To ju je navelo da zastenje i prijatno se
promeškolji opet.
Kao da je žurio, Daniel je stiskao njeno meko meso koje je
držao u rukama, gurajući svoj jezik u njena usta svaki put
kada bi je stisnuo dok Suzette nije prekinula poljubac i
zabacila glavu u ekstazi uz jak izdah. Gurala je svoje kukove
ka njemu sada, nesvesno se trljajući o njega, i Daniel nije
mogao da odoli, pustio je grudi i grubo sa ramena svukao
njenu, još uvek raskopčanu haljinu. Suzette je izvila ruke kako
bi mu pomogla da ih izvuče iz rukava, i onda zadrhtala kada
je materijal spao, a ona ostala skroz golih grudi, izložena
njemu.
Njen položaj je bio takav da Daniel nije ni morao da
saginje glavu kako bi je ljubio, već je samo podigao ruke,
stisnuo njene grudi, hvatajući njene bradavice prstima i
privlačeći ih ustima. Čuo je njeno stenjanje kada je jezikom
prešao preko jedne i nastavio da je sisa, igra se jezikom, dok
je drugu dražio prstima. Onda je zagrizao jednu zubima, što
ju je nateralo da se izvije unazad i jako zacvili.
“Daniele,” rekla je teško dišući, hvatajući ga za kosu i
vukući mu glavu na gore kako bi je pogledao.
Odmah je odgovorio, puštajući joj bradavicu da podigne
pogled i potraži njen poljubac. Suzette ga je poljubila gotovo
divljački, preplićući svoj jezik sa njegovim i sisajući ga, dok se
njeno telo njihalo na njegovom krilu, pribijajući se uz njega
još malo.
Gotovo je zarikao iz grla od potrebe koja je prolazila kroz
njega, Daniel je ugrizao za usnu i spustio ruku kako bi je

~ 71 ~
Naš svet knjiga

uhvatio za noge. Prelazio je polako rukom preko njene noge

sve do njenog središta gde je onda palcem pritisnuo preko
haljine tačno između njenih nogu. Njegov dodir naterao je da
poskoči naglo, i on je opet zarežao na nalet zadovoljstva i
pritisnuo opet, samo ovaj put jače. Daniel je pokušao da stavi
ruku na njeno središte ispod haljine, ali od tolikog materijala
nije uspevao. Čak je i to navelo Suzette da se još više vrpolji i
mrda kukovima u zadivljujuće lepom osećaju i potrebi, dok
jedna noga nije skliznula sa njegovog kolena, ostavljajući je
otvorenu za njega, samo sa haljinom preko.
Daniel je gladno počeo da trza materijal na gore, rešen da
ga skloni sa puta. Udahnuo je i nasmejao se jednim krajem
usana kada je uspeo da napipa porub i sklizne rukom ispod.
Suzette je zadrhtala na njegov dodir, na njegove prste koji su
plesali polako po njenoj koži, počevši od lista, preko kolena sve
do njene butine.
Gladno je poljubio onog momenta kada su njegovi prsti
konačno stigli na mesto koje je tražio pre nego ih je Lisa
prekinula u sobi. Dopadala mu se njena reakcija. Jače je
zastenjala i spustila ruku kako bi prekrila njegovu svojom,
kao da ga je požurivala i onda se skroz ukočila kada su njegovi
prsti konačno stigli do njenog vrućeg, vlažnog centra. Kada je
krenuo da pomera prste preko njenog klitorisa bio je to kraj
za nju, počela je opet da pomera kukove u ritmu njegovih
prstiju, trljajući se o njegovu erekciju.
“Oh, Daniele,” zavapila je, sklanjajući usne od njega. “Ja ne
mogu... molim te...”
“Šššššš,” rekao je nežno, vraćajući svoja usta na njeno uvo,
grickajući i sišući resicu dok je raširio svoje noge malo. Taj
pokret naveo je da se spusti između njih, što je dovelo do jačeg
trljanja o njegovu erekciju, dok je odgovarala na njegov
dodir.
“Ohhhhh.” Suzette je stenjala.
“Da,” ohrabrivao je, stavio joj je ruku na struk i odgurnuo
je malo unazad kako bi mogao da vidi njene gole grudi. To je
bio prvi put da ih je video i bio je pijan od tog pogleda, pijan

~ 72 ~
Naš svet knjiga

od želje da ih opet dodirne. Protezala se na njegovom krilu,

vrtela kukovima, izvijala i zadrhtala na njemu što ga je
navelo da zaurla od potrebe, želeo je kao sam đavo da je uzme
sada u ovoj kočiji. Ali Daniel se nije toliko izgubio u želji da bi
joj uzeo devičanstvo na taj način, pa je stisnuo zube da odoli
porivu.
Suzette ga je uhvatila iznenađenog kada je naglo spustila
svoju glavu na njegove grudi i ugrizla ga. Brzo je pomerio
košulju i zajecao, ostavljajući joj gole grudi, a njeni zubi zarili
su se u njegovo meso bez suzdržavanja. To je bila jedina stvar
koju je mogla da dohvati, i ugriz nije bio nimalo strašan, samo
potreba da uradio nešto od strašne ekstaze u kojoj se nalazila.
Počeo je teško da diše i brzo je podizao svoje grudi, i ona je
pronašla jednu njegovu bradavicu i uhvatila je usnama, na
šta je usisao vazduh kroz zube od zadovoljstvo koje je slala
kroz njega. Daniel je bio sa mnogim ženama zadnjih godina,
ali nijedna do sada nije obraćala pažnju na njegove grudi.
Mada, nije nikada ni očekivao to. Nije znao da to može toliko
da mu prija, ali očigledno da može. Svakako, prijala mu je ta
njena pažnja, pa je bio razočaran kada je odjednom prestala
sa tim i naglo se uspravila padajući unazad, u njegovu ruku
dok je stenjala.
“Daniele, želim te,” cvilila je, stiskajući njegovu ruku i
pritiskajući još više na mestu na kojem je dodirivao.
“Šta želiš?” upitao je, siguran da će pocrveneti i postiđeno
odgovoriti na njegovo pitanje.
Umesto toga, Suzette ga je uhvatila za obraze i povukla u
strastven poljubac i brzo prošaputala. “Briga me što boli prvi
put. Trebam te. Želim tvoje drvo u sebi.”
“Moje šta?” rekao je zabavljeno i povukao se da je pogleda.
Suzette je izdahnula od frustracije i odjednom počela da se
pomera u njegovom krilu, sela na njegovo koleno kako bi
mogla da stavi ruku između njih i pritisne njegovu ogromnu
erekciju. “Ovo.”
Danielova zabavljenost prestala je od njenog dodira.
Zatvorio je oči i zarežao kada ga je stisnula. Nije bio svestan

~ 73 ~
Naš svet knjiga

toga da je petljala sa njegovim pantalonama dok ih nije

otkopčala, širom otvorila i uhvatila ga u ruke. Oči su mu se
naglo otvorile kada je njena ruka počela da se pomera gore
dole po njemu, “Gde si dođavola naučila to?”
“Čitam,” prošaputala je i ponovo počela da pomera ruku
celom njegovom dužinom.
Daniel je uhvatio za potiljak i navalio na njena usta kao
da mu je to poslednje što će uraditi, nemoćan da odoli, jer ga
je dovela gotovo do ruba. Suzette mu je uzvratila istom
silinom, ali je nastavila svoje malo nespretne dodire,
isisavajući iz njega svaku časnu misao koja mu je trenutno
padala na kompletno pomućen razum. Sledećeg trenutka,
Daniel ih je podigao, okrenuo tako da je ona sedela na kraju
klupe gde je on malopre, i završio na kolenima ispred nje, sa
erekcijom koja je sama pretila da uđe u nju.
“Da.” Suzette je cvilila, šireći svoje noge kako bi mogao da
se smesti između njih. U trenutku jeste, pustila je njegovu
erekciju i stavila ruke sa strane kako bi se zadržala za klupu.
Daniel je poljubio opet, vrućim i zahtevajućim pokretima,
i podigao je svoje kukove uz njeno središte. Suzette je
prekinula poljubac sa uzdahom, i okrenula glavu na stranu,
dok je čekala njegov sledeći dodir. Zamalo mu je promakla
njena pritužba koju je rekla teško dišući, “Tako hladno.”
“Ugrejaću te,” obećao je, gurajući sebe u nju. Pomerio se
malo kako bi rukom uhvatio svoj ud i pripremio je za njega,
nameravajući da sledeći put uđe u nju.
“Ne. Nije meni,” izgovorila je u kratkom dahu. “Tvoja
ruka. Ova koju držim.”
Danijel je stao. Ona ga nije držala za ruku. Jedna njegova
ruka je bila na njenom kuku, a drugom je držao svoj ud
usmeren ka njoj. Šta...?
Odmah se setio. George na klupi pored.
“Šta nije u redu?” Suzette je upitala kada se ukočio. Strasti
koja bila vidna na njenom licu do pre par trenutaka, nestala
je jer se pojavila briga kada je videla njegov izraz u
polumraku kočije.

~ 74 ~
Naš svet knjiga

Daniel je oklevao, podigao je rukama iz poluležećeg

položaja u kojem je bila i navalio na svoje grudi. Zagrlio je, i
pogledao prvo jednu, pa drugu njenu ruku. Sada je znao,
jedna Georgeova ruka ispala je iz ćebeta i nju je Suzette
držala.
“Gospode Bože,” prošaputao je, kako je mogao da zaboravi
da se i on nalazi tu.
“Šta je bilo?” Suzette je upitala, oslobađajući ruke i
pokušavajući da se ispravi.
Daniel je držao u mestu na sekund, ali onda joj dozvolio da
se ispravi dovoljno kako bi je mogao poljubiti. Ovaj put zaista
je bio pokušaj da je odvrati od toga. Nije želeo da baci pogled
i da vidi da nisu sami, i morao je da spakuje sebe nazad u
pantalone. Činilo mu se da je najbolji način da joj skrene
pažnju poljupcima, dok on ušuška samog sebe. Čim je završio
i navukao pantalone, Daniel je prekinuo poljubac i povukao
je sa sedišta. Instinktivno, Suzette je obmotala svoje ruke i
noge oko njega kada se podigao da sedne na sedište, jer da nije
to uradila sigurno bi pala.
Sigurno bi, jer se kočija zaljuljala od njihove težine sa jedne
na drugu stranu kada je povukao nju i sam pokušao da
ustane, i Daniel je morao da klekne na jedno koleno kada se
Suzette uhvatila za njegova ramena na sred kočije. To i nije
bila tako loša stvar u stvari, samo što nije znao šta bi uradio
dalje. Ona je bila polugola, njena korset spušten oko struka, a
suknja podignuta do butina dok ga je grlila rukama i nogama.
On takođe nije bio propisno odeven, bez marame sa
raskopčanim sakoom i košuljom i sa golim grudima. Nisu
mogli da izađu takvi iz kočije, a nisu mogli ni da ostanu
unutra. Bila je samo čista sreća što Suzette još nije primetila
telo umotano u ćebe.
“Kuda, moj Lorde?” njegov vozač je zazvao, očigledno se
probudio od tolikog pomeranja u kočiji.
“Fantastično.” Daniel je promrsio. Do sada je spavao
dubokim snom, i baš sada je rešio da se probudi. Tačno kada
bi Daniel više voleo da spava.

~ 75 ~
Naš svet knjiga

“Zar mu nećeš reći?” Suzette je upitala, pokušavajući da se

ispravi i pogleda ga.
“Šta da mu kažem?” Daniel je upitao, držeći je čvrsto na
mestu kako ne bi mogla da se osvrće okolo.
“Da krene u Gretna Green?” Suzette je promrsila kroz
njegove grudi.
Daniel je oštro pogledao u nju, ali položaj u kome je držao
dozvoljavao mu je da joj vidi samo teme.
“Zar nisi to planirao kada si me ugurao u kočiju?” upitala
je kada joj nije odmah odgovorio.
Zatvorio je svoje oči i izdahnuo kada se prisetio njenog
srećnog izraza. “Nema zbog čega da ti bude žao, moj Lorde. I
ja sam jako nestrpljiva i ne mogu da dočekam.” Ona je mislila
da je on požuruje u Gretnu, shvatio je i opet u očaju rekao,
“fantastično.”
“Daniel?” Suzette je upitala, pokušavajući da podigne
glavu opet, što je sada zamalo i uspela.
“Moj lorde?” vozač je dozvao u isto vreme.
Ispuštajući dubok izdah, Daniel se okrenuo ka vratima.
Rizikovao je tako što je pomerio ruku sa njenih leđa i brzo
otvorio vrata. Pritisnuo je njenu glavu još više na njegove
grudi, izašao napolje sa njom zakačenom na sebe kao neki
majmun koji visi na drvetu. Samo Božijom milošću uspeo je da
je iznese bez da udari glavom ili nogama u kočiju. Daniel je
sada rukom kojom je držao glavu, stavio na njena leđa kako
bi je pritisnuo što bliže sebi i sakrio gole grudi dok je žurnom
koracima išao ka kući.
Na njegovo olakšanje, kočije od malopre nije bilo, kao ni
jedne druge na putu. Ali tu je bio vozač, koga na žalost nije
mogao da izbegne… osim da ga na neki način natera da drži
jezik za zubima.
“Šta radimo?” Suzette je upitala nesigurno, podižući glavu
da pogleda oko sebe.

~ 76 ~
Naš svet knjiga

Daniel nije odgovorio odmah. Jednostavno je nastavio da

korača, stisnutih zuba.
Vrata su i dalje bila otvorena kao što ih je ona ostavila
malopre, i on je uleteo sa njom unutra u ušao u najbližu sobu,
salon. Zastao je samo da proveri sobu, i spustio je na noge,
odmah počeo da joj popravlja haljinu.
“Daniel?” pozvala je nesigurno, ne pomažući mu, stojeći
mirno i gledajući u njega zbunjeno dok je on podizao ruke i
stavljao ih nazad u haljinu i vraćao je na mesto kako bi pokrio
njene grudi.
“Ne idemo u Gretna Green večeras,” rekao je tiho.
“Zašto ne? Mislila sam...”
Prekinuo je, postavljajući pitanje odsečno, “Šta ako
pronađemo drugi način da otplatimo dug tvog oca?”
Suzette je trepnula ka njemu iznenađena pitanjem i
odgovorila, “Onda ne bih morala da se udam, i ja i Lisa bi se
vratili na selo.”
Daniel se namrštio, “Sigurno se ne bi vratila na selo?
Svakako se moraš udati jednog dana i trebala bi da imaš svoje
predstavljanje. Mislio sam da sve mlade žene sanjaju o tome.”
Suzette je klimnula glavom i priznala, “ Pretpostavljam da
nekada jesam, ali nakon što sam čula i videla kako se Dicky
ophodi prema mojoj sestri, nisam baš željna braka. Da nisam
morala da tražim svoje nasledstvo zbog duga, mislim da se
nikada ne bih ni udavala.”
“Nisu svi muškarci kao Dicky,” odmah je dao odgovor.
“Čak i Dicky nije bio Dicky pre nego su se venčali.”
Odgovorila je. “Delovao je ljupko i šarmantno kada je zavodio
Chrissy. Hoćeš da kažeš da nije svaki muškarac takav?”
“Ja se nikada ne bih ophodio prema svojoj ženi kao što je to
Dicky očigledno radio Chrissy,” ubeđivao je polako. “I mnogi
muškarci ne bi. Siguran sam da tvoj otac nikada nije tako
postupao sa tobom, tvojim sestrama i majkom.”
“Ne, uvek je bio pažljiv i nežan čovek... osim svog kockanja
kojim nas je doveo do propasti zadnjih godinu dana, ali inače
je divan.” Suzette je dodala. “I dok mi je drago što čujem od

~ 77 ~
Naš svet knjiga

tebe da se nikada ne bi ophodio prema meni kao Dicky,

sasvim sam sigurna da je to isto Dicky pričao Chrissy pre nego
što su se venčali. Kako uopšte žena da zna kakav je muškarac
zaista pre nego što se venčaju?”
Na kraju, zaista nije znao kako da joj odgovori na to
pitanje. “Zaista ne znam zašto uopšte diskutujemo o ovome.
Ne postoji drugi način da uzmem svoj novac koji mi je
potreba. Moram da se udam. A ti moraš da se oženiš ženom
zbog para. Mislim da nemamo mnogo izbora. I ti znaš to. Zato
si i došao večeras, da mi kažeš da prihvataš moju ponudu. I ja
sam mislila da ćemo krenuti u Gretna Green. I zašto smo se
sada vratili u kuću i raspravljamo o tim stvarima?”
Daniel je par sekundi samo nemo gledao u nju, reči: nisam
došao večeras da ti kažem “da” bile su mu na vrh jezika. I sada
ga je gledala sumnjičavo, a on nije imao nijedno objašnjenje o
tome zašto je došao osim istine. Ali to jednostavno nije mogao
da joj kaže. Na kraju je rekao, “Mi ne možemo tek tako
odjahati u sred noći i ne reći nikome. Dogovorili smo se da ću
ti dati svoj odgovor sutra i zaista mislim da bi se trebali
držati tog plana.”
Nije sačekao njene dalje argumente, a bio je uveren u
predstojeću raspravu koju će ona da započne, pa se okrenuo
na pete i požurio van sobe te izjurio iz kuće. Zatvorio je vrata
na odlasku, i nije bio iznenađen kada je na pola puta do kočije
čuo kako se otvaraju vrata iza njega. Kako god, nije se čak ni
okrenuo na njen poziv, već je ubrzao korak i gotovo u trku
stigao do kočije.
“Kući.” Daniel je praktično viknuo na čoveka kada je
uskočio u kočiju, zatvorio vrata i srušio se na klupu sa
izdahom kada su kočije krenule. Pogledao je na zavese, ali se
odupro porivu da ih pomeri i pogleda da li je Suzette pošla za
njim ili se vratila u kuću. Da, na suprotnom sedištu i dalje je
bilo umotano ćebe. George. I znao je da morao da se pozabavi
sa tim, ali nije imao jebenog pojma šta da uradi sa njim.
Mršteći se, Daniel je zamrdao glavom. Čak i mrtav, George
je bio samo nevolja. Da nije njega, Daniel nikada ne bi ni

~ 78 ~
Naš svet knjiga

ulazio u Suzetteinu sobu. Ne bi ga tamo uhvatila, ne bi se

skinuo sa njom i zaboravio maramu. Onda ona ne bi morala
da ga juri dole da mu je vrati i sasvim sigurno ne bi bila toliko
izložena i ranjena da mu dozvoli da joj uzme nevinost u
prokletoj kočiji.
Sve je bila Georgeova prokleta krivica. I njegova je krivica
bila što on sada sedi isfrustriran i tvrd kao drvo. Da nije bio
prisutan u kočiji, Daniel bi baš tog trenutka bio smešten
duboko u Suzette i odvodio oboje do najvećeg užitka. Ali nije,
i jako se suzdržavao da mrtvaka ne šutne zbog toga... uprkos
činjenici da bi mu možda trebao biti zahvalan što je bio
prisutan i zaustavio ga pre nego što je učinio korak posle kog
nema povratka.
Uzdahnuvši na svoje zbrkane misli, Daniel je naslonio
glavu na zid i zatvorio oči pokušavajući da se sabere.
Želeo je Suzette. Kao džentlmen, nije mogao da je uzme pre
braka. I nije želeo da se uda za nekog drugog, kao na primer
Garrisona. Ali nije bio siguran da li želi da se sam oženi sa
njom. Te noći su se sreli prvi put za boga miloga.
Trebalo mu je više vremena da je bolje upozna, da vidi da
li između njih ima nečeg više od želje i strasti, jer iako je
Daniel bio očaran njom i sviđala mu se, nisu se uopšte znali,
a ostatak života je dugo vremena da zažali za tu odluku.
Daniel je znao da nema toliko vremena. Suzette je brak
interesovao samo zato što joj je bio potreban novac, morala je
da uzme nasledstvo da zaštiti sebe i sestre od skandala. Ako
on ili Richard otplate dug i više ne bude morala da se uda,
otišla bi nazad u selo i opet bi izbegavala i ne bi se udavala,
a sve to zahvaljujući, opet, mrtvacu preko puta njegovog
sedišta i njegovog užasnog ponašanja prema Chrisstiani.
Daniel je otvorio oči i gledao u Georgea, i opet uzdahnuo i
zatresao glavom. I dalje je morao da sakrije telo negde, i
morali su da saznaju ko je ubio Georgea i zašto. Prvo će
morati sve to da reši, pa onda da razmišlja o svojim
osećanjima prema Suzette Madison. Izgledalo mu je da mu se

~ 79 ~
Naš svet knjiga

život u par sati pretvorio u ogromnu, prokleto ogromnu,

zbrku.

~ 80 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 5

“To ti je hitno? Naterao si slugu da me izvuče iz kreveta i

sna da bi me pitao to?” Daniel je pitao zgranuto. Njegov sluga
probudio ga je pre par minuta i rekao da je grof od Radnora
dole, i da insistira da ga vidi zbog hitne stvari. Sa svime što
se dešava, hitna stvar je mogla biti bilo šta, i ne može biti ništa
dobro, pa se Daniel obukao i strčao dole u panici, samo da bi
saznao da je “hitna stvar” bila Richardova briga oko toga šta
se desilo sa Georgeovim telom. Razlog je bio još više iritantan
s obzirom da se čovek nije previše brinuo noć pre kada je grlio
svoju ženu na prozoru spavaće sobe. Pored svega, odnosno,
nakon što se postarao za Georgea, Daniel je otišao i krevet i
ostao budan celu noć i razmišljao o tome šta da radi sa
Suzette. Zaspao je tek pre nekoliko sati i bio je jako nervozan
i mrzovoljan što su ga probudili ovako rano.
“Pa, znaš KO mi je sada najvažniji,” Richard je rekao
polako i dodao, “i ne bih morao da te probudim iz tvog
medveđeg sna da sinoć nisi otišao bez mene.”
Daniel se stropoštao na najbližu stolicu u neverici. Svi
znamo da je KO odnosno ON George, naravno. Tako su ga
zvali od kada su prvi put počeli ovaj razgovor, u slučaju da
ih neko od sluga sluša. Iznerviran, sada je već škiljio očima na
Richarda, “Pa šta sam drugo trebao da uradim? Sedim i
čekam u svojoj kočiji dok se ti valjaš, sa znaš već čijom ženom,
na krevetu?”
Richard se ispravio. “Ona je moja žena, hvala lepo.”
Daniel je frknuo kroz nos i nasmejao se, “Bože, Bože,
promenili smo priču ovog jutra, zar ne? Sinoć uopšte nisi ni
bio siguran da želiš da je zadržiš.”
“Da, pa, sada i nemam izbora. Ja sam...” zastao je i
pogledao ga. “Kako dovraga ti znaš šta sam ja radio sa njom?”
Daniel je podigao obrve ne verujući šta ga čovek pita. “Da
li je to trebala da bude tajna? Ako je tako, onda nisi trebao da
radiš to na prozoru da svi na ulici vide.”

~ 81 ~
Naš svet knjiga

Richard je razgoračio očima kada je shvatio kakav užas je

napravio i samo ćutao neko vreme, dok Daniel nije upitao,
“Pa?”
Richard je zatreptao očima kao da se budi iz sna i
nesiguran upitao, “Šta pa?”
“Da li zaista planiraš da je zadržiš?” Daniel je znatiželjno
upitao.
Richard je pogledao u stranu i prišao do stolice da se smesti
pre nego što je priznao, “Ona je bila devica, do sinoć.”
Daniel je ispustio zvižduk. “To je bilo jako nemarno od znaš
već koga.”
Richard se jedva nasmejao. Izgledao je dosta jadno, ali
Daniel ga nije mnogo žalio trenutno. Osim što je morao da se
pobrine za Georgovo telo, napustio je kuću Radnora sa
otečenim jajima i sa erekcijom za koju su mogli da pomisle da
je pištolj u njegovom džepu. S druge strane Richard je,
očigledno, imao predivne trenutke sa ne tako legalnom ženom
svog mrtvog brata blizanca, ili sa svojom ne baš ženom, sve
zavisno kako gledate na to. Žena, Daniel se prisetio, koja nije
nimalo volela svog “supruga” i bila očigledno zapostavljena i,
prema Richardovim rečima, još uvek bila devica. Daniel nije
želeo da pomisli da je Richard iskoristio ženu, on nije bio od
onih koji to rade.
“Znači,” Daniel je upitao konačno, “posle bedne godine sa
znaš već kim, i za koga je mislila da si ti, jednostavno je
oprostila sve i pala ti u naručje?”
Krivica se odmah očitala na Richardovom licu. Trljao je
lice rukama, kao da pokušava da skine taj osećaj sa sebe, a
onda je duboko izdahnuo i progovorio sa gađenjem. “Iskoristio
sam pijanu ženu.”
Daniel nije znao kako da reaguje na to. Jednostavno nije
ličilo na Fairgravea da uradi tako nešto i on sam je
posumnjao je da je bilo pod tako nekim okolnostima. Iz onoga
što je video, Chrisstiana nije izgledala kao da se opire.
Zapravo se verala oko njega kao puzavica, a ako je imalo
ličila na Suzette... Daniel je zažmurio, očigledno je da sestre

~ 82 ~
Naš svet knjiga

Madison nose veliku strast u sebi. Čak je i on sam zaboravio

na manire i umalo uzeo Suzette... i to dvaput. I on nije imao
nikakve iluzije o svemu tome. Da ih Lisa nije prekinula prvi
put, i da Suzette nije rekla kako mu je hladna ruka što ga je
podsetilo na Georgeovo prisustvo u kočiji drugi put, Daniel bi
uzeo Suzetteinu nevinost sinoć, bez obzira na posledice. I
verovatno bi već sada bili na putu za Gretna Green.
Nakašljao se i rekao, “Pa, na kraju uradićeš ispravnu stvar
i ostaćeš sa njom u braku.”
“Koji čak nije ni legalan.” Richard je istakao, i onda
pogledao širom razgoračenih očiju, “Šta ako je ostala trudna
nakon sinoćnih… tumbanja? Tehnički, dete bi bilo vanbračno.”
Daniel se namrštio na tu pomisao, ali je pokušao da ga
umiri. “Mislim da jedan put nije dovoljan da donese dete.”
“Istina, ali nije bio samo jedan put.” Richard je promrsio.
“Pa čak i dva…” Daniel je počeo, ali je primetio njegov
zabrinut izraz i pitao ga, “Tri?”
Richard je i dalje ćutao.
“Četiri?” pitao je neverujući u ono što čuje.
Richard je i dalje ćutao.
“Oh.” Daniel se navalio u svojoj stolici, doduše
impresioniran, ali i zavidan dok je zamišljao kako uzima
Suzette pet puta, svaki put na drugom mestu i u drugoj pozi
i … protresao je glavom, jer sada nije bilo vreme da misli na
to. “Ona mora da je mnogo... ovaj... inspirativna, sada
možemo samo da se nadamo da nije isto toliko plodna.” Kada
su se Richardova ramena spustila, dodao je, “Ili bi mogao da
je oženiš kako bi sve bilo legalno.”
“Mi bi trebalo da smo već venčani. Kako da dođavola
objasnim potrebu da se opet venčamo?” Richard je upitao
šokiran.
Daniel je zinuo da odgovori, ali ubrzo ih je i zatvorio, jer
nije imao nijedan pametan odgovor na njegovo pitanje. Bio je
umoran, a još uvek nije ni doručkovao niti popio šolju čaja.
Kako je mislio da će u ovom stanju smisliti neki koristan
savet? Razmišljajući da pošalje slugu po šolju čaja, pogledao je

~ 83 ~
Naš svet knjiga

ka vratima i primetio da ih je ostavio otvorenim kada je ušao.

Ustao je i krenuo ka njima. Nažalost, nakon pogleda u
hodniku shvatio je da nema nikoga ko bi mogao da mu donese
neki topli napitak. Mršteći se, zatvorio je vrata i vratio se u
svoju stolicu. Primetivši prijateljev poražavajući izraz shvati
je da je zaista bilo bolje da su mnogo ranije zatvorili vrata.

Šetnja po sobi pomogla mu je da raščisti misli, barem malo,

i kada je Daniel seo predložio je, “Umesto da joj kažeš da je to
potrebno i da bi trebali, možda bi mogao da kažeš Chrisstiani
da želiš da to uradiš ponovo, kao neki novi početak, i da
zaboravite na prethodnu lošu godinu. Misliće da si najveći
živi romantik, i ti bi bio siguran da su svi mogući naslednici
legalni.”
To je zaista bila dobra ideja i Daniel je bio više iznenađen
nego zadovoljan što je mogao da smisli nešto tako s obzirom
na svoje stanje. Ali to nije sprečilo njegovog prijatelja da ga
iznervira, vidno iznenađen njegovim predlogom, pa je i
prokomentarisao, “To je zapravo dobra ideja.”
“Poznat sam po tome da mi se ponekad jave jedna ili dve,”
rekao mu je Daniel jako iziritiran.
Kada je Richard pristao, dodao je polako. “A posle toga bi
mogao da otputuješ u Gretna Green sa mnom i Suzette kako
bi zapečatili naš dogovor.”
“Da, svakako, mogli bi da odemo...” Richard je počeo, a
onda oštro pogledao svog prijatelja, “Ti i Suzette?”
Daniel je bio koncentrisan na svoje nokte par sekundi,
nevoljan da sretne njegov pogled. Ovo je bio veliki plan koji je
smislio dok je ležao i prevrtao se po krevetu noćas. Želeo je
Suzette, ali nije bio toliko lud da je jednostavno samo uzme i
onda posle zažali. Trebalo mu je vremena sa njom da je bolje
upozna. Ali ako joj danas ne kaže da će je oženiti, Daniel nije
ni malo sumnjao da mu više ne bi dala ni sekund svog
vremena. Jednostavno bi se vratila u potragu za mužem ili

~ 84 ~
Naš svet knjiga

možda čak odmah otišla u Gretna Green sa Garisonom ili

nekim drugim muškarcem koga je upoznala sinoć.
Daniel je znao da je jedini način da je natera da mu da
malo vremena kako bi je upoznao ako pristane da se venčaju
i onda otkaže. Ona je imala dve nedelje, a on se nadao da bi
ovde mogao da dobije par dana, a onda kada krenu u Gretna
Green obezbediće im još nekoliko dana da se bolje upoznaju i
da se on odluči. Naravno, dok stigne u Gretnu mora da bude
siguran u svoju odluku ma kakva bila. Ako misli da će im biti
dobro zajedno, njegov odgovor biće da. Ako ne, odbiće je lako
i ponudiće joj da otplati njen dug kako se ne bi udala za prvog
muškarca na kog naiđe.
Jedini problem koji mu je padao na pamet u celom ovom
planu je to što bi morao da drži ruke sebi. Od sada pa nadalje
morao bi da provede sa njom što je više vremena moguće, ali
u društvu drugih kako bi sačuvao svoju čast i njenu nevinost.
Nije je samo želeo kao ženu, svidela mu se, i nije imao želju da
je povredi ili ukalja njen ugled na bilo koji način. Daniel nije
bio tiranin za mlade i nevine. Osim onog slučaja od sinoć. Iz
nekog razloga, sve njegove dobre namere prema njoj odletele
su kroz prozor kada mu je bila blizu i to je ono na šta je morao
da pazi sledećih par nedelja.
Richard je nestrpljivo seo na svoju stolicu kada ga je
Daniel pogledao. Shvatajući da čovek još uvek traži neku
vrstu odgovora, pročistio je grlo, i rekao, “Pa... da.”
“Oženićeš Suzette?” Richard je pitao polako i pažljivo,
očigledno imajući problem da poveruje u to.
“Zapravo nisam se još sasvim sigurno odlučio.” Daniel je
priznao, sada sklanjajući zamišljeni končić sa pantalona kako
bi izbegao njegov pogled, a onda rekao, “mada zaista idem u
tom pravcu.”
Kada ga je Richard sumnjičavo pogledao, znao je tačno u
kom pravcu idu njegove misli. Idu tačno tamo gde je i
Richardova želja vodila njega sinoć. Nema sumnje, čovek je
mislio, kako su on i Christiana zapečatili svoj dogovor sinoć,
da su to uradili i Daniel i Suzette takođe. Sumnja ga je

~ 85 ~
Naš svet knjiga

nervirala pa je odbrusio, “Nisam je povalio.” Da bude krajnje

fer, nastavio je sa priznanjem. “Ali bio sam prokleto blizu, i
samo ti znaš čije prisustvo sprečilo je to na kraju.”
Richard je izgledao iznenađeno ovim priznanjem, da ne
kažem pomalo zbunjeno, pa je rekao. “Ti znaš ko je bio u
kočiji.”
“Da, pa, na kraju smo bili i ja i Suzette.” Daniel je priznao
pomalo zgađen, kada se setio trenutka kada je shvatio da
Suzette drži Georgeovu ruku za koju je mislila da je njegova.
“Imao si Suzette u kočiji sa, ti znaš kim?” Richard i dalje
nije mogao da poveruje. “Da li je znala da je, ti znaš ko tamo?”
“Da li možemo da smislimo neko ime za njega?” Daniel je
upitao nervozno. “Ovo počinje da me nervira.”
“Odgovori na prokleto pitanje.” Richard je insistirao.
“Naravno da nije znala!” Odgovorio je konačno. “Dođavola,
nisam ni ja znao dok nisam ušao unutra. U stvari, moj
pokušaj da joj odvučem pažnju sa njegovog tela je i doveo do
“prokleto blizu” situaciju,” frknuo je i dodao, “tako da je
ironično što je njegovo prisustvo i prekinulo sve.”
Richard je prošao rukom kroz kosu i upitao, “Ako nisi
spavao sa njom, zašto razmatraš da bi trebao da je oženiš?
Malo je iznenada, zar ne? Jedva da je znaš?”
Daniel se nasmejao na kritiku i dodao, “Znam je isto koliko
ti znaš Christianu a ti ćeš je oženiti.”
“Christiana je posebna žena i naša situacija nije kao druge.”
“E pa, Suzette je isto tako posebna i naša situacija takođe
nije kao druge,” uzvratio je nazad, i zažmurio kada je shvatio
šta je rekao. Svakako, nije ni poricao. Suzette jeste bila
posebna. Smatrao je neverovatno fascinantnom, zato što
nijedna žena do sada nije uspela da ga ostavi tako željnog nje
i punog strasti. Njena tendencija da jednostavno kaže ono što
oseća nije ono na šta je on navikao tokom života, posle
detinjstva i u ranoj mladosti proveo je život u laži da bi sakrio
položaj svoje porodice, i zato je Daniel ovakvu iskrenost
smatrao osvežavajućom. Takođe je smatrao da je šarmantna
i interesantna i fina i…

~ 86 ~
Naš svet knjiga

Prekidajući sam svoje misli, objasnio je. “Zaprosila me na

balu, i onda kada me našla u svojoj sobi, pomislila je da sam
došao da kažem da na njenu prosidbu. Dozvolio sam joj da
pomisli da to jeste razlog mog dolaska pre nego da moram da
objašnjavam moje prisustvo tamo, a nisam mogao da smislim
nijedan razuman izgovor. I još uvek pokušavam da ga
smislim. Ali u međuvremenu uzeo sam njenu ponudu u
razmatranje.”
“Zašto bi ona kog đavola prosila tebe? Želi muža koji će zbog
potrebe za novcem pristati na njene uslove.” Richard je izneo.
Daniel se namrštio. “Da, pa, možda sam je malo slagao o
svom finansijskom statusu.”
Richard je podigao obrvu. “Zašto?”
“Zato što, kada me je pitala o mom imetku i tim stvarima,
pretpostavio sam da je samo još jedna udavača u potrazi za
bogatstvom i lagao sam. Možeš zamisliti moje iznenađenje
spoznajom da kada sam priznao da nemam novac, u stvari
sam izazvao prosidbu.” Zatresao je glavom, i pomislio u svoju
odbranu da nije bilo neobično da ga majke lovci-na-bogatstvo
i njihove ćerke jure. U stvari ideja da Suzette nema nikakav
interes za njegov teško stečeni novac činilo se kao lepa
promena.
“Pa umesto da joj jednostavno kažeš da si bogat, ti...”
“Nemam nameru da joj to kažem, a bolje bi ti bilo da joj ne
kažeš ni ti” Daniel je bio jako ozbiljan. “I nemoj da ti je palo
napamet da ponudiš da otplatiš dug njihovog oca. Ja ću se
postarati za to, oženio se sa njom ili ne.”
Richard je podigao obrve začuđen. “Zašto da ne ponudim
novac za dug? Žene neće biti pod pritiskom pod kojim su sada.”
Daniel je stisnuo zube. “Suzette nije oduševljena idejom o
udaji nakon svega što je naučila iz Christianinog
prošlogodišnjeg iskustva. Može vrlo lako ostati na svom
imanju na selu i izbegavati brak pošto smatra da joj nije
neophodan, a ja ne mogu da je upoznam dovoljno ako je ona
na Madison imanju, a ja na Woodrow.”

~ 87 ~
Naš svet knjiga

“Aaaah.” Richard je zamumlao, i onda pročistio grlo da bi

rekao, “U redu, odložiću svoju ponudu za otplatu... za sada.”
Daniel je zamalo skočio od olakšanja. “Hvala ti.”
Richard se nasmejao i promenio temu. “Dobre vesti su to
što sada jednostavno možemo da se otarasimo, znaš ti koga,
zato što sam ja rešio da nastavim brak sa Christianom.
Razmatrao sam opcije na putu ovamo...”
“To možda nije dobra ideja.”
Richard ga je začuđeno gledao.
“Mislim da bi trebalo da sačekamo još malo, pre nego ga se
rešimo. Makar dok ne saznamo ko ga je ubio.”
“Zašto?” Richard je upitao iznenađeno. “Nije da bi mogao
da bude svedok svog ubistva.”
“Ne, ali ne možemo da dokažemo ubistvo bez tela,” Daniel
je istakao. “Ko god ga je otrovao uskoro će pomisliti da je
omanuo, ako već i nije. I pokušaće ponovo.”
Richard se uznemirio na ovu opasku i odgovorio. “Onda ću
biti pažljiv sa onim što jedem i pijem. Ali ne vidim razlog da
držimo, znaš ti koga u blizini dok ne uhvatimo ubicu. Ko god
to bude, optužićemo ga za pokušaj mog ubistva.”
Daniel je bio tih na trenutak. Brinuo je. Imali su dovoljni
briga i bez toga da paze na još jedan pokušaj ubistva na
Richarda. Imao je dovoljno sreće da izbegne ono što mu je
George pripremio, a sada je u pitanju totalno nepoznata osoba
koja ga je želela, ili Georgea kao njega, mrtvog, a oni nisu
imali pojma ni ko je ni zašto to lice želi da ga ubije. Daniel je
smatrao da je trebalo držati Georgeo u blizini, prvo zbog
mogućeg dokazivanja prvog ubistva, i na kraju zbog
dokazivanja identiteta. Ovog momenta nisu znali šta se
dešava ili šta bi se moglo desiti. Na kraju, samo je rekao.
“Jednostavno mi se čini da je najbolje držati, znaš ti koga u
blizini dok ne rešimo stvari.”
“Dobro onda.” Richard se predao, “Da li si ga sakrio na
sigurno?”

~ 88 ~
Naš svet knjiga

Daniel se namrštio na pitanje. “Ovaj... pa zapravo ne.

Smestio sam ga u paviljon u zadnjem delu dvorišta prošle
noći.”
“U...?” Richard ga je gledao bledo.
Daniel se nakašljao. “To je bilo jedino mesto kojeg sam
mogao da se setim. Trebalo mi je neko hladno mesto, koje je
sakriveno i to je bilo jedino kojeg sam mogao da se setim u tom
momentu.” Pored toga, bilo je kasno, bio je umoran i
mrzovoljan, i zaista, gde ljudi kriju mrtve ljude? Oh, zaista je
umoran... i ne želi da zna odgovor na ovo pitanje. “I moraće
da bude pomeren za kratko vreme.”
“Da.” Richard se složio. “Definitivno ga moramo pomeriti.”
“Imam ideju u vezi toga.”
“Ispričaj mi.” Richard je odgovorio.
Daniel je ignorisao sarkazam. “Mislim da je najbolje da ga
vratimo u glavnu spavaću sobu.”
Na taj predlog Richardove oči umalo nisu izletele. “Šta?
Ti…”
“Saslušaj me pre nego što odbiješ.” Daniel je insistirao.
Zaista, nije znao da je čovek ovoliko zahtevan, ali nisu ni bili
nikada u ovakvoj poziciji. “Devojke su već videle da je “Dicky”
nestao i veruju da si ti ti… što naravno ti i jesi. Takođe znaju
da je krevet uništen zahvaljujući ledu koji su stavljale na onog
za koga su mislile da si ti. Tako da, bacićemo ga nazad na
krevet, držaćeš prozor otvoren kako bi se soba hladila, i onda
zaključaš vrata i držaćeš ključ kod sebe. Ostalima kažeš da si
naručio novi krevet kako bi zamenio ovaj uništen i naredićeš
da ne ulazi i ne maltretiraju se dok ne stigne novi.”
Daniel je mislio kako je nadmašio sam sebe ovom idejom.
Praktično bi krili telo na pravom mestu. Navalio se nazad i
nasmejao, završavajući. “Na taj način, on nam je pri ruci ako
nam zatreba kao dokaz ili nešto drugo, a opet van domašaja
da bude pronađen.”
“Pretpostavljam da bi to moglo da prođe.” Richard se složio.

~ 89 ~
Naš svet knjiga

“I hoće.” Daniel ga je uveravao i priznao. “Jedini problem

koji vidim je prebacivanje njega odavde do tvoje kuće po
danu.”
Richard je izdahnuo i spustio glavu, podižući upitno obrvu,
pa je Daniel rekao, “moramo ga uskoro pomeriti. Neko od
sluga možda odluči da prošeta po imanju i saplete se od njega
dok je još dan.”
“Dođavola.” Richard je izdahnuo. Gledao je u njega
užasnutog lica na trenutak, a onda spustio pogled.
Neko vreme Richard je samo gledao u svoja stopala, i
Daniel se samo zavalio u svoju stolicu, siguran da će čovek na
kraju ipak smisliti nešto. Ni on sam nije dorastao zadatku
trenutno. Bio je iscrpljen, očiju napola spuštenih i zevajući
konstantno. Ono što bi Daniel sada najviše želeo, je da se vrati
u krevet. Ali kada se setio problema koji je upravo on
napravio, izabravši to mesto za sakrivanje tela, znao je da
neće moći da zaspi dok ga ne premeste. Tada, to mu je zvučalo
kao idealno mesto, ali onog momenta kada je rekao gde je
sakrio Georga, shvatio je da je to bila jako loša ideja.
Pretpostavljao je da je jednostavno bio i suviše umoran i van
sebe sinoć, da bi bolje razmišljao o tom problemu.
“Da nemaš slučajno stari tepih koga bi se želeo rešiti?”
Richard je pitao najednom, a kada ga je Daniel pogledao,
umesto horora na licu svog prijatelja sada je video veliki
cerek. Richard je očigledno imao ideju.

“Zašto si ti i dalje u krevetu?”

Suzette je prešla pogledom sa prozora u koji je gledala do
sada, i kroz koji je Daniel ušao prethodne noći, na Lisu koja je
stojala na vratima.
“Ti se uvek budiš sa kokoškama. Da li si dobro?” Lisa je
pitala zabrinuto, dolazeći do nje.
Suzette se namrštila i skrenula pogled ka prozoru sa tihim
izdahom. Zapravo nije bila bolesna, osim ako nije bila od
brige. Ležala je tako već neko vreme, i samo se prisećala
~ 90 ~
Naš svet knjiga

događaja od prošle noći. Što ih se više sećala, to je bila više

zabrinuta. Kada je našla Daniela u svojoj sobi, bila je sigurna
da će sve biti u redu. Mislila je da je pristao na njenu prosidbu.
Da će se venčati, da će otplatiti očev dug i da će sve biti dobro.
Dva strastvena trenutka koja su imali – prvi u ovoj sobi, a
drugi u kočiji – samo su potvrdila njenu pretpostavku. Ali na
kraju večeri ostao je samo nemir. Daniel je bio tako hladan i
odsečan na kraju, popravljajući njenu odeću i govoreći kako bi
trebalo da ostave sve za danas, kao što su se i dogovorili.
Nakon toga je odjurio kao da mu je sto đavola za petama i
ona se uplašila da se Daniel možda ne premišlja, da je možda
uradila nešto pogrešno i da se on predomislio.
Verovatno nije trebala da mu tako odgovara na poljupce.
Možda on sada misli da je ona laka. Ili je on možda od onih
muškaraca koji očekuju od žene da odbije takve vrste telesnog
zadovoljstva i bio zgrožen, jer je ona toliko uživala u njegovim
dodirima i poljupcima. A ona zaista jeste uživala u njima.
Suzette nikada do sada nije doživela tako jaku potrebu u svom
životu. U stvari, nikada nije prišla ni blizu tome. Čak se
nikada nije poljubila pre Daniela.
Nije znala šta da radi ako se on vrati danas sa odlukom da
ne prihvata njenu ponudu. Pretpostavlja da će morati da
nađe drugog muškarca, ali problem je što misli da to nije
moguće. Nije mogla da zamisli da bi ijedan muškarac, od svih
koje je srela sinoć, u njoj mogao da izazove takvu strast i
takvo zadovoljstvo. Naježila se na samu pomisao da je neko
drugi dodirne i poljubi kao što je to radio Daniel. Pogotovo
sada kada je osetila ukus tog zadovoljstva.
“Suzy?” Lisa je pitala nesigurno, sedajući na kraju kreveta.
Mršteći se, pogledala je ka njoj i nasmejala se, “Dobro sam.
Samo se osećam lenjo od jutros.”
“Oh.” Lisa se nasmejala sa olakšanjem. “Pa, došla sam da ti
kažem da je Robert ovde.”
“Oh.” Suzette je promrmljala, ne mareći puno što je Langley
u poseti. Porodični prijatelj i sused, Robert godinama je
provodio mnogo vremena na imanju Madison. U stvari, više

~ 91 ~
Naš svet knjiga

je vremena provodio na imanju nego van njega i bio im je kao

stariji brat. Iritirajući brat koji je voleo da ih čačka i zadirkuje
kao svaki stariji brat.
Malo nakon što se Christiana udala za Dickya i preselila u
kuću Fairgrave u Londonu koju je Dicky očigledno više
preferirao za sedište porodice, Robert se isto preselio u grad,
ostavljajući ih na selu zbog luksuza koji nosi Londonski život.
Očigledno, pratio je Christianu i njen život, jer je njegovo
pismo nateralo oca da dođe u grad gde je i završio kockajući
se, opet.
“Mislila sam da bi ga možda htela pitati nešto o grofu
Woodrowu.” Lisa je objašnjavala. “Možda bi nam on mogao
reći da li je Daniel častan čovek i šta misli o njemu kao
muškarac.”
To je privuklo njenu pažnju i nateralo Suzette da se naglo
uspravi u krevetu. “To je dobra ideja,” izjavila je, spustila
noge sa kreveta kako bi ustala. Možda bi mogla da sazna
dovoljno da bi shvatila da li je njeno sinoćnje ponašanje bilo
užasno, i da li može da uradi nešto da to popravi. Pored toga,
volela bi da sazna još o Danielu, zapravo, sve o njemu. Nakon
svega, to joj je budući muž. Pa, bar se nadala da jeste.
“Poslaću Georginu kod tebe.” Lisa joj je rekla, ustala i
krenula ka vratima.
“Hvala ti.” Suzette joj je viknula, ali nije sačekala sluškinju
da stigne. Žureći da siđe dole, počela je da traži odeću. Izabrala
je haljinu, i češljala kosu kada je Georgina stigla sa bokalom
vode. Suzette joj se nasmešila, i slušala njeno kratko čavrljanje
dok se umivala. Onda se obukla uz ženinu pomoć i stojala
mirno dok joj je Georgina nameštala kosu. Onog momenta
kada je bila spremna, Suzette je izjurila iz sobe i krenula dole,
nestrpljiva da ispituje Langleya. Smatrala ga je dobrim
proceniteljem ljudi i bila znatiželjna da čuje njegovo mišljenje
o Danielu.
Vrata salona bila su zatvorena kada je sišla niz stepenice.
Samo što nije ušla unutra, kada je ugledala Lisu u sobi za
doručak i krenula ka njoj.

~ 92 ~
Naš svet knjiga

“To je bilo brzo.” Lisa je pogleda ka Suzette kada je ušla.

“Da li bi želela da na brzinu doručkujemo pre nego se
pridružimo Christiani i Robertu?”
Suzette je pogledala hranu na stolu, ali zatresla glavom.
“Ješću nakon razgovora sa Robertom.”
Lisa nije krila oduševljenje i Suzette nije bila iznenađena.
Dok su Suzette i Christiana gledale na Roberta kao na brata,
sumnjala je da je Lisa možda razvila neka druga osećanja za
njega u zadnjih par godina. Devojka je imala običaj da ga
nežno posmatra i da ga tretira kao omiljeno kučence. Za sada,
Suzette je mislila da Robert nije svestan njenih osećanja, ali
čovek je mogao da bude neverovatno glup ponekad.
“Idemo onda da im se pridružimo u salon?” Lisa je zaobišla
sto i krenula za njom.
Suzette je klimnula glavom i izašla u hodnik, radoznala
oko toga zašto su vrata salona zatvorena. Zaista nije bilo
prikladno da jedna udata žena bude sama u sobi sa
muškarcem koji joj nije muž. Ali znala je da se ništa neumesno
ne dešava tamo. Sada, da je Lisa bila sama u sobi sa Robertom,
Suzette bi se zabrinula da ga možda ne napada, ali ne i sa
Christianom. I nije bila iznenađena kada je Lisa gotovo
otrčala do vrata, otvorila ih i vrisnula. “Tu ste!” visokim
tonom, pre nego što je završila gotovo cvileći. “Haversham je
rekao da je Langley ovde. Zašto su vrata bila zatvorena?”
Suzette se ugrizla za usnu kako se ne bi nasmejala, dok je
pratila Lisu unutra i primetila preplašene izraze na Robertu
i Christiani. Bilo je očigledno da su vodili ozbiljan razgovor,
ali sada su izgledali više iznenađeni Lisinim napadom nego
bilo čime.
Christiana je odgovorila mirno. “Bojim se da sam ih
mahinalno zatvorila kada sam ušla.” Dajući osmeh, starija
sestra je dodala. “Dođi sedi. Baš sam pitala Langleya da li ima
neki bal na kome treba da prisustvujemo večeras.”
“Mislila sam da večeras idemo na bal kod Hammondsa.”
Suzette je odgovorila, a Lisa je krenula do sofe na kojoj je sedeo
Robert. Videla je pogled koji su Robert i Christiana razmenili

~ 93 ~
Naš svet knjiga

i pitala se o čemu su njih dvoje razgovarali pre nego što su

Lisa i ona ušle.
“Da, naravno.” Robert je odmah odgovorio. “Mislim da je
Christiana htela da pita koji su drugi nakon njega.”
Suzette je pogledala u Christianu da bi videla njenu
potvrdu, ali onda je pažnju vratila nazad na Roberta kada je
počeo da nabraja predstojeće događaje i balove. Suzette je
strpljivo čekala, slušala pažljivo kako bi znala gde treba da
prisustvuje u slučaju da joj treba zamena za Daniela, kada
ga je prekinula i upitala. “Da li znaš grofa Woodrowa?”
Robert je zastao, očigledno iznenađen pitanjem. Kao i
Christiana, koja nije imala pojma o Suzetteinim planovima i
o tome da ga je ona zaprosila. Nakon kratke stanke,
odgovorio je. “Ja… Pa, da, u stvari poznajem. Bili smo u školi
zajedno. On je dobar prijatelj sa Richardom Fairgraveom.”
Suzette je odmah protestovala. “Ne, nije. U stvari Dicky
mu se nimalo ne sviđa.”
“Zaista?” Robert je upitao iznenađen, onda pogledao
značajno ka Christiani. “Bili su najbolji ortaci u školi.”
Suzette nije imala pojma šta taj pogled znači, i nije imala
vremena sada da razmišlja o tome, jer je trenutno bila više
zainteresovana za to šta još može da sazna o Danielu. “Šta mi
možeš reći o njemu?”
“Njegova porodica je stara i cenjena. On je jedino dete.
Njegov otac je bio drugi sin po redu, ali njegov ujak preminuo
je pre godinu dana bez ijednog potomka i Daniel je nasledio
njihovo Woodrow imanje i grofoviju.”
“Oh Suzy, on je grof!” Lisa je zaskičala od uzbuđenja.
Suzette se namrštila, pitajući se zašto to nije spomenuo, i
šta to znači za nju. Primetivši kako Robert gleda Lisu, pa nju
znatiželjno, okrenula je očima i pokazala mu da nastavi sa
pričom.
Robert je frknuo. “Šta još želiš da znaš?”
“Šta misliš o njemu?” odmah je upitala. Langley je odlično
znao da proceni ljude, mada je loše procenio Dickya. Ali
njegov otac je tada bio bolestan, zapravo je preminuo kratko

~ 94 ~
Naš svet knjiga

nakon njihovog venčanja. Brinući se o ocu, Robert nije mnogo

vremena provodio kod Madisona kada se Dicky udvarao
Christiani, a kada je bio tu bio je suviše zabrinut i ometen
zbog očevog zdravlja. Suzette je sumnjala da je smrt njegovog
oca razlog zašto je odjednom otišao u London. Činilo se da
izbegava porodičnu kuću zbog puno uspomena.
“Šta mislim o njemu.” Robert je razmišljao kratko,
gledajući ispred sebe, kada je pogledao opet u nju i dao joj mali
osmeh, “oduvek mi se sviđao. Bio je pametan, sa dobrim
smislom za humor. Bio je uz svoje prijatelje, spreman da uvek
stane u njihovu odbranu, kada bi se potukli sa nekim opakim
momcima. Ne krećemo se u istim krugovima sada, ali ne
sećam se da sam ikada čuo neku ružnu reč o njemu. Čini se kao
dobar momak.” Zastao je i znatiželjno podigao jednu obrvu
kada je pitao. “A sada, zašto pitaš?”
“Zato što će se Suzette udati za njega.” Lisa je izjavila kao
dobar dan.
Robert se hitro ispravio, zapanjenog lica, a Suzette je
ošinula pogledom Lisu i ispravila je. “MOŽDA se venčamo!
Daće mi svoj odgovor danas.”
“ON će dati svoj odgovor danas?” Robert je pitao u
neverici. “TI si pitala njega?”
Christiana definitivno nije objasnila njihovu trenutnu
situaciju, pomislila je Suzette i pretpostavila da to ne treba
da je iznenađuje. Krile su ono što je njihov otac uradio. Robert
je bio kao član porodice, i sa tim nije bio sumnje da će ponuditi
svoju pomoć, ali nijedna od njih ne bi se osećala prijatno. To
bi poremetilo njihov odnos, smatrajući se njegovim
dužnicima, a niko od njih to nije zaslužio. Pored toga, bilo im
je jako ponižavajuće da priznaju šta je njihov otac uradio.
Nije ni imala namere da mu prizna za sada, pa je pitala,
“Zašto dama ne može da pita muškarca da li mu se dopada?”
Robert se očigledno nije osećao prijatno tim pitanjem.
Ne dajući mu vreme da se presabere i odgovori, upitala je,
“Da li su mu roditelji živi?”

~ 95 ~
Naš svet knjiga

Robert je oklevao, ali onda rekao. “Majka jeste, a otac je

preminuo pre nekoliko godina. Zato je titulu i imanje nasledio
Daniel, a ne njegov otac.” Zastao je na kratko, kao da
razmišlja i nastavio. “Mislim da sam čuo da je njegova majka
bila bolesna početkom godine, ali mislim da se oporavila.”
“Da li on pije?”
Robert je delovao iznenađeno, ali izdahnuo je i odgovorio
joj. “Ne sećam se da je puno pio dok smo bili mlađi i nisam čuo
da se propio od tada.”
“Šta je sa kockanjem?” Suzette je upitala i primetila kako
su Christiana i Lisa udahnule i ukočile na to pitanje. Bilo je to
važno pitanje s obzirom na to dokle ih je očevo kockanje
dovelo.
Robert je odlučno odmahnuo glavom. “Siguran sam da ne.
Oduvek je izbegavao sumnjiva mesta dok smo bili mlađi.
Govorio je da je onaj ko baca pare na igre pravi idiot.”
“Ljubavnice?” Suzette je upitala. Nije bilo neobično da
muškarac ima ljubavnicu, bilo to pre ili posle braka, ali
pomislila je kako joj se ne bi svidelo da ga deli sa drugom
ženom.
“Siguran sam da ih je imao.” Robert je iskreno odgovorio,
“Iako, kada jeste, onda je bio jako diskretan i nije pričao o
njima.”
Suzette je otvorila usta da postavi još jedno pitanje, ali
zvuk nakašljavanja naterao je da stane i pogleda ka vratima.
Haversham, kućni batler stojao je na dovratku.
“Da, Haversham?” Christiana je rekla.
“Grof Fairgrave je rekao da vas obavesti da se vratio. On i
grof Woodrow pridružiće vam se uskoro, Miledi.”
“Daniel je ovde?” Suzette je upitala, uspravljajući se na
dvosedu i gledajući iza batlera u nadi da će ugledati čoveka
koji je noćas proganjao u snovima.
“Da, Miledi. On pomaže grofu oko prenošenja nečega u
svoju spavaću sobu.”
“Oh.” Suzette je rekla razočarano, i njen mozak je sada bio
prepun briga i pitanja. Hoće li joj reći svoju odluku? Trebalo

~ 96 ~
Naš svet knjiga

bi. Oko čega je pomagao Dickyu? Da li bi trebao da iskoristi

priliku i pita Dickya za njenu ruku? Pretpostavljala je, da bi
po pravilu, trebalo da je zatraži od njenog oca, ali Daniel je
bio svestan situacije i verovatno je mislio da je prikladnije da
popriča sa Dickyem.
“Hvala što si nam preneo poruku, Haversham.”
Christianine reči prekinule su Suzettine misli i pogledala je
ka Havershamu koji je odgovorio. “Naravno, Miledi.”
“Eto!” Lisa je rekla kada se batler okrenuo da ode. “Dicky
će nam se pridružiti. To bi bilo lepo, zar ne?”
Suzette se namrštila na Lisin iritantno veseo ton. Mlada
devojka je nasmejano gledala u stariju sestru, onako nevino i
kao da traži nešto, a Suzette je znala da ona moli Christianu
da Dickyu da šansu. Lisa je očigledno poverovala u njegovu
tvrdnju da se kaje zbog svog ponašanja i da želi da se iskupi
Christiani. Suzette, na drugu stranu, nije bila sigurna.
Uprkos Danielovoj priči od sinoć, da smrt može da promeni
čoveka, ona jednostavno nije mogla da poveruje da neko može
da se toliko promeni i tako brzo. Pretpostavljala je da je
Chrissy zaglavila sa njim pošto joj je suprug, i nadala se da je
zaista doživeo neko prosvetljenje.
“Chrissy?” Lisa je upitala i Suzette je pogledala u
Christianu koja je sada stojala.
“Trebalo bi da kažem Havershamu da nam pripremi i
donese čaj. I to bi trebala odmah.” Izjavila je i izjurila kroz
vrata.
Suzette je gledala kako odlazi, i samo sedela i buljila u
otvorena vrata, čekajući da se Daniel pojavi i izvuče je iz ove
bede. Zašto je odjednom rekao da moraju da ostave sve do
danas, kao po prvobitnom planu? Pratio je do kuće i popeo se
u njenu sobu da joj kaže da, za Boga miloga. Bar je mislila
tako. Šta ako je zaista došao da joj kaže ne, ali je bio sprečen
njenim nasrtajima? Suzette mu zapravo nije dala mnogo
šanse da objasni svoje prisustvo, ali je pretpostavila da je zbog
toga došao i zato mu se bacila kao neka nemoralna žena.

~ 97 ~
Naš svet knjiga

Sada, kada malo bolje razmisli, ona jeste napala čoveka.

Ona je prva poljubila njega u sobi i onda... pa, stvari su postale
dosta zagrejane. Možda nije hteo da joj kaže da je došao da je
odbije i da tako propusti veoma strastven momenat. To bi
objasnilo zašto je i ostavio na kraju, Suzette je shvatila
uspaničeno i odjednom ustala.
“Moram da zamenim cipele.” Izjavila je i izletela iz sobe
pre nego joj neko postavi neko pitanje. Stvarno je bio bedan
izgovor, ali to je sve što je mogla da smisli trenutno.
Jednostavno, više nije mogla da čeka Danielov odgovor.
Neznanje je dovodilo do ludila. Suzette je nameravala da ga
pronađe i natera ga da joj smesta kaže, da li je voljan da je
oženi ili ne. Neće više biti izuzetaka ili odlaganja. Samo je
morala da sazna, odmah.
Haversham je rekao da Daniel pomaže Richardu gore, pa
se tamo i uputila, žureći uz stepenice i kroz hodnik. Baš je
prolazila pored svoje sobe kada su se vrata sobe na kraju
hodnika otvorila i Daniel je izašao. Suzette se odmah ukipila,
dok joj je srce ubrzalo ritam. Ovog puta neće otrčati i baciti
se na čoveka. Sačekaće da on priđe njoj i kaže joj koja je
njegova odluka i to je bilo to.

~ 98 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 6

Daniel je zatvorio vrata za sobom i onda je stao, pomalo

brinući oko onoga što zauzima mesto u spavaćoj sobi. On i
Richard su gotovo smestili umotanog Georgea u krevet i
prekrili ga sa prekrivačima i ćebadima kada je Christiana
ušla u potrazi za svojim suprugom. Očigledno nije primetila
ispupčenje na krevetu, ali je mogla, da je Richard nije izvukao
odatle brzo, a ako vidi Georgea biće u gadnoj nevolji. Sve bi
joj morali objasniti, a nije baš bio siguran u to kako će ona
reagovati da sazna da je pravi Dicky mrtav, i da on zapravo
uopšte nije bio Dicky. Da ne spominjem činjenicu da je
Richard bio pravi grof od Radnora i da ga je prvi put srela
juče, samo par sati nakon što je ležao ovde. Verovatno bi bila
jako uznemirena.
Richard mu je rekao da ide i da će on srediti stvari. Daniel
je pretpostavljao da će sve biti u redu i da treba da siđe dole i
sačeka. Ništa nije mogao da uradi sada. Krenuo je niz hodnik,
i odjednom usporio kada je ugledao Suzette kako stoji ispred
svojih vrata i gleda ga.
Bila je prelepa u beloj satenskoj haljini, crne kose koja je
padala preko ramena u blagim talasima. Ali lice joj je
delovalo umorno, sa crnim krugovima oko očiju koji su
ukazivali da i ona nije spavala išta bolje od njega prošle noći.
Izgledala je čudno, gotovo ranjivo i tužno, pa kada joj je prišao
nije mogao da odoli da je rukama ne uhvati za obraze i nežno
pređe prstima preko njih.
“Izgledaš prelepo ovog jutra,” rekao je tiho, sa pogledom
koji je završio na njenim usnama. Bile su blago otečene i
ružičaste, kao da ih je grizla od brige i u njemu se javila
strašna potreba da je poljubi, ali naterao je sebe da odoli.
“Hvala.” Suzette je prošaputala i uputila mu mali smešak.
Onda je zablebetala. “I ti izgledaš prelepo. Mislim zgodno.”
Daniel se gotovo zagrcnuo i spustio ruke pre nego je upitao,
“Kako si spavala?”

~ 99 ~
Naš svet knjiga

“Užasno i dalje sam pospana,” priznala je, potvrđujući ono

na šta je sumnjao, a onda je odjednom upitala. “Da li ćeš me
oženiti?”
Daniel je pretpostavljao da trebao da se iznenadi na tako
brzom pitanju, ali nije. Ništa manje nije očekivao od Suzette.
Široko se smešeći na svoje misli, klimnuo je glavom radije nego
da izgovori reči. Onog trenutka kada je to uradio Suzette je
duboko izdahnula. Sa velikim osmehom na licu, poskočila je,
stavljajući svoje ruke oko njegovog vrata i stavila svoje usne
na njegove. Daniel je stajao mirno, boreći se da joj ne
odgovori. Želeo je, ali je znao gde bi to odvelo, i tako je ne bi
bolje upoznao, osim ako ne misli samo na jednu vrstu
upoznavanja. Bio je rešen da je upozna na sve druge načine,
pa je uhvatio za ruke i spustio ih dole kako bi se odvojio od
nje.
“Moramo da razgovaramo.” Daniel je rekao nežno, kada je
Suzette otišla korak nazad i gledala ga zbunjeno.
“Oh,” rekla je sa olakšanjem. “Da, naravno.”
Pogledala je okolo i krenula ka vratima koja su pored njih,
otvorila ih i ušla unutra.
“Moramo da odlučimo kada ćemo krenuti, i ja moram da
se spakujem i...” Suzetteino mrmljanje je prestalo kada je
shvatila da je ne prati i pogledala je ka Danielu, koji je i dalje
stojao u hodniku. “Uđite, moj Lorde. Imamo o mnogo čemu da
razgovaramo.”
Daniel se namrštio i promrdao glavom. “Mislim da nam
nije pametno da budemo sami. Ni malo. Izgleda da nam je
teško da se obuzdamo i ...”
Prekinula ga je u pola rečenice kada mu je prišla i uhvatila
ga za ruku kako bi ga uvukla u sobu. “Obećavam da se neću
opet baciti na tebe, moj Lorde. Shvatila sam da sam sinoć bila
jako neobuzdana. Uveravam te da inače nisam toliko
slobodna sa muškarcima. U stvari, nikada do sada nisam bila
tako slobodna ni sa kim.”
“I nisam mislio to.” Daniel je uveravao, uzimajući par
koraka između njih kako bi bili na bezbednoj daljini. Njeno

~ 100 ~
Naš svet knjiga

iskustvo je bilo bolno očigledno u prvi mah, mada učila je brzo.

Laskalo mu je što je odgovorila tako strastveno, i bilo je lepo
znati da nije samo na njega uticala njihova blizina, i
dođavola bio je svestan da stoji u njenoj sobi, samo korak od
nje i kreveta dok je ona zatvarala prokleta vrata, ostavljajući
ih same i...
“Drago mi je što ne misliš o meni kao o nekoj bludnici.”
Suzette je priznala, odlazeći pored kovčega na kraju kreveta.
“Brinula sam o tome sinoć.”
“Ne, nikada nisam pomislio to.” Rekao je, gledajući je kako
kleči pored kovčega i otvara ga. Onda se nagnula preko njega
dok je preturala po odeći unutra, a Daniel je pogledom upijao
njenu pozadinu koja je virila i ljuljala se polako dok je tražila
nešto unutra. Dragi Bože, platno današnje haljine bilo je tako
tanko da je ocrtavalo gotovo sve, ne ostavljajući ništa mašti.
Mogla je biti i gola, pomislio je kada je primetio crtu na njenoj
stražnjici.
“Šta misliš, koliko stvari da spakujem?” upitala je,
ispravljajući se i podižući haljinu iz kovčega, da bi zatim sela
na svoje noge.
S obzirom da više nije imao pogled na njenu stražnjicu da
ga ometa, Daniel je pogledao ka haljini koju je izvukla iz
kovčega i progutao knedlu kada je shvatio da je to večernja
haljina, skoro prozirna kreacija sa malo čipke na liniji
dekoltea. Mogao je da vidi pravo kroz nju, kovčeg i krevet i
sve ostalo što se nalazilo iza nje, i znao je da bi mogao da vidi
svaki deo njenog tela kada je obuče. Šta dođavola jedna
neudata devojka radi sa takvom haljinom? Upitao je sebe.
“Pripadala je mojoj majci,” izjavila je, okrećući se kako bi
se nasmešila. “Oduvek sam je volela. Otac je spakovao svu
njenu odeću i ostavio je na tavan kada je umrla, ali sam
pronašla ovu pre par godina i odnela je u svoju sobu. Nikada
nisam bila dovoljno hrabra da je obučem. Iskreno, ne znam
šta me navelo da je spakujem kada sam polazila u London, ali
sada mi je drago što jesam. Mislim da bih mogla da je obučem
kada sam sa tobom.”

~ 101 ~
Naš svet knjiga

Daniel je opet progutao, zamišljajući je u haljini, a onda

van nje, a onda na leđima ispod njega.
Suzette je ostavila na krevetu sa zadovoljnim osmehom i
opet se nagnula preko kovčega, opet njihajući zadnjicom
ispred njega kada je rekla, “Trebala bih poneti najmanje tri
ili četiri haljine. Šta ti misliš?”
Daniel je promrsio nešto nalik. “Mhmmm,” dok je gledao
kako se njiše. Dođavola, žena ga je izluđivala.
“Kakav je Woodrow?” pitanje je izašlo prigušeno iz
kovčega.
“Ja... lepo je, pretpostavljam.” Nakrivivši glavu u stranu,
nastavio je, “puno zemlje i drveća, malo jezero za plivanje.
Kuća kojoj treba još malo popravki...”
“Hoćemo li živeti tamo ili u gradu?”
Daniel je podigao obrve, pitanje je zapravo dobilo njegovu
punu pažnju. Prošle noći Suzette je želela pravo da žive
odvojeno i onako kako hoće, ali pitanje je zvučalo kao da to
više ne želi. To je bilo ohrabrujuće. Pa, bilo bi ako bi odlučio da
je oženi. Pročistivši grlo, rekao je, “Uglavnom u Woodrowu,
mada bih ja putovao ponekad u grad zbog posla.”
“Oh, drago mi je što si rekao to!” Suzette mu se nasmejala
preko ramena. “Odrasla sam na selu, i mnogo je lepše nego u
gradu, zar ne misliš? Vazduh je tako težak ovde i tolika je
gužva i ...” Suzette se namrštila i okrenula ka kovčegu. “Radije
bih decu podizala na selu.”
Daniel je zbunjeno zatreptao očima na ove njene reči dok
je njena zadnjica opet pala u prvi plan. Deca? Naravno, ako
bi se venčali, imali bi na kraju i decu shvatio je, i odjednom
ispred očiju mu se pojavila mala Suzette sa pegicama i
svetlucavim očima i čupavom kosom kao kod majke. Taj
prizor mu je bio božanstven i Daniel je pronašao sebe kako se
smeši.
“Volela bih da imam par dečaka, i isto toliko devojčica.”
Suzette je rekla srećno, govoreći i dalje u kovčeg.
Slika dva ozbiljna mlada momka, koji zaštitnički stoje
pored dve mlade i lepe devojke izmamili su mu osmeh, i

~ 102 ~
Naš svet knjiga

njegov pogled bio je na Suzette kada je rekla, “Pretpostavljam

da si bio zgodan dečak kada si bio mlađi. Volela bih da sam te
videla tada.”
Daniel je sumnjičavo pogledao ka njoj i nesigurno upitao,
“Neće ti nedostajati gradski život?”
“Šta tu ima da mi nedostaje?” odgovorila je, podižući glavu
kako bi ga pogledala preko ramena.
Daniel je odgovorio, “Balovi, pozorište, okupljanja.”
Suzette se nasmejala na te reči i okrenula ka kovčegu.
“Nikada nisam bila u pozorištu, tu sigurno nema šta da mi
nedostaje. Pored toga, balova i okupljanja ima i na selu, znaš.
Možda ne toliko puno kao u Londonu, i svakako ne tako
grandioznih, ali...” zastala je, pogledala ga i upitala, “Da li si
celog života živeo u gradu?”
Daniel je klimnuo glavom što je izazvalo mali zvuk
negodovanja kod nje.
“Onda si sigurno navikao na česta socijalna dešavanja,
okupljanja i ostalo. Zar ne misliš da će ti seoski život biti
dosadan?”
“Ne,” odmah je odgovorio. Uprkos nevoljama koje su ga
zadesile tokom renoviranja Woodrowa, Daniel je dosta
uživao tokom tih šest meseci. Nije prisustvovao nijednom
lokalnom dešavanju, i mir i tišina, kao i prirodno okruženje
jako mu je prijalo posle života provedenog u gradu. “Pored
toga, nismo prisustvovali na mnogim balovima i
okupljanjima dok sam odrastao, a i ja takođe nisam bio u
pozorištu.”
“Zašto?” upitala je iznenađeno.
“Bili smo siromašni.” Jednostavno je odgovorio. “Moj otac
je bio drugi sin u porodici. Nasledio je kuću u gradu, i zadržao
poziciju u banci, ali nije imao puno kada su se on i moja majka
sreli. Ona je na drugu stranu, bila najstarija ćerka jako
imućne porodice. Mislili su da moj otac nije dovoljno dobar za
nju i pokušavali su da je nateraju da se uda za grofa koji je
bio bogat koliko i oni. Ona je ipak volela mog oca. Rekla je da
je znala, da je on čovek za nju prve noći kada su se sreli.”

~ 103 ~
Naš svet knjiga

“Oh, kako lepo.” Suzette je promrmljala, odustajući od

pretrage u kovčegu da bi se okrenula ka njemu kada je
nastavio.
“Njeni roditelji nisu mislili tako.” Daniel je rekao ljuto.
“Kada je krenula protiv njihove volje i udala se za mog oca,
njena porodica je prekinula svaki kontakt sa njom.”
“Oh, ne!” Suzette je rekla tužno.
Daniel je klimnuo glavom i nastavio. “I pored toga, otac i
majka su bili jako srećni zajedno. Bili su kratki sa novcem, ali
su bili jako zaljubljeni i nije ih bilo briga. Onda se moj otac
razboleo i preminuo i tada je situacija postala veoma teška.
Majka je morala da otpusti osoblje i počela da prodaje
imovinu. Takođe je prodala nameštaj kako bi imali da
preživimo. Nije mogla da priušti odeću za balove i tome slično,
kao i za odlazak u pozorište. Uglavnom smo ostajali kući kako
bi štedeli.”
“Ali sigurno ste posećivali druge u gradu ili...” Suzette nije
završila rečenicu kada je videla da je Daniel zadrmao glavom
za ne.
“Nismo mogli da prihvatimo pozive, zato što bi to
zahtevalo uzvraćanje poziva, a mi nikome nikada nismo
dozvoljavali ulazak u našu kuću.”
“Zašto?” upitala je.
“Zato što je nestalo većine nameštaja,” rekao je
ravnodušno, što je značilo da mu to nije puno smetalo.
“Prodat je prvo da bi vratili kredite i da bi preživeli. Posle
toga majka je prodavala svoj nakit, komad po komad. Srećom,
većina koju je imala i dobila od roditelja dok je odrastala, bilo
je veoma vredno, ali bilo je i par manje vrednih komada koje
joj je moj otac kupio, a koji su otišli tokom godina... uključujući
njenu burmu i verenički prsten koji je dobila od oca.”
“Ne!” Suzette je uzviknula.
“To je prodala kako bi platila moje školovanje.” Daniel je
priznao i nije mogao da sakrije tugu u glasu. Zadnjih godina
od kada je počeo da investira uspeo je da povrati svoje
bogatstvo, Daniel je obezbedio majci da ima sve što poželi. Ali

~ 104 ~
Naš svet knjiga

ono što nije mogao da povrati bilo je prstenje koje je bilo

simbol njihove ljubavi, a znao je da je to bila najgora i najteža
stvar koju je uradila. Verenički i venčani prsten koje je njen
otac darovao bili su nezamenjivi. Njegova majka ga je zaista
volela, i još uvek ga voli. Iako je preminuo pre dvadeset
godina, njena ljubav nije prestala. Daniel je bez sumnje znao
da je odvajanje od tog prstenja, majci predstavljalo najgoru
stvar koju je ikada uradila.
“Kako tužno.” Suzette je rekla nežno, “Sigurno joj je bilo
teško.”
“Da, majci je bilo teško dugo posle toga. Užasno je patila
zbog ljubavi prema ocu.”
“Bila je to veliko žrtvovanje.” Suzette je rekla tiho, i dodala,
“mislim i na tebe. Sigurno je i tebi bilo teško.”
Daniel je zatreptao zbunjeno, ali protresao glavom. “Kao
dete nisam shvatao da smo siromašni ili drugačiji od drugih,
a onda sam otišao u školu i tamo je bilo odlično. Imao sam
topao krevet, najukusnije obroke koje sam ikada probao i
dobre prijatelje. Richard je bio najbolji od svih.”
“Mislim da si rekao da nisi bio prijatelj sa Richardom.”
Suzette ga je podsetila, gledajući ga zbunjeno.
Daniel se uspaničio, oklevao, i onda rekao pažljivo. “Bili
smo dobri prijatelji kao deca. Ali sam siguran da nisam bio
prijatelj sa čovekom koji je bio grof od Radnora od požara do
danas.”
Suzette se opustila i rekla uz uzdah. “Pa... izgleda da ga je
smrt brata blizanca pogodila?”
Daniel je oklevao opet. Zaista nije želeo da laže Suzette o
ovome, i do sada je i uspevao u ovakvim razgovorima. Na
kraju, rekao je, “Taj požar i Georeova smrt promenili su sve.
Kako god, sada je grof od Radnora onaj stari i čovek koga sa
ponosom mogu nazvati prijateljem.”
“Hmm,” Suzette je promrmljala, ne delujući ubeđeno.
Okrenula se ka kovčegu opet i promenila temu. “Tvoja majka
se čini kao interesantna žena.”

~ 105 ~
Naš svet knjiga

“Pretpostavljam da jeste,” rekao je zahvalno. Daniel

zapravo nikada nije razmišljao o tome, jednostavno je voleo
kao što svaki sin voli ženu koja je mnogo toga žrtvovala zbog
njega. Ali je zanemario njene postupke, rekavši. “Ona je jaka,
pametna i šarmantna. I nije dozvolila da zbog životnih
okolnosti postane ogorčena. Iako je gubitak oca jako pogodio,
govorila je da je svaki dan tuge za njim vredan onih par
prelepih godina koji su imali zajedno.”
Suzette je ispustila mali izdah u kovčegu kada je rekla.
“Sigurno ga je istinski puno volela.”
“Hmm.” Daniel je promrmljao, a onda se zapitao zašto joj
je ispričao sve ovo. Čak ni Richard nije znao toliko o njemu i
njegovoj porodici.
“I njena porodica joj nikada nije oprostila?” Suzette je
odjednom upitala, ometajući ga. “Nisu je poželeli nazad nakon
očeve smrti?”
“Ne.” Daniel je u naletu besa stisnuo usne i odgovorio,
“Moja baka nam je očigledno slala hranu i novac i takve
stvari, kad god je mogla krišom, preko sluškinje. Ali umrla je
dok sam ja bio još u školi, a njen suprug moj deda,” rekao je
zgađeno. “Očigledno je stari ogorčeni gad koji nikada nije
popustio.”
“Možda hoće jednog dana.” Suzette je dodala tiho.
“Ne bi me bilo briga. Sada je kasno.” Daniel je rekao oštro.
Kada je trebao da pomogne ćerki u njenim nevoljama pre
mnogo godina, njega nije bilo, a sada je Daniel tu. Nije trebao
i nije želeo ništa od hladnokrvne stare budale.
Suzette je ispustila dubok uzdah žaljenja. “Toliko tuge i
borbe. U poređenju sa mojim idealnim detinjstvom. Iako je
moja majka preminula ubrzo nakon Lisinog rođenja, nikada
mi ništa nije falilo, odrasla sam na čistom vazduhu, sa puno
ljubavi i smeha, sa voljenim sestrama i brižnim ocem.”
“Ko je uspeo da vas dovede u poziciju gde ti moraš da se
udaš kako bi spasila porodicu od propasti.” Daniel je izustio
gorko. “Neki, tugu i jad iskuse dok su mladi, a neki kada
ostare. Život se na to i svodi na kraju.”

~ 106 ~
Naš svet knjiga

Kada ga je zbunjeno pogledala preko ramena, rekao je,

“Imao sam svoju tugu i borbu kao mlad, dok si ti svoju iskusila
sada, na kraju svog idiličnog detinjstva. Iskreno, radije bih
mlad tugovao. Bio sam dete, i nisam mnogo toga propustio.
Sve ovo je možda za tebe bio veliki šok da čuješ, ali... sumnjam
da si tokom odrastanja zamišljala da se moraš na silu udati
kako bi spasila porodicu.”
“Ne više nego što si ti verovatno,” odgovorila mu je.
Daniel je ućutao. Nije bio primoran da se oženi zbog novca,
ali nije mogao to da kaže. Ali da nije bilo Richarda bio bi.
“Da li je užasno od mene da priznam da mi je drago?”
upitala je odjednom.
Daniel je trepnuo iznenađeno i upitao, “Drago?”
“Drago da tebi treba naslednica i da si voljan oženiti me.”
Rekla je tiho. Suzette se okrenula ka njemu i priznala mu.
“Brinula sam da nećeš hteti i da ću morati da tražim drugog
podobnog mladoženju.”
Ta pomisao nije mu se dopala, jer se odmah prisetio slike
Garrisona kako pleše sa njoj prethodne noći. Njegov um je
odmah napravio listu neženja koji bi se rado oženili Suzette
samo zbog njenog bogatstva, i u njegovoj glavi, svaki od njih
se slatko smejao što će imati u rukama slatku i strastvenu
Suzette.
“Nije mi se dopadala ta pomisao.” Nastavila je. “Kada me
ti dodirneš, ja osećam... pa, ja se osećam živom, kao nikada do
sada,” priznala je. “Nije mi se svidela ideja da me bilo koji
drugi muškarac dodiruje na taj način.”
Nije ni on, Daniel je pomislio u sebi dok je vadila svetlo
plavu haljinu i smeštala je pored noćne, pre nego je opet
uronila u kovčeg. Njegova glava bila je puna scena tih neženja
kako bacaju Suzette na krevet i smenjuju se na njoj jedan za
drugim. Prokletnici!
“A od tvojih poljubaca zastaje mi dah,” obavestila ga je,
dok je opet njihala kukovima. “Usne me golicaju i sada kada
ih se samo setim.” Suzette se namrštila. “Mada, da si rekao ne,
pretpostavljam da bih morala da pustim nekog drugog da me

~ 107 ~
Naš svet knjiga

ljubi i tako dodiruje.” Zastala je i nesigurno rekla, “Možda i

grešim, možda bi bilo u redu. Mislim, jedva sam te poznavala
kada si me poljubio, a opet si izazvao neverovatnu želju u
meni. Možda je poljubac samo poljubac i svaki drugi
muškarac bi izazvao da se isto tako osećam vrelo i željno.”
Pogledala ga je preko ramena i upitala, “Misliš da je to
moguće?”
“Ne!” Daniel je glasno zarežao iz grla, ljut i ljubomoran dok
su mu se i dalje vrtele slike nje i drugih muškaraca.
“Hmmmm,” okrenula se ka kovčegu. “Onda zaista ne znam
zašto imaš takav uticaj na mene. Možda je to od punča koji se
služio kod Landonovih. Bio je zaista jači nego što sam ja
navikla. Sigurno je to ono što je uticalo na mene.”
Daniel nije mogao da veruje, širom otvorenih očiju gledao
je u nju. Ona misli da su njeni postupci izazvani pićem? Da je
zbog punča sva treperila? Videćemo to. Nije pila jutros, i
prokleto će je naterati da treperi dok ne eksplodira. Suzette
nikada više neće pomisliti da je sve bilo zbog pića i da bi to
mogla da doživi sa drugim muškarcem, odlučio je i krenuo ka
njoj.
“Mislim da nisam puno popila, ali možda jesam malo više
nego što sam navikla i...” Suzettine reči završile su vriskom
kada je odjednom uhvatio za struk i podigao je sa poda. Iste
sekunde bila je na nogama licem okrenuta ka Danielu, i
njegova usta ljubila su njena, šaljući one iskrice koje je
spominjala malopre šaljući ih u svaki deo njenog tela.
Suzette je odmah odgovorila, spuštajući ruke oko njega,
žurno otvarajući usta. Imali su o još puno stvari da
razgovaraju, ali bila je voljna da sačeka ako je to značilo da
će uživati u njegovim poljupcima i dodirima opet. Pored toga,
počela je da pomišlja da je zavisna od njegovih poljubaca, jer
je posle prvog žarko želela još. Kada je Daniel iznenada
podigao, držeći je jednom rukom oko struka i preneo do
kreveta, Suzette je zastenjala, jer je osetila njegovo telo uz
svoje. Položio je na krevet, i krenuo da se podiže, i umesto da

~ 108 ~
Naš svet knjiga

protestuje rečima, čvrsto ga je držala rukama, pokušavajući

da ga zadrži uz sebe, ali Daniel se lako oslobodio i uspravio.
Zbunjena, Suzette je gledala u tišini, da bi svaka njena
sumnja nestala kada je on brzo skinuo sa sebe sako i košulju,
i maramu na kraju. Gledala ga je kako se pokreće i pomera
svoje mišićavo telo dok je odlagao stvari na stolicu pored
prozora, diveći se njegovim zategnutim grudima, kada se
vratio do nje. Daniel je kleknuo nogom pored nje na krevetu,
i povukao je ka sebi.
Suzette je poslušala odmah, zadovoljna jer je opet poljubio,
ali bilo je to kratak poljubac, jer je svojim usnama nastavio
preko obraza sve do vrata i resice na uvetu. Savila je glavu
za njega, očiju zatvorenih, izvijajući svoje telo kada je osetila
njegove ruke na svojim leđima. Sledećeg trenutka haljina joj
je spala sa ramena, i on je požurivao da se oslobodi rukava.
Kada je imao njeno telo golo, Daniel je poljubio opet, dublje,
zahtevnije dok je gurao niže prema krevetu. Suzette je bila
obuzeta, njene ruke bile su na njegovom vratu, da bi nakon
toga krenula da istražuje njegovo telo, spuštajući se do
njegovih ramena, zatim niz leđa, na kraju završavajući na
njegovim grudima koje je tako žarko želela da dodirne. Bio je
zategnut i nežan istovremeno, njegovi mišići pomerali su se
pod njenim prstima izazivajući njene uzdahe. Daniel je
prekinuo poljubac kako bi nastavio putem njenog vrata,
gladno je sisajući usnama da bi se zadržao na njenoj ključnoj
kosti.
Suzette je zadrhtala i izdigla se sa kreveta, njeni prsti
kretali su se ka njegovoj glavi stiskajući pramenove njegove
kose. Izazvao je glasno stenjanje kada je krenuo da obrađuje
njene grudi. Slatka bol javila joj se između nogu, što ih je
nateralo da zadrhte. Pomislila je kako je dobro što leži, jer da
stoji, noge bi je izdale sada.
“Daniele,” zastenjala je, stežući ga za kosu dok je on sisao i
štipkao jednu bradavicu a onda i drugu. Taj osećaj koji je slao
kroz nju bio joj i dalje nov da bi dugo izdržala i poželela je da
prestane i poljubi je opet, ali ovog puta ignorisao je njenu

~ 109 ~
Naš svet knjiga

nemu zapoved i bio uporan, njegova usta su istraživala,

ostavljajući vlažan trag poljubaca između njenih grudi kada
je počeo da se spušta prema njenom stomaku.
“Oh,” prošaputala je jedva čujno, puštajući ga i grabeći se
za prekrivač na kojem je ležala iz straha da bi ga povredila
ako ga prejako povuče za kosu. Kada je stigao do dna stomaka
gde joj je haljina bila zgužvana, Daniel je polako jezikom
prelazio preko osetljive kože, od čega su joj stomačni mišići
zaigrali. Suzette je pomerala glavu u stranu i nazad, stenjući
i gužvajući prekrivač rukama. Odahnula je od olakšanja kada
je prestao sa mučenjem i podigao se. Suzette je pomislila da će
je opet poljubiti, a to je očajno želela, ali umesto toga premestio
se na pod, i kleknuvši ispred nje i počeo je polako da joj podiže
suknju.
Suzette ga je samo posmatrala. Daniel, sedeći na svojim
petama, gledao je užarenog pogleda dok je podizao materijal
naviše. Pomerao je sve do butina i onda zastao kako bi je
uhvatio za zglob leve noge i podigao ga. Kada je stavio mali
poljubac na unutrašnju stranu, teško je progutala i oblizala
sada već suve usne. Sada joj je haljina bila još više podignuta,
oslobađajući joj gotovo cele noge i jedva pokrivajući njeno
središte, i Suzette se ugrizla za usnu kako ne bi negodovala, i
suzdržavala svoje ruke na prekrivaču dok je on ostavljao
tragove poljubaca od lista pa sve do kolena.
Kada je Daniel zastao i liznuo unutrašnji deo njenog
kolena, zacvilela je i klonula nazad kroz slatke trnce koji su
prolazili kroz nju. Suzette je laknulo kada je spustio nogu
pored sebe, ipak je ostavljajući da leži raširena sa njim između.
U sledećem momentu ljubio je drugi članak penjući se do
kolena i butine.
Suzette se jače ugrizla za usnu i podigla glavu da ga
pogleda, osećajući se užasno ranjivo odjednom. Taj osećaj se
nastavio kada je ovog puta posle kolena nastavio, ostavljajući
vruće otiske na njenoj butini.
“Daniel?” izdahnula je nesigurno.

~ 110 ~
Naš svet knjiga

“Šššššš...” prošaputao je i ugrizao osetljivu kožu, pre nego je

rekao, “Dozvoli mi da ti pokažem da nije bio punč.”
“Mislim da već znam da nije zbog njega... OH!” Suzette je
zacvilila i očajno povukla prekrivač kada je jednom rukom
skliznuo i pritisnuo pulsirajući klitoris dok je poljupcima
nastavio put ka njemu. Nije čak ni primetila da je rukom i
poljupcima naterao da mu se šire otvori, dok nije obema
rukama uhvatio njena kolena i naglo ih raširio do kraja.
Suzette je pogledala dole, preplašena, shvativši da joj je suknja
sada preko stomaka zajedno sa gornjim delom, ostavljajući je
kompletno izloženu njemu, i onda je šokirano gledala kako
savija glavu i smešta se između njenih butina i počinje da radi
stvari za koje je sigurna da ih crkva ne dozvoljava.
Suzette je izgubila moć govora. Padajući na krevetu,
izdigla je kukove i uvijala se kao divlja zver pod uticajem
nepodnošljivog zadovoljstva koje joj je pružao.
Daniel je jedva obuzdavao svoju muškost u pantalonama,
držeći ga čvrsto zakopčanog dok je lizao, ljubio i sisao, dok je
iz nje izvlačio, sve ono što je želeo, stenjanje, cviljenje,
jaukanje. Počela je sve jače i jače da stenje dok je ustima radio
neverovatne stvari, i instinktivno je stavila ćebe u usta i jako
zagrizla kako bi smanjila odjek. Ali njeni kukovi su se izvili i
imala je utisak da jaše talase koji su uzrokovani
zadovoljstvom. Kada je osetila kako nešto ulazi u nju, Suzette
je ispustila ćebe uz cijuk, njeno telo se guralo i mrdalo na
krevetu i napokon, nalet zadovoljstva eksplodirao je kroz nju,
sa takvim intenzitetom da je mislila da umire.
Dok je razdirao pulsirajući osećaj koji je i dalje prolazio
kroz nju, Daniel se podigao, i počeo da se spušta pored nje.
Suzette je jedva primetila, dok se nije nagnuo i zaposeo joj
usne. Još je bila pod uticajem ekstaze koja je prožimala kada
je njegova ruka zamenila njegova usta i nastavio je da je
napada, njegovi prsti plesali su preko njene osetljive kože i
klizili unutar nje, izlazili, ulazili dok je jezikom zaposedao
usta.

~ 111 ~
Naš svet knjiga

Suzette je zastenjala, i stegnula ga jako oko ramena kada

je novi nalet počeo da se stvara u njoj. Koliko je bila uzbuđena,
nije prošlo puno dok opet nije zacvilila i zadrhtala nošena još
jednom eksplozijom zadovoljstva. Ovaj put Daniel nije
nastavio da je dodiruje, sklonio je svoju ruku, i držao je blizu
sebi dok se prepuštala još jednom naletu ekstaze koji je nosio.
Čini se da je prošlo puno vremena pre nego joj se puls
smirio, i kada je Suzette otvorila oči videla je Daniela kako je
posmatra, sa izrazito osećajnim izrazom na njegovom licu.
“Nije do punča,” rekao je nežno.
“Nije,” složila se.
“I nećeš to jednostavno doživeti sa svakim muškarcem,”
uveravao je.
Suzette se nasmešila na kombinaciju besa i napetosti u
njegovom glasu i prošaputala. “Onda pretpostavljam da je
dobro to što si pristao da me oženiš. Bila bih jako razočarana
da provedem život sa suprugom koji ne može da me natera da
gorim kao što ti to radiš. Uništio si me za sve ostale.”
Nije mogla da opiše i proceni njegovo mišljenje na osnovu
njegovog sadašnjeg pogleda i izraza, ali Daniel se savio i
poljubio je opet, ovaj put slatko i polako. Suzette mu je
uzvratila, ali taj izraz koji je videla brinuo je i shvatila je da
dok je on nju zadovoljio ne jednom već dvaput, on je još uvek
bio nezadovoljen, njegov tvrdi ud pritiskao se o njenu nogu.
Nije joj to delovalo fer i naglo se preokrenula na krevetu.
Daniel je ležao sa jednom nogom preko njene kako bi je držao
otvorenu dok je dodirivao, ali sada je ona prebacila svoju
preko njegovih i pritisnula gole grudi o njegova prsa dok je
rukom krenula ka moćnom udu.
Onog momenta kada ga je dotakla, Daniel je prekinuo
poljubac i zarežao, “Ne!”
“Ali...”
“Ne!” rekao je odlučno. “Ovo je bilo zbog tebe. Neću ti uzeti
nevinost.”

~ 112 ~
Naš svet knjiga

“Venčaćemo se. Tvoja je da je uzmeš.” Suzette je izjavila, i

stisnula ga još jače. “Pored toga, želim da te osetim u sebi. I
mogu da osetim da i ti želiš mene.”
Daniel je ostao kompletno ukočen na trenutak, ali je
odjednom pustio i otkotrljao se sa kreveta.
“Daniele?”
Stiskajući zube, Daniel je požurio da pokupi svoju košulju i
ostale stvari i odbijao je da se okrene i pogleda je.
Samokontrola mu je bila na ivici. Ako se okrene i vidi je tako
nagu i željnu, sa haljinom oko struka, znao je prokleto dobro
da će pući. Nije bilo šanse da spreči ono što njegovo telo želi i
sahrani sebe duboko u nju sa svim onim strastvenim mislima
koje je imao.
Bio je idiot što je ovo uopšte i započeo, shvatio je dok se
oblačio. Bio je to njegov prokleti ponos koji ga je naterao da
joj dokaže da nije bilo do punča, i da ne može bilo koji
muškarac da je dovede do ovoga. Ali trebao je da zna bolje.
Nakon svega, zar neko nekada nije rekao: ostavi ponos pa
počni? Kao idiot, uradio je sve vođen nagonom, nikad ne
razmišljajući šta bi se na kraju moglo desiti. Ili jednostavno
nije želeo. Možda se negde u podsvesti Daniel nadao da će se
nešto desiti, da će izgubiti kontrolu i konačno je uzeti i tako
sebi olaškati sve. Srećom, Suzette je iznela malu činjenicu o
venčanju i Danielu je ostalo malo čiste svesti.
Ali ona je bila svastika njegovog najboljeg prijatelja, ili će
biti jednom kada se Christiana i Richard venčaju. Bio je u kući
najboljeg prijatelja, a ona je bila netaknuta, i nije se trebao
igrati sa njom. Bar ne dok ne odluči da je oženi...
Daniel se namrštio na ovu zbrku u glavi. Koga je
zavaravao? Sa ove tačke gledišta, bilo je moguće, da zgrabi
prvog sveštenika koga sretne na ulici, dovuče ga u sobu da ih
venča, i onda uđe u ženu pre nego što čovek zatvori vrata za
sobom na izlazu. Suzette je bila živa vatra u ženskom obliku,
njeno telo bilo je željno i ona se topila u njegovim rukama.
Imao je nekoliko ljubavnica proteklih godina, za par njih je
Daniel mislio da su božanstvene u krevetu, a i jesu bile. Vešte

~ 113 ~
Naš svet knjiga

i neverovatne, ali sada je shvatio, davale su mu sebe veštinom

koja je govorila da su samo imale mnogo iskustva i dobru
praksu, sa vrlo malo prave strasti.
Suzette je bila drugačija, njeni odgovori su bili iskreni,
njena potreba bila je prava, ne odglumljena da bi užitak
trajao duže, i taj osećaj je imao i on. To što je drhtala od
uzbuđenja prijalo mu je, osećajući njenu glad izazvalo je da se
probudi velika želja u njemu, i samo gledanje nje kako se
prepušta umalo je dovelo i njega do kraja. Želeo je da je
poseduje, a ako je potreban brak da bi je imao, onda dovraga
sve, Gretna Green stižemo.
“Daniel.”
Ukrutio se i dozvolio da mu vilica padne kada je odjednom
stala ispred njega, skroz gola, očigledno je skinula haljinu koju
je i sam skoro svukao sa nje. Daniel se borio sa maramom
izgleda, ali sada ona je uzela krajeve u svoje ruke kako bi
završila to umesto nega. Onda je zastala i nežno ga pogledala.
“Jako je plemenito od tebe što ne želiš da mi uzmeš nevinost,
i zaista razumem i smatram da je to časno sa tvoje strane, ali
u jednoj od knjiga koje sam čitala, pisali su o načinu na koji
mogu da ti pružim isto zadovoljstvo bez da staviš svoju palicu
u mene.”
“Šta si ti kog đavola čitala?” Daniel se zagrcnuo i dok je
pitao njegova erekcija je naglo skočila u pantalonama.
Suzette se namrštila na njegovo pitanje, i onda se nagnula
da ga poljubi, jednom rukom skidajući maramu sa njega dok
je drugom počela da ga miluje preko pantalona. Režući,
uzvratio joj je poljubac, ali se ukočio kada je čuo prigušen
muški glas koji dolazi iz hodnika. Prekidajući poljubac,
sklonio je na bezbednu daljinu i držao za ramena kada je
krenuo ka vratima uspaničeno. Po zvucima koje je čuo
izgledalo je da su Richard i Langley u hodniku, krećući se u
pravcu glavne spavaće sobe. Izdahnuo je kratko, pitajući se
šta to dođavola Richard radi, a onda promrdao glavom dok
se pitao šta je on dođavola radio. Zaista bi mogao da počne da
razmišlja svojom glavom umesto onom dole. Mada je sumnjao

~ 114 ~
Naš svet knjiga

da se to može desiti sve dok ne smesti negde ovu prokletu

stvar.
Mršteći se, okrenuo se ka Suzette i pogledao je poraženo.
Njoj je bilo nemoguće odoleti i varao je sebe ako je mislio da
će iskoristiti vreme da je upozna pre nego zadovolji svoju
potrebu za njom. Zaista, ona je bila kao kuća koja gori u sred
uragana, usisavajući ga u sebi i pržeći ga u isto vreme. Sve
njegove dobre namere i razumne odluke bile su ništa naspram
iskušenja koje je izazivala.
“Obuci se.” Rekao je odlučno, okrećući je i gurajući je ka
krevetu gde je ostavljena odbačena haljina. “Krenućemo u
Gretna Green što pre možemo.”
“Ali...” Suzette je pokušala da se okrene, njen pogled bio je
na izbočinu njegovih pantalona, ali on je okrenuo opet i
zadržao.
“Preživeću do venčanja,” uveravao je, mada bi se o tome
iskreno moglo ozbiljno prodiskutovati. Žena ga je izluđivala,
Daniel je zaključio i pogledao dole na sebe, gotovo se zgadio, i
otišao do prozora. Otvorivši ga, nagnuo se i duboko udahnuo
par puta nastojeći da se smiri pre nego se pridruži ostalima,
ali iskreno boca hladne vode posuta na njegov nabrekli ud bi
više pomogla. Izdahnuvši, zatvorio je prozor i okrenuo se
kako bi video Suzette, opet u svojoj haljini, kako se bori da je
obuzda. Ostavljajući prozor, Daniel je prišao da joj pomogne,
brzo joj zatežući haljinu.
“Bolje očešljaj kosu,” dodao je kada je završio. “Biću dole
kada se budeš sredila.”
Ostavivši je tamo, Daniel se okrenuo i prešao preko sobe.
Izašao je u hodnik sa zbrkom u glavi ne setivši se da pre
izlaska pogleda da li je put čist. I nije bio. Richard je stojao
ispred svoje spavaće sobe, i dok ovog puta Cristiana nije bila
sa njim, Langley jeste. Daniel je pretpostavljao da sada i
Christiana i Robert Langley znaju pojedinosti onoga što se
dešava. To je bila neka vrsta olakšanja. Tajnu kao što je ova
bilo je gotovo nemoguće sakriti, ali sada su imali saučesnike
koji će im u tome pomoći.

~ 115 ~
Naš svet knjiga

“Mislim da si možda u pravu.” Richard je komentarisao

dok je zaključavao vrata. “Popričaću sa Danielom i videću da
li možda ima nekih nedostataka u našem planu.”
Ispravljajući svoja ramena, Daniel je krenuo ka njima,
upitavši. “Nedostataka u planu?”
Oba muškarca okrenula su se ka njemu.
“Odakle si se ti stvorio, Woodrow?” Langley je upitao
iznenada, sumnjivo gledajući ka vratima Suzettine sobe.
“Oh... ja sam... ovaj...” Daniel je pogledao nazad niz hodnik,
i iznenada stao kada je čuo da se vrata otvaraju.
“Daniele! Daniele, zaboravio si maramu.”
Okrenuo se tačno u trenutku kada je Suzette počela da viče
i hoda ka stepenicama, očigledno pomislivši da je već sišao
dole.
Daniel je duboko uzdahnuo prevrnuvši očima, i onda je
pozvao oštro, “Suzette!”
Stala je u mestu, i pogledala iza sebe, širom otvorivši oči
kada je ugledala njega, Richarda i Langleya u hodniku.
“Oh,” polako se okrenula i pošla ka njima, setila se šta joj se
vijori u ruci i brzo je stavila iza leđa kako bi je sakrila. “Baš
sam krenula dole.”
Richard je zvučao kao da se smeje, da bi taj smeh odmah
završio kašljanjem što je odmah privuklo Suzettin pogled.
Očajno je izdahnula, prišla Danielu i dala mu maramu, i onda
jednostavno odmarširala u tišini nazad niz hodnik.
Daniel je brzo stavio maramu oko vrata i zapetljao je u
nekakav čvor, ali njegov pogled je i dalje bio na Suzette dok je
odlazila i osmeh je pretio da mu se pojavi na usnama. Svaka
druga žena bi bila izmorena nakon onoga što se desilo. A ona
je bila iznervirana, pa čak i ogorčena. Ništa nije bilo isto kod
Suzette Madison. Što je bilo dobro, jer će mu sigurno svaki dan
u životu biti uzbudljiv pored nje, i ne misli samo na krevet.
Nasmejavši se na tu pomisao, Daniel se okrenuo ka Richardu
i Langleyu, i namrštio se kada je video Langleyev ozaren
pogled.

~ 116 ~
Naš svet knjiga

“Mi ćemo se venčati,” izjavio je odmah kako bi sprečio dalje

pretpostavke u Langeleyovoj glavi.
“Ozbiljno si odlučio, zar ne?” Richard je zvučao zabavljeno.
“Nisam siguran da je to pravi izraz za to.” Daniel je
priznao smešeći se, “pre bih rekao da sam se poklonio
neizbežnom. Žena je čudo prirode.”
“Svakako jeste.” Langley se složio, i izgledao je kao da mu
je laknulo. “Pa, kada će biti put u Gretnu Green? Želeo bih da
krenem sa vama.”
“Što pre to bolje.” Daniel je rekao ljutito. “Jer ako Suzette
sada iskoči i uvuče me u još jednu sobu, ne mogu da vam
garantujem da će u Gretnu stići manje ukaljana nego što je
sada, a već je manje ukaljana danas nego što je bila juče.”

~ 117 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 7

“Biće jako, jako ljute.”

Daniel je primetio pogled koji je Richard uputio Robertu
na njegovu izjavu, ali je držao jezik za zubima. Bio je sasvim
siguran da je Langley u pravu i da će žene biti besne zbog
napuštanja, a ni on sam nije bio zadovoljan tom odlukom.
Bila je skoro ponoć i dan nakon što je pronašao Langleya i
Richarda u hodniku. Kao što je i pretpostavljao, Christiana i
Robert sada znaju sve o Georgeu i njegovim delima.
Uzimajući sve u obzir, čovek je odlučio da odmah krene u
Gretnu Green i sišao dole u salon kako bi je obavestio o svojoj
odluci. Njegov predlog suočio se sa hororom i sa uveravanjem
da “ne bi mogli nikako!” Čovek je zaboravio na činjenicu da bi
žene želele da na svom venčanju izgledaju lepo. Insistirale su
na tome da im ostatak dana treba kako bi se spakovale i da
ne bi nikako mogle da idu bez svojih sluškinja.
Umesto da odmah krenu jednom kočijom kao što je i
planirao, krenuli su sledećeg jutra, zapravo jutros, sa tri
kočije koje su vozile njih šestoro, kao i sluškinje i nekoliko
kovčega. Tri kovčega bila su puna haljina, jedan je sadržao
odeću njih trojice, i jedan u kome je bilo Georgeovo telo.
S obzirom na toliku zbrku oko iznenadnog putovanja,
krenuli su potpuno zbunjeni, planirajući da se zaustave da bi
nešto jeli i kako bi našli prenoćište. To je značilo najmanje
četiri dana putovanja do Gretne Green. Danielu to nije
smetalo. Iako je odlučio da se venča sa Suzette, nije odbijao
šansu da je bolje upozna. Ali, ubrzo je uvideo da neće imati
prilike za to. Tokom prve vožnje od jutros, Christiana i
Richard su se vozili u Radnorovoj kočiji koja je bila prva dok
su Daniel i Suzette bili u Woodrow kočiji iza njih sa Lisom i
Langleyem kao saputnicima. Langleyeva kočija pratila ih je
na začelju, sa sluškinjama.
Danielovo upoznavanje sa njom nije se ostvarilo tog jutra.
Langley je odlučio da bude tih tokom vožnje, dajući kratke

~ 118 ~
Naš svet knjiga

odgovore na svaki Lisin pokušaj da razgovara sa njim, pa se

ona na kraju okrenula ka Suzette, a Daniel je ostavljen da
sluša njihovo blebetanje. Pretpostavljao je da će saznati nešto
više o njoj ako prisustvuje ovom razgovoru, ali to nije bilo isto
kao pričati direktno sa njom, što su radili u njenoj sobi. Daniel
bi voleo da joj postavi pitanja o njenom detinjstvu i da je sluša
kako priča o tome. Shvatio je da je bilo odlično sa njegove
strane što joj je ispričao kako je živeo kao dete, kako je
odrastao, njegova iskustva u mladosti i sada je želeo da čuje
njena, ali to se nije desilo. Nakon stanke za ručak u
Stevanageu, žene su odlučile da ostatak vožnje provedu sa
Christianom u njenoj kočiji, ostavljajući Richarda da se
pridruži muškarcima u drugoj.
Razlika u popodnevnoj vožnji je bila vrlo upečatljiva. Dok
je kočija bila ispunjena smehom i brbljivom atmosferom
tokom prepodnevne vožnje sa ženama, bila je mnogo mirnija
i ozbiljnija samo sa tri muškarca. Većinu vremena
razgovarali su o Georgeovom ubistvu i o tome ko bi mogao da
stoji iza toga. Iako su stalno nailazili na slepu ulicu, i bez ideje
o tome sa kim je George sarađivao i šta je radio zadnje godine,
nisu mnogo shvatili iz razgovora i na kraju su samo ućutali.
Daniel je bio ubeđen da bi Christiana mogla više da im
pomogne oko problema. Sada kada zna sve, ona je bila
najpodobnija osoba koja bi mogla da im kaže više o njegovim
aktivnostima. Ali sada nije bila tu da je ispitaju.
Danielu je laknulo kada su u Radnor stigli kasno popodne.
Bilo je to samo kratko olakšanje. Sišli su da bi odmah videli
žene uskomešane. Tokom drugog dela vožnje, nakon pauze,
Lisa se setila pisma koje joj je dalo neko dete sa ulice jutros,
kako bi ga uručila “grofu”. To se desilo u momentu kada su se
pakovali i spremali za put, pa je nažalost zaboravila u svoj
toj gužvi, i setila se malo pre nego su stigli u Radnor, gde su
planirali da ostave Georgea u porodičnoj grobnici. Christiana,
ga je odmah otvorila pretpostavljajući da je bilo upućeno
Georgeu, da bi nakon čitanja saznala da je ipak namenjeno
Richardu. Neko je znao da je George bio mrtav i sumnjao je

~ 119 ~
Naš svet knjiga

da ga je Richard ubio kako bi preuzeo svoje ime i titulu. Osoba

je tražila veliku sumu novca u zamenu za svoje ćutanje. Sada,
osim što treba da nađu Georgeovog ubicu, moraju da se bave
i ucenjivačem. Ovo je sve više izmicalo kontroli.
Jedina dobra stvar koju je to pismo donelo, bilo je to što je
Christiana sve objasnila svojim sestrama, zaista nije bilo
svrhe da se više bilo šta krije od njih, bile su upoznate sa svim
detaljima, pa čak i sa prisustvom Georgea sada. To je kod
Suzette donekle izazvalo ljutnju prema Danielu. Bila je ljuta
što joj on sam nije ispričao sve ovo. Bila je sigurna da
supružnici ne kriju takve stvari jedno od drugog. Daniel nije
izneo činjenicu da još uvek nisu venčani, već je jednostavno
odgovorio da nije bilo na njemu da to ispriča. Suzette nije bila
zadovoljna odgovorom.
Sadržaj pisma naterao ih je da odlože put u Gretna Green
da bi se što pre vratili u grad i rešili problem sa ucenjivačem.
Prvo su ostavili Georgeov kovčeg u porodičnu grobnicu, ali su
onda bili zadržani od strane većnika iz Radnora. Da ih nije
zatekao u grobnici, sve tri kočije bi sada već bile na putu ka
gradu. Kako god, njegov pronalazak vodio je do njihovog
objašnjavanja i onda je većnik ponudio da odmah venča
Richarda i Christianu. Čovek je istakao, brak je oglašen a
dozvolu za to dobili su prošle godine. Jedini razlog zašto je bio
nevažeći je što Richard nije bio prisutan i što se on lično nije
potpisao u registar. Kako bi brak bio legalan i neraskidiv,
većnik ih mora venčati ispred svedoka, i na kraju da oboje, i
Christiana i Richard potpišu registar. Pa kada su završili tu
ceremoniju, Richard je predložio ženama da odu i osveže se
pre male svadbene gozbe koju su pripremili. Obedovaće
zajedno sa većnikom i onda krenuti nazad u grad, rekao je
kada ih je poslao gore.
Ali onog momenta kada su sestre otišle da se srede, Richard
je izveo većnika da popriča sa njim, i onda gotovo izgurao
Daniela i Langleya iz kuće. Shvatio je da bi brže putovali bez
žena i radije bi da ih ostavi tu gde su bezbedne, u Radnoru,
nego da žuri zajedno sa njima u grad. Planirao je da reši

~ 120 ~
Naš svet knjiga

problem sa ucenjivačem i nakon toga se vrati po žene i

nastave svoje putovanje ka Gretna Green kako bi se Daniel i
Suzette venčali.
Danielu se taj plan nije dopadao. Znao je da će Suzette biti
besna, a i sam je bio nervozan. Nije mogao da je upozna
ovako, kada su razdvojeni. Ali Richard je insistirao. Tvrdio
je da je ovako najbezbednije i nije želeo da su one umešane u
posao sa ucenjivačem. Izneo je da je smešno vući sa sobom tri
kočije zajedno sa služavkama i stvarima, kada će se oni odmah
tog dana ili sledećeg vratili istim putem i nastavili ka Gretni.
Sviđalo mu se to ili ne, Daniel je znao da je u pravu, i
pridružio mu se u toj odluci. Dok su sestre bile na spratu, njih
trojica su se iskrali iz Radnora kao lopovi i krenula
Danielovom kočijom.
Koliko god da ga je nerviralo to što je ostavio Suzette,
Daniel je morao da prizna da je tako bezbednije. Takođe su
mnogo brže putovali sada, kada je bila samo jedna kočija. Stali
su tri puta da promene konje, a još uvek nije bila ponoć, i
pretpostavljao je da su prešli više od pola puta do Londona.
“Preći će preko tog besa,” odgovorio mu je, nadajući se da
su njegove reči tačne.
“Veruj mi.” Langley je rekao, “Znam Madison sestre celog
svog života. Nećete se tako lako izvući zbog ovoga. Nijedan od
vas.” Dodao je, onda je pogledao ka Richardu i rekao, “Drago
mi je što vidim...”
Daniel nije čuo ostatak rečenice, izgubljen u svojim
mislima o tome šta Suzette sada radi, dok je gledao mesečinu
kroz prozor. Znao je da se još uvek puši od besa zbog njegovog
napuštanja. Pretpostavio je da će morati da bude jako jako
fin kada se vrate u Radnor po njih. Potražiće poklon za nju
dok su u gradu, odlučio je, a onda se oraspoložio kada se setio
da bi mogao da joj da verenički prsten. Nije razmišljao puno
o tome ranije i nije mogao da se odluči da li bi ona radije neki
jednostavan prsten ili bi možda da joj juvelir izradi neki
masivniji. Njegove misli prekinute su glasnim odjekom i
pucanjem drveta, i kočija se odjednom navalila na stranu.

~ 121 ~
Naš svet knjiga

Instinktivno, Daniel se uhvatio za prvu stvar koja mu je

pala pod ruke kada je noć ispunila iznenadna vika i pucanje.
Dok je shvatio šta se dešava već se tumbao unutar kočije.
Udario je u jedan zid, onda u drugi, svo vreme primajući
udarce od tela svojih saputnika dok su se svi zajedno kotrljali
po unutrašnjosti. Kočije se preturila par puta pre nego što se
na kraju zaustavila, i odjednom sve je bilo mirno.
Tišina je otkucavala unutar kočije dok Daniel nije došao do
daha. Završio je ležeći na leđima na relativno maloj površini,
osim što ga je nešto ubadalo u leđa. Bilo je prokleto neugodno,
ali ni blizu nelagodnosti što ne može da diše. Nešto teško ležalo
je preko njega i istiskivalo mu dah iz pluća. Verovatno jedan
od muškaraca, pomislio je malo ošamućen, ili čak obojica,
ispravio se kad je težina koju je osećao na sebi postala još veća
pomeranjem, uzimajući i ono malo vazduha što je imao.
“Grofe Woodrow?”
Vrata kočije otvorila su se iznad njih, i tamu je osvetlilo
malo svetlo iz fenjera koji je njegov kočijaš držao. Daniel je
video da su zaista obojica na njemu, i Robert je bio taj koji je
pravio toliki pritisak pokušavajući da se ispravi, gurajući
Richarda koji je glasno zastenjao na njemu dok se izvlačio
kroz otvor iznad njih.
“Dođavola Richarde, silazi sa mene, ne mogu da dišem.”
Daniel je progovorio onog momenta kada je uhvatio vazduh,
ali Richard je već radio na tome da se pomeri mumlajući
izvinjenja dok se ispravljao i kleknuo pored. Richard nije
odmah pratio Roberta iz kočije, već je stao i upitao ga, “Da li
si dobro?”
“Ugruvan i modar, ali inače sam dobro.” Daniel je upitao
kada se uspravio, “Ti?”
“Isto.” Richard je odgovorio i pogledao na gore.
Daniel je pratio njegov pogled ka vratima iznad, i vozača
koji ih čeka da izađu. Robert je bio pored njega, ali Danielov
pogled se zaustavio na kočijašu.
“Šta se desilo?” upitao je.

~ 122 ~
Naš svet knjiga

“Nisam siguran, moj Lorde,” vozač je priznao. On i Robert

sklonili su se kada je Daniel počeo da se izvlači kroz vrata,
pre nego je nastavio. “Vožnja je tekla bez problema, a onda
sam čuo pucanje, kočija se iskrivila i počela da se okreće.
Srećom, ruda na kočiji je pukla baš iza konja i oni nisu
povučeni sa njom, inače bi sigurno bili mrtvi.”
Sklanjajući se sa kočije dok je Richard izlazio, Daniel je
pogledao ka svom vozaču zabrinuto i upitao ga, “Ti nisi
povređen?”
“Odleteo sam i sleteo na žbun. Dobro sam,” čovek ga je
uveravao, ali onda dodao gnusno, “ali kočija je upropašćena.
Mislim da ne može čak ni da se popravi.”
“Nije bitno sve dok smo svi dobro.” Daniel je rekao i
pogledao ka Robertu i Langleyu upitno.
“Dobro sam,” uverio ga je, prilazeći ivici kočije kako bi
sišao. “Dobio sam lakat u lice tokom prevrtanja i verovatno
ću imati masnicu na oko, ali inače sam dobro.”
Daniel je izdahnuo na ove vesti i otišao da proveri točkove
koji su se nalazili u vazduhu trenutno. Richard mu se
pridružio dok je gledao prvo prednje, a zatim zadnje točkove.
Oba su izgledala dobro, pa je Daniel sišao sa kočije kako bi
pogledao one koji su bili položeni na zemlji ispod kočije.
Namrštio se kada je pronašao polomljen točak i primetio
polomljene krakove. Gledajući ih sumnjivo, prokomentarisao
je, “To je čudno mesto za pucanje”
Richard je bio pored njega. “Misliš da su presečeni?”
“Ta tri sigurno izgledaju kao da jesu.” Daniel je pokazao
na tri kraka koji su bili jedan pored drugog i mesto gde su
prekinuti bilo je ravno presečeno. “Ostali izgledaju kao da su
sami pukli, na mestima gde su prekinuti jasno se vidi da su se
iskidali. Verovatno su pukli pod pritiskom, jer ova tri kraka
u točku kao da nisu ni postojala.”
Richard je izdahnuo i pogledao okolo kada se ispravio.
“Slažem se. Pitanje je ko je to uradio i zašto? I kada?”
“Pitanje zašto je lako.” Daniel je rekao. “Koliko Georgeov
ubica zna, otrov nije delovao. A za ono kada...” Pogledao je

~ 123 ~
Naš svet knjiga

nazad na polomljen točak. “Sigurno nije bilo jutros u gradu.

Na putu do Radnora jutros bilo nas je četvoro u kočiji i
krakovi bi sigurno popustili pod tom težinom. Pored toga, ti
čak nisi ni bio u mojoj kočiji tada.”
“Znači, to se desilo u Radnoru ili na nekom od mesta gde
smo pravili pauzu.” Richard je zaključio.
Daniel je klimnuo glavom i potvrdio njegove sumnje.
Očigledno je da Georgeov ubica misli da nije uspeo i tražio je
druge načine da ga se reši. Momak je bio malo neobziran, s
obzirom da su na ovaj način mogli i on i Langley da poginu
pored Richarda. Pogledao je ka Richardu i primetio da gleda
oko sebe kao da očekuje da krivac samo iskoči ispred njih i nije
mogao da ga krivi. Ako su krakovi točka bili odsečeni u
Radnoru ili na nekom mestu gde su pauzirali, znači da ih je
neko pratio svo vreme. Taj neko ih možda i dalje prati.
“Da li ja to čujem kočiju?” Richard je upitao.
Daniel je podigao obrvu i slušao na trenutak, da,
definitivno je čuo zvuk kočije u daljini, ali im se i približavala.
“Da, i kreće se brzo. Bolje da se sklonimo sa puta.”
Richard je klimnuo glavom i krenuo u stranu. Daniel ga je
pratio, glasom upozoravajući svog vozača koji je odmah
povukao konje na travu i brzo se vratio pokraj puta kako bi
podigao fenjer i privukao pažnju kočiji koja im prilazi.
“Kočija i njih šestoro.” Langley je rekao kada je kočija
prošla pored njih.
Daniel je klimnuo glavom, osetivši olakšanje kada je kočijaš
spazio njegovog vozača na putu i izmanipulisao kako bi ga
zaobišao. Kočija nije usporila, čak šta više, nastavila je istom
brzinom.
“Zar to nisu...?” Langley je počeo.
Daniel je čuo Richardov oštri odgovor. “Da,” ne dozvolivši
mu da završi pitanje, ali bilo je i nepotrebno. On je takođe
prepoznao tri lica koja su gledala kroz prozor kada su
projurili pored. Odmahnuo je glavom kada je Radnorova
kočija projurila i nestala iza sledeće krivine. To su bile Suzette,
Christiana, i Lisa, sve tri gledale su kroz prozor u njih.

~ 124 ~
Naš svet knjiga

“Rekao sam vam da neće sedeti skrštenih ruku zbog našeg

odlaska.” Longley je istakao, zvučeći prilično zabavljeno.
“Nisi rekao da će nas pratiti.” Daniel je odgovorio oštro.
Langley se nasmejao. “Zašto kvariti iznenađenje?”
Daniel je odmahnuo glavom na te reči kada je postao
svestan zvuka još jednih kočija koje im prilazi, ali ovog puta
iz pravca gde je Radnorova otišla. Nije bio iznenađen kada je
video da to jeste Radnorova kočija, ali sada se kretala mnogo
sporije.
“Vreme je da se suočimo sa posledicama, momci.” Langley
im se osmehnuo, krećući se ka vratima koja se nisu otvorila
kako bi žene poiskakale napolje.
Daniel se namrštio. Znao je da nije dobar znak što žene u
tišini sede unutra, a ne izlaze kako bi ih upitale da li su dobro.
Uzdahnuvši, okrenuo se ka svom vozaču i rekao mu da veže
konje za zadnji deo Radnorove kočije i ode da se pridruži
vozaču napred. Moraće da stanu u sledeću gostionicu da
ostave konje i vozača. Čovek će morati da pronađe nekog da
pokupi polomljene kočije i sazna da li uopšte mogu da se
poprave pre nego krene nazad u grad.
“Zdravo, dame.”
Daniel je pogledao ka kočiji na Langleyev veseli pozdrav i
istovremeno video kako čovek nestaje unutar vozila uz hor
uljudnih pozdrava. Odmah je nastupila tišina, i Daniel je
gledao Richarda kako sledeći prilazi vratima. Čovek je
pogledao unutra, uzdahnuo na, šta god da je video, i ponudio
im malo manje veseli pozdrav. “Zdravo, moje dame,” dok je
ulazio unutra.
Obrva na Danielovom čelu podigla se kada je shvatio da
uopšte nije dobio odgovor. Mršteći se, pretpostavljao je da će
se i on susresti sa istim dočekom. Bez sumnje, Suzette i
Christiana su njega i Richarda smatrale krivcima što su ih
ostavili u Radnor. Očigledno da nisu sumnjale na Roberta.
Uzdišući, Daniel je odlučio da završi sa tim i ponudio samo,
“zdravo, damo,” kada je stigao do vrata. Nije bio iznenađen
kada se susreo sa tišinom, pa je uzeo momenat kako bi video

~ 125 ~
Naš svet knjiga

da su Robert i Richard na sedištu sa ljutitom Christianom

stisnutom između njih, ostavljajući tužnu Lisu i Suzette na
drugoj strani. Smestio se na sedištu između dve žene.
Kočija je odmah krenula, drmusajući ih, i Daniel se zgrčio
kada je dobio slučajni lakat u stomak od Suzette. Promrmljala
je izvinjenje i klimnuo je glavom, ali onda je video kako
Richard podiže negodojuću Christianu u svoje krilo i pravi
više prostora za sebe na suprotnoj strani, i pomislivši da je to
dobra ideju uhvatio je Suzette za struk i podigao je u svoje.
Očekivao je da će se Suzette raspravljati kao njena sestra, ali
je bio prijatno iznenađen kada se ona ugodno smestila,
premeštajući težinu na obe noge i prebacujući ruku preko
njegovog ramena.
Bar je u početku bilo prijatno iznenađenje, tj. sve dok nije
počeo da bulji u dubok dekolte na njenoj haljini, koji mu je bio
ispred nosa sada. Odmah se prisetio zadnjeg puta kada su bili
u ovom položaju... kada je oslobodio njene grudi, ogolio ih za
sebe, lizao i sisao i ...
Štipanje ušne resice podsetilo je Daniela gde se nalazi, i
najverovatnije je instiktivno i neplanirano krenuo licem ka
njenom dekolteu, jer se trznuo samo nekoliko centimetara od
sočnih bradavica koje su se nazirale kroz tkaninu. Kako je
postao svestan toga, Daniel se uspravio i pogledao okolo da
vidi da li je iko primetio njegov okršaj, ali pažnja svih
prisutnih bila je na Richardu i Christiani, koja ga je korila što
ih je ostavio u Radnoru... Svih osim Suzette, shvatio je Daniel,
kada je primetio zločesti osmeh na njenom licu dok ga je
krišom gledala i onda zadnjicom malo zavrtela u njegovom
krilu. Palo mu je na pamet da je ovo bio razlog što se nije
bunila dok je stavljao na svoje krilu. Suzette je shvatila kako
to utiče na njega i koristila je to kao njegov deo kazne za
napuštanje.
“Mala bludnica,” promrmljao joj je.
Širokog osmeha, Suzette se ispravila i opet zanjihala iznad
njega, nemarno naslanjajući svoje grudi bliže njegovom licu
dok je očigledno tražila ugodniji položaj za sedenje. Sumnjao

~ 126 ~
Naš svet knjiga

je da je pokrete pravila više kako bi ga mučila nego što joj je

zapravo trebao ugodniji položaj i shvatio da je u pravu kada
se približila njegovom uvetu i prošaputala, “Ovo me podseća
na prvi put kada smo bili sami u kočiji, moj Lorde.”
Daniel je zatvorio oči kako ne bi gledao u njene grudi koje
sada nisu bile ni centimetar od njegovog lica. Dođavola, bila
mu je toliko blizu da ako samo izbaci jezik, može preći od ivice
dekoltea sve do vrata, pomislio je. Na još jedno meškoljenje i
reči koje su bile poput mačjeg predenja, širom je otvorio oči.
“Koliko se sećam… ni tada nismo stigli na naše odredište.”
Te večeri nigde nisu ni krenuli, mada ona to nije znala. Ali
sumnjao je da Suzette pričala o nečemu drugom, a ne o Gretna
Green kada je rekla odredište. Istina, i on sam je mislio na
nešto drugo i odjednom se setio klečanja između njenih nogu,
dodira njenog mekog mesa kada se spremao da uđe u nju, kada
se trznuo zbog Georgeovog prisustva u kočiji, koje je u suštini
i dovelo do kraja.
Dođavola, mala veštica je bila brutalna, Daniel je shvatio
kada je osetio kako postaje tvrd ispod njene zadnjice. I ostatak
puta do grada biće mu pravi pakao.
“Šta? George je bio otrovan?” Suzette je pitala iznenada,
smirivši se u njegovom krilu i spustivši ruku sa njegovog
vrata kako bi prekrstila obe ruke na grudima u
uznemirujućem pokretu koji je dobio njegovu punu pažnju kao
i razgovora koji se vodio oko njega.
Očigledno su pričali o Georgeu i ucenjivaču, kao i o ubici,
shvatio je kada je Christina objasnila. “Izgleda da je George
bio otrovan. Daniel i Richard su osetili gorak miris badema
na njegovim usnama.”
“Badem nije otrovan.” Suzette je rekla odmah.
“Gorki badem se koristi kako bi se napravio cijanid.” Lisa
je objasnila. Kada su je svi pogledali, slegla je ramenima i
rekla. “Mnogo čitam.”
“Da, zaista čita.” Suzette je dodala i onda se okrenula ka
Christiani, “Šta još ne znamo?”

~ 127 ~
Naš svet knjiga

“Sada znate sve što i ja znam. Saznala sam za otrov posle

venčanja. Jednostavno nisam imala prilike da vam ispričam,”
dodala je izvinjavajući se.
Suzette je klimnula glavom i okrenula svoj pogled ka
Danielu, “Šta još?”
Trepnuo je, svestan da je opet besna na njega, misleći da joj
je prećutao još neke informacije, ali pretpostavljao je da je
Richard rekao Christiani sve ostalo i da je ona naravno sve
podelila sa Lisom i Suzette. Ali nije to rekao naglas, jer nije
bio siguran, ali je uveravao. “To je sve.”
“Zašto mi sve ovo nisi sam rekao ranije?” Suzette je upitala.
Daniel je razmišljao o tome da joj sve ispriča, ali otkriti joj
sve značilo bi da svaljuje svu krivicu na Richarda, jer on nije
ništa ispričao Christiani, pa je jednostavno odgovorio. “Nije
to bila moja tajna da je ja ispričam.”
Suzette to nije primila bolje nego što je očekivao, pitajući ga
grubo, “Gde sam to čula ranije?” Ona se okrenula u njegovom
krilu i opet je bila sa licem u stranu. Dobro u ovoj situaciji
bilo je to što se Suzette toliko naljutila da neće više hteti ni da
ga muči. Ne tako dobro u ovoj situaciji, je to što mu je to njeno
mučenje sada nedostajalo. Ko je znao da ima crte mazohiste
u sebi?
“Znači, imamo i ubicu i ucenjivača.” Lisa je rekla, odvlačeći
njegovu pažnju sa onoga što Suzette više nije radila. Pogledao
je ka njoj kada je upitala, “Ili mislimo da je to ista osoba?”
Kada je Richard odmah pogledao u njega, Daniel je
izdahnuo bespomoćno. Bilo mu je teško da misli u ovom
trenutku. Iako se Suzette više nije mrdala u njegovom krilu,
ipak je i dalje bila odlučan teret na njegovoj polu-erekciji.
Povrh svega, njegove ruke bile su na njenom struku, malo
ispod njenih grudi, i malo iznad njene stražnjice takođe. Kako
čovek da misli u takvom trenutku?
“Ne znaju.” Suzette je odgovorila kada nijedan od njih nije.
“Pa...” Lisa se namrštila. “Sigurno nije bilo lako uneti otrov
u kuću bez da te uhvate?”

~ 128 ~
Naš svet knjiga

Daniel je pokušao da misli o tome, ali Suzette je odabrala

baš taj trenutak da se premesti još jednom, očigledno se
vraćajući na prvobitan način mučenja. Još jednom je pronašao
sebe kako stiska zube zbog osećaja koji mu je pružala dok se
vrpoljila, i pogleda koji je opet završio na njenim predivnim
grudima koje su se izdizale iz haljine. Razgovor koji se vodio
oko njega, odjednom je doživljavao kao jako dosadno zujanje
u njegovim ušima dok je gledao Suzetteine grudi kako se
pomeraju sa svakim udisajem i izdisajem. Bar je bilo tako dok
nije čuo svoje ime opet kada je Richard upitao, “Daniele, da li
imaš neku ideju?”
Njegov pogled pogodio je Richarda, ali nije imao pojma šta
ga čovek pita dok se Suzette nije savila ka njemu i došaptala,
“ Da li znaš kome je George verovao toliko da bi mu priznao
ubistvo Richarda i zauzimanje njegovog mesta?”
Daniel je odmahnuo glavom, a onda pročistio grlo pre nego
je rekao, “Bio sam zaglavljen u Woodrowu od kada je moj ujak
Henry preminuo prošle godine, pokušavajući da imanje
podignem na noge. Napustio sam ga samo zato što sam primio
tvoje pismo iz Amerike. Nisam čak ni znao da si se ti... ili
George koji se predstavljao kao ti... oženio. Ne znam šta je sve
radio prošle godine i sa kim.”
“Ne bi trebalo da je toliko teško da saznamo,” Langley je
dodao.
“Ne postoji ništa, što ljudi više vole od, dobrog trača. Po
neko pitanje tu i tamo trebalo bi da nam kaže ko je bio
Georgeov najbolji prijatelj.”
“Znači, moramo da ispitamo osoblje, kao i ljude iz grada
kako bi saznali sve što možemo o Georgeu i njegovim
radnjama i prijateljima... i moram da sredim stvari oko
novca.” Richard je zastao i pogledao sve oko sebe. “Možete li
se setiti još nečega, što bi nam pomoglo da rešimo stvari?”
Kada niko nije progovorio, Daniel je rekao,
“Pretpostavljam da ćemo morati da krenemo od toga i da se
nadamo da ćemo prikupiti neke korisne informacije.”

~ 129 ~
Naš svet knjiga

Kada je Richard klimnuo glavom, Christiana se savila

napred i iznela veliku korpu koja je do sada bila sakrivena
ispod sedišta.
“Šta je to?” Langley je znatiželjno upitao kada je počela da
pretura po njenom sadržaju.
“Tražile smo od kuvara da spakuje malo hrane za put dok
smo čekale da nam pripreme kočije,” Christiana je odgovorila.
“Hrana?” Richard je upitao pun nade.
“Da.”
Christiana je pogledala preko ramena u svog muža, “Kako
se vas trojica niste setili da tražite hranu za put pre nego što
ste se iskrali kao lopovi?”
Gledajući njih dvoje, Suzette ga je iznenadila tako što se
premestila na njegovom krilu i nagnula napred da dohvati
nešto što je očigledno bilo ispod njihovog sedišta. Brzo se
trznuo, i pod izgovorom da je zadržava da ne sklizne sa njega
uhvatio je za kukove, i raširio svoje noge još malo što je
nateralo da se smesti samo na jedno njegovo koleno, jašući ga
raskoračeno.
Zločesti osmeh pojavio se na njegovom licu kada je čuo kako
uzdiše, i osetio kako ga grabi za butinu kako bi se zadržala.
Dok je pokušavala da dohvati tu drugu korpu, on-opet pod
izgovorom da je zadržava da ne padne-povukao je ka sebi,
celom dužinom njegove butane, u potpuno namernom
pokretu.
Daniel je bio zadovoljan njenim brzim uzdisajima i
pogubljenim pokretima kada se ispravila, bio je srećan jer je
ustanovio da dvoje mogu da igraju ovu njenu bezobraznu
igru. Nažalost, sledećeg trenutka ta konstatacija otišla je u
zaborav jer je Suzette dokazala da je bolja u ovome od njega,
koristeći korpu kao izgovor dok je jednu ruku spustila dole,
skliznuvši ispod svoje zadnjice i stisnuvši ga preko pantalona.
Tada je Daniel shvatio da će ga ova devojka dovoditi do
ludila sve dok je ne oženi… a najverovatnije i do kraja života.
A kada ga je stisnula opet, priznao je da će uživati u tom
ludilu.

~ 130 ~
Naš svet knjiga

~ 131 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 8

“Sačekaću u salonu.”
Suzette je pogledala ka Danielu koji je odgovorio Richardu
na njegovu objavu da mora da se presvuče kada su napustili
sobu za doručak. Stigli su oko četiri sata ujutru i malo je ko od
njih spavao preko noći. Uprkos kratkoj dremki u kočiji,
Suzette je bila veoma iscrpljena kada je stigla ispred svoje
sobe, da je jedva odgovorila na mali poljubac koji joj je Daniel
dao na njenim vratima, pre nego što je krenuo za Langleyem
u sobu koju su njih dvojica delili. Nije se potrudila ni da se
presvuče već je samo pala preko kreveta i utonula u san.
Njena jadna haljina bila je izložena mučenju i izgledala je
užasno, sva izgužvana i naborana kada se probudila jutros. U
svakom slučaju, Suzette je bilo drago, ali i malo čudno, da
pronađe svoju služavku Georginu sa njenim kovčegom punim
odeće, koja je spremna da joj pomogne da započne dan.
Očigledno je kočija koja je prevozila služavke dobro
napredovala i stigla ubrzo nakon njih. Georgina je rekla da je
Radnorova kočija bila ispred kuće kada su stigli. Suzette je
pretpostavljala da su ih stigli, jer je njihova bila duplo teža,
od kada su pokupile muškarce, pa su bili primorani da putuju
sporije. Pored toga, morali su da stanu kako bi Daniel rešio
problem sa svojim vozačem oko konja i da dogovori
prikupljanje njegove kočije.
Suzette je gledala Daniela kako ulazi u salon dok je
Richard otrčao uz stepenice, prišla je Christiani i uhvatila je
za ruku kako bi privukla njenu pažnju.
“Kada želiš da krenemo sa ispitivanjem osoblja?” upitala
je, gledajući Daniela kako se smešta na sofu u salonu. Svi su
imali zadatke danas. Ona i Suzette trebale su da ispitaju
osoblje i vide ko bi od njih mogao da bude podmićen kako bi
sipao otrov u Georgeov viski. Lisa i Langley su trebali da
naprave krug među ljudima u gradu i da saznaju neku
informaciju o tome šta je George radio zadnjih godinu dana,

~ 132 ~
Naš svet knjiga

dok su Richard i Daniel trebali da se pobrinu za novac koji je

tražio ucenjivač. Richard se nadao da će ga uhvatiti pre
plaćanja, ali je hteo da bude spreman na svaku mogućnost.
“Sačekaćemo da svi odu.” Christiana je odlučila. “Zašto ne
odeš i praviš Danielu društvo? Želela bih da pitam Richarda
kako želi da ispitujemo osoblje?”
Suzette se nasmejala. To je bilo tačno ono što je želela da
čuje. Ušla je u salon, zatvarajući vrata za sobom.
Zvuk je privukao odmah Danielovu pažnju i suzio je svoj
pogled. “Šta nameravaš?”
“Šta god vi želite, moj Lorde?” upitala je nevino kada je
prošla kroz sobu. “Ja sam samo želela da ti pravim društvo
dok Richard ne dođe.”
“Hmmm. Ne moraš zbog toga da zatvaraš vrata. U stvari,
trebalo bi da znaš da je bolje da ih ne zatvaraš uopšte,” izjavio
je i ustao kako bi prošao pored nje i opet ih otvorio.
“Sačekaj, ja...” Suzette je odustala od odgovora kada ih je
otvorio, otkrivajući Lisu u hodniku, sa ispruženom rukom kao
da se spremala da ih sama otvori. Iznervirana, mrmljajući
sebi u bradu, Suzette se srušila na sofu i mrko pogledala svoju
sestru i Roberta koji su im se pridružili. “Mislila sam da vas
dvoje odlazite u grad?”
“Da, ali malo je rano za to.” Lisa je odgovorila, “pa smo
mislili da malo sačekamo. Pored toga, vas dvoje ne bi trebalo
da ostajete sami u zatvorenoj sobi.”
Suzette se namrštila na nežni prigovor, i pomislila kako
ponekad imati mlađu sestru zaista znači imati daveža.
Slušala je kako njih troje pričaju o današnjim planovima.
Niko od njih nije primetio ili ih nije bilo briga što se ona nije
uključila u razgovor, ali je svo vreme slušala njihova
blebetanja... dok zvuk udaranja nije svima privukao pažnju i
naterao ih da pogledaju ka plafonu. Izgleda da je zvuk dolazio
sa sprata, neprekidno udaranje, bam-bam-bam.
“Zaboga miloga, šta je to?” Lisa je upitala, zbunjena dok je
još gledala u plafon.

~ 133 ~
Naš svet knjiga

“Ovaj... možda neko zakucava nešto.” Langley je promrsio,

ali pogled koji je razmenio sa Danielom govorio je nešto
sasvim drugo.
“Ma to ne može biti zakucavanje. Zvuči kao da komad
nameštaja udara u zid.” Namrštila se kada je lupnjava počela
da ubrzava i ustala. “Možda bi najbolje da odem i vidim šta
je to. Ako...”
“Ne, ne, ne. Moramo da idemo.” Langley je rekao
uspaničeno, skočio na noge i uhvatio Lisu za ruku. “Zaista
moramo da krenemo sa našim zadatkom.”
“Ali...”
“Sada!” Langley je insistirao, požurujući je ka vratima.
Suzette ih je gledala kako odlaze i pogledala u Daniela, koji
je izbegavao njen pogled i koncentrisao se na skupljanje
nepostojećih mrvica na svojim pantalonama.
“Možda bih trebala da proverim to.” Suzette je rekla,
ustajući sa sofe i dok je udaranje pojačalo brzinu.
Daniel je oštro pogledao, ali nešto u njenom izrazu
nateralo ga je da se opusti i odgovori, “Ako želiš.”
Suzette je suzila pogled. Nadala se da će pokušati da je
spreči i dati joj priliku da ga poljubi. Bila je sigurna da će
ovakav stav imati i u buduće. Nije čak ni razumela potrebu
za tim, zaboga uskoro će se venčati. Pored toga, želela je da
im prva bračna noć ostane u lepom sećanju, a ne u bolnom i
krvavom ishodu o kojima je čitala. Ali da bi se to desilo,
morala je da se pobrine da prekinu njeno devičanstvo pre
nego što stignu u Gretna Green.
Naravno, salon nije bio pravo mesto za to, i Suzette se
nadala da će ga ubediti da napusti sobu koju je delio sa
Langelyem i pridruži joj se u njenoj. Nadala se da će moći prvo
da dobije poljubac ili dva kako bi ga podstakla i naterala na
to. Očigledno da joj Daniel neće puno olakšati. Moraće
jednostavno da mu kaže, Suzette je shvatila, i umalo nije
odmah to učinila, ali se setila da su vrata otvorena. Brzo ih je
zatvorila i vratila se do njega, prevrćući očima na njegovo

~ 134 ~
Naš svet knjiga

momentalno ukrućivanje na stolici i premeštanje kako bi bio

malo dalje od nje.
“Zaista, moj lorde, nema potrebe da se ponašaš kao
uplašena devica. Neću te napasti,” rekla je očajno.
“Preplašena šta?” upitao je zapanjeno i uputio mrki pogled,
“Ja...”
“Volela bih da nam prva bračna noć bude prijatna.”
Suzette ga je prekinula, ne dozvolivši mu da pobesni.
Daniel je trepnuo, i onda se široko nasmejao. “Pa, i ja bih
voleo, i obećavam da ću uraditi sve što mogu da tebi bude
prijatno.”
“Odlično, onda dođi u moju sobu noćas...”
“Ne!” Daniel je odlučno prekinuo.
“Molim te.” Suzette ga je preklinjala. “Ne želim da moje
sećanje na prvu bračnu noć bude ispunjeno krvoprolićem i
bolovima od kojih bih se mogla onesvestiti.”
“Krvoprolićem?” upitao je zabezeknuto. “Ko ti je rekao da
bi bilo krvoprolića i tolikih bolova da bi pala u nesvest?”
“Ja čitam,” podsetila ga je. Ovog puta to ga nije ućutalo.
“Da, pa mogla bi da mi konačno objasniš šta to čitaš pa
govoriš o muškim palicama i o prvim iskustvima,” rekao je
mrzovoljno.
Suzette se promeškoljila iznervirano. “Ne sećam se imena
knjige. Lisina je.”
“Slatke male Lise?” Daniel je upitao užasnuto, i rekao
namršteno. “Definitivno moram da porazgovaram sa
Richardom o toj devojci.”
“Neko joj je dao,” Suzette je rekla. “Zapravo, to je jedna od
nekoliko knjiga koje je dobila od nekoga ko je prolazio kroz
selo, ali ja sam pročitala samo jednu u kojoj se radi o mladoj
devojci koja dolazi u London, spletom tragičnih okolnosti bude
prevarena i postaje prostitutka. Priča o svom životu u tom
period, pre nego što se vratila svojoj ljubavi, koji je u stvari
bio njen prvi ljubavnik.” Izdahnula je. “Njen prvi put bio je
strašno bolan, zapravo se i onesvestila, a kada se probudila
nije mogla da hoda. Zvala se...”

~ 135 ~
Naš svet knjiga

“Fanny.” Daniel je rekao umesto nje.

“Oh, i ti si je pročitao,” Suzette je rekla iznenađeno.
“Ne, nisam, samo sam prepoznao opis od nekoga ko jeste,”
uveravao je. “Ta knjiga je zabranjena. Kako je dovraga
dospela u Lisine ruke?”
“Rekla sam ti, neko joj je dao,” odgovorila je nervozno.
“Ko?”
Suzette je očajno izdahnula. Znala je da je knjiga
zabranjena, ali to je samo još više probudilo znatiželju da je
pročita. Lisa je odbila da kaže ko joj je dao, verovatno zato što
je zabranjena i nije želela da ta osoba upadne u nevolju.
Suzette je sumnjala da zna o kome se radi, ali iz istog razloga
nije želela da otkrije Danielu, pa je samo rekla, “Neće da mi
kaže.”
Kada je Daniel sumnjičavo pogledao, namrštila se i rekla,
“Prestani tako da me gledaš, nisi mi otac.”
“Tačno, nisam,” odgovorio je.
“Onda prestani da se ponašaš kao da jesi i vratimo se na
početak priče, moj Lorde. Hoćeš li me ili nećeš posetiti u sobi
večeras da rešimo taj bolno-krvavi problem kako bi se
potpuno oporavila pre nego što krenemo u Gretna Green?”
Daniel je izdahnuo, uhvatio je za ruku, i rekao nežno.
“Uveravam te Suzette, neće biti tako. Može biti malo krvi, ali
svakako ne krvoprolića, i siguran sam da će biti samo malo
bola.”
Sada je ona sumnjičavo gledala. “Da li si ti uzeo nevinost
nekoj devojci?”
“Bože dragi, ne!” odmah je odgovorio zagušeno. I nateralo
Suzette da zakoluta očima.
“Onda ne znaš, zar ne?”
Dok je Daniel duboko izdahnuo na ovu činjenicu, Suzette
je sela u njegovo krilo i omotala ruke oko njegovih ramena.
Nije pokušala da ga poljubi, već je nagnula glavu ka njemu i
prošaputala. “Molim te Daniele. Ne želim da nam svaka
godišnjica bude podsetnik na prvo bolno iskustvo, kada znam

~ 136 ~
Naš svet knjiga

da može biti sećanje čistog zadovoljstva i uživanja ako samo

pre toga uklonimo barijeru.”
Uzdahnuvši očajno, zagrlio je. “Tako mi je teško da
razmišljam kada si ovako blizu,” promrmljao je, savijajući
glavu kako bi duboko udahnuo miris na njenom vratu.
“Onda ne razmišljaj.” Suzette je prošaputala, a kada se
ispravio, uhvatio je za kosu i nagnuo kako bi je gricnuo za
ušnu resicu pre nego što je uvukao između usana.
Daniel je zasiktao, i naglo je okrenuo, zarobivši njena usta
svojim. Suzette se nasmejala i odgovorila na ovaj užareni
poljubac koji joj je davao, pa je ustala kako bi ga opkoračila.
Kada joj je suknja zapela o njegova kolena, Daniel je pomogao
tako što je zadigao. Suzette je osetila hladan vazduh kako
prelazi preko njenih golih nogu, dok je Daniel nastavio da
podiže suknju na gore, jednom rukom, dok je drugom držao za
obraz. Onda je prekinuo poljubac i iskoristio ruku kako bi je
podigao za zadnjicu, bliže sebi i zatvorio svoja usta oko jedne
bradavice koja se ocrtavala kroz njenu haljinu.
Suzette je zastenjala zabacivši glavu unazad, i ugrizla se
za usnu kada je ruka koja je bila na njenoj zadnjici skliznula
između nogu, ali se ukočila kada je čula kašljucanje iza sebe.
Daniel je pustio bradavicu i odmah joj spustio haljinu.
Onda se navalio u stranu kako bi pogledao ka vratima iza
nje, kada je Richard rekao, “Pa, izgleda da sam stigao na
vreme.”
Suzette je zaječala i spustila se u Danielovo krilo kako bi
mogla da sakrije crveno lice u njegov vrat. Čula je kako je
duboko uzdahnuo i osetila kako je nežno spustio ruke na njena
leđa, ali onda je ustao, noseći i nju sa sobom, kako bi je spustio
na noge. Stavio joj je mali poljubac na čelo, i otišao,
ostavljajući je da stoji tu. Nije bila preterano stidljiva, ali
Richard je upravo video golu od struka naniže i radije bi da
se sada ne sretne sa njim, pa je ostala leđima okrenuta
vratima dok nije čula kako se zatvaraju i glasovi nestaju niz
hodnik. Onog trenutka kada je čula da su se ulazna vrata kuće

~ 137 ~
Naš svet knjiga

zatvorila, Suzette se stropoštala na sofu i zarila lice u šake,

osramoćena i isfrustrirana.

“Pa... to je prošlo dobro.” Daniel je prokomentarisao čim su

izašli iz krojačeve radnje nakon par sati i krenuo ka
Radnorovoj kočiji. To je bilo drugo mesto na koje su svratili, i
obe posete bile su uspešne. On i Richard su planirali da
podignu novac koji traži ucenjivač kada su napustili kuću
ranije, i rešili su to, ali sa manjim problemom. Daniel je
primetio koliko je Richardu neugodna odeća koju je nosio, a
koja je inače bila Georgova, i predložio da svrate do krojača
pre nego što se vrate kući. Nije mu trebalo mnogo da ga ubedi.
Richard se vratio u Englesku sa malo odeće koja ne priliči
grofu i bio je primoran da koristi Georgeov garderober.
George je oduvek imao užasan ukus, uvek birajući svetle boje
od kojih je izgledao kao paun.
Srećom, krojač je bio brz i efikasan u svom poslu, i taj
zadatak je završen uspešno kao i odlazak u banku. Primetivši
Richardov zadovoljan pogled, Daniel se nasmejao i dodao
optimistično. “Možda ćemo imati sreće i po povratku kući
saznati da su i ostali imali uspešan dan. Da su saznali ko je
ucenjivač i ubica.”
“Ne verujem da smo te sreće.” Richard je odgovorio.
“Zar nisi sam rekao da smo obojica srećni muškarci kada
smo ulazili kod krojača?” Daniel ga je podsetio zabavljeno.
Tada su razgovarali o ženama.
Richard je pogledao okolo na njegov komentar i samo što
je otvorio usta da mu odgovori, ukočio se. Samo je stojao tako
zaleđen u trenutku, i onda se sledećeg momenta bacio na
Daniela i srušio ih obojicu na zemlju. Bilo je neočekivano i
Daniel nije ni uspeo da ublaži pad, jednostavno se stropoštao
na tlo uz zvuk vrištanja i zapomaganja kada su ljudi oko njih
bežali na sve strane.
Tek tada je postao svestan zvuka kopita u kasu i kočijaških
točkova koji su odjekivali dok su projurili pored njih, i onda je
~ 138 ~
Naš svet knjiga

Daniel shvatio da ga je Richard sklonio sa njihovog puta.

Blagi povetarac koji ga je ošinuo govorio mu je koliko je
zapravo kočija blizu prošla i Daniel je ostao da leži
zatvorenih očiju dok mu se srce nije smirilo.
“Da li ste dobro, moj Lorde?” neko je upitao, ali Daniel se
nije pomerio dok nije čuo da ga Richard doziva zabrinuto.
Otvorivši oči, izdahnuo je od olakšanja, i uspravio se da sedne,
mumlajući. “Da, zahvaljujući tebi.”
“Bile su to žute čeze, moj Lorde,” Radnorov vozač je
objasnio i gledao u pravcu gde su čeze otišle. “Verovatno
iznajmljene. Probisvet čak nije ni pokušao da vas zaobiđe. U
stvari, izgledalo je kao da ide pravo na vas.”
Čuvši Richardov groktaj umesto odgovora, Daniel je ustao
i počeo da čisti svoju odeću, što je i Richard uradio. Završio i
pogledao ka Richardu, namrštivši se kada je ugledao krvavu
liniju na njegovom čelu.
“Krvariš.” Daniel je rekao zabrinuto. “Sigurno si udario
glavom kada smo pali.”
Richard je podigao ruku, i namrštio se kada je pod prstima
osetio tečnost i ogrebotinu, i obrisao krv rukavom. Kada je
krenuo ka kočiji, Daniel ga je pratio.

“Otac je kažnjavao sebe zbog onog što se desilo i što sam

morala da se udam za Dickya?”
Suzette je trepnula na Chrisstianino pitanje, zbunjena
odakle je ono uopšte došlo. Provele su jutro prilično beskorisno,
jer im ispitivanje posluge nije nimalo pomoglo u pokušaju da
saznaju ko bi mogao biti ubica ili ucenjivač. Zadatak je bio
totalno gubljenje vremena i nakon zadnje sluškinje koju su
ispitali Suzette i Chrisstiana su sišle u kancelariji i nekako
došli do razgovora o Lisi i knjigama koje je čitala.
Chrisstiana je bila šokirana saznanjem da je Suzette
pročitala zabranjenu knjigu o prostitutki Fanny, i bila je
užasnuta na novosti da je knjiga zapravo pripadala mladoj
Lisi koja je takođe pročitala knjigu. Očajna, Suzette je iznela
~ 139 ~
Naš svet knjiga

činjenicu da je Lisi skoro pa dvadeset godina, da nije više dete

i da bi već trebala da se uda i ima decu. Suzette nije imala
pojma kako je to dovelo Chrisstianu do ovog pitanja o ocu.
“Da,” rekla je, stisnuvši zube ljutito na samu pomisao da ih
je njegovo kockanje dovelo do toga da Chrisstiana završi u
jadnom braku sa Dickyem, a sada je i nju primoralo da mora
da se uda takođe. Ljutnja se osetila u njenom glasu kada je
povikala. “I treba da je oseća. U prvi mah mi ga je bilo žao, ali
onda je otišao i uradio to opet.”
“To možda nije istina.” Christiana je rekla tiho. “Možda se
on uopšte nije kockao.”
“Molim?” Suzette je oštro pogledala.
“Richard je rekao da postoje glasine da se Dicky sprijateljio
sa vlasnikom kockarnice koja ima reputaciju da uvlači ljude
unutra i prevari ih.” Christiana je objašnjavala. “On sumnja
da se to desilo i našem ocu.”
Suzette je ispustila dah na te reči i počela je da se priseća
jutra kada su ona i Lisa stigle u London. Grizući svoju usnu,
rekla je, “Kada smo ga našle u porodičnoj kući, otac je stalno
ponavljao kako mu je žao, da nije znao kako mu se to dogodilo,
da su mu sećanja mutna, i da se ne seća kako je uopšte i
završio tamo, već samo da se oba puta tamo probudio i saznao
da je prokockao sve.”
Christiana je iskolačila očima i rekla, “On se sigurno nije
uopšte kockao.”
“Oh, Gospode.” Suzette se stropoštala nazad na stolicu.
“Bila sam tako okrutna prema njemu tog jutra kada smo
stigle. Rekla sam neke užasne stvari.”
“To je normalno s obzirom na okolnosti.” Christiana je
uveravala. “Kako si mogla da znaš da ga je Dicky uvukao u
taj svet?”
“Prokleti Dicky!” Suzette se ispravila opet, dok je bes
prolazio njenim telom. “Da nije već mrtav, mislim da bih ga
sada ubila golim rukama.”
“Hmm,” Christiana je ostala tiha na trenutak, a onda
rekla, “mada, da nije bilo njega i onoga što je uradio, ja sada

~ 140 ~
Naš svet knjiga

ne bih bila udata za Richarda, a ti možda nikada ne bi

upoznala Daniela i zaprosila ga.”
“To je istina.” Suzette je shvatila. Verovatno nikada ne bi
ni srela Daniela da nije bilo Dickyevih dela koja su je na to
navela. Ili bi ga srela, možda samo u prolazu, nikada ne
razmenivši ništa više od uljudnog pozdrava i neimajući ideju
o tome kakva strast je gorela između njih. Ta pomisao je bila
uznemirujuća, zapravo i strašna. Nije mogla da zamisli da
nikad ne iskusi te poljupce i dodire i sve ostalo čemu se
radovala u budućnosti. Pa, uglavnom se radovala, pomislila
je. Još uvek su je brinuli bol i krv. Iako je Daniel uveravao da
nije tako, i on sam nikada nije bio sa devicom. Pa kako je onda
mogao da zna? Na drugu stranu, Christiana je do nedavno
bila devica. Gledajući je sumnjivo, upitala je, “I sada si bliska
sa Richardom?”
“Da, mislim da bi mogli da imamo dobar brak,” Christiana
je odgovorila obazrivo.
Suzette je frknula nosem i prevrnula očima na te reči, “Oh,
ma daj. Dobar brak? Čula sam stenjanje i jaukanje koje dolazi
iz tvoje sobe, i one noći kada je Dicky preminuo i sinoć takođe.
Oh Richarde, oh... oh... da... oooooooh.” Gledala je zbunjenu
Christianu. “Onda si zavrištala kao da si korak od smrti.”
“Mogla si da nas čuješ?” Christiana je upitala užasnuto.
“Sigurna sam da vas je cela kuća čula,” izjavila je. “On reži
kao lav, a ti skičiš kao prase koje je zaglavilo nogu među
tarabe.” Suzette je zastala i dodala. “Što je tačan opis onoga
što sam čitala u Fannynoj knjizi.” Kada Christiana nije ništa
odgovorila, upitala je, “Da li puno boli kada prvi put stavi
svoju palicu u tvoj osetljiv deo?”
“Svoju palicu?” Christiana je izustila, širom otvorenih
očiju.
“Tako je Fanny zove. Pa, jedan od naziva.” Odgovorila je i
ponovila svoje pitanje, “Da li boli?”
Christiana je izdahnula i prekrila rukama crveno lice. I
opet nije odgovorila.

~ 141 ~
Naš svet knjiga

“Pa?” Suzette je bila uporna. Dragi Bože, zašta služi starija

sestra ako ne da pomogne u ovakvim trenucima?
“Možda malo.” Christiana je odgovorila konačno. Spustila
je ruke sa lica, ispravila se, ispravivši ramena i leđa kao da
ide na svoje pogubljenje.
Suzette je ignorisala to i rekla, “Hmm, Fanny se onesvestila
od bola... i bilo je puno krvi, što sugeriše bol takođe.”
“U svakom slučaju, ono što se desi u spavaćoj sobi tiče se
samo supružnika Suzette,” Christiana je odgovorila. “I ja
moram da se slažem sa njim i van spavaće sobe takođe, i
počinjem da stičem utisak da bih mogla i to.”
Suzette je shvatila da pokušava da promeni temu, ali je
pustila. Ona je oduvek bila najstidljivija od njih tri.
Pogledavši u sestru, rekla je nežno. “On se prema tebi ophodi
mnogo lepše nego što je to radio Dicky. I nastoji je da sačuva
brak kako nijedna od nas ne bi bila izložena skandalu.” Kada
je Christiana klimnula glavom, nastavila je, “U prvi mah sam
pomislila da želi da izbegne skandal zbog sebe, ali Lisa je u
pravu, na muškarce takve stvari ne utiču kao na nas žene i
verovatno ga je nastavio samo za tvoje dobro, što je zaista
vrlo plemenito. Mnogo plemenitije nego činjenica da se Daniel
ženi sa mnom zbog novca.”
Kada je Christiana tužno pogledala, shvatila je koliko su
njene reči zvučale gorko, i sklonila je pogled u stranu. To joj
jeste smetalo, što je zapravo bilo glupo, jer je to upravo ono
što je i tražila, čoveka koji je voljan oženiti je samo zbog njenog
nasledstva, ostavljajući joj deo da raspolaže sa njim, i priliku
da vodi sopstveni život onako kako želi. Zašto joj je onda
Danielov pristanak sada smetao?
“Premišljaš se oko udaje za Daniela?” Christiana je upitala.
Suzette je progutala knedlu u grlu i razmislila o pitanju.
Premišljala se? Ne. Želela je da se uda za njega. Sviđao joj se i
počela je da uživa u njegovom društvu i... poželela je da on
zaista želi da se oženi sa njom.

~ 142 ~
Naš svet knjiga

“Možda je Richard voljan da otplati očev dug. Ako uopšte

ima šta da se otplati. Ako dokažemo da je bio drogiran i da se
nije uopšte kockao...”
“Jok, dobro je. Ne verujem da bi mogli tako lako da
dokažemo, a imamo dosta toga da rešimo sada,” Suzette je
promrsila, prebrzo izgovarajući reči. Nateravši se na osmeh,
ispravila se i odgurnula neugodnu temu u stranu. “Kad smo
već kod toga, treba da se vratimo našem zadatku. Koga još
nismo ispitale?”

~ 143 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 9

“Da li poznaješ tog čoveka?”

Daniel je pogledao kroz prozor kočije na ono što je Richard
pokazivao. Stariji gospodin šetao je gore dole na stazi koja je
vodila do njihove kuće. Bio je lepo obučen, sa sedom kosom, i
imao je šešir i štap, ali njegovo ponašanje nije se uklapao u
sliku plemenitog gospodina, jer je očigledno pričao sam sa
sobom dok je nervozno šetao.
“Izgleda mi poznato.” Daniel je rekao polako, gledajući mu
lice, ali nije mogao da se seti. “Izgleda da ga nešto muči.”
“Savršeno.” Richard je otvorio vrata kočije kako bi sišao.
“Još nevolja na mom pragu.”
“Izgleda da si im privlačan u zadnje vreme.” Daniel je
komentarisao kroz smeh dok ga je pratio.
Kada su mu prišli, bio je ispred ulaznih vrata. Stajao je i
samo gledao u njih, opet zamumlao sebi u bradu, i okrenuo se
naglo ka njima. Odskočio je unazad kada ih je ugledao na
kraju staze.
Daniel je znatiželjno gledao u muškarca kada ga je
Richard pitao, “Mogu li vam nekako pomoći, gospodine?”
Iz nekog razloga čovek je razgoračeno pogledao Richarda,
“Molim?”
“Ja sam grof Radnor.” Ispružio je ruku čoveku i upitao.
“Mogu li vam pomoći?”
Daniel nije mogao da ne primeti kako je čovek gledao u
njegovu ruku kao da je zmija. Zaškiljio je očima i rekao glasno,
“Sigurno se šalite, moj Lorde. Posle svega što si mi uradio
svojim bestidnim postupcima, misliš da se možeš ponašati kao
da me ne poznaješ?”
Daniel je upitno podigao obrve na taj odgovor dok je
Richard spustio ruku sa strane. Izgleda da je čovek imao
nekog posla sa Dickyem zadnjih godinu dana i – sasvim
razumljivo - mislio je da je Richard njegov brat.

~ 144 ~
Naš svet knjiga

“Zašto ne uđemo unutra i razgovaramo o tome?” Richard

je prošao pored muškarca.
Čovek se okrenuo i gledao ga kako otvara vrata, ali se
odjednom predomislio i krenuo nazad ka ulici. Daniel je
pomislio da će jednostavno otići i jedan trenutak razmišljao
je da li da ga zaustavi ili ne. Možda bi od njega mogli da
dobiju neke informacije o Georgeovim poslovima, pomislio je.
Ali pre nego što je smislio šta će da uradi, stariji muškarac je
izvadio stari crni pištolj iz unutrašnjosti kaputa i umesto da
prođe pored Daniela, stao je i prislonio pištolj uz njega.
Gledajući istovremeno ka Richardu, rekao je, “Zašto ne bi ti
ušao unutra i izveo moje devojke dok ja i tvoj prijatelj
ostanemo ovde da sačekamo?”
Daniel je bio zatečen ovim neočekivanim preokretom, ali
nije se uzbudio iz dva razloga. Prvo, nalazili su se nasred
ulice gde su svi mogli da ih vide, a nijedna normalna osoba
neće povući obarač tu. Mada, čovek je pričao sam sa sobom,
možda i nije bio baš normalan. Druga stvar je bila ta što je
čovek očigledno bio plemić i tražio je devojke, a to su jedino
mogle biti sestre Madison. Danielu je palo napamet ko je on
zapravo i zašto mu je toliko bio poznat. I ako je bio u pravu,
prilično je siguran da je verovatnoća da bude upucan vrlo
mala. Pa bar ne namerno, ispravio se, kada je primetio kako
se čovekova ruka trese.
Richard se okrenuo, i ukopao u mestu kada je video prizor.
“Ha! Sada nisi toliko pametan, Dicky?” naoružani
muškarac upitao je oštro. “Sada mi vrati moje ćerke. Sve. Ne
ostavljam nijednu od njih ovde kako bi ih ti i dalje
maltretirao.”
“Vaše ćerke?” Daniel je pitao, njegove sumnje bile su tačne.
Čovek je bio Cedrick Madison, Suzettein otac. Bio mu je
poznat, jer su one podsećale na njega, mada su bile mnogo
nežnije od njega.
“Lord Madison?” Richard je upitao i zvučao je zapanjeno.
Očigledno da on nije video sličnosti.

~ 145 ~
Naš svet knjiga

Madisona je Richarda interesovao više od ičega, ali je

pištolj i dalje držao na Danielu kada je zasiktao. “Batali me
tvojih igara, moj Lorde. Uspeo si dame da prevariš mnogo
puta do sada. Znam da si zlostavljao moju Chrissy. Robert mi
je ispričao sve pre neku noć. Rekao mi je da je od devojaka
saznao kako se užasno ophodiš prema njoj, i sve sam shvatio.
Nikada je nisi voleo, sve je bila gluma kako bi se dočepao
njenog nasledstva, a sada si me opet prevario nadajući se da
ćeš naterati moju Suzette u isti položaj. Pa ja to neću dozvoliti,
i više ne ostavljam moju Chrissy pored tebe, bili vi u braku ili
ne. Daću da se poništi. Lično ću kod kralja otići ako budem
morao. Sada, izvedi sve moje cure dok nisam izgubio
strpljenje.”
“Oče?”
Sva tri muškarca pogledali su ka ženi koja je žurila stazom
ka njima, Lisa Madison sa Robertom Langleyem za petama.
“Oče, zašto si uperio taj pištolj u Suzetteinog verenika?
Spusti ga pre nego povrediš nekog.”
“Jok.” Grof Madison je rekao, grabeći je za ruku i gurajući
je u stranu, na bezbedno odstojanje dok je pištolj čvršće gurao
u Danielov stomak. “ Neću dozvoliti da se Suzette uda za ovog
nitkova. Nema sumnje da je prijatelj onog đavola tamo, i misli
da može proći isto kao Dicky. Sada, budi dobro dete i izvedi
svoje sestre devojko, odmah. Odlazimo odavde i idemo pravo
u Madison. Prodao sam kuću u gradu da otplatim dug.
Suzette nema potrebe da se udaje za nikoga.”
“Prodao si svoju kuću?” Daniel je upitao sa prvim znacima
panike od kada je čovek uperio pištolj u njega.
“Jesam,” osmeh grof Madisona bio je nameran kada je
gledao od Daniela do Richarda. “Vas dvojica niste pomislili
da bih to uradio, zar ne? Radije ću sam prodati celo imanje
nego da dozvolim da moja ćerka završi kao rob u braku.”
Ispravio se i dodao, “a to važi i za Chrissyn brak takođe.”
“Oh oče,” Lisa je izdahnula. “To uopšte nije potrebno. Daniel
je pristao da Suzette zadrži polovinu novca, da otplati tvoj

~ 146 ~
Naš svet knjiga

dug i sa ostatkom uradi šta god želi. On nije đavo kao što je
bio Dicky.”
“Zapravo, ovaj Richard uopšte nije onaj nitkov na koga
mislite.” Langley je dodao dok je gurao Lisu u stranu kako bi
stao pored Madisona. Savio se ka njemu i počeo da šapuće.
Daniel je čuo dovoljno da bi znao da pokušava da mu objasni
situaciju i jednostavno je sačekao da završi. Trebalo je malo
vremena, ali na kraju Madison je spustio pištolj i uzvikno,
“Šta?”
Robert je klimnuo glavom. “Chrissy je veoma srećna sa
grofom od Radnora. Ovim.” Dodao je na kraju. “A Daniel je
dobar i častan čovek. Biće dobar muž Suzette.”
Daniel je frknuo na te reči, ironično je odgovorio. “Samo
ukoliko on ne kaže da je prodao kuću da bi otplatio dug. Jer
ako to sazna, Suzette neće želeti da se uda za mene uopšte.”
“Siguran sam da će Lord Madison zadržati tu informaciju
za sebe za sada.” Richard je rekao, izazivajući sumnjičavost
na čoveku.
“Zašto bih to uradio?” Madison je upitao zapanjeno. “Ako
Suzette ne želi da se uda za njega, neću dozvoliti da je na silu
uvučete u to.”
Richard mu je uputio nelagodan osmeh. “Pod normalnim
okolnostima, složio bi se sa vama. Ipak, posle onoga što sam
prekinuo u salonu između njih dvoje jutros, čast mu nalaže da
je oženi, a moja je dužnost kao njenog zeta da se postaram da
to i uradi.”
“A?” Madisonove oči pogodile su Daniela baš u trenutku
kada je počeo da crveni u licu na sećanje onoga na šta je
Richard naleteo jutros. Suzette ga je upravo zajahala i on je
podigao njenu suknju kako joj ne bi smetala da se popne skroz
na njega, kako bi mogao nesmetano da dohvati njeno sočno
meko središte, i uradio bi mnogo više od toga da se Richard
nije pojavio. Još skandaloznije. Bilo kakva priča o tome bi je
uništila, i bio je spreman da izblebeta o tome celom gradu ako
je to bio jedini način da je oženi. Suzette mu neće izmaći sada
kada je bio rešen da je ima samo za sebe.

~ 147 ~
Naš svet knjiga

Shvativši da svi gledaju u njega, klimnuo je mirno.

“Zaboravio sam na to. Da, mora se udati za mene kako bi
izbegla glasine.”
“Siguran si da je on dobar i častan čovek?” Lord Madison je
upitao Roberta sumnjivo.
“Sasvim.” Robert ga je uveravao, očigledno se
suzdržavajući da se ne nasmeje. “Zaista, pogledaj kako je
odlučan da uradi ispravnu stvar.”
Daniel je gledao u starog gospodina kada ga je ovaj opet
pogledao, izgledajući zadovoljno na ideju da će konačno moći
da oženi Suzette i da konačno završi u krevetu sa svojom
prelepom, strastvenom ljubavnicom.
“Pored toga.” Robert je nastavio, “činjenica da mu je
Suzette dozvolila da se slobodno ponaša sa njom samo
dokazuje da nije protiv braka. Ali znajući nju, može da
pomisli i suprotno. Možda bi bilo najbolje da je za sada
ostavimo da misli da je brak neophodan.”
“Hmmm,” Madison se namrštio. “Od njih tri ona je oduvek
bila najtvrdoglavija i najteža.” Pogledao je ka Danielu. “Da li
si siguran da znaš u šta se upuštaš? Život sa njom ti neće biti
nimalo lak.”
“Možda neće.” Daniel je rekao i mislio je to iskreno. Sa
Suzette mu neće biti lako, ali ništa što je lako nije ni vredno
truda i dodao je. “ Ali svakako znam, da život sa njom nikada
neće biti dosadan.” Sa svakom reči zvučao je sve ubedljivije i
odlučnije.
Madison se opustio i klimnuo. “Ima puno toga da se ispriča
na tu temu. Ona je kao njena majka, i stalno sam se trudio da
budem u koraku sa njom, da pratim njen ritam od dana kada
smo se venčali. Nikada nisam zažalio što sam je oženio, čak ni
na sekund.”
“Znači nećete joj reći da ne mora da se uda za mene?”
Daniel je upitao pun nade.
Madison je stisnuo usta, pogledom je prešao prvo do Lise,
koja je klimnula nežno, a zatim do svakog muškarca ispred

~ 148 ~
Naš svet knjiga

sebe. “Popričaću sa njom, i ako Suzi nema odbojnost prema

braku sa tobom, informaciju o kući zadržaću za sebe.”
Daniel se opustio i klimnuo. “Hvala Vam.”
Madison se okrenuo ka Richardu, pogledom je polako
prelazio preko njegovog tela, i na kraju protresao glavom.
“Izgledate potpuno identično kao Dicky”
“Mi smo blizanci,” dodao je.
“Aha, pa, postoji razlika u očima. Njegove su uvek delovale
prazno i stalno kao da nešto kalkulišu. Dok tvoje...” protresao
je glavom, očigledno ne uspevajući da smisli objašnjenje.
“Možda bi mogli da uđemo unutra sada.” Richard je
predložio, bacajući pogled na kočiju koja je prolazila putem.
“Da. Hajdemo unutra. Dobro bi mi došla šolja toplog čaja.
Krenuo sam dosta zagrejan ovamo, ali sam se očigledno
ohladio.” Madison je priznao.
“Čaj onda, izvolite.” Richard je dodao, otvorio vrata i
pustio ih u kuću.
Daniel je ušao za Madisonom, Lisom i Langleyem, kada su
se otvorila vrata u hodniku. Kada je zatvorio ulazna vrata,
video je Suzette kako izlazi i kancelarije sa osmehom na licu,
“I učinilo mi se da sam čula glasove.”
Daniel se namrštio i nadao da niko od osoblja nije bio u
hodniku tokom njihovog razgovora. Kako su vrata bila
otvorena svako ko je stajao u hodniku mogao je da čuje sve
reči njihove rasprave.
Suzette ih je posmatrala, i zbunjeno zastala pogledom
prema svom ocu. Odmah je krenula ka njemu upitavši, “Oče,
šta radiš ovde?”
“Došao je da nas spasi.” Lisa joj je rekla kroz osmeh. “Čak je
držao Richarda i Daniela na nišanu dok nismo došli Robert i
je te mu objasnili novonastalu situaciju.”
“Oh, kako slatko,” Suzette je zastala ispred oca i zagrlila
ga, što ga je iznenadilo. Očigledno da nije očekivao topli
pozdrav od svoje ćerke, i Daniel je razumeo zašto kada je
rekla, “Žao mi je što sam bila tako besna kada smo stigli u
London, oče. Nisi zaslužio to.” Povukla se i dodala, “Chrissy

~ 149 ~
Naš svet knjiga

kaže da muškarci misle da te je Dicky drogirao i da te je naveo

da pomisliš kako si sve prokockao. Sve je bio trik kako bi se
dočepao našeg nasledstva.”
Lord Madison je pogledao ka Richardu koji je klimnuo i
rekao. “Postoje glasine da sam se ja, zapravo Dicky,
sprijateljio sa vlasnikom jedne kockarnice koja je poznata po
prevarama.”
“I ja sam to pomišljao.” Madison je priznao, izdahnuvši od
olakšanja. “ Uopšte se ne sećam kockanja, u stvari sećam se da
sam ušao unutra, i onda u kratkim slikama, samo ljudi oko
mene, smeju se, piju, pričaju i neko me tera da nešto
potpišem...” Namrštio se i zadrmao glavom. “Nikada nisam
voleo kockanje, pa čak i ne znam kako se igraju te igre. Ali
ipak postoji moj potpis na tim dokumentima.”
Suzette ga je potapšala po leđima i zagrlila opet.
“Pa sada kada je sve razjašnjeno, zašto ne bi seli i videli
šta smo sve naučili iz ove situacije?” Daniel je predložio, brzo
menjajući temu i govoreći bilo šta što nema veze sa
dokumentima i Suzettinom potrebom za brakom. Prišao joj je
i isprečio se između nje i njenog oca. Odolevao je potrebi da je
sebično uhvati za ruke i izvede iz sobe. Želeo je da bude
spreman da je odvuče što pre ako Lord Madison odjednom
promeni mišljenje i ispriča joj da je prodao kuću i da je otplatio
dug. Bio je napet i nervozan i nije bio srećan kada je shvatio
da će biti ovakav sve dok se ne venčaju i dok je ne bude imao
ispod sebe bez ikakve mogućnosti za razvodom. A ništa od
toga nije moguće dok ne reše Richardov problem oko
ucenjivača i ubice. Srećom, i Richardu se žurilo kao i njemu.
“Da, hajdemo u salon.” Njegov prijatelj je predložio, i kada
su svi krenuli u tom pravcu upitao je, “Gde je Christiana?”
“Oh.” Suzette je pogledala ka hodniku sa mrštenjem. “Baš
sam krenula da je potražim. Krenula je po Havershama, kako
bi mu rekla da pošalje Freddya na razgovor, ali je prošlo puno
vremena pa sam mislila da je sama potražim.”
“Georgeov sluga, Freddy?” Richard je iznenađeno upitao,
očigledno prepoznajući to ime.

~ 150 ~
Naš svet knjiga

“Da, baš taj.” Suzette je potvrdila. “Shvatile smo da on

možda nije bio zavaran zamenom koju je George napravio i
ako te je nekako video zadnjih par dana znao je ko si. I ako
smo u pravu, on bi mogao biti ucenjivač”
“Naravno.” Richard je rekao.
Daniel je taman pomislio da su rešili jedan problem kada
je Radnorov batler hitao ka njima iz pravca kuhinje.
“Haversham, da li si video moju suprugu? Krenula je da te
potraži i kaže ti da joj pošalješ Freedya.”
“Zapravo, gospodaru, krenuo sam da vas potražim zbog
toga. Izgleda da Lejdi Christiana nije uspela da me pronađe i
otišla je sama da pronađe vašeg slugu i našla se u, kako da
kažem, problemu.”
“Pa, prolazio sam pored Freddyeve sobe, i čuo ga kako
govori da će je odvesti i vas naterati da platite kako bi vam
je bezbedno vratio.” Dodao je pomalo ljutito. “Mislim da
planira da je odvede oko kuće u kancelariju, kako bi nešto
pronašao. Zapravo, ako se sakrijemo unutra pre nego što on
uđe, moći ćemo da ga iznenadimo i oslobodimo Lejdi
Christianu bez da je on povredi.”
“To je zapravo dobar plan.” Daniel je rekao iznenađeno i
pogledao batlera sa puno poštovanja. Onda je pogledao ka
Richardu. “Moramo odmah krenuti, ne sećam se da u
kancelariji ima puno mesta pogodnih za skrivanje.”
Richard je odmah krenuo niz hodnik, kada se Robert
oglasio. “Idem i ja.”
“I ja.” Lord Madison je dodao.
“Ja takođe.” Suzette izjavi.
Daniel je izdahnuo i hteo da predloži da ona i ostali
sačekaju u salonu, kada je Richard zastao i uradio to za njega.
“Unutra nema mesta za sve. Sa mnom idu Robert i Daniel.
Svi ostali ostanite u salonu, da vas Freddy ne bi video.”
Njegov pogled pade na Lorda Madisona koji je otvorio usta
da nešto kaže. “Verujem da ste jedina osoba koja može
zadržati Suzette i Lisu tamo!”

~ 151 ~
Naš svet knjiga

Na Danielovo iznanađenje, Madison je progutao reči koje

je hteo da izgovori i klimnuo odobravajući.

“Da li misliš da je Christiana dobro?” Lisa je upitala,

privlačeći Suzettein tužan pogled.
“Naravno da nije. Freddy je silom drži uz sebe i planira da
za nju traži otkup.” Suzette je ispalila nervozno, i frknula,
pomislivši u sebi, da je pošla sa Christianom stvari ne bi
završile ovako. Osećaj krivice naterao je da poželi da je ona
tamo umesto sestre i da pomaže oko njenog spašavanja.
Umesto toga, ona je zaglavljena ovde u salonu, čuvana od
strane njenog oca i Havershama.
Suzette se namrštila. Zašto se od žena stalno očekivalo da
samo sede i čekaju, dok im muškarci rešavaju probleme?
“Idem do kuvara da mu kažem da pripremi čajanku”
Haversham je rekao odjednom, krećući se ka vratima salona.
“Richard je rekao da svi sačekamo ovde.” Madison ga je
podsetio oštro, ustajući na noge spreman da ga fizički zadrži
ako je potrebno.
Suzette je iznenađeno pogledala oca i njegovu agresivnu
reakciju. Da li bi ga stvarno sprečio ili ne, nikada neće
saznati, jer se batler zaustavio na vratima.
“Da, jeste, moj Lorde,” čovek se složio. “Ipak, ako se ne
ponašamo normalno, otmičar bi mogao da posumnja nešto. I
dok je sasvim normalno da vas troje sedite ovde i
razgovarate, jer vam je naravno otac u poseti, moje prisustvo
je daleko od uobičajenog.”
Suzette je pogledala ka svom ocu nesigurno. “U pravu je
oče, to nije normalno, i zaista bi moglo da uplaši Chrisitaninog
otmičara i natera ga da ode pre nego što bi rizikovao i ušao u
kancelariju. Slažem se, Haversham treba da nastavi sa svojim
dužnostima.”
“Pretpostavljam.” Madison je odgovorio. Razmišljajući,
rekao je, “U redu onda, možeš da ideš, ali kloni se kancelarije
i ne radi ništa što bi moglo da ga uplaši.”
~ 152 ~
Naš svet knjiga

“U redu, moj Lorde.”

Suzette je zavidno gledala na Havershama koji je izlazio
iz sobe, da bi ubrzo ustala i požurila ka vratima, govoreći,
“Reći ću mu da zatraži od kuvara i neku poslasticu takođe.
Nešto slatko što bi umirilo moju nervozu.”
“Suzette!” otac je pozvao oštro.
“Odmah se vraćam,” uveravala ga je, kad je skliznula kroz
vrata i pobegla pre nego čuje još neku reč svog oca.
Kao što se i nadala, Haversham je već nestao iz hodnika
kada je izašla. Suzette je bacila pogled ka salonu, sačekala da
čuje da li se nešto dešava, i okrenula se brzo na petama i
uputila ka kuhinji, jer je čula oca kako priča nešto unutra, a
glas mu je sve bliži i bliži. Žureći ka vratima kuhinje, Suzette
je uletela unutra u momentu kada su se vrata salona otvorila
iza nje.
Čula je kako otac doziva njeno ime, kada su se druga vrata
pored nje otvorila. Nije obraćala pažnju na to, ali kada se na
zvuk okrenula videla je Havershama kako ide ka zadnjim
vratima sa ogromnim, mesarskim nožem u ruci.
“Znala sam da ćemo dugo čekati na taj čaj,”
prokomentarisala je.
Haversham se stao i okrenuo se. Opet je ušao unutra i
polako zatvorio vrata za sobom kada je odgovorio. “Samo
sam... pa...”
Kada je zastao između reči, Suzette mu se nasmejala sa
podignutom obrvom i ponudila odgovor. “Krenuo si da
odrežeš žbunje iza kuće?”
Bledilo mu je prekrilo lice dok nije shvatio da gleda u nož
koji mu je u ruci. Mršteći se, spustio je oružje i rekao sa velikim
dostojanstvom. “Već sam naredio kuvaru da pripremi
čajanku.”
“I jeste Miledi i poslasticu takođe,” kuvar je uveravao dok
su mu ruke bile u testu iznad stola. Onda je dodao, “ali onda
je video jednog od dečaka sa džakom preko ramena kako
prolazi pored prozora i krenuo je za njim.”

~ 153 ~
Naš svet knjiga

“Džak?” pitanje je došlo iza Suzette i pogledala je preko

ramena, ne iznenadivši se da vidi svog oca. Lisa je stojala iza
njega, uvijajući prste nervozno.
“Pa, mislim da je bio džak,” kuvar je rekao, zastajući sa
mešenjem i odlazeći do pećnice kako bi promešao ono što se
krčkalo unutra. “Ali nisam video više od odraza u mraku.”
pogledao je sumnjičavo ka Havershimu, očigledno očekujući
od njega da raščisti ovu situaciju.
Batler je odgovorio, “Grof Radnor očekuje određeni džak u
svojoj kancelariji,” pogledao je ka kuvaru i onda nazad kada
je nastavio. “Samo sam mislio da to ispratim i da budem
siguran da je krenuo u kancelariju kao što je i bilo
dogovoreno.”
Suzette je izdahnula. Moguće je da je otmičar odlučio da do
kancelarije dođe preko zadnjeg dvorišta pre nego što bi
rizikovao da je prenese kroz kuću gde bi ga video neko od
sluga. Ipak, ako Chrissy ima džak preko glave, to nije bilo
dobro. A muškarci ga očekuju da dođe iz hodnika. Neće biti
spremni ako uđe kroz balkon. Ako priđe vratima i kroz staklo
vidi nešto što ga plaši, mogao bi da pobegne zajedno sa
Christianom.
“Dobra ideja. Pridružiću ti se: “Madison je rekao odjednom,
birajući najveći nož od onih koji su preostali na drvenoj polici.
“ Vi devojke se vratite u salon. Vratićemo se čim se sve završi.”
Završivši svoju naredbu uputio se ka Havershamu koji je
već izašao kroz vrata.
“Da li se vraćamo u salon?” Lisa je upitala.
“A šta ti misliš?” Suzette je upitala ozbiljno, uzimajući
oklagiju koju je kuvar koristio i krenula ka vratima.
“Sačekaj me” Lisa je prošaputala.
Suzette je pogledala iza sebe i videla kako Lisa uzima i
ostavlja nekoliko kuhinjskih alatki pre nego što se odlučila za
dugu, zakrivljenu kuhinjsku viljušku koja služi za služenje
mesa. Zadovoljna svojim izborom krenula je ka Suzette kada
je ona otvorila vrata.

~ 154 ~
Naš svet knjiga

Suzette je išla stazom iza kuće, pazeći da se kreće što je bliže

mogla zidu. Nije morala da gleda iza sebe kako bi videla da
je Lisa prati svo vreme. Njena mlađa sestra jednom rukom
držala se za njena leđa dok su išle par koraka iza njenog oca
i Havershama.
Batler je išao prvi, sa njenim ocem za petama, i Suzette je
ispred njih mogla da vidi njihovu metu. Čovek je stojao ispred
balkonskih vrata kancelarije, gledajući kroz staklo unutra.
Držao je Christianu prebačenu preko ramena kao džak, držeći
je u mestu sa rukom preko njenih nogu, i prvo što je pomislila
bilo je da je bez svesti, ali kada je njen otmičar otvorio jedna
vrata i krenuo unutra, primetila je da su Christianine oči
otvorene, i gledala je uznemireno oko sebe.
“ Živa je.” Lisa je prošaputala srećno iza nje.
Suzette je klimnula, ali nije rekla ništa dok je nastavila
kretanje, dižući oklagiju ispred sebe u slučaju da se druškan
vrati nazad i prođe pored Havershama i njenog oca. Ne bi
oklevala da ga mlatne po glavi oklagijom ako bi ga tako
sprečila da pobegne sa Christianom.
Haversham je stigao do balkonskih vrata i Suzette je
videla da okleva. Christianin otmičar je ostavio odškrinuta
vrata i batler je provirio kroz njih pre nego što je skliznuo
unutra. Lord Madison je zastao i nakon svoje procene isto
ušao unutra.
Suzette se kretala brže, žureći na svojim potpeticama dok
je brinula o tome šta se dešava u sobi. Kada je prišla blizu
čula je Richarda kako govori, “Neću ti ni dozvoliti da odeš
odavde osim ako nisi u lancima.” I znala je da se suočio sa
otmičarem, ali i dalje se kretala polako dok je prilazila
vratima. Zastala je na dovratku i pogledala unutra, onoliko
koliko je mogla da vidi od svog oca, koji je stojao na samim
vratima. Batler je stajao ispred njega, samo korak iza
otmičara, koji je još uvek držao Chrissy preko svog ramena.
Suzette je mogla da vidi Richarda kako prilazi stolu sa
suprotne strane sobe kao i Daniel koji je sada ustao, jer se
očigledno krio iza sofe, ali nije imala pojma gde je Robert.

~ 155 ~
Naš svet knjiga

“Gde je Robert?” Lisa je upitala zabrinuto, i Suzette je

odmahnula glavom i podigla ruku kako bi joj rekla da ućuti
kada je otmičar uzviknuo, “Ne mrdaj ili ću je probosti!”
Suzette nije primetila da je nitkov držao oružje kada ga je
ugledala malopre, ali verovatno jeste, jer je Christiana
odjednom zaskičala, “Jaoj! To je moja zadnjica!”
“Spusti je dole!” Richard je zagrmeo i naredio.
“Idi dođavola,” otmičar je opsovao i krenuo korak unazad,
ali samo da bi naleteo na Havershama.
Iz ovog položaja, Suzette je videla preplašen izraz na
čovekovom licu i zbunjen pogled ka Havershama kada se
okrenuo i ugledao ga. Čak i tada nije shvatila šta se desilo sve
dok otmičar nije počeo da pada unazad i ugledala je odsjaj
noža koji je virio iz njegovih leđa, sa puno krvi oko rane. Sam
se natakao na batlerom nož.
“Oh gospode.” Lisa je rekla blago iza nje, i setivši se njene
reakcije na krv, Suzette se brzo okrenula i videla da je
devojka prebledela i da se ljulja na svojim nogama.
“U redu je,” Suzette je rekla, brzo je hvatajući pod ruku i
sklanjajući je od vrata. “Diši duboko.”
Lisa je duboko udahnula nekoliko puta i nakon par minuta
izgledalo je kao da se povratila, njena boja se vratila.
“Dobro si?” Suzette je upitala zabrinuto. Lisa je znala da se
onesvesti na pogled krvi. Ali sada je delovala stabilno na
svojim nogama, možda zato što i nije videla puno krvi iz
njenog ugla. Kako god, povratila se polako i Lisa joj je
klimnula pa se i nasmešila.
Suzette joj je uzvratila osmehom i pogledala unutar sobe
dok je njen otac u tom momentu izvodio pomalo klimavu
Christianu.
“Moram da popričam sa vašom sestrom.” Madison je rekao
kada su im prišle.
Suzette je klimnula i gledala ih kako odlaze u baštu i
okrenula se ka Lisi, “Možemo da uđemo sada. Možeš li?”
Lisa je klimnula. “Samo ga neću gledati ovog puta.”

~ 156 ~
Naš svet knjiga

Suzette je stisnula za ruku, onda je povela do vrata.

Havershama nije bilo, ali Robert se pridružio drugoj dvojici.
Sva trojica su stajala oko tela i prilično su blokirali njen ulaz
u sobu, pa su Suzette i Lisa zastale dok je Robert govorio, “Pa,
taj problem smo rešili. Ucenjivač je gotov.”
“Sada moramo da saznamo ko je osoba koja je otrovala
Georgea, i koja još uvek pokušava da ubije Richarda.” Daniel
je rekao nevoljko.
“Pa, bojim se da ja i Lisa ništa korisno nismo saznali
danas.”
Robert je rekao Richardu.
“Mislim da su ljudi jednostavno obazrivi i da ne žele da
pričaju o tome kada je Lisa tu. Ona je tvoja svastika, na kraju.
Možda su Christiana i Suzette imali više uspeha u
pronalaženju sluge koja je proturila otrov.”
“Pitaćemo ih.”
Richard je rekao i krenuo ka vratima. Podigao je obrve
začuđeno kada je video Suzette i Lisu tamo, ali bez svoje žene
na vidiku.
“Gde...”
“Otac je želeo da razgovara sa Christianom. Izašli su
napolje. U bašti su.”
Suzette je objasnila.
Richard je pogledao pored njih u dvorište, i vratio se nazad
u sobu kada su se vrata otvorila.
Suzette se nakrivila kako bi mogla od njih da vidi ko je to.
Haversham se vratio. Batler je ušao, uvodeći dva čoveka
unutra. Crvena uniforma koju su nosili govorila je da su oni
Bow Street policajci.
“Oh Bože.” Lisa je rekla najednom, “Mislim da ne mogu da
ostanem ovde.”
Suzette je iznenađeno pogledala sestru, ali je shvatila da
nisu policajci ti koji su je uznemirili, već je uprkos svom trudu
da ne gleda u mrtvo telo na podu, Lisin pogled bio zalepljen
za njega, a njeno lice je sve više gubilo boju.

~ 157 ~
Naš svet knjiga

“Dođi” Suzette je rekla pažljivo. “Možemo da sačekamo u

salonu dok vlasti ne završe ovde.”
“Hvala ti,” Lisa je prošaputala zahvalno, dok je Suzette
žurno vodila pored policajaca i kroz vrata.

~ 158 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 10

“Ne moraš da ostaneš pored mene. Biću dobro, idi ako želiš
da se pridružiš ostalima.”
Suzette je pogledala ka Lisi i odmahnula glavom. “Ne, u
redu je. Policajci verovatno sada postavljaju stotine pitanja i
rade... šta god da oni rade,” rekla je gestikulirajući rukom u
vazduhu.
“Nadam se da je odnošenje tela jedno od tih, šta god da
rade,” Lisa je rekla.
“Sigurna sam da jeste,” Suzette je uveravala. “Ili će dovesti
nekoga ko to radi ili će jednostavno reći Richardu da ga
iznese. Svakako neće ostaviti telo da leži tu doveka.”
Lisa se namrštila na tu ideju. “Volela bih da nisam tako
osetljiva na takve stvari.”
Suzette se takođe namrštila kada je prišla prozoru i
pogledala van. “Svi imaju svoje mane, a tvoja nije tako
strašna. Nije tako često da naletiš na toliko krvi. Zamisli da
se onesvešćuješ na pogled na poslastičarnicu ili tako nešto.”
Lisa se zadavila na tu smešnu ideju, i obe su se smejale, a
onda su samo utonule u tišinu i pogledale ka vratima koja su
se naglo otvorila i Daniela koji je žurno ušao unutra. Robert
je bio iza njega, ali Suzetteina pažnja bila je na Danielu dok
je žurio preko sobe. Čovek je izgledao veoma zadovoljno.
“Gotovo je, otišli su,” izjavio je kada je stao ispred nje i savio
se kako bi je privukao u svoje ruke.
“To je dobro,” Suzette je rekla, gledajući u njega nesigurno.
Čovek je stalno gurao od sebe i terao je da se pristojno ponaša
od kada su se sreli, pa je bila malo iznenađena kada je
pronašla sebe u njegovom zagrljaju i kada se izmakao kao da
namerava da je poljubi, tu ispred Roberta i Lise.
Nije je poljubio, bar ne u usta. Umesto toga, spustio je glavu
u stranu i utisnuo nežan poljubac na unutrašnju stranu
njenog vrata promrmljavši. “Ucenjivač i ubica su uhvaćeni i

~ 159 ~
Naš svet knjiga

ne postoji više ništa što bi nas držalo ovde. Ti znaš šta to

znači.”
“Gretna Green,” uzdahnula je, kriveći glavu malo u stranu
dok joj je spuštao poljupce nežne poput leptira niz vrat sve do
ramena. Ti poljupci su slali trzaje niz leđa i nazad i podsticali
želju koja joj je zamaglila misli, pa joj je trebalo otprilike
minut da shvati šta je rekao i onda se upravi i pita ga, “Ubica
je otkriven takođe? Da li je Freddy bio i ubica?”
“Ne,” dodao je uz meku kožu koja je prekrivala njenu
ključnu kost.
“Pa ko je onda?” upitala je zbunjeno.
Daniel se ispravio, osmeh mu se širio preko usana kada je
video njen izraz. “Gospode, obožavam kada imaš taj
uznemireni pogled. Odmah poželim da te poljubim.”
“Daniele,” zasiktala je, ali njegov odgovor je bio da je
poljubi, baš tu ispred Roberta i Lise... i njenog oca, shvatila je,
kada je pročistio grlo veoma glasno, sa namerom da najavi
svoje prisustvo.
Daniel je pustio, pogledao okolo i svojim pogledom stavio
svima do znanja da se uopšte ne kaje za svoje postupke prema
Suzette, “Da li idete sa nama u Gretna Green?”
“Naravno,” odgovorio je, i dok mu je glas bio prijatan, bilo
je trzavica u njegovom oku koje se sugerisale da mu uopšte
nije drago.
Daniel je pogledao Lisu i Roberta upitno, i oboje su klimnuli
za da.
“Daniele.” Suzette je rekla, hvatajući ga za grudi kako bi
privukla njegovu pažnju. “Ko je otrovao Georgea?”
“Reći ću ti usput,” obećao je, hvatajući je za ruku i krećući
se ka vratima gotovo u trku.
Suzette se smejala naglas na njegovu žurbu, ali nije se
bunila niti bilo šta rekla kada je izveo u hodnik. Čim su stigli
u hodnik pustio joj je ruku i krenuo ka Richardu i Christiani
koji su stajali pored stepenika.

~ 160 ~
Naš svet knjiga

“Richarde, sada kada je ucenjivač uhvaćen i ubica

pronađena nema razloga da dalje išta odlažemo. Idemo u
Gretna Green odmah.”
Richard je zarežao, ali se ispravio i rekao, “Svakako,
krenućemo odmah ujutru.”
“Ujutru?” Daniel je negodovao.
“Pa, žene će morati da se spakuju i...” počeo je, ali Suzette
ga je prekinula.
“Kovčezi su i dalje neraspakovani od jutros. Bar je moj,”
dodala je i okrenula se pogledavši upitno ka Lisi.
“Moj takođe.” Lisa je dodala.
Suzette je pogledala u Christianu tražeći odgovor. Malo je
oklevala, ali na kraju rekla, “I moj je.”
Richard se odmah savio i prošaputao joj nešto. Christiana
je odgovorila isto šaputanjem, ali su prestali i okrenuli se ka
Danielu kada je upitao, “Richarde, da li su tvoje kočije još
uvek ispred? Ne sećam se da si naredio da ih sklone u štalu.”
“Nisam,” odgovorio je. “Nisam bio siguran da nam neće
trebati.”
“Moja je još uvek ispred, takođe. Samo trebamo da je
natovarimo.”
“Odlično.” Daniel je lupio rukama zadovoljno. “Onda je
potrebno samo da se moja pripremi i doveze, da je
natovarimo i mi ... dođavola,” Daniel je zastao da bi
promumlao, i dodao besno. “ Zaboravio sam da je moja kočija
totalno neupotrebljiva. Moraću da iznajmim jednu za
sluškinje.”
Suzette se ugrizla za usnu isfrustrirana. Uvek se javi neki
problem ili nešto treba da se reši kada god se upute u Gretna
Green. Pomisliće da je neko prokleo.
“Možemo da koristimo moju, eno je ispred.” Lord Madison
je ponudio.
Suzette je blenula u svog oca. Sve će biti u redu. Ovog puta,
zaista, ništa im neće stati na put do Gretne Green i konačno
će se venčati.

~ 161 ~
Naš svet knjiga

Nakon trodnevnog putovanja, Suzette ne bi trebala da

bude zbunjena što je opet, kada je otvorila oči videla nepoznat
krevet. Ipak, nije joj trebalo puno da se priseti da je u još
jednoj devojačkoj sobi koju deli sa Lisom, i to na putu za
Gretna Green. Onog momenta kada se setila, širom je otvorila
oči. Ovo je bio četvrti i zadnji dan njihovog putovanja. Trebalo
bi da stignu u Gretnu do večere i nekoliko momenata kasnije
da budu venčani. Nakon toga, imaće mali svečani ručak sa
svima, i onda će se ona i Daniel konačno sjediniti kao muž i
žena.
Zadnja misao izvukla joj je blistavi osmeh na lice. Shvatila
je, da je neće činiti srećnom samo to što su supružnici, već što
će zaista moći da uživaju u tome. Suzette se trenutno baš i nije
radovala tom delu, i zaista nije bila zadovoljna idejom da joj
prvu bračnu noć pokvari njen prvi put. Dok joj je Christiana
na njena pitanja odgovorila samo sa “možda malo”, Suzette
nije bila ubeđena. Bilo je očigledno da Chrissy uznemiravaju
te teme, ali da li je to zato što je to bila lična stvar ili zato što
nije želela da je uplaši rekavši joj istinu? Christiana je tada
brzo promenila temu, ali Suzette nije mogla da zaboravi šta
je čitala o krvi i boli tokom prvog puta.
Stvarno je želela da su ona i Daniel to sve prošli ranije.
Nažalost, nisu ostali sami još od Londona. Njen otac je vrlo
ozbiljno shvatio i prihvatio svoju dužnost, da čuva njenu
čednost tokom ovog putovanja pa sve do sklapanja braka. Čak
je sve to preneo i na njene sestre. Ni ona ni Daniel nisu bili
sami gotovo nikada. Čak ni dok su spavali. Uzimali su po tri
sobe u svakoj gostionici gde su stali, jedna za Richarda i
Christianu, jedna za Lisu i Suzette i jedna za njenog oca,
Roberta i Daniela. Suzette nije smetalo da ostane sa Lisom,
ali znala je da Daniel ostajanje u sobi sa Robertom i njenim
ocem smatra mučenjem. Izgleda da oba muškarca hrču, i
blokiraju mu izlaz iz kreveta.

~ 162 ~
Naš svet knjiga

Suzette se glasno nasmejala na ideju njega kako puzi

između dva muškaraca noću... sav trud koji je njen otac uložio
kako ne bi pobegao da se nađe sa njom, sumnjala je. Kako god,
večeras Daniel neće morati da deli krevet sa njima. Deliće ga
sa njom... i tamo će biti krvi i bola.
Mršteći se, Suzette je odbacila ćebe u stranu i ustala iz
kreveta kako bi se brzo obukla. Kada je završila sa tim počela
je da sređuje kosu kada se Lisa naglo probudila i uspravila u
krevetu gledajući oko sebe.
“Šta to radiš?” upitala je zevajući.
“Spremam se za polazak,” Suzette je odgovorila. “Bolje
ustani i počni da se oblačiš. Christina će...”
“Gospode dragi.” Lisa je promrmljala, padajući nazad na
krevet, “ Danas ne polazimo ranije, sećaš se? Krećemo kasnije,
oko podneva kako su rekli. Možemo duže da spavamo.”
Suzette je prekinula sa četkanjem kose. “Zaista? Zašto ne
polazimo do podneva?”
“Ne znam,” Lisa je promrmljala, okrećući se na stranu.
“Otac je samo rekao da odemo da odmorimo danas malo duže,
nećemo krenuti pre podneva.” Pogledala je devojku preko
ramena. “Zar ti nije rekao?”
“Ne,” odgovorila je.
“Sigurno je zaboravio,” Lisa je zevnula i opet se okrenula.
“Vrati se u krevet i spavaj.”
Suzette je gledala tiho, sumnja je rasla u njoj. Zašto nisu
kretali pre podneva? Ustajali su rano i kretali odmah svakog
dana do tada, a ovo je bio zadnji dan njihovog putovanja.
Suzette je stisnula četku uz svoje grudi sa uzdahom i
razmišljala da se svuče i vrati u krevet, ali znala je da neće
moći da zaspi. Ali nije želela da šeta sobom dok svi još uvek
spavaju. I bila je žedna. Mršteći se, Suzette je tiho došla do
vrata i izašla u hodnik.
Čula je glasove koji su dolazili iz trpezarije ispod, kada je
zatvorila vrata. Suzette je došla do ograde i pogledala dole ka
praznim stolovima. Pogledom je prelazila po prostoriji dok

~ 163 ~
Naš svet knjiga

nije na vratima kuhinje videla Daniela. Tiho je razgovarao

sa vlasnikom gostionice.
Suzette se nasmešila dok je pogledom prelazila po njemu,
opažajući ozbiljan izraz na njemu i raščupanu kosu. Bilo je
tragova od spavanja na njegovom obrazu što je nateralo da
se nasmeje još više. Bio je tako neodoljiv da je samo gledanje
u njega izazvalo stezanje u grudima. Znajući šta predstavlja
taj osećaj, ali ne želeći da prizna sebi, krenula je da se spušta
niz stepenice, u nameri da im se pridruži, ali nakon jednog
koraka vlasnik mu je klimnuo glavom i nestao iza kuhinjskih
vrata. Tada se Daniel okrenuo i uputio kroz sobu punu
dugačkih praznih stolova i izašao kroz ulazna vrata.
Želeći da ga stigne, Suzette je požurila niz stepenice i
napolje, stigavši do dvorišta u trenutku kada je ugledala
Daniela kako ulazi u štalu. Krenula je za njim, delom se
pitajući zašto je budan tako rano kada nisu planirali da
krenu pre podneva, i razmišljajući kako će konačno imati par
trenutaka nasamo.
Usporila je kada je stigla do štale. Isprva nije videla
Daniela, ali gledajući okolo pronašla ga je u jednom boksu.
Sedlao je konja, shvatila je i krenula ka njemu odmah.
“Šta radiš?” upitala je kada je stigla do boksa u kome je bio.
Njeno iznenadno pitanje nateralo je Daniela da se trzne i
okrene. Očigledno ga je uplašila, ali čim je shvatio da je ona,
osmeh mu se razvukao na licu.
“Dobro jutro,” rekao je, ostavio je sedlo na konju i krenuo
iz boksa ka njoj.
“Dobro jutro,” Suzette je automatski odgovorila. “Zašto
sedlaš konja?”
“Zato što ću da jašem,” odgovorio je jednostavno. “Biću brži
sa konjem nego sa kočijom, mada ćemo se vratiti kočijama,
pretpostavljam. Majka uživa u jahanju, ali je ostarila i bila je
bolesna prošle godine. Ne želim da je namučim više nego što je
neophodno.”
“Majka?” Suzette je upitala zbunjeno.

~ 164 ~
Naš svet knjiga

Daniel se zakikotao na njen izraz i izašao iz boksa.

Zastao je ispred nje kako bi je zagrlio rukama oko struka i
rekao, “Da, majka. Voleo bih da se vas dve upoznate, i voleo
bih da je prisutna na našem venčanju, pa idem po nju. To smo
odlučili sinoć i zato kasnije polazimo danas. Ova gostionica je
samo sat vremena udaljena od Woodrowa.”
“Oh,” Suzette je izdahnula. Dragi Bože, upoznaće njegovu
majku! Šta ako se ne dopadne grofici Woodrow? Šta ako je
zamrzi i odbije da da blagoslov za brak? Šta ako...?
“Šta se dešava u tvojoj glavi?” Daniel je upitao namršteno.
“Izgledaš užasnuto. Zar ne želiš moju majku na venčanju?”
“Ja... da, naravno. Ja samo ...šta ako me zamrzi?” Suzette
je upitala preplašeno.
Daniel se zasmejao i zagrlio bliže. “Neće te mrzeti. Niko ne
može da te mrzi.” Uveravao je i povukao se nazad, dodavši,
“A sada, ovo je prvi put da smo sami nakon par dana. Da li
bi mogao da dobijem poljubac za dobro jutro da me probudi?”
Suzette je trepnula, njene misli bile su još uvek na sviđam
se ili ne njegovoj majci, pa se malo udaljila od njega, ali samo
trenutak.
“Hmm?” upitao je, naginjući se.
“Oh da,” izgovorila je i njegove usne bile su na njenim.
To nije bio poljubac za dobro jutro, pomislila je Suzette
kada je jezikom naterao da otvori usne za njega. Bar nije bio
njoj. Dobro jutarnji poljupci, u njenim mislima, bili su slatki i
kratki. Ovo je više bilo za dobro jutro, dobar dan i dobro veče
sve u jednom, pomislila je dok su njegova usta razarala njena.
Ili je možda bio više kao jedan od “ želim da te bacim na seno,
rastrgnem suknju i dobijem moj čudni dobrojutanji poljubac”,
pomislila je kada su njegove ruke počele da lutaju njenim
telom.
Prokletstvo, čovek je znao da ljubi, Suzette je pomislila
nesvesno, uvijajući ruke oko njegovog vrata i vukući ga ka
sebi dok je produbljivao poljubac. Zastenjala je kada je spustio
ruku i pritisnuo njenu zadnjicu, gurajući je ka svojim
kukovima. Kada je osetila njegovu palicu pritisnutu uz nju

~ 165 ~
Naš svet knjiga

kroz odeću u svom dobrojutarnjem pozdravu, Suzette je

uzdahnula i protrljala se uz njega kako bi uzvratila pozdrav
na šta su oboje zastenjali.
Skidajući svoja usta sa nje i teško dišući Daniel je
promrmljao, “Moram da idem,” čak i kada su njegove ruke
pronašle njene grudi i počele da ih stiskaju kroz haljinu.
“Da.” Suzette se složila, spuštajući svoju ruku na njegov ud
i stiskajući ga preko pantalona.
Daniel je zastenjao, i gladno je poljubio opet, njegove ruke
gnječile su nežno meso njenih grudi skoro bolno, dok je pratio
ritam njene ruke na njegovom udu. Opet, naglo se sklonio od
nje i promrmljao, “Dođavola Suzette, ako ne prestaneš s tim...”
Nije završio šta god da je hteo da kaže, oštro je uvukao
vazduh kroz zube kada je drugu ruku zavukla ispod pojasa
pantalona i obuhvatila ga bez odeće koja joj je očigledno
smetala. Opsovao je i zaposeo njena usta opet, gurajući je
unazad dok ga je dodirivala.
Suzette je osetila bockanje na leđima i pretpostavljala da je
plast sena, ali između poljubaca, načina na koji je stiskao
njene grudi i pomalo stiskao bradavice, kao i njenog truda da
otkopča njegove pantalone slobodnom rukom, bila je pomalo
ometena da bi razmišljala o tome.
Nije bila svesna da joj je odvezao trake na haljini dok nije
osetila hladan jutarnji vazduh kako joj dodiruje leđa. Pokušao
je da strgne rukave sa njenih ramena, ali to bi značilo da
mora da odustane od njegovih dugmića i pokušaja da ga
oslobodi, a nije želela, pa je on odustao i ne tako nežno svukao
korset ispod grudi, na šta su one odmah iskočile. Prekinuo je
poljubac i sagnuo glavu kako bi se obrušio na jednu od njih.
“Ah.” Suzette je zastenjala, i onda dodala, “Ha,” kada je
uspela da otkopča dovoljno dugmića da može da izvadi
njegovu muškost napolje kako bi ga lakše dodirivala. Daniel
se ukočio i ugrizao za bradavicu, njegovi kukovi zabadali su
se u njenu ruku kada ga je obuhvatila, i sada su i njegove ruke
bile zauzete, pokušavajući da joj podigne suknju i zaroni ispod
kako bi joj podigao noge.

~ 166 ~
Naš svet knjiga

Suzette je jauknula kada je naglo razdvojio noge kako bi

jednom rukom skliznuo između njih i dodirnuo je. Stegnula je
oči kada je eksplozija zadovoljstva projurila kroz nju, ali onda
počela da se izvija i pustila ga, kako bi ga uhvatila za ramena
i odgurnula. Još jedan njegov dodir i ne bi mogla da razmišlja
pravo, a Suzette je bila fascinirana određenom scenom iz
Fannyne knjige gde je opisan način kako da zadovolji
muškarca samo svojim ustima, i želela je to da proba.
Očigledno misleći da je želela da prekine ovu njihovu
predigru, Daniel je odmah pustio. “Žao mi je, nisam trebao...”
Reči su nestale u dahu od iznenađenja kada je Suzette
odjednom pala na kolena ispred njega i uzela ga u usta.
Oboje su se ukočili. Bez sumnje, Daniel od šoka, a Suzette
zato što nije znala šta da uradi sledeće. Knjiga nije bila baš
toliko detaljna o tome kako da ga zadovolji ovako, već pisana
čudno, sa puno metafora i gluposti i delova koje nije čak ni
razumela. Opsujući u sebi, uradila je ono za šta je osećala
potrebu, lizala ga je jezikom, i obavila usnama, pomerajući se
napred nazad celom njegovom dužinom i onda ga obuhvatila
rukom kako bi izvukla i poljubila vrh.
Nije mogla da kaže, da li mu je prijala njena pažnja ili ne,
ali je sama uživala dok ga je probala polako i ispitivala
detaljno sve dok je odjednom nije uhvatio za ruke i podigao
je, ne samo na noge, već na plast sena koji je malopre bockao
na leđima.
“Da li sam...?” htela je da pita da li je radila ispravno, ali
Daniel je prekinuo pitanje bacivši se na nju, ljubeći je. Suzette
je oštro udahnula i zagrlila ga oko vrata dok je on širio njene
noge i smeštao se između njih kako bi bio bliži. Isprva su
njegove ruke bile na njenim grudima, ali ubrzo je jednom
rukom tražio rub haljine i skliznuo ispod.
Njegovi prsti prelazili su preko butina, gurajući materijal
naviše i Suzette se vrpoljila na plastu od njegovih dodira,
nesvesno stavljajući zadnjicu na kraj. Kada je pronašao njeno
središte, ukočila se i zastenjala, prekinula poljubac i pustila
glavu da padne unazad dok su njegovi prsti plesali na njenom

~ 167 ~
Naš svet knjiga

osetljivom mestu. Daniel je odmah spustio svoja usta na druge

poslastice, dražeći joj uvo, vrat, ključnu kost, završivši na
grudima opet.
Ovaj put Suzette nije probala da se oslobodi, već je
zastenjala zarobljena između ovih dodira, njeni prsti gužvali
su mu kosu dok je noge omotala oko njegovih kukova, vukući
ga ka sebi. Daniel je gricnuo za bradavicu, njegovi prsti igrali
su na njenom pulsirajućem klitorisu, tražeći odgovor koje je
njeno telo bilo željno da da. Kada je osetila kako se nešto nežno
pritiska u nju, Suzette je pomislila da je njegov ud i zacvilila,
dok ga je nogama jako stiskala oko kukova i primicala
zadnjicu još bliže ivici bale, dok je on nastavio da je dodiruje,
povećavajući pritisak u njoj do gotovo nepodnošljivog nivo.
“Daniel,” zastenjala je, moleći ga da prekine ovo mučenje.
Njegov odgovor bio je još jedan poljubac, dok je nastavio
da je izluđuje svojim dodirima. Suzette se uhvatila za njegova
ramena, zadnjicom privlačeći sebe napred ka mestu gde su se
spajali, stiskajući ga još jače nogama. Kada se povukao od nje,
Suzette je mogla da zaplače od razočarenja, ali onda ga je
osetila opet uz svoje osetljivo meso. Ugrizla ga je za donju
usnu i spustila ruke na njegovu zadnjicu, stiskajući ga jako i
privlačeći sebi. Bila je potpuno nespremna kada je poslušao
njenu nemu zapovest, izvio kukove i smestio sebe u nju.
Izgleda da prvi put nije bio njegov ud, zato što je ono što je
ulazilo u nju sada bilo mnogo duže i deblje i izazvalo je
iznenadni vrisak bola iz Suzette ili bi, da njegove usne nisu
bile i dalje na njenim da uhvate taj zvuk.
Daniel je zastao i prekinuo poljubac kako bi je pogledao
zabrinuto, “Da li si dobro?”
Crveneći od sramote, klimnula je. Zaista nije bolelo toliko
da izazove vrisak koji je proizvela, samo je bila uplašena od
toga. Mada, Suzette je znala da ne bi treba da bude. Nije je
puno bolelo, sigurno ne toliko da bi se onesvestila. Možda je
Fannyn ljubavnik to uradio pogrešno, pomislila je. Ali ipak je
bilo čudno da ga oseti u sebi, kako joj rasteže telo i ispunjuje
je. Isprva nije bilo udobno, ali onda je Daniel spustio svoju

~ 168 ~
Naš svet knjiga

ruku između njih opet i nastavio da je dodiruje dok je još uvek

bio u njoj.
Suzette je zastenjala kada je njeno telo odmah odgovorilo
na njegove dodire i kada se toplota i strast od malopre opet
raspalila u njoj. Podigla je usne ka njemu, zahtevajući, na šta
je Daniel odmah odgovorio i poljubio je. Stiskala ga je
kolenima, ohrabrivala ga, dok je Daniel izvlačio sebe iz nje i
vraćao se opet unutra dok je milovao, i istim ritmom ulazio
svojim jezikom. Počeo je polako, ali kako je potreba rasla,
pomerao se brže, i sklonio je svoju ruku kako bi je uhvatio za
kukove i držao u mestu dok je pumpao u njoj.
Suzette je zastenjala i zarila nokte u njegova ramena,
njeno telo se izvijalo od zanosa i prepuštalo zadovoljstvu koje
je čekala, i onda je konačno bila tu. Zacvilela je u njegova usta,
noktima i petama zakopanim u njega kada je eksplodiralo u
njoj. Drhteći od tog udara, držala se očajno za njega dok se
prepuštala talasima žara koji su prolazili kroz nju. Daniel je
nastavio da prodire jednom, drugi put i treći put pre nego što
je i sam prešao preko ruba, i zabio zadnji put uz duboki krik
koji je dolazio iz njegovog grla.
Tačno je znala kada se za njega završilo sve, jer se Daniel
odmah srušio na nju kao da je sva snaga isisana iz njega.
“Dođavola,” izdahnuo je nakon par trenutaka, i polako se
ispravio, pogledao u nju i rekao nežno, “Žao mi je.”
Suzette ga je gledala iznenađeno, “Za šta?”
“Nisam trebao... štale nisu baš pravo mesto za damu da ...
neko je mogao da uđe i ... nikada nisam trebao...”
Suzette ga je ućutala poljupcem, i zagrlila ga čvrsto dok mu
je prošaputala, “Možemo li opet?”
Danielove grudi zavibrirale su uz nju dok se tiho smejao,
ali se polako povukao i rekao, “Koliko god to bila primamljiva
ideja, ne mogu sada. Moram da idem.” Utisnuo je mali
poljubac na vrh njenog nosa. “Žao mi je, ali zaista moram da
krenem sada.”

~ 169 ~
Naš svet knjiga

Suzette je izdahnula razočarano i pustila ga kada se

izmakao. Gledala ga je kada se sklonio u stranu, navukao
pantalone pre nego što je otišao da osedla konja.
Sišla je sa bale sena, mršteći se kada je postala svesna
osetljivosti između njenih nogu. Ignorišući ga sa sada, pratila
je Daniela do boksa i upitala, “Koliko dugo nećeš biti tu?”
“Kočijom mi do tamo treba oko sat vremena i ona će
verovatno morati da se spakuje, ali s obzirom da ću do tamo
odjahati na konju ne verujem da će mi trebati više od dva
sata,” odgovorio joj je dok je nastavio da sedla svog konja.
“Mogu li da krenem sa tobom?” upitala je, ne želeći da se
odvoji od njega tako brzo nakon onoga što su uradili.
Daniel je pogledao iznenađeno, oklevao, ali je odmahnuo
glavom i okrenuo se svom poslu. “Ne, bolje je da idem sam.”
“Zašto?” Suzette je upitala, a onda, briga je preplavila
njeno lice, pa je upitala, “Bojiš se da se neću dopasti tvojoj
majci, zar ne?”
Pitanje ga je nateralo da je pogleda opet i frknuo je na
pitanje, ali odgovorio, “Ne, naravno da ne.”
“Zašto onda ne mogu da pođem?” upitala je, a onda su se
njene oči suzile sumnjičavo kada joj je jedna pomisao prošla
kroz glavu. “Ti se vraćaš, zar ne?”
“Naravno da se vraćam,” rekao je nasmejano, čak se i
trudeći da je pogleda ovaj put. Uhvatio je uzda konja kog je
pripremio i poveo ga van boksa. Zastajući ispred nje, dao joj
je brzi poljubac i uhvatio za ruku kako bi je okrenuo i rekao,
“A sada, vrati se unutra.”
Suzette je probala da se okrene, ali on je držao za ramena
i gurao je napred, vodeći je do vrata u dvorište zajedno sa
konjem koji je išao iza njih.
“Unutra. Odmah.” Daniel je rekao odlučno i pustio joj ruku
da bi je nežno pogurao u pravcu gostionice.
Suzette je izdahnula, ali nastavila pravo, hodajući do
ulaznih vrata pre nego što se zaustavila i pogledala nazad.
Danije je već uzjahao. Dao joj je osmeh i mahnuo rukom kada
je podstaknuo konja da krene. Odjednom preplavljena

~ 170 ~
Naš svet knjiga

mislima da joj je ovo poslednji put da ga vidi, Suzette se

odmah okrenula i ušla unutra.
Prostorija je bila tiha i prazna kao što je i bila kada je
izlazila, i Suzette je bila zahvalna na tome. Blesava koliko je
bila, bila je sigurna da će svako ko je vidi znati da nije više
devica kao da je to iskustvo nekako obeležilo.
Odmahujući glavom na ove misli, Suzette je krenula uz
stepenice kako bi se vratila u sobu koju je delila sa Lisom.
Mislila je da će moći da spava sada, i osećala je da joj je odmor
potreban. Zaista je bila osetljiva sada. Možda će joj san
okrepiti telo.

Daniel nije mogao da skine osmeh sa lica u prvih pola sata

svog putovanja u Woodrow. Dok je njegovo telo automatski
požurivalo konja celim putem do njegove kuće, njegov um je
bio ispunjen slikama Suzette, njenog korseta rastegnutog
ispod grudi, njene suknje oko struka, i očiju koje su gorele od
želje kada je ušao u nju. Njene ruke, noge i celo telo grlilo ga
je sa takvim poverenjem, a uzdasi, i jecaji od zadovoljstva
koje joj je priuštio ispunjavali su mu uši. Žena je bila sve što je
ikada želeo, čak i više. Bila je slobodna sa svojim telom, kao
što je bila i sa rečima. Ima ceo život da uživa u svemu i zaista
se radovao tome.
Njegov osmeh smanjio se na tu pomisao. Daniel nikada nije
bio puno zainteresovan za brak. Odbijao je ideju o ženi. Znao
je da je njegova majka bila retkost, ona koja je zasukala
rukave i radila ono što je morala. Većina žena koje je upoznao
u životu bile su razmažena stvorenja, zahtevne kao da su
princeze, koje su insistirale na gomili odeće zato što nije
postojala mogućnost da budu viđene u istoj haljini dva puta,
grudi pune nakita kako bi pokazale svoj status, i bio je
siguran da bi zahtevale njegovu pažnju i društvo na svakom
balu, svakoj pozorišnoj predstavi i svakoj mogućoj zabavi
kada bi morao da radi kako bi držao stvari pod kontrolom i
kako bi im obezbedio ugodan život.
~ 171 ~
Naš svet knjiga

Ali Suzette nije bila takva. Daniel uopšte nije sumnjao da

bi ona takođe zasukala rukave i uradila ono što se traži od nje
ako dođe do toga. Činjenica da je bila spremna da žrtvuje sebe
kako bi izbegla skandal za ostatak porodice, govori mnogo.
Istupila je i preuzela odgovornost na sebe i ne pomislivši da
bi i Lisa mogla da se uda i spreči sve te stvari.
Daniel je bio sasvim siguran da ne mora da se boji da će ga
vući na svako dešavanje koje bude bilo. Suzette mu je već rekla
da više voli tišinu i lepote sela nego gužvu i grad. Što se tiče
odeće i nakita, iako je njena odeća bila lepa i ona sama je uvek
izgledala lepo, ipak nije bila napravljena po visokoj
Londonskoj modi, ali ona izgleda da nije marila za to. Čudno,
ali činjenica da joj materijalne stvari nisu bitne tera ga da je
obasipa njima.
Daniel se široko nasmejao na tu pomisao i pogledao oko
sebe kada mu se učinilo da je čuo zvuk pucanja. Izgleda da je
dolazilo iz šume na njegovoj desnoj strani i usporio je,
prelazeći očima preko drveća kada je prepoznao da se nalazi
na ivici svog imanja. Imali su problema sa lovokradicama,
rečeno mu je, mada nije bilo traga ni glasa od njih zadnjih
šest meseci koje je proveo ovde pre nego je otplovio u Ameriku.
Ali sada se pitao da li je to ono što čuje: lovokradice jure
divljač. Moraće to da spomene...
Misli mu je prekinuo još jedan zvuk pucanja i nešto ga je
udarilo po leđima na njegovoj desnoj strani. Osećao je kao da
ga je neko šutnuo. Isteralo je vazduh iz njegovih pluća i umalo
ga srušilo sa konja. Naginjući se napred, udario je uzdama
svog konja i šutnuo petama, terajući ga da ubrza opet, sve dok
zver nije krenula u galop. Još jedan zvuk pucanja se čuo, ali
Daniel nije osetio ništa ovog puta, i samo se koncentrisao na
put ispred sebe. Imao je osećaj da mu ruke trnu i da nema
vazduha. Na trenutak je pomislio na polomljena rebra, ali
duboki udah rekao mu je da to nije slučaj. Onda šok,
pretpostavljao je.
Ili možda gubitak krvi. Daniel je dodao u sebi kada je osetio
tragove tople tečnosti kako ga golicaju na toj strani. Bilo je

~ 172 ~
Naš svet knjiga

prokleto dobro što je blizu kuće, jer se možda ne bi izvukao,

pomislio je namršteno, i zapitao se hoće li uopšte stići kada je
počelo da mu se crni pred očima.

~ 173 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 11

“Zar ne bi trebali da sačekamo Daniela?” Suzette je upitala,

dok je otac požurivao do stola da se pridruži ostalima. Njen
pogled prešao je preko vrata, i uspela je da odoli iskušenju da
istrči i vidi da li Daniel dolazi. To je uradila nekoliko puta
zadnjih pola sata od kada je prošlo dva sata nakon kojih je
trebalo da se pojavi. Mršteći se što je dozvolila ocu da je
natera da sedne pored Lise, promrmljala je, “Što mu toliko
treba?”
“Grofica Woodrow verovatno želi da se spakuje.” Richard
je izneo zabrinuto, dok se smeštao sedeći preko puta, pored
Christiane.
“Oh, da naravno,” nije mu rekla da je Daniel rekao da će
stići za dva sata zajedno sa njenim pakovanjem.
Doručak je bio prijatan sa puno priče i smeha među njima,
ali Suzette nije obraćala pažnju na njih, jer je stalno gledala
ka vratima, nestrpljivo čekajući Danielov povratak. Laknulo
joj je kada su završili i krenula je ka vratima, nameravajući
da ode i proveri štale, ali vlasnik gostionice se sam vratio
odatle i zatekavši je na vrata samo joj je odmahnuo glavom.
“Ni traga od njega, gospođice. Siguran sam da će se vratiti
uskoro.”
“Da.” Suzette je promrmljala, i blago se nasmejala,
dodajući, “Hvala vam,” dok je stala korak nazad kako bi ušao.
Okrenula se i krenula ka stepenicama, razmišljajući da ode
gore i još jednom proveri da li je sve spakovala i da nije neka
čarapa ostala ispod kreveta ili tako nešto. Suzette je sve to
uredila već jednom, ali neće škoditi da proveri još jednom.
Pored toga, mora da radi nešto. Izludeće je ovo čekanje.
Okrećući očima na svoju nestrpljivost, popela se uz
stepenice i brzo otišla u sobu. Otvorila je vrata i ušla unutra,
ali zastala kada je ugledala pismo na podu pored vrata.
Mršteći se, savila se da ga dohvati, podižući obrve kada je
videla svoje ime na poleđini ispisano lepim rukopisom.

~ 174 ~
Naš svet knjiga

Zatvarajući vrata, Suzette je otvorila pismo i krenula ka

sobi, ali je stala kada je pročitala sadržaj.
“Draga Suzette,
Izvinjavam se za ovaj neprikladan trenutak. Ali, ja
jednostavno ne mogu da te oženim. Tvoje ponašanje jutros u
štali, iskreno, nije bilo onakvo kakvo se očekuje od jedne dame
iz plemstva. To je bio jedan nizak i prost incident. Nisi se
ponašala nimalo bolje od mlekarice podižući svoju suknju za
mene tamo među balegom i smradom štale. Ovo je podiglo
moju sumnju u tvoju sposobnost da ostaneš verna kao žena.
Brinem da će tako velika strast koju poseduješ u kombinaciji
sa tvojom neobuzdanom prirodom i očigledno velikim
gubitkom kontrole, ostaviti mene da uvek brinem o tome da
li ćeš završiti sa bilo kojim muškarcem koji se nađe u tvojoj
blizini. Razmišljao bih o svakom muškarcu: kuvaru,
konjušaru, i svakom muškom gostu. Ne želim da živim tako, i
zato opet, izvinjavam se. Kako god, neću se vratiti u
gostionicu kako bi nastavili put u Gretna Green. Želim ti sve
najbolje u budućnosti, ali ja neću biti deo nje.
S poštovanjem,
Daniel”
Suzette je čitala pismo po drugi put kada su se vrata sobe
otvorila iza nje. Jedva je čula Christianine reči dok je govorila,
“Oh, tu si Suzette. Lisa i ja smo mislile da prošetamo da
ubijemo vreme. Vlasnik gostionice nam je rekao da postoji
prelepa staza koja vodi do jez... Suzette?”
Christiana je stala pored nje i Suzette se okrenula ka njoj
gledajući je tužno. Njen glas je bio samo tihi šapat kada joj je
rekla, “Daniel se ne vraća.”
“Molim?” Christiana je vrisnula i onda pogledala ka pismu
u njenim sada već drhtavim rukama i pokušala je da ga uzme,
ali Suzette ga je pritisnula uz svoje grudi i udaljila se od nje,
previše posramljena da joj dozvoli da ga pročita.
“On ne želi da me oženi,” izgovorila je, shvativši da joj je
odjednom teško da diše. Njene grudi podizale su se brzo, ali

~ 175 ~
Naš svet knjiga

samo je malo vazduha dolazilo do njenih pluća, a onda je

skiknula, “Moje grudi bole” .
“Evo, sedi ovde.” Christiana je odmah bila pored nje, vodeći
je da sedne. Kada se Suzette srušila na krevet, požurila je do
prozori kako bi ga otvorila i pustila svež vazduh. Okrećući se
ka njoj, naredila je, “Diši, diši duboko.”
Suzette je uvlačila vazduh, pokušavajući da uspori disanje.
Nakon par trenutaka činilo se da deluje, i njeno disanje se
smirilo.
“Daj mi da vidim pismo, Suzette.” Njena sestra je rekla tiho
kada se vratila u normalu.
“Ne,” rekla je tihim glasom, njene ruke pritiskale su papir
još čvršće na grudi.
“Dobro, onda mi reci šta piše. Sigurna sam da samo nisi
dobro razumela.” Christiana je rekla pažljivo.
“Draga Suzette, Izvinjavam se za ovaj neprikladan
tajming. Ali, ja jednostavno ne mogu da te oženim.” Prisećala
se početka. Nakon samo dva čitanja reči su bile urezane u
njenoj glavi.
“Pretpostavljam da tu nema šta da se ne razume.”
Christiana je rekla. “Da li je rekao zašto?”
“Ja sam buntovna, moja strast previše navalentna, bez
ikakve sam samokontrole, i on ne veruje u moju sposobnost da
budem verna u braku.” Suzette je priznala i briznula u plač.
“Oh, Suzie.” Christiana je prošaputala, grleći je uz sebe.
Samo je držala i milovala po leđima i dozvolila da se obriše o
nju kada je neko zakucao na vratima.
“Ko je?” Christiana je upitala, zvučeći nezadovoljno.
“Tvoj suprug.” Richardov odgovor je došao u malo
zapanjenom tonu. Christiana je oklevala i rekla, “Uđi.”
Suzette je pokušala da prestane da plače i izvukla se iz
zagrljaja svoje sestre kako bi obrisala svoje lice kada su se
vrata otvorila.
“Samo sam došao da vidim... šta nije u redu?” Richard je
samo provirio unutra, ali videvši besan izraz na licu svoje

~ 176 ~
Naš svet knjiga

žene i Suzette uplakanu, ušao je unutra i zatvorio vrata.

Prešao je sobu pitajući zabrinuto, “Šta se desilo?”
“Daniel se ne vraća.” Christiana je izjavila, ustajući sa
kreveta i uputivši se ka njemu kada je rekla, “Odlučio je da ne
želi da se venča sa Suzette. Rekao je da je ona buntovna, njena
strast navalentna i da nema samokontrolu.”
Tišina ih je obavila i Suzette je pogledala oko sebe da bi
videla kako Richard uzdiše dok Christiana besni, čekajući
odgovor. Nakon još par trenutaka, izraz njene sestre postao
je zabrinut, “Richarde? Zašto nisi iznenađen? Ovo je sigurno
greška ili ...?”
“Ne znam”. Richard je priznao, i oklevao pre nego što je
odgovorio, “Znam da isprva nije bio siguran da li želi da je
oženi. Ali je znao, da ako to odmah kaže ona neće gubiti vreme
sa njim, pa je odlučio da joj ne kaže dok je malo bolje ne upozna
i odluči.” Namrštio se. “Bio sam siguran da je rešen da je oženi,
pa...”
“Hoćeš da kažeš da je lagao?” Christiana je upitala
zapanjeno. “Pustio je Suzette da misli kako su mu namerne
časne, i ...”
“On zapravo nije lagao.” Richard je rekao pažljivo, a onda
nastavio, “Kada ga je Suzette uhvatila u svojoj sobi one prve
noći pretpostavljala je da je on tu kako bi joj rekao da, a on je
jednostavno nije ispravio.”
“Koja je tačno razlika između toga i laganja?” Christiana
se brecnula. “Dozvolio joj je da dođe do pogrešnog zaključka i
nije je ispravio.”
Suzette je izdahnula i upitala, “Ako nije bio u sobi da mi
kaže da pristaje, šta je onda radio tamo?”
“Bili smo tamo da uzmemo Georgeovo telo.” Richard je brzo
odgovorio, “Samo što smo ga pokupili kada ste se vi devojke
pojavile kući. Sakrio se u tvoju sobu ne shvatajući da je
zauzeta, i onda sam ga tamo ostavio sa Georgeom dok sam ja
odveo tebe i Lisu dole u kancelariji. Pokušavao sam da vas
zadržim dovoljno dugo da on može da izađe sa Georgeom, ali

~ 177 ~
Naš svet knjiga

onda si ti počela da piješ viski, i ja sam pomislio da je George

tako otrovan oteo sam ti ga iz ruke i ti si se otišla.”
“Oh.” Suzette se setila koliko je bila uznemirena, misleći
kako samo ne želi da joj dozvoli da popije njegov viski.
Richard je samo sprečio da popije ono što je mislio da je
otrovano. Odmahnula je glavom. To sada nije bilo važno.
Stisnuvši svoja usta, rekla je, “Daniel je bio sam u sobi kada
sam ušla. George nije bio sa njim.”
“Bacio ga je kroz prozor i pokušao da izađe kada si ti ušla.”
Objasnio je, izgledajući kao da mu je neugodno.
Suzette je zatvorila oči i okrenula glavu. “Znači on nikada
nije želeo da me oženi.”
“To nije... ne znam.” Richard je rekao nesigurno. “Ti ga
fasciniraš, i svidela si mu se i hteo je da te upozna bolje.”
“Pa, sigurno jeste,” Christiana je odbrusili, “Znam da je
ljubio i još ...”
Suzette se namrštila i upitala, “Ali šta je sa nasledstvom?
Mislila sam da je želeo moj novac. Zašto je odustao od toga
kada mu je očajno trebao?” Samo što je izgovorila rečenicu
kada je osetila da crveni od srama. Odgovor je bio u pismu.
Očigledno, čak i šansa da se domogne novca i tako spasi svoje
ljude nisu bili dovoljni razlozi da ga ubedi da se oženi sa
nekom koja je razvratna i bludna kao što je ona. Odmahujući
glavom promrmlja je, “Moj Bože, on je toliko zgrožen sa mnom
da će radije odustati od nasledstva koje je tako očajno želeo
nego da me oženi.”
“Ne treba mu.” Richard je priznao, i dodao izvinjavajući
se, “To je bila laž.”
“A ti si znao?” Christiana je upitala razočarano.
“Naravno da mu treba novac.” Suzette je odgovorila,
sećajući se priče koje je Daniel ispričao o svom detinjstvu. To
sigurno nisu bile laži? Ili jesu? Dragi Bože, verovala je svaku
reč. Stisnutih zuba, rekla je, “Rekao mi je da je njegova majka
prodala sav nameštaj kako bi preživeli, pa čak i nakit i svoj
venčani prsten. Rekao je da nemaju sluge, i ...”

~ 178 ~
Naš svet knjiga

“Sve je to istina.” Richard je uveravao, osećajući olakšanje

što može da kaže to. “I kada je došao u godine kada ga je majka
terala da se oženi zbog novca. Jako se trudila da sakrije
njihovo stanje, ubedivši ljude da je snob pre nego da prizna
da je siromašna. I svi su verovali u to. Nakon svega, njena
porodica je mnogo bogata. Ali im je okrenula leđa kada se
udala za Danielovog oca, i njih dvoje su bili uništeni kada mu
je otac preminuo.”
Suzette je laknulo čuvši da je priča koju joj je Daniel
ispričao tačna, ali se namrštila i upitala, “Ali upravo si rekao
da mu ne treba moj novac.”
“Ne treba.” Richard je prošao rukom kroz kosu, “Daniel mi
je sve priznao jedne noći, o tome kako su siromašni i šta je sve
njegova majka žrtvovala i kako sada želi da se oženi nekom
devojkom zbog novca, i to brzo.” Izdahnuo je. “Naravno,
sumnjao sam. Bili smo najbolji prijatelji i video sam tu i tamo.
Samo sam čekao da sam dođe i kaže mi, a kada mi se poverio,
ja sam mu pomogao sa investicijom i ...” Richard je pogledao
i priznao, “On ima novca koliko i ja sada. On je bogat. Njemu
ne treba tvoje nasledstvo.”
“Znači on me nikada nije trebao ili želeo.” Suzette je rekla
bedno.
“On se samo igrao sa njom.” Christiana je zvučala besno, i
krenula ka krevetu. Stala je pored Suzette i zagrlila je.
“Ne verujem u to.” Richard je rekao odlučno. “Daniel je
častan čovek. Ne bih bio prijatelj sa njim da mislim drugačije.
Mora da postoji neko objašnjenje.”
“Koje?” Christiana je upitala ljutito.
“Ne znam,” priznao je isfrustrirano, i onda je pogledao.
“Daj mi da vidim pismo.”
“Ne!” Suzette je vrisnula i stisnula ga opet na svoje grudi.
Nije postojala šansa da mu dozvoli da pročita šta su radili u
štali. To je bilo najlepše životno iskustvo za nju tada, ali sada
izgleda odvratno i jeftino. Podigla je suknje kao mlekarica i
Daniel joj je prebacivao zbog toga. Bila je osramoćena i nije
želela da iko zna za to.

~ 179 ~
Naš svet knjiga

Richard i Christiana su ćutali jedno vreme, a onda je

Richard pitao da li može da razgovara sa svojom ženom
nasamo.
Kada je Christiana ustala i krenula ka vratima sa njim,
počeli su da šapuću, ali Suzette se samo sklupčala na krevetu
i zagrlila pismo. Trebala je da ga iscepa ili spali, ali
jednostavno nije imala snage.
Suzette je čula otvaranje i zatvaranje vrata, ali je samo
ležala i gledala u jednu tačku na zidu. Nije bila sigurna koliko
dugo leži tako, prazna i nema, kada su se vrata opet otvorila
i zatvorila. Nije otvorila oči, ali je samo slušala potpetice kako
se polako kreću po drvenom podu. Neko je seo na krevetu
pored nje i počeo da joj prelazi rukom preko leđa nežno. Nije
znala da je Christiana dok nije prošaputala, “Sve će biti u
redu, Suzie. Richard i Robert su krenuli za Danielom i videće
šta se dešava.”
Suzette se prepala. Richard i Robert će saznati da se ona
gadi Danielu zbog svog prostog ponašanja. Svi će znati za
njenu sramotu. Ta pomisao je naterala da se naglo okrene ka
Christiani, “Moraš da ih sprečiš.”
Christiana je podigla obrve, “Zašto?”
“Zato,” rekla je, uspravljajući se na krevetu. “Jednostavno
moraš. Ne želim da pričaju sa njim.”
“Zašto?” Christiana je ponavljala uporno.
Suzette je opsovala nestrpljivo i skočila sa kreveta kako bi
sama krenula za Ricahrdom. Sišla je dole što je brže mogla i
istrčala u dvorište na vreme da bi videla kako Robert i
Richard odlaze. Njena ramena su se spustila. Dok bi ona
otišle do štale i pripremila konja za sebe kako bi ih pratila,
već bi joj odavno umakli i Suzette nije imala pojma gde je
Woodrow ili kako doći do njega.
“Suzette, zar ne?”
Pogledala je oko sebe nezainteresovano, ne sećajući se
odakle joj je poznat čovek koji je stao pored nje, odmahnula je
glavom i krenula nazad u gostionicu. Suzette ga je čula kako

~ 180 ~
Naš svet knjiga

je doziva opet i pokušava da je stigne, ali ga je jednostavno

ignorisala i otrčala u svoju sobu.
Kada je ušla, Christiana je još bila unutra, sedela je na
kraju kreveta, čitajući izgužvani komad papira. Na sekund,
Suzette nije znala šta je, ali onda se setila pisma i shvatila da
ga je ostavila tu. Zatvorivši vrata, navalila se nazad na njih
i čekala.
Christiana je podigla glavu, njene oči bile su pune tuge
kada je prošaputala, “Oh Suzie.”
Suzette je sagla glavu, nesposobna da pogleda svoju sestru
u oči kada je sram prošao kroz nju.

Daniel se probudio od bola. Imao je osećaj da su mu grudi

razdvojene na pola, i na trenutak je pomislio da je pao sa
konja i da se neka životinja hranila sa njega. Ali onda je
otvorio oči i ugledao ženu sede kose koja je još imala lepotu
koju je nekada imala. Catherine, grofica Woodrow.
“Majko?” rekao je zbunjeno, pogledavši oko sebe shvatio je
da se nalazi u svojoj sobi u Woodrowu, “Kako ...?”
“Evo.” Pomogla mu je da se uspravi i dodala mu čašu sa
nekom tečnošću do usta. Kada je otpio malo, rekla je,
“Gospodin Lawrence se vraćao sa neke farme u kojoj je bio u
posetu kada je naleteo na tvog konja koji te je nosio
onesvešćenog na svojim leđima. Odmah te je doneo kući da se
pobrinem za tebe.”
Daniel je klimnuo na pominjanje njegovog asistenta i
progutao tečnost kada je sklonila čašu. John Lawrence je bio
najpouzdaniji radnik i nije imao nikakve sumnje da ostavi
svoje imanje u njegovim rukama dok je on putovao.
“Šta se desilo?” upitala je mirno.
“Upucan sam.”
“Da, primetila sam,” odgovorila je. “U stvari, ja sam ti
sanirala ranu. Ko te je ustrelio?”
Daniel je odmahnuo glavom. “Nisam video. Dolazio sam
kući da pokupim tebe, i uhvatio sam prečicu kroz šumu.”
~ 181 ~
Naš svet knjiga

Namrštio se, prisećajući se nesreće koju su imali sa kočijom. I

o tome kako su mislili da je ubica pokušao da dovrši Richarda.
Zatim nesreća u Londonu kada je kočija pokušala da ih
pregazi. Možda te nesreće nisu bile namenjene Richardu.
Činjenica da je sada upucan potvrdila je njegove sumnje. Nije
rekao to naglas. Nije želeo da je uznemiri, pa je rekao, “Možda
me lovac loše video kroz drveće i pucao.”
Grofica Woodrow se namrštila na tu pretpostavku, ali je
pustila za sada. “Zašto si dolazio po mene?”
“Oh,” Daniel je trepnuo kada se setio koji je zapravo razlog
što je ovde. Ako se ne vrati, Suzette će brinuti do besvesti i
poslati celu armiju da ga traži. Pakla mu, znajući Suzette,
verovatno će sama krenuti da ga traži, i onda će videti
Woodrow...
“Koliko je sati? Koliko dugo sam ovde?” upitao je,
uspravljajući se i zastenjavši od bola koji se pojavio u leđima
i stomaku.
“Lezi dole,” majka mu je oštro naredila. “I odgovori na moje
pitanje. Zašto da me pokupiš?”
“Moje venčanje,” odgovorio je, ipak odlučivši da je posluša
i legne nazad. Samo na minut ili dva, ali onda je morao da ...
“Tvoje venčanje?” grofica je upitala vrištućim tonom.
Daniel je pogledao ka majci zabrinuto. Ona je koristila ovaj
vrištući ton samo kada je bila jako uznemirena. A zaista je
izgledala uznemireno sada. Uzrujano, šokirano, zbunjeno
možda čak i malo srećno i ozareno, ali uglavnom uznemireno.
“Tvoje venčanje sa kim? I kako si mogao da planiraš
venčanje bez da mi ga uopšte spomeneš i ne konsultuješ se sa
mnom oko toga?” upitala je namršteno.
“Pa, ovaj, nije baš tako planirano,” rekao je nesigurno,
“mislim jeste, ali nije toliko bitno... mislim jeste, samo... aaah...
Krenuli smo u Gretna Green i ...”
“Gretna Green!” vrisnula je, a onda stavila svoju ruku na
grudi, upitala zabrinuto, “Ona je trudna?”
“Ne, naravno da nije majko.” Daniel je odgovorio
iziritirano.

~ 182 ~
Naš svet knjiga

“Onda zašto žurba u Gretna Green?” grofica je odmah

upitala.
Daniel je odmahnuo glavom beznadežno. “Komplikovano
je, majko.”
Pogledala ga je razgoračenih očiju. “Onda bi trebao da mi
objasniš.”
Daniel je pogledao sa strane i rekao, “Njeno ime je Suzette
i ona… pa, dopašće ti se. Ona je jako slična tebi, jaka, pametna
i slatka, ali sa stavom. Suzette nije kao nijedna devojku koju
sam do sada upoznao.” Rekao je sa osmehom, “nikada ne grize
jezik na ono što se ne treba reći. Ona izbrblja ono što misli i ti
uvek znaš na čemu si sa njom. Ne smeje ti se u lice i onda
tračari i kritikuje te iza tvojih leđa.”
“Vidim,” rekla je tečno. “Ta Suzette zvuči posebno.”
“I jeste,” uveravao je, “I nadam se da ćete vas dve postati
veoma dobre prijateljice. Ona je odrasla na selu sa svojim
ocem i svoje dve sestre. Njena majka je preminula kada je bila
jako mlada i ona nije imala majčine savete nikada, pa se
možda ne razume puno u kućne poslove kao što je to slučaj kod
većine žena, ali to nije bitno. Bilo bi lepo kada bi je prihvatila
zbog mene.”
“Sigurna sam da ćemo biti velike prijateljice.” Grofica
Woodrow je odgovorila uljudno.
Daniel je klimnuo i pokušao da se uspravi, ali ona ga je
pritisnula za rame kako bi ostao dole.
“Ostani miran, sine. Ustreljen si.” Rekla je ozbiljno.
Daniel je odmahnuo glavom, “Moram da se vratim. Oni me
čekaju u gostionici.”
“Oni?” upitala je.
“Suzette, njene sestre, njen otac, Richard i momak po
imenu Robert Langley. Oni me čekaju da dođem zajedno sa
tobom. Biće zabrinuti.” Izdahnuo je i pogledao okolo. “ Koliko
je sati? Ne znam ni koliko dugo sam ovde. Možda me već
traže.”
“Zašto ih nisi doveo ovde sa sobom?” upitala ga je, nastojeći
da ga gurkanjem zadrži dole.

~ 183 ~
Naš svet knjiga

“Oh, pa, ... ovaj.” Daniel je izdahnuo, i odgovorio, “Suzette

misli da se ženim sa njom zbog njenog nasledstva.”
Grofica Woodrow je trepnula par puta, “Oprosti?”
“Rekao sam…”
“Ja sam čula šta si mi upravo rekao,” odbrusila je,
prekidajući ga, “Sada, molim te objasni zašto tačno ta jadna
devojka misli da ćeš je oženiti zbog njenog nasledstva.”
Daniel se trznuo na njen ton. Svaka reč je bila oštra poput
noža. Bila je besna. Mršteći se, rekao je, “Pa, Suzette ima
poprilično veliko nasledstvo, ogromno zapravo, i ona je htela
muža kome je potreban novac i...” zastao je kada je video njen
namršten i zbunjen izraz lica i izdahnuo. “To je duga priča,
majko. Dovoljno je da ti kažem da nisam mogao da dozvolim
da vidi koliko smo imućni, jer se onda možda ne bi udala za
mene.”
“To nema apsolutno nikakvog smisla, Daniele.” Grofica je
rekla nestrpljivo. “Žene gledaju dobru priliku. One žele
bogatog supruga.”
“Ti nisi,” rekao je zabavljeno.
“Da, pa ja nisam kao velika većina žena,” rekla je sa
velikim osmehom.
“Nije ni Suzette.” Daniel je uveravao.
“Dakle odlučio si. Ipak je ... lezi dole!” odbrusila je kada je
opet pokušao da ustane. “Ti ćeš ostati da ležiš i odmaraš i
objasniš mi ovo.”
“Nemam vremena. Moram da idem...”
“Ti moraš da se odmoriš i oporaviš. Poslaću pismo u
gostionicu, i ...”
“Ne!” odgovorio je, hvatajući je za ruku kada je ustala.
“Doći će ovde. Ne smeš da dozvoliš da dođe ovde.”
Catherine Woodrow je podigla obrve začuđeno, ali je ipak
sela dole. “Onda bolje objasni zašto. Ili ću poslati po nju i
saznati sve sama.”
Frknuvši kroz nos, Daniel je zatvorio oči nakratko, ali ih
je otvorio da bi pogledao ka vratima na kojima se čulo
kucanje.

~ 184 ~
Naš svet knjiga

“Napred.” Njegova majka je pozvala i njihov batler je ušao

unutra.
“Miledi, grof Fairgrave i Langley zahtevaju da vide grofa
Woodrowa, i navode da neće čekati više.” Namrštio se i rekao,
“čekaju već dva sata. Bojim se da neću moći da ih zadržavam
još dugo.”
“Zašto mi nisi rekla da su dole?” Daniel je ljutito upitao
majku i pogledao kada se batler diskretno nakašljao.
Kada je čovek dobio njegovu pažnju, batler je dozvolio sebi
da se malo nasmeši pre nego što je vratio svoje lice u normalu
i ponovo stavio uštogljeni izraz koji ima svaki batler kada je
rekao, “Dobro je što ste dobro i što ste budni, moj Lorde. Svi
smo prilično brinuli od kada vas je gospodin Lawrence doveo
kući.”
“Hvala ti Watkins.” Daniel je odgovorio, i onda upitao,
“Da li su Richard i Langley sami?”
“Da, moj Lorde.”
“Hvala Bogu,” uspravio se, ovaj put majka nije pokušala
da ga spreči i rekao je, “Molim te, pošalji ih gore.”
“Daniel. Molim te objasni mi šta radiš i zašto da mlada
dama kojom ćeš se venčati misli da si siromašan, kad si radio
tako naporno zadnjih nekoliko godina da se pobrineš da
nismo. Ništa od ovog nema smisla.”
Namrštio se, “Zaista je jako zamršena priča, majko”
“Ne interesuje me. Imam vremena.”
“Da, ali ...” srećom, Daniel je bio spašen od daljnjeg
odgovaranja dolaskom Richarda i Roberta. Njih dvojica
mora da su dotrčali uz stepenice, s obzirom da su stigli ovako
brzo. Nisu se trudili da kucaju, već su ušli pravo u sobu, i
obojica su imali namrštena lica pa čak i besne poglede dok ga
nisu dobro pogledali.
“Šta ti se dođavola dogodilo?” Richard je upitao dok su
zajedno prilazili krevetu.
“Ustreljen sam,” Daniel je rekao.
Richard je frknuo, a Robert je odbrusio, “Verovatno te
sudbina kažnjava.”

~ 185 ~
Naš svet knjiga

“Kažnjava me za šta?” upitao je iznenađeno.

“Što si slomio srce Suzette,” povikao je. “Slomila se onog
momenta kada je dobila tvoje pismo.”
“Koje pismo?” upitao je, gledajući u jednog pa u drugog
muškarca.
“Pismo koje si joj ostavi i gde piše da si se predomislio.”
Robert je odgovorio, ali je smanjio ton. Njegov pogled postao
je nesiguran pa je upitao, “Ti si poslao pismo u gostionicu u
kom si napisao da je ostavljaš i da je nećeš oženiti?”
Daniel je odlučno odmahnuo glavom. “Ja nikada nisam
poslao takvo pismo.”
Kada su ga muškarci pogledali zbunjeno, grofica je rekla,
“Uveravam vas da nije poslao to pismo. Sada mi je rekao da
je došao po mene kako bi prisustvovala njegovom venčanju i
pokušava da ustane i ode nazad u gostionicu od kada se
osvestio. Očigledno je prilično rešen da oženi mladu damu.”
“Hmm.” Richard je zamumlao, zabrinuto gledajući
Roberta.
“Mislim da je bolje da neko počne da objašnjava stvari
ovde,” grofica je rekla odlučno. “Zaista sumnjam da je
slučajnost što je ta mlada dama dobila pismo o raskidu
veridbe, a moj sin je ranjen, i sve to u isto vreme. Mora da
postoji neka povezanost.”

~ 186 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 12

U prvi mah kada se probudila, Suzette se nije sećala ničega,

ali onda je osetila suvo grlo i bolne natekle oči, i setila se da je
zaspala plačući i zašto se to desilo, i mali bolni izdah proleteo
joj je sa usana kada se prisećala svega. Bila je odbačena žena,
napuštena na dan svog venčanja, ostavljena oskrnavljena i
nesposobna za brak. Bar bi većina muškaraca pomislila tako.
“Budna si?”
Suzette se okrenula i pogledala ka devojci koja je očigledno
sedela pored kamina. Lisa. Ustala je i krenula ka njoj.
“Kako se osećaš?”
Suzette se namrštila i uspravila u krevetu, izbegavajući
njen pogled kada je upitala, “Pretpostavljam da me i ti
mrziš?”
“Ne, naravno da ne, a sigurno ni Christiana.” Lisa je
odgovorila odmah, žureći zadnjih par koraka ka njoj kako bi
sela na ivicu kreveta. “Najurila si je iz sobe pre nego što je
mogla da ti kaže nešto. Ona nije ljuta na tebe. Ona razume. Ti
voliš Daniela i želela si da mu to pokažeš i fizički. To je
prirodno.”
“Ne volim ga.” Suzette je mrmljala.
Lisa je gledala u nju sa tračkom sumnje u očima. “Suzette,
trčkarali si za čovekom kao kučence već danima. A ako ga
zaista ne voliš, onda umeš veoma dobro da glumiš da si tužna
i da ti je srce slomljeno.”
Mršteći se, Suzette je spustila pogled. Bila je sigurna da ga
ne voli. Ne bi mogla. Ali opet, ta bol kada je pročitala pismo,
osećaj u grudima na pomisao da ga više nikada neće videti, ta
tuga dok je plakala...
“Voliš ga,” Lisa je rekla tiho. “Znam te. Verovatno si sebi
govorila da je samo slučajnost i sreća što ste se vas dvoje našli
što trebate jedno drugom, njemu treba mlada žena sa novcem,
a tebi treba suprug kome je novac neophodan...” odmahnula
je glavom. “Ali tvoje oči se smekšaju svaki put kada on uđe u

~ 187 ~
Naš svet knjiga

prostoriju i ti sijaš na svaku njegovu reč. A strast koju si

osetila i podelila sa njim...” izdahnula je, “To je ljubav. Ti ga
zaista voliš.”
“I šta mi je to donelo?” rekla je zgađena sobom.
“Oh,” Lisa je zagrlila čvrsto. “Bila sam sigurna da i on tebe
voli takođe, Suzzie. Možda se samo boji... ili nešto. Možda...”
“Možda mu se moje slobodno ponašanje gadi,” rekla je
prosto. “Možda misli da sam ovakva sa svakim muškarcem.”
“Oh, sigurna sam da ne misli tako,” rekla je, razmišljajući.
“Sigurno je shvatio da ti je bio prvi put. Sva ta krv i užasna
bol su...”
“Nije bilo ni krvi i ni bola.” Suzette je odgovorila nesrećno.
“U stvari, to jedva da se može nazvati bolom. Možda mali
pritisak, neprijatan osećaj rastezanja i to bi bilo sve. A što se
tiče krvi...” odmahnula je glavom. Zapravo, nije bila sigurna
da li je uopšte i bilo krvi. Bilo je mračno. Sigurno nije bilo
krvoprolića. To bi sigurno primetila.
“Oh,” Lisa se ugrizla za usnu. “Bio ti je prvi put?”
Naglo je pogledala, oči razgoračila na nju. “Naravno da
jeste,” odgovorila je odmah, i dodala, “Pa, Fanny mora da je
pogrešila. Ili je možda to kod svakog drugačije.”
Suzette je odmahnula glavom zgroženo. “Ako ti, koja me
zna ceo život i zna da nisam bila ni sa jednim muškarcem pre
ovoga sumnjaš u mene, zašto ne bi on? Verovatno misli da
sam bila sa pola kraljevske flotile.”
“Zašto bi mislio to? Ne živimo ni blizu mora,” Lisa je rekla
zbunjeno.
Suzette je gledala u nju i onda se okrenula kako bi ustala
sa kreveta.
“Gde ideš?” Lisa je upitala i ustala pored nje.
“U šetnju.”
“Ali htela sam da ti čitam da te oraspoložim malo.” Lisa je
protestovala.
“Ne želim da mi čitaš.” Suzette je odgovorila dok je obuvala
cipele.
“Ispričaću ti priču.” Lisa je ponudila.

~ 188 ~
Naš svet knjiga

“Ne.”
“Mogla bih da pevam, ili...”
“Želim da budem sama,” Suzette je rekla nervozno, krećući
se ka vratima. Samo je želela da ode odatle. Nije želela Lisine
žaljive poglede ili pokušaje da je oraspoloži. Želela je da bude
sama kako bi smislila šta da radi. Ako uopšte može nešto da
uradi. Naravno, bilo je ono što je morala da uradi. Još uvek
je morala da se uda kako bi spasila svoju porodicu. Evo je,
udaljena od Gretna Green samo jedan dan putovanja, mesta
gde je trebala da se uda, ali bez potencijalnog mladoženje. Ako
Daniel nije želeo da je oženi, najmanje što je mogao da uradi
je da joj to kaže pre neki dan u Londonu, gde bi mogla da nađe
nekog drugog. Sada je bila daleko od neženja među kojima je
mogla da bira. Kakav nered...
Daniel je bio pravi magarac, a ona je bila idiot, i uskoro će
se Richard i Robert vratiti i svi će znati koliki je idiot zapravo
bila, Suzette je pomislila kada je napustila sobu i krenula niz
stepenice.
Mada, sumnjala je da sada već svi znaju. Christiana i Lisa
jesu. Nema sumnje da su do sada Richard i Robert stigli do
Daniela i zahtevali od njega objašnjenje, koje je verovatno
dao, i tako da... znali su i oni. Ostaje samo njen otac, a i on će
uskoro saznati, bila je sigurna. Bilo je dovoljno loše što je
napravila takvu grešku, a njihovo saznanje o tome samo će
stvar učiniti još više nepodnošljivom. Ali nije da joj je bilo
bitno, Suzette je pomislila. Čak i gubitak njihove ljubavi i
naklonjenosti, nije je boleo kao što je bolelo to što je izgubila
Daniela. Pomislila je... pa, nije više ni bitno šta je mislila.
Očigledno je mislila pogrešno. I evo je sada, slomljenog srca,
dok je kretala kroz gostionicu i izašla napolje.
Dok je instinktivno poricala Lisi, Suzette je znala da su
njena osećanja prema Danielu bila zaista duboka. Trebala ga
je kao vazduh koji diše, i još uvek ga treba. Želela je da dodirne
svaki njegov deo, da čuje sve o njegovom životu pre nego što
su se sreli i da podeli sa njim svaki naredni trenutak.
Uzbuđeno je iskakala iz kreveta svakog jutra od kada ga je

~ 189 ~
Naš svet knjiga

upoznala, nestrpljiva da započne dan i pronađe ga, ne želeći

da propusti ni sekund sa njim. A i on je izgledao isto tako
nestrpljivo sa njom, što je slomilo do kraja, jer je saznala da
on nikada nije ni planirao da se oženi sa njom, navodeći je da
misli kako želi samo “da je bolje upozna” .
Možda je sve isplanirao kako bi je zaveo, Suzette je
pomislila. Nije joj bilo prijatna ta pomisao. To znači da ga je
u potpunosti potcenila i da ga uopšte nije poznavala.
Izbegavajući da čak i pogleda štale, mesta gde je ispala
glupa, Suzette je prošla oko gostionice i pronašla malu stazu
koja vodi u šumu dok je razmišljala o mogućnosti da je Daniel
od onih protuva koji samo jure mlade devojke kako bi im
oduzeli nevinost...
Odmahnula je glavom. Ne. Nije mogla da veruje u to.
Zaista, nije moguće da se zaljubila u takvog čoveka? Mada,
sada nije bilo ni bitno. Bilo je šta je bilo. Legla je sa njim, i
sada on odbija da se venčaju zbog toga, i sada mora da se nosi
sa posledicama sama. Od mlade je očekivano da bude nevina,
a ona nikada neće slagati muškarca i tvrditi da je samo on
posedovao. A opet mora da se uda, i to što pre to bolje s
obzirom da mogu biti posledice na jutrošnji događaj iz štale.
Teško gutajući, Suzette je stavila ruku preko stomaka,
pitajući se da li je začela. Da li nosi njegovo dete? Jedan deo
nje iskreno se nadao tome, da će ga zadržati i imati večni
podsetnik na njihovo zajedničko vreme u obliku Daniela
Juniora. Drugi deo, ipak, bio je užasnut na tu pomisao,
znajući da će svaki pogled na to dete biti podsetnik na njenu
veliku bol.
Uzdahnuvši, Suzette je zastala kako bi se navalila na drvo
i zatvorila oči, želeći da su stvari bile drugačije. Želeći da je
voleo. Želeći da ga nikada nije srela. Mogla je srećno da živi
ceo život ne poznajući ovu bol... čak i ako bi to značilo da bi
zaboravila srećne trenutke i momente strasti koje je doživela.
“Oh, žao mi je.”
Suzette je pogledala okolo. Čovek je stajao mirno, oklevajući
nekoliko koraka udaljen, izgledajući nesigurno da li da

~ 190 ~
Naš svet knjiga

nastavi svojim putem ili da stane. To je bio isti čovek koji joj
je prišao kada je gledala Richarda i Roberta da odlaze. Onaj
koji je upitao, “Suzette, zar ne?” tada joj je izgledao poznato.
Suzette je bila sigurna da ga poznaje, ali nije se sada
zamarala sa tim ništa više nego prošli put.
“Ti plačeš,” rekao je, vidno zabrinut kada je krenuo ka njoj.
Suzette je podigla ruku ka licu, iznenađena što je mokro.
Nije bila svesna da je plakala opet, ali je znala da će ih biti još
puno u narednim nedeljama sve dok je ne prođe tuga za
njenim gubitkom. Shvatajući da je čovek krenuo ka njoj,
okrenula se kako bi se udaljila, ali je uhvatio za ruku.
“Molim te, šta nije u redu? Možda mogu da pomognem.”
rekao je pažljivo, zaustavljajući je u mesto.
“Ništa,” Suzette je odgovorila, i dalje licem okrenutim od
njega, “Molim vas, nema potrebe da se maltretirate. Dobro
sam.”
“Koji džentlmen bi napustio damu koja plače i ostavio je
samu u šumi?” odgovorio je odlučno, izvadio maramicu i
okrenuo je kako bi mogao da pokupi sve suze sa njenog lica.
“Eto, to je bolje.”
“Hvala,” Suzette je prošaputala kada je sklonio svoju
maramicu.
Klimnuo je, onda pogledao oko sebe i vratio pogled na nju
kako bi joj rekao nežno, “ Zaista ne bi trebala da si ovde sama,
znaš. Ovoliko blizu granice između Engleske i Škotske gde ima
više kriminala nego bilo gde drugde i gde mlada dama ne bi
trebala da je bez pratnje.”
Suzette je pogledala na drveće koje ih okružuje. Delovalo je
jako umirujuće. U drugu ruku, možda se na stotine bandita i
pljačkaša krilo iza drveća i žbunja i ona ne bi znala sve dok
ne naleti na njih.
“Dođi, prošetaću sa tobom,” odlučio je, hvatajući je za ruku
i gurajući je lagano stazom. “Malo ispred nas nalazi se prelep
mali vodopad. Možda bi mogli da sednemo tamo. Oduvek sam
mislio da voda odnosi moje probleme, mada nisam siguran

~ 191 ~
Naš svet knjiga

zašto. Ali tako je od kada pamtim, od kada sam bio samo mali
dečak. Da li ti voliš vodu?”
Suzette je promrmljala nešto nejasno. U trenutku nije
znala šta voli, a šta ne, i da li nešto uopšte voli. Najviše bi
sada volela da se vrati u svoju sobu i da se sklupča na krevetu
i da plače sve dok ne zaspi. Nije joj jasno zašto jednostavno
nije poslala Lisu iz sobe i uradilo to odmah, nego je izašla
napolje.
“London je lep i zabavan, ali ne postoji ništa što bi se moglo
uporediti sa Majkom prirodom koju nudi selo, zar ne misliš?”
čovek je nastavio, komentarišući nežno. “Svež vazduh, pesma
ptica, zvuk vetra kroz drveće... Uvek se osetim osveženo
nakon posete selu. Ah, stigli smo. Zar nije prelepo?”
Suzette je tek tada primetila da su stigli do kraja staze gde
je bilo malo jezero sa vodopadom preko kog se sliva bistra
voda. Bilo je lepo, pomislila je nezainteresovano, i zapitala se
da li bi se svidelo Danielu.
“Da sam znao da ću naleteti na prelepu mladu damu
tokom šetnje, rekao bih gostioničarevoj ženi da nam spakuje
korpu za piknik,” njen saputnik je komentarisao dok je nežno
spustio da sedne pored vode. “Ali izgleda da ćemo morati da
se snađemo sa onim što sam poneo. Izaberi između breskve i
kruške.”
Suzette je gledala na dve voćke koje je izvadio iz džepa.
Nije bila gladna, ali je uzela breskvu kako bi bila pristojna i
momak je seo pored nje na stenu, ostavljajući dovoljno
prostora između njih kako ne bi bilo neprikladno.
Ćutali su i gledali kako voda pada u jezero, i Suzette je
pustila da joj misli odlutaju. Naravno da su se vratile na
Daniela, njegov osmeh, njegove nežne oči, njegove reči,
njegove poljupce...
“Da li da ti ostavim svoj deo?”
Suzette je pogledala dole i iznenadila se kada je videla, da
je gladna ili ne, pojela celu breskvu. A nije osetila ni zalogaj.
Odmahnula je glavom i ćutke gledala kako on zamahuje i baca
ostatak u jezero.

~ 192 ~
Naš svet knjiga

“Eto,” opustio se na steni i upitao, “Nije da me se tiče, ali

izgledaš jako tužno i melanholično, ni nalik živahnoj mladoj
devojci koju sam sreo na balu kod Landonovih.”
Suzette se namrštila i pogledala ga, zaista ga zagledala
ovaj put. Definitivno joj je bio poznat, ali i dalje nije mogla
da se seti.
“Žao mi je,” konačno mu je odgovorila, “Plesala sam sa
mnogima na tom balu, a sada mi izgleda tako daleko. Bojim
se da se ne sećam...”
“Ja sam jedini muškarac sa kojim nisi plesala,” rekao je,
smešeći joj se, i onda se predstavio. “Ja sam baron Danvers.
Jeremy Danvers. Bio sam na tvojoj listi te noći, ali kada sam
došao da zatražim ples, izgledala si jako uznemireno i otišla
si.”
“Oh.” Suzette se namrštila kada se setila. Prišao joj je baš
kada je ugledala Richarda.
“Ah, po izrazu na tvom licu rekao bih da si se setila.”
Danvers je rekao zabavljeno.
“Izvinjavam se, obično nisam tako nepristojna, ali bio je
neki porodični problem,” odgovorila je tiho, sada se prisećajući
da je Lisa upozorila da čovek odgovara njihovim potrebama
i da nije star i neprijatan. Suzette je sada pomislila, da je
Richard stigao samo par minuta kasnije, sve bi bilo drugačije.
Možda bi svoj predlog iznela Danversu i možda nikada ne bi
pogledala Daniela.
“Nema potrebe da se izvinjavaš,” Danvers je uveravao, i
onda se nasmejao sarkastično i rekao, “Mada, smatram da si
ti bila odgovorna za moje slomljeno srce te večeri.”
Suzette je trepnula iznenađeno. “Žao mi je, ja...”
Jeremiy je potapšao po ruci i odmahnuo glavom. “Oprosti
mi. Na trenutak je ogorčenost izašla iz mene.” Izdahnuo je i
okrenuo pogled ka vodi, i priznao, “Kada si tako naglo otrčala
od mene i ostavila me bez partnerke, pitao sam ljupku mladu
plavušu mogu li imati zadovoljstvo. Plesali smo, razgovarali,
smejali se... verujem da sam bio opčinjen njom. Čak sam joj
doneo punč i zatražio još jedan ples malo kasnije,” dao joj je

~ 193 ~
Naš svet knjiga

iskrivljen osmeh i izneo, “vrlo rizično ponašanje, igrati dva

puta u toku noći sa jednom damom.”
“Da,” promrmljala je, okrećući se ka vodi.
“Opet sam je sreo sledeće večeri na Hammondsovom balu i
opet plesao sa njom dva puta i odneo joj punč i njoj je bilo
vrućina pa smo izašli na terasu i ja sam joj ukrao poljubac.”
Suzette je progutala knedlu, prisećajući se poljupca koji su
ona i Daniel imali na kod Landonovih.
“Bio sam opijen,” Jeremy je rekao tiho. “ Bojim se da sam
dozvolio da budem ponesen i onda sam “ušao” u nju na
nekoliko drugih mesta zadnjih nekoliko dana... delovala je kao
da joj nije bitno, i završio sam tako što sam je pitao da se uda
za mene.” Izdahnuo je, “ Želeo sam da odem kod njenog oca i
zatražim njenu ruku, ali me je ubedila da ne radim to.
Insistirala je da moramo da odemo odmah u Gretna Green i
venčamo se.”
Jeremy se savio da podigne kamen koji je gazio čizmom i
bacio ga u jezero pre nego što je nastavio, “Naravno, istina je
bila da njeni roditelji to nikada ne bi odobrili. Ona je bila
naslednica grofovije dok sam ja samo običan baron, sa malim
zamkom na severu Engleske i sa malo novca na
raspolaganju,” šarmantno se nasmejao kada je priznao to i
izdahnuo. “Pristao sam i krenuli smo.”
Suzette je podigla obrve. “ Da li je ona u gostionici?”
Jeremy je odmahnuo glavom, “Izgleda da ona nije bila tako
odlučna kao ja. Putovali smo noć i dan, stigli u Gretnu i ...”
odmahnu je glavom sa podsmehom. “Jednostavno se
predomislila u poslednjem minutu. Briznula je u plač i otišla.
Nije mi čak dozvolila da je vratim kući, već je uzjahala i otišla
sama.” Savio se i dohvatio još jedan kamen. Zadržao ga je
kratko u ruci, i bacio ga u jezero pre nego što je završio, “Tako
da se sada vraćam sam, i dalje kao neženja, a ne kao taze
oženjen muškarac kako sam očekivao.”
“Žao mi je,” Suzette je prošaputala, saosećajući sa njim.
Njena priča se nije mnogo razlikovala od njegove.

~ 194 ~
Naš svet knjiga

“Na kraju svega, moram uskoro da se oženim kako bi

izvršio moju dužnost prema porodici,” nastavio je nesrećno.
“Odbijao sam da se oženim prvom damom koja ima novac, i
pomislio sam da ću moći da zavolim neku i ujedno rešim
porodični problem, ali...” odmahnuo je glavom, “Izgleda da ću
ipak morati da “prodam” sebe prvoj ženi, i to najverovatnije
nekoj starijoj, koja nađe sa punim džepovima, kako bi ih spasio
od propasti.”
Suzette ga je bledo gledala jedan tren i onda briznula u
plač.
“Oh zaboga,” odgovorio je odmah. “Nisam želeo da te
rasplačem opet. U redu je, moje srce je malo oštećeno i ranjeno
sada, ali oporaviću se. Nadam se,” dodao je nesrećno, i rekao,
“Molim te, nemoj da plačeš.”
“Žao mi je,” Suzette je promrsila, brišući svoje suze
maramicom koju joj je dodao opet i rekla mu. “Samo... mi smo
u istoj situaciji.”
Njegove obrve su poletele visoko na čelu. “Moraš da se udaš
zbog novca?”
“Ne. Pa, da, ali... oh,” izdahnula je i brzo mu objasnila svoju
situaciju i svoju potrebu da nađe muža kome je potreban
novac i koji bi bio voljan da joj dozvoli da otplati dug i da živi
svoj život.
“Znači ti imaš ogromno nasledstvo i potreban ti je muž
kome treba novac, a ja imam titulu i zemlju, ali mi je
potreban novac, i nas dvoje sedimo ovde slomljenog srca i bez
rešenja,” rekao je sa malim osmehom, a onda odmahnuo
glavom. “Sudbina ima gadan smisao za humor, zar ne?”
Suzette je klimnula nežno i vratila mu maramicu.
Oboje su sedeli u tišini neko vreme i onda je on pogledao i
upitao, “Da li bi bilo nepristojno od mene da ti predložim da
se nas dvoje venčamo?”
Suzette je oklevala i skrenula pogled. Ta pomisao je i njoj
pala na pamet, ali to bi značilo da mora da mu kaže šta je
uradila.

~ 195 ~
Naš svet knjiga

“Ne bi ti predložio, samo... pa, jako mi je prijatno sa tobom,”

priznao je i dodao, “Veruj mi, ne idem okolo i blebećem o
svojim problemima lepim mladim devojkama koje sam tek
upoznao, ali ispričati tebe delovalo je kao najprirodnija stvar
na svetu.” Glasno se nasmejao i dodao, “ Čak se i osećam malo
bolje zbog toga.”
Suzette je uspela da se nasmeje, ali je zagrizla donju usnu,
pitajući se da li ima hrabrosti da mu ispriča šta je uradila. I
ona se osećala prijatno pored njega. Bio je jako pažljiv, i
šarmantan u ne-pretećem i uopšte-ne-izazivajućem-
Danielovom načinu.
“Smatram da ukoliko ne možeš da deliš veliku strast sa
svojim partnerom, može ti se bar dopasti i može ti biti prijatno
sa njim,” dodao je, “mislim da bi vremenom postali dobri
prijatelji.”
Suzette je izdahnula i spustila pogled. Ako ne može da ima
Daniela, pretpostavila je da može da ima Jeremya. Naravno,
upravo su se upoznali, ali izgleda dovoljno pristojno, i sam je
povređen od strane devojke, i razumeo bi nju. I to bi rešilo
njene probleme i poštedelo je briga oko pronalaska potrebnog
supruga. Samo bi volela da ne mora da mu kaže šta je uradila.
Ali nije joj bilo pomoći, shvatila je, morala je da bude iskrena
i ispljunula je, “Dozvolila sam svom vereniku da provoza
svoju mašinu kroz moj moreuz.”
Jeremy je pogledao zbunjeno i isto tako i upitao, “A?”
“Zakucao je ekser dole u pristanište”, objasnila je, koristeći
još jednu metaforu koju je pročitala.
“Ovaj...” Jeremy je pokušao da odgovori, ali i dalje mu ništa
nije bilo jasno.
Suzette je izdahnula očajno. “On je sahranio svoje koplje u
moje rascepljeno polje.”
“Zar ne misliš tvoje rascvetalo polje?” upitao je češući se po
glavi, “Nikad nisam čuo za rascepljeno polje. Sigurno si
mislila rascvetalo.”

~ 196 ~
Naš svet knjiga

Suzette je pocrvenela od srama. Nije mogla da se seti

nijedne metafore iz knjige i nije mogla da uradi ništa drugo
osim da mu direktno kaže, “Dala sam mu svoju nevinost.”
“Oh,” reči su izletele iz njega uz dugi izdisaj, a onda je
uzdahnuo, “Vidim... Pa, to je... Oh gospode.”
Suzette je spustila pogled, očekujući njegovo gađenje i
reakciju, ali nakon minuta pročistio je grlo i rekao, “Pa,
priznajem da ne bih voleo tuđe dete. Ipak, pretpostavljam da
bi mogli da rešimo problem nekako... ovaj ... sačekati sa nama
dok ne saznamo da li nosiš njegovo dete prvo.”
Suzette je pogledala u njega iznenađeno, “Tebi ne smeta?
Mislim, ja...”
“Ti ga očigledno voliš,” odgovorio je nežno. “Tvoje suze
govore toliko, i ja razumem ljubav. Ali reći ću ti iskreno, on
ne zaslužuje tvoju ljubav ako ti je uzeo nevinost i napustio te
ovako. Zaista, nikada ne bih napustio svoju devojku da smo
stigli dotle.”
Suzette se osetila bedno i okrenula pogled u stranu, ali on
je potapšao po ruci.
“Siguran sam da nije problem u tebi, već u njemu,” Jeremy
je rekao. “Ali možda bi bilo najbolje da sačekamo sa našom
konzumacijom braka dok ne vidimo da li si trudna ili ne, ali
i dalje to ne znači da ne možemo da nastavimo sa našim
planom.”
“A šta ako sam trudna?” upitala je kroz šapat.
Nakon par trenutaka tišine predložio je, “Zašto se ne bi
bavili time ako se desi? Ti verovatno nisi trudna, i moramo
tome da se nadamo, ali ako jesi, pa, postoje mnoge opcije za
to. Možda je devojčica, koja neće tražiti titulu i nasledstvo
svakako. A ako je dečak...” namrštio se. “Pusti da rešimo jedan
po jedan problem. Oboje moramo da se venčamo i rešimo naše
sadašnje probleme. Ostavimo budućnost da se sama gradi.”
“Suzette?”
Pogledala je preko ramena kada je njen otac izašao iz šume
i stao na stazu.

~ 197 ~
Naš svet knjiga

Lord Madison se namrštio kada je video da nije sama i

rekao, “ Tražio sam te već neko vreme i baš sam hteo da
odustanem i vratim se u gostionicu kada sam čuo glasove i
pratio ih.”
“Lorde Madison” Jeremy je rekao, uspravivši se na
nogama. “Shvatam da nije u redu da sedim sam sa vašom
ćerkom, ali naleteo sam na nju na stazi i pomislio da bi
vodopad mogao da joj popravi raspoloženje.”
“Da li se poznajemo?” Cadrick Madison je upitao,
posmatrajući Jeremya.
“Ne, ali ja znam vas. U stvari, nisam znao da ste i vi ovde,
jer da jesam potražio bih vas ranije,” rekao je sa kezom na
usnama.
“Zašto?” Lord Madison je upitao odmah.
“Pa, mislim da imamo nekog posla.” Jeremy je rekao, i brzo
odgovorio, “ali mislim da sada možemo da zaboravimo to.”
“Kakvog posla?” njen otac je upitao oštro.
“Nemate zašta da se uzbuđujete, moj Lorde, ja...” Jeremy je
zastao i izdahnuo, njegov pogled pao je Suzette i onda je
odmahnuo glavom. “Izvinjavam se, gospođice Madison. Hteo
sam da predložim tvom ocu da razgovaramo nasamo, ali sam
shvatio da ti znaš sve o tome.”
“O čemu?” upitala je.
“O kockanju tvog oca,” rekao je i izgledao kao da mu je
zaista žao zbog nezgodne situacije, a onda se okrenuo ka
njenom ocu. “Imao sam sreće za stolom pre neko veče. I
Cerberus nije imao novca pri ruci da mi isplati dobitak i
umesto toga dao mi je vaša dokumenta i predložio da sam
naplatim od vas. Naravno, sada kada je Suzette pristala da
se uda za mene, bio bih nepristojan kada bih tražio da mi
platite i...”
“ Uda!” Madison je dreknuo, očima streljajući Suzette.
Suzette je gledala od jednog do drugog muškarca
nesigurna. Imala je osećaj da se zemlja otvara ispod njenih
nogu i nije bila sigurna šta da misli. Zaustavivši se na
Jeremyu, upitala je, “Ti se kockaš?”

~ 198 ~
Naš svet knjiga

“Obično ne. Ali neki prijatelji su me pitali da im se

pridružim i kao što sam rekao, imao sam sreće...” namrštio se
i dodao nežno i polako. “Nisam znao da tvoj otac ima
problema sa isplatom dok mi nisi objasnila zašto moraš da se
udaš, svakako, nikada ne bih prihvatio dokumenta o
dugovanju od Cerberusa. Razumeo sam da nema problema da
otplati to, jer ste dobro situirani.”
“Nema problema oko plaćanja,” njen otac je odbrusio. “I
takođe nema potrebe da se Suzette uda. Imam novac u
gostionici.”
Suzette je iznenađeno pogledala ka ocu, “Imaš novac?
Odakle ...?”
“Prodao sam kuću u Londonu,” odgovorio je.
“Oh oče,” rekla je tužno.
“Svakako je ne koristimo puno, i to je bolje nego da vidim
još jednu ćerku kako je završila u lošem braku.”
“Pa,” Jeremy je rekao sarkastično, “sve je dobro što se dobro
svrši.”
“Da,” otac je odgovorio, “Vrati se sa mnom u gostionicu i
ja ću ti isplatiti novac odmah i da se konačno rešimo te
proklete stvari.”
Kada je Jeremy klimnuo glavom, Suzettein otac je uhvatio
za ruku i poveo stazom.
“Ne mogu da vam kažem koliko mi je laknulo što se sve
završilo ovako dobro,” Jeremy je prokomentarisao, hodajući
za njima. “Priznaću vam, bio sam zabrinut da nećete imati
da platite dug i kamatu.”
Njen otac se ukipio odmah, njegovi prsti urezali su se u
njenu ruku.
Suzette ga je gledala zabrinuto, “Oče?”
Okrenuvši se polako, pogledao je Jeremya, “Kamata?”
“Da,” Danvers je izgledao iznenađeno na njegovu reakciju.
“Kakva kamata?”
“Pa, da vidimo, kada sam dobio dokumenta pre dve večeri
vredela su duplo više nego onog dana kada su potpisana.
Pretpostavljam da je cifra sada još veća. Kako god, mislim da

~ 199 ~
Naš svet knjiga

nema potrebe da uzmem kredit koji sam zaradio od tada.

Izgleda mi besmisleno i veoma iznudno za samo nedelju dana.
Tako da, prvobitna suma koju sam osvojio mi je dovoljna. To
će otplatiti moje kredite i dati mi dovoljno vremena da
pronađem još jednu mladu.”
“Duplo?” otac je upitao, i izgledao kao da će se onesvestiti.
Jeremyu su poskočile obrve od brige, “Svakako niste
iznenađeni? Pa pročitali ste papire pre nego što ste ih
potpisali?”
Lord Madison je pustio njenu ruku i Suzette ga je gledala
zabrinuto. Bilo je očigledno da njen otac nije pročitao ništa,
ali opet on je bio nadrogiran i praktično opljačkan, i
pretpostavljala je da nije. Ova vest ga je pogodila i ostavila
da gleda bledo i odjednom izgleda jako staro. Suzette je
shvatila da njen otac nema dovoljno novca za otplatu duga
uprkos tome što je prodao kuću.
“U redu je oče,” rekla je kako bi ga umirila. “Jeremy je
rekao da će ti oprostiti dug ako se udam za njega, i to je ono
što ćemo uraditi.”
“Jako sam pokoran tome, moj Lorde.” Jeremy je rekao tiho.
“Ne,” njen otac je rekao odlučno, i zgrabio je za ruku ovog
puta malo jače. “Ne. Dođi. Prvo ćemo razgovarati sa
Richardom.” Napravio je samo dva koraka pre nego što se
zaustavio naglo i promrmljao, “Oni nisu tamo. Otišli su da
nateraju Daniela… vratiće se uskoro.”
“Trebalo je da se vrate pre dva sata,” Suzette je rekla
neraspoloženo, i u glavi završila rečenicu. Otišli su da
nateraju Daniela da je oženi? Kako bi ispunio svoje obećanje?
Mislila je da su otišli da ga pitaju zašto je odbacio, ali je
shvatila da su otišli da ga na silu nateraju na venčanje sa
njom. Kakav izbor. Život sa muškarcem koji je izgledao fino,
i za koga bi možda mogla vremenom da oseća nešto, ili život
sa muškarcem koga voli svim srcem, koji je nateran da je
oženi, koji će je mrzeti zbog toga sve do kraja njihovih života,
dok njena ljubav umire hiljadu puta? Težak izbor, Suzette je
pomislila i podigla bradu. “Očigledno, Daniel nije željan da

~ 200 ~
Naš svet knjiga

uradi ništa. I iskreno, ne bih želela da se udam za čoveka kada

je silom nateran da me oženi. Udaću se za Jeremya. Dug će
biti otplaćen mojim nasledstvom i nikada se više neće
spomenuti.”
“Suzette,” njen otac je pozvao zabrinuto, ali je otresla
njegovu ruku i okrenula se Jeremyu.
“Ako ste i dalje željni, naravno,” dodala je tiho.
“Naravno,” odmah je odgovorio.
Klimnula je i okrenula se kako bi nastavila stazom.
“Molim te, Suzette,” njen otac je rekao, prateći je u stopu,
“Ne radi ovo. Samo sačekaj dok se Richard i Robert ne vrate
i dok ne vidiš šta imaju da kažu.”
“Da bih mi opet rekli kako me Daniel ne želi?” upitala je
ogorčeno.
“Ne razmišljaš ispravno,” insistirao je, hvatajući je za
ruku, nateravši je da stane. “Bar sačekaj malo i razmisli o
svemu.”
“Zapravo oče, nikada ispravnije nisam razmišljala od kada
sam upoznala Daniela,” dodala je brzo. “On... nisam ni mogla
da razmišljam kada mi je bio blizu. Radila sam stvari za koje
sam znala da se ne rade pre braka.” Pocrvenela je od srama
na ovaj zaključak. Grlo joj se osušilo i oči napunile suzama dok
je gledala oca, i bila je primorana da prošapće, “Može biti
posledica. A ovaj brak rešava sve probleme. I dug i te moguće
posledice.”
“Oh Suzette,” rekao je tužno.
Iskreno, bilo joj je muka od te dve reči zajedno, i odgovorila
je potpuno bezbrižno. “Ja sam idiot. Bila sam dovoljno glupa
da pomislim da me voli, ali sam bar mislila da želi da me oženi
zbog novca.”
“To je sve što Danvers želi,” rekao je tiho, pogledao je iza
sebe na momka koji je stojao par koraka iza njih kako bi im
dao privatnost.
Suzette je izdahnula. “Onda može da ga ima. Nije mi bitno.
I postoje posledice na koje moram da mislim. Ako sam

~ 201 ~
Naš svet knjiga

trudna...” namrštila se. “Bolje je za dete da ima prezime nego

da bude kopile.”
“Da li zna?” Lord Madison je upitao.
“Da,” odgovorila je jednostavno, “to je na kraju sve posao,
oče. Oboje smo dali srca drugim ljudima i ovo je samo brak iz
potrebe. Biće sve u redu. Deluje fino i mislim da će sve ispasti
dobro na kraju. Udaću se za njega.”
Opustio je ramena i rekao joj, “Onda ću krenuti sa
tobom.”
“Ne moraš da...”
“Ja sam tvoj otac, a ti si neudata žena, treba ti pratilac.
Krenuću sa tobom i stojati pored tebe dok se budeš udavala,”
rekao je.
Suzette je samo klimnula glavom. Osećala se čudno sada,
tupo, prazno. Razgovor je završen i njen otac je bio slomljen,
a ona nije osećala ništa.

~ 202 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 13

“Ne mogu da verujem da sam odgajala takvu budalu.”

Daniel se zbunio na majčine reči, “Budalu?”
“Da, budalu,” grofica Woodrow je rekla odlučno, i onda
odmahnula glavom i odbrusila. “Dozvolio si da devojka misli
da si je želeo samo zbog njenog novca. O čemu si pobogu
razmišljao?”
“Ona je želela takvog supruga,” odmah se pravdao.
Grofica Woodrow je okrenula očima i pokušala da ga uveri,
“Nijedna žena ne želi da je muškarac koga voli želi samo zbog
njenog novca.”
Daniel je trepnuo, osmeh se razvlačio na njegovim usnama
kada je upitao, “Misliš da me onda voli?”
“Da li sam rekla budalu?” upitala je plafon i onda
pogledala dole ka njemu i dreknula, “Mislila sam idiota!”
“Majko,” rekao je iznervirano.
“Pa naravno da te voli, tikvane. Da li misliš da bi legla sa
svakim prostakom koji juri njeno nasledstvo?”
“Pa, ne, naravno da ne, ali...”
“Sine, nama ženama se veoma rano u glavi usađuje stav o
čestitosti. O tome da je naša nevinost najdragoceniji poklon
koji možemo da damo svojim muževima. Vi muškarci možete
uspaljeno trčati za svakom vrelom kujom na koju naiđete, ali
mi ne,” uveravala ga je jako ironično.
Daniel je razgoračio oči. Vrela kuja? Da li je ovo njegova
majka, uvažena imućna udovica Woodrow? Ona nikada ne
govori ovako, pomislio je i rekao, “Ali rano je još uvek. Nije
moguće da me već voli.”
“Bože, pomozi mi...” grofica je promrmljala i nastavila,
“Rano za nju, koliko i za tebe. Da li ćeš mi sada reći da ti nju
ne voliš? Zato što sine moj, poznajem te odlično i odmah mogu
da ti kažem da bi to bila laž. Tvoje oči zrače kada pričaš o njoj

~ 203 ~
Naš svet knjiga

i pogled ti postane mio. Ako si mislio da je ženiš samo kako bi

je odveo u krevet, onda si zavaravao sam sebe. Zadnjih deset
godina svaki put kada bih ti spomenula brak i unuke ti bi se
samo pokunjio i napustio sobu. Nisi nikada promenio svoje
mišljenje, a sada odjednom požuruješ tu devojku u Gretna
Green samo kako bi je imao u krevetu. Uostalom, pored svih
objašnjenja koja ste mi vas trojica dali do sada, ti si je tako
već imao.”
Daniel je trepnuo i izdahnuo.
Ostavila ga je da razmišlja o njenim rečima i njegovim
osećanjima i okrenula se ka Fairgrave, govoreći, “A sada,
Richarde.”
“Da, Lejdi Woodrow?” odmah je stao mirno.
“Ti i tvoj prijatelj ovde pomozite mom sinu da se obuče dok
ja odem da spakujem nešto svojih stvari i zatražim da
pripreme kočiju,” naredila je. “Krenućemo čim se sve
pripremi.”
“Da, moj Lorde,” Richard je brzo odgovorio, a Lady
Woodrow mu se nasmešila hvatajući ga za obraz.
“Oduvek si bio dobar mladić,” rekla je s ljubavlju i napustila
sobu.
“Suzette će je obožavati,” Robert je promrmljao kada su se
vrata iza nje zatvorila.
Daniel se namrštio, “Da li je to sarkastičan komentar ili
zaista misliš da će se slagati?”
“Oh, slagaće se nokat i meso.” Robert ga je uveravao,
prilazeći da pomogne Ricahrdu da odabere odeću za njega.
“Zapravo, mislim da će biti njih dve protiv tebe u svakoj
raspravi, pa ti je bolje da počneš da se moliš da ti i Suzette
imate sve dečake ili ćeš biti značajno nadjačan.”
Daniel se bolno nasmejao na taj savet, ali brzo se smirio
kada se setio pisma i šta je to uradilo njoj posle onoga što su
imali u štali. “Kako je Suzette?”
Richard se namrštio, ali je Robert je bio taj koji je pažljivo
rekao, “Ja nisam razgovarao sa njom, ali mogao sam da čujem
njen plač u hodniku. Nikada u svom životu nisam čuo tako

~ 204 ~
Naš svet knjiga

bolne jecaje. Rekao bih da je tvoja majka u pravu i da te

Suzette zaista voli, pošto izgleda slomljeno.”
Daniel ga je mrko pogledao i upitao, “Da li misliš da je
majka u pravu i da je pucanje na mene i pismo povezano?”
“Vrlo verovatno,” Richard je rekao, “Bila bi čudna
slučajnost da nije. Nakon svega, da si se vratio kako je
planirano, jednostavno bi joj rekao da je pismo lažno.”
“Da, ali ako je onaj ko me je ustrelio mislio da sam mrtav,
zašto bi se bakćao pismom?”
“Možda nisu bili sigurni da su ti rane smrtonosne.” Robert
je predložio.
“U redu.” Daniel je razmislio o tome, “Ali koja je svrha
pisma osim što će pomisliti da je venčanje otkazano i zašto se
truditi oko toga?”
I Richard i Robert su se zamislili na ovo pitanje.
Jednostavno nije imalo smisla, ili možda on trenutno ne vidi
nikakav smisao. Ali je imao loš predosećaj.
“Hajde, daj mi tu odeću. Što pre se vratimo u gostionicu i
rešimo sve ovo, to bolje. Postoji nešto ovde što mi ne vidimo i
što mi se ne sviđa.”

“Ne vidim čemu žurba. Zašto ne možemo da stanemo u

sledeću gostionicu i nastavimo put ujutru?” Suzettein otac je
upitao žalosno.
“Moj Lorde, jedva da smo sat vremena putovali zbog vašeg
odlaganja,” Jeremy je odgovorio, a Suzette je pomislila kao je
neverovatno strpljiv. Svakako mnogo više nego što je sama
bila, ali opet, ona je bila jako iznervirana njegovim
prisustvom.
Nakon što je insistirao da ide sa njima, Cedrick Madison
radio je sve što je mogao kako bi odlagao njihov polazak.
Trebala mu je čitava večnost da se spakuje, a pretpostavljala
je da se uopšte nije ni raspakovao. Ostali su samo jednu noć
tamo i polazili ujutru čim bi se Daniel vratio sa svojom
majkom. Svakako da ne bi raspakovao ništa više od onoga što
~ 205 ~
Naš svet knjiga

mu treba da se presvuče. Ali opet bio je dugo u svojoj sobi pod

izgovorom da se pakovao, i sišao je dole kada je Jeremy otišao
kod njega gore i nestrpljivo mu ponudio da mu pomogne sa
tim kako bi ubrzali stvar.
Suzette je i sama bila nestrpljiva dok je čekala u trpezariji.
Christiana i Lisa su svo vreme koristile kako bi je ubeđivale
da sačeka da se muškarci vrate, nešto što jednostavno nije
želela. Pretrpela je dovoljno poniženja. Pa je sedela čekajući,
poskakujući na klupi svaki put kada su se ulazna vrata
otvorila, pomislivši da su se vratili. Suzette je laknulo kada je
videla da je njen otac konačno sišao.
Ali i tada, Madison je i dalje pokušao da odloži polazak,
insistirajući da Suzette izgleda slabo i da mora da jede.
Jeremy je pokušao da ga ubedi da je korpa sa hranom
spakovana i da mogu da jedu u kočiji, ali njen otac je bio rešen
da treba da jedu normalan obrok u gostionici sa Christianom
i Lisom pre nego što krenu. Nisu uspeli da ga ubede, i odustali
su. Seli su za sto da jedu i opet odložili svoj polazak.
Konačno, krenuli su, ali nakon samo sat vremena
putovanja njen otac je želeo da stanu.
“Ali pogledaj, pada mrak,” Cadrick Madison je rekao, “Šta
ako jedan od konja upadne u rupu, ili izvrne nogu? Mnogo je
sigurnije da uzmemo sobe i nastavimo ujutru? Pa i ne postoji
neka velika žurba,” njen otac je rekao.
“Moj vozač me uverava da možemo bezbedno da stignemo,”
Jeremy je odgovorio mirno. “Uzećemo sobe kada stignemo u
Gretna Green.”
Suzette je pogledala prema Jeremy kako bi mu uputila
osmeh izvinjenja zbog ponašanja svog oca. Ali nije gledao u
njenom pravcu. Sedeo je mirno, sa rukama u krilu i vrteo
palčevima, dok mu se pogled gubio kroz prozor. Očigledno je
bio jako zamišljen.

“Kako se osećaš? ” grofica Woodrow je upitala.

~ 206 ~
Naš svet knjiga

Daniel je uspeo da joj se nasmeje. Sedela je preko puta njega

pored Roberta u Woodrow kočiji, dok je ona delila sedište sa
Richardom, “Dobro sam majko. Rana mi ne krvari i ne boli
me više.”
Lejdi Woodrow je klimnula glavom i rekla, “Ne verujem ti.”
Daniel je izdahnuo. Zaista se nije osećao tako loše. Leđa su
ga svrbela i gorelo je mesto gde je bila rana, i nije bio pun
snage zapravo, ali je pretpostavljao da će se vremenom
oporaviti. U isto vreme, Daniel je bio siguran da bi dobar
obrok mogao dosta da doprinese. Po njegovom mišljenju, imao
je dosta sreće. Moglo je da bude mnogo gore. Jer iako je izgubio
dosta krvi, nijedan vitalni organi nije bio povređen. To je bila
dobra stvar. I nije imao temperaturu što znači da je njegova
majka dobro očistila rano pa nije imao nikakvu infekciju.
“Samo što nismo stigli. Vidim gostionicu,” izjavio je.
Njegova majka odmah se nagnula i pogledala kroz prozor.
“Izaći ću prva i tražiti od vlasnika da nam pripremi hranu
dok mu vas dvojica pomognete da uđe unutra,” njegova
majka je izjavila čim je kočija stala i Richard i Robert su
pomogli Danielu da siđe. Zaista je bio malo nestabilan na
nogama, ipak, nisu mu trebala obojica kako bi mu pomogla,
ali nije odbijao pomoć, nadajući se da da će još par ruku
značiti manje naprezanje i manje bolova oko rane. Mada je
znao da bi ga i pored deset ljudi i dalje pakleno bolelo.
Mršteći se, Daniel je krenuo napred, prateći svoju majku
unutra. Daniel je pogledom tražio Suzette, ali soba je bila
prazna osim prisustva vlasnika, Christiane i Lise. Njih dve su
sedele za praznim stolom, spojenih ruku i zabrinuto
šaputajući jedna drugoj. Zastale su i pogledale ka njima kada
su čule zvuk zatvaranja vrata.
Promena na njihovim licima bila je stravična. Prešle su od
tužnog na ljutu i besnu u otkucaju srca. Daniel je refleksno
otišao korak nazad kada su obe naglo ustale i poletele ka
njemu kao par hijena.
“Ti užasni, užasni čoveče!” Lisa je vikala.

~ 207 ~
Naš svet knjiga

“Kako se usuđuješ da se pojaviš ovde, nitkove jedan?”

Christiana je vrisnula.
“Ti okrutni zavodniče nevinih.” Lisa je dodala, “Volela te
je, prostaku!”
“Slomio si joj srce! Trebalo bi te streljati što si se igrao sa
njom na taj način!” Christiana je istupila kako bi ga ubola
prstom i dokazala svoju poentu, ali Richard je uhvatio pre
nego što je uspela da ga dotakne i odvukao je, dok je Robert
požurio okolo i zgrabio Lisu za ruku kako bi sprečio bilo kakav
fizički napad od nje.
“Pa!” Lejdi Woodrow glas je proleteo, odmah nateravši žene
na ćutanje i privlačeći njihovu pažnju dok je prilazila
Danielu. Na njegovo zaprepašćenje, onda se nasmejala i
rekla, “Tako mi je drago što vidim kako branite Suzette.
Osećam toplinu oko srca kada vidim toliku sestrinsku ljubav.
Nažalost, ispostavilo se da moja rođena sestra nje bila toliko
lojalna.”
Christiana i Lisa su je gledale zbunjeno, i onda se
Christiana okrenula ka Richardu i upitala, “Ko...?”
“Moja majka,” Daniel je prekinuo tiho. “A ako se sećate
otišao sam po nju kako bi je doveo ovde da bi nam se
pridružila na ceremoniji u Gretna Green i kako bi bila svedok
mog venčanja sa Suzette.”
“Da, ali ti si raskinuo veridbu?” Lisa je rekla besno, a kada
je on odmahnuo glavom, rekla je nesigurno, “Ti je nisi
raskinuo?”
“Ali pismo,” Christiana je prosiktala. “Pročitala sam ga, i
tu nema šta da se ne razume. Otišao si govoreći kako je nećeš
oženiti i Bog mi oprostio, nazvao je ništa bolje od obične lake
suknje.”
Daniel je opsovao sebi u bradu, i onda pogledao u svoju
majku koja ga je uhvatila za ruku i povela ga pored žena ka
stolu.
“Moraš da jedeš,” Lejdi Woodrow ga je podsetila. “Obećao si
da ćeš jesti čim stignemo u gostionicu. I to je jedini razlog što

~ 208 ~
Naš svet knjiga

sam pristala da napustimo Woodrow bez da insistiram da

prvo jedeš, i ti ćeš sada održati to obećanje.”
“Ali moram da razgovaram sa Suzette.” Daniel je pogledao
ka stepenicama, siguran da je ona u svojoj sobi. Verovatno se
utapajući u suzama. Jadnica, pomislio je.
“Možeš razgovarati sa njom kada jedeš. Sada, sedi dole pre
nego što se srušiš.”
“Zašto bi se srušio?” Lisa je upitala, prilazeći kako bi bolje
pogledala. “Bled je. Šta nije u redu sa njim?”
“Ustreljen je na putu do Woodrowa,” Richard je odgovorio.
“I on nije poslao pismo.”
“Molim?” Christiana je upitala zgranuto.
Daniel je pokušao da se okrene, nameravajući da insistira
na tome da mu kažu gde je Suzettet, ali oštar bol koji se
pojavio kada se zaokrenuo naterao ga je da se ukoči i uvuče
malo vazduha.
“Sedi,” njegova majka je bila rešena. Jednom kada ga je
imala na klupi, okrenula se i rekla, “Richard, idi i razgovaraj
sa vlasnikom i neka pripremi pileću čorbu i neki jači obrok.”
Daniel, znajući šta se desilo zadnji put kada je pokušao da
se okrene, samo je ustao i pomerio se oko stola na suprotnu
stranu kako bi video šta se dešava dok je Richard žurio kroz
gostionicu a njegova majka posvetila pažnju sestrama.
“Sada, vi mora da ste Christiana i Lisa,” pozdravila je,
hvatajući svaku devojku sa jednom rukom.
“Da. Kako znate?” Christiana je upitala.
Umesto da iznese kako je upravo prisustvovala napadu na
Daniela zbog lošeg ponašanja prema njihovoj sestri i tako
otkrije povezanosti, jednostavno je rekla, “Zato što znam da
nijedna od vas ne može biti Suzette.”
“Zašto ne može?” Daniel je upitao. Nije joj opisao njen
izgled, već samo njen karakter i dela.
Lejdi Woodrow je izdahnula kada je videla da se on trznuo
i odmahnula glavom kako bi rekla, “Zato što nema sumnje da
ona upravo sada putuje u Gretna Green sa nekim za koga
smatra da je samo neki neženja kome je potreban novac i koji

~ 209 ~
Naš svet knjiga

se jednostavno pojavio baš u trenutku kada joj je očajno

trebao.”
“Šta?!” Daniel je upitao zbunjeno i pitao se kako joj je na
pamet pala tako smešna ideja. Suzette je bila gore, slomljenog
srca i tugujući za njim. Bar je tako mislio dok Lisa nije
klimnula i preplašila ga.
“Da, baron Danvers je stigao i ponudio joj brak u zamenu
za očeva dokumenta i ona je pristala. Kako znate?” Lisa je
pitala iznenađeno.
Daniel je bio zapanjen ovim vestima da zamalo nije čuo
majčin odgovor, “Zaista, za šta bi pismo moglo da bude osim
da osigura da ona misli kako nema nade za njenu ljubav
prema Danielu i kako je voljan da je prepusti drugom
muškarcu?”
“Dođavola, koliko je pametna,” Robert je promumlao
Danielu dok se smeštao za stolom pored njega. “Ja se nisam
setio toga.”
“Ja takođe.” Daniel je rekao mrzovoljno, ustajući na noge.
Toliko o tome da je onda gore i leči svoje navodno slomljeno
srce.
“Sedi, Daniele.” Lejdi Woodrow je rekla bez da i pogleda
okolo i vidi ga da stoji.
Žena je oduvek delovala kao da ima oči na potiljku kada je
reč o njemu, pomislio je namršteno i seo nazad. Nije ni znao
zašto je ustao. Suzette ga nije volela. Toliko joj je stalo da je
otišla sa prvim koji joj se ponudio. Nije čekala ni ceo prokleti
dan. On je zaista bio prvi koji je naišao i koji joj je mogao
zadovoljiti potrebe, ali očigledno, svaki momak odgovara. Bilo
je zaista nisko nakon onoga što su imali u štali. Ako Suzette
misli da će ono iskustvo doživeti sa bilo kojim muškarcem,
očekuje je pakleno razočarenje... i zaslužuje ga, zaključio je.
“Pre koliko su otišli?” Robert je upitao kada im se Richard
pridružio.
Uprkos njegovom iznenadnom tupom raspoloženju, Daniel
je shvatio da napeto očekuje odgovor.

~ 210 ~
Naš svet knjiga

“Ne više od sat vremena.” Christiana je promrmljala. “Otac

je insistirao da krene sa njima i naterao ih da prvo nešto
pojedu. Takođe je odlagao njihov polazak koliko je mogao
pravdajući se pakovanjem a sigurna sam da se nikad nije ni
raspakovao. Mislim da se nadao da ćete se vratiti sa vestima
pre nego što odu.”
“Blagosloven bio,” njegova majka je rekla i okrenula se ka
Richardu upitno, “Koliko dok hrana ne bude spremna?”
“Vlasnik je rekao da će biti odmah. Njegova žena je
napravila paprikaš i ostalo je malo goveđeg mesa od sinoć.
Doneće sve to za njega sada.”
“Dobro, dobro,” Lejdi Woodrow je gurala Christianu i Lisu
ka stolu i onda predložila, “Možda bi trebalo da svi jedemo.”
Kada je Richard oklevao i nesigurno pogledao ka Danielu,
Lejdi Woodrow je odmahnula rukom i rekla, “Pusti njega, duri
si. Oklembesio je nos zato što je Suzette otišla da se uda za
drugog muškaraca. I bolje je tako. Ovako ne moramo da ga
teramo da održi svoje obećanje da jede, a zaista mu je
potrebno.”
“Ne durim se,” Daniel je rekao kroz stisnute zube dok se
Richard okrenuo i otišao kako bi vlasnika gostionice
obavestio da će svi jesti. “I prekini tako da pričaš o meni.
Sedim ovde.”
“Primećujem da ne poričeš da ti je oklembešen nos,” Lejdi
Woodrow je rekla lagano dok se smeštala na klupu pored
njega sa Christianom i Lisom na drugoj strani.
“Moj nos nije oklembešen,” rekao je i podigao bradu.
“Učinila mi je uslugu. Ako joj je tako malo stalo do mene da je
odletela sa prvim koji je naišao, onda me je spasila od budućih
slomova.”
“Oh, ali...” Lisa je počela, ali je bila ućutkana od njegove
majke.
“Nakon što jede,” rekla je nežno i objasnila, “Daniel može
biti užasno tvrdoglav kada želi. Bolje da se najede pre nego
što odleti kako bi je spasio.”

~ 211 ~
Naš svet knjiga

“Koga da spasim?” Daniel je pitao ironično, “Otišla je

dobrovoljno, zar ne?”
“Pitam se zašto ne možeš čak ni ime da joj izgovoriš?”
njegova majka je rekla pažljivo, i pogledala okolo kada su
Richard, vlasnik i njegova žena prišli, svako noseći
poslužavnik, “Oh, evo je hrana. Divno.”
Daniel se namrštio i držao jezik za zubima. Nije spomenuo
ime jer nije želeo, i nije imao namere da ide i spasi je, pomislio
je. Ide da se uda, ne da je ubiju. Kada bi mogao da zameni
to... progutao je bolno, ne želeći da se zadavi od besa.
Razočarala ga je, prvo što je pismo prihvatila bez pitanja o
tome ko ga je napisao i da li je uopšte on, i drugo što je
prihvatila prosidbu drugog muškarca. Uopšte nije ličilo
Suzette. Očekivao je da ga ona lovi i zahteva odgovore.
Pogotovo posle onoga što su podelili u štali.
Bar je pomislila da je mario za nju, pomislio je dok je gurao
praznu činiju ka sredini stola i povukao poslužavnik kako bi
dopunio činiju ispred njega. Paprikaš je bila kombinacija
krompira, luka, paprike i šargarepe što je bilo uobičajeno uz
Škotsku granicu. Daniel je generalno voleo to. Mada sada,
jedva da je okusio, njegov um bio je obuzet Suzette i njenom
izdajom. Da li je mislila da je toliko okrutan da joj oduzme
nevinosti i raskine veridbu?
“Pa, od onoga što sam čula od vas kući, bilo je nekoliko
nesreća zadnje nedelje?” njegova majka je upitala i razbila
tišinu koja je vladala dok su jeli.
Richard je klimnuo. “Izgledalo je kao da je neko presekao
tri kraka na točku kočije u kojoj smo se mi vozili, i onda smo
ja i Daniel umalo pregaženi u gradu.”
“Mislite da te nesreće nisu bile nesreće zapravo, već
pokušaji ubistva, tvog Richarde?”
“Da, ali smo pomislili da je to sve slučajnost i da nema veze
sa ubistvom mog brata,” odgovorio je.
Nije ga pritiskala kako bi saznala odakle to zna, već je
pažljivo rekla. “Ipak, Daniel je zamalo postao žrtva u tim
nesrećama.”

~ 212 ~
Naš svet knjiga

“Pa, da.” Richard je odgovorio, očigledno ne shvatajući

njenu poentu.
“Uzimajući u obzir da je pogođen danas, pretpostavila bih
da je on zapravo bio tražena žrtva u prve dve nesreće, zar ne
mislite tako?” upitala je polako.
Richardove oči su se raširile od iznenađenja i pogledao je
ka Danielu, ali nije dobio nikakvu reakciju.
“A ti napadi su počeli kada je Daniel pristao, ili je izgledalo
kao da je pristao, da oženi Suzette?” njegova majka je upitala
dalje.
“Palo mi je na pamet da bi Dickyev prijatelj koji je trebao
da oženi nju mogao da stoji iza ovih napada.” Daniel je dodao
tiho.
“Zašto nisi rekao nešto?” Richard je pitao šokirano.
Daniel se namrštio. “To je bila samo sumnja. Nismo znali
ime Dickyevog prijatelja koji je trebao da je oženi, samo da
mu je nadimak bio Twiddy, i kretali smo ka Gretna Green
odmah. Mislio sam da ako se venčamo, momak će odustati,
zašto onda brinuti o tome? Bio sam siguran da ako
proveravamo točkove svakog jutra, ne može biti drugih
iznenađenja i da će biti sve u redu. I bilo je.”
“Dok nisi pogođen,” Robert je izneo.
“To je bilo nenadano,” odgovorio je. “Nisam očekivao
otvoreni napad. Biti ustreljen se ne može smatrati nesrećom.”
“Da li je Suzette ponela pismo koje je dobila?” Lejdi
Woodrow je upitala odjednom dok je uzimao još jedan zalogaj
hrane.
“Ne.” Christiana se navalila kako bi videla ženu ispred Lise,
“Ja ga imam.”
“Mogu li ga videti?”
“Naravno.” Christiana je izvukla zgužvani papir iz džepa
i dala joj ga.
Danielovo disanje se usporilo dok je gledao majku kako
ispravlja papir i pokušava da ga pročita na svetlost koja je
padala na sto. Kada je savila glavu kako bi ga pročitala,

~ 213 ~
Naš svet knjiga

navalio se bliže njoj da ga i on pročita, i užasnuto uzdahnuo

kada je video hladne reči.
“Kako je dođavola onaj koji je napisao ovo znao za štalu?”
upitao je iznervirano.
“Šta sa štalom?” Richard je upitao zbunjeno.
Danielova majka ignorisala je pitanje i promrmljala za
sebe, “Hmm. Očigledno je da vas je gledao. Ako ste vas dvoje
mislili da ste sami, nije ni čudo što je Suzette pomislila da je
ovo pismo od tebe.”
“Da,” shvatio je na kraju.
“I ne da si joj samo slomi srce, već i duh,” iznela je.
“Jadna devojka mora da umire od stida”
“Da.” Christiana je rekla tiho, “Mislila je da ćemo je svi
mrzeti.
“Šta dođavola piše u tom prokletom pismu?” Robert je
upitao, ustajući kako bi došao bliže.
Daniel je zgrabi pismo i ugurao ga u džep. Niko više neće
videti ovo pismo. Ono je okrutno, odvratne reči koje su
sastavljene kako bi prelepo spajanje njega i Suzette bilo
prikazano kao nešto prosto i razvratno. Adamova književna
zmija.
Robert je oklevao, ali se na kraju vratio na svoje mesto.
“I sasvim sigurno je poverovala da je ne želiš za ženu nakon
što je pročitala one okrutne reči,” grofica Woodrow je rekla.
“Taj mladić koji se odjednom pojavio i zaprosio je sigurno je
izgledao kao vitez u sjajnom oklopu koji je obasjao mračni svet
u kom se nalazila, sa svom potrebom koju je imala kako bi
otplatila dug i izbegla sandal.”
“Njegovo ime je Jeremy Danvers.” Lisa im je rekla, “Bio je
na njenoj karti za ples na balu kod Landonovih, ali Richardov
dolazak naterao je da ga odbije. Došla je i odvela me kod
Christiane umesto da prihvati njegov poziv za ples.”
“Danvers?” Robert je ponovio. “ Pa on sigurno ispunjava
njene uslove. Ima baroniju i zemlju, ali nema novca da je
vodi.”

~ 214 ~
Naš svet knjiga

“Nije samo to,” Christiana je rekla tužno. “Sram i strah da

je niko drugi neće oženiti. Otac je rekao Suzette da je zabrinut
o... da možda postoje druge posledice nakon događaja u štali i
želela je da se osigura da na kraju sve bude u redu.”
“Koje posledice?” Richard je upitao, a to je bilo pitanje koje
je i Daniel postavio sam sebi.
Kada je Lisa malo odmahnula glavom i pocrvenela,
Daniel se namrštio. Ponovo je sebi postavio to pitanje kako bi
shvatio o čemu se radi, kada mu je odjednom sinulo,
neočekivano i oštro kao metak koji ga je zadesio. U istom
trenu ostao je bez daha. Suzette možda nosi njegovo dete.
Daniel je odmah ustao i krenuo ka vratima. Da li mu je
snagu povratila hrana, ili nalet adrenalina koji je osetio kada
mu je krv jurnula venama, nije bio siguran, ali njegova
slabost od malopre je nestala i um mu je bio usmeren samo na
jednu stvar. On mora da stigne do Suzette. Daniel je bio toliko
fokusiran na to da nije obratio pažnju na komentare iza sebe,
ali je shvatio da ga Robert prati kada je rekao.
“Danvers,” Robert je rekao sa gađenjem kada su izašli iz
gostionice. “Znao sam da mu treba novac, ali nisam znao da
može da padne ovako nisko.”
“Zaustavićemo ga.” Richard je odgovorio odlučno,
privukavši Danielu pažnju na sebe.
“Hoćemo.” Grofica Woodrow se složila, i naterala ih da
zastanu i okrenu se kako bi videli da izlazi zajedno sa Lisom
i Christianom. “Prema rečima devojaka, Danielova kočija ima
samo dva konja. Mi ćemo putovati sa dve kočije sa po četiri
konja na svakoj i stići ćemo ih na vreme. Sluškinje mogu ići
sporije.”
Daniel se namrštio. “Biće mnogo brže ako mi muškarci
krenemo na konjima.”
“Jahanje na konju može ti pogoršati ranu. U svakom
slučaju bi morao da nas sačekaš ili se vratiš po nas.” Grofica
je iznela polako i staloženo, pre nego što je dodala, “Ili zaista
misliš da će te Suzette saslušati dok i dalje misli da je pismo
došlo od tebe?”

~ 215 ~
Naš svet knjiga

“Richard i Robert mogu da objasne...”

“Ovog momenta ona će saslušati samo ženu,” njegova
majka je objasnila nežno dok je vodila devojke do mesta na
kome su oni stajali. “Pored toga, ti si ranjen, a muškarci
možda budu imali posla oko vozača i Danversa. Čovek se ipak
dokazao voljan da ubije kako bi se dočepao njenog nasledstva.
Neće je pustiti tako lako,” odmahnula je glavom. “Najbolje je
da svi krenemo, jer zajedno možemo da se izborimo sa svakom
situacijom koja naiđe.”
Kada je Daniel oklevao, prišla je i uhvatila ga za obraz.
“Stići ćemo ih sine. Obećavam ti. Neću rizikovati tvoju sreći i
moguće unuče. Moraš to da znaš.”
Daniel je coknuo iziritirano na tu izjavu, ali je znao da je
ipak tako najpametnije. Sa dve kočije i četiri konja mogu ih
stići pre nego što dođu do Gretna Green. A žene jesu bile
neophodne ako dođe do neke komplikacije. I Suzette će tada
saslušati samo svoje sestre. Pored toga, njegova majka je bila
vešta sa ranama. Bila bi od koristi ako neko bude ranjen ili se
njegova opet otvori, za šta je postojala velika verovatnoća.
Daniel nije nameravao da se drži po strani i dopusti da
Richard i Robert biju njegovu bitku. Želeo je da sam zavije
šiju Danversu.
“U redu onda,” rekao je konačno, i pogledao ka Richardu i
Robertu. “Vas dvojica proverite da li su kočije spremne, a ja
ću platiti račun i tražiti da se spuste kovčezi. Budimo brzi.
Voleo bih da ih stignem pre nego što se venčaju kako ne bih
morao Suzette da napravim udovicom.”

~ 216 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 14

“Iznenađen sam Danverse, što nisi razgovarao sa

Richardom pre nego što su on i Langley otišli.”
Suzette je čula komentar njenog oca, ali nije obraćala
pažnju, jer se njen pogled gubio kroz prozor negde u daljinu
dok se prisećala vremena provedenog sa Danielom. Da je
samo stvari uradila drugačije, on bi bio u ovoj kočiji sa njom
umesto Jeremya, pomislila je i zažmurila na ove misli kojim
je samo sebe mučila.
Njene misli nikako nisu išle uz ovu situaciju i ovo
putovanje. Vraćala su se u prošlost. Činjenica da – uprkos
naporu njenog oca da pokuša odložiti njihov polazak – nisu
stigli pre nego što su krenuli, rekla joj je da Robert i Richard
nisu uspeli da ubede Daniela da se vrati. Bila je ubeđena u to.
A iskreno, ako je njemu trebalo toliko ubeđivanje, nije ga ni
želela. On nije bio čovek za kakvog ga je smatrala, jer je
napustio na takav način.
Bar je uveravala samu sebe dok su putovali. Naravno da
se onda predomislila i menjala mišljenja par puta. Volela ga
je i prihvatila bi ga na bilo koji način na koji može da ga ima.
Mrzela je sebe što se nije ponašala pristojnije i što ga je
izluđivala svojom strašću. A opet bi mu se vratila, da ga voli
i ima na bilo koji mogući način. Sve to je bilo jako mučno i
iscrpelo ju je zbog čega se osećala umorno i izgubljeno.
Realnost je bila drugačija, on je nije želeo i ona je sada bila na
putu da se uda za Jeremya.
Te misli donele su suze u njenim očima i Suzette je
zatreptala brzo kako bi ih zaustavila. Možda ako zatvori oči,
može da se pretvara da je Jeremy Daniel kako bi lakše
podnela ceremoniju sutra, pomislila je i uzdahnula očajno.
“Zašto bih razgovarao sa Richardom?” Danvers je konačno
odgovorio. Dok se trudio da zvuči ravnodušno i nehajno,

~ 217 ~
Naš svet knjiga

nešto u njegovom glasu zapelo je njenom uhu i Suzette se

okrenula da ga pogleda, da bi videla da on i dalje tapka
prstima po kolenu, što je radio od kada su krenuli na put.
Sada je sklopio prste ispred sebe i gledao u njenog oca.
“Vas dvojica ste prijatelji, zar ne?” Cadrick Madison je
upitao dok je ona opet skrenula pogled kroz prozor. “Sećam se
da si bio u klubu i u kockarnici kada sam zadnji put izgubio
toliko.”
“Sećaš se te noći?” Sada je definitivno bilo zabrinutosti u
Danversovom glasu i Suzette se samo malo zapitala zašto je
tako, ali zapravo nije puno marila.
“Delova i pojedinih trenutaka. Dovoljno da shvatim da ste
ti i Dicky izgledali prilično bliski.” Lord Madison je rekao
ozbiljno, njegova ruka trljala je vrat. Bio je to siguran znak
da je bio uzrujan, ali on je bio takav od kada je saznao da će
se ona udati za Jeremya.
“Mi smo samo poznanici.” Daniel je promrmljao.
Suzette je opet skrenula pogled, primetivši da sada gleda
kroz prozor i da je sada nervozno vrteo palčevima u krilu.
“Kako si saznao za moj dug?” njen otac je pitao sledeće.
“Rekao sam ti, Cerbus mi je dao kao isplatu.” Jeremy je
odgovorio kratko, a njegova smirenost polako je nestajala.
“Aha, da to si rekao,” njen otac se složio. “Ali teško mi je da
poverujem da je neko pristao na dogovor gde bi morao da sam
naplati dug, ili da bi neki cenjeni vlasnik kockarnice to
predložio.”
“Teško da je Cerbus cenjen.” Jeremy je promrsio. Njegovi
palčevi su ubrzali i kretali su se jedan oko drugog više i brže.
“Da. Tako sam čuo. Rečeno mi je da on drogira i prevari
nesvesne ljude, kao što sam ja... i teško mi je da poverujem da
si ti osvojio bilo šta, a pogotovo tako pozamašnu sumu.”
Jeremy se odmah promeškoljio i prasnuo, “Pa jesam, što vas
čini jako srećnim, jer sam voljan da oženim vašu ćerku u ime
duga, zar ne? Možemo li sada da promenimo temu?”
Njen otac je iskolačio očima. “Shvatili smo da me je Dicky
odveo u kockarnicu i prevario me kako bi obezbedio svom

~ 218 ~
Naš svet knjiga

prijatelju da može da oženi Suzette dok on i dalje ima moju

Christianu,” rekao je. “I jako je čudno da si se ti pojavio da
spasiš stvari baš kada je mojoj devojci bilo slomljeno srce.”
Suzette je pogledala u svog oca, pitajući se kada su to
shvatili. Očigledno su to zaključili dok je bila u salonu sa
Lisom. Šta je još propustila? Izdahnula je i namrštila se kada
se setila da joj Daniel nikada nije rekao ko je otrovao Georgea.
Mada se nije ni setila da ga pita opet. Hladno je priznala sebi,
bilo joj je drago što je mrtav, a sada duplo drago ako je zaista
planirao da je uvuče u neželjeni brak. Zaista, jedino što žali je
što Dicky nije više patio na samrti.
“Nisam znao kakvi su bili njegovi motivi,” Jeremy je rekao.
“I bila je samo slučajnost što sam stigao kada jesam. Srećna
koincidencija što sam naleteo na Suzette i čuo njenu tragičnu
priču.”
Nasmešio joj se, ali nije mu uzvratila. Pitanja njenog oca
privukla su joj pažnju i izvukla je iz svog samo-sažaljivog
stanja i počela je da razmišlja opet, po prvi put od kada je
dobila Danielovo pismo.
“Jedina stvar koju smo znali o Dickyevom prijatelju je da
se zove “Twiddly”, izjavio je njen otac, i gledao je u Jeremyeve
ruke, koje su odjednom prestale da se kreću. Stisnutih usta,
upitao je, “Ti si taj prijatelj koji je trebao da oženi Suzette. Ti
si bio u šemi od samog starta, i “srećna” koincidencija tvog
dolaska baš kada se pojavilo pismo tera me da se zapitam da
li ga je Daniel uopšte napisao.”
Suzette se ukočila na tu pretpostavku. Imao je njenu punu
pažnju sada.
Cadrick Madison se okrenuo ka njoj i uhvatio je za ruku
kada je rekao, “Daniel je bio prokleto željan i uporan da te
oženi, Suzzie. Čak mi je rekao da ti ne kažem da sam prodao
kuću kako ne bi mislila da više ne moraš da se udaješ.”
“I ti si pristao na to?” upitala je zapanjeno.
Frknuo je. “Umeš da budeš jako tvrdoglava, Suzette. I
nekada si sama sebi najveći neprijatelj. Bio sam siguran da bi

~ 219 ~
Naš svet knjiga

izbegla venčanje sa njim iz straha. Ali bilo mi je očigledno da

volite jedno drugo.”
“Misliš da me je voleo?” upitala je tiho, bojeći se nade.
“Siguran sam u to,” rekao je nežno, i dodao, “Nijedan čovek
neće trpeti tvoje budalaštine osim ako te ne voli.”
Suzette se namrštila na ovaj bolno iskren kompliment.
“Voleo te ili ne, Woodrow je previše čestit da bi te imao i
onda pobegao.” Njen otac je nastavio razmišljajući šta će reći
sledeće. “Pored toga, nije mi delovao kao kukavica koja će tako
nešto završiti samo sa pismom. Nešto nije u redu. Mislim da
treba da se vratimo u gostionicu i sačekamo vesti o Danielu.”
Suzette se dvoumila. Srce joj je već slomljeno, najgore što se
može desiti ako se vrate je još jedno poniženje i dok bi samo
pre par minuta uradila sve kako bi to izbegla, njegove reči
dale su joj nadu. Ako postoji čak i najmanja verovatnoća da
Daniel nije napisao to pismo... Da li je postojala takva
mogućnost? Nikada nije videla njegov rukopis ranije, i
sigurno ih je neko mogao videti u štali i znao za to.
Gutajući knedlu, polako je klimnula glavom.
“To je moja hrabra cura.” Otac je jako stisnuo za ruku i
okrenuo se ka Danversu, “Zaustavi …”
Suzette je gledala u svoje ruke, i kada je u sred rečenice
zacvilio i sudario se sa njom, pogledala ga je uplašeno.
“Oče?” Suzette ga je uhvatila kada je počeo da klizi ka podu
kočije i pogledala je ka Danversu koji je držao očev štap za
kraj, a metalni vrh verovatno iskoristio da ga udari kao
palicom. Na njen uplašen pogled, Jeremy se nakezio i
izdahnuo, dozvolivši da mu štap sklizne kroz prste i uhvati
ga za vrh šakom. Ostavio ga je pored sebe na sedištu i izvukao
pištolj.
“Nećemo stati,” rekao je polako, “i ti ćeš se udati za mene.”
“Nema proklete šanse.” Suzette je odbrusila odmah,
naslonivši svog oca da se odmara u ćošku kočije.
“Trebala si da kažeš nešto kao “samo preko mene mrtve”,
rekao je jezivo. “Onda bih ti ja odgovorio “ne, samo preko
njegovog mrtvog tela”. Jer ću ubiti tvog oca ako to ne uradiš.”

~ 220 ~
Naš svet knjiga

Suzette je gledala u njega i pitala se odakle je toliki nežni

šarm došao i gde je dođavola nestao. Kao da se suočavala sa
potpuno drugim muškarcem. Zar je bila toliko slepa?
Očigledno jeste, pomislila je i otvorila usta kako bi rekla nešto,
ali Jeremy je sasekao govoreći. “Molim te nemoj reći ništa
glupo kao, “ne možeš ovo da radiš”, namrštio se i dodao. “Već
jesam. Sada, uzmi njegovu maramu i veži ga,” naredio je
hladno. “Čvrsto. Ne bih voleo da se oslobodi i bude ustreljen
pre venčanja.”

Daniel je upitno podigao obrve dok je gledao Richarda

kako žurno prilazi kočiji preko dvorišta gostionice. Umesto da
gube vreme i svi izlaze na svakoj stanici, samo jedan od njih
jeste. Richard i Robert su se menjali kako bi poštedeli Daniela
od bolova.
“Ni traga od njih?” upitao je Richarda kada je prišao.
Richard je odmahnuo glavom, namršten, i Daniel je
pogledao ka kočiji koja je stala iza njih i video je svoju majku
kako viri kroz otvorena vrata. Čuvši Richardov glas odmah
se vratila unutra i zatvorila vrata, očigledno govoreći Lisi i
Christiani vesti.
Nakon prvog sata, grupa je stajala u svakoj gostionici kako
bi proverili da li je Danversova kočija bila ili je još uvek tu.
Očekivali su da stanu na obrok ili da protegnu noge i odmore
se. Čak i ako je rešio da ode pravo tamo, morao je negde da
stane, ako ništa drugo onda da promeni konje. Očigledno do
sada nije stao nigde.
“Počinem da mislim da neće stati nigde i da samo gubimo
vreme praveći stanke u svakoj gostionici na koju naiđemo.”
Daniel je priznao nervozno kad se Richard popeo u kočiju.
“Hmm,” Robert je promrmljao. “Ako te on ustrelio i
napisao Suzette pismo, onda se sigurno žuri kako bi stigao u
Gretna Green i završio sve kako se niko ne bi umešao.”
Daniel je utonuo u sedište i pogledao u Roberta i Richarda
preko puta njega, i rekao, “Možda bi trebali da prestanemo
~ 221 ~
Naš svet knjiga

da proveravamo gostionice. Gubimo puno vremena, a ako oni

stanu negde i mi ih prođemo, može samo biti u našu korist, jer
ćemo u Gretna Green stići pre njih. Mogli bih da se pritajimo
i čekamo ih.”
Sačekao je da obojica daju svoj pristanak pre nego što je
dao instrukcije kočijašu.

Suzette je izdahnula od olakšanja kada je videla da se

otac budi. Bio je bez svesti tako dugo, bojala se da ga je
Danvers udario tako jako da se nikada neće probuditi. Ali
vraćao se... i sada može da nastavi po planu koji je smislila
dok je čekala da se povrati.
Danvers je sklonio svoj pištolj onog momenta kada je ona
vezala oca. Suzette je pretpostavljala da ga ona nije plašila i
da se zato nije ni trudio da ga drži. Kako god, Danvers je opet
kuckao prstima i gledao kroz prozor u mrkli mrak koji ih je
okruživao.
“Moramo da stanemo u sledeću gostionicu,” rekla je hladno.
“Moram do toaleta.”
Danvers je pogledao nezainteresovano i opet se okrenuo ka
prozoru, “ Ne.”
“Moram da se olakšam,” insistirala je.
Jeremy je frknuo. “Onda se bolje navikni na mokru haljinu,
jer nećemo stajati.”
Suzette ga je oštro pogledala. Očekivala je ovakav odgovor
i smislila rezervni plan ako se tako nešto desi. Krenula je za
njim i ustala sa sedišta.
“Šta radiš?” Danvers je zalajao, gledajući okolo iznenađeno
kada ga je šuškanje materijala upozorilo da se pomera. Kada
je pogledao već je stajala i krenula ka njemu i u tom momentu
on je izvadio svoj pištolj. Suzette ga je ignorisala i okrenula
mu leđa, i uopšte nije bila zabrinuta da će je ustreliti. Bila je
zlatna koka, zaboga. Bila je relativno bezbedna – bar dok se
ne venčaju – pa je sela u njegovo krilo.

~ 222 ~
Naš svet knjiga

“Šta dođavola?” Jeremy je opsovao, zvučeći uspaničeno

sada i pokušavajući da je skloni sa sebe gurajući joj leđa. “Siđi
sa mene i sedi na svoje mesto.”
Suzette se navalila rukama na zid kočije i tako ga sprečila
da je pomeri. “Ako će meni biti mokro i neudobno zato što si
ti nepristojan nitkov, onda će biti i tebi,” rekla je smireno i
dodala. “Drži se za mene, moj Lorde, ovo će trajati samo
minut.”
Mogla je da čuje kako zgroženo uvlači duboki dah, i onda
se zagrcnuo. “Ne misliš valjda...”
“Da, zapravo,” uveravala ga je mirno. “Osim, naravno,
ako ne želiš da stanemo i da ja zadovoljim svoje potrebe na
uobičajen način... onaj gde bi oboje ostali suvi.”
Suzette je uhvatila očev uspaničen pogled i namignula mu.
Onda je zatvorila oči. Lord Madison je odmah shvatio poruku
i zatvorio svoje oči opet, glumeći da je još uvek onesvešćen.
Istog momenta, rekla je, “Molim te brzo se odluči moj Lorde.
Bojim se da ne mogu još puno da izdržim.”
“U redu dođavola, u redu!” odustajući od pokušaja da je
pomeri, počeo je da udara o zid kočije, vičući, “Zaustavi kočiju,
Thompson. Stani odmah, kada ti govorim!”
Istog momenta kada je kočija počela da usporava, Danvers
je rekao, “Evo, stajemo. Sada siđi sa mene, ženo.”
“Sa zadovoljstvom,” Suzette je rekla ozbiljno i pomerila se
da sedne na svoje sedište. Danvers je gledao kao da je ludača
ili neko nepoznato stvorenje. Slatko mu se nasmejala u
odgovoru, “Jedva čekam da se venčamo.”
Kada su je njegove oči gledale užasnuto, zakikotala se
lagano, što je izazvalo zbunjenost na njegovom licu.
“Izlazi,” odbrusio je, mašući pištoljem ka vratima kada se
kočija zaustavila.
Suzette je sišla, i pogledala nazad da bi ga videla kako
posmatra njenog oca. Očigledno je mislio da je dovoljno
sigurno da ostavi onesvešćenog čoveka samog, promrmljao je
sebi u bradu i izašao. Zaškiljio očima na nju kada je video da
ga čeka. “Pa šta čekaš? Pređi na stvar.”

~ 223 ~
Naš svet knjiga

“Ovde? U sred nedođije?” upitala je glumeći iznenađenost.

“Da,” rekao je odlučno. “Završi s tim ili ćemo nastaviti, a ti
možeš nakvasiti sebe, samo sebe! Voziću se napred... odakle
mogu pogoditi tvog oca ukoliko odlučite da iskočite napolje,”
dodao je namršteno kada je razmislila o njegovim rečima.
Škiljeći ka njemu, Suzette je izdahnula i okrenula se ka
drveću, mumlajući, “Dobro onda.”
“Gde ideš?” Jeremy je upitao.
“A šta misliš?” upitala je sarkastično, nastavljajući pravo,
“neću raditi to ovde, ispred tebe i tvog vozača.”
Na Suzetteino olakšanje, ispustio je isfrustriran krik, ali
drugačije se nije bunio. Ne bi sprečio njen plan i da kaže nešto
još, ali je mogao da joj oteža stvari. Nastavila je da hoda još
par koraka dok nije našla ogroman žbun za sakrivanje.
Suzette je razmišljala kratko i onda pogledala okolo i ispod
sebe pre nego što je čučnula. Kada je bila sigurna da je van
njegovog vidika, pozvala ga je, “Pevaj ili tako nešto.”
“Molim?” Jeremy je upitao izbezumljeno.
“Pevaj ili recituj pesmu ili tako nešto,” Suzette je naredila.
“ Ne mogu to da uradim ako znam da me čujete.”
“Oh, za boga mi...”
“To će ubrzati stvari,” odgovorila je.
Suzette ga je čula ako mumla nešto čudno i onda je Jeremy
povikao. “Onda ti pevaj.”
“Neću moći da se koncentrišem na to što radim ako
pokušavam da pevam ili recitujem. Pored toga, mogu
zastenjati u sred toga, a to bi bilo jako nelagodno kao…”
“Oh, u redu,” Jeremy je odbrusio, prekidajući je. Očigledno,
nije imao stomak da sluša šta bi se moglo desiti. U sledećem
trenutku, Danvers je počeo da recituje Molitvu Bogu, što je
bilo takvo svetogrđe u njenim mislima da je pomislila da će
goreti u plamenu kada se sledeći put usudi da uđe u crkvu, ali
nije se žalila. Ostajući u pognutom položaju, krenula je u
stranu koristeći grmlje kako bi je pokrilo dok nije stigla do
drveća, onda se ispravila i krenula brže među drveće,
lelujajući kroz šumu među žbunje i nisko granje koje je

~ 224 ~
Naš svet knjiga

koristila kako bi neprimećeno stigla do puta. Nastavila je da

se šunja sve do najbližeg drveta iza kočije. Suzette je onda
zastala i pogledala ka njemu, čekajući da se umori od
recitovanja. Nije morala još puno da čeka.
“Da li si gotova?” Jeremy je upitao nestrpljivo nakon što je
treći put izrecitovao.
Ostala je tiha.
“Suzette?” pozvao je, sumnja mu se čula u glasu. Kada je u
odgovoru dobio samo tišinu, opsovao je na najgori mogući
način i krenuo da se probija kroz šumu. “Dođavola! Gde si?”
Gledala je ćutke kako staje tamo gde je zadnji put video i
počeo da pretražuje okolinu, ne iznenadivši se kada je naglo
okrenuo ka kočiji i zalajao, “Thompson! Dolazi ovamo i
pomozi mi da nađem malu kuju.”
Zločesti osmeh se raširio preko njenih usana, prvi u kome
je uživala od kada je dobila pismo za koje je mislila da je od
Daniela. Jeremy je uradio tačno ono što je očekivala. Gledala
je kako kočijaš silazi sa svog sedla i gura se među visoku travu
dok nije stigao do drveća i onda je podigla svoju haljinu i
prišla bliže žbunu koji je štitio. Onog trenutka kada se vozač
pridružio svom gazdi, Suzette je izletela iz šumarka, otrčala
oko kočije i brzo se popela do mesta gde je sedeo kočijaš. Još
nije ni sela kada je rukama dohvatila uzde i vozačev štap i
ošinula upregnute konje.
Konji su pojurili odmah, umalo je ne oborivši nazad sa
klupe. Uspela je da se zadrži i opet da znak uzdama za što
brže kretanje. Konji su odmah krenuli u brži galop. Suzette se
okrenula, i nije bila iznenađena kada je videla Jeremya i
njegovog kočijaša kako istrčavaju iz šume. Znajući da ih
nikada neće stići, i nije bila zabrinuta.... sve dok Jeremy
odjednom nije stao i izvukao svoj pištolj. Odmah se savila
kako bi od sebe napravila što manju metu.
Na prvi hitac koji je čula i nije osetila ništa, pomislila je da
je Jeremy promašio, ali onda je videla konja bližeg Jeremyu
kako posrće i udara u konja sa leve strane dok pada. U
sledećem momentu, obe životinje su bile dole i vukle su kočiju

~ 225 ~
Naš svet knjiga

sa strane. Suzette nije imala vremena da misli, već se samo

odgurnula i odletela sa vozila koje je u sledećem trenutku
počelo da se okreće. Udarila je o zemlju uz jak prasak i onda,
bojeći se da se nije dovoljno daleko odbacila i da će kočija pasti
preko nje, instinktivno se zarolala nekoliko puta pre nego što
je stala.
Suzette je podigla glavu da pogleda oko sebe. Nije mogla da
vidi Jeremya i njegovog vozača, ali kočija se zaustavila na
stranu udaljena samo nekoliko koraka. Ignorišući bol koji je
probadao, ustala je na noge i krenula nazad ka kočiji, sa
jedinom brigom za svojim ocem. Još uvek vezan, sigurno je
bio bespomoćan i nije mogao da se zaštiti dok se vozilo
prevrtalo. Briga je izjedala, kada je stigla do kočije i koristeći
polomljen točak, kočijašev stepenik i ostatak njegovog
polomljenog sedišta kako bi se popela na preokrenutu kočiju.
Odatle je mogla da vidi Jeremya i njegovog vozača kako žure
ka njoj, ali ih je ignorisala i usmerila ka vratima da ih
podigne i otvori.
Bio je mrak, a u kočiji još veći, i iz prve nije videla ništa:
ali onda je uspela da razlikuje obris njenog oca na vratima
koja su ležala na zemlji. Zastao je dah kada je primetila kako
je miran, i na sekund, bojala se da je mrtav.
“Oče?” izdahnula je, ne želeći da veruje da ga je ubila svojim
pokušajem bekstva. Na njeno olakšanje senka se pomerila kao
da pokušava da se okrene i pogleda je i Suzette je duboko
izdahnula, “Hvala Bogu.”
Sledećeg trenutka bila je uhvaćena od pozadi i odvlačena
sa strane. Danvers je progovorio, njegov dah bio je na njenom
obrazu kada je viknuo, “Thompsone, izvuci starca.”
Suzette se okrenula i videla vozača kako kleči kod
otvorenih vrata i posmatra prizor unutar kočije, a onda je
Danvers bacio na stranicu preokrenute kočije... doslovno.
Odbacio je kao da je džak peska. Nije daleko pala, možda šest
sedam stopa od njega, ali ipak je bilo bolno. Suzette je bez
sumnje znala da ima još novih modrica na telu, uz one koje je
zaradila prvim sletanjem. Ovaj put se sporije uspravljala, i

~ 226 ~
Naš svet knjiga

ugrizla se za jezik da ne bi zajecala od bolova dok joj se telo

žalilo na ovo novo okrutno postupanje sa njim. Činilo joj se da
je sada gore nego prvi put kada je ustala, ali je pretpostavljala
da je briga za ocem ubrzala krv u venama dovoljno da ne
oseti ništa.
“Ustani.” Jeremi je naredio grmeći iza nje, a onda je
zgrabio za ruku kako bi je cimnuo naviše bez da vidi da li će
poslušati. Preokrenuo je na zemlji, licem ka njemu i prodrmao
za ruku dok je urlao, “Treba da te ubijem sada.”
“Moj Lorde?”
Jeremy je besno gledao u nju još par trenutaka, i onda se
okrenuo ka svom slugi. “Šta je?!”
“Vezan je,” čovek je rekao nesigurno i pokazao glavom ka
otvorenim vratima.
Jeremyeva vilica se stisnula i upitao je izbezumljeno, “Da
li je to problem?!”
Čovek je razmišljao o pitanju, i onda savio glavu i rekao
oprezno. “Ne ako ste planirali da mi date bonus ili nešto...
privremenu povišicu, recimo.”
Jeremyeve oči zaškiljile su ka njemu. “Dobro. Sada, izvuci
ga van.”
Vozač je klimnuo glavom i spustio se kroz otvorena vrata
kočije.
“Sedi.” Jeremy je odbrusio.
Suzette je oklevala, ali onda je sela na travu pored kočije.
To se činilo kao najpametniji pokret tada. Jeremy je izgledao
dovoljno besno da je zadavi, a nije mogla da beži i ostavi svog
oca samog. Pored toga, noge su joj se prilično tresle. Sedenje je
delovalo kao dobra ideja.
Istog trenutka, Jeremy je krenuo ka kočiji i krenuo da čačka
oko vozačevog sedišta. Koji sekund kasnije, krenuo je nazad
ka njoj sa drugim oružjem u ruci. Mislila je da je to puška, i
nije bila iznenađena što je vozač nosio jednu. Putevi su bili
puni pljačkaša i bandita. Bez sumnje da je oružje dobrodošlo.
Zastajući ispred nje, Jeremy je stavio pušku ispod ruke i
počeo da puni pištolj. Prizor je podsetio Suzette na konje koje

~ 227 ~
Naš svet knjiga

je ustrelio i pogledala je ka životinjama. Jedna od njih činila

se mrtva, mada nije bila sasvim sigurna; ali svakako nije se
mrdala. Drugi konj bio je živ, ali zamršen kožnim kanapima
i uzdama, i pritisnut na zemlju ispod mrtvog. Borio se da se
oslobodi, ali nije imao kud.
Suzette je izdahnula i okrenula se ka Jeremy. “ Jedan konj
je još uvek živ, ali zaglavljen. Ne može da ustane.”
Jeremy je pogledao iza sebe kada je završio sa punjenjem,
i onda usmerio pogled na kočiju kada je vozač krenuo van.
Dok su posmatrali, seo je na ivicu vrata, nogama spuštenim
kroz otvor. Onda se savio i povukao njenog oca gore i izvadio
ga napolje postavivši ga da leži pored sebe, i dalje vezan.
Sledećeg trena Thompson je spustio i sebe i njega na zemlju.
Suzette je gledala starog čoveka zabrinuto, ali sa
olakšanjem kada je shvatila da je on, kao i ona bio samo
ugruvan, ali inače joj se činio dobro.
“Odlično,” Jeremy je rekao dok je Thompson vodio oca
ispred njega. “Smesti ga na zemlju pored njegove prokleto
tvrdoglave ćerke.”
Thompson ga je poveo do nje i gurnuo za ramena kako bi
ga naterao da sedne. Onda je pogledao ka Jeremyu za dalja
uputstva.
“Sada idi i vidi da li onaj konj može biti spašen.” Jeremy je
mahnuo napunjenim pištoljem ka životinjama.
Vozač je pogledao ka životinjama i izdahnuo. Za kratko
vreme od kada je pogledala, borba konja već je postala slaba.
Pretpostavila je da razlog za to mora biti težina konja koji je
na njemu, zajedno sa njegovim položajem, je u stvari ono što
guši jadno stvorenje, i verovatno je i vozač isto zaključio kada
je rekao, “Neće izdržati duže nego što će mi trebati da ga
oslobodim. Pored toga, dva točka na kočiji su slomljena na
parčiće, tako da, kočija je skroz neupotrebljiva.”
“ Samo proveri prokletog konja.”
Jeremy se brecnuo.

~ 228 ~
Naš svet knjiga

Thompson ga je pogledao mrko i ratoborno, ali se okrenuo

i krenuo ka konju. Nije prošao ni tri koraka kada je Jeremy
uzeo pušku koja mu je bila ispod ruke i upucao čoveka u leđa.
Činilo se da vozač još nije pao na zemlju pre nego što je
Jeremy bacio praznu pušku sa strane i okrenuo svoj novi i
napunjen pištolj ka Suzette i njenom ocu. “Gore.”
Suzette je samo gledala u njega i okrenula se ka telu
kočijaša i nazad.
“Upravo si ga ubio. S leđa. Bez razloga.”
“Mene niko ne ucenjuje,” rekao je hladnokrvno. “Sada
ustaj.”
Gledala je u njega zgranuto, bilo joj je nemoguće da
poveruje da je neko tako hladan.
“Ali...”
“Da ustrelim i tvog oca takođe? Da li će te to naterati da
postaneš poslušnije?” upitao je ironično.
“Teško,” odbrusila je, i iz stanja šoka prešla je u bes. “Ne bi
mogao da me nateraš da uradim i jednu prokletu stvar da je
mrtav.”
“Nisam rekao da “ ubijem”, rekao sam “ustrelim” ” , Jeremy
je rekao mirno i staloženo.
“Hitac upozorenja u ruku, možda?”
Suzette je ustala naglo na svoje noge, a onda se okrenula
kako bi pomogla svom ocu da ustane, pošto nije mogao sam to
da uradi s obzirom da su mu ruke i dalje vezane na leđima.
Jednom kada su se oboje uspravili, Jeremy je uhvatio za
ruku i cimnuo je unazad, kako bi mu okrenula leđa.
“Ruke iza leđa.”
Suzette je oklevala, ali je znala da nema izbora. Nije mogla
da rizikuje da joj otac bude ranjen, pa je spustila ruke iza
leđa, i stisnula jako zube kada je osetila da joj vezuje ruke
nekim platnom. Njegova marama, shvatila je kada je završio
i stao ispred nje.
“A sada, kreni,” naredio je, mašući pištoljem.
Suzette je oklevala, njene oči prelazile su preko životinja.
“Šta ćeš sa konjem? Gušiće se do smrti ako ga samo ostavimo.”

~ 229 ~
Naš svet knjiga

“To je njegov problem.”

Jeremy je rekao nezainteresovano.
“Zahvaljujući tvom glupom pokušaju bekstva, sada mi je
beskoristan. Njegova smrt je na tvojoj savesti.”
Suzette nije odgovorila, ali se namrštila i stisnula zube
kada je u svojoj glavi vrisnula “prokletniče” kada je počela da
hoda.

~ 230 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 15

“Zašto usporavamo?” Daniel je upitao dok se naginjao ka

prozoru da pogleda vani. Bila je uveliko noć, ali je mesec
bacao svoje sive zrake na okolinu. Ali opet, nije video ništo
što bi ih nateralo da stanu.
“Izgleda da je tamo došlo do nesreće.” Richard je odgovorio,
gledajući kroz suprotni prozor.
Daniel je kliznuo na sedište kako bi pogledao kroz drugi
prozor. Sasvim sigurno je gledao u prevrnutu kočiju pored
puta.
“Ne misliš da je to Danversova kočija, zar ne?” Robert je
pitao, prilazeći pored Richarda i savijajući se kako bi pokušao
da pogleda kroz prozor.
Daniel je izdahnuo na pitanje i udario u zid kočije kako bi
kočijašu dao znak da stane. Ovaj put nije dozvolio da samo
Richard i Robert izađu dok on čeka unutra. Daniel je otvorio
vrata i sišao čim je kočija stala. Uspeo je da to uradi bez bolnih
jaukanja, ali je poželeo. Dođavola, leđa su ga ubijala.
“Dobro si?” Richard je upitao zabrinuto kada je stao pored
njega.
Daniel je stisnuo zube, ali klimnuo i uputio se ka
prevrnutoj kočiji.
“Šta je to?”
Daniel je čuo svoju majku kako ih doziva pitanjem iz kočije
u kojoj su se žene prevozile, ali je dozvolio Richardu da
odgovori. “Nezgoda. Proveravamo.”
Kočija je ležala na stranu, dva točka su bila polomljena.
Daniel je pogledao na grb koji se pojavio, mogavši da vidi
samo male obrise od mesečeve svetlosti, ali ga nije prepoznao
i nastavio je pregledati okolo do prednje strane. Ugledao je
telo na zemlji dok se kretao ka prednjoj strani pored točkova

~ 231 ~
Naš svet knjiga

i odmah prišao zajedno sa Robertom i Richardom koji su ga

pratili.
“Kočijaš?” Richard je upitao kada su sva tri muškarca
okružila telo.
Daniel je posmatrao čovekovu odeću i klimnuo. Robert je
kleknuo pored tela i pregledao ga detaljno, pre nego što je
rekao, “Mrtav je.”
“Sigurno je odleteo prilikom nesreće,” Richard je rekao.
Robert je odmahnuo glavom. I dalje klečeći, pregledao ga je
rukama, trljajući palac i kažiprst. “Krv,” izjavio je i podigao
kaput sa muškarčevih leđa, otkrivajući ono što je na maloj
svetlosti izgledalo kao poveća rana. Kočijaševa leđa su bila
preplavljena malim krvavim rupama.
“Izgleda kao delo sačmare.” Richard je rekao namršteno.
Robert je spustio kaput i ispravio se, “Putni pljačkaši?”
“Ovo je Danversova kočija.”
Daniel se naglo okrenuo ka kočiji kada je Lisa izjavila. Sve
tri su stojale i posmatrale grb, kada je Lisa klimnula glavom
“Prepoznajem ovaj grb.”
Psujući, Daniel se okrene ka zadnjem delu kočije, ali
Richard prođe pored njega i pope se gore pre nego što to sam
uradi.
“Prazna je.” Richard izjavi nakon što je kleknuo i pogledao
kroz otvorena vrata unutar nje.
“Gde su onda Suzette i njen otac?” grofica Woodrow upita
izdahnuvši.
“Možda su krenuli pešice,” Lisa je pomislila.
Daniel je pogledao ka telu vozača. Sumnjao je da bi
Danvers ubio svog kočijaša, što je značilo da ih je napao neko,
pljačkaši ili banditi. Gutajući knedlu koja mu se skupila u grlu
od brige koja se pojavila u njemu, Daniel je rekao, “Raširite
se i pretražite područje. Ako ne nađemo ništa, nastavićemo
dalje i nadam se pronaći ih usput.”
Svi su odmah krenuli, šireći se svako na neku stranu kako
bi pretražili okolinu, čak su otišli prema krajevima šuma sa

~ 232 ~
Naš svet knjiga

obe strane puta. Na Danielovo olakšanje, osim kočijaša i

mrtvih konja, nisu našli ništa.
“Šta sada?” njegova majka je upitala kada su završili
pretragu i skupili se svi na mestu odakle su i krenuli.
“Sada putujemo dalje, ali mnogo sporije.” Daniel je izjavio,
kada su svi gledali u njega očekujući odgovor, “Želim da svi
gledate kroz prozor u slučaju da šetaju kroz šumu, a ne uz
sami put. Ukoliko ne naiđemo na njih do sledeće gostionice
pregrupisaćemo se i odlučiti šta dalje.”

“Sklonite se sa puta! Brzo, brzo!” Jeremy je viknuo,

gurajući Suzette ka drveću koje je umalo oborilo.
Uspevajući da se održi na nogama, pratila je oca preko
grmlja i trave do drveća. Lord Madison je nastavio da hoda
dok nije došao do dela gde je gušća šuma, i onda kleknuo na
kolena kako bi se sakrio kada mu je Jeremy naredio. Suzette
nije bila iznenađena. Do sada su ovo radili dva puta, kada im
je prilazila neka kočija. Ovim tempom trebaće im puno
vremena da stignu do Gretna Green. Mada nije marila. Nije
imala želju da ide bilo kuda sa ovim muškarcem.
Da su stvari drugačije, normalnije, Jeremy bi verovatno
mahao kočijama i tražio vožnju do sledeće gostionice gde bi
mogao da iznajmi kočiju i završe putovanje. Ali sada, teško
da može to da uradi jer ih je držao na nišanu, što je navelo da
se zapita kako planira da ih odvede do Gretna Green i natera
je da se venčaju.
“Dole.” Jeremy je odbrusio kada nije pratila očev primer i
kleknula dole. Progurao je dole za ramena dok se nije našla
na kolenima.
“Kako planiraš da ovako stignemo u Gretna Green,
Danvers?” njen otac je upitao najednom i Suzette ga je
iznenađeno pogledala. Nije rekao ni reč od kada se osvestio i
zabrinula se da je povređen više nego što može da vidi.
Laknulo joj je kada ga je čula da govori, ali je interesovao

~ 233 ~
Naš svet knjiga

odgovor na to pitanje pa nakon što je uputila mali osmeh ocu,

okrenula se i kroz mrak gledala u Jeremya.
Njegovo lice je bilo bledo u mraku, od čega se presijavao na
mesečini, i videla je da je stegnuo vilicu pre nego je odgovorio,
“Hodaćemo dok ne stignemo do hostela, i onda ću ostaviti vas
dvoje vezane u šumi dok ne iznajmim kočiju koja će nas
odvesti ostatak puta.”
“Još jedan vozač koga ćeš ubiti?” upitala je ironično.
“Sam ću upravljati,” rekao je kratko. “Sada ućuti.”
Suzette se namrštila, i svoju pažnju usmerila na put dok je
kočija prolazila. Kretala se mnogo sporije od zadnje dve koje
su prošle. One su putovale galopom, očigledno žureći negde.
Ali vozač ove kočije je vodio konje laganim kasom, kao da su
tamo da bi se provozali parkom. Tu je bila još jedna kočija
koja je išla istom brzinom, primetila je, i suzila pogled na
vozilo dok joj je telom proletela jeza.
“To su momci.”
Suzette je ugledala Daniela i Richarda kroz otvoren
prozor prve kočije čak i pre nego što je njen otac to izgovorio
pored nje. Njih dvojica su nagnuti kroz prozor, gledajući u
žbunje i drveće kao da traže nešto.
Njih, odmah je znala, i nasmejala se kada je njen otac
rekao, “Eno ga Daniel. Rekao sam ti da želi da se oženi sa
tobom.”
“Umukni,” Jeremy je zasiktao kada je druga kočija prošla
ispred njih dovoljno polako da vide dve žene koje vire kroz
prozor kao Daniel i Richard. I njih dve su pretraživale
okolinu dok su prolazile pored njih. Suzette je odmah
prepoznala Lisu, ali nije imala pojma ko je bila starija žena.
“Sigurno je Danielova majka.” Cedrick Madison je
prošaputao.
“Ako iko od vas napravi još jedan zvuk, upucaću Lorda
Madisona.” Jeremy je odbrusio šapatom.
Suzette je gledala u pištolj koji se našao ispred njenog lica,
uperen pored nje u glavu njenog oca, i polako dolazila na
ideju da ugrize Jeremya za ruku i odbaci se unazad terajući

~ 234 ~
Naš svet knjiga

ga da ispusti pištolj. Ali je postojala šansa da opali pre nego

što ga pomeri sa pravca njenog oca i nije mogla da rizikuje,
pa je sedela mirno i bespomoćno je gledala kako kočije
nastavljaju dalje i nestaju iza naredne krivine.
Suzette je krenula da ustaje, ali Jeremy je uhvatio za ruku
i povukao je nazad na zemlju, siktajući, “ Ostani mirna.”
“Zašto?” pitala je besno. “Otišli su.”
“Moram da budem siguran da su nastavili i da se neće
vratiti,” odgovorio je. “Sada umukni i ostani na mestu.”
Suzette se namrštila, ali uradila ono što joj je rekao i ostala
mirna. Ipak, bilo joj je jako nezgodno i počela je da se vrpolji
kako je vreme odmicalo.
“Prekini s tim,” Jeremy je zarežao na nju. “Pokušavam da
čujem.”
“Oh, za Boga miloga,” rekla je iznervirano. “Nastavili su
dalje. Zar ne možemo da krenemo? Gladna sam, hladno mi je
i ovaj put zaista moram da se olakšam.”
Jeremy je pogledao besno i viknuo, “Da nije tvog zgodnog i
ogromnog bogatstva ubio bih te ovde i sada.”
“Umesto toga, sačekaćeš i ubićeš nas oboje kada se venčate.”
Madison je rekao.
Jeremyev izraz je miran, i onda je rekao. “Ne budi smešan.
Nemam potrebu da ubijem bilo kog od vas. Samo želim da
oženim Suzette. Kada se to desi, oslobodiću vas moj Lorde. Čak
ću dozvoliti Suzette da živi sa vama ako tako više voli i
zadržati brak važećim tako što ću ga konzumirati s njom kako
ne bi mogla da ga poništi.”
Suzette mu nije verovala ni reč. Ubiće ih oboje.
Konzumiran ili ne, brak može biti poništen ako ode vlastima
i kaže da je bila primorana. Jeremy ne bi rizikovao i ostavio
ih žive.
“Da li si zaista toliko glup da pomisliš da ćemo poverovati
u to?” upitala je suvo. “Čak i da je tako, imaš još manje osećaja
nego što sam mislila.”

~ 235 ~
Naš svet knjiga

“Mislila si da nemam osećaja, zar ne?” upitao je, očigledno

više iznenađen nego uvređen. “A opet si pristala da se udaš za
mene.”
“Moj Lorde, pristala sam da se udam za tebe samo zato što
sam bila očajna. Nijedna žena ne bi pristala drugačije.”
uveravala ga je.
Jeremy je stisnuo zube i odbrusio, “Da Dicky nije već
mrtav, mislim da bih ga sam ubio što me je povezao sa tobom.”
Suzette nije bila preterano iznenađena što je znao da je
Dicky mrtav. Frknula je i rekla, “Morao bi da staneš u red,
mnogi ga žele mrtvog,” nasmejala se i dodala. “Sigurna sam
da bi isto toliko ljudi volelo tebe da vidi mrtvog. Sigurna sam
da će kad tad jedan od njih uspeti i da ćeš dobiti svoju kaznu.”
Jeremy je suzio pogled na ovaj komentar. “Počinjem da
mislim da čak ni tvoj pozamašan miraz više nije vredan
slušanja tvog oštrog jezika.”
“Plan je oduvek i bio da ne moraš mnogo da je trpiš, zar
ne?” njen otac je rekao oštro.
“Ne znam o čemu pričate?” Jeremy je promrsio, njegov
pogled se vratio na put.
“Mada pretpostavljam da to i nije bio prvobitni plan, zar
ne?” njen otac se ispravio.
“Prvobitni je trebao da dovede sve moje cure u nametnute
brakove zbog mog kockanja. Trebalo je da budu udate,
iskorišćene i onda mrtve. I ja sam trebao da ostanem živ da
žalim za svojim gubitkom dok ti, Dicky i neki treći čovek
uživate u njihovom nasledstvu.”
“Planirali su da ubiju sve tri?” Suzette je upitala
izdahnuvši, pitajući se koliko je propustila dok je bila u salonu
sa Lisom. Već je shvatila da Jeremy planira da ubije nju i
njenog oca kada je natera da se venčaju, ali saznanje o
Dickyevom velikom planu gde je trebao da navede sve tri u
brak i onda ih ubije bio je okrutan. Sigurno je to isplanirao
pre nego što ih je sreo, i imao strpljenja da sačeka da vidi
svaku od njih u braku kako bi mu video kraj. Već je prošla
godina od kada se Christiana udala za Dickya. I sada je ona

~ 236 ~
Naš svet knjiga

bila na redu. I koliko još da prođe pre nego što ga opet prevare
kako bi stigli do Lise i njenog nasledstva?
“Sve tri jednim udarcem,” njen otac je odgovorio na njeno
pitanje. “Vas tri biste nastradale u nesreći sa kočijom.”
“Kako znaš sve to?” Jeremy je pitao uspaničeno.
“Georgeov sluga, Freedy, nam je rekao.” Madison je rekao,
zvučeći prilično hladno.
“Freedy,” Jeremy je ponovio ime ljutito. “On je trebao da
pronađe tvoja dokumenta o dugu i donese mi ih. Tražio bih
novac i dao mu nešto za njegov deo posla.” Izdahnuo je i
upitao, “Kako je dođavola uspeo da ga uhvate?”
“Tako što nije bio pametniji od tebe!” Suzette je odbrusila
pre nego što je njen otac odgovorio.
“Gospode, ti si prava dosada.” Jeremy je rekao iznervirano
i promrsio više sam za sebe, “Naravno da je Dicky sebi
izabrao slatku malu mišicu Christianu, a meni ostavio sestru
koja je prava škorpija.”
“Oh, buuu, huuu, jadan ti, morao bi da trpiš moj jezik da bi
se dokopao mog novca. Ti...” Suzette je zastala i shvatila šta
je u stvari rekao o Freedy, i njegovom otkriću. Trebao je da
nađe dokumenta i donese mu. Sigurno je to tražio u
kancelariji kada je odneo Christianu tamo. Nastradao je pre
nego što ih je uopšte i našao. Okrećući se ka Jeremyu, rekla je.
“Ti čak i nemaš ta dokumenta.”
“Ne, nemam.” Jeremy je priznao, a onda se okrutan osmeh
razvukao preko njegovih usta. “Zamisli, da se samo neko od
vas setio da traži da ih vidi, ne bi bili u ovom neredu. A to je
bila moja najveća briga kada sam ti prišao u gostionici. Znao
sam da sam mogao da te navedem na ideju o braku.” Frknuo
je i rekao, “Čak i bez novca uhvatio bih te. Navođenje je bilo
lakši deo, ali sam brinuo da mi ne tražite papire. Ali, niko od
vas se nije ni setio.” Podigao je obrve ka njoj i rekao ponosno,
“Ko je sada pametniji?”
Suzette je zatvorila, mentalno se udarajući nekoliko puta
što se nije setila toga.

~ 237 ~
Naš svet knjiga

“Žao mi je Suzie,” Lord Madison je rekao tužno. “Trebao

sam da se setim i potražim ih.”
Otvorila je oči i odmahnula glavom, njen pogled bio je na
njenom ocu. Videvši tugu na njegovom licu, odmahnula je
opet. “Ne. Ni ja se nisam setila. Ovo nije tvoja krivica.”
“Da li želiš da znaš šta je najbolje od svega?” Jeremy je
upitao, praktično sijajući dok se ceri. “Nakon što te oženim,
zatražim tvoj novac, i budete oboje mrtvi, otići ću u London,
pretražiti Dickyevu kancelariju dok ne nađem dokumenta i
tražiti da mi vaše imanje isplati sve. Imaću i nasledstvo i
novac od duga.”
Suzette je ćutke gledala dok se smejao svojoj okrutnosti, i
sačekala da prestane kako bi ga upitala, “I kako ćemo mi
nastradati?”
“Hmmm,” izdahnuo je. “Pretpostavljam da bi još jedna
nezgoda kočijom bila sumnjiva s obzirom da smo sada imali
jednu, i ubio sam Thompsona sačmarom, što znači da i to
otpada takođe.” Razmišljao je par trenutaka i onda izdahnuo.
“Pretpostavljam da bi požar poslužio. Dicky je želeo da
izbegne to, jer su mu roditelji i brat tako nastradali. Mislio je
da bi to bilo sumnjivo. Ali ja nemam taj problem. Osim toga,
bilo bi sporo i bolno za vas dvoje, a meni se sviđa ta ideja.”
“Stvarno mi se ne sviđaš.” Suzette je rekla namršteno.
Jeremy se nasmejao. “Kakva šteta; srećom, to nije
preduslov za brak.”
“Kad smo već kod toga, kako planiraš da me nateraš da se
udam za tebe sada kada znam da svakako planiraš da me
ubiješ?” upitala je.
“Zato što želiš da živiš i uradićeš sve što ti kažem, nadajući
se da ćeš se spasiti kasnije,” rekao je frknuvši.
Suzette je pretpostavljala da je to istina, ali iznela. “ Radim
sve ono što kažeš samo zato što imaš mog oca. Ali ne možeš ga
držati na nišanu kada stignemo u Gretna Green. Niko nas
neće venčati dok vitlaš pištoljem.”
“Razmislio sam o tome.” Jeremy je priznao, ne izgledajući
preterano zabrinuto i razumela je zašto, kada je rekao,

~ 238 ~
Naš svet knjiga

“Sakriću negde tvog oca, vezanog, dok se ne venčamo.

Uradićeš to ako želiš opet da ga vidiš,” rekao je odlučno.
Suzette je gledala u njega besno. Njegov plan je zapravo
bio dobar. Udala bi se za njega kako bi joj otac bio bezbedan i
u nadi da će kasnije naći rešenje i spasiti se. I to je bila njihova
jedina nada, shvatila je. Da će Jeremy napraviti neku grešku
i da će nekako pobeći... ili da će ih Daniel i ostali sačekati u
Gretna Green i spasiti ih.
“Dovoljno smo čekali,” Jeremy je rekao odjednom. “Počni da
hodaš.”
Suzette se ispravila odmah, ali je Jeremy morao da
pomogne njenom ocu kao što je to uradio i zadnja dva puta
kada su stali. Čim je bio na nogama, njen otac je izgledao
dobro i počeo je da hoda ka putu.
“Ne. Držaćemo se šume od sada pa nadalje.” Jeremy je
rekao.
Njen otac je oklevao, ali se onda okrenuo ka šumi i nastavio
kretanje. Suzette ga je pratila, svesna da joj je Jeremy za
vratom.

“Sigurno smo ih mimoišli negde odavde do prevrnute

kočije.” Daniel je rekao mrsko dok je vodio Roberta i Richarda
nazad iz štale.
S obzirom da je Danversov vozač bio ustreljen, verovatno
od strane pljačkaša, mislili su da su ostalo troje pobegli
nepovređeno, ili u najmanju ruku dovoljno dobro da bi
nastavili pešice. Jednostavno nije moguće da ih je pljačkaš
odveo sa sobom. Oni uzimaju novac i nakit, ne taoce. To je
značilo da Suzette, njen otac i Danvers idu pešaka i kreću se
ka njima. Kada ih nisu sreli usput, pretpostavljali su da su
njih troje stigli ovde, prvi hostel od kočije. Ipak, nakon
ispitivanja vlasnik ih je ubeđivao da niko ko odgovara
njihovom opisu nije stigao tu. Ali su opet proverili sve kako
bi bili sigurni, i dobili su isti odgovor.

~ 239 ~
Naš svet knjiga

“Možemo se vratiti i pretražiti tu deonicu opet.” Richard je

predložio.
Daniel je odmahnuo glavom. “Možemo ih promašiti putem.
Očigledno da idu pešaka. Sigurno se kreću kroz šumu kako bi
izbegli dalje nevolje sa banditima. Mogli bi da stignu ovde dok
smo mi na putu nazad i da nestanu dok se vratimo.”
“Voleo bih da znam kada su se prevrnuli” Richard je
promrsio, gledajući nazad ka hostelu. “To bi nam moglo reći
koliko su blizu.”
Daniel se namrštio, njegov pogled je prelazio od puta do
šume koja je oko hostela kada je shvati da Danvers, Suzette i
Lord Madison mogu da stignu svakog časa, i Daniel nije bio
siguran šta će se desiti kada ih ugleda. Koliko je on znao,
Suzette i njen otac nisu znali da je možda sam Danvers poslao
pismo, ili da ga je ustrelio. Nije bio siguran u to, ali je
sumnjao. Suzette i Madisonovo neznanje će ih čuvati
bezbedne, ali ako Danvers vidi Daniela i ostale kako čekaju
ovde, neće želeti da priđe. To bi izazvalo pitanja i
negodovanje, sigurno od Madisona, što može dovesti njega i
Suzette u opasnost.
“Sačekaćemo ovde,” Daniel je rekao konačno, “Ali moramo
da sakrijemo kočije i da se sklonimo negde gde nas neće videti.”

“Brže.” Jeremy je viknuo, gurajući Suzette pištoljem u

leđa.
Suzette je zagrizla na ovaj iritirajući ton. Bockao je u leđa
i požurivao ih zadnjih nekoliko minuta i bilo joj je muka od
toga. Pored toga, znala je da njen otac ne može da se kreće
brže. Postojao je razlog što je svuda išao čezama, a to nije bilo
zbog snobovanja. Čovek je povredio nogu na jahanju pre
nekoliko godina i to ga je ponekad mučilo. Ovo hodanje mu je
sigurno teško palo, jer je već neko vreme hodao sporije. Ali to
nije rekla Danversu. Znala je da čovek nema nimalo
saosećajnosti, pa je jednostavno stala i rekla, “Ne.”
“Kreni,” Jeremy je viknuo, pokazao joj.
~ 240 ~
Naš svet knjiga

Suzette se okrenula i slatko mu se nasmejala, trepćući par

puta ka njemu kao što je videla da žene rade na Landonovom
balu. Kada je izdahnula, u celoj toj slici falila joj je samo
lepeza. “Oh, moj Lorde, ja sam tako umorna i moje nogice ne
mogu više. Da li možemo da stanemo i odmorimo se?”
“Tako znači,” rekao je suvo. “Pretvaraš se da si dama kada
ti odgovara?”
“Isto kao što se ti pretvaraš da si muškarac kada ti
odgovara.” Suzette je ispalila nazad.
“Gospode, ti si takav davež.” Jeremy je izdahnuo.
“Da, žalio si se već nekoliko puta,” rekla je odlučno, i onda
predložila, “Onda nemoj da me oženiš. Svakako bi se radije
udala za Daniela.”
“Da, primetio sam,” rekao je podrugljivo. “Ponašala si se ni
malo bolje od zapaljene prostitutke sa njim kada sam vas
video zajedno u štali.”
“Ponašala sam se kao svaka žena koja voli!” Suzette je
odbrusila, odjednom besna. Pismo - njegovo pismo, bila je
sigurna iako još uvek nije priznao to – probudilo je sav sram
koji je mogla da oseća kada ga je pročitala, ali neće se opet
osećati tako. Histerično se smejući, podigla je nos ka njemu i
dodala, “Nisam iznenađena što nisi shvatio da prisustvuješ
činu prave ljubavi. Ne mogu da zamislim ni jednu ženu koja
bi mogla da ima toliko žara i emocija za tobom. I veruj mi na
reč, ono što si video je bila žena koja voli, koja je davala sebe
čoveku koga voli i za koga je planirala da se uda.”
“Ljubav, zar ne?” Jeremy je rekao zgroženo, a onda joj
dodao hladnim tonom. “A opet, pogledaj kako brzo si pristala
da se udaš za mene umesto za njega.”
“Naveo si me da mislim da me ne želi,” rekla je u odbranu.
“Da, jesam. A to je bilo tako lako da je skoro pa jadno. Zar
je tvoja vera u njega tako slaba? Zar je tvoja ljubav tako
slaba?” upitao je sa očiglednim gađenjem.
Suzette je prebledela. Zar je njena vera bila slaba? Zar nije
mogla da odbaci pismo kada ga je pročitala i pomisli da je
lažno? Iako ona i Daniel nikada nisu progovorili ni reči o

~ 241 ~
Naš svet knjiga

ljubavi, u suštini, ona je sumnjala da oseća nešto prema njoj,

bila je relativno sigurna da mu se dopada. A sada kada više
nije bila slomljena bila je sigurna da Daniel nikada nijednu
ženu ne bi tretirao tako odvratno. Da je želeo da prekine
zaruku, njegov ponos bi ga naterao da uradi to lično i nežno
koliko je to moguće. Pomislila je da bi se potrudio da ne pati
puno zbog njegove odluke, nudeći joj pozajmicu kako bi
otplatila dug ili čak pronalazeći joj dostojnog muža spremnog
da zauzme njegovo mesto i oženi je. On je jednostavno bio
takav muškarac.
“Koliko si slomljena bila da pomisliš da toliko malo mari,”
Jeremy je komentarisao, i nakrivio glavu kada je rekao
sledeće.
“Ili te je bilo sram što si se valjala u senu sa njim kao
kurva?”
“Ja nisam kurva.”
Suzette je rekla ponosno, ali Jeremy je samo prešao
pogledom preko nje kao da je prljava.
“Nema sumnje da bi poželela sa mnom da budeš u
klasičnom stilu,” rekao je optužujuće. Danvers je onda
povikao, očigledno iznerviran svojim mislima i uveravao je,
“Bila bi razočarana!”
“Sigurna sam da bi.” Suzette je rekla suvo i bila zadovoljna
kada je videla da ga preplavljuje bes.
“Nisam to mislio!”
“Oh.” Zatreptala je očima nevino.
“Misliš da nisi kao Dicky, nesposoban da funkcionišeš sa
ženom kao pravi muškarac? A ja sam ovde mislila da možda
vas dvojica toliko patite, jer ste osećali neobičnu ljubav jedan
prema drugom.”
“Kučko!” dreknuo je, ošamarivši je tako jako da joj se glava
okrenula u stranu.
“Ne!” njen otac je doviknuo.
Suzette ga je videla kako kreće ka njima, i polako se okreće
ka Jeremyu očajan. “Ne može bilo šta izazvati takav bes kod
čoveka, Jeremy. Da li si zaista gajio osećanja prema Dickyu?”

~ 242 ~
Naš svet knjiga

Glasna rika je izašla iz njegovog grla kada se obrušio na

nju.
Ruku vezanih iza leđa, sve što je mogla da uradi je da krene
unazad. Pre nego što je napravila dva koraka, Danversove
šake bile su joj oko vrata.

~ 243 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 16

“Nešto nije u redu.” Daniel je promrmljao, gledajući kroz

vrata štale ka šumi.
“Treba im puno vremena.” Ricahrd je rekao nezadovoljno.
“Oni idu pešaka, i jedan od njih je možda povređen, što ih
usporava.” Robert je izjavio.
“Da je neko od njih povređen, zaustavili bi neku kočiju koja
je prošla,” Daniel je rekao zabrinuto. Vlasnik hostela im je
rekao da su dve kočije stale pre njih i da su ga obavestili o
prevrnutom vozilu i mrtvom vozaču. Prva je bila pola sata
pre nego što su oni stigli. Ne bi im trebalo više od sata hoda
da stignu dovde ako su se kretali putem. Kretanje kroz šumu
i rastinje možda ih je usporilo malo. Možda bi dodao još pola
sata ukoliko je zemljište teško prohodno, ali on i ostali su
čekali više od dva sata sada. Gde su oni?
“Ne misliš da su prošli ovaj hostel i nastavili ka sledećem?”
Robert je upitao zabrinuto.
Daniel je izdahnuo na ovu sugestiju. Sumnjao je da bi
Suzette i njen otac dobrovoljno uradili to, ali Danvers ih je
možda naterao. Mada je bilo još puno do sledeće gostionice.
Psujući, okrenuo se i krenuo ka prvom boksu u kom je bio
jedan od njihovih konja.
“Šta to radiš?” Richard je upitao, prateći ga.
“Odjahaću nazad, ali ovaj put kroz šumu, i videti da li
mogu da ih nađem. Ako ne uspem otići ćemo do sledeće
gostionice i sačekati tamo.” Daniel je izjavio besno.
“Ne možeš da jašeš sa takvom ranom.” Richard se bunio.
“To je jedva ogrebotina. Više me ne muči,” lagao je,
uzimajući sedlo sa zida i nameštajući ga na svom konju.
“Ja ću ići.” Richard je ponudio, uzimajući sedlo iz njegovih
ruku i prebacujući ga na leđa životinje.

~ 244 ~
Naš svet knjiga

“Neko mora da ostane ovde u slučaju da ih propustim i oni

stignu dok me nema,” rekao je, mršteći se na Richarda, ali
zahvalan što je preuzeo posao sedlanja konja za njega.
Njegova rana je vrištala od bola kada je podigao prokletu
stvar.
“Ti i Robert možete ostati ovde da pazite dok ja odem.”
Richard je rekao mirno, vezivajući sedlo.
Daniel ga je uhvatio za ruku. Kada je Richard zastao i
pogledao ga, upitao je mirno, “Da li bi ti ostao ovde da je
Christiana tamo umesto Suzette?”
Richard je frknuo i okrenuo se da završi sa sedlom. Kada
je završio, izdahnuo je i odmahnuo glavom. “Tvoja majka će
me ubiti što sam ti dozvolio da odeš.”
“Ne mora da zna,” Daniel je rekao odlučno, i onda se
nasmejao i dodao. “U stvari, bio bih ti zahvalan ako joj ne
kažeš. Sama će krenuti za mnom.”
“Prokleto si u pravu da bih,” grofica je izjavila.
Izdahnuvši, Daniel se okrenuo i gledao kako ulazi u boks.
“Odlazim majko, i to je kraj.”
“Ne bih očekivala ništa drugo,” priznala je, i pri tome nije
izgledala zadovoljno. “Ali nećeš ići sam.”
“Robert i Richard moraju da ostanu ovde u slučaju da...”
“Onda ću ja krenuti sa tobom,” rekla je jednostavno i
pogledala ka Richardu i upitala. “Hoćeš li mi osedlati kobilu,
molim te Richarde? Ne brini što je poprečno sedlo, mogu
jahati i tako.”
“Da, Lejdi Woodrow.” Richard je rekao i izašao iz boksa da
pronađe sedlo i odnese ga do sledećeg konja.
“Majko, nisi...” Daniel je počeo, ali ga je prekinula.
“Da li ćeš stajati ovde i raspravljati sa mnom, ili ćemo
krenuti da pronađemo Suzette?” upitala je neljubazno. “Jer
ako želiš raspravu, daću ti je. Ali biće to gubljenje vremena.
Idem sa tobom.”

~ 245 ~
Naš svet knjiga

Suzette se probudila od bolova. Osećala je da je boli

svuda, glava, vrat, leđa, zglobovi, ramena. Sve je ili gorelo ili
pulsiralo. Bilo je jako neugodno.
“Suzie?”
Prepoznajući glas svog oca, otvorila je oči i pogledala oko
sebe. Trebalo joj je par trenutaka da vidi tamne siluete drveća
oko nje i da shvati da leži na hladnoj zemlji zgrčeno. Nije
mogla da vidi svog oca.
“Da li si budna?” upitao je, i Suzette je shvatila da glas
dopire iza nje. Kada je osetila tople ruke kako hvataju njene,
okrenula je glavu, jauknuvši od bola kada je njen vrat
negodovao na pokret.
“Oče?” upitala je, sposobna da razazna samo tamnu senku
iza nje.
“Da,” stisnuo je za ruku. “Kako ti je glava?”
“Boli me,” priznala je još uvek ošamućeno.
“Ne čudi me. Udarila si je kada si pala. Dosta je krvarila,”
dodao je. “Da li još uvek krvari?”
“Ne znam.” Suzette je rekla. Bolelo je, jako, i to je bilo sve
što je zaista znala, i onda je izdahnula i upitala, “Kada sam
pala?”
“Kada te je Danvers napao. Ja sam ga odgurnuo ramenom.
To je bilo sve što sam mogao da uradim,” rekao je sa
izvinjenjem. “Bojao sam se da će te daviti do smrti.”
“Bio je jako besan,” Suzette je rekla.
“Imaš takav uticaj na ljude,” bio je njegov odgovor.
Suzette je dala mali osmeh i onda upitala, “Odgurivanje je
bilo dovoljno da ga zaustavi?”
“Pa, oborio sam vas oboje i skrenuo mu pažnju. Ali mislim
da je moje podsećanje na to da ne može da oženi leš bio pravi
razlog što se jednostavno nije vratio tvom davljenju,” priznao
je.
“Dobro razmišljanje,” rekla je.
“Upalilo je,” njen otac je odgovorio, i onda dodao. “Nažalost
udarila si glavom o stenu kada si pala. Pa možeš mene da
kriviš za tu posekotinu.”

~ 246 ~
Naš svet knjiga

“Spasio si mi život,” izjavila je, i okrenula se u sedeći

položaj, ali je pronašla da je nekako pričvršćena na zemlju.
“Vezao nas je zajedno,” Cedrick Madison je objasnio. “Nije
imao nikakav kanap, pa je iskidao deo tvoje suknje i iskoristio
ga.”
Preplašena, Suzette je pogledala sebe i videla da joj je
suknja mnogo kraća nego što je bila kada je obukla jutros. To
je objašnjavalo zašto joj je tako hladno. “Gde je on?”
“Otišao je do naredne gostionice da iznajmi kočiju i vrati
se po nas. Zato nas je vezao zajedno. Shvatio je da ako se
osvestiš na taj način nećemo moći da pobegnemo.
Suzette je slušala i onda upitala, “ Koliko dugo od kada je
otišao?”
“Dovoljno dugo, da ako planiramo da pobegnemo, krenemo
odmah sa tim,” rekao je mirno.
Suzette je klimnula, i odmah zažalila kada je bol presekao
kroz glavu. Imala je osećaj da veverica grebe na njenoj glavi
i iznad desnog uha. Sačekala je trenutak da se bol smanji, i
rekla, “ Izbroj do tri, i na tri ćemo oboje ustati.”
Njen otac je počeo da broji.

“Do sada smo stigli na pola puta do prevrnute kočije.”

Daniel nije odgovorio na užasavajući komentar svoje
majke.
“Sigurno su stigli dalje od ovoga do sada?” dodala je, njen
pogled je prelazio po šumi sa obe strane.
Daniel je stisnuo zube, ali je ostao tvrdoglavo tih. Nije
planirao da okrene leđa sve dok ne stigne do kočije, ali je bio
siguran da je to sledeće što će njegova majka predložiti.
“Daniel, mislim...” Grofica Woodrow je počela, i onda
zastala i zaustavila konja. “ Šta je to?”
On je odmah stao i pogledao ka njoj i video kako sa kobilom
ide unazad dok je izbezumljeno gledala desno ispred njih.
“Kakvo je to stvorenje?” upitala je, njen glas postao je
piskaviji na kraju.
~ 247 ~
Naš svet knjiga

Daniel je okrenuo glavu, i pratio njen pogled ka mračnoj

šumi ispred njih dok nije uočio pokrete. Sada je sam krenuo
napred, pokušavajući da vidi. I dalje je bio na bezbednoj
distanci, ogroman, i visok kao osoba samo veći, širi nego bilo
koji čovek. Pod mesečevom svetlošću sve je bilo belo, sivo i
crno...i nije imao pojma šta je to. Izgleda da se mrdalo, gore
dole, kao da skakuće, ali je bilo preveliko za zeca, onda je
počelo da se klati, skoro kao pijanac koji vijuga na jednu
stranu pa na drugu i u krug.
“Ne znam,” priznao je. Daniel je posmatrao minut, i rekao,
“Ostani ovde,” pojurio je konja napred. Držao je konja u
sporom koraku, oprezno prilazeći, jer nije bio siguran šta je
to. Ali kada je prišao bliže i čuo riku koju stvorenje pravi,
shvatio je da ono nije čulo njega kako prilazi. Ta stvar je
pravila toliku buku i lomila granje oko sebe da nije ni bila
svesna zvuka koji je on pravio. U stvari, trebalo mu je par
minuta da shvati da je ta buka zapravo govor... Engleski...
dva različita glasa... jedan muški i jedan ženski.
“Pravo napred oče. Ti i dalje vučeš desno.”
“I idem napred, Suzie. Ti si ta koja stalno vuče u stranu.”
“Ne tvoje pravo, paralelno sa putem pravo. Poskoči u tvoje
levo umesto napred.”
“Oh. Pa zašto odmah nisi rekla tako, curo?”
Odjednom je Daniel tačno znao na šta gleda. Odmah mu je
laknulo, ali je dobio takav napad smeha i ugrizao se za jezik
spustivši glavu kako ga ne bi videli. Znao je bez sumnje da će
njegovo pojavljivanje, i umiranje od smeha neverovatno
razbesneti Suzette.
“Da li je to ona?”
Daniel je pogledao pored i video da je njegova majka
ignorisala njegovu naredbu i prišla pored njega. Ovako blizu,
i ona je očigledno prepoznala dvoje ljudi, vezanih leđa uz leđa
koji su poskakivali usred šume. Daniel je klimnuo glavom,
odbijajući da progovori dok se još uvek kezio sam sa sobom.
“Pa...” Grofica Woodrow je nakrivila glavu dok je
posmatrala devojku koja će joj uskoro postati snaja. Na kraju,

~ 248 ~
Naš svet knjiga

rekla je, “Mora da joj je hladno u... mmm... šta god da je to što
nosi.”
Daniel je okrenuo glavu nazad, trepćući dok je gledao ono
u čemu je Suzette bila... ili nije bila... obučena. Nije mogao da
veruje da je bio ometen svim ostalim da bi primetio da nosi
nešto malo duže od... kratke... suknje ili... možda košulje. Bar
se tako činilo na prvi pogled, a onda je pogledom prešao preko
njenog torza i shvatio je da je haljina kojoj fali dobar deo
suknje. Njene noge su bile gole skroz, skoro do kukova. Dragi
Bože.
Ukopavši svoje pete u konja, Daniel ga je poveo napred,
krećući se laganije kako bi prešao ostatak puta između njih.
“Opet,” Suzette je rekla i poskočili su opet, ona na njeno
desno, njen otac unazad misleći da je njegovo levo i nadala se
da se tako kreću, ka sledećoj gostionici.
“Suzie?” njen otac je pozvao, sprečavajući njeno ponavljanje
reči “opet”. Zvučao je zadihano kao i ona.
“Da?” otpuhnula je.
“Možda bi trebali... da idemo... na suprotnu... stranu,”
dahtao je i govorio. “Ipak,.. ovim putem je... Danvers otišao...
i odatle će se... se vratiti.”
“Da,” potvrdila je. “Zato i idemo tim... putem.”
“Zato?” upitao je nesigurno. “Zašto?”
“Zato što će očekivati od nas da krenemo suprotno,”
odgovorila je jednostavno. “Idemo ovim pravcem još malo, a
onda ćemo ući dublje u šumu. Proći će pravo pored nas i kada
vidi da nas nema tamo gde nas je ostavio, krenuće da nas traži
ali u suprotnom smeru, misleći da smo krenuli nazad ka
zadnjoj gostionici, a ne da smo rizikovali da naletimo na
njega u sledećoj gde je i otišao.”
Osetila je kako se zagrcnuo i kako mu leđa vibriraju na
njenim leđima, i onda je rekao, “Oduvek si bila mudra
devojka.”
“Ne dovoljno mudra,” rekla je tužno. “ Da sam bila dovoljno
pametna da verujem u Daniela...”

~ 249 ~
Naš svet knjiga

“Sada, prestani da se okrivljuješ za to. Danvers je očigledno

video da vas dvoje nešto radite u štali, a ti si mislila da niko
drugi ne zna za to. Naravno da si pomislila da je on.”
“Pomislio si da je pismo možda lažno.”
“Isprva ne. Samo sam počeo da se pitam zato što mi je bilo
malo sumnjivo da je Danver naleteo na tebe odmah nakon što
si ga dobila. A onda sam se setio da je bio sa mnom i Dickyem
u klubu.” Priznao je. “Nemoj se kriviti ni za šta od ovoga.
Ništa od ovoga nije tvoja krivica. Danvers i Dicky su to
planirali od samog starta, a Danvers je samo nastavio po
planu.”
“Da.” Izdahnula je i pogledala oko sebe. “Možda bi trebali
da krenemo dublje u šumu sada. Danvers se može vratiti
svakog trena i ...” izgubila je glas kada je primetila crnu senku
kako im se približava. Nakon trena shvatila je da je čovek na
konju, i jedan užasan trenutak, pomislila je da je Danvers i
da su zakasnili. Onda je primetila da su ramena bila
preširoka da bi bio Danvers. U stvari, obris je više ličio na
Daniela. Gledala je u muškarca i divila se njegovom stasu
dovoljno dugo da ga prepozna čak i kao siluetu i onda se
opustila.
“To je Daniel!” Suzette je rekla glasno kada je postala
svesna da joj je otac drhtao od panike.
“Da li si sigurna?” upitao je zabrinuto.
“Sasvim,” uveravala ga je, ali Cedrick Madison se nije
opustio dok Daniel nije zaustavio svog konja i pozvao ih.
“Suzette, Lorde Madison!” rekao je kada je sišao sa konja.
Zastao je na tren kada je stao na svoje noge, ne dugo zapravo,
ali način na koji je sišao iz sedla za sekund nateralo je da
uzdahne, a onda se kretao brzo ka njima dok mu je bledo lice
obasjavala mesečina.
“Da li si dobro?” upitao je, dolazeći ispred Suzette.
Klimnula je, ne mareći mnogo za oštar bol koji je osetila
tim pokretom. Svaka poskok koji su napravili od kada se
probudila bio je pravo mučenje za nju, pa je mali trzaj bola
bilo lako ignorisati.

~ 250 ~
Naš svet knjiga

Daniel je uhvatio lice rukama, i namrštio se kada je video

zgrušanu krv na njenom čelu. “Povređena si.”
“Samo sam udarila glavom, to je sve.” Suzette je rekla tiho,
njene oči žudno su se pomerale po njegovom licu. Mislila je da
ga nikada više neće videti, ali evo ga.
Daniel nije izgledao ubeđeno, i upitao je, “Danvers je
uradio ovo?”
Namrštila se, “Da.”
“Gde je on?” pogledao je okolo.
“Otac kaže da je otišao do sledeće gostionice da iznajmi
kočiju.” Odgovorila je.
Daniel se opustio malo, onda sreo njen pogled i rekao
pažljivo i sa tugom u očima. “Ja nisam napisao to pismo.”
Pre nego što je Suzette mogla da odgovori, ženski glas je
privukao njenu pažnju na činjenicu da Daniel nije došao sam.
“Za Boga miloga, Daniele,” odbrusila je. “Odveži ih. Jadna
devojka sedi dole praktično naga. Sigurno se smrzava, i bez
sumnje, oboje su gladni i iscrpljeni. Objašnjenja mogu da
sačekaju dok ih bezbedno ne vratimo u gostionicu, gde je
toplo.”
“Oh, da.” Promrmljao je i brzo prešao sa strane kako bi
video kako su vezani zajedno. Suzette nije imala pojma kako
je Danvers to uradio, osim da je iskoristio njenu haljinu kao
kanap, što je ostavilo gotovo golu i smrznutu, što je i žena koja
im prilazila napomenula. Suzette je buljila u nju, primetivši
da čak i lelujajući kroz mračnu šumu noću Lejdi ima držanje i
izgled... pa, prave dame.
Suzette je znala da bi se saplela preko predmeta koje ne
vidi ili čak izvrne članak na mračnom zemljištu. Ali ne ova
žena. Bila je stabilna, dražesna i elegantna čak i kada je
izvukla mali nož iz svog rukava i dala ga Danielu.
“Evo, ovo će pomoći,” rekla je.
“Gde si dođavola našla ovo?” Daniel je upitao iznenađeno.
“Ponela sam ga sa mnom od kuće. Ponela sam i mali pištolj
na putovanje takođe,” obavestila ga je mirno, i onda podigla

~ 251 ~
Naš svet knjiga

obrve. “Ti nisi pomislio da ću spakovati oružje isto koliko i

odeće na ovaj put, pored svega što se desilo?”
Daniel je odmahnuo glavom i okrenuo se kako bi nožem
presekao meko platno. Kada je napokon uspeo, žena je
okrenula pažnju na Suzette i stala ispred nje.
“Ti si sigurno Suzette. Oduševljena sam što te konačno
upoznajem draga. Ja sam Danielova majka, Catherine
Woodrow,” rekla je pozdravljajući i zvučala kao da su se
sastale na nekakvoj čajanci.
“Ovaj... takođe mi je drago što se upoznajemo,” rekla je
nesigurno, osećajući se malo zbunjeno u ovoj situaciji i nije
znala šta da uradi. Obično, uzela bi daminu ruku ili... pa,
nešto, ali ona je sedela dole, navaljena na svog oca, sa rukama
vezanim iza leđa, i jedino što je mogla da uradi je da joj se
široko nasmeje.
“Daniel mi je puno pričao o tebi,” grofica je rekla sa
osmehom dok je skidala rukavice koje je nosila. “I ne mogu ti
opisati koliko sam srećna što je konačno našao devojku sa
kojom je željan oženiti se. Počela sam da gubim svaku nadu da
će se to ikada desiti.”
“Oh... pa... ja...” Suzette je pokušala da odgovori ali je
najednom izgubila dah kada je platno kojim je bila vezana
popustilo i izgubila je ravnotežu. Nije bila svesna koliko je bila
oslonjena na svog oca, dok se nije izvrnula unazad što je njene
noge automatski dovelo uvis.
“Eto te,” grofica Woodrow je rekla u dahu, hvatajući
Suzette za ruke i uspravljajući je kako bi joj skinula platno
koje je bilo umotano oko nje. Zadržala je ruku na njenom
ramenu i pridržavala je dok je Daniel oslobađao njenog oca.
“Da li možete da odete do konja, moj Lorde?” Daniel je
upitao, pridržavajući čoveka za rame na trenutak.
“Da, da,” Lord Madison je rekao i okrenuo se ka Suzette i
Grofici Woodrow. Dao je mali osmeh i naklonio se plemkinji,
i onda zabrinuto pogledao Suzette. “Suzie je udarila glavu
prilično jako. Bila je u nesvesti jako dugo i trebalo bi pripaziti
na nju.”

~ 252 ~
Naš svet knjiga

“Vratićemo vas u gostionicu i pobrinuću se za oboje,”

grofica je rekla smireno, dok je Daniel prišao kako bi presekao
uže kojim su joj vezane ruke.
Čim je završio, Daniel je vratio majci nož i povukao Suzette
gore u svoje ruke sa bolnim jaukom na šta se ona namrštila.
Pre nego što je uspela da pita bilo šta, grofica Woodrow je
progovorila, privlačeći njenu pažnju.
“Bojim se da smo zaboravili da povedemo još konja, Lorde
Madison,” grofica je izjavila, vraćajući nož nazad u rukav.
Provukla je ruku ispod ruke Cedrica Madisona i povela ga ka
konjima kao da se šetala kroz baštu, i dodala, “i bojim se da
ćete nazad morati da jašete sa mnom.”
“Biće mi zadovoljstvo, Miledi,” njen otac je rekao ljubazno.
Suzette je izdahnula zabrinuto kada je primetila da sada
hramlje više nego ranije. Njene nade nisu završile dobro.
Moraće da odmara nogu i možda stavi toplu oblogu kako bi
smanjio bol.
“Govorio sam istinu, Suzette,” Daniel je rekao tiho,
privlačeći joj pažnju na sebe dok je nosio do svog konja.
“Kunem se da ja nisam napisao to pismo.”
“Znam,” rekla je. “Žao mi je što sam poverovala, ali on je
znao za štalu i...”
“Ne moraš da mi objašnjavaš,” uveravao je. Daniel je stao
pored životinje i priznao. “Isprva sam bio besan što si
poverovala da sam raskinuo veridbu sa tobom tako hladno i
to pismom, ali kada sam pročitao šta je pisalo o štali ...”
odmahnuo je glavom. “Naravno da si poverovala da sam je.
Mislili smo da smo sami.”
Klimnula je glavom, ali nije odgovorila. Suzette zapravo
nije htela da razgovara o činjenici da ih je Danvers
posmatrao. Zaista nije htela da misli o tome. Nekako je njeno
mišljenje o tome iskustvu sada bilo drugačije, a sve to zbog
Danverosovih okrutnih reči.
Daniel je poljubio u vrh glave, pazeći na njenu ranu.
“Možeš li da stojiš sama, dok se ja popnem?”
“Da,” odgovorila je.

~ 253 ~
Naš svet knjiga

“Zadrži se za sedlo,” naredio je dok je spuštao.

Suzette se pridržala i gledala ga kako je uzjahao. Onda je i
njoj pomogao da se popne da sedlo takođe.
“Opusti se,” Daniel je rekao kada se smestila ispred njega.
“Sada si bezbedna i vratićemo vas u gostionicu za kratko
vreme.”
Suzette se navalila na njegove grudi, pokušavajući da drži
glavu mirno kako bi ublažila bol koji se javio kada je pojurio
životinju napred.
Vožnja do gostionice verovatno nije trajala dugo, ali se njoj
činila kao večnost. Od silnog poskakivanja glava je jako bolela
i bila je sigurna da je pojela nešto verovatno bi do sada sve
izbacila iz sebe. Srećom, nisu jeli od kada su krenuli sa
Danversom, a to je bilo davno.
Kada su izašli iz šume i ušli u dvorište Robert i Richard su
istrčali iz štale ka njima.
“Da li ste ga uhvatili?” Daniel je upitao kada je zaustavio
svog konja.
“Danversa?” Richard je upitao iznenađeno, hvatajući za
uzda kobilu grofice Woodrow kada je stala pored njih sa
Lordom Madisonom u sedlu iza nje. “Ne. Zar nije sa Suzette i
Lordom Madison?”
Daniel je odmahnuo glavom. “Ostavio ih je vezane u šumi
i navodno krenuo ovde u potrazi za kočijom koja će ih odvesti
u Gretna Green.”
“Nismo videli ni traga od njega.” Robert ga je uveravao,
hvatajući i uzda njegovog konja.
Daniel se namrštio, i rekao, “Evo, spusti Suzette.”
Spustio je dole kao da je dete i Robert je pustio konja i
odmah je prihvatio na svoje grudi. Zaškiljio je očima na nju
kada je video ranu na glavi. “Šta ti se desilo Suzie? Da li je to
Danvers uradio?”
“Ne, udarila sam u kamen,” odgovorila je.
“Mojom krivicom,” njen otac je rekao zgađeno kada je
sjahao. Okrenuo se da pomogne grofici Woodrow da siđe,
objašnjavajući. “Hteo sam da sklonim Danversa sa nje, ali su

~ 254 ~
Naš svet knjiga

oboje pali i stena je bila iza nje. Jedna prokleto ogromna.

Trebao sam da obratim pažnju na to pre nego što sam naleteo
na njega.”
“Šta je Danvers radio “na” njoj?” Daniel je upitao,
uzimajući je od Roberta.
Suzette je pogledala u njega iznenađeno. Zvučao je čudno.
Hladno, besno i uplašeno I sve to zajedno.
“Davio je,” njen otac je odgovorio čudnim naglašavajućim
tonom i Suzette nije mogla da ne primeti kako su se svi
muškarci odjednom opustili malo, kao da ih je njegov odgovor
zadovoljio više od onoga na šta god su izgleda mislili. Shvatila
je da su svi pretpostavili kako je muškarac pokušavao
napastvovati.
Ljutitim tonom, Richard je upitao, “Zašto bi kog đavola
pokušao da je zadavi? Ne bi mogao da oženi leš.”
“Uvredio se na nešto što sam rekla,” Suzette je odgovorila
sramežljivo.
“Ili na više stvari koje si rekla,” njen otac je promumlao.
Na njeno olakšanje, Daniel nije pitao šta je rekla i okrenuo
se ka gostionici sa njom. Krećući se ka vratima, rekao je,
“Smestiću je u sobu i vratiti se. Danvers bi trebalo da stigne
do sada. Moraćemo da pretražimo šumu.”
Ne znajući da li ostaju ii ne, nisu iznajmili sobe i morali su
to da urade sada. Ubrzo nakon toga, bili su u sobi na spratu
i Daniel je spuštao na krevet.
“Moramo da razgovaramo kada se vratim,” Daniel je
rekao tiho, stavljajući joj poljubac na vrh nosa pre nego što se
ispravio, “ali sada moram da krenem u potragu za
Danversom.”
“Moraš da skineš kaput i košulju i dozvoliš mi da ti
pogledam leđa,” njegova majka je rekla, dok je ulazila u sobu
sa Lisom, Christianom i Cedrickom. Christiana i Lisa su nosile
vodu, zavoje i odeću, dok je njihov otac zbunjeno gledao na
sve to.
“Moja leđa su dobro,” Daniel je odbrusio, okrećući se ka
majci.

~ 255 ~
Naš svet knjiga

“Šta nije u redu sa tvojim leđima?” Suzette je upitala

uplašeno.
“Ustreljen je. Zato se nije vratio u gostionicu kao što ste
očekivali,” grofica Woodrow je izjavila.
“Ustreljen?” Suzette je izdahnula, gledajući Daniela još
pažljivije. Nije mogla da vidi njegovu ranu kroz odeću, ali
zaista je izgledao bledo, ali ne toliko da bi rekla da je ranjen.
Ta činjenica objašnjava zašto se nije vratio na vreme, I
Suzette se odmah zapitala da li Danvers ima veze sa tim.
Nakon svega, hladnokrvno je ubio svog vozača u leđa.
Očigledno nije voleo da gleda ljude u lice dok pokušava da ih
ubije. Pa, osim nje; bili su lice uz lice kada je pokušao da je
zadavi.
“Ne napuštaš ovu sobu dok ti ne pregledam ranu Daniele”
rekla mu je ozbiljno. “Jahao si, nosio Suzette, podigao je i
spustio sa konja i sigurna sam da se verovatno otvorila. Sada
se skini.”
Kada je Daniel zaškiljio očima na nju očigledno rešen da
ignoriše njenu naredbu, sasekla ga je, “Ako budem morala,
poslaću po Roberta i Richarda i naterati ih da te drže dole
dok te previjem.”
“Oh, dobro onda.” Odbrusio je i počeo besno da trza kaput
sa sebe.
Zadovoljna, grofica se okrenula ka Suzetteinom ocu, “Šta je
sa vama, moj Lorde?”
Cadrick Madison se odmah ispravio. “Sa mnom?”
“Da li imate neke povrede koje bi trebalo pogledati?”
“Oh, ne. Ja sam dobro,” odgovorio je prilično brzo, i krenuo
ka vratima.
“Zašto sam onda primetila zgrušanu krv u vašoj kosi kada
ste sjahali ispred mene?” grofica Woodrow je upitala odvažno,
“I zašto hramljete?”
“Oh, ja samo... stara povreda na nozi. A što se tiče glave,
pa, primio sam udarac ranije,” priznao je, govoreći kao da je
sve to nevažno, i brzo dodao, “Ali to je bilo pre nekoliko sati i
siguran sam da je sve u redu. Samo ću...”

~ 256 ~
Naš svet knjiga

“Sedite dole i pogledaću to nakon što zbrinem Daniela i

Suzette,” grofica je naredila nežno.
Cadrick Madison je očajno izdahnuo, klonuvši ramenima,
i onda otišao da sedne na stolicu pored kamina.
Suzette, Christiana i Lisa su gledale ovu situaciju zbunjeno
i razgoračenih očiju, ali kada je grofica krenula ka nagom
Danielu sve su se pogledale međusobno i odjednom počele da
se smeše. Odrasle su gotovo bez majke, i grofica Catherine
Woodrow je bila pravo oličenje jedne.

~ 257 ~
Naš svet knjiga

Poglavlje 17

Suzette je otvorila oči na sobu obasjanu vatrom iz

kamina, I polako razgledala oko sebe, pitajući se gde se nalazi.
“Oh, budna si.”
Komentar je privukao njen pogled na stolicu pored kamina
I ženu koja je ustajala sa nje. Danielova majka. Grofica je
zbrinula njegovu ranu i dozvolila mu da ode, sa ozbiljnim
zahtevom da bude obazriv, kada se uputio vani da pomogne
Robertu i Richardu da pretraže okolinu za Danversom. Onda
se pobrinula za Suzetteinu ranu na glavi, i dok je čistila,
shvatila je da joj ne treba ušivanje, pre nego što joj je dala
nešto apsolutno odvratno da popije i rekla joj da spava.
Suzette je poslušno legla i zatvorila oči dok je grofica otišla da
se pobrine za njenog oca. Mada je bila sigurna da neće
zaspati, jer je glava užasno bolela. Ali ipak je utonula u san, i
nije bila sigurno koliko dugo je spavala.
“Kako se osećaš?” žena je upitala, zastajući pored kreveti i
naginjući se ka njoj kako bi stavila ruku na Suzetteino čelo.
“Nemaš temperaturu. Da li te boli glava?”
Suzette je polako odmahnula glavom. “Ne. Hvala ti.”
“Odlično.” Klimnula je zadovoljno.
“Da li su našli Jeremya?” Suzette je upitala, pogledavši ka
vratima.
“Nisi dugo spavala. Još uvek ga traže,” odgovorila je I
namrštila se. “Mada sumnjam da će ga pronaći. Sigurno nas
je video u gostionici i sudeći po pismu koje je poslao, navodno
od Daniela, deluje dovoljno pametno da se sakrije u rupu kao
lisica dok je love. Inače, sigurna sam da ovo nije zadnji put da
ga vidimo.”
“Pismo? Pročitali ste ga?” Suzette je upitala slabo, dok joj se
stomak zgrčio kada joj je žena klimnula.
Grofica je posmatrala njen izraz, i onda sela na ivicu
kreveta i uzela jednu njenu ruku u svoju. “Pismo je trebalo da
te navede da se osećaš posramljeno, ali ne bi trebala da budeš.”

~ 258 ~
Naš svet knjiga

“Ne bih?” Suzette je pitala iznenađeno. Ipak je pisalo o

njenom ne baš prikladnom ponašanju.
“Pa, ako se ti stidiš, onda bih trebala i ja,” izjavila je. “Zato
što smo Danielov otac i ja unapred izrekli svoje zavete, kao i
vi, takođe na putu za Gretna Green.”
“Zaista?” Suzette je pitala iznenađeno. Grofica Woodrow je
delovala kao... pa… kao prava dama. Teško je zamisliti je u
žaru strasti.
“I ja sam bila mlada jednom, znaš,” rekla je sa smeškom. “A
Danielov otac je bio predivan muškarac; šarmantan, zgodan,
pametan, zabavan. Bili smo tako zaljubljeni.” Rekla je tiho, i
pogledala ka Suzette, “Daniel mu je jako sličan, i ako vas dvoje
budete imali pola od onoga što smo njegov otac i ja nekada
imali, bićete zaista jako srećni. Ali mislim da ćeš ti uspeti i
bolje od toga.”
“Pokušaću da njega usrećim,” Suzette je uveravala tiho.
“Znam da hoćeš, a i on će uraditi isto,” rekla je sa
sigurnošću, i dodala, “Voli te, znaš. Znala sam onog momenta
kada je rekao da će se venčati sa tobom. Nisam ga nikada čula
da o nekome priča kao što je pričao o tebi.”
Suzette je progutala knedlu koja joj se odjednom našla u
grlu. To je bila najlepša stvar koju je ikada čula.
“A mislim da i ti njega voliš,” dodala je.
“Volim.” Priznala je gotovo šapatom.
“Znači udaćeš se za njega i ako nije siromašan?” grofica
Woodrow je upitala zabavljeno.
Suzette se nasmešila, i klimnula glavom. “Da, naravno.”
“Odlično.” Potapšala je po ruci i ustala, “Idem da ti naručim
hranu. Sada kada te glava više ne boli, sigurno si gladna.”
“Hvala,” Suzette je rekla i nasmejala se dok je gledala kako
odlazi.
Kada su se vrata iza žene zatvorila, Suzette je legla nazad
na krevet sa izdahom, razmišljajući o mogućnosti da je Daniel
možda voli. Bilo je divno i ubedljivo da to čuje od njegove
majke, ali bi bilo još lepše da čuje iz Danielovih usta.

~ 259 ~
Naš svet knjiga

Suzette se nacerila na ovaj preokret u svom životu. Počela

je tako što je mislila da neće moći da pronađe čoveka koji joj
odgovara u kratkom vremenskom periodu koji je imala, pa je
odlučila da pronađe muža kome treba njen novac toliko očajno
da bi pristao na njene uslove u vezi kako bi zaštitila sebe od
nasilnog braka kao što je bio Christianin. Umesto toga,
pronašla je muškaraca kome ne treba njen novac i koji je
zapravo voli. I koga ona definitivno voli. Povrh svega dobila
je svekrvu kojoj se očigledno jako dopadala, što je bilo odlično.
Žena je odgovarala svim komentarima i opisima svog sina.
Bila je žena na koju je mogla da se ugleda. Svakako, divila se
načinu na koji se pobrinula za muškarce malopre. Bila je
maestralna i bilo je toliko stvari koje je mogla da nauči od nje.
Suzette nije bila sigurna kako joj se posrećilo toliko, ali je
bila zahvalna na tome.

“Eto. Izgledaš savršeno,” grofica je izjavila, pomerajući

se u stranu da se divi svom radu.
Suzette se zacrvenela na njen komentar i pogledala sebe u
ogledalo koje je Danielova majka donela. Obukla je svoju
najlepšu haljinu, kratak rukav, haljina kraljevskog stila koja
je bila toliko svetlo roze nijanse da bi se moglo greškom reši
da je bela. Na kraju je stavila ogrlicu nanizanu dragim
kamenjem sa zlatnim priveskom. Njena sluškinja, Georgina,
pomogla joj je da se okupa i obuče, ali grofica Woodrow je
oterala ženu i krenula da joj pomaže sa kosom. Kakao je bila
još uvek mokra nakon kupanja, pažljivo je sušila svo vreme
vodeći računa na ranu u kosi iznad Suzetteinog uveta. Kada
je završila udesila joj je duge pramenove na vrh glave u maloj
okrugloj punđi. Ispalo je zaista lepo.
“Ti si prelepa.” Grofica je izjavila, “Ti i Daneil ćete mi
podariti prelepe unučiće.”
Crveneći, Suzette se nasmešila, i okrenula da je zagrli,
“Hvala Vam, Miledi.”

~ 260 ~
Naš svet knjiga

“Nema na čemu,” grofica je uzvratila, grleći je još jednom

ali za pritužbom, “Miledi zvuči tako ozbiljno. Možeš me zvati
Catherine ako želiš, ili...” zastala je kratko i ugrizla se za usnu
i onda priznala, “nadam se da ćeš se jednog dana osećati
ugodno dovoljno da me nazoveš majko, ali neću te pritiskati
da to uradiš.”
“Hvala vam. Biće mi zadovoljstvo da vas zovem majko,”
Suzette je prošaputala, dirnuta njenom ponudom. I bilo je
istina. Ona i grofica Woodrow prethodnu noć su satima
razgovarale, nakon što se vratila sa obrokom za Suzette, i
napravile pauzu samo kada su muškarci stigli i obavestili ih
da nisu pronašli Danversa. Nakon toga su otišle na spavanje,
ali su nastavile razgovor kada su ustale i krenule da se oblače
kako bi sišle na doručak sa ostalima i dalje nastavile u kočiji
tokom puta za Gretna Green. Putovali su tri sata, ali grofici
i Suzette to nije palo teško, jer su svo vreme ćućorile; o
knjigama koje su obe čitale i stvarima koje vole i ne vole da
rade, dok su njen otac i Daniel sedeli i zadovoljno se smeškali.
Pa, bar se njen otac smeškao, dok se Daniel gotovo cerio sa
kombinacijom zadovoljstva i olakšanja na licu, jer je znala
koliko mu je bilo bitno da se njih dve zavole međusobno.
Srećom i jesu. Odnosno, ona je svakako volela i poštovala
groficu Woodrow.
“Pa,” Danielova majka joj je uputila srdačan osmeh, i
okrenula se kako bi krenula ka vratima. “Reći ću tvom ocu da
si spremna i da može da dođe po tebe.”
Suzette je gledala kako izlazi iz sobe i pogledala na sebe sa
malim izdahom zadovoljstva. Haljina koju je nosila više je
priličila odlasku na bal nego venčanju u dvorištu gostionice,
ali Suzette nije marila. Želela je da izgleda lepo na svom
venčanju. I bila je lepša nego ikada u životu, pomislila je i
nadala se da će i Daniel misliti isto.
Nasmejala se u sebi na pomisao o njemu, a onda je
utihnula malo i kratko izdahnula. Dok je Suzette puno pričala
sa groficom Woodrow od kada su je spasili i doveli u
gostionicu, ona i Daniel nisu imali onaj razgovor koji je

~ 261 ~
Naš svet knjiga

spomenuo. Čovek je bio preumoran od pretrage. Pročešljali su

ceo okrug na obe strane od gostionice, putujući do mesta gde
su se prevrnuli u jednom pravcu, i isto toliko daleko i u
drugom pravcu, gledajući i oko puta i u šumi.
Svi su bili jako umorni i razočarani što nisu pronašli
Danversa, i Daniel se još oporavljao od metka koji je primio i
izgledao je iscrpljeno i bledo, i Suzette se složila kada je grofica
insistirala da se prvo odmori, a onda razgovara sa njom
ujutru. Ali ni jutros nisu imali mnogo prilika za razgovor.
Suzette je dugo spavala, verovatno zbog leka koji joj je grofica
dala sinoć, i kada je ustala brzo se obukla i sišla dole na vreme
da doručkuje sa svima. Kada su završili sa jelom, svi su
požurili i rešili svoje obaveze kako bi krenuli na put pre nego
što bi možda opet nešto krenulo po zlu, tako da nije postojala
nikakva šansa da razgovara sa njim. A kada su stigli u
Gretna Green poslao je Suzette i ostale žene da se spreme dok
on porazgovara sa matičarem.
Sada je došlo vreme da se venčaju, a još nisu imali svoj
razgovor. Suzette nije bila sigurna šta je zapravo želeo. Već
joj je rekao da nije napisao pismo, što je i sama shvatila do
tada. Pomislila je da možda želi da joj prizna da nije
siromašan i da mu ne treba njeno nasledstvo, ali i to je već
znali.
Iskreno, nadala se da želi da joj otkrije svoja osećanja. Njen
otac i njegova majka su se složili da je Daniel zaljubljen u nju.
Bilo bi lepo da to čuje od njega. Ali i ona sama mu to još nije
priznala, shvatila je i pogledala ka vratima kada se čulo tiho
kucanje.
Prelazeći sobu, otvorila je vrata i nasmejala se kada je
videla svog oca u hodniku. Imao je elegantne pantalone i frak
i izgledao kao da se uputio na bal. Imao je i svoj štap opet i
ona je pretpostavila da ga je neko od muškaraca pokupio iz
prevrnute kočije za njega dok su tražili Jeremya Danversa.
“Izgledaš lepo, oče,” uputila mu je kompliment.

~ 262 ~
Naš svet knjiga

“A ti nikada nisi izgledala lepše, Suzie,” rekao je nežno, i

dodao, “Tvoja majka sada verovatno skače u raju, ponosna i
srećna zbog tebe.”
“Oh,” zamahala je rukom ispred sebe kako bi zaustavila
suze koje su se odjednom pojavile u njenim očima i namrštila
se na njega, “Ne govori takve stvari, tata. Nateraćeš me da
cmizdrim na svom venčanju.”
“Izvini dete.” Poljubio je nežno u obraz i onda je progurao
unazad kako bi mogao da uđe unutra.
“Šta to radiš?” upitala je iznenađeno.
“Želim da popričam sa tobom pre nego što siđemo dole,”
rekao je polako, kada je zatvorio vrata i odgurao je preko sobe
i smestio na ivicu kreveta. Seo je odmah pored nje, uzeo njene
ruke u svoje I gledao je nežno, “ samo želim da budem siguran
da je ovo ono što zaista želiš da uradiš.”
Suzette je bila zbunjena, “Zar nisi ti onaj koji me je
ubeđivao da razmislim od udaji za Jeremy i ostanem u
gostionici da sačekam Daniela?”
“Jesam,” složio se.
“A sada pokušavaš da me odgovoriš od udaje za Daniela?”
upitala je sa zaprepašćenjem.
“Ne, ne,” odmah je rekao, stiskajući je za ruke. “Ne, Suzie,
ne pokušavam ništa slično. Očigledno mi je da se vas dvoje
volite I iskreno, da je on savršen za tebe.”
“Šta onda...?” ućutala je kada je potapkao po ruci.
Smešeći se široko, odmahnuo je glavu, “Ne radim ovo kako
treba. Samo... vidiš, vas dvoje niste imali baš običnu vezu. Pa,
zapravo, vi je niste ni imali, a ja samo želim da ti budeš
sigurna. Ne želim da se osećaš... kao da imaš neku obavezu da
se udaš za njega iz nekog razloga... i želim da znaš, da ukoliko
misliš da ti treba još vremena kako bi ga bolje upoznala pre
nego se udaš, podržaću te u tome.”
Suzette se opustila i nagnula kako bi ga zagrlila,
šaputajući, “Hvala, oče. Ovo mi puno znači.” Uspravila se i
rekla, “Ali ne treba mi više vremena. Zaista želim da se udam
za Daniela.”

~ 263 ~
Naš svet knjiga

“ Dobro onda,” nasmejao se i rekao, “Izgleda da smo od sada

pa na dalje samo ja i Lisa... a ona po svemu sudeći ne
namerava da potraži muža i uda se u skorije vreme.”
Odmahnuo je glavom i pogledao je, “Čini mi se kao da ste do
juče bile moje tri male devojčice koje su se jurile okolo.”
“Uvek ćemo biti tvoje male devojčice, tata.” Suzette ga je
stisnula za ruku. “Uvek si dobrodošao da posetiš mene i
Daniela u Woodrow. A sada kada si prodao kuću, moraćeš da
boraviš kod Christiane i Richarda dok si u gradu. Viđaćeš nas.
Ti si i dalje naš otac i deo naših života.”
“Naravno da hoću.” Složio se, uspevajući da joj uputi osmeh
koji se isprva činio kao slab, i onda se uozbiljio i rekao, “i sve
ćete mi podariti prelepe unučiće koje ću razmaziti i gledati ih
kako vas izluđuju kao što ste i vi izluđivale tvoju majku i
mene.”
Nasmejala se glasno i odmahnula, “ I ti i grofica Woodrow
pričate samo o unučićima, a mi se još uvek nismo ni venčali.”
“Hmmm,” njen otac je ustao i ponudio joj ruku. Kada je
Suzette ustala i uzela je, poveo je ka vratima dok je govorio,
“Grofica Woodrow se čini kao fina žena.”
“Da, zaista,” Suzette se složila sa osmehom dok je vodio iz
sobe, “Već mi se sviđa.”
“Pa, to je normalno. I sama mi je isto rekla.” Zastao je kako
bi zatvorio vrata za njima, i poveo je ka stepenicama,
pitajući, “ Da li si ner...?”
Kada je njegovo pitanje nestalo u pola reči i kada ih je
naglo zaustavio Suzette je pogledala znatiželjno ka svom ocu
i pratila njegov pogled ka onome što mu je privuklo pažnju.
Čovek je upravo izašao iz jedne sobe dalje u hodniku. Bio je
dosta udaljen od njih, ali i tada, Suzette je mogla da vidi
pohabanu odeću koju nose ljudi iz radničke klase i kratku
jaknu koju su obično nosili stočari. Pretpostavljala je da je
jedan od radnika iz štale, i Suzette se pitala šta on radi u
gostinjskoj sobi. Ali onda se on okrenuo ka njima i videla mu
je lice. Samo što je razaznala da je to Jeremy Danvers kada
ih je ugledao i izvukao pištolj iz unutrašnjosti jakne.

~ 264 ~
Naš svet knjiga

“Mislim da si rekla da je spremna?” Daniel je upitao,

gledajući nervozno ka gostionici. Njegova majka je sišla dole
pre par minuta i poslala Lorda Madisona po Suzette. Svi su
odmah krenuli ka dvorištu i čekali... i čekali.
“I jeste,” grofica je promrmljala, takođe gledajući ka
gostionici sada. Mršteći se, uzdahnula je bespomoćno, i dodala,
“Možda samo imaju otac/ćerka razgovor.”
“Hmm.” Daniel je tapkao prstom po butini, brojeći sekunde
dok je čekao, sa pogledom usmerenim samo na vrata
gostionice dok je čekao da se otvore. Do sada su trebali da
budu ovde i počinjao je da mu se javlja neki loš osećaj.
“Ne misliš da se premišlja, jer nisi siromašan, zar ne?”
Richard je upitao zbunjeno.
“Nisam joj to još rekao,” Daniel je rekao.
“Oh,” Richard je oklevao i priznao mu, “ali ja jesam.”
“Molim?!” Daniel ga je naglo pogledao i njegov prijatelj mu
se izvinjavao pogledom.
“Bilo je to nakon što je dobio pismo. Mislio sam…”
Daniel nije sačekao da čuje šta je on mislio. Već je bio na
vratima gostionice, I kroz glavu me je prolazila samo jedna
misao. Zaljubio se u, najverovatnije jedinu ženu u celoj
Engleskoj koja odbija da se uda za njega zbog njegovog
bogatstva, pomislio je ljutito kada je ušao unutra.
Iskreno, oduvek je sve radio na teži način. Pa se tako i
zaljubio u najtvrdoglaviju i najtežu ženu koju je mogao da
nađe. I ako je Suzette mislila da odustane od venčanja, moraće
da razmisli opet, rekao je sebi dok se besno penjao uz
stepenice. Već su konzumirali brak. Možda već nosi njegovo
dete. I voli je dođavola! To mora da se računa, uveravao je
sebe kada je krenuo niz hodnik. Ona će se udati za njega
makar morao...
Daniel je naglo stao kada je čuo Suzettein glas koji dolazi
iz sobe pored koje je prolazio. Nisu bila njena vrata, već vrata
sobe u kojoj su sinoć bili smešteni on, Robert i njen otac.
~ 265 ~
Naš svet knjiga

Mršteći se, prišao je bliže i naslonio uvo kako bi bolje čuo. Ako
ona i njen otac imaju taj njihov otac/ćerka razgovor, samo će
izaći napolje i naterati sebe da strpljivo sačeka. A ako nije
tako i ona se raspravlja sa svojim ocem oko venčanja sa njim,
Daniel će...
Misli su mu prekinute kada je progovorio muškarac. Nije
prepoznao glas, ali sigurno nije bio Lord Madison, I kako zna
da su svi ostali muškarci napolju, ostalo mu je još jedna osoba
na koju je mogao da pomisli. Jeremy Danvers. Daniel je znao
da ne treba očekivati od njega da je toliko pametan i da ostane
skriven.
Stiskajući zube, uhvatio se za kvaku i okrenuo je sporo i
pažljivo koliko je mogao, onda polako odškrinuo vrata,
dovoljno da gurne glavu i pogleda unutra. Daniel je prvo
video Lorda Madisona i Suzette. Lord je izgledao zabrinuto,
ali Suzette je izgledala samo besno dok je gledala na muškarca
koji je držao pištolj uperen u njih I brecnula mu se. “Ti si jedan
veliki idiot, ako misliš da će tvoj plan uspeti sada. Čak i ako
me nateraš da se udam za tebe, svi znaju šta nameravaš da
uradiš i neće samo sedeti.”
“Nemam nameru da oženim malu jezičaru kao što si ti,”
čovek za koga je sumnjao da je Davners je viknuo.
“Šta ona hoćeš?” Suzette je upitala oštro, “Zašto si nas
naterao ovde?”
“Zato što mi je potreban novac naravno,” odgovorio je
suvo. “Zahvaljujući tebi moraću da bežim sada, i…”
“Oh, ne pokušavaj da krivicu za nered koji si napravio od
svog života svališ na mene, moj Lorde,” Suzette ga je
prekinula, škiljeći ka njemu. “Ti si onaj koji je onesvestio mog
oca radije nego da nas pustiš iz kočije, ti si onaj koji je ubio
svog kočijaša, i onda nas vezao. Verovatno si ti onaj koji je
pucao na Daniela, zar ne?”
Daniel je gledao u Suzette i nije čuo Danversa kako
odgovara, ali mora da je uradio nešto ili dao neki znak, jer je
Suzette frknula iznervirano. “Srećom, i tu si samo napravio
nered i on je još uvek živ. A ta činjenica je jedini razlog što ću

~ 266 ~
Naš svet knjiga

ti dati ovu ponudu: ako odeš sada, ja i otac nećemo reći ništa
o ovom događaju. Samo idi. Nećemo poslati muškarce za
tobom.”
“Ne idem bez onoga po šta sam došao,” Danvers je viknuo,
“Potreban mi je novac kako bi prešao na drugi kontinent i
živeo tamo, a znam da je tvoj otac prodao kuću i da je novac
još uvek ovde negde.” Njegov pogled je prešao na Lorda
Madisona. “Sam si to rekao onog dana kada si nas našao kod
vodopada. Rekao si da je u gostionici i da ćeš ga odmah doneti.
Umesto toga, krenuli smo u Gretna Green. Mislio sam da je u
torbi koju si spakovao i poneo sa sobom.”
“Nisam ti verovao pa ga nisam poneo sa sobom.” Madison
je rekao, a Daniel je primetio da deluje zadovoljno što je
izgovorio to.
“Shvatio sam to,” Danvers je rekao ogorčeno. “Stigao sam
do gostionice samo da vidim da je Woodrow odjahao sa nekom
ženom. Shvatio sam da je verovatno cela družina tu, pa sam
krenuo nazad. Ali, naravno, prvi je stigao do vas,” namrštio
se. “Kada su on i starija žena krenuli nazad u gostionici sa
vama, odlučio sam da je najbolje da odem do kočije, uzmem
novac i napustim Englesku. Ali novac nije bio u torbi!”
“Ostavio sam ga u Robertovom kovčegu,” Madison je rekao
mirno.
“Onda možeš odmah da mi ga predaš, ako želiš da tvoja
ćerka i ti živi napustite ovu sobu.”
Daniel je podigao obrve. Nije bio naoružan i čekao je da
vidi šta planira pre nego što odluči šta da radi. Da je planirao
da pobegne sa Suzette, sakrio bi se u susednu sobu, i sačekao
unutra da prođu ispred vrata, kako bi skočio na muškarca.
Ali očigledno, to nije bio plan, i bilo da Danvers dobije novac
ili ne, Daniel nije verovao da planira da ih pusti iz sobe, žive
ili mrtve. Bilo je previše besa i mržnje u njegovom glasu.
Mrzeo je Suzette i njenog oca i krivio ih za propali plan i za
situaciju u kojoj se sada nalazi. I već je jednom ubio čoveka,
bar ono što znaju, i pokušao je da ubije njega i Suzette,
pucajući u njega i daveći nju. Daniel je mislio da će upucati

~ 267 ~
Naš svet knjiga

Madisona čim mu preda novac, i završiti ono što je sinoć

započeo, daveći Suzette do smrti.
Sudeći po izrazu na Cedrickovom i Suzetteinom licu, mislili
su na istu stvar. Ipak, Madison je klimnuo glavom i okrenuo
se.
“Šta radiš to?” Danvers je viknuo, krenuvši ka njemu dva
koraka.
Daniel je iskoristio tu priliku i skliznuo u sobu, pritvorivši
vrata polako. Krenuo je da se pomera u levo, pokušavajući da
svo vreme stoji Danversu iza leđa i van njegovog perifernog
vida kada je Lord Madison odgovorio, “Idem po novac. To
želiš zar ne?”
“Dobro. Nemoj da pokušavaš nešto glupo,” Danvers je
zapretio, hvatajući Suzette za ruku i privlačeći je bliže sebi.
Daniel je nastavio da se kreće polako, išao je ka kaminu na
zidu i žaraču koji je ležao tamo.
“Ne bih se usudio,” Madison je odgovorio, kada je otvorio
veliki kovčeg pored zida i počeo da pretura po njemu.
Daniel je zastao pored žarača i nagnuo se da ga dohvati.
Držao je čvrsto u ruci, i krenuo polako napred, krećući se iza
Danversa.
“Požuri, dođavola,” Danvers je opsovao nestrpljivo.
“Robert ga je ovde ostavio, i ja... aha, evo ga,” rekao je
odjednom.
Daniel nije znao šta je odalo njegovo prisustvo. Nije
napravio nikakav zvuk, bio je van njegovog pogleda, I samo
što nije podigao žarač kako bi udario, kada je Danvers
odjednom odskočio i zaokrenuo se. Zabezeknuto je pogledao u
Daniela, I uperio pištolj ka njemu, iako je Daniel krenuo
unazad podižući ruke i žarač iznad glave.
Pucanj iz pištolja je bio neverovatno glasan. Ipak, čuo je
Suzettein vrisak, stojao ukočeno i pogledao dole na sebe,
tražeći ranu iako nije osećao ništa. Kako nije bilo iznenadnog
naleta krvi i bola, namrštio se i pogledao ka Danversu i
Suzette u momentu kada je Danvers pao, otkrivajući Lorda

~ 268 ~
Naš svet knjiga

Madisona iza sebe kako i dalje kleči pored svog kovčega, ali sa
pištoljem koji se dimi u njegovoj ruci.
“Daniele!” Suzette je zacvilila i obrušila se na njega, grleći
ga rukama oko struka. “Mogao si da pogineš.”
“Ali nisam,” odgovorio je, puštajući žarač da pada pored
njega kako bi omotao ruke oko nje. “Uostalom, bio sam više
zabrinut za tebe.”
“Nisi imao oko čega da brineš,” uveravala ga je, podižući
glavu da ga pogleda. “Otac nikada ne bi ostavio novac u
kovčegu u sobi gostionice. Neko bi ga ukrao. Držao ga je kod
sebe još od kada smo krenuli iz Londona. Rekao je da je u
sanduku samo kako bi uzeo svoj pištolj.”
“Da, sada shvatam,” promrmljao je, pogledavši ka Lordu
Madisonu sa većim poštovanjem dok je on ustajao na svoje
noge i otišao ka Danversu kako bi ga okrenuo na leđa.
“Otac je odličan strelac,” rekla mu je ponosno, “Učio je nas
da pucamo.”
Daniel je osetio blagu paniku u sebi na samu pomisao da
Suzette bude blizu pištolja, ali se nasmejao i pogledao ka
Lordu Madisonu.
“Mrtav,” izjavio j., “Pitaću vlasnika da skloni telo dok mi
održimo venčanje... ako još uvek želite da se venčate,” dodao je
nesigurno. “Svi će imati razumevanja ako zbog ovoga želite
da sačekate do sutra i...”
“Ne!” Suzette i Daniel su viknuli u glas.
Lord Madison se nasmejao i klimnuo, “Onda idem da
popričam sa vlasnikom gostionice o ovome i pridružiću vam
se u dvorištu. Nemojte početi bez mene.”
“Mislim da treba da krenemo napolje,” Daniel je rekao,
puštajući Suzette kada su se vrata zatvorila iza njenog oca.
Suzette je sklonila svoje ruke sa njega i dozvolila mu da je
povede ka vratima, ali ga povukla nazad i rekla, “Želim da ti
kažem nešto.”
Daniel je osetio da propada na njene reči i taj pažljivi ton.
Pretpostavljao je da će izreći neko veliko priznanje i činilo mu

~ 269 ~
Naš svet knjiga

se da mu se neće svideti. Nakašljao se, pogledao je i klimnuo,

“U redu.”
Kada je Suzette duboko uzdahnula i gledala u svoja
stopala, srce mu je potonulo. Bio je siguran da nije ni kucalo
kako treba. Onda je podigla glavu i nervozno i brzo rekla,
“Volim te.”
Daniel je trepnuo, sačekao trenutak, i dalje očekujući neko
užasno priznanje, ali onda shvatio da je ovo ono što je trebala
da mu kaže. Volela ga je. Majka mu je rekla da isto to misli,
ali čuvši to od nje same bilo je... pa, bilo je prelepo.
“Hvala ti,” rekao je, obavijajući ruke oko njenog struka.
“Volim i ja tebe.”
“Zaista?” upitala je nesigurno, i dodala, “Čak iako nisam
uvek pristojna mlada dama?”
Daniel se nasmejao, setio se onoga što joj je rekao prve noći
kada su se upoznali, kada je zahtevala da je isprati na
balkonu iako se još nisu propisno upoznali. Njegov odgovor je
bio, “Istina, ali ja sumnjam da ti nisi pristojna dama, pa
mislim da ćemo biti u redu.”
Primetivši ranjenost i strah na njeno licu, Daniel se
pokajao i zatvorio oči, misleći kako je neverovatno da jedan
komentar može da se vrati i ugrize osobu. Nije sumnjao da su
takve reči pomogle kada je pročitala pismo koje je Danvers
ostavio, navodno od njega.
Otvarajući oči, uhvatio joj je lice među dlanove i rekao
nežno, “Ti si pristojna dama kada je to potrebno, a kada nisi,
volim te još više zbog toga. Ti si sve što mogu poželeti u ženi,
Suzette, i volim te takvu kakva jesi; pametna, zabavna, smela
i luckasta. Ja te volim.” Zagrlio je, priznajući, “Samo želim da
sam to rekao prvi.”
Suzette se nasmejala u njegovim rukama. “Onda si trebao
da budeš brži.”
Daniel je zatvorio oči i počeo da se smeje. Negde u podsvesti
čuo je reči Lorda Madisona, da je Suzette kao njena majka i
da se stalno trudio da drži korak sa njom. Daniel nije sumnjao
ni tren da će biti isto sa Suzette... i radovao se tome.

~ 270 ~
Naš svet knjiga

Odmahivajući glavom, podigao joj je lice i poljubio je

odlučno, “Idemo napolju. Ne mogu da dočekam da postaneš
moja žena.”
“U redu,” promrsila je, izvukla se iz njegovih ruku i
dozvolila mu da je povede ka vratima pre nego što je dodala,
“Ali nećeš me zavarati, moj Lorde. Znam zašto si zaista tako
željan da se oženiš.”
“A zašto to?” Daniel je upitao.
Suzette je frknula i pogledala ga, “Samo ne želiš da spavaš
sa mojim ocem i Robertom na putu za London.”
Daniel je prasnuo u smeh I zagrlio je čvrsto, misleći kako
će uživati u životu sa ovom ženom, i jedva je čekao da počne.

Za naše sestre Madison zaslužna je naša Jela draga hvala

ti za ovaj divni prevod. Vole te tvoje cure sa Nsk.

~ 271 ~