ˇ

ˇ
 Lucia je od uvek bila dobar lažov. Da li je to bilo dobra ili loša stvar, zavisilo je
od tačke gledišta. Lucia je svakako mislila da je to veoma dobra stvar, tako da
kada se suočila sa dvorskim stražom u ponod, kod sebe u džepu nosila je novac i
duvan, a u glavi je imala plan bekstva.
„Nisam mogla da spavam, zato sam otišla da uzmem nešto za čitanje,„ rekla
je, pokazivajudi na knjigu u svojim rukama. Knjiga, Lucia je odavno naučila u
danima provedenim na školovanju u Francuskoj, da je to objašnjenje veoma
pogodno za nodna lutanja. A njen otac, princ Cesare od Bolgheri-a, posedovao je
jednu od najvedih biblioteka u celoj Evropi. „Krenula sam da se vratim u sobu.„
„Vaše sobe su u tamo,„ objašnjavao je stražar pokazujudi u suprotnom
pravcu od onoga kojim je ona krenula.
Pogledala je preko ramena, a zatim vratila svoj pogled na stražara.
„Tamo su?„ upitala je pretvarajudi se da je zbunjena. „Mogla sam da se
zakunem da su na drugoj strani.„ Pokazala je na dugi hodnik u kome su stajali,
hodnik napravljen od mermera iz Siene, sa zlatnim listidima, svetlucavim
ogledalima, i desetinama vrata.
„Ovde je sve tako zbunjujude, uvek se izgubim. Toliko mnogo hodnika…„
Lucija je imala osmeh koji je mogao otopiti čoveka od kamena, ona je bila svesna
toga, i koristila je kada god je to bilo potrebno.
Ovaj stražar nije bio od kamena. Odmah je smekšao.
„Vrlo razumljivo,„ rekao je, smešedi se. „Ali Vi znate da imamo naređenje od
Njegovog Visočanstva, princa Cesare, da Vam ne dopustimo da lutate nodu po
palati.„
Njen otac je bio stranac za nju i palata Bolgheri je bila zatvor, ali ona nije
imala nameru da bude zaključana i zaboravljena u nekom udaljenom došku. Ona
je odrasla žena, sa namerom da radi ono što ona želi. Ali svoje namere nije
izgovarala naglas.
„Nisam imala nameru da lutam,„ rekla je, pokazujudi svoju pokornost i
kajanje. „Kao što sam rekla, nisam mogla da spavam.„
„Bilo bi mi drago da Vas otpratim nazad do Vaše sobe.„
Nije napravljen od kamena, ali očigledno nije glup. Sa tihim uzdahom
predaje, Lucia je dozvolila da je otprati do njenih odaja, znajudi da je ovo samo
privremeno odlaganje njenog plana. Večeras je bilo poslednje veče karnevala u
Bolgheri-u, sa stražarima ili bez stražara, ona nema nameru propustiti karneval.

3
 Nazad u svojim odajama, otkrila je da je njena služavka još uvek odsutna.
Magija karnevala utiče na sve, dala je slobodno Margherit-i, kako bi mogla da
uživa. Lucia je prošla kroz mračnu sobu odlazedi do vrata koja su vodila na terasu.
Čekala je da patrola straže prođe i skrene iza ugla, a zatim je izašla napolje tražedi
drugi put za ostvarenje svog plana.
Mesečina i vatromet su zapalili nebo. Zvuci muzike i zabave, su je dozivali,
zabava koja de trajati još samo nekoliko sati.
Iako je živela tek nekoliko meseci u palati njenog oca, naučila je svoj put za
bekstvo za manje od nedelju dana. Utvrdila je koja mesta su najslabije tačke
pogodne za bekstvo, i odmah je krenula ka jednoj.
Buka na karnevalu je neprestalno rasla dok je prilazila došku palate, jedva je
izvukla baštenske merdevine koje je ranije u toku dana sakrila u grmlju, prislonila
ih je na kameni zid Cesare palate koji je vodio ka vodnjaku, kada je njena nodna
avantura opet bila prekinuta.
Neko je položio svoju ruku na njenu, nateravši je da poskoči, okredudi se
očekivala je da vidi dvorske stražare, ali je ugledala poslednju osobu koju je
očekivala.
„Elena?„ zurila je u svoju polusestru, zapanjena. „Šta ti radiš ovde?„
„Gledala sam kroz moj prozor,„ Elena je odgovorila, bez daha. „Videla sam te
kako prelaziš travnjak po mesečini, i sišla sam dole da te pratim.„ Mlada devojka
je zamotala čvršde nodni ogrtač oko sebe i pogledala u merdevine, a zatim u nju.
„Da li ti to bežiš?„
„Vrati se u krevet.„
„Nemoj da bežiš!„ Sedamnestogodišnja devojka ju je preklinjala, stežudi
svojim rukama Lucijine ruke. „Stvari su mnogo zabavnije od kada si došla. Oh,
Lucija, ja nedu podneti ako odeš.„
„Ne budi smešna„, rekla je gurajudi njene ruke i oslobađajudi se sestrinog
stiska. „Ne bežim. Iako želim, čekam da dobijem novac da bih to mogla da uradim.
Večeras, samo odlazim na karneval.„
„Sama?„
Lucija se nasmešila, širedi svoje ruke.
„Da li vidiš nekoga sa mnom?„
„Tata de biti besan ako sazna.„
Lucija je Eleni uputila strog pogled. „On nede saznati, osim ako mu ti ne
kažeš.„
„Nedu mu redi, obedavam.„ Elena je opet bacila pogled na merdevine, i opet
pogledala u nju. „Stalno ovo radiš, zar ne?„

4
 Pojam iskradanja je bilo nešto sa čime Elena očigledno nije bila upoznata.
Lucija je oduvek bila svesna toga, čak i pre nego što je upoznala svoju polusestru.
Elena je bila dobra devojka, zakonita derka, prava princeza. Lucia je bila ona divlja,
kopile princa Cesara, sramotna tajna. Ona nije bila princeza, i niko joj nije rekao da
treba da bude dobra. Nikada ne bi menjala svoje mesto se Eleninim.
„Vrati se u krevet,„ naredila joj je, okrenuvši se ka zidu „Zaboga, stojiš ovde u
svom nodnom ogrtaču.„
„I ti takođe.„
„Ja imam odedu ispod.„
„Da li si obukla kostim?„ pre nego što joj je Lucija odgovorila, Elena ju je opet
zgrabila za ruke. „Povedi me sa sobom.„
„Šta?„ Lucija je stala, i zavrtela glavom. „Oh, ne. Cesare bi me ubio. Za mene
da se iskradem i da upadnem u nevolje je ništa. To sam i ranije radila, i ne očekuju
bolje od mene. Ali drugačije je za tebe. Ti ne možeš podi.„
„Oh, molim te. Antonio sme da izlazi i da radi šta hode, a ja mogu samo da
gledam karneval sa balkona. Želim da obučem kostim i da izađem na ulice kao svi
ostali.„
„Ne, ne želiš. To bi te šokiralo. Gomila je glasna. Ti to mrziš. Bila bi
prestravljena.„
„Ne bih bila. Molim te povedi me sa sobom.„ Elena je zurila u nju na
mesečini, podsedajudi na neodoljivo štene kome je okrutno uskradena mogudnost
šetnje. „Oni me nikada ne puštaju nigde,„ šapnula je, zvučedi tako usamljeno,
Lucino srce se steglo od ljubavi i sažaljenja.
Jadna devojka. Njen stariji brat, Antonio, njemu je bilo dozvoljeno sve, imao
je svu slobodu koju, kao sin princa, može imati, ali Elena je bila osuđena da od
kolevke do groba živi u kraljevskom zatvoru, zaštidena, sklonjena i mažena, i za
nekoliko godina de biti udata za nekoga zbog saveza, i nikada nede upoznati
lepotu života van kapije palata i zlatnih kočija.
„Hajde, onda,„ progovorila je, pre nego što se dozove zdravoj pameti. „Ali
budi blizu mene,„ dodala, pokazujudi joj da je popne na merdevine. „Poslednja
stvar koja mi treba je da se izgubiš.„
„Mislideš da sam tvoja senka,„ Elena je obedala, penjudi se na vrh zida,
zastala je. „Kako demo sidi?„
„Samo sedi tu, minut.„ Lucila je pomerila merdevine za nekoliko metara,
zadigla suknju iznad kolena i počela da se penje uz merdevine kao što je Elena
uradila. Onda je povukla merdevine i postavila ih sa druge strane zida. Nakon što

5
su sišle niz merdevine u uličicu, pokazala je Eleni da je prati skidajudi svoj nodni
ogrtač, otkrivajudi svoju seljaču odedu koju je nosila ispod.
„Prva stvar koju trebamo da uradimo, je da ti nađemo kostim,„ rekla je, dok
je rasplitala svoju pletenicu tamne kose, pustajudi je da joj slobodno pada preko
leđa. „I masku,„ dodala je, vadedi crnu satensku masku iz džepa stavljajudi je
preko očiju. Pričvrstila je vezice maske na potiljak glave, vezujudi crvenu maramu
preko kose, a zatim je krenula niz ulicu. „Sačekaj me ovde.„
Sa nekim novcem koji je skupljala sa strane, Lucia je mogla da kupi kostim i
masku za Elenu sličan njenom od mnogih uličnih prodavaca koji su prodavali u
poslednjem minutu onima koji nisu bili spremni za karneval. Elena je ispunila svoje
obedanje, bila je odmah iza nje dok su hodale senkama i skretale u lavirinte uličica
Bolgheri-ja.
Karneval je oduvek bio impresivan prizor. Balkoni i prozori su bili ukrašeni
šarenim draperijama, prolazile su kočije i teretna kola u kojima su se nalazili
pantomimičari, tajanstveni ljudi pod maskama, dvorske lude. Bučne gomile ljudi
lutale su po ulicama, muzika, vatromet i konfete su ispunjavale vazduh. Lucia i
Elena su provele nekoliko sati gledajudi predstavu mimičara, akrobata, zabavljača i
žonglera. Ulični prodavci su pokušavali da ih uvuku da odigraju neku igru na sredu,
ali Lucia ih je uz osmeh odbijala. Nije bila budala da rizikuje nekoliko dragocenih
novčida na igrama, jel je bila svesna da ne može pobediti.
Elena nije govorila mnogo, ali je zurila u čudu u događaje oko njih, osmeh i
radost na njenom licu su jasno govorile. Njena radost zbog slobode, dolazila je iz
dubina njenog srca, slobode koja de trajati samo jednu nod. Lucia-i je bilo drago
što je povela mladu devojku sa sobom. Kad se Elena bude vratila u unutrašnjost
palate imade uspomene na ovo veče, i uvek de ga se rado sedati i svaki put de joj
izmamiti osmeh.
Kada su stale da pogledaju predstavu Commedia dell'Arte na centralnom
trgu, Lucia je primetila kočiju koja su vukla goveda kako prolazi pored njih. U
kolima su se nalazila dva mladida obučena kao Neopolitanski žetaoci. Vozač kočije
je nekolko puta mahnuo u nameri da dobije njihovu pažnju.
„Pogledaj Elena, imam par obožavaoca.„
Njena polusestra je pratila njen pogled, nasmešivši se stidljivo muškarcima, a
zatim je skrenula pogled.
„Kako smeju da zure u nas?„
„Visoki su i jaki,„ rekla je Lucia sa odobravanjem. „Šteta što ne možemo da
vidimo njihova lica ispod maski, da znamo da li su lepi. Al, dobro.„ Lucia se
namejala na par muškaraca i poslala im poljubac u vazduhu.

6
 Jedan od njih joj je pokazao da skine masku i maramu. Još nasmejana,
odmahnula je glavom odbijajudi, nastavila je da gleda u njega kada je postavio
svoju ruku na srce delujudi razočarano. Raspoložena, mahnula je za zbogom i
okrenula se ka Eleni.
„Hajde.Želim kafu.„
Elena je pratila Lucia-u dok se probijala kroz gužvu na trgu, kredudi se do
druge strane gde su se nalazili kafici i pekare. Pravom sredom, uspele su da dobiju
sto na terasi kafida i da naruče kafu. Dok su čekale da budu uslužene, Lucia je
izvukla duvan i papiride iz džepa, i počela da savija i rola cigaretu, sa lakodom kao
da je imala dugu praksu.
Elena je gledala u nju u čudu.
„Ti deš pušiti?„
„Nemoj biti toliko užasnuta,„ Lucia je odgovorila zabavljeno. „ Na kraju
krajeva nije hašiš. Da li hodeš jednu?„
„Žene ne bi trebalo da puše.„
Lucia je posegnula za svedom koja je bila na njihovom stolu.
„Tačno,„ rekla je, liznula cigaretu, zavalila se u svoju stolicu i gledala u
Elenino šokirano lice.
Nisu se fizički dosta razlikovale, obe su imale tamne oči i tamnu kovrdžavu
kosu kao njihov otac, ali sva njihova sličnost se na tome završavala. Elena je bila
nežna, slatka i verovala je da je sve uživotu idealno, bila je sve ono što Lucia nije
bila. Možda je baš zbog toga zavolela ovu devojku, za ova tri meseca koliko živi
ovde. Istina, Elena je učestvovala u svim kraljevskim obavezama, dok je Lucia bila
sklonjena od svega na suprotnom kraju palate, ali njih dve su uspevale da se
sretnu. Usamljene i izolovane od drugih, postale su tajni prijatelji.
„Nisam želela da te volim, znaš.„ Lucia je izbrbljala, ispuštajudi dim u
vazduhu.
„Nisi?„
„Ne. Došla sam ovde spremna da te mrzim.„
Na njeno iznenađenje Elena je počela da se smeje.
„Ni ja nisam htela da te volim,„ priznala je. „Kada smo se upoznale, i kada si ti
rekla da si tatino kopile, ja sam te mrzela. Nisam znala da je imao još jednu derku,
osim mene.„
Lucia je napravila zvuk podsmeha. „To nije iznenađenje. Niko nije znao za
mene.„

7
 „Mislila sam sve ono što sam rekla. Ja sam se toliko zabavljala od kada si ti
došla. Slušajudi tvoje priče, znajudi sve grozne stvari koje si uradila, stvari za koje
se nikada ne bih usudila da uradim…„
„Slušajudi druge ljuda kako govore o svojim životima nije dobro, Elena,„
prekinula ju je. „Život se bogat, sladak i veoma kratak. Čovek mora da ga živi, a ne
da ga gleda sa balkona palate.„
Elena se namrštila, izgledajudi nervozno. Onda je posegnula rukom ka
cigaretama.
„Daj mi da probam ovo.„
„Ako nikada do sada nisi pušila, nede ti se svideti,„ rekla je, pružajudi joj
cigaretu. „Samo udahni malo,„ upozorila je, ali je bilo prekasno.
U napadu kašlja, Elena je rukom otklanjala dim, vradajudi joj brzo cigaretu.
„To,„ rekla je naježivši se, „ je jedno iskustvo, koje du nastaviti da izbegavam.
To je grozno!„
„I to prilično,„ Lucia se složila.
„Zašto to radiš?„
„Zato što mi nije dozvoljeno, predpostavljam.„
„Šta si još uradila, što ti nije dozvoljeno da radiš?„
„Skoro sve,„ priznala je, nije bila sigurna da li treba da bude ponosna na tu
činjenicu ili ne.
„Zar tvojoj majci nije smetalo?„
„Mama?„ Lucia se nasmešila, sedajudi se Franceska-ine posete u internatu,
razmišljajudi o očaravajudem šarmu koji je posedovala njena majka, koji je mogao
osvojiti svakog. Lucia takođe nije bila imuna. Obožavala je svoju majku. „Teško je
redi šta mama misli o bilo čemu.„
„Reci mi još o stvarima koje si uradila.„ Ne čekajudi odgovor nastavila je. „Da
li si ikada poljubila muškarca?„
„Naravno.„
Elena je raširila oči od prevelike radoznalosti koju je mogla da poseduje samo
devojka od sedamnest godina bez ikakvog iskustva.
„Kako je bilo?„
Lucia je rekla istinu. „Divno. Ne mogu objasniti zašto, ali je tako.„
„Koga si poljubila?„ upital je Elena. „Ko je on?„
Lucia-jin um se vratio na leto pre tri godine, bila je iznenađena otkridem da je
više ne boli toliko da misli o tome.
„Zvao se Armond. Bio je kovač u selu pored Madame Tournay’s akademije.
Bila sam ludo zaljubljena u njega.„

8
 „Kovač? Kako ste se upoznali?„
„Jednog dana, bila sam u selu nekim poslom i videla sam ga. Stajao je pored
svog nakovanja, lupajudi u njega. Imao je košulju na sebi i znoj mu se slivao niz
prsa. Pogledao je gore i uhvati me kako buljim u njega. Nasmešio mi se, i ja sam se
zaljubila u njega. Bilo je tako jednostavno. Počela sam da se iskradam nodu kako
bi se sastajala sa njim. Armond je učinio da se osedam lepom i poželjnom, po prvi
put u životu. To je bila najlepša, najdivnija stvar koja mi se dogodila.„
Elena je uzdahnula, naslonivši svoju bradu na ruke.
„Šta se dogodilo?„
„Cesare je saznao, Armand je oženio drugu, a mene su poslali u manastir.„
„Šta?„ Elena se ispravila u stolici, izgledajudi besno. „Mislila sam da deš mi
ispričati neku tragičnu priču o tome kako je umro od ljubavi za tobom.„
„Kako romantične misli imaš, Elena.„
„Nitkov! Da te je voleo, i... i poljubio te, trebao je da se oženi sa tobom, a ne
sa nekom drugom devojkom!„
Prošlo je dovoljno vremena da sada može da filozofira o tim stvarima.
„Takve stvari se dešavaju.„
„Pretpostavljam da nikada ne bi mogla da se udaš za kovača, u svakom
slučaju. Tata nikada ne bi pristao na to.„
Lucia je znala da bi se udala za Armand-a da ju je voleo dovoljno da se
suprostavi njenom ocu. Uzeo je novac od Cesara, novac sa kojim ga je podmitio i
oženio derku trgovca, slomivši joj srce. To, obedala je sebi, nikada se više nede
ponoviti.
„Kada se budem udavala,„ rekla je Eleni, „To de biti za čoveka koji de ludački
da me voli, tako strasno, da mu ništa drugo nede biti važno. U suprotnom, brak je
zatvor, a žena zarobljenik.„
Na njeno zaprepašdenje Elena je klimula glavom slažudi se sa njom.
„Ja se još nisam udala, ali sam zarobljena.„ Njeno lepo lice je izgledalo
nesretno. „Moradu da se udam za nekog austrijskog vojvodu. Njegova majka je
Engleskinja. Sve su ved dogovorili Britanski i Austrijski ambasadori.„
„Znam. Čula sam sve o tome.„
„Ja ga ne volim. Nisam ga čak ni upoznala, ali moram da se udam za njega.
Tata insistira na tome.„
„Suprostavi se Cesar-u.„
„Ne mogu! Sve je dogovoreno. Sporazum je potpisan. Miraz je pladen. Savez
sa Bečom de biti očuvan, imademo mir sa Austrijom, i Bolgheri de imati savez sa

9
Engleskom. Ne postoji ništa što mogu da uradim da to zaustavim. To je moja
dužnost.„
Lucia je želela da postoji nešto što bi mogla redi da uteši svoju polusestru, ali
nisu postojale reči koje bi je utešile zbog toga što je bila primorana da se uda za
čoveka kojeg ne voli. Prešla je na drugu temu.
„Na kraju kada se osedaš zarobljeno, bar ne poludiš i činiš divlje stvari i
izluđuješ Cesar-a.„
„Oh, ne znam,„ rekla je kroz tužan osmeh. „Ja sam ovde sa tobom, zar ne?
Mada, predpostavljam da je ovo jedini put da du imati šansu da uradim nešto
divlje. Zastala je proučavajudi Lucia-u. „Zašto se uvek suprostavljaš tati? Radiš
stvari koje su zabranjene?„
Lucia je krenula da odgovori, kada je shvatila da ne zna odgovor. Zadutala je,
razmišljajudi pre nego što je progovorila.
„Sviđa mi se uzbuđenje, postoji određena opasnost u kršenju pravila,„ rekla
je,nastavivši posle nekoliko trenutaka. „Takođe, volim izazov. Kada mi kažu šta ne
smem da uradim, teraju me da baš to i uradim.„
„I kada prekršiš pravilo, tata mora da se seti da ti postojiš.„
Lucia-ju su pogodile sestrine reči. Za zaštidenu, naivnu devojku koja nije znala
puno o životu, Elena je imala vrlo dobro zapažanje.
„Takođe i to,„ priznala je , povukavši dim cigarete. Izduvaši duvanski dim,
dodala je, „Zašto bi mu bilo dozvoljeno da se pretvara da se nikada nisam rodila?„
„Ne bi smeo da se tako ponaša.„
Lucia je ugledala saosedanje na sestrinom licu. To je bilo ironično, nekoliko
sati ranije, ona je sažaljevala mladu devojku.
„Nije važno,„ rekla je sa slomljenim glasom koji je parao njene uši. „ Baš me
briga.„
„Da, briga te je. Ali ako ti je za neku utehu, tata zaboravlja da postojim i ja,
vedinu vremena. Antonio-ju je dozvoljeno da radi šta god želi, ja nigde ne mogu da
idem, i ništa mi ne dozvoljava da radim. Tata mi čak ne dopušta ni da prisustvujem
balu dok ne napunim osamnaest godina. Pre nego što si ti došla, bilo je trenutaka
kada sam mislila da du poludeti.„
„Ja sam samo u palati pošto Cesare nije znao šta da radi sa mnom. Njegov
plan je bio da me njegovi stražari drže pod kontrolom.„ Zatala je kako bi bacila
pogled okolo, a zatim se osmehnula Eleni. „Misliš li da mu uspeva?„
Elena joj se osmehnula. „Bojim se da ne.„
„Želi da me kontroliše kao da sam marioneta.„ Okredudi se u svojoj stolici,
bacila je opušak cigarete na kaldrmu. Gasedi opšak petom svoje cipele, Lucia je

10
špijunirala kočiju koju je videla nešto ranije. Postojao je kružni tok na trgu, i dva
muškarca su stojala u pozadini, posmatrajudi okolinu.
„Ne okredi se,„ naredila je, „ali opet vidim ta dva muškarca, mislim da nas
traže.„
„Zašto bi nas tražili? Oni nas čak i ne poznaju.„
„Kakve to veze ima? Muškarci uvek žele žene, posebno one koje im se
smeškaju i flertuju sa njima.„ Gledala je kada se višlji okrenuo u njihovom pravcu.
Kada ju je ugledao, poslao joj je poljubac, odgovorila mu je isto sa poljupcem, i
nasmešila mu se, cenila je ovakav vid muške pažnje i uživala je u tome.
„Videli su nas,„ rekla je Eleni, dok se njen obožavalac okretao prema svom
pratiocu i pokazao u njihovom pravcu. „Dolaze ka nama.„
„Oh!„ Elena je raširila svoje oči od uzbuđenja. „Šta ako budu želeli da
razgovaraju sa nama?„
„Možda demo i razgovarati.„ Lucia se zavalila u stolicu i ispustila vazduh. „Ili
možda,„ slegnula je ramenima, „nedemo.„
Kočija se zaustavila pored kafida gde su sedele, i buket lala je preleteo kroz
vazduh i sleteo Lucia-ji u krilo. Pogledala je dole u ljubičaste lale, a onda pogledala
u muškarca. Posle nekoliko trenutka, podigla je lale i nasmejala se svom
obožavaocu.
„Šta cvede znači?„ Elena je pitala, gledajudi u kočiju.
„On želi da me upozna.„ Držala je buket u rukama, i naslonila se nazad u
svoju stolicu. „Idemo.„
Bez da je pogledala u muškarce, ustala je i krenula u suprotnom smeru.
Elena je požurila da bi uhvatila korak sa njom.
„Ne razumem. Zar ne želiš da ga upoznaš?„
„Nisam odlučila.„
„Šta ako nas izgube u gomili?„
„Onda du ga sresti, zar ne?„
„On de misliti da ga ne voliš, i odustade.„
„On nede to uraditi, obedavam ti.„
Kako bi dokazala svoje reči, čula je zadirkujude glasove muškarca odmah iza
sebe, dokazujudi da su izašli iz kočije i pratili ih. Nakon nekoliko trenutaka oni su
protrčali pored Lucia-e i Elena-e, a onda su se okrenuli kako bi im preprečili put
kroz masu. Bez daha i osmeha, Lucia-jin obožavalac je kleknuo na koleno ispred
nje.
„Slatka seljanko,„ rekao je, „Molim Vas i Vašu pratnju da nam dozvolite da
provedemo malo vremena sa Vama.„

11
 „Ako Vam dozvolimo,„ odgovorila je, „Prvo morate skinuti Vaše maske, jer ja
ne mogu hodati sa muškarcem koji drži svoje lice skriveno od mene.„
Zastao je. „Ako Vam pokažemo naša lica, da li dete Vi nama pokazati Vaša?„
Mi znamo da ste lepotice ispod tih maski.„
Razmišljala je o tome trenutak, razmislila je i klimnula glavom.
„Ali moramo skinuti maske svi u isto vreme.„
„Dogovoreno.„
Na svetlosti, Lucia je povukla maramu i masku, zatim zabacila duge
pramenove kovrdžave kose. Pogledala je u razotkrivena lica svojih obožavaoca i
suočila se sa dva muškarca kako bulje u nju, kao i Elena krajnje zaprepašdeno. Dok
je proučavala njihova lica, Lucia je shvatila njihov identitet, i njen osmeh je nestao.
„Slatki Gospode,„ šapnula je, izgledajudi iznenada bolesno.
Gledala je u stražare iz palate.

12
 Bila je dobro poznata činjenica među onima u Britanskoj diplomatiji da kad god
bi Njegovo Veličanstvo, kralj William IV, imao škakljivu situaciju u svojim rukama,
Sir Ian Moore bi dobio zadatak. Niko drugi nije imao šansu.
Istina je da je Sir Ian, tridesetpetogodišnjak, imao uspešnu, desetogodišnju
karijeru kao diplomata. Istina je da je bio neoženjen, nesputan, i spreman da bude
lutajudi ambasador, spreman da preuzme dužnost gde god ga kralj i država
pošalju. Naravno da su njegova čast i odanost bile bez mrlje. Ali za ovo vreme
mira u Evropi, doista škakljive situacije u kojima bi diplomata mogao ostaviti
svoj trag bile su retke, a mnoge kolege Sir Ian-a su želele da se on, kao omiljeni
ambasador Njegovog Veličanstva, povuče na svoje imanje u Devonshiru i da
ostatku pruži šansu da zablistaju.
Turci i Grci su bili odličan primjer. Ti ljudi de testrati karakter bilo kog
diplomate, pa kad je manji sukob između tih frakcija pretio da se pretvori u
sveopšti rat, niko nije bio iznenađen kada je Sir Ian bio poslat u Anatoliju. Ali svi su
bili iznenađeni kada je jedva dve sedmice nakon dolaska u Constantinople, on
posetio Gibraltar. Ambiciozne mlade diplomate ukrštale su svoje prste, u nadi da
de nekako, na neki način, Ian Moore konačno ispuniti svoju beležnicu mastilom.
Ian je znao da je njegova beležnica još uvijek sasvim zadovoljavajuda. A
što se tiče razloga razlog za njegov opoziv sa Istoka, kaji god bio, čak i Ian je
morao da prizna da je bio zbunjen.
„Zašto me šalju na Gibraltar?„ pitao se naglas, sjededi u svojoj kabini na
brodu Mary Eliza, jednom od najboljih i najbržih brodova Njegovog
Veličanstva. Dok ga je brod nosio preko Mediterana, Ian je promatrao kartu
Europe raširenu na stolu ispred sebe.
„Šta bi to moglo značiti?„
Njegov sobar, Harper,podiže pogled sa košulje koju je krpao.
„Mora de je nešto veoma ozbiljno za njih čim Vas šalju tako iznenada.
Nešto veliko se događa.„
„Ne mogu zamisliti šta. Turska situacija je jedina stvar od značaja u ovom
delu sveta u ovom trenutku, i oni namjeravaju da me zamene u sred toga. Sa
kojim ciljem?„
„Sve što znam je da je to sramota. Tamo u Constantinoplu smo se bili
upravo lepo smestili, za jedan duži boravak, a onda u treptaj oka desila se

13
promena plana, i mi opet plovimo.„ Harper je odmahnuo glavom sa uzdahom
žaljenja.
„Šteta baš…,„ on doda.„Modno privlačne, te Turske dame izgledaju u tim
pantalonama, i oni velovi na njihovim…čine da se čovek zapita šta je ispod.
Sultan je trebao da Vam da jednu od svojih ropkinja, znate.„
„Harper, pravi Britanski džentlmen nikada ne bi posedovao vlastitu
robinju. Varvarska praksa.„
„Možda je tako, gospodine, ali jedna od onih Turskih devojaka bi delovala na
Vas kao tonik. Ne kažem da ste bili naprasiti u poslednje vreme, ali…„
„To je apsurdno,„ Ian uzvrati, razdražljivo.„Nisam bio naprasit.„
„Ako Vi kažete tako, ali naporno ste radili nekoliko meseci i niste imali nikako
vremena za devojke.„ Zastao je, a onda dodao,„Muškarac treba ono što mu je
potrebno, znate.„
Ian nije želeo razmišljati o tome koliko je vremena prošlo od kad nisu ispunjene
njegove potrebe u tom području. Predugo. Bacio je pogled upozorenja slugi.
„Harper, dosta. Još jedna slična drskost od tebe, i ja du krenuti u potragu za
novim sobarom.„
Sluga, koji mu je služio od njegove petnaeste godine, nije bio nimalo
zastrašen. Osuda u Ian-ovom glasu je skliznula niz njega kao voda ispod patke.
„Činilo bi Vam mnogo dobrog kada bi ste se opustili s vremena na vreme, ako
Vam ne smeta da to kažem.„
„Smeta mi.„ Ian je lupkao prstima po stolu, fokusirajudi svoje misli na važna
pitanja.„Zašto me premeštaju na Gibraltar?„ pitao se opet dok je razmatrao i
odbacivao različite mogudnosti.„Morocco je stabilan. Stvari u Španiji su mirne. Što
se tiče Francuske, pa, naši odnosi s njima nisu dobri, ali to nije nikakva novost. Ne
mogu zamisliti u čemu je problem.„
„Nešto u vezi Italijana opet,ja bih rekao.„
Ian se nadao da nije.
„Ne vidim kako je to mogude. Italijanska situacija je rešena. Ugovor iz
Bolgheri je potpisan, Bečki Kongres ostaje netaknut, a princeza Elena de se udati
za vojvodu od Augsburga kad navrši dvadest jednu godinu.„
„Priča se, da se ona ne želi udati za njega.„„Ona de ispuniti svoju dužnost.
Nije da ima izbora.„
Harper slegnu ramenima.
„Tako bi trebalo biti, ali djevojke su dosta neodgovorne, gospodine.
Pogotovo te Italijanke,„ dodao je sa slutnjom.„One su temperamentne.„

14
 Ako postoji neko ko bi mogao razumeti italijanski temperament, onda je to Ian.
On je mnogo vremena proveo u tom delu sveta u ovih nekoliko godina, ulevajudi
umirujude diplomatske reči preko princa od Bolgheri do vojvode od Venecije,
Lombardije, i Toskane, da sačuva mir u regiji i drži talijanske nacionaliste od pobune
protiv austrijskog carstva, ali usprkos njegovim brojnim putovanjima u regiji, on
nije razumeo italijane. On je pronalazio njihove strasti previše dramatičnim i njihova
raspoloženja previše nestabilnim za njegovu probirljivu britansku prirodu.
Ian odusta od svojih špekulacija shvativši das u uzaludne i smota kartu. Bez
obzira gde su predložili da ga pošalju, on de ispuniti svoju dužnost. Kao i uvijek.
Ipak, kada je Marry Eliza stigla na Gibraltar, i Ian se predstavio u Domu Vlade, nije
mogao da ne bude iznenađen svojim slededim zadatkom.
„Šaljete me u London?„
„Ne ja, gospodine Ian,„ gospodin Stanton ga ispravi.„Ovi nalozi su od
samog premijera. Kredete kudi što pre. Poslao sam Sir Gervase Humphrey-ja u
Constantinople da preuzme Vaše mjesto i zabavi se Turskom situacijom.„
Sir Gervase nije imao dovoljno iskustva. Turci de od njega napraviti
mleveno meso. Ian se, naravno, suzdržao od izražavanja mišljenja o svome
kolegi.
„Koja je svrha toga što me šaljete u London?„
„Ovo nije nikakva degradacija ili ukor. Naprotiv, u stvari. Smatrajte ovaj
zadatak kao nagradu za sav Vaš mukotrpan rad.„ Stanton ga pljesnu po
ramenu,smešedi se.„Idete kudi,čoveče. Ja sam očekivao da dete biti presretni zbog
ove mogudnosti. Idem i sam kudi za nekoliko mjeseci, i jedva čekam da krenem.„
Ian nije bio oduševljen, i on se više bavio razlozima nego odredištima.
„Kakva diplomatska stvar u Londonu zahtijeva moju pažnju?„
Stantonov izraz je postao ozbiljan.„Sir Ian, Vi ste radili dugo i naporno na
Italijanskoj situaciji, zatim je bio Dalmatinski debakl, a onda smo Vas poslali ravno
u ruke Turcima. Vi ste jedini bili kudi jedva desetak puta u poslednje četiri godine i
nikada više od nekoliko nedelja. To je previše za bilo koga,pa čak i Vas. Dakle,
premijer se konsultovao sa Njegovim Veličanstvom, i oni su odlučili da Vas
pošalju nazad u Englesku nakratko. Uskoro de juni, sredina sezone u Londonu, kao
što znate. Imadete šansu za ugodna druženja i dobro društvo. Mislite o tome kao
da je odmor.„
„Nije mi potreban odmor,„ Ian reče, oštar odgovor mu izleti pre nego ga je
uspio zaustaviti. Sedajudi se reči svog sobara, pritisnuo je dva prsta na čelo dok
nije povratio svoju staloženost. To nije ličilo na njega da bude ovako mrzovoljan.
Možda mu treba odmor, ali to je bio slab izgovor da ga pošalju kudi.

15
 Podigao je glavu i pustio da mu ruka padne na stranu.
„William, mi se poznajemo dugo. Između nas, možemo li prekinuti
diplomatske igre i dodi do svrhe? Zašto me šalju kudi?„
„To nije kriza u svakom slučaju.„ Stanton povuče stolicu od stola i sede.„Ali je
važno. Pinc Cesare od Bolgheri dolazi za tri meseca u državnu posetu, i oni žele
da otpočnu sa pripremama. Ali ovo je zapravo u vezi Cesare-ove kderi.„
Italijani opet. Prokleti Harper je bio u pravu.
„Princeza Elena je u Londonu?„ Ian takođe sede, uzimajudi stolicu prekoputa.
„Ne, nije Elena. Druga.„
„Koja druga?„
„Cesare-ova vanbračna kderka.„
Ian podiže obrvu.
„Nisam znao da ima još jednu.„
„Siguran sam da ih ima desetak, ali ova djevojka, Lucia, je specijalni slučaj.
Njena majka je bila Cesarova omiljena ljubavnica. Čini se da je zapravo on voleo tu
ženu. Pre nekoliko godina, naravno.„
„Zaljubio se u svoju ljubavnicu? Teška uloga za princa.„
„On je bio veoma mlad u to vreme, prek, neoženjen, i mlad i lud kako kažu.
Nekoliko godina kasnije, kada se oženio sa Sofijom od Toskane, gurnuo je svoju
ljubavnicu u stranu i poslao kderku da živi sa majčinom rodbinom na selu. On je
pladao je za njene potrebe, ali je nikada nije javno priznao kao svoju kder.„
„Cesare se sramio vanbračnog djeteta?„ Ian nije mogao poverovati u to.„Ne
verujem.„
„Ne Cesare. Vojvoda od Toscane je zahtevao to tokom pregovora o Sofija-
inom braku. Kasnije, Lucija je ostavljena u jednoj od onih akademija za mlade
dame u Evropi pod prezimenom svoje majke. Bila je u nekoliko Švajcarskih i
Francuskih škola, ali djevojka je divlja kao ciganka. Pre tri godine se desio neki
skandal sa nekim mladidem-kovačem- i to pred nosom guvernante u Madam
kako se zvaše, izvan Pariza.„
„Koliko joj je godina?„
„Dvadest dve. Tada je imala devetnaest. U svakom sučaju, ništa nepoželjno
joj se nije dogodilo, ako me razumete.„ Stanton je zapravo pocrvenio.„Incident je
zataškan, Cesare je mladida oženio nekom drugom, a Luciju zatvorio u samostan.„
„Kako bi se osigurali da ne bude više kovača u bududnosti.„
„Tačno tako. Problem je, djevojka je iskliznula van, radedi bog zna šta.
Cesare je odlučio da jedini način da je kontroliše i izbegne javni skandal je da je

16
ima ravno ispred nosa. On ju je vratio u Bolgheri pre otprilike šest mjeseci i stavio u
izolirano krilo palate dok ne skonta šta da radi s njom.„
„I?„
Za odgovor, Stanton izvuče presavijeni list novena iz svoje ladice i baci ga
preko stola. Bila je to očito tračerska stranica. Ian skenira članak, brzo prevodedi
italijanske riječi, zatim spusti papir dole bez promjene izraza.
„Toliko o držanju djevojke u tajnosti. Koliko precizno je opisan icident?„
„Prilično tačno.„
„Šta je sa Elenom?„
„Ništa se nije dogodilo sa bilo kojom od djevojaka. Htele su da idu na
karneval, samo zabave radi, vidite. Stražari, koji su bili na dužnosti u to vrijeme,
otpratili su ih nazad u palatu.„
„Nisu bile fizički ozleđene?„
„Ne. Doktori su ih pregledali, i obe djevojke su i dalje…„ Glas mu je utihnuo
od teške neugodnosti.
„Virgo intacta?(device)„ Ian doda, latinski je bio najtaktičniji način za
objasniti.
Stanton kruto kimnu.
„Pravi nered, evo gde sam ako nije tako bilo. U svakom slučaju, Cesare ju je
kaznio, šaljudi je da živi sa rođacima u Đenovu, i odlučio je da je vreme da joj nađe
muža, jednog što dalje od Bolgheri koliko je mogude.„
„hteo je najbolje za nju. Devojka je očito loše uticala na svoju sestru.„ Ian
podiže prstima ivicu tri meseca starog tračerskog lista ispred sebe.„Bezuspešno
zataškavanje njene nesmotrenosti ovaj put, rekao bih.„
„Nažalost. Cesare se nadao da de incident biti u tajnosti dok se devojka ne
uda, ali kao što možete videti, priča je izašla, zajedno sa glasinama o njenom
divljem ponašanju. Kao i Vi, niko nije znao za ovu devojku, a sada reči o njenom
postojanju i ludorijama na ovom karnevalu se šire celom Italijom. Princ Cesare je
napokon priznao djevojku kao svoju i dodelio joj je njegovo prezime Valenti.
Njegova žena, Princeza Sophia, je besna zbog toga.„
„Možda, ali Cesare nije imao izbora. Njegovo priznanje napravilo je od
devojke bolji materijal za brak.„ Ian gurnu tračerski list u stranu.„Šta je sa
Vojvodom od Augsburga? Da li on želi odustati od braka sa Elenom zbog njene
uloge u ovome?„
„Ne, ne. Za Elenu su smatrali da je žrtva lošeg uticaja svoje polusestre. Brak
se nastavlja, i svaki aspekt ugovora ostaje netaknut.„
„U čemu je onda problem?„

17
 „Lucia nije bila u Đenovi mesec dana pre nego što je pobegla. Imamo glasine
da je stigla sama u London i da živi sa majkom.„
„Tračerski listovi su bezobzirni, ali ipak ako Elena nije pretrpela nikakvu
štetu zbog incidenta, Vojvoda od Augsburga je i dalje želi oženiti, ugovor ostaje
netaknut, Lucija živi sa majkom, i sve je na svome mestu, gde ja tu dolazim?„
„Cesare se veoma divi Vašim diplomatskim veštinama. On smatra da ste
Vi savršena osoba za rešavanje ove situacije.„
„Kakve situacije?„
„Ovo de biti nezgodno za izvesti...„
Ian se nagnu preko stola, težedi za strpljenjem.
„Kakve situacije?„ on ponovi.
„Dok budete u Londonu, Vi dete ugovoriti brak za Lucia-u.„
Ian se ukoči u svojoj stolici.
„Mora da se šalite.„
„Znate da se nikada ne šalim u vezi međunarodnih odnosa. Cesare želi udati
djevojku pre nego što ona prouzrokuje još više neugodnosti u domu Bolgheri. Vi
dete nadi prikladnog muža za nju, napraviti diplomatski sporazum, i pomodi u
pregovorima o bračnom ugovoru.„
„Ja sam uklonjen sa važne diplomatske misije u Anatoliji da bih igrao
provodadžiju nekoj detinjastoj devojci?„
„Ona je prinčeva derka,„ Stanton ga podseti.„A Vi ste predstavljali
provodadžiju za njenu sestru.„
„To je bilo drugačije. Postojali su zapetljani ugovori. Bečki kongres je bio na
kocki. Prokletstvo, William—„ Ian je mogao osetiti da mu se raspoloženje ljulja, a
to nikako nije smeo da dopusti. On povuče frustrirane reči sa vrha jezika i duboko
udahnu.
„Cesare ne želi vratiti djevojku u Bolghari iz očiglednih razloga,„ Stanton
nastavi. „Ugovoriti odgovarajudi brak za nju je jedina alternativa. Podariti joj
muža jakog karaktera i nekoliko deteta, i ona de se smiriti.„
„A ako to ne učini, onda je to problem njenog muža?„
„Upravo. Princ Cesare želi ojačati savez sa nama, i smatra da je Engleski muž
za nju najbolji. Katolik, ipak,naravno. Mi smo se složili da demo pomodi. Ona je ved u
Londonu u svakom slučaju. Uvesti djevojku u Englesko društvo i pronadi joj
pristojnog katoličkog plemida koji de je oženiti. Cesare vam daje odrešene ruke.
Zatim dete pomodi izaslaniku njegove vlade i mladoženjinoj porodici u vođenju bračnih
pregovora. Oni de biti značajni, za princa koji daje ogroman miraz i prihode

18
samo da je skine sa svojih ruku. Pre nego ode kudi u oktobru, Cesare očekuje
vjenčanje. Vi dete se pobrinuti da se to dogodi.„
Divno. Dugačka i bogata karijera u sprečavanju ratova, sklapanje vitalnih
trgovinskih sporazuma, i osiguravanje primirja i sada je spao na ovo.
„Pronalaženje muža za nju mogao je ugovoriti bilo ko iz diplomatskog skupa.
Ona je buntovna i problematičan, priznajem. Ona je vanbračna, i njen ugled je
sada malo narušen, ali poseduje kraljevsku krv. Kuda Medina nije najbogatija
kneževina u Evropi, ali nije ni najsiromašnija. Je li ona ružna?„
„Naprotiv. Rečeno mi je da je veoma lepa.„
„Pa, evo Vam. Devojka je lepa, otac joj je princ, donosi dosta novca u miraz.
Uprkos njenoj nesmotrenosti, siguran sam da postoji ugledna katolička porodica u
Velikoj Britaniji koja de biti spremna da se veže sa kudom Bolgheri-ja kroz brak.
Pogotovo sa tako velikodušnim prihodima od Cesare-a.„
„Da, ali princ zahteva da devojčin muž bude plemid i da posjeduje pozamašno
posede. A ne lovac na bogatstvo.„
„Moram se ponoviti, ali sigurno postoji neko u Whitehall-u ko bi mogao
organizovati ovo. Zašto trebate mene?„
„Cesare je tražio specijalno Vas. On ima visoko mišljenje o Vama i veruje u Vaš
sud. Vi takođe poznajete svakog plemida u Britaniji, a to bi veoma olakšao stvari.
Bolgheri je poželjan savez za nas, kao što Vam je dobro poznato, i ovaj brak bi
dodatno ojačao naš uticaj na italijanskom poluotoku. Dogovorili smo se da stavimo
Vaše veštine na Cesare-ovo raspolaganje. Tebi je potreban odmor, i bideš u Londonu
svakako. To je savršen krug.„
Savršen nije bila reč koju bi Ian upotrebio opisao.
„Deset godina verne službe svojoj državi, i ja sam spao na ovo.„
„Postoji još nešto.„ Stanton se nakašlja ispričavajudi se.„Nede Vam se
svideti.„
„Ja sam sada provodadžija za svojevoljne djevojke,„ promrlja,povlačedi
kravatu.„Ved mi se ne sviđa.„
„Njena majka je Francesca.„
„Dragi Bože. Pokušavaš mi redi da je djevojčina majka, najdraža ljubavnica
Princa Cesare-a, zloglasna engleska kurtizana?„
„Nije baš zloglasna danas. Blizu je pedesetim.„
„Ali je bila to godinama. Ona je odvele u krevet toliko plemida i uništila
toliko brakova da ich ne mogu ni prebrojati. Prema onome što sam čuo, ona je
opelješila Lorda Chesterfield-a ovih dana.„
„Sve je to istina, nažalost.„

19
 „Eto.„ Ian se pokušao izvudi na diskretan način po čemu je i bio tako poznat i
iskoristiti diplomatske finese koje su ga učinile tako dragocenim blagom Britanskog
carstva, ali ni za živu glavu se nije mogao sabrati u ovom trenutku.
„Koji bi gospodin želio najozloglašeniju englesku kurtizanu za taštu, posebno
kada su veliki izgledi da je i sam bio u njenom krevetu? Što se tiče kderi, od
načina na koji je živela do sada, toj skandal djevojci čini se da više odgovara da
krene majčinim stopama nego da postane supruga Engleskog plemida. Barem je to
ono što bi svaki gospodin pristupajudi joj pomislio. Sa majkom kao što je Francesca,
gde da nađem derki muža sa novcem, i to još katolika?„
„Cesare-ova naređenja su da se devojka ukloni iz kude svoje majke i da nema
daljni kontakt sa njom. Izgleda da je majka često posedivala Luciju dok je bila u
Francuskoj završnoj školi, i Cesare oseda da je njen uticaj deo razloga što je
devojka tako divlja.„
„Bez sumnje, ali…„
„Luciju smestite sa odgovarajudom pratiljom i predstavite je engleskom
društvu dok joj tražite odgovarajudeg mladoženju i ugovarate upoznavanje.„
„Šta je sa djevojkom? Ima li ona ikakvu reč u izboru njenog zaručnika?„
„Ne. Njegov položaj, podobnost i spremnost da se oženi njome je jedino
važno. Cesare Vam veruje da dete izabrati najboljeg.„
Ian nije bio polaskan.
Stenton mu pruži snop dokumenata.
„Evo Vam sužbene naredbe od premijera, zajedno sa specifikacijama
Cesare-ove ostavštine i dosije devojčinog života.„
„Kakav udar za moju diplomatsku karijeru,„ promrljao je uz primese gorčine
dok je uzimao dokumente.
„Imamo puno poverenje da dete ispuniti zadatak uz svoju uobičajenu veštinu,
Sir Ian.„ Stenton ustade sa izrazom konačnosti.„Mi znamo da dete ispuniti Vašu
dužnost.„
Te riječi su bile oštar podsetnik. Ian ustade. Pročisti grlo, vradajudi kravatu
natrag u prvobitni savršeni čvor, i s naporom, povrati svoju ravnotežu.
„Ja uvek ispunjavam svoju dužnost, Lorde Stanton.„
Uz ukočen naklon, otišao je, ali njegova dužnost ga nije spriječila da provede
čitav put od Gibraltara do Londona psujudi problematičnu italijanku i
međunarodnu politiku.

***

20
 Lucija je volela živeti sa Franceska-om. One su u kupovini i razgovorima
provodile bezbroj sati. Lišena svoje majke, osim za nekoliko kratkih poseta svake
godine, tokom vedeg dela svog života, sada je osedala da su ona i majka najzad
prava porodica.
Francesca je bila šarmantna domadica uz mali, intimni krug prijatelja. Njen
trenutni ljubavnik, Lord Chesterfield, okoreli neženja, je dobio konačno Lucia-jino
odobrenje jer je bio tako očito zaluđen njezinom majkom. Kako je bila dama
sumnjivog morala, Francesca je malo marila za konvencije društva. Takođe malo
šta joj je bilo draže od skandaliziranja uglednih dama dobrog ukusa.
Sa svoje strane, Lucija je uživala potpuno sama. Bilo joj je dopušteno da radio
ono što voli i ide tamo gde poželi, i shvatila je da sloboda ispunjava sva njena
očekivanja. Njena majka joj je dala velikodušan džeparac i sve vrste divnih saveta
kako ga potrošiti. Ako je neko znao kako potrošiti novac, onda je to Francesca.
Ali jednog popodneva kada je Lucia planirala da ode do Bond ulice i potroši
nešto od tog dzeparca, ušla je u majčinu spavadu sobu da vidi da li joj se Francesca
želi pridružiti i pronašla je zauzetom sa drugom ženom. Bila je obučena u plavo
baršunasto jahačko odelo koje je modistkinja specijalno za njuu sašila.
„Bojim se da ne mogu idi sa tobom danas, draga. Ved sam nešto isplanirala.
Još nešto, moje novo jahade odijelo je upravo stiglo.„
„Vidim.„ Lucija je osmotrila majku na trenutak, cenedi to kako je dobro
kraljevska plava boja isticala Francescinu tamnokestenjastu kosu. Takođe je
primetila da modistkinja nije jednostvano uklopila jahade odijelo, ved je sašila
delove tačno prema Francescinom i dalje vitkom telu, time postižudi da uska
haljina zasigurno izazove skandal.
„Nosiš li ti išta ispod toga, mama?„
„Ništa,„ Francesca odgovori, podižudi ruku da bi modistkinja povezala šavove
sa strane prsluka preko njene gole kože.
„Šokirana, zar ne?„
Lucija je prišla krevetu i pala nazad na meke jastuke obložene izrezbarenim
uzglavljem.
„Veoma šokirana,„ pristala je na zabavu.„Ali to nede zaustaviti engleske dame
da ne požure da te iskopiraju. One de sve dobiti svoja skrojena jahada odela u
roku od sedam dana.„
„Tačno. Ali čim počnu nositi ovaj oblik, ja du nadi nesto novo.„
Čak i u dobi od četrdeset devet godina, iako više nije na vrhuncu svoje lepote
i sa nekoliko sedih u kosi, Francesca je odvažnim ali besprekornim osedajem za
modu i dalje održavala vlast nad uglednim damama iz visokog društva.

21
 Lucia se nasmiješi.
„Pretpostavljam da ved imaš neke nove senzacije u vidu?„
„Naravno,„ Francesca je odgovorila dok je sobarica ulazila u budoar sa
pozivnom karticom u ruci.„Ta kočija koju je Chesterfield naručio za mene bide de
ovde za manje od dve nedelje. Bide ukrašena sedefastim ukrasima na vratima i
vožnja… oh, Lucija, Chesterfield me uverava da ima najuglađenije postolje koje
možeš zamisliti. Modi du nositi najširu suknju koju mogu pronadi tako da se sva
talasa oko mene, belu suknju, mislim, i ja du kliziti kroz gužvu kao labud po vodi.
Ne sada, Parker,„ dodala je na engleksom jeziku dok joj je sobarica pružala
karticu.„Nebesa, zar ne vidiš da sam poluobučena? I Ne mogu se videti ni sa kime
sada.„
„Gospodin tvrdi da je ovdje po pitanju velike važnosti,„ sobarica doda. „Kaže
da ste očekivali njegov dolazak. Hodu li redi Gosp. Fraseru da ste izašli?„
Francesca promeni svoj položaj dok je modistkinja prelazila na drugu stranu
da završi šavove na njenoj haljini, zatim baci pogled na karticu.
„Oh, draga, on je još uvek dolje? Pomešala sam stvari, mislila sam da dolazi
sutra…„ Prekinula je i uputila Lucia-ji tajnoviti pogled.„Reci mu…umm…reci mu da
du sidi dole za nekoliko minuta.„
„Da, gospo.„ Parker ostavi karticu na toaletnom stolčidu, nakloni se i ode.
„Tko je on?„ Lucija upita, čudan pogled njene majke u tom trenutku joj je
izazvao radoznalost.
„Oh, ne znam, draga,„ Francesca odgovori.„Idi u Bond ulicu i uživaj.„ Ona
nagnu glavu dole i pogleda u modistkinju, koja je bila na kolenima šijudi umetke
ispod Francescinih ruku.„Annabel, moraš požuriti, da čovjek ne čeka predugo,
posebno kada je bitan posao u pitanju. Oni su tako nestrpljivi, jadnici.„
„Da, gospo,„ Anabel promrlja usta punih igala.
„Bitan posao?„ Lucia ponovi, još radoznalija nego ikad.„Jesi li prekinula sa
Chesterfieldom?„
„Nije ta vrsta posla.„ Francesca se okrenu prema ogledalu.„On želi da me vidi
u vezi neke pravne stvari.„
„Kakve pravne stvari?„
„Oh, ne znam. Nešto smrtno dosadno, sigurna sam.„ Mahnula je rukom
prema vratima.„Uzmi kočiju do Bond ulice. Bududi da du ja jahati na konju do
Hyde Parka, nede mi biti potrebna. Hajde, sada.„
Lucija se namršti, postajudi sumnjičava. Ponašanje njene majke je bilo
izrazito čudno, gotovo kao da je želela da ona nestane. Ustala je i otišla do

22
toaletnog stočida, uzimajudi karticu pre nego što je njena majka mogla shvatiti
njenu namjeru i skloniti je.
„Sir Ian Moore,„ ona tiho promrlja.„Ian Moore. Poznajem to ime.„ Duboko
se mrštila dok se pokušavala prisetiti zašto joj je poznato. Kada je ponovo
pogledala u karticu i pročitala naslov, skontala je.
„On je Britanski ambasador koji je sredio da se Elena uda za austrijskog
vojvodu. Šta on radi ovdje?„
„Rekla sam ti, ne znam. Napomena je došla od nekoga iz Whitehalla da de on
dodi u posetu, i ja sam ga očekivala.„ Ona pokaza na karticu.„Ne mogu odbiti da
se vidim s njime. On je ambasador.„
„Elena nikada nije upoznala vojvodu, a ipak je prisiljena da se uda za njega
radi jačanja saveza.Ona je neutešna zbog toga.„
„Zaista?„ Francesca promrlja dok je podizala plavi somotski šešir i
stavljala ga na glavu.„Nisam znala ništa u vezi toga. Ti znaš kako sam ja loša u vezi
politike.„
Lucija podiže pogled proučavajudi majčin odraz u ogledalu, gledala je kako
Francesca naginje svoj šešir na jednu zatim na drugu stranu na svojoj glavi,
pokušavaudi da pogodi najlaskaviji nagib. Nije joj pobjegao značaj toga zato što joj
majka. Sa iznenadnom jasnodom, Lucija je tačno znala šta britanski ambasador radi
ovdje.
„Oni me žele udati, zar ne? Baš kao što su uradili sa Elenom.„ Mogla je
vidjeti istinu u majčinim očima.„Zar ne?„
Francesca je uzdahnula, skidajudi šešir, i bacajudi ga preko Anabeline glave na
obližnju stolicu.
„Nisam htjela da znaš ništa o tome dok ja ne razgovaram sama s njime.„
„To je razlog zašto je on ovdje, ipak, zar ne?„ Lucia-jina krv je počela da vri.
„On je ovdje zbog mogudnosti tvoga braka, da. Oh, draga,„ dodala je uzdišudi
dok je promatrala lice svoje kderi,„oduvijek si željela vlastiti dom, brak i bebe.
Dok si bila mala djevojčica, ne mogu ni zamisliti koliko smo puta planirale tvoje
venčanje, i lutke su bile jedine igračke sa kojima si se željela igrati. Molim te
nemoj redi da si se zbog epizode sa Armandom zaklela da nedeš voleti, i da
namjeravaš biti usedelica, i znam te predobro da bih ti poverovala. Osim toga,
mrzim pomisao da nemam unuke.„
„Naravno da se želim udati, ali nemam nameru dopustiti da Cesare
dogovara brak za mene! Namjeravam da izaberem vlastitog muža, i ja du redi tom
masnom malom diplomati da prenese poruku Cesare-u.„ Njezina šaka se stisnu
oko kartice, Lucija se okrenu i krenu prema vratima.

23
 „Nemoj učiniti ništa nepromišljeno,„ majka se pomoli za njom.„Moore je
modan ambasador. On ima ogroman uticaj. Seti se šta sam ti uvek govorila.
Muve se hvataju na med a ne na sirde.„
„Oh, bit du slatka kao med,„ Lucia obeda,„kada mu kažem da ide
dođavola.„ Ignorirajudi ogorčen uzdah svoje majke, Lucija krenu dole u
dnevnu sobu.

***

Ian bi pomislio da Francesca kao najozloglašenija kurtizana u Engleskoj,

poseduje kudu u skladu sa svojom kitnjastom reputacijom. Ali nije mogao više
pogrešiti.
Kuda u kojoj je živela je bila tiha, na diskretnoj adresi na trgu Cavendish,
njen batler je bio dostojanstven i besprekoran kako sluga i mora biti, a njena
dnevna soba je bila elegantna, iako potpuno u engleskom stilu, u tonovima
zelene i nežno plave boje, sa oslikanim porculanom pastirice na kaminu, pejzažom
Tarnera na zidu, i prekrasnim Axminster tepihom na podu. Sve je izgledalo
dizajnirano za solidan komfor, a ne za pokazivanje. Naravno, bio je to
Chesterfield, Francescin trenutni zaštitnik, koji je pladao račune, a Chesterfield je
bio veoma darežljiv momak.
Salon je sadržavao veoma lepu kolekciju knjiga, i Ian je proučavao njihove
naslove kada mu je zvuk koraka skrenuo pažnju. Vratio je kopiju Homerove Ilijade
nazad na njeno mesto i okrenuo se u trenutku kad se mlada devojka zaustavila na
vratima.
Niko nikada je ne bi mogao zameniti sa nekom Engleskinjom, i Ian je odmah
znao da je pred njim stajala Lucia Valenti.
Kroz Ian-ov um prolete slika ove mlade žene kako prolazi kroz jednu makom
ispunjenu livadu, bosa i nasmešena, sa suknjama uhvadenim rukama, dok je njena
kafeno crna kosa slobodno letela iza nje u debelim, gustim slojevima. Čudno,
pomislio je, da je njegova mašta mogla prizvati takvu živu scenu, jer on nije bio
čovjek sklon maštanju. Ipak, oko nje se osedala jedva zauzdana energija koja ju je
činila izrazito živom bez obzira na englesko okruženje.
Bila je visoka za ženu, negdje oko četiri inča ispod njegove visine. Imala je
duge noge, mali struk, i obdarene obline, koje je njena nisko krojena i korsetom
utegnuta haljina samo isticala. Uticaj njene majke, bez sumnje.

24
 Sa očima boje tamne čokolade i kože poput mekane pene na kapudinu, nije bilo
ništa od klasične lepote na njoj. Ona nije imala napudene ružičaste usne koje su
bile trenutno u modi ved široke, pune usne, i crvene kao zrela trešnja.
Zuredi u njezina ukusna usta, Ian je znao da nijedan čovek koji je upozna nede
voditi brigu u vezi trenutne mode. Dame iz visokog društva de je rastrgnuti, ali bilo
kom muškarcu koji ima oči, Lucija Valenti de biti dugačak, sočan zalogaj čistog
deserta.
Ian duboko udahnu. Nije ni čudo što ju je otac zaključao u samostan.

25
 Uopšte nije bio onakav kakvim ga je zamišljala. Silazedi niz stepenice, Lucia je
zamišljala Ian-a Moore-a kao nekog koji odaje šarm masnog čovečuljka sa licem
poput lasice, koji reči formuliše u ublažene sladunjave fraze koje ništa ne znače.
Ali kada je Lucia videla britanskog diplomatu kako stoji pored police za knjige,
njegov izgled nije bio ni nalik onoj slici koju je imala u svojim mislima, tako da se
iznenađeno zaustavila na vratima.
Nije izgledao masno, i sigurno nije bio sitan. Lucia je bila viša od mnogih
muškaraca, ali od ovog nije. Njegova široka ramena i grudi poboljšavali su
besprekornu pristalost njegovog prugastog prsluka i jakne boje bivolje kože.
Tamno plave pantalone su mu tako pristajale da su praktično prijanjale uz njegova
uska bedra i duge noge. Njegova lanena košulja i marama na vratu bile su snežno
bele. Gledajudi ga tako, Lucia je osetila skoro neodoljivu želju da zamrsi njegovu
savršeno začešljanu kosu i da odveže njegovu savršeno učvšdenu kravatu.
To mu se verovatno ne bi dopalo, pomislila je dok je ulazila u sobu. Ovaj
čovek imao je snažnu liniju vilice i brade, koje su pokazivale odlučnost i disciplinu.
Ne bi imao strpljenja za takvu vrstu zadirkivanja, što je samo još više mamilo da
upravo to učini. Ipak se složila sa time da je bio prilično zgodan za jednog Engleza,
i njeno strasno italijansko srce moglo je samo da odobri takvu sjajnu muženost.
Ali, kada je pogledala u njegove oči, njeno trenutno žensko odobravanje odmah je
isparilo.
Mada su njegove trepavice bile guste i duge, same njegove oči delovale su
tragično. Hladne, bezlične sive oči koje su govorile o ledenom karakteru , oči koje
su je proučavale sa takvom hladnodom, da je bila gotovo uvređena. Šta je ona
bila? Uzorak pod mikroskopom? Velika šteta da je takav muškarac kao što je on
mogao da ima oči bez iskrica strasti u njima.
„Sir Ian Moore,„ rekao je dobro savladanim akcentom. „Kako ste, gospođice
Valenti?„
Spominjanje njenog imena – imena koje je njen otac konačno bio prisiljen da
joj da – bio je energično podsedanje na namere ovog čoveka, i kada se naklonio,
odgovorila je naklonom koji je bio tek nešto više od brzog spuštanja i podizanja
njenih kolena. Pomerila se do sofe plavo bež boje, sela na nju i naznačila mu da
sedne na stolicu preko puta nje.

26
 „Došli ste da vidite moju majku, kako sam razumela, ali trenutno nije
sposobna da Vas primi. Moradete to obaviti sa mnom.„
„Ne bih mogao Vaše društvo da opišem kao obavljanje,„ rekao je oh-tako-
učtivo. Mada žalim što Vaša majka nije u mogudnosti da me primi. Rečeno mi je
da ona očekuje moj dolazak.„
„Zaboravila je na Vas,„ Lucia je bila ushidena da ga obavesti. „Gore je sa
svojom modistkinjom, proverava kako joj pristaje nova odeda za jahanje, i bilo
kakva pomisao na Vas joj je izašla odmah iz glave.„
„Savršeno razumljivo kada je žena sa svojom modistkinjom,„ rekao je sa
šarmantnim osmehom koji nije došao do tih hladnih očiju. „Da li možemo
očekivati da de nam se pridružiti?„
„Hmm.„ Lucia je nagnula svoju glavu pretvarajudi se da razmišlja. „Ne mogu
to redi. Modistkinja šije delove njenog jahadeg odela baš na njoj. To je jedini način
da napravi da pristaje dovoljno pripijeno da izazove senzaciju, razumedete.„
Jedan ugao njegovih usana izvio se samo malo nadole, puki nagoveštaj
njegovog mišljenja o tome.
„Razumem.„
Ta osuda njene mame, koliko god da je bila mala, dala je Lucia-i još vedu želju
da ga podbada.
„Bože, Bože, rekla bih da gospodin osuđuje,„ mrmljala je podražavajudi
engleski akcent. Okrenula je glavu u stranu kao da govori nekom tredem licu i
nastavila je, „ vrlo je neprikladno za ženu da nosi takvu odedu u javnosti. Ona je
svesna toga, priznajem Vam, i to se čini stvari još više nedoličnim. Da li
pretpostavljate da ima bilo kakvo donje rublje na sebi?„
Okrenuvši se na drugu stranu, nastavila je kao da odgovara.
„Nije mogude. Gola je ispod odede kao na dan kad je rođena, kladidu se.
Kakva haljina i podsuknja bi tu pristajale?„
Kad Sir Ian nije reagovao na to izrugivanje, odlučila je da se odrekne svoje
zamišljene prijateljice i obratila je pažnju na njega.
„Zbog čega ste želeli da vidite moju majku? Uobičaje muški razlog za posetu,
pretpostavljam?„
„Došao sam da vidim vas oba dve.„
„Obe nas? U isto vreme?„ Poklonila mu je svoj najprovokativniji osmeh.
„Nijedan muškarac nikad to nije pre tražio. Kakav ste vi to poročni muškarac, Sir
Ian-e, da napravite tako zanimljiv predlog.„
Ukočio se, jedva primetno je napregnuo svoja široka ramena.

27
 „Nadam se da dete nadi da je moj predlog zanimljiv, jednom kad prestanete
da pravite insinuacije i saznate šta je to.„
Lucia je napravila grimasu.
„Sudedi po Vašem držanju, sumnjam da to želim. Recite mi da li ste uvek tako
nadmeni?„
„A, da li ste vi uvek tako bestidni?„
„Bojim se da jesam,„ rekla je bez izvinjenja. „Naročito prema muškarcima koji
su nadmeni. Pošto nedete da mi kažete zašto ste došli, moradu da pogodim.
Posegnula je rukom u džep svoje suknje i izvukla njegovu karticu. „Sir Ian Moore,„
pročitala je. „V. K. M. Đ. Ambasador od-„ Stala je i pogledala u njega. „Šta ta slova
znače?„
„Njegovo kraljevsko visočanstvo bilo je dovoljno milostivo da me proizvede u
viteza, red Vitezova velikog krsta, najistaknutiji red svetog Mihaila i svetog
Đorđa.„
„To zvuči veoma značajno. Mora da sam važnija mom ocu nego što sam
mislila, to opravdava takvog posetioca.„ Ponovo je podigla karticu i nastavila,
„Ambasador Njegovog Britanskog Visočanstva, Kralja William-a IV. Aranžer
bračnih saveza, koji ga se ne tiču, uništitelj srede princeza i osoba koja rešava
nezgodne probleme princeza.„
Namignula mu je i vragolasto se osmehnula.
„Ne sumnjam,„ nastavila je dok je stavljala karticu u udubljenje između
njenih grudi, „da sam ja najnezgodniji problem Princa Cesare-a. Barem se tako
nadam.„ Ostavljajudi da se veoma mali deo doška kartice vidi, naslonila se nazad
na sofu, posmatrajudi njegovu reakciju.
Nije bilo nikakve reakcije. Pasivni izraz lica diplomate nije se menjao, ali
njegovo neodobravanje njenog bezobraznog ponašanja bilo je dovoljno jasno.
Odlučila je da Ian Moore nema smisla za humor.
„Od izmišljenih titula koje ste mi prilepili,„ rekao je, „mogu samo da
zaključim da znate da svrha mog dolaska ovde nije da vidim Vašu majku iz
uobičajenih razloga.„ Pre nego što je mogla da odgovori, nastavio je „mada ste u
pravu da dolazim na zahtev Vašeg oca, Princa Cesare-a. A takođe i na naređenje
moje vlade.„
Sada su došli do suštine stvari. Bilo je vreme za ozbiljnost.
„Ah, takođe je tu i englesko mešanje u ovo aferu.„
„Vaš otac je odlučio o Vašoj udaji i tražio je od moje vlade da mu pomogne u
pronalaženju britanskog muža za vas. Dodeljen mi je zadatak da to uradim i da
pregovaram o uslovima vašeg bračnog poravnanja.„

28
 Lucia je mislila o tome kako je sve vreme prebacivana sa jednog mesta na
drugo.
„Da,„ rekla je klimnuvši. „Sada kada više ne moram da budem skrivana u
nekoj školi, u manastiru, ili u palati, moram biti udata.„
„Žalim što na to gledate tako u nepovoljnom svetlu.„
„Ali kako drugačije treba da vidim to?„ Pre nego što je mogao da odgovori,
nastavila je. „To je nerazumljivo, znam, ali ne vidim potrebu da se udam
jednostavno zato da bih spasila svog oca od sramote.„
„Mnoge mlade žene žele da se udaju.„
„Istina,„ složila se, „I mnoge od nas imaju čudnu ideju da treba same da
izaberu svoje supružnike, a ne da ih za nas biraju diplomate.„
„Vi ste derka jednog princa. Nezakonita i dakle bez titule, ali kraljevske krvi,
pored toga. Vaš otac Vas je javno priznao za derku.„
„Samo zbog toga što mi je dao svoje ime, daje sebi za pravo da me koristi kao
pijuna u internacionalnoj politici. Dovoljno sam važna sada, izgleda, da mi to
garantuje mog sopstvenog provodadžiju.„
„I to priznanje,„ nastavio je kao da nije govorila, „postavlja pred Vas
određene dužnosti. Jedna od tih dužnosti je da se dobro i prikladno udate.„
Lucia se narogušila na to.
„Koje su dužnosti mog oca prema meni? Cesare me je skrivao kao prljavu
tajnu, na kraju me je smestio u manastir. Opatice su me tukle. Moja soba nije
imala prozore.„ Stresla se. „Tamo je bilo pacova.„
„Vaš otac duboko žali zbok tavih događanja.„
„Mogu da se kladim u to. Sada kada sam van njegovog domašaja.„
Nešto se uzburkalo u tim hladnim očima, možda nestrpljenje.
„Mlada damo, nikada niste van njegovog domašaja. Činjenica da sam ja ovde
to dokazuje. Ako bi Cesare zatražio od moje vlade da Vas predaju, morali bismo to
odmah da uradimo, i ljudi iz Škotske garde bili bi ovde da Vas sprovedu do
najbližeg broda. Ali Vaš otac je odlučio da je to ugovaranje braka najbolji put za
Vas, a zbog dobrobiti za savez, preferira da to bude britanski gospodin.„
„A šta ako ja nemam takve sklonosti?„
„Žalim što moja naređenja da Vam pronađem muža ne uključuju razmatranje
o Vašim sklonostima, gospođice Valenti, mada možete biti uvereni da de biti
katolik.„
Njegova religija nije bila to što ju je brinulo. Ako njen otac i ovaj diplomata
misle da de se udati za čoveka kojeg oni izaberu, a ne ona, onda su grdno
pogrešili. Ona nije bila Elena, i nede je modi zastrašiti.

29
 „Kakvo je olakšanje znati čoveka koji je odgovoran za moju bududnost,„
mrmljala je, pritiskajudi rukom čelo. „Pritisak zbog izbora mog sopstvenog bračnog
partnera možda se pokazao kao preveliki napor za moj jadni, zbrkani, ženski um.
Ko je sredni mladoženja?„
„Još ne mislim na nekog posebnog, ali on de biti plemid, gospodin plemenitog
porekla, sa besprekornom prošlošdu i vezama. Dodatno...„
„Šta je sa ljubavlju?„
Nije čak ni trepnuo.
„Iskreno se nadam da dete razviti naklonost prema gospodinu koji god bude
izabran za Vas.„
To je bio tako jedan apsurdan odgovor, da je dobila želju da se nasmeje, ali
ozbiljno ponašanje čoveka prekoputa nje govorilo je jasno da nije bilo ničega za
smeh.
„Nisam pitala za naklonost,„ rekla je. „Pitala sam za ljubav.„
„Potrebno je vreme da se razvije prava ljubav, a mi taj luksuz nemamo. Sada
je sredina juna, a vaš otac de stidi u London u državnu posetu u avgustu. Moja
naređenja su da do vremena njegovog dolaska pronalaza kbračnog partnera bude
baziran na njegovoj prikladnosti za Vas i na njegovoj želji da se oženi Vama.„
Šokirana, Lucia je mogla samo da bulji u njega.
„Šest nedelja? Upoznacu muškarca i biti verena sa njim za šest nedelja?„
„Poznajudi Vašu situaciju, vreme je od najvedeg značaja. Želje vašeg oca su
jasne. Pored toga, imam i dužnosti na drugom mestu, i Vi...„
„Bidu požurivana u brak tako kako planira moj otac i da Vaše druge dužnosti
ne bi trpele.„
Pogled njegovih očiju bio je hladan i čvrst kao čelik.
„Ne, Vi ste požureni u brak, zbog Vašeg sopstvenog indiskretnog ponašanja,
koje može da uništi ne samo Vas, ved takođe i Vašu polusestru.„

To ju je peklo, uglavnom zbog toga što to nije mogla da opovrgne. Stisnula je

obe usne i nije ništa rekla.
„Vesti o vašem podvigu sa princezom Elane-om ved su se pojavile u jednom
italijanskom tračerskom listu,„ nastavio je. „Neizbežno je da te vesti eventualno
dospeju ovde. Postoji nada da Vaše prethodne indiskrecije, uključujudi Vašu vezu
sa francuskim kovačem nede izadi na videlo.„
Beskorisno je objašnjavati ovom čoveku da je ona volela Armand-a. On ne bi
razumeo. Mogla se kladiti da nikada u celom svom životu nije bio zaljubljen.
„U čemu je Vaša poenta?„

30
 „Glasine imaju nesrednu tendenciju da rastu i da se hrane same sebe sve dok
se ne izgubi svaki tračak istine. Jedini način da to postane nevažno je ako se što je
pre mogude udate, i to dobro udate. Vaš otac nudi ogroman miraz i godišnje
prihode za Vas i Vašu decu, što de pomodi. Dodatno, još uvek traje londonska
sezona, i mnogo prikladne gospode de imati mogudnost da se upozna sa Vama.„
Sa svakom nepristrasnom rečju koju je izgovorio, Lucia je mogla da oseti kako
njena ljutnja raste.
„Paradiradu pred publikom sačinjenom od muškaraca, a Vi dete izabrati
jednog dovoljno očajnog i dovoljno pohlepnog da me preuzme iz očevih ruku za
cenu miraza i prihoda! Ja-„ Prekinula je, ljutnja i poniženje su je gušili. Teško je
progutala, pokušavajudi da se ponovo pribere, ali to je bilo nemogude. „Nedu da
budem prodata, niti poklonjena. Ne, muškarac mora da plati da bi me dobio. Nije
ni čudo što zahtevate samo šest nedelja.„
Ni mišid se nije pomerio na muškarčevom licu. Lucia je odlučila da on nije
sasvim čovek. Mermer možda, ali definitivno nije čovek.
„Opažam Vašu ozlojeđenost,„ rekao je, „i ona je razumljiva. Međutim, nigde
nedete paradirati. Pre pristanka na bračnu zajednicu, bilo koji muškarac de želeti
da provede neko vreme sa Vama i da bude upoznat. Nije neobično da mlada žena
donese u brak miraz i prihode. A što se tiče vremenskog okvira, o tome smo ved
razgovarali. Zahtevi Vašeg oca su jasni-„
„Cesare nikad nije brinuo o meni. Videla sam svog oca samo nekolicinu puta
u celom svom životu. Ko je on da kaže da moram da se udam? I ko ste Vi da
budete njegov ministar za bračni savez? Šta bilo kome od vas daje pravo da mi
zapovedate ili da mi kontrolišete život?
Sir Ian ju je pogledao sa strpljivim izrazom odraslog koji toleriše nastup besa
mrzovoljnog deteta, što ju je samo razjarilo još više.
„Dok se Vi upoznajete sa prikladnim gospodinom,„ rekao je sa razjarujudom
mirnodom, „ja du učiniti šta mogu da zaustavim štetu i sprečim da se Vaša
reputacija zaprlja ovde u Britaniji. Međutim, ja nisam Herkules, i nemam želju da
čistim Augean-ove štale. Od sada se morate ponašati besprekorno. Obzirom na
Vašu nezakonitost, Vašu majku, i Vašu prošlost, ako uradite bilo šta dalje što bi
moglo da ugrozi vašu reputaciju, čak ni ja nedu imati mogudnost da je sačuvam.„
„Kakva bi to tragedija bila.„
Još jednom, nagoveštaj nestrpljenja pokvario je diplomatov smiren, uglađeni
izraz lica.
„Mlada damo, zar ne shvatate ozbiljnost okolnosti u kojima se nalazite? Vaša
reputacija se nalazi na samoj ivici propasti, izlivajudi sramotu na samu sebe, na

31
kudu svog oca, i na Vašu zemlju. Savetujem Vam da obratite pažnju na ponašanje .
Da li je to jasno?„
Majko Božija, on je bio još jedna osoba koja joj naređuje, kontroliše je,
oblikuje je, ograničava je. Zar ona ne može jednostavno da živi svoj sopstveni
život?
„Kako da ne bude jasno?„ rekla je podrugljivim osmehom. „Tako diplomatski
ste sve to objasnili.„
Ignorisao je njen sarkazam.
„Dobro, sada još treba da razgovaramo po pitanju Vaše majke.„
Lucia-in nalepljen osmeh odmah je nestao, i sa slutnjom se napela, znajudi da
de čuti još užasnije izjave o svom životu i svojoj bududnosti. Kao da ono što je ved
čula nije nije bilo dovoljno uvredljivo.
„Šta o mojoj majci?„
„Ne možete nastaviti da živite sa njom. Napravidu neke dogovore da
ostanete sa ljudima koji su prikladni-„
Izvila se i sela uspravno na sofu.
„Šta?„
„Morate shvatiti da ne možete dalje ostati pod krovom svoje majke. To je
neprihvatljivo okruženje za bilo koju mladu ženu koja treba da uđe u englesko
društvo. Ne sumnjam da de se Vaša majka složiti sa mnom. U svako slučaju,
moradete prekinuti sve veze sa svojom majkom-„
„Nedu uraditi tako nešto!„
„Moradete. U svakom slučaju Vaš muž de zahtevati od Vas da to uradite.„
„Bilo koji muškarac koji me oženi prihvatide moju majku. To je jednostavno
tako.„
„Ne, to nije tako jednostavno. Vaša privrženost Vašoj majci je divna,„ rekao
je, zvučedi bilo kako, samo ne zadivljeno, „ali nijedan britanski gospodin to nede
tolerisati. Sama činjenica da ste uopšte živeli sa Franceska-om je dovoljno loša, ali
svaki trenutak daljeg stanovanja sa njom šteti Vašoj reputaciji.„
Lucia se pitala šta bi se desilo sa njenom reputacijom ako bi najpoznatijeg
britanskog ambasadora tresnula preko lica. Savila je svoja ramena ,opustila svoju
vilicu, i nije rekla ništa.
Teško je uzdahnuo gledajudi je.
„Gospođice Valenti,„ rekao je u svetlu njenog dutanja, „veoma je neprikladno
za mene, kao gospodina, da Vam govorim o takvim stvarima, ali bojim se da
moram. Vaša majka je pod zaštitom Lorda Chesterfield-a, muškarca za kojeg nije
udata. On je taj koji plada za ovu kudu. Vaša majka pripada polusvetu, i to nije

32
prihvatljivo u dobrom društvu. Gospodin se nede oženiti ženom koja nastavlja da
se druži sa kurtizanom, čak iako je ta kurtizana njena majka.„
„Nedu se udati za čoveka koji ne prihvata moju majku,„ rekla je kroz stisnute
zube. „Nikad ne bih mogla da volim takvog čoveka.„
Zvuk njegovog ruganja bila je poslednja slamka. Lucia je skočila na noge.
„Da, ljubav, to je tako nezgodna stvar za očeve i diplomate, zar ne? Ali, to je
tako. On de me voleti dovoljno da prihvati moju majku, ili se nedu udati za njega.„
On je takođe ustao. „Moje naređenje je da Vas premestim iz ove kude što je
pre mogude i da dogovorim neko prikladno mesto za Vaš boravak. O ljubavi smo
ved razgovarali. Venčavanje iz ljubavi je luksuz koji kraljevska loza retko može da
priušti. Vi sigurno ne možete.„
„Grešite. Ja mogu da priuštim da se udam iz ljubavi. Mogu takođe da
priuštim da čekam onoliko dugo koliko moram da nađem tu ljubav. U
međuvremenu, mogu da živim u razumljivom komforu. Moja majka, ta nevaljala,
opaka kurtizana o kojoj govorite tako potcenjivački, je dovoljno dobra u svojoj
profesiji da mi potpomogne sasvim dobro. Nedu sklopiti brak bez ljubavi ni zbog
dobrobiti svog oca, ni zbog Vas. I nek ide dođavola moja reputacija!„
„Ne možete se nadati da prkosite svom ocu. Morate se udati.„
„Savršeno sam voljna da to uradim. Pišite mom ocu, Sir Ian-e, i recite mu da
du se udati kada pronađem muškarca kojeg du voleti i koji de voleti mene. To je
zadatak koji sam sasvim sposobna da izvršim bez ikakve Vaše pomodi!„
Sa time se okrenula i napustila sobu, zalupivši vratima za sobom. Ian Moore,
diplomat? Ako je taj mrski čovek bio diplomat, svet je bio u ozbiljnom problemu.
Na pola puta, gore na stepenicama, Lucia se okrenula na odmorištu i zastala.
Odatle je mogla da vidi ulaz u sobu za primanje, koji se reflektovao u ogledalu na
zidu. Čekala je tu sve dok nije videla Ian-a Moore-a da ide dole stepenicama i da
se udaljava. Zadovoljna što je taj užasni čovek konačno otišao, popela se na drugi
sprat.
Srela se sa svojom majkom na pola puta niz hodnik, dok je Franceska izlazila
iz svoje sobe, sada potpuno obučena u svoje sašiveno skandalozno tesno jahade
odelo.
„Ne zamaraj se da ideš dole mama,„ rekla je Lucia dok je prolazila. „Otišao
je.„
„Ne sačekavši da govori sa mnom?„ Franceska se okrenula i krenula za njom.
„Šta si mu rekla?„

33
 „Ono što bi osedajna žena rekla,„ rekla je preko ramena dok je ulazila u svoju
sobu. „Zahvaljujem se na Vašoj ponudi da mi pronađete muža, ali ja ga mogu nadi
bez vaše pomodi, hvala vam puno. A sada odlazite.„
„Oh, Lucia!„ Franceska je uzdisala, zatvarajudi vrata spavade sobe za njima.
„Rekla sam ti da budeš ljubazna.„
„Ne pridikuj mi mama. Ovo je delom tvoja krivica. Trebala si da mi kažeš da
on dolazi ovde i zbog čega dolazi.
„Želela sam prvo sama da se vidim sa njime i da otkrijem samo šta tvoj otac
planira sa tobom.„
„Da me uda što je pre mogude. To je sve.„
„I da li tvoj otac ima nekog određenog čoveka na umu?„
„Ne. Ovaj Sir Ian treba da ga izabere. Gospodina, naravno, bogatog i sa
poreklom, sa besprekornom prošlošdu i vezama. Katolika, naravno.„ Još uvek
ključajudi, počela je da korača napred i nazad ispred svog kreveta. „Trebala si da
ga čuješ, mama. Govorio je kao da je pronalaženje muža poput biranja konja.
Hmm... dobri zubi, snažan i zdrav, odlično poreklo...da, on de odgovarati. Dajte
sveštenika.„
Franceska se nasmejala.
„Oh, draga moja! Sigurna sam da nije mislio da nagovesti ništa slično.„
„Oh, ali jeste. Cesare dolazi u avgustu, i ja do tada treba da budem verena sa
bilo kojim prikladnim gospodinom kojeg je Sir Ian mogao da nađe. Imam li izbora?
Da li se moje želje uzimaju u obzir? Ne! Čoveka pladaju da me uzme. Nikad se
nisam osedala tako poniženo.„
Prestala je da hoda i sela je na ivicu kreveta.
„Nepodnošljiv čovek. Tako hladan, tako nadmen. Tako Englez.„ Okrenula se
da pogleda u svoju majku, dok se druga žena spuštala da sedne pored nje. „Ima
Cesare-vo naređenje da me premesti iz ove kude, kako bih bila kod ljudi koji su
prikladni.„
„Savršeno razumljiva radnja. I mudra.„
„Nedeš valjda i ti ? Ne želim da idem, mama.„
„Ne možeš zauvek ostati ovde.„ Franceska se lagano nasmešila, i posegnula
pozadi da očetka viticu Lucia-ine kose. „Draga moja devojko, još od kad si stigla
pred moj prag pre mesec dana, pitala sam se šta da radim sa tobom. Kada se
Cesare oženio i sklonio me na stranu, naterala sam ga da mi svečano obeda da de
se brinuti o tebi zbog toga što ja ne bih bila za to sposobna. Tada nisi mogla da
živiš sa mnom, i nije dobro ni sada da živiš sa mnom.„
„Ali-„

34
 „Slušaj me, Lucia. Propustila sam mnogo dok si odrastala, samo sam mogla
da te vidim u školi u Francuskoj, nekoliko puta godišnje. Žalim što češde nisam
mogla da te viđam.„
„To nije bila tvoja krivica,„ Lucia je rekla oštro. „Kada sam bila dete, nisam
mogla da živim sa tobom. Razumem to. Uvek sam razumela. Ali sada-„
„Ni sada nije drugačije. Toliko sam bila sredna da budeš ovde sa mnom, da
sam bila sebična, ali ambasador je u pravu. Život ovde naštetide tvojoj reputaciji
mlade devojke.„
„Ne zanima me to.„
„Mene zanima. Ti si odrasla žena, a ženina reputacija je sve. Znam to iz
sopstvenog iskustva. Moja nesmotrenost me je odvela van dozvoljene granice,
moji roditelji su me se odrekli, i morala sam da napustim rodno selo. Otišla sam u
Naples i postala sam gradska žena zbog toga što sam bila uništena, i nijedan čovek
me ne bi oženio.„ Zastala je, a zatim nastavila, „žalosti me da vidim da kredeš dole
istim putem.„
Bilo je nagoveštaja osude u glasu njene majke, i to je bolelo. Lucia se ugrizla
za usnu i sklonila pogled.
„Razumem te veoma dobro, Lucia,„ Franceska je nastavila. „Dižeš glavu zbog
pravila, naročito zbog očevih pravila. Ali ono što se dogodilo u Bolgheri-u može da
te proganja zauvek, sem ako Sir Ian to ne spreči. Ako on može da sredi da budeš
kod uglednih ljudi i obezbedi te sa korisnim vezama, tvoje nesmotrenosti iz
prošlosti nede biti važne.„
Okrenula se uznemireno i srela majčin pogled.
„Teraš me da idem, onda?„
„Ne želim da te prisiljavam.„ Žalosno se nasmešila Lucia-i. „Ako bih bila dobra
majka, bih, ali ja nisam dobra majka, i zbog toga što nisam stroga, niti imam
ozbiljni red u umu, a sigurno nisam primer dobrog morala.„
„Ti si najdivnija majka na svetu.„ Gledala ja kako Franceska odmahuje
glavom, i gušila je svako poricanje koje bi njena majka mogla da učini. „Jesi,
mama. Da li znaš zašto? Ti si jedina osoba koja me voli i prihvata takvu kakva
jesam.„
„Naravno da te volim. Zato te i savetujem da ideš voljno. Ko što sam i rekla.
Ne želim da te prisiljavam, ali Cesare to može da uradi kad god hode. Borila bih se
zbog tebe, ali bih izgubila.„
„Oni de me naterati da se udam, i ne mogu da kažem ne, nemam pravo glasa.
Ne želim da mi izaberu muža!„

35
 „Postoje razni načini za to. Žena uvek može da izabere. Napravi svoj izbor i
učini da Sir Ian i tvoj otac pomisle da je njihov.„
„Ali ja želim muža koji me voli, mama. Kako da pronađem muškarca koji me
voli za samo šest nedelja?„
Njena majka se lagano nasmešila i pomilovala je po obrazu. „Svaki muškarac
koji se ne bi zaljubio u tebe na prvi pogled, moja prelepa devojčice, je ili slep, ili
jedan idiot.„
Lucia je stisnula usne i suvo se nasmešila.
„Ti si pristrasna, mama.„
„Možda, ali ja poznajem muškarce. Imadeš ih poređane u red ispred tvojih
vrata.„
„Sir Ian je rekao da svaki engleski gospodin, bilo da me voli, ili ne, de
zahtevati da prekinem sve veze sa tobom. Odbila sam.„
„Moja odana kderi! Bez obzira šta se dogodi, nikada te se ne bih odrekla,
Lucia, ali mislim da ti moraš da se odrekneš mene. Barem za sada. Posle tvoje
udaje, videdemo.„
„Šta ako mi se ne dopadaju ljudi kod kojih du boraviti?„ pitala je, hvatajudi se
za slamku. „Šta ako budu grozni prema meni?„
„Ne mogu da budu gori od opatica.„
Lucia je počela da se dalje raspravlja, ali je Franceska stavila prst na njene
usne da zaustavi bujicu protesta.
„Tražim od tebe da iskoristiš ovu priliku,„ rekla je njena majka. „Idi na balove
i zabave, upoznaj mlade muškarce, sprijatelji se, uživaj u ostatku sezone sa
uglednim ljudima, i zabavi se. Ko zna šta može da se dogodi?„
Lucia je uzdahnula.
„Mrzim što nemam nikakvu mod nad svojim životom.„
„Nemaš mod? Zbog čega misliš tako nešto? Ljubavi moja, ti imaš strašno
oružje. Imaš lepotu i imaš mozak, i imaš srce puno ljubavi. Kada žena to ima,
muškarci su ti koji ostaju bez modi. Prvo što moraš da uradiš je da Sir Ian-a
pridobiješ na tvoju stranu. Imaš mnogo šarma, mnogo magnetizma, Lucia. Iskoristi
to da ubediš Sir Ian-ada ti dozvoli da izabereš za koga deš se udati.„
Ideja o šarmiranju Sir Ian-a bila je skoro nepodnošljiva.
„Zar ne postoji neki drugi način?„
„Bojim se da ne postoji.„
Uzdahnula je i naslonila čelo na rame svoje majke, pomirivši se sa
neizbežnim.

36
 „U redu, mama. Idi du, ako to želiš.„ Podigla je glavu i namrštila se, što je još
primorana da se uzdrži od svojih uverenja. „Ali ne želim da budem kod ljudi koji su
užasni prema meni, ili koji sa visine gledaju na mene.„
„Sigurna sam da de se Sir Ian složiti sa time.„
„I nedu se udati za muškarca samo da bih bila ugledna, da umirim Cesare-vu
savest, i ispunim Sir Ian-ovu dužnost.„
„Naravno da nedeš.„
„Udadu se samo ako sam zaljubljena u muškarca, i ako je on zaljubljen u
mene.„ „Razumem.„
„Bilo bi bolje da me voli dovoljno,„ dodala je za svaki slučaj, „da prizna i
poštuje moju majku.„
„Nadam se.„
„O nadi se ne razmatra, mama. Tako de biti. Samo moram da učinim da Sir
Ian vidi stvari na moj način.„
Franceska se podigla.
„Med, ne sirde, draga. Upamti.„
„Mama, preplavidu tog muškarca medom. A uz malo srede, udavide se se.„

37
 „Udaja iz ljubavi?„ Ian je odmahnuo glavom u neverici, dok je šetao napred,
nazad ispred kamina u biblioteci svog brata. „Sa svim neredom u kojem se nalazi i
sa samo šest sedmica za pronalaženje muža, ona očekuje da se uda iz ljubavi.
Pitam te, koliko je to apsurdno?„
„Veoma, zaista.„ Dylan Moore se naslonio na svoju stolicu i otpio malo viskija
iz čaše. „Pogotovo je nerazumno od mlade žene da to očekuje.„
Naznaka ironije u bratovljevom glasu nije promakla njegovom zapažanju, te
je prostrelio Dylan-a pogledom punim nestrpljivosti dok je koračao.
„I jeste nerazumno. Ona je derka princa, ne derka sitnog trgovca. Njena
reputacija je ozbiljno ugrožena. Zar ona to ne razume?„
„Siguran sam da si se pobrinuo da bude svesna toga.„
„Za dobrobit svih i svega.„ Ian se okrenuo i ponovo krenuo preko saga koji je
stajao ispred kamina. „Da li ona stvarno misli da de Princ Cesare da stavi njene
romantične pomisli iznad internacionalne politike?„
„Vedina mladih dama ne mari uopšte za internacionalnu politiku. Zbunjujude
jeste, znam, ali tako je.„
„Uzimajudi u obzir njeno dosadašnje ponašanje, pretpostavljam da nisam
trebao da očekujem da sagleda sve to razumno, ali samo povređuje sebe još više
ignorišudi svoju poziciju i mesto u svetu. Zato što je nezakonita, nije princeza, ali i
dalje ima dužnosti u kudi Bolgheri. Princ Cesare je odlučan u nameri da je uda. Ne
može se nadati da de se uspeti usprotiviti očevim željama.„
Dylan se nasmejao.
„Govoriš kao čovek koji nema derku. Da se moja Isabel pita tu, očeve želje ne
bi mnogo značile.„
Ian kao da nije mogao da deli bratovljevo zabavljanje.
„Ovo nede biti jednostavno, znaš. Britanski plemidi koji su katolici su retkost.„
„Isto tako su retkost i vredne žene katolikinje koje bi se udale za njih,„ Dylan
se usprotivio, jedva se obazirudi na poteškode.
„Gde god da krene ova devojka, skandal je prati,„ Ian je nastavio. „I ako
njena verska opredeljenost, njena pokvarena reputacija i njen prkost nisu
dovoljan razlog za brigu, tu je svakako pitanje njene majke.„
Izgovorivši to, osetio je da mu treba pide. Odšetao je do ormara u kom je
stajalo pide.

38
 „Kuda Bolgherija je vredna veza,„ rekao je, točedi sebi pide. „A ona de doneti
ogroman miraz. Uzimajudi to u obzir, mogu da ubedim značajnog plemida,
Katolika sa sopstvenim imetkom da oženi gospođicu Valenti uprkos njenim
prethodnim indiskrecijama, ali pitanje njene majke sve dodatno otežava. Morade
da prekine svaki kontakt sa tom ženom, nešto što tako zdušno odbija da učini.
Zapravo, zahteva da njen bududi suprug prihvati Francescu kao deo svoje
porodice. Prihvatiti ženu poznatu po sumnjivom moralu u porodicu? Gospode,
kakva misao!„
„To bi doprinelo da se stvari na porodičnim okupljanjima dovedu do vraški
čudnih razmera,„ Dylan se složio. „Ti si taj koji zna sve o protokolima. Da li lord
poziva svoju taštu čiji je moral upitan na krštenje dece? Ili ne?„
Ian nije bio raspoložen za bratovljev zlobni smisao za humor.
„Dođavola, Dylan, zar ne možeš bar jednom biti ozbiljan?„ Odšetao je do
kamina i nastavio šetanje, razmišljajudi naglas usput. „Jednom kad se uda, njen
muž de da se nosi sa njom i da se oko pitanja njene majke odnosi onako kako misli
da treba. Ali do tada, njena veza sa Francescom je moj problem. Ne želim da
razdvajam devojku od njene majke, ali čini se da moram.„
„Nije baš diplomatska stvar za učiniti.„
„Ne, ali obzirom na njen prkos, možda nedu imati izbora. Svaki momenat koji
nastavi da živi sa svojom majkom, šteti njenoj bududnosti i otežava moj zadatak.
Ako želim da ispunim svoju dužnost, moradu prvo da se pobrinem da bude
primljena u dobro društvo, a to znači da ne sme da ostane u Francescinom
domu.„
„Šta misliš da uradiš povodom toga?„
„To je srž svega. Uzimajudi se posla pratnje mlade žene je ogromna
odgovornost. Kada se pogleda na devojčinu prošlost, trebade mi dosta ubeđivanja
neke nadzornice da preuzme posao. Ako devojka upadne u nevolju, njena pratnja
de takođe pretrpeti kritiku.„
„Nadi deš nekoga, siguran sam.„
„Usuđujem se da to potvrdim, ali nemam mnogo vremena. Devojka nema
nameru da sarađuje.„
„Da li je kriviš?„
„Očekivao sam od nje da bude razumna. Umesto toga, bila je drska i
zahtevna i buntovna na smene. Zapanjilo me je da se mlada dama plave krvi tako
ponaša.„
„Da li je to zaista tako zapanjujude, uzimajudi u obzir kako autokratski i
naređivački si se ti poneo prem njoj?„

39
 „Nisam bio autokratičan. Niti naređivački nastrojen.„ Kada je Dylan podigao
obrvu u neverici, Ian je nastavio, „Kao što sam ti rekao, imam malo vremena i
prosto sam izneo istinu o njenoj situaciji izravno, njoj u lice. Dobio sam samo
bezobrazluk i ozlojeđenost zauzvrat. Sa dvadeset i dve godine, mogla je da razvije
neku ozbiljnost u razmišljanju, ali ne. Devojka je neverovatno nemarna prema
svojoj moralnosti, svojoj poziciji, svojoj dužnosti i svojoj bududnosti.„ Još jednom
je prošetao preko saga prostrtog kraj kamina. „Zašto?„ mrmljao je za sebe. „Zašto
Italijani moraju uvek da budu tako problematični?„
„Nije stvar u tome što je ona Italijanka,„ rekao je Dylan, zvučedi zabavljeno.
„U pitanju je činjenica da ti se ta žena uvukla pod kožu.„
Te reči su iznenadile Iana koji se zatekao kraj kamina i slika njegove kartice
ubačene u prsluk kraj grudi gospođice Valenti je jurnula njegovim umom. Gucnuo
je još malo pida.
„Ne znam na šta misliš.„
„Iz onoga što si opisao, o situaciji si s njom raspravljao sa svojih stanovišta.
Internacionalna politika, politička razgranatost, dužnost, čast.„
„I?„
„Zašto bi ona marila za to? Sa njenog stanovišta, tu je neki čovek kog nikada
nije videla, koji joj izlaže zakon u ime njenog oca, koji se tiče njenog života i njene
bududnosti, razgovarajudi sa njom kao da je ona neki neprilični problem koji treba
što brže rešiti. Nije ni čudo što je bila ozlojeđena. Svaka žena bi bila.„
Sve to je bila istina, a Ian je to znao. Pogledao je u svog mlađeg brata,
prizivajudi što je više mogude dostojanstva.
„Čini se da sam napravio lošu diplomatsku procenu.„
„Najblaže rečeno. O čemu si razmišljao?„
Nije razmišljao, bar ne o bilo čemu što nije imalo veze sa rešavanjem ovog
sitnog problema jednom za svagda.
„Nedu ponoviti svoju grešku, uveravam te. Kada se opet sastanem sa tom
mladom ženom, nameravam da primenim prvo pravilo diplomacije.„
„Koje bi bilo?„
„Dobidu ono što želim, uveravajudi nju da ona dobija ono što ona želi.„
„Savršeno razumno. Samo, seti se da ne pregovaraš o trgovini sa
Portugalom.„ Dylan je uzeo gutljaj viskija. „Ako želiš moj savet-„
„Ne želim.„
„Nemoj nikada zaboraviti da je ona žena.„

40
 Sedanje na izdašne obline i usne poput višanja Lucie Valenti su bile i dalje žive
u Ianovom umu. Da zaboravi da je žena? Iskapio je svoje pide. Nema đavolske
šanse.

***

Slededeg jutra, Lucia nije bila iznenađena pismom od Sir Iana, koji se najavio
za to popodne i da bi ga uznemirilo da joj prouzrokuje bilo kakvu nepogodnost, ali
da izražava žarku želju, kako je naveo, da de ona biti u mogudnosti da se vidi s
njim. Veoma diplomatska poruka, ali u sred svih uljudnih fraza bio je ubačen
usputni pomen izveštaja koji on piše njenom ocu o njenoj situaciji.
Lucia je porukom udarala o dlan, razmišljajudi o svom slededem potezu.
Sarađivade sa očevim planovima, ali pod svojim uslovima, a to je značilo pronadi
čoveka koji de je voleti. Ljubav se ne može prisiliti, tako da je njen jedini izbor bio
prihvatiti majčin savet, kretati se u poštovanom krugu ljudi, idi na zabave,
upoznavati mlade muškarce i uživati. Usput, možda de je ljubav pronadi. Samo,
svoju majku nede prestati da viđa. Nameravala je da poseduje mammu kad god
poželi. To je značilo da mora pronadi pratilju kojom može da rukovodi. Sir Ian je
prosto morao da vidi situaciju iz njenog ugla.
Možda je bio diktatorijalan, nadmen i ledenog srca, ali i dalje je bio čovek.
Slatko poput meda, podsedala se tog popodneva kako je njegovo ime najavljeno,
te kad je on ušao u sobu za primanje.
„Ekselencijo,„ pozdravila ga je sa mnogo više kurtoaznosti i sa mnogo više
poštovanja nego prošlog puta. Sela je i nagovestila mu da sedne preko puta nje.
„Gospođice Valenti,„ rekao je dok je prihvatao ponuđenu stolicu, „Plašim se
da smo loše počeli juče i veoma bih voleo da to popravim.„
„Baš kao i ja.„ Malo laskanja, pomislila je, malo glume devojke koja se kaje
zbog zablude i malo toga da se on oseda bitno, i kontrolisade situaciju. Nasmešila
mu se. „Sir Ian, osedam se isto tako. Ne mogu da shvatim šta mi se desilo juče.
Sigurno da mogu nadi načina da postignemo kompromis.„
„Siguran sam da možemo.„ Zastao je a zatim rekao, „Možda možemo početi
sa diskusijom oko toga gde dete živeti ostatak sezone. Da li ste o tome
razmišljali?„
Savršeno, pomislila je.
„Oh, da. Uz razmišljanje, shvatila sam da ste u pravu za dosta toga što ste
rekli. Shvatam da je dom moje majke neprilično mesto za moj boravak.„ Raširila je
ruke kao da traži razumevanje. „Volim svoju majku i imala sam malo prilika da je

41
posedujem prethodnih godina. Osedam ogroman otpor prema tome da je
napustim.„
Nagnuo se napred, željan da prihvati njeno stanovište.
„Naravno. Vaša ljubav prema majci i vaš otpor prema razdvajanju od nje su
razumljivi. Posedujete nežno žensko srce.„
Lucia je utisnula ruku na mesto gde bi trebalo da se nalazi to nežno srce,
dobro svesna da je takva gesta naglašavala željeno. Uostalom, da bi dobila po
svome, žena mora da se služi svim mogudim oružjima koja su bila efikasna. Kada
su se trepavice Sir Iana spustile, nadala se da on upravo ceni dva njena najbolja
oružja.
„Boli me da ostavljam mammu i da se uselim kod stranaca,„ nastavila je, „ali
priznajem da moram. Prvi korak, zatim, bio bi da odlučim kod koga bih mogla da
odsednem. Sigurna sam da se kredete u najfinijim krugovima visokog društva.
Koje je Vaše mišljenje?„
Vratio je pogled na njeno lice.
„Postoji nekoliko odličnih mogudnosti. U duhu našeg novog kompromisa,
možda bi ih Vam trebao predstaviti kako bi Vi mogli izabrati onaj koji zvuči
najprimamljivije?„
„To je tako obzirno s Vaše strane.„ Uputila mu je pogled zahvalnosti. „Možda
bi trebali početi shodno svojim prioritetima?„
„Vaši prioriteti su bitni, gospođice Valenti.„
Ako nastave ovako da se uvažavaju još neko vreme, oboma de biti muka.
„Suviše ste ljubazni, Sir Ian, ali uputite me ako želite.„
„Grofica od Snowdena je jedna od opcija koju biste mogli razmotriti. Njena
biografija je besprekorna i koja god mlada dama bude pod njenim nadzorom, bide
prihvadena svugde.„
„Kakva je ona?„
„Izvanredno draga dama i veoma podobna. Priča veoma sporo i pomalo je
gluva, ali ipak, njoj je blizu sedamdeset godina. Ne prisustvuje velikom broju
događaja koji se održavaju naveče, ali ako igrate piket, obožavade Vas. Njen dom
je nekoliko milja izvan Londona, ali nakon što Vam izaberem nekoliko
odgovarajudih mladih gospodina sa kojima dete se sastati, mogu da se najave Lady
Snowden i Vama bez mnogo problema. Iako živi pomalo udaljeno od zabave,
poseduje lep fijaker i bide i više nego sredna da Vas provoza u njoj jednom ili dva
puta u sedmici. Bio bih i više nego odgovoran kada bih Vas prepustio njenoj
nadležnosti.„

42
 „Zvuči kao savršeno podobna pratilja,„ Lucia je odgovorila, razmišljajudi
upravo suprotno. Njene godine su bile u redu, ali žena je živela izvan grada, nede
biti šanse za beg i za posete Mammi bez velikog rizika. Ne, Lucia nije mislila da de
boraviti kod Lady Snowden.
„Recite mi o ostalima o kojima ste razmišljali,„ predložila je. „Ipak, moram
dobro da razmislim o svom izboru.„
„Naravno. Lady Deane je slededa opcija. Baronesa je veoma srdačna i snažna
žena. Poseduje jaku konstituciju i veruje u duge šetnje po svežem zraku, svakog
jutra u svitanje. Vežba, kaže ona, je blagotvorna i zdrava. Može se redi da je poput
strogog nadzornika, ali po mom mišljenju, to doprinosi razvoju karaktera.„
„Sigurna sam da je mom karakteru potrebno očvršdivanja,„ rekla je Lucia
ozbiljnog lica. „Moje ponašanje u prošlosti, priznajem, bilo je... impulsivno.„
„Lady Deane de se pobrinuti da ne napraviti niti jedan pogrešan korak u
društvu, tako da se možete opustiti po tom pitanju. Pazide na Vas i više nego
dobro.„
„U to ne sumnjam. Obožavam šetnje u zoru.„ Zastala je, a zatim široko
otvorila oči i ugrizla se za usnicu, nadajudi se da izgleda ženski bespomodno i
slabo. „Ali, oklevam kada se radi o vežbama. Ipak, muškarci su ti koji treba da
budu snažni.„
Nagnula je glavu i pustila da joj pogled luta preko širokih ramena i grudi
muškarca koji je sedeo ispred nje i nije morala da se pretvara da joj se dopada
njegova građa. Mrzelo ju je da prizna, ali njegovo telo je bilo i više nego sjajno.
„Muškarci, snažni i modni,„ nastavila je glasom poput putera, „muškarci
poput Vas, Sir Ian, su tako privlačni ženskom... srcu.„
Ponovo je spustio pogled, uskomešao se u stolici i skrenuo pogled. Lucia se
nasmešila, svesna da je njeno srce poslednje o čemu on sada razmišlja.
Ispustila je uzdah i odmahnula glavom kao da se budi iz sanjarenja.
„Ali, udaljila sam se. Oprostite mi. Imate li drugih predloga?„
Činilo se da se i sam vrada iz neke ošamudenosti, te mu je trebalo nekoliko
trenutaka da odgovori.
„Tu je Lady Monforth, naravno. To bi bila savršena situacija za Vas. Markiza
je sasvim prikladna pratilja, a njena derka, Sarah, samo je nekoliko godina starija
od Vas, tako da biste imali drugaricu. Njihova adresa u Londonu je u sred
Mayfaira. Sasvim moderno.„
Verovatno je udaljenost do njene majke mogla da se prepešači. Lucia je
osetila svetlucanje olakšanja.
„To zvuči obedavajude. Kakva je njena derka?„

43
 „Lady Sarah je najljupkija mlada dama od svih mojih poznanica,„ odgovorio
je, sa očiglednim muškim divljenjem u glasu. „Očaravajuda lepotica. Zlatna kosa,
tamno plave oči i savršen mlečno beli ten. Ovaplodenje engleske ženstvenosti.
Duboko joj se divim, ali i mnogi drugi muškarci.„
Lucia je suzbila poriv da ispusti prigušene zvukove.
„Uvek je okružena udvaračima,„ Sir Ian je nastavio. „Preko nje, mnogi
odgovarajudi mladidi de imati šansu da Vas upoznaju. Nije baš najinteligentnija
družbenica, možda,„ dodao je uz popustljiv smešak, „ali sam siguran da biste vas
dve mogle nadi teme o kojima biste razgovarale. Mlade dame raspravljaju o
svakakvim stvarima koje mi muškarci ne razumemo. O rukavima i ukrasima za
kosu koji su u modi i takvim stvarima.„
Lucia je počela da se pita kako je muškarac koji je bio tako glupav ikada
mogao postati tako poštovan diplomata. Da li je stvarno mislio da ona može da se
sprijatelji sa ženom koja je bila lepa i glupa? Prezirade jedna drugu.
„Ima li još predloga?„
„Ne bih rekao...„ Namrštio se, ispitujudi stvar.
Lucia je čekala, nadajudi se da de navesti nekoga, bilo koga, ko bi zvučao bar
približno podoban, kako bi ona očuvala svoju nezavisnost i uživanje.
„Tu je i moj brat, pretpostavljam,„ rekao je oklevajudi. „On i njegova supruga
žive na trgu Portman, koji je u središtu zbivanja. Oni su dobri prijatelji sa
Vojvodom i Vojvotkinjom od Tremorea. To je veoma značajna veza. Ali... ne.„
Odmahnuo je glavom. „Ne bih mogao ni da zamislim da Vam dozvolim da boravite
tamo. Moj brat je nečuven, a što se tiče njegove supruge, pa, teško da bi ona
mogla da Vam bude odgovarajuda pratilja. I sama je izazvala popriličan skandal
kada je bila devojka.„
„Zaista?„ Lucijino raspoloženje se podizalo. „Šta je uradila? Recite mi.„
Sir Ianovo lice je poprimilo izraz dubokog neodobravanja.
„Pobegla je u Evropu sa nekim francuskim slikarem kada je imala
sedamnaest. Znala je čoveka samo jednu nedelju. Nedelju dana, molidu. Čak je
nije ni oženio tada, nego dve godine posle.„
Što se Lucie tiče, ova žena je zvučala savršeno.
„Šta se dogodilo?„
„Nakon što joj je muž umro, Grace se vratila u Englesku, ali njena reputacija
je bila uništena. Postala je ljubavnica mog brata. Nije potrebno da kažem da joj to
nije pomoglo u oporavci reputacije. Moj brat, Dylan, bio je poprilično razuzdan u
svoje vreme. Sram me je da to priznam.„

44
 „Dylan?„ Zapanjena, Lucia je zurila u njega, u nemogudnosti da zamisli ovog
čoveka uz brata čija je reputacija zbog raskalašnog ponašanja bila tako dobro
poznata. „Vaš brat je Dylan Moore, kompozitor?„
„Plašim se da je tako. Siguran sam da možete da shvatite zašto bi Vaš
boravak kod njih bio loš po Vas.„
O, da, bio bi. Volela je ozloglašene ljude. A Grace Moore, koja je i sama bila
skandalozna u neku ruku, bi sigurno bila popustljiva pratilja. Lucia bi mogla da ide
gde god poželi, da radi šta joj je volja i da poseduje majku kad god bi htela.
Odlučila je da je vreme za još jedan sloj laskanja.
Lucia se naslonila u svoju stolicu, širom otvorenih očiju i sva ozbiljna. „Ali, Sir
Ian, Vi ste član njihove porodice. Uzimajudi u obzir Vašu besprekornu reputaciju i
uticajnu poziciju, Vaš brat i njegova supruga mora da su smatrani za ljude vredne
poštovanja.„
„Sada jesu.„ Pogladio je svoju kravatu, izgledajudi samozadovoljno. „Nakon
što sam uspeo da spasim Grace-inu uništenu reputaciju.„
„Vi ste to postigli?„ Uputila mu je pogled pun divljenja. „Dakle, nisam prva
mlada dama koju ste spasili? Nisam uopšte iznenađena, pored Vaših diplomatskih
sposobnosti.„
„Nisam baš za sve zaslužan,„ odgovorio je sa očiglednim pokušajem
postizanja skromnosti. „Vojvotkinja od Tremorea i njena zaova, Lady Hammond su
mi i više nego pomogle. Naravno, i Dylan se savršeno prilagodio bračnom životu.
Ali, i dalje...” Oklevao je, sivim očima odavajudi strogodu. „Mogu li da se oslonim
na to da dete se truditi da budete krajnje uzdržani dok budete boravili u domu
mog brata?„
Lucia je sklopila ruke na krilu, krotka poput jagnjeta.
„Znam da sam pravila greške, ali sigurna sam da ako budem imala
interesantne družbenike, bidu veoma mudra.„
„Pretpostavljam da je tako, ali nisam siguran da de ljudi koje budete susretali
kao poznanike mog brata biti dobri.„
„Ali Vi mi nikada ne biste izabrali supruga koji nije dobar,„ rekla je
milozvučnom slatkodom. „A ako su Vaš brat i njegova supruga prijatelji sa
Vojvodom, to de sigurno povudi sa sobom mnogo mogudnosti za mene, da
upoznam podobne ljude iz visokog društva i time utvrdim svoj ugled. Veoma bih
volela da boravim sa njima. Uz Vašu dozvolu, naravno.„
Sir Ian se naslonio u svojoj stolici, sklopio ruke i razmatrao stvar.

45
 „Bilo bi Vam zabavno tamo, pretpostavljam,„ rekao je uz opiranje. „A i dao
sam Vam pravo na izbor.„ Nakon još jedne duge pauze, klimnuo je glavom. „U
redu, neka bude trg Portman.„
Uz vidno olakšanje, izdahnula je zadovoljna.
„Hvala Vam, Sir Ian. Ovo de za mene biti novi život i veoma je uveravajude
znati da se mogu osloniti na Vaše savete.„
Nasmešio se, izgledajudi omekšano, koliko je to mogao jedan muškarac.
„Nisu potrebne zahvale, gospođice Valenti. Moje je zadovoljstvo rukovoditi Vas na
svaki mogudi način.„
Lucia mu se nasmešila zauzvrat, izgledajudi zahvalno, osedajudi se kao riba u
vodi. Možda je to bila užasna mana u njenom karakteru, ali obožavala je da dobije
po svome.

46
 Ian je obožavao da dobije po svome. Nije bilo ničeg što ga je moglo
stimulisati tako jako kao kada se doplomatski pregovori zaključe uspešno. Sada je
imao drugi pregovor za preduzeti a što se toga tiče, nije bilo mogude predvideti
ishod. Njegov brat može biti oprečan poput prolednih vremenskih prilika.
Nakon što je napustio Francesca-inu kudu, najavio se na trgu Portman, ali je
saznao da Dylan nije tamo. Grace je, kako god, bila kudi.
„Ian!„ Uz široki, oduševljeni osmeh, njegova snaha se podigla i krenula mu u
susret, u sobi za primanje, ruku raširenih u znak pozdrava. „Dylan mi je rekao da si
u Londonu. Žao mi je što nisam bila prisutna sinod, kada si nas posetio.„
„Takođe, i ja žalim. Tako te retko viđam.„ Uzeo ju je za ruke i poljubio u
obraze sa toplinom. Grace je bila vitka, plava, i jedna od srcem najvelikodušnijih
osoba koje je ikada upoznao. Bila je zasigurno najbolja stvar koja se desila
njegovom bratu. Takođe je bila i razumna, a tu osobinu je Ian veoma cenio. Vedina
ljudi nije posedovala ni trunku razuma.
„Pisao bih o svom dolasku kudi,„ nastavio je dok je ona sedala a on zauzimao
mesto na stolici preko puta nje, „ali nije bilo vremena za to. Diplomatska misija je
iskrsnula odjednom.„
„Da li si raspoložen za čaj?„ Kada je potvrdnuo klimnuo, posegnula je za uzicu
koja je pripadala zidnom zvoncetu i nalazila se na zidu iza stolice na kojoj je
sedela, a sluga je zakoračio u sobu za primanje. Grace je naredila da se donesu
osveženja a par minuta kasnije, sipala im je mirisni kineski čaj.
„Dakle, da li si u mogudnosti da pričaš o toj diplomatskoj misiji?„ upitala je,
naslanjajudi se na stolicu, dok je u rukama držala tanjirid i šolju. „Ili je ona tajna
ovaj put?„
Ian se takođe naslonio u stolicu sa svojim čajem.
„Upravo suprotno. Hteo sam da ti ispričam o tome. Zapravo, draga moja
Grace, želim da obavim jedan zadatak, a potrebna mi je tvoja pomod.„

***

Dan nakon što su ona i Sir Ian sklopili dogovor o njenom novom životnom
rasporedu, sanduci, torbe i putni kovčezi su bili su naslagani u hodniku kude u

47
Cavendish trgu kako bi bili prebačeni u njen novi dom. Lucia ih je posmatrala dok
je čekala svoju majku i Sir Iana da stignu.
„Imala sam samo jedan mali sanduk kada sam došla na tvoja vrata, mamma,„
mrmljala je. „Odlazim sa dvadeset puta više od toga.„
„Činile smo prodavače u Bond ulici poprilično zauzetim, zar ne?„ složila se
Francesca.
Lucia je prepoznala isforsiranu razdraganost u glasu svoje majke i opet se
osetila kao devojčica u internatu.
„Ovo je promena, zar ne?„ zagrcnula se, trepdudi na odjednom mutnu gomilu
prtljaga. „Ovaj put, ja sam ta koja ostavlja tebe.„
Francesca je zgrabila njenu bradu i okrenula joj glavu kako bi je pogledala u
lice. Namrštila se na nju, pokušavajudi da bude čvrsta. Ali potpuno je podbacila,
kao i uvek. Francesca je bila čvrsta poput mačeta.
„Nema suza sada.„
„Ne,„ složila se i naterala se da se nasmeši. „Nameravam da se iskradam i da
te viđam kad god budem mogla.„
Francesca je uzdahnula.
„Tu tvrdoglavost si nasledila od oca,„ rekla je, odmahujudi glavom, ali bez
preteranog neodobravanja. „Znam da nedeš slušati ako ti zabranim da dolaziš,
tako da nedu ni pokušati. Ali ako me budeš posedivala, budi pažljiva kako to
izvodiš. Zapamti, u londonskom društvu, diskrecija je sve.„
„Mamma,„ rekla je uz klimav smeh, „ako mogu da se iskradem od časnih
sestara u samostanu i Cesareovih stražara, mogu sve.„
U tom trenutku, kočija je stigla, a Lucija-i je laknulo, jer je znala sve o
rastancima i jer ih je mrzela. Okrenula se i krenula iz kude, ali u poslednjem
trenutku, potrčala je ka majci.
„Moj rođendan je za samo tri nedelje,„ rekla je, izmišljajudi izgovor da ostane
malo duže. „Nemoj zaboraviti, mamma.„
Majka ju je pomilovala po obrazu.
„Da li ikada zaboravim?„
„Ne. Ali zaboravljaš stvari ponekad. Ja samo... želela sam da te podsetim.„
„Obedavam da nedu zaboraviti.„ Francesca ju je poljubila u čelo. Idi. Uživaj i
pokušaj da se ne brineš oko svoje bududnosti. Stvari de ispasti baš onako kako
trebaju.„
Ovog puta kada se Lucia okrenula od majke, nije opet gledala unazad, pa se
razveseljavala podsedajdi se na to da njen novi dom nije uopšte tako daleko.

48
 Sir Ian je bio na pola puta do ulaznih vrata kada je stigla. Bio je besprekorno
obučen i nije bilo dlake na glavi koja nije bila na svom mestu. Naravno, ni konac se
nije usudio da se izvuče iz njegovog tamno plavog kaputa. Izgledao je manje
ljudski nego ikada. Zastao je kada je pristupila. Naklonio se a zatim je dopratio do
kočije koja je čekala, gde joj je pomogao da se popne u vozilo.
Neko je još bio unutra, a kada je Lucia zauzela svoje mesto, našla se pored
naljupkije žene koju je ikada videla. Kosa boje žita virila je ispod ženskog šešira
boje krema a njene oči su bile prozirne, svetlo zelene boje, skoro poput
peridotnog dragulja. Upečatljivo su kontrirale njenoj zimzeleno plavoj haljini i
mašnama na šeširu. Njena zlatna lepota je bila tako drugačija od Lucijine tamne
boje i nije mogla a da ne zuri sa divljenjem, osedajudi se kao da gleda u Bellinije vu
sliku. Kada je žena progovorila, njen glas je bio topao i prijateljski.
„Gospođice Valenti, ja sam Grace Moore,„ rekla je, preskačudi formalnost
koja je bila dužnost Sir Iana, da uđe u kočiju i da ih upozna.
Nije od onih koji se strogo drže pravila bontona dakle, primetila je Lucia,
prisedajudi se priče kojoj je Sir Ian ispričao, o skandaloznom begu ove žene.
Uzimajudi u obzir njen anđeoski izgled, bilo je teško u to poverovati.
„Kako ste?„
Grace Moore ju je posmatrala na trenutak, a zatim se široko osmehnula
Luciji.
„Ian mi nije rekao da ste jedna tako ljupka mlada žena.„
„I ja sam isto pomislila o Vama. Izgledate poput Belliinijeve Madonne.„
„Ali ne tako pobožno, nadam se! Smatram da su pobožni ljudi zamorni, a Vi?
Čovek je konstantno svestan toga da se ne približava njihovim standardima. To
pokunji čoveka.„
„Nemate se čega plašiti kad sam ja u pitanju,„ uveravala ju je Lucia. „Živela
sam u samostanu skoro godinu dana i bila sam konstantno zamorena.„
Obe su se nasmejale dok je Sir Ian ulazio u kočiju.
„Čini se da ste se vas dve ved sprijateljila,„ prokomentarisao je dok je sedao
kraj snahe.
„Slagademo se tako dobro,„ rekla mu je Grace dok se kočija pokretala i
krenula niz ulicu.
Lucia se s time slagala. Možda de ipak uživati u novonastaloj situaciji. Nadala
se tome, nakon sveg onog lukavstva koje je izvela kako bi to omogudila.

***

49
 Lucijine optimistične nade o njenom novom životu su bile utvrđene kada je
stigla na trg Portman i kada ju je služavka odvela do njene spavade sobe. Soba je
imala dva velika prozora i bila je obojena u zlatno žutu i kremasto belu, sa
jednostavnim nameštajem boje lešnika, a vazne su bile ispunjene narcisima i
zumbulima. Sobu je procenila kao veoma ugodnu, jer je bila jednostavna a ne
pompezna, i to joj se dopadalo. Bilo joj je dosta pozladenih stolica i mermernih
podova u palati njenog oca. Padajudi na plišani luksuz debelog dušeka, pomislila je
na tvrde krevete i kelije bez prozora u samostanu i naglas se smejala. Volela je
jednostavnost, ali i komfor. Ovde je imala oboje.
„Čini se da ste zadovoljni Vašom sobom,„ prokomentarisao je glas, a Lucia se
uspravila i videla Sir Iana u hodniku, kako je gleda kroz otvorena vrat.
„Si,„ odgovorila je, smešedi mu se dok se naslanjala na laktove. „Žuta je moja
omiljena boja, tako da mi se i soba dopada. A krevet je tako udoban.„ Uputila mu
je osmeh ispunjen flertom, samo da bi videla njegovu reakciju. „Volim udobne
krevete.„
„Odlično.„ Uz naklon, okrenuo se sa vrata i krenuo niz hodnik.
Lucia je uzdahnula i bacila se nazad na jastuke. Flert je bio beskorisan što se
tog čoveka tiče, a to je bio zločin, jer je on bio poprilično zgodan. Ipak, i dalje je
osedala dozu neprijateljstva prema njemu, verovatno jer je uspela da ga smota
oko malog prsta juče.
„Vidimo se na večeri,„ njegov glas je odzvanjao do nje iz dubine hodnika.
Namrštila se i uspravila, nesigurna da ga je dobro čula.
„Kako to mislite?„ uzvratila je dok se podizala sa kreveta i krenula ka vratima.
Kada se ponovo pojavio na vratima, zastala je. „Kako to mislite?„ ponovila je. „Da
li to znači da dolazite na večeru večeras?„
Uputio joj je pogled iznenađenosti.
„Naravno, kao i vedinu drugih večeri. Ipak ja živim ovde.„
„Šta?„
„Da.„ Sir Ian joj je pokazao rukom na hodnik. „Moja soba je do Vaše. Zar
nisam to rekao juče?„
„Ne,„ rekla je, osedajudi kako je poraženost potapa. „Zaboravili ste da to
pomenete.„
Očistio je nepostojede parčence konca sa rukava.
„Kako nehajno od mene. Izvinjavam se.„
„Namerno ste to uradili,„ optužila ga je, savijajudi ruke, sevajudi očima.
„Lagali ste mi.„
Stavio je ruku na srce.

50
 „Gospođice Valenti, ranili ste me takvom optužbom. Čak i tako- kako ste ono
rekli?„ Zastao je za momenat. „Ah, da. Tako jak i modan muškarac poput mene
ima osedanja. Ja ne lažem.„
Lucijine oči su se suzile. Naveo ju je svojim razgovorom o ostalim pratiljama,
pretvarajudi se da uzima u obzir njene želje i da joj daje izbor a u stvari je imao na
umu sve vreme to da ona boravi ovde. Poput budale, upala je pravo u njegovu
zamku.
„Prevarili ste me, onda,„ ispravila se. „Sviđa li Vam se ta optužba više?„
„Zbog čega bih Vas ja prevario kako biste živeli ovde a ne negde drugo?„
„Zato da biste bili sigurni da se pristojno ponašam, naravno.„
„Odličan utisak.„ Nasmešio se, nimalo postiđen svojom obmanom, a to je bio
osmeh koji tako razdražuje, jer je bio samozadovoljan, da ga Lucia nije mogla
podneti.
„Od svih uvrnutih stvari koje radite. Vi, Vi... oh, Vi...” Prelomila je,
pokušavajudi da smisli šta da kaže a da bude dovoljno dobro. Iako je govorila četiri
jezika, jedino je jedan od njih bio dovoljno dobar da izrazi njeno mišljenje, i Lucia
je progovorila na italijanskom.
„Lukavo, manipulatorsko kopile!„
„Moram da se usprotivim. Pametan i manipulativan možda i jesam, ali
uveravam Vas da su se moji roditelji venčali celu godinu dana pre mog rođenja.„
Nagnuo se u sobu, posežudi za kvakom. „Večera je u sedam. Pošto de moja
desetogodišnja nedaka da nam se pridruži, predlažem da obučete nešto manje...”
Njegove sive oči su pale na njen prsluk bez truna muškog interesovanja. „Manje
otkriveno.„
Pre nego što je mogla išta da odgovori, zatvorio je vrata između njih.
„Oh!„ Lucia je zurila u vrata, besna jer je taj nepodnošljivi čovek izvukao
najbolje iz nje i poneo se tako kako ved jeste.
Bežala je iz škola, od rođaka, palata i samostana samo da bi se našla pod
komandom Ian Moorea. Ako taj čovek namerava da je prati u stopu, nede imati
slobode.
Prokleti! Svi su želeli da se ona uda, zar ne? Kako de, za ime Boga, ikada modi
da nađe pravog čoveka za udaju, uz Ian Moorea koji lebdi kraj nje sve vreme,
spreman da podseti nju i svakog čoveka na ono što je podobno? Nijedan par se ne
može zaljubiti normalno pod takvim oklonostima.
A šta sa njenom majkom? Lucia je zastala pored jednog od prozora u svojoj
sobu, podigla prozorski okvir i nagnula se da osmotri. Nije bilo drveta na vidiku.

51
Nede se tako modi iskrasti. Potpuno uznemirena, zatvorila je prozor i krenula da
korača sobom.
„Lukavo kopile,„ mrmljala je i nastavila da ispoljava svoju frustracijju,
smišljajudi još nepriličnih opisa za Ian Moorea na italijanskom. Tek kada joj je
ponestalo nadimaka kojima bi ga opisala, stala je sa koračanjem.
Pogledala je i uhvatila svoj odraz u ogledalu toaletnog stočida i tek je tada,
gledajudi u sopstvene oči, priznala pravi razlog svoje frustriranosti. Podcenivala je
tog Engleza i bila je ljuta na sebe što je napravila tako blesavu grešku.
Govorila je sebi da nije važno gde de boraviti. Nije došla u Englesku da bi bila
uskradena majčinog društva. Niti da se oblači kako želi i da ide gde želi. I za ime
Boga, nede nikome dozvoliti, pogotovo ne tom čoveku, da joj izabere muža.
Njen pogled se sa sopstvenog odraza premestio na zatvorena vrata. Prosto
de morati biti lukavija od Sir Ian Moorea.

***

Nakon što se Ian presvukao u večernju odedu i vratio u sobu za primanje,

saznao je da se Dylan vratio kudi. Pošto se gospođica Valenti nije pridružila za
večerom, ona je bila tema razgovora.
„Nadam se da joj se i dalje dopada ovde.„ Grace je pogledala u svog devera,
zelenih očiju ispunjenih teskobom. „Ipak smo joj mi stranci.„
„Svidela si joj se sasvim dovoljno i siguran sam da de se navidi na život ovde.„
Ian je seo na stolicu, preko puta para koji je zauzimao mali divan. „Gospođica
Valenti poseduje avanturističku crtu u svom karakteru, a ja sam rekao da de život
sa ljudima skandalozne prošlosti biti uzbuljiv.„
„Uvek si bio nepošten momak,„ primetio je Dylan.
Pomislio je na reči gospođice Valenti od pre nekog vremena.
„Tako mi je rečeno.„ Naslonio se, smešedi se. „Grace mi pomaže da naglasim
to skandalozno.„
„Da,„ Grace se složila. „Nisam spomenula gospođici Valenti da smo sada
visoko cenjeni u društvu.„
Dylan se nasmejao i okrenuo glavu kako bi poljubio ženinu kosu.
„Ti i ja cenjeni,„ mrmljao je. „Ko bi ikada mogao pomisliti na to?„
Ian je uputio svojoj snahi pogled zahvalnosti.
„Hvala ti što si preuzela posao pratilje ovoj devojci. Shvatam kolika je to
odgovornost za tebe.„

52
 „Nema potrebe za zahvaljivanjem, Ian,„ uveravala ga je. „To je najmanje što
mogu da učinim, obzirom na to da si mi spasio ugled.„
„Spasavanje ugleda mladih dama čini se da je postala moja sudbina,„ rekao je
Ian suvo. „Ali Grace, nadam se da ne žališ zbog ovoga. Pratiti gospođicu Valenti
nede biti jednostavno. Nadam se da možeš da se snađeš.„
„Upravljati njom nede biti veliki problem za moju ženu.„ Dylan je raširio ruku
preko naslanjača divana iza svoje žene. „Izdržava sa mnom poprilično dobro, i sa
Isabel takođe, što se toga tiče. Sumnjam da de joj gospođica Valenti zadati mnogo
muke.„
„Bilo bi bolje da prvo upoznaš mladu damu pa da onda zaključuješ,„
odgovorio je Ian. „Uveravam te, dragi brate, gospođica Valenti je sposobna da
stvori mnogo više haosa nego što si ti ikada mogao.„
„Radujem se unapred što du je upoznati, ako je tako. Obožavam haos. Hodeš
li ostati na večeri?„
Iznenađen, Ian je pogledao u Grace.
„Zar mu nisi rekla?„
Grace je podigla jednu ruku kako bi pokazala uzaludnost.
„Odsutan je celi dan i tek je stigao kudi. Jedva da sam imala mogudnost da
mu objasnim sve oko gospođice Valenti i moje uloge kao njene pratilje pre nego
što si ušao. Nisam imala priliku da mu ispričam ostalo.„
Dylan je gledao u svoju ženu pa u svog brata.
„Ostalo, šta?„
Ian je odgovorio na to.
„Sve dok gospođica Valenti bude živela ovde i ja du takođe ovde živeti.„
„Šta?„ Dylan je ispustio uzdah očajanja za koji se Ian nadao da je šala. „Zar,
zaboga, moraš?„
„Da, moram. Znam da se ti i ja ne slažemo uvek, Dylane, ali ne mogu pustiti
Grace da snosi potpunu odgovornost za ponašanje gospođice Valenti. Bio bi to
prevelik teret. Bez njenog prihvatanja onoga što je prilično, bide lako za nekog
nitkovnog lovca na bogatstvo da je dovede u kompromitujudu situaciju i da to sve
iskoristi. Sve dok ne bude sigurno udata, nameravam da nadgledam tu mladu
ženu poput jastreba.„
Dylan se nacerio.
„Šta, plašiš se da de se iskrasti sa nekim nepriličnim mladidem zbog nekoliko
poljubaca u zadnjem dvorištu?„
To je upravo bilo ono čega se on plašio. Gledao je u svog brata strogom
odlučnošdu.

53
 „Ona se nede iskradati nigde.„
„Jadna gospođica Valenti,„ mrmljao je Dylan. „Sa tobom koji lebdi iznad nje,
nede modi da se zabavlja nimalo.„
Ian je pomislio na njene flertujude tamne oči, vragolast smeh i oblikovano
telo.
„Verujem da se Lucia Valenti zabavljala za ceo život.„

***

Ian nije bio iznenađen kada gospođica Valenti nije usvojila upute o svom
odevanju. Kada je sišla na večeru, nosila je haljinu iskonski bele boje, ali nije bilo
ničeg iskonskog oko izreza haljine. Bio je dovoljno dubok da bi svaki muškarac
morao biti slep kako ne bi primetio šta je želela da naglasi. Ian nije mogao da ne
primeti kako je Dylan podigao obrvu na pogled na tako savršene atribute, sjajno
izložene, niti zadirkujudi smešak koji mu je njegov mlađi brat uputio. Dylan je uvek
imao tako iritirajudi smisao za humor.
Što se Isabel tiče, dete je jednom pogledalo u gospođicu Valenti, opisalo
haljinu kao „apsolutno razbijajudu„ i izjavilo da de imati istu kada poraste, samo u
crvenoj boji. Dylanov izraz se odmah pretvorio u očinsko neodobravanje, i bio je
Ianov red za cerenje. Isabel de dovoditi Dylana do ludila kad odraste, a nakon
toliko godina u kojima je posmatrao brata kako krši svako mogude pravilo, Ian de
uživati u tome.
Grace, bivajudi žena dostojanstvenog temperamenta i takta, nije delila
mišljenje o haljini gospođice Valenti ni rečju niti izrazom lica i obavestila je Isabel
da dok ona odraste i dok se ne uda, pastelne boje za haline de biti vrhunac mode.
Isabel je protestovala, ali bitka oko detetove omiljene boje je bila prekinuta
objavom Dylanovog batlera, Osgoodea, da je večera poslužena.
Nakon što su zauzeli mesta u trepezariji, Grace je pokrenula razgovor o
društvenim temama.
„Dylan i ja smo primili poziv od Lady Kettering da prisustvujemo njenom
amaterskom koncertu slededeg četvrtka,„ rekla im je. „Planirala sam da odbijem,
ali možda bi trebalo da prihvatimo. Ian i gospođica Valenti mogu podi s nama.„
„Amaterski koncert bi bio dobar način da uvedemo gospođicu Valenti u
društvo,„ složio se Ian.
„Lady Kettering i ja smo planirale kupovinu prekosutra u ulici Bond i čaj
nakon toga. Ako ste raspoloženi, gospođice Valenti,„ rekla je pogledavajudi u
Luciju, „povešdu Vas i objasniti kako sam Vaša pratilja ove sezone. Uzimajudi to u

54
obzir, proširide pozivnicu za koncert i tako uključiti i Vas.„ Vratila je pogled na svog
devera. „Takođe du objasniti i tvoj neočekivani dolazak sa Istoka, Iane. Uključide i
tebe.„
Dylan je uzdahnuo.
„Mrzim amaterske koncerte. Oni su uvreda za uši. Mlade dame sa tako malo
muzičkog talenta sviraju svoje instrumente sa velikim entuzijazmom. Vedinu
vremena, dok sviraju nešto moje, ja pužem. Moramo li idi?„
„Gospođica Valenti bi možda mogla uživati.„ Grace se okrenula ka Luciji.
„Volite li muziku?„
„Volim,„ odgovorila je Lucia. „Veoma je volim.„
„Naučila sam svirati špansku gitaru kao devojčica.„
„Ali, da li ste dobri u tome?„
„Isabel!„ Grace je ukori, ali Lucia se samo nasmejala.
„Dovoljno dobra da tvoj otac ne savija kičmu, to te uveravam,„ odgovorila je
na devojčicino pitanje. „Ali čula sam da si ti odlična muzičarka. I kompozitorka,
takođe, kao i tvoj tata.„
Dečije lice se ozarilo poput svede.
„Čuli ste za mene? Stric Ian mora da Vam je ispričao.„
„Ne, ne. Čula sam za tebe i pre nego što sam došla ovde. Tvoj otac je veoma
poznat, znaš, tako da, naravno, ljudi su pričali o tebi i o tvom talentu takođe.
Nadam se da deš pristati da mi odsviraš nešto na klaviru.„
„Oh, da!„ Isabel je uzviknula, oduševljena. „Nakon večere.„
„Ne večeras,„ umešala se Grace. „Vreme za odlazak u krevet ti je u devet
sati. Možeš svirati za gospođicu Valenti neki drugi put.„
Isabelini protesti oko toga bili su uzaludni. Nakon dezerta, otpradena je u
krevet od strane dadilje, Molly Knight. Grace je povela Lucia-ju u sobu za primanje
na kafu dok su Ian i Dylan ostali u trepezariji na pidu.
Nakon nekoliko minuta uljudnog interesa za Ianovom posao sa Turcima i
Grcima, Dylan je prosto morao da usmeri razgovor na temu gošde. I naravno,
morao je do to uradi svojim uobičajenim zlobnim humorom.
„Nisi mi rekao koliko je lepa. Svaki mladid u Londonu de dahtati za njom pre
nego što ih i upoznaš.„ Vrteo viski u svojoj čaši uz cerenje. „Ne znam oko čega se
brineš. Zaručide se za mesec dana.„
„Videdemo. Privlačnost je u redu, ali muškarčeva ljubav je, čini se, njen
prioritet, a to je nešto što ja ne mogu da kontrolišem.„
„Mislio sam da si rekao da njeni prioriteti nisu bitni.„

55
 „Nisu.„ Ian je uputio svom bratu iskrivljen pogled preko vrha svoje čaše pida.
„Ali kompletan posao bi bio mnogo lakši za izvesti ako i ljubav bude uključena.
Ono što meni treba,„ dodao je i otpio, „je dobar ljubavni napitak.„
Dylan se nasmejao.
„Ta mlada žena jeste ljubavni napitak.„
Sasvim istinita primedba. Ian, kako god, nije znao da li ta činjenica doprinosti
ili oduzima svemu. Verovatno oduzima, zaljučio je rezignirano.

56
 Lucia i Grace samo što su sele da popiju kafu u salonu, kada su ih prekinuli.
Došla je Isabel-ina dadilja kako bi obavestila Grace da dete odbija da ode na
spavanje.
„Ona želi sledede poglavlje njene priče, gospođo,„ rekla je gospođica Knight.
„Rekla je da nede zatvoriti oči, bez slededeg poglavlja.„
„Gospode, sa dolaskom gospođice Valenti-e, zaboravila sam.„ Grace je
spustiša šoljicu na tacnu, upudujudi Lucia-ji pogled izvinjenja. „Dylan i ja smo uvek
vodili Isabel na spavanje i čitali joj priču pre nego što zaspi. Stigli smo do polovine
knjige Zvonar bogorodične crkve od Viktora Igoa. Da li de ti smetati da te ostavim
na kratko?„
„Naravno da ne.„
Lucia je ostala u salonu, dok je Grace otišla sa dadiljom. Zavalila se u stolicu,
sa šoljicom čaja razmišljajudi o novoj situaciju u kojoj se nalazi.
Uprkos činjenici da je zaglavila u kuci Sir Ian-a, morala je da prizna da joj se
sviđala njegova porodica. Dylan Moore je bio šarmantan, kako je njegov ugled
sugerisao, njegova žena je bila fina i lepa, a Isabel nemirna ali pristojna, podsedala
ju je na nju pogotovo u tim godinama. Isabel je bila sredna devojčica, razmišljala
je, imala je oba roditelja koja su je smeštala u krevet i čitala priču.
Odjedno Lucija se uznemirila, ostavljajudu šoljicu sa strane, ustala i otišla u
sobu za prijem, gurajudi u stranu samosažaljene koje je osedala o svom
odrastanju, pre nego što je moglo da izađe na površinu. Umesto toga, naterala je
svoj um da razmišlja o mnogo zanimljivijim stvarima: Kako osvojiti Ian Moore-a.
Svi njeni napori juče su bili izgubljeni. Mislila je da ima popustljivu prirodu, ali
zaglavila je sa njim, i imala je osedaj da de biti sve samo ne popustljiv. On može
biti gori nego Cesare, pružajudi mu pola šansi za to.
Lucia se zaustavila pored table sa šahom, gledajudi u belo-crne mermerne
figure, razmišljajudi o razgovoru koji su vodili dan ranije. Bio je đavolski genijalan,
igrao se sa njom kao sa šahovskom figurom, dozvoljavjudi joj da misli da je cela
situacija pod njenom kontrolom. Ne sme sebi dozvoliti da ga opet potceni.
Rešila je da ima kontrolu nad svojom sudbinom, i Sir Ian je bio ključ za
postizanje tog cilja. Cesare ga je poštovao i verovao mu je toliko da mu je dozvolio
da se pobrine o njenoj bududnosti. Lucia je znala da je njena majka bila u pravu.

57
Mora imati Sir Ian-a na svojoj strani, ubediti ga da je pusti da sama izabere svoju
srodnu dušu. Ali kako?
Dokono, uzela je figuru konja sa stola prelazidi svojim prstom po zanimljivoj
gravuri, razmišljajudi o svom slededem potezu. Upotrebi svoj šarm i privlačnost,
Frances-ka je rekla. To je bio dobar savet, mislila je sa dozom ogorčenja, ali Sir Ian
Moore je bio otporan na oba, bilo je to prilično frustrirajude saznanje, a to joj se
nije dešavalo toliko često u životu. Bez prevelike sujete, Lucia je od svoje
šesnaeste godine znala kakav uticaj ima na suprotni pol, ali njena ženska pojava je
bila beskorisna kada je upitanju Sir Ian, za sada. Sa druge strane, još uvek je bila
na početku i odbija da se obeshrabri. Ian Moore može biti nadmen, pristojan i
užasno dosadan, ali je i dalje bio samo muškarac, sa svim slabostima koje
muškarac poseduje.
„Da li igrate šah?„
Lucia se okrenula svoju glavu, ugledavši predmet svojih misli ispred nje.
Pružila mu je blistav osmeh. Osmehivanjem muškarcu, prelazi se dug put, a ženu
osmeh ne košta ništa.
„Igram. Volim ovu igru.„
Suzio je svoje oči procenjujudi i studirajudi je.
„Pretpostavio sam, ali da citiram svoju bratanicu- da li ste dobri?„
„Vrlo sam dobra,„ odgovorila je odjednom. „Ja sam izvrstan igrač šaha.„
Jedan ugao svojih usana je podigao kao da je želeo da se osmehne. „Vi
sigurno ne krijete ni jedan svoj kvalitet iza žbunja, zar ne?„
„Žbunje?„ ponovi ona zbunjeno. „Kako čudno pitanje! Ne razumem ovo
skrivanje kvaliteta.„
„To je način izražavanja, uzrečica,„ objašnjavao je. „Samo sam
prokomentarisao da ne pokušavaš da umanjiš svoj talenat i sposobnost.„
„Naravno da ne.„ Zvučala je zapanjeno. „Zašto bih?„
„Ne smatrate da je skromnost jedna od poželjnih vrlina.„
„Englezi su neverovatni.„ Zavrtela je glavom, zbunjena ovim anglo-
saksonskim pojmovima skromnosti. „Nije vrlina sakriti nečiju sposobost. Ako je
nekoga obdario Bog sa izvesnom vrstom talenta i ako može stvari da uradi dobro,
zašto ne bi bio ponosan na to? Osim toga, žene i ovako imaju malo modi u svetu.„
Bez ikakve skrivene namere, spustila je svoje prste niz svoju ključnu kost.
Njen pokret uspeo je da skrene njegovu pažnju, i svaki nagoveštaj osmeha na
njegovom licu je nestao.

58
 „Bez obzira koji talenat posedovala,„ Lucia je dodala „žena treba da to
pokaže kako bi muškarci bili svesni nje i cenili je. Tako da je muškarci ne uzimaju
nikada zdravo za gotovo.„
„Svaki muškarac koji Vas uzme zdravo za gotovo,„ rekao je, pokazujudi svoj
ravnodušan pogled „je budala.„
Ohrabrena njegovim napetim glasom, ne i ravnodušnim licem, prišla mu je
bliže.
„Da li ste Vi budala, Sir Ian-e?„
Ostao je da stoji strogo pored nje, sa sklopljenim rukama na leđima i izrazom
neumoljivosti.
„Ne, gospođide Valenti, nisam. Tako da bez obzira kakav plan imate u toj
pametnoj glavi, ostavite ga sa strane i prestanite da flertujete sa mnom.„
Napravila je grimasu prema njemu i odmakla se za korak.
„Ne znam zašto sam napravila izuzetak. Nedete mi uzvratiti flertovanje, tako
da flertovanje sa Vama nije zanimljivo. Ubijate mi zabavu.„
„Ja sam razoren što to čujem.„ Pokazujudi svojom rukom ka šahovskoj tabli.
„Da li demo igrati ili ne?„
Oklevala je, gledajudi ga i pretvarajudi se da razmišlja.
„Nisam sigurna da želim da igram šah sa Vama.„ Rekla je posle nekoliko
trenutaka. Vratila je konja na tablu, postavljajudi mu ono isto pitanje koje je
postavio on, sa početka večeri.
„Da li ste Vi dobri?„
To je izmamilo veliki odmeh na njegovom licu.
„Nek sam proklet, ali Vi ste jedno bezobrazno stvorenje, zar ne?„
Uprkos činjenici da mu je izmamila osmeh, Lucia je morala da protestuje na
njegove reči.
„Ja nisam stvorenje. Ali stvarno! Kako izvarendna stvar za redi. Stvorenje?
Govorili ste kao da sam zmaj... ili morsko čudovište.„
„Opet, to je samo izraz. Ne treba ga bukvalno shvatiti.„ Povukao je stolicu
ispred belih šakovskih figura, pružajudi joj upitan pogled.
Oklevala je trenutak duže, a onda sela na ponuđenu stolicu. Prešao je sa
druge strane stola, skidajudi svoj večernji ogrtač, prebacujudi ga preko naslona
stolice.
„Nikada nisam mislio da Vas uvredim,„ rekao je dok je sedao za sto.
„Nadam se da je tako. Pošto ste diplomata, trebalo bi pažljivje da birate reči
koje dete izgovoriti.„ Prešla je rukom preko pešaka ispred njene kraljice.

59
 „Kompliment, na primer,„ rekla je sa usporenim pogledom na njega, „se uvek
ceni.„
„Zaista?„ Spustio je pogled na tablu. „Imadu to slededi put na umu kada se
budem sastajao sa Turcima.„
Lucia je uzdahnula teško i pomerila pešaka dva polja napred, prvi potez u igri.
„Vaš nedostatak veštine u flertovanju, treba sažaljevati.„
Pomerio je konja.
„Zar?„
„Da.„ Nije ga ni pogledala. Umesto toga, zadržala je svoj pogled na igri.
„Zgodan muškarac uvek treba da zna kako da flertuje sa ženom. Ako ne zna,
izgubljen je i njegov izgled.„
„Sada sam i zgodan, jesam li?„ zabavljao se, „Kada samo pomislim da sem
pre par sati bio, pametno, manipulativno kopile.„
„Još uvek ste i to,„ uveravala ga je, dok je pomerala još jednog pešaka, „zato
nemotej da se uobrazite zato što mislim da ste zgodni,„ podigla je svoj nos,
okrenuvši glavu. „Osim toga još uvek sam ljuta zbog načina na koji ste me
prevarili.„
„Zar Vi niste pokušali da prevarite mene?„
Lucia je vratila svoj pogled na njega.
„To je drugačije.„
„Za mene važe jedna pravila, a druga za Vas. Ne vidim kako je to fer?„
Skliznuo je svojim lovcem preko table, taj potez je i očekivala. Bio je dobar
igrač, zaključila je, ali ne baš maštovit. Pomerila je svog lovca.
„Ja se borim za moju sredu, moj život, moju bududnost. Nedu brinuti o tome
šta je fer.„
„I ja samo obavljam svoju dužnost,„ uzvratio je, uzimajudi njenog pešaka kao
što je i očekivala da de uraditi. „Moja dužnost je meni važna kao što je tebi tvoja
sreda.„
„Ništa nije važnije od ljubavi.„
„Znam da žene uvek misle da su ljubav i sreda neminovno vezane jedna za
drugu, ali to nije istina.„
„To je istina, i to me tera da te upozorim. Kada je upitanju izbor moga muža,
ja du uraditi sve što treba da uradim kako bi bila sredna. Vaša dužnost je Vaša
stvar.„
„Onda, smatram se upozorenim.„
Sa tim rečima, izgledalo je da mu je lakše da se vrati igri nego razgovoru,
kako bi zadržao svoje vodstvo. Oboje su se koncentrisali na svoje strategije, Lucia

60
je osmislija svoju strategiju na osnovu njegovog konzervativnog, predvidljivog stila
igre. Igra je polako tekla, jer je njemu bilo potrebnije više vremena kako bi odrigao
potez njego njoj. To bi mogao biti a i ne mora, pokazatelj šta je to u njegovoj glavi-
ali ponekad, on je činio nesumične poteze bez svrhe, pokazujudi da može biti
oslabljen. Brzo je to iskorišdavala, kako bi sprovela svoj pakleni plan napada.
Zavalila bi se posle svakog poteza u svoju stolicu, posmatrajudi ga. Svetlost
lampe se odbijala od njegove kose, mogla je da primeti svetlo braon pramen u
njegovoj tamnoj kosi dok je on studirao šahovsku tablu između njih. Primetila je
da je u jednom delu svog života verovatno lomio nos. Imao je mali ožiljak na ivici
vilice i drugi preko čela. Imao je gladak, poliran izgled, nije mogla da zamisli da se
sa bilo kim pobio. Njen pogled je lutao po njemu, po delu tela koji se nalazio iznad
šahovske table, njen um je zamišljao mišidavo telo ispod bele košulje i zelenog
prsluka. Ako je ikada učestvovao u tuči u kojoj je mogao da zadobije te ožiljke i
polomljeni nos, on je verovatno pobedio. Bilo je tragično, za nepoverovati da tako
građen čovek bude suvi štap.
Dok su igrali do njih su dopirali zvuci muzike, Dylan Moore je svirao na svom
klaviru u muzičkoj sobi koja se nalazila prekputa prijemne sobe, zajedno sa
zvukovima klavira dopirali su i zvukovi violine koju je svirala njegova supruga, ali
nakon nekoliko sati muzika je stala, i u kudi je zavladala tišina. Sluge su ugasile
lampe i pogasili svede, ostavljajudi Lucia-u i Sir Ian-a, jedine budne u mirnoj kudi.
„Razmišljao sam o Vašim rečima sa početka večeri,„ rekao je dok je pružao
ruku da pomeri jednog od preostalih pešaka. „Princip moje savesti mi ne
dozvoljava da ignorišem koliko je za Vas bitna sreda u braku.„
Zapanjena, pogledala je u njega, tražedi njegov pogled s obzirom da se
zavalio u stolicu. Da li je kamena figura počela polako da odmekšava? Sigurno ne.
Vratila je svoju pažnju na igru.
„Mogu se samo nadati,„ nastavio je dok je ona povlačila svoj slededi potez,
„da de od muškaraca na mojoj listi, bar jedan zadovoljit Vašu potrebu za sredom.„
Lucia je uhvatila dah i zaustavila svoju ruku preko table.
„Imate spisak. Ved?„
„Naravno. Rekao sam Vam da imamo malo vremena, i Vaša situacija zahteva
savez, a ne udvaranje. Ja du kontaktirati svakog gospodina u narednih nekoliko
dana, i organizovati da te upoznaju. Koncer Lady Kettering bi mogao biti dobar za
početak u tom pogledu.„
Nije ništa više rekao. Nestrpljiva, Lucia je povukla svoju ruku nazad na stolicu.
„Ko je na toj listi?„ upitala je. „Kakvi su to muškarci?„

61
 „Ne mogu o tome razgovarati sa Vama dok ne odlučim ko je od njih pogodan
za savez sa kudom tvoga oca. To ne bi bilo u redu.„ Pokazao je na tablu. „Vi ste na
potezu,„ podsetio je.
„Vi ste čovek koji obožava da provocira!„ Lucia ga je optužila, pomerajudi
lovca na novu poziciju, uzimajudi njegovog. „Prvo ste započeli temu o mom
bududem mužem, a sada odbijate da govorite o potencionalnim kandidatima.
Igrate se samnom, to je surovo.„
Podigao je pogled sa table, gledajudi ispred.
„Ja se ne igram sa Vama, gospođice Valenti,„ rekao je sa blagim prekorm. „To
nije u mojoj prirodi.„
Sir Ian je vratio svoju pažnju na igru bez ijedne izgovorene reči. Igrali su šah u
tišini nekoliko minuta, ali Lucia-in um je bio koncentrisan na drugu igru. Između
poteza, posmatrala ga je, pokušavajudi da ustanovi kako pridi ovom nemogudem
čoveku, zbunjujude prirode. Želela je da sazna o tim muškarcima, prokletstvo želi
da zna sve, zaslužuje da zna. To je bila njena bududnost, a on se igrao sa njom.
Lucia je namestila kosu, ugrizla se za usne ne bi li dobile tamno crvenu boju i
uspravila se u stolici ne bi li se namestila u položaj koji svako muškarac smatra
neodoljivim.
„Sir Ian?„
Nije je čak ni pogledao.
„Hmm?„ Njegova ruka je bila ispružena pored table, i ona dodirnu ruku kako
bi skrenula pažnju na sebe.
„Vaš osedaj časti i poštenja je za divljenje,„ rekala je, nastavivši da sa
vrhovima prstiju lebdi iznad njegove ruke pre nego što je povukla.
Njegove usne su se razvukle u mali osmeh. „Opet koristite zavođenje na
meni, vidim,„ promrljao je uzimajudi njenog lovca sa konjem. „Vaš red.„
Pomerila je pešaka, nezainteresovano. Mali broj njegovih poteza ju je
iznenadio, njena strategija je bila nepromenjena, i bila je uverena u svoju pobedu.
Šah nije bio izazov za nju, kao i druga igre koje su igrale u ovom trenutku.
„Nije čudo što Vam se moj otac divi. Vi ste odličan diplomata. Tako
diskretan.„
Pogledao je gore u nju.
„Šta želite gospođice Valenti?„
„Vaša diskrecija Vam pruža prednost, ali moja ženska radoznalost me
obuzima. Zar mi ne možete nešto redi o tim muškarcima? Ne njihova imena,
naravno,„ nastavila je „ja ni u snu ne bih tražila da prekršite Vaš osedaj za
pristojnost.„ Pružila mu je mali zao osmeh. „Iako bih volela kada bi se to desilo.„

62
 „Ne sumnjam.„ Posmatrao je na trenutak, i onda rekao. „Imam nekoliko
vršnjaka na umu. Vaš otac, bi verovatno voleo gospodina iz najvišeg ranga.„ Ta
informacija joj apsolutno nije ništa značila.
„Kakvi su oni?„
Namrštio se, ne razumejudi je.
„Kakvi?„
„Da. Da li su mladi? Zgodni?„
Prineo je svoju ruku usnicama i nakašljao se neprijatno.
„Ja ne mogu da procenim šta žene privlači, gospođice Valenti. Morade te da
se sastanete sa njima i sama procenite.„
„Ali da li su visoki? Jaki kao Vi?„ zastala je polgedavši opet ramena i grudi Sir
Ian-a, i nije morala da se skriva da ga procenjuje. „Ovo je važno. Volim muškarce
koji su snažni i visoki, zbog toga što sam i ja visoka, kao što vidite.„
Sir Ian joj je uputio jedan sumljiv pogled za uzvrat, ne primedujudi očigledno
divljenje koja je ona uputila njegovoj građi.
„Za ne želite da znate o njihovim karakterima?„
Odbacila je tu činjenicu, zamahom ruke. „Nemam potrebe da strahujem o
tome. Vi nikada ne bi odabrali čoveka za mene koji nije dobrog karaktera.„
Sir Ian je odmahnuo glavom.
„Gospođice Valenti, ja sam zbunjen. Insistirate da je sreda u braku ono što
tražie.„
„I?„
Vratio je svoju pažnju na tablu.
„Pošto sreda u braku nije određena fizičkim izgledom, nema potrebe da
razgovaramo o fizičkom izgledu tih muškaraca.„
Majko Božija. Zurila je u Sir Ian-a u strahu, svi su oni ružni.
Pošto se muškarac nasuprot njoj skoncentrisao na šahovsku igru, Lucia je
počela da predviđa ceo život sa muškarcem koji samo doseže do njene brade. Šta
ako je star? Ili ima veliki stomak? Ili loše zube? Nije mogla da podnese da
razmišljao o tako groznim mogudnostima, naročito u pogledu fizičke strane braka.
Želela je puno beba, a nije htela da ih pravi sa muškarcem koji ima loše zube.
Mora joj se dozvoliti da izabere sama svoju srodnu dušu.
Došlo je vreme, odlučila je sa rešenom odlučnosti, da izvuče teško
naoružanje. Dok su igrali šah, uspela je da ukloni nek od šnala iz kose, bez
prethodnog obaveštenja. Stavila ih je u džep. Pošto je napravio slededi potez,
ustala je nežno, zevajudi.
Uvek savršeni gospodin, Sir Ian je upitao.

63
 „Da li želite da prekinemo nodas igru i da nastavimo drugi put?„
„Oh, ne,„ uverila ga je. „Samo želim da prošetam po sobi i protegnem se.
U cilju tog naizgled nevinog napora, Lucia je raširila ruke širko i vratila ih
nazad, ponavljajudi istezanje dok god je mogla, počela je po malo da stenje i
spustila je opet ruke. Zevnula je opet, odmahujudi glavom, gde su par pramenova
njene kose pala preko lica. Pomerajudi ih sa lica, dala mu je pospan osmeh, onda
se okrenula i otišla.
Bila je sigurna da je posmatra, suptilno je koračala njišudi kukovima dok je
odlazila do suprotnog dela sobe gde su se nalazila kolica sa vinom i čašama.
„Da li želite porto?„ Pitala je.
„Da, hvala.„
Sipala je za oboje. Sa čašama u rukama, okrenula se, otkrivši da se i on
pomerio od table i da je otišao na drugi kraj sobe. Stajao je leđima okrenut njoj,
posmatrajudi jednu sliku na zidu. Dala mu je svoj najbolji hod, a on je gledao u
sliku?
Ispuštajudi uzdah, odnela čaše do mesta gde je stajao. Pogledao je dovoljno
dugo u nju kako bi uzeo čašu iz njene ruke, a zatim vratio svoju pažnju na sliku.
Lucia je pogledala sliku takođe. Otkrila je da slika za koju je pokazao toliko
interesovanje, bila mračna, sumorna, portret smežurane starice u crnoj haljini sa
odvratnom kapom.
Gledao je u sliku, umesto da gleda u nju? Lucia je podigla svoj pogled ka
nebu, odmahnula glavom i okrenula se. Šta bi žena mogla da radi sa ovakvim
muškarcem?
Otišla je u dnevni salon, posmatajudi ga kraičkom svoga oka, ali on je i dalje
staja okrenut leđima i nijednog trenutka nije pogledao u njenom pravcu. Na kraju,
odustala je i opet otišla do šahovske table.
„Sir Ian?„
„Da, gospođice Valenti?„ rekao je, bez da se okrenuo ka njoj.
„Da li ste spremni da nastavite?„ rekla je, sedajudi.
Usledila je duga pauza. Zatim je uzeo gutalj vina, napravivši oštar pokret
slobodnom rukom, i okrenuo se.
„Da, verujem da jesam.„
Nastavili su da igraju. Lucia je odbila da bude obeshrabrena zbog njegovog
nedostatka zainteresovanosti za njene fizička atribute, nakon razmatranja
situacije nekoliko minuta, odlučila je da promeni taktiku.
„Sir Ian,„ počela je „Razmišljala sam.„
„Uh-oh,„ promrmljao je. „ To je opasno.„

64
 Ignorisala je njegov komentar.
„Ako se dobro sedam našeg prvog razgovora na temu braka, rekli ste mi da
moj otac ima veoma stroge zahteve za mog bududeg muža, ali mi niste objasnili
detaljnije. Mogu li da pitam kakvi su to zahtevi?„
Pomerio je svog topa prema njenom lovcu, i pogledao u nju.
„Princ Cesare je zahtevao Britanskog gospodina. Ponudio je prilično veliki
miraz, ali samo muškarcu koji ved poseduje značajno bogadstvo, jer nema nameru
da izdržava nekog siromaha, i da namiruje njegove dugove iz svog trezora.„
Klimnula je glavom odobravajudi njegove reči, jel ni ona nije želela lovca na
miraz za muža.
„Znači on mora biti bogat. Šta još?„
„Mora biti katolik, naravno. Mora biti plemid koji poseduje zemlju sa
značajnim imanjima. Drugim rečima, plemid koji poseduje titulu koju de naslediti
njegov sin, što vedu titulu to bolje.„
„Razumljivo. Moj otac je veoma ponosan.„ Napravila je pauzu tek toliko dugo
kako bi zarobila topa Sir Ian-a.
Pomerajudi figuru pored table, nastavila je.
„Moram priznati, sviđa mi se ono što čujem. Titula, mnogo imanja, i
bogatstvo. Magično! Ja veoma volim da kupujem lepe stvari.„
„Koliko se sedam bilo je pomena da mora biti muškarac jake volje koji Vas
mora naučiti kako da se ponašate. I ako budete previše trošili, takav muškarac
nede biti zaslepljen Vama da bi Vam pružao još.„
Nasmešila se, na šta je on podigao obrvu.
„Vas ovo zabavlja, gospođice Valenti?„
„Mislim da je to divno. Rekla sam Vam da volim jake muškarce. Pregazila bih
one slabe.„
Gledao je u nju, ali ona nije mogla ništa pročitati na njegovom licu, i kada je
progovorio, njegov glas je bio blag.
„Ne sumnjam u to ni malo.„
„Vi ste jak muškarac,„ promrljala je sa pospanim uzdahom. „ Velika je šteta,
što ne mogu da se udam za Vas.„
Neumoljivi izraz na njegovom licu nije popustio.
„Gospođice Valenti, da se udate za mene ne dolazi uobzir. Ja nemam titulu,
samo titulu viteza. Imam samo jedno imanje, iako je prospektivno, nije vredno
pomena. Vaš otac nikada ne bi pristao na to.„
Neverovatno! Pomislila je, gotovno očajna, ovaj muškarac je beznadežan.

65
 „Shvatam. Vi ste naravno, u pravu.„ Stavljajudi svoju ruku preko njegove. „To
je tako utešno, znati da imam muškarca kao što ste Vi da me vodi, muškarca na
koga se mogu osloniti.„
Okrenuo je svoju glavu, njegova pažnja je putovala sa šahovske table do
njene ruke koja je bila preko njegove, pogledao je gore i sreo njen pogled. Njene
oči su bile kao polirani čelik. Oprezno, polako je izvukao svoju ruku.
„Sasvim.„
Lucia je znala da jedino što joj je preostalo je da bude iskrena. Objasniti na
najefikasniji mogudi način, naravno.
„Sir Ian, bidu iskrena sa Vama.„
„To bi bilo osvežavajuda promena.„ Pomerio je šahovsku figuru.
„Želim da sama izaberem muža.„
„To je protiv striktnih naređenja Vašeg oca. Ja du izabrati.„
„U redu, onda. Volela bih da izaberem sama svoje prosce. Da napravim sama
spisak muškaraca koje bih volela da upoznam. Onda im Vi možete pristupiti.„
„To ne bi baš bilo pametno,„ rekao je, njegova pažnja je i dalje bila
fokusirana na igru. „Imate naklonost prema kovačima.„
„Vi ne bi za mene izabrali kovača, niti bi Cesare dozvolio da se udam za njega.
Jednom kada se pojavim u Engleskom društvu, ja du upoznati mlade muškare i
imadu udvarače. Koliku bi štetu napravila ako bih imala svoju listu? Muškarce za
koje dete misliti da su pogodni, naravno. Muškarce koje bi odobrio moj otac. Ali
takođe muškarce koje smatram privlačnim.„
„Kao što sam rekao, to ne bi bilo mudro.„
Lucia je napravila zvuk potpunog ogorčenja i prstima je prolazila kroz kosu,
vadedi preostale šnale iz kose. Ostatak kose je pao preko lica i ramena. Kako,
pitala se ona, pomerajudi kosu sa lica, kako ga naterati da je razume?
„Sir Ian-e ja sam Italijanka,„ rekla je maznim zavodljivim glasom. „Mlada sam
i strastvena.„
Uspela je. Pogledao je gore. Zurila je u njega, bez da je trepnula birala je
oprezno svoje reči, bez da prkosi njegovim Britanskim osobinama.
„Želim snažnog, zgodnog, muževnog muškarca koji može da me voli sa srašdu
koja je jednaka mojoj.„
Zatresla je svoju kosu pozadi, tinjajudi se zbog nepravednog odbijanja ovog
čoveka da napravi kompromis sa njom.
„Taj muškarac,„ rekla je, „nede imati potrebu da ima ljubavnicu. Nede spavati
u drugom krevetu osim mog. Njega du tretirati kao kralja, i bide svetlost koja
osvetljava moj dan. Pružide mi mnogo dece. Budide se svako jutro u mojim

66
rukama sa osmehom na licu, i bide moja ljubav u svakom danu moga života, do
smrti. A to znači da ne mogu dopustiti Vama i mom ocu da odlučite ko de taj čovek
biti.„
Sir Ian nije rekao ništa. Jednostavno samo je pogledao u nju, a ona nije mogla
da pročita ništa na njegovom licu. Apsolutno ništa.
Nakon nekoliko trenutaka tišine, rekla je,
„Želim da napravim sopstvenu listu.„
„Ne.„ Njegove crte lica su bile uklesane u granit.
„Ali..„
„Ne.„ Pokazavši na tablu. „Vi ste na potezu.„
Želela je da vrišti od frustracije. Sa ovim čovekom je nemogude razgovarati, i
izgleda da nema uopšte srca. Niije bilo vatre u njemu. Nije razumeo strast.
Dođavola svi Englezi. Ako se ikada bude udala za muškarca ovako hladnog,
poludede. Rekla mi je sve, međutim, on nije želeo da joj pomogne da nađe svoj
put. Niti de joj pomodi ako nastavi da vrši pritisak u ovom trenutku. Uvek
optimista, Lucia je odlučila da bi bilo najbolje da napravi strateško povlačenje
nadajudi se kasnije za bolje mogudnosti. Pogledala je u tablu i pokušala da vrati
pažnju na šah.
Pomerio je svog konja. Lucia je znala da ga je saterala u došak pre izvesnog
vremena, i njegova igra od tada ga nije izbavila. Samo još jedan potez i imade ga u
beznadežnoj zamci.
Krenula je da odigra, ali je oklevala i odustala. Pomislila je da nije kasno da
izgubi. To može da pomogne njenom cilju. Sa druge strane, pustiti muškarca da
pobedi u igri, nikada nije baš bila privlačna taktika za nju. Osim toga, njegov
uskogrudan, bezuslovan način ponašanja i uzaludnosti njenog napora da vidi
njene razlog samo su pogoršali njeno raspoloženje. Odigrala je svoj potez.
„Šah.„
Nagnuo se napred, i sam odigravši potez. „Šah-mat.„
Njene usne su se odvojile u čuđenju. Proučavala je šahovske figure koje su
ostale na tabli, shvatajudi da je u pravu, zaista, zbunjena nije videla da de dodi do
ovoga.
Lucia-jin um se vradao u nazad nekoliko sati, i tek sada je mogla da shvati
njegovu strategiju iza njegove naizgled predvidljive igre i genijalnosti u njegovim
povremenin nasumičnim potezima. Još jednom, on je postavio zamku za nju i ona
je pala na nju. Sjajna zamka, morala je da prizna. Iz ove perspektive, bilo je
kristalno jasno. Kako nije mogla da vidi ranije?

67
 „Niko me nije porazio u šahu,„ promrljala je, još uvek ne verujudi šta se se
desilo. „Niko.„
„Ne mrštite se tako žestoko. Naučio sam da igram još kao dete u osmoj
godini života. Igram ovu igru duže nego što Vi imate godina.„
Njegove reči je nisu utešile,i on je to shvatio.
„Vi ste odličan igrač,„ rekao je. „imate mašte da pobedite bilo koga, čak i
igrače koje poseduju više veštine od Vas. Ali, ako mogu biti toliko drzak i dati Vam
jedan savet, nemotej postati toliko samouvereni i uzimati pobedu zdravo za
gotovo, a prerano.„
„Odvlačili ste mi pažnju u sred igre spominjujudi mi Vašu prokletu listu.„
Nasmejao se, odmahivajudi glavom.
„Izgovori, izgovori.„
„To je istina.„ Ali postojala je još jedna istina, bila je toliko poštena da prizna.
„Trebam kriviti samu sebe. Moj um je postao preokupiran pokušajima da Vas
nateram da vidite stvari na moj način, prestala sam biti skoncentrisana na šah.„
„Prestali ste se koncentrisati na igru.„
Lucia se obeshrabreno srozala u stolicu. Oslanjajudi se na lakat, stavila je
glavu na ruku i posmatrala tablu, dok je on počeo da vrada figure na svoje mesto.
„Čak mi nije ni pomoglo,„ dodala je žalosno, njen ženski ponos je povređen.
„Moj šarm je proderdan na Vas.„
Stezažudi ruke, rekao je.
„Ne bih to reko.„
Nagla napetostu njegovom glasu je je iznenadila, i pogledala je gore otkrivši
da je gleda. Na svetlosti lampe, njegovo lice je bilo tako glatko i nečitljivo kao i
uvek, ali bilo je nešto u tim sivim očima, nešto više vrudeg rastopljenog srebra
nego hladnog poliranog čelika, da je zadržala dah.
„Vi ste ipak čovek,„ prošaputala je u čudu. „Od krvi i mesa, kao svi drugi
ljudi.„
Nastavio je da slaže šahovske figure.
„Osetljiv, čini mi se, na šarm prelepe žene.„
Njene misli su reagovala na te reči. Nagnula se napred u svojoj stolici, brzo da
iskoristi trenutak.
„Dakle, da li to znači da mogu napraviti svoju listu?„
Nije oklevao ni trenutak.
„Nema šanse.„

68
 Neumorna. Ta žena je bila neumorna. Ian nasloni leđa na naslon sedišta u
kočiji i protrlja rukom umorne oči, želedi da je bar uspeo da odspava više od par
minuta prošle nodi. Ali ne, on je ležao u krevetu, budan, satima, mučen mislima o
provokativnim smicalicama gospođicu Valenti. Kada je na kraju odustao od svake
pomisli na san, ustao je i otišao u Dylan-ovu biblioteku.
Hvala Bogu da je njegov brat posedovao najnoviji primerak knjige Burkovo
plemstvo. Ian je proveo celu nod, listajudi kroz imena, pravedi listu mogudih
bračnih partnera za gospođicu Valenti. Samo je i pomenuo da ima listu bududih
muževa u bezuspešnom pokušaju da zadrži svoje misli na sopstvenu dužnost.
Grace mu je potvrdila tog jutra ko, od osoba sa njegove liste, je trenutno u
gradu i ko od njih je u potrazi za suprugom. Žena kao što je Lucia Valenti je u
stanju da natera kraljeve da abdiciraju, a gospodare rata da napadnu susedske
teritorije, ali možda de neko od plemida sa njegove liste da uzme u obzir ženidbu
sa italijanskom verzijom Jelene Trojanske. I ako je tako, on de se pobrinuti da bar
neki od tih jadnih, neupudenih mladida prisustvuje amaterskom koncertu koji se
održava kod Lady Kattering za tri dana. Možda de jedan od njih biti dovoljno
snažan, dovoljno zgodan, dovoljno muževan za nju, ne bi li mu pomogao da je se
konačno reši. Ne bi li se Ian vratio svom životu.
Ništa ga ne bi koštalo da je pustio da bude po njenom prošle nodi, da joj
dozvoli da napravi sopstvenu listu, da sama izabere mogude bračne partnere. Sve
dok taj čovek odgovara Cesare-ovim zahtevima i želi da je oženi, on bi joj dozvolio
da izabere koga god želi. Ali ona je morala da ga razbesni sa tim mekim uzdasima,
i hrabrim pogledima preko njegovog tela, sa njenim o ja sam tako nevina
istezanjima i suptilnim njihanjem kukova. Hvala Bogu da je imao dovoljno razuma
da se udalji i posmatra glupu sliku dok nije povratio kontrolu nad svojim
primitivnim nagonima.
Ta žena je bila prava koketa, propast za muškarce i ona je to znala. Bilo je van
njegovih shvatanja kako je do sada uspela da sačuva svoju nevinost. Prosto
neverovatno da je neki nitkov koga je mučila nije davno razdevičio.
Tek kad su svi njeni pokušaji da upravlja njime propali, pokušala je direktan
pristup. A kada Lucia Valenti odluči da bude direktna to je onda sa odmazdom.
Kočija se zaustavila, prekidajudi ga u mislima. Ian je pogledao kroz prozor u
ulazna vrata londonske rezidencije Lord Blair-a dok je čekao da vozač siđe i otvori

69
mu vrata. Blair, pored toga što je bio grof, bio je i rođak i naslednik markiza od
Monfort-a. Blair je ispunjavao sve zahteve Princa Cesare-a. Ali što se tiče zahteva
Cesare-ove derke, tu ved Ian nije bio tako siguran.
Još uvek je mogao da je vidi, u svojoj glavi, pravi nestaško od žene, kako sedi
pred njim, sa kosom koja joj se raliva niz leđa i vatrenim tamnim očima, dok mu
govori kakvog muškarca treba da nađe za nju. Slušanje tog njenog drskog govora
je učinilo da njegov razum ispari i da jedino o čemu može misliti je da odgurne sto
koji se nalazio između njih i da joj pokaže kakav ukus muževan muškarac stvarno
ima.
Vrata kočije su se otvorila i Ian se setio gde se nalazi i zašto. Ispravio je svoju
kravatu, ohladio svoju uzavrelu krv i prisetio se svojih dužnosti. Gospođica Valenti
je imala srede što je on ipak jedan civilizovan čovek.

***

Mora da postoji način da Sir Ian-a privoli svom mišljenju.

Lucija je razmišljala o svojoj situaciji dok je sedela, pila čaj i grickala kolač od
limuna sa Lady Kattering, Grace i još nekoliko mladih dama koje su im se pridružile
na čaju. Dok su ostale diskutovale o poslednjoj modi, ona je razmatrala različite
strategija kako da se pobrine sa trenutnim problemom, visokim, tamnokosim,
veoma trvrdoglavim problemom.
Ženski glasovi su odzvanjali svuda oko nje ali jednini glas koji je ona čula bio
je ženstven glas njene majke.
Privoli Sir Ian-a na svoju stranu.
Predlog njene majke da upotrebi svoj šarm i privlačnost nije uspeo da joj
obezbedi njegovu saradnju prošle nodi. Možda samo treba da bude strpljiva. Lucia
uzdahnu. Strpljenje nikad nije bilo njena jača strana. U ostalom ima samo šest
nedelja. Strpljenje nije nešto što sebi može da priušti.
„Zar se ne slažete, gospođice Valenti?„
„Hmmm...„ Iznenađeno se prenu iz razmišljanja i pogleda mladu damu koja
je sedela sa još dve devojke nasuprot njoj. Lady Sarah Monforth, sedela je između
njenih prijateljica, zuredi u Lucia-u preko ivice šoljice za čaj.
Shvativši da joj je upravo bilo postavljeno pitanje, i bez ikakve ideje šta je to
pitanje bilo, rekla je jedinu stvar koju je u tom trenutku mogla da smisli.
„Tako mi je žao. Misli su mi preokupirane. Razmišljala sam... o... ovaj...
trenutnoj... modi u vezi dekoltea.„

70
 „Dekolte?„ Lady Sarah se nasmeši, ali su se njene velike plave oči suzile na
trenutak, činedi da joj osmeh izgleda veštački kao i ružičasto rumenilo na njenim
belim obrazima. Spustila je zlatne trepavice, a zatim ih podigla. „Ne iznenađuje
me što razmišljate o toj temi.„ Ona se okrenu i baci pogled na obe svoje
prijateljice. „Zar ne, dame?„
Kao da je to bio njen znak, Lady Wellburn progovori.
„Slažem se. Očigledno je da je dekolte omiljeni deo haljine kod gospđ.
Valanti.„
Lucia se ukoči na prikriveno kikotanje nekoliko dama za stolom oko nje i nije
joj promakao bljesak satisfakcije u očima Lady Sarah. Za trenutak, osetila se kao
da je ponovo u školi, dok je devojčice koje je ne vole zadirkuju. Lucia zauzda svoju
želju da zamjauče u pravcu Lady Sarah. Umesto toga se nasmejala svojim
najslađim, najlepšim osmehom.
„I tako i treba da bude,„ odgovorila joj je Grace, okrenuvši se ka Lucia-i. „Da
ja imam tako divnu figuru kao što je tvoja, moja draga prijateljice, i moji bi
dekoltei bili smeliji.„ Pokaza na svoje poprsje sa tužnim uzdahom. „Alas, ja nisam
bila te srede.„
Lucia je pogleda sa zahvalnošdu.
„Ja mislim da si divna.„ Reče misledi svaku reč.
„Čula sam da je moda u Italiji mnogo smelija nego ovde kod nas.„ Reče Lady
Kattering i skrenu razgovor na druge teme, pokazujudi ka poslužitelju koji je držao
srebrni poslužaonik u rukama. „Želi li neko još čaja?„

***

„Moram se izviniti.„ Reče Grace Lucia-i dok ih je njihova kočija vozila nazad
na Portman trg. „Nisam nikada trebala da te izložim društvu Lady Sarah i njenih
prijatelja.„
„One su prolazile i Lady Kattering ih je pozvala da nam se pridruže. Nemoj se
izvinjavati za nešto što nije tvoja krivica. Ja ni malo ne marim za njihovo
mišljenje.„ To nije u potpunosti istina jer još uvek je pekla pomisao da su joj se
smejali. „S druge strane ne želim da budem van modnih tokova, da li misliš da
treba da promenim haljine?„
„Lucia, nemoj da dozvoliš da te Lady Sarah i njene prijateljice poremete.
Poslednja moda je jedina stvar o kojoj one nešto znaju. Frivolni idioti, sve one!„

71
 „Možda, ali Lady Sarah ima nešto što njene prijateljice nemaju. Ona je veoma
lukava. Ona uspeva da drugi ljudi kažu na glas ono što ona misli. To je ipak
talenat.„
„Zlobni talenat, ali u pravu si. Ona ima svoje pratioce. Mi, naravno, nismo
među njima pa se nadam da demo uspeti da je izbegavamo vedi deo vremena.„
„I ja se tome nadam, ali....„Ona je oklevala još uvek osedajudi trunku sumnje
u sebe. „Da li misliš da ipak promenim haljine?„
„I ponovo, ne, ne mislim! Mislila sam svaku reč koju sam izgovorila. Da imam
takvu figuru, paradirala bih sa njome besramno! U ostalom trenutna moda linije
dekoltea u nivou ramena tebi ne bi pristajala. Da bi nosila takve dekoltee morala
bi da uvežeš grudi, a to bi prosto bila šteta. Takođe veoma neudobno, verujem.„
„To je veoma bolno. Kada sam prvi put krenula u školu, iako sam bila
devojčica od dvanaest godina, ipak sam bila bujnija od drugih, i one su me
zadirkivale non stop. Tako da sam počela da uvezujem grudi platnom, veoma
čvrsto, da bi bile što ravnije. Bilo je bolno, ali nisam želela da me zadirkuju. Kada je
moja majka došla da me vidi, bila je užasnuta. Rekla da prestanem da to radim. Da
me ona voli upravo takvu kakva sam, da se ne smem menjati ni za koga, ved da
trebam biti sredna sa onim što mi je Bog dao.„
„Veoma razuman savet.„
Lucia se nasmešila.
„Za neke moja mama je praznoglava lepotica, jer uvek kasni, zaboravlja na
obaveze i troši novac kao da raste na drvedu, ali ispod svega toga ona je jedna
veoma razumna osoba.„
„Veoma je voliš, zar ne?„
„Da,„ Lucia-jin osmeh nestade. „Volela bih da je vidim.„
„Da li tražiš dozvolu od mene?„
„A ako tražim, da bi mi je dala?„
„Ne mogu.„ Grace je pogleda sa saosedanjem. „Molim te, veruj mi da
razumem kako se osedaš, kada je moja majka umrla, bila sam odvojena od nje
godinama i to je nešto za čime du uvek žaliti. Ali Ian mi je dao precizne upute da ti
ne dozvolim da ideš da vidiš Francesca-u, i iako znam koliko ti je teško da ne vidiš
svoju majku, moram da poštujem Ian-ove želje. On je učinio više za mene nego što
du ikada modi da mu se odužim.„
„Razumem.„ Ona zastade. „Sir Ian je rekao da du uvek morati da budem
razdvojena od svoje majke. Da de bilo kakvo povezivanje mog i njenog imena biti
neprihvatljivo za bilo kog gospodina, zbog toga ko je ona.„
„Bojim se da je to tačno.„

72
 „Odbijam da verujem u to.„ Srela je saosedajni pogled druge žene. „S
obzirom da se moram udati, moram nadi čoveka koji de me voleti. Ako me
dovoljno voli, on de mi dati dozvolu da vidim svoju majku posle našeg venčanja.
Ubedidu ga da mi dozvoli.„
„To može biti veoma istinito.„ Grace je dutala par trenutaka, a zatim se
nasmeja. „I opet se nalazimo na početku našeg razgovora.„
Lucia se namršti zbunjeno.
„Kako to?„
„Ti bi trebao da nađeš muža, a muškarci, hvala nebesima, ne mare ni malo za
žensku modu. Nalazim da se vedini muškaraca mnogo više sviđa dubok dekolte
nego onaj u visini vrata.„
„To je i moje mišljenje!„ Lucia se nasmeja.

***

Sir Ian, ipak, nije spadao u tu vedinu muškaraca. Iako je priznao određenu
dozu prijemčljivosti prema njoj, Lucia je imala osedaj da to ni izbliza nije dovoljno
da se prikloni njenom mišljenju. Bilo je očigledno da planira da ispoštuje želje
njenog oca do oslednjeg slova, i ni jedna od njenih metoda ubeđivanja koje mu je
prošle nodi demonstrirala nije ga ubedila da promeni mišljenje. Mora da ga privoli
da pređe na njenu stranu, ali kako?
Za vreme večere ga je proučavala na način kako bi general proučavao mapu
bojnog polja uoči bitke, pokušavajudi da smisli koji plan napada je najbolje da
izvede, ali tek na kraju večeri u njenoj glavi se stvorio plan.
Dok su se ostali pripremali za postelju te večeri, Lucia je krenula u potragu za
svojim plenom. Našla ga je u biblioteci, što je u potpunosti odgovaralo njenom
planu. Posmatrajudi kroz otvorena vrata biblioteke gledala ga je kako sagnute
glave, piše pismo za radnim stolom svoga brata. Da je ovo bitka, prvi korak bi bio
da upozna svog neprijatelja. Planirala je da uradi baš to.
Pogledao je kada je ušla u sobu i odmah ustao i naklonio joj se.
„Došla sam da potražim knjigu.„ Rekla je. „Nadam se da Vas ne
uznemiravam?„
„Ni malo!„
Pokrenula se ka policama sa knjigama na drugom kraju sobe,počevši da lista
krozu naslove kad je stigla do njih, dok je on seo i nastavio svoj posao.

73
 Lucia je čekala, pretvarajudi se da je posvedena svom zadatku traženja knjige,
pokušavajudi da bude strpljiva, nadajudi se da de on započeti razgovor. Na kraju joj
se strpljenje isplatilo.
„Da li tražite neku posebnu knjigu za čitanje?„ Upitao je.
Pogledala je ka njemu i videla da i dalje piše pismo.
„Ne, ne baš.„ Odgovorila je. „Samo ih ima tako mnogo ovde da mi je teško da
izaberem jednu.„
Prešla je lagano vrhovima prstiju preko hrbata knjiga u blizini nje.
„Ovde ima nekoliko knjiga o etiketi, da li su one za Isobel?„
„Da, verujem da jesu.„ Odložio je svoje pero i posuo upijajudi prah preko
pisama ispred sebe, zatim ga je oduvao i posegnuo za voskom za pečadenje.
„Mada, sumnjam da je ikada pročitala neku od njih.„
„A i zašto bi? Knjige o etiketi su veoma dosadne.„
„Samo Vi možete redi nešto tako.„
Ona se nasmeši. „Nemojte da me pogrešno shvatite, Sir Ian-e, ja smatram
knjige o etiketi veoma korisnim.„
On složi sa strane završeno pismo i pogleda je.
„Da li, stvarno?„ Njegov glas je bio pun sumnje.
Ona se nasmeja. „Izvrsne su da drže vrata otvorenim!„
To je izazvalo jedan mali osmeh kod njega, ali ako je mislila da de joj sada
posvetiti punu pažnju, pogrešila je. Posegnuo je za novim listom papira, umočio
pero u mastilo i krenuo da piše.
Pomerila se dalje niz police, razmišljajudi koja tema može da održi
konverzaciju, ali on je sam ponovo pokrenuo priču.
„Pišem izveštaj za Vašeg oca,„ rekao je. „Ima li nešto što želite da kažem u
Vaše ime?„
„Da želim da sama izaberem muža za sebe?„
„Mišljenje Vašeg oca se nede promeniti po tom pitanju, bojim se, bez obzira
šta ja imam da kažem.„
„Da, umesto toga on planira da mi kupi muža.„
„Dadu sve od sebe da budem siguran da muškarac koga du preporučiti nije
samo još jedan lovac na miraz. Ali morate da shvatite da onog trenutka kada
uđete u društvo bidete na meti svačijeg pogleda. Mogudi prosci i njihovi rođaci de
želeti da znaju sve o Vama i Vašem poreklu. A kada saznaju, bide tračeva, i oni de
se raširiti. To je nešto što ja ne mogu da sprečim. S obzirom na nezakonitost vašeg
rođenja i identitet Vaše majke, kao i incident na karnevalu, svaki gospodin koji ne
juri Vaš novac bide suzdržan prema ideji da Vas oženi.„

74
 „Vi dete govoriti tim muškarcima o onome što se desilo na Bolgheri?„
„Da, ali uobličidu to na diplomatski najbolji način, naravno.„
„Zar ne bi bilo lakše da mi nađete muža ako im ne kažete to.„
„Nije u pitanju šta je lakše. Vest o onome što se desilo u Bolgheri se ved
proširila Evropom. Neminovno je da de stidi i do nas ovde. Ne želim da neki
ozbiljan prosac doživi neprijatan šok, tako da du da umanjim štetu odmah.„
„Tako znači.„ Pomerila se još dalje duž polica, proučavajudi knjige. „Kolekcija
knjiga Vašeg brata je veoma dobra.„ Reče, skredudi temu sa sebe.
„Da, oduvek sam zavideo Dylan-u na tome.„
„Jeste?„ Okrenula se da pogleda u njega. „Ali zašto? Sigurno da i sami
možete imati ovakvu kolekciju knjiga.„
„Ne bi bilo svrhe, jer nemam vremena da uživam u njima.„ Pokazao je na
dokumenta razasuta po stolu oko njega. „Veliki deo vremena sam van svoje kude,
a nije praktično nositi kolekciju knjiga svuda po svetu.„
„Istina.„ Ona se nasloni lagano na police iza sebe. „Da li je Vaša profesija
razlog zbog koga se nikada niste oženili?„
„Nikada nisam kod kude, najčešde sam na jednom mestu samo par meseci.
Morao bih da ostavim ženu i decu kod kude ili da ih vučem sa sobom s mesta na
mesto. To ne bi bilo u redu.„
Nagnula je glavu na jednu stranu, proučavajudi ga.
„Da li uvek radite ono što je ispravno?„
„Trudim se, da.„
„Ja ne.„ Ona se nasmeši.
Na to se on suvo nasmejao.
„Primetio sam.„ Reče i vrati se svom poslu.
„Da se nikada ne oženite, da nikada ne imate decu, da putujete svuda po
svetu a da nigde ne imate dom, to mora da je usamljen život.„
Pero je zastalo, ali samo na jedan trenutak.
„Može biti.„ Reče i nastavi da piše.
„Vaš posao Vam je veoma važan, zar ne?„
„Da.„
„Zašto?„
To pitanje joj je donelo njegovu punu pažnju. Zaustavio je pisanje i naslonio
laktove na sto. Kotrljajudi pero na dlanu, razmišljao je par trenutaka pre nego što
je rekao.

75
 „Britanija je najmodnija nacija na svetu i ja verujem da ta pozicija nosi sa
sobom veliku odgovornost. Činim sve što mogu da obezbedim da moja nacija
koristi svoju mod mudro.„
Lucia je razmišljala o tome par trenutaka, a zatim je odmahnula glavom.
„To je možda istina, ali nije razlog.„
Uspravila se, udaljavajudi se od polica i prešla preko sobe do mesta gde je on
sedeo. Gledajudi ga u lice, sela je na sto ispred njega ignorišudi papire rasute po
njemu.
„U ovoj sobi ima stolica.„ On je istakao.
Ona se smesti udobno, gužvajudi papire ispod sebe.
„Veoma je plemenito to što govoriš o svojoj zemlji i njenoj odgovornosti, ali
to nije glavni razlog zbog koga radiš svoj posao.„
Okrenuo je glavu i pogledao ka njoj.
„Sedite na veoma važnom trgovinskom ugovoru sa Holandijom.„
Ona odmahnu rukom na to.
„Ne, Vi ste diplomata zato što volite da imate kontrolu i mod u svakoj
situaciji.„
„To, takođe.„ Priznao je.
„I,„ ona nastavi, „zato što ste tako dobri u prikrivanju Vaših pravih osedanja,
uvek imate mod. Uvek imate dobitnu kombinaciju. Zar nije to tačno?„
„Da, Vi se ne biste složili sa mnom, jer Vi nosite svoja osedanja jasno ispisana
na svom licu i menjate ih iz minuta u minut.„
Lucia-ji nije smetalo to zapažanje.
„Kapriciozna sam, tačno je. Ja sam osoba sa jakim emocijama i ne krijem ih.„
„Ali to Vam oduzima kontrolu nad datom situacijom.„
„Možda.„ Ona ga znalački pogleda, uglovi usana joj se podigoše u neznatni
smešak. „Možda ne.„
Nije odreagovao. O kako bi volela da sruši čeličnu disciplinu ovog muškarca.
Njena krv je uzavrela zbog tračka uzbuđenja i nije odolela iskušenju da pokuša.
Nagnula se malo bliže ka njemu.
„Postoji više od jednog načina da neko ima mod, Sir Ian.„ Ona reče
zavodljivim glasom. „I biti van kontrole nije uvek loša stvar.„
On se nije pomakao.
„Da li to treba da me ubedi da kontrolu nad Vašom situacijom predam
Vama?„
Lucia se vrati unazad i priznade.
„Nadam se da da.„

76
 „Zašto želite to toliko mnogo?„
„Zato što ne mogu da imam.„ Ona mu se slatko nasmeši.
Sir Ian ispusti oštar izdah koji je zvučao kao smeh.
„U to mogu da verujem.„
„Sir Ian, bidu ozbiljna sa Vama. Udaja je najvažnija stvar u životu jedne žene. I
mora postojati izbor. Moj i njegov, napravljen uz uzajamnu ljubav i poštovanje.„
Promeškoljio se u stolici nestrpljivo, ali ona je nastavila.
„Cesare je rekao da ne mogu da biram za koga du se udati, ali on je to rekao
samo zato što je bio ljut na mene, i želeo je da me kazni. Sir Ian, molim Vas
nemojte biti tako nepravedni prema meni. Ništa Vas ne košta da mi omogudite
izbor za koga du se udati, a to je i ispravna stvar za uraditi. Sami ste rekli da se
uvek trudite da učinite ispravnu stvar.„
Sir Ian odgurnu stolicu unazad i ustade. Uplašena da de otidi, Lucia skoči sa
stola i stavi ruku na njegovo rame.
„Moj otac nudi mnogo novca onome ko se oženi sa mnom, ali ako ja nemam
ljubav i poštovanje tog čoveka, ja du večito biti pod njegovom čizmom, i to de me
unesrediti za ceo život.„
On se ukoči i Lucia oseti ubod razočarenja. Njena ruka pade sa njegovog
ramena.
„Mogla sam i da pretpostavim da nedete razumeti.„
Ona se okrenu da ode ali je njegove sledede reči zaustaviše.
„Baš naprotiv, gospđ. Valenti, ja razumem.„
„Razumete?„ Zaustavila se i okrenula ka njemu ponovo. Nada se rasplamsala
u njoj.
„Da. Razumem da imate veliku želju da kontrolišete svoju sudbinu i duboku
čežnju za ljubavlju. Vi niste u istoj poziciji kao Vaša sestra i sporazumi nisu
ugroženi zbog Vaše udaje, Vaše želje po ovom pitanju su trebale da budu uzete u
obzir od samog početka.„ Prekrstio je ruke iza leđa. „U ime toga, ja sam...ja sam..„
„Pogrešio?„ Ona predloži.
„Požurio.„
„Naravno.„ Ona se brzo složi, dozvoljavajudi mu tu reč za opis situacije. „Šta
de sada biti?„
On povuče ivicu svog pojasa. „Kompromis. Dozvolidu Vam da imate
odlučujudu reč. Ipak insistiram na određenim uslovima.„
Lucia uzdahnu od olakšanja.
„Kakvi uslovi?„

77
 „Svaki muškarac sa kojim se sastanete morade da ima moje odobrenje pre
nego šte krenete dalje. I možete biti sigurni da de Grace biti dobro upoznata sa
vrstom muškaraca koje smatram pogodnim. Nema kovača, nema pesnika, slikara.
Nema razvratnika, ili lopuža bilo koje vrste.„
Ona razočarano uzdahnu.
„Šteta. Oduvek sam želela da se razvratnik zaljubi u mene. To je san svake
žene.„
„I žene se pitaju zašto mi muškarci nalazimo Vaš pol tako zbunjujudim.„
„Uveravam Vas nedu se zaljubiti u razvratnika. Ne, ne.„ Sanjivo uzdahnu. „Ali
bilo bi tako uzbudljivo da se jedan zaljubi u mene.„
„Koliko ja znam, imali ste ved dosta uzbuđenja u svom životu.„
„Stvarno je nemogude zadirkivati Vas„, reče mu poražena, „koji su ostali
uslovi?„
„Očigledno, muškarac za koga se odlučite mora da želi da se oženi Vama.„
Reče i poče da skuplja papire po stolu. „Zatim, svi zahtevi Vašeg oca moraju biti
ispunjeni. Katolički plemid sa titulom, imanjima, bogatstvom i dobrim vezama. I
raspored ostaje isti. Vaš otac dolazi za manje od šest nedelja. Imate vremena do
tada da neđete muškarca koji Vam se sviđa.„
„Ali...„
„Šest nedelja.„ Spustio je prikupljene papire u kožnu torbu za dokumenta
koja je ležala otvorena na stolu, izraz lica mu je bio tvrd i odlučan. „Ako do tada ne
izaberete među svojim udvaračima odgovarajudeg muškarca, ja du izabrati jednog
za Vas.„
Nije bila sigurna da je to dovoljno vremena da nađe muškarca kakvog želi, ali
je znala da nema svrhe da ga još više pritiska.
„Slažem se sa Vašim uslovima.„
„Odlično. Sada, s obzirom da je kasno, povudi du se u svoje odaje.„ Zatvorio
je torbu, uzeo je za ručku, naklonio se i napustio biblioteku. Bilo je dobro za oboje
što nije čuo njene sledede reči.
„Slažem se.„ Prošaputala je ka otvorenim vratima. „Za sada...„

78
 Rosehill, rezidencija Lord i Lady Kettering tokom londonske sezone, imala je
prednost nalazedi se severno od Hyde Parka, u Bays-wateru. Iako malo udaljena
od grada, smatrana je za selo, Grace je objasnila Lucia-ji dok su se vozile sa Dylan-
om i Ian-om do destinacije.
Posed je bio sačinjen od velikodušnog terena i sjajnih bašti, a godišnji
amaterski koncert Lady Kettering je bio održavan u duhu baštenske zabave, ako to
nepouzdano englesko vreme to dozvoli, naravno. Na travnjaku, Luciji je rečeno,
bide ogromna nadstrešnica, a ispod nje, pozornica koja de poslužiti svrsi da mlade
dame pokažu svoje talente, ili kako je Dylan na to ukazao, nedostatak istih.
Nasuprot pozornide, bide mnogo sedišta za nadano zahvalnu publiku. Nakon što
mlade dame završe sa sviranjem, oktet profesionalnih muzičara de preuzeti. Gosti
de de se modi poslužiti osveženjem i sa prijateljima posetiti stolove na travnjaku ili
prošetati zemljištem.
Koliko god da je prizor delovao lepo, ako je Lucia i imala nade za upoznavanje
muškaraca, onakvih kakve je opisala Sir Ianu, te nade su ostale neispunjene. Iako
joj je sada data mogudnost izbora, to jedva da je nešto značilo. Niti jedan
muškarac na događaju Lady Kettering nije ubrzao njen puls nimalo. Neki muškarci
su bili ugodni, neki zgodni, svi su bili uljudni, ali nijedan se nije pokazao dovoljno
dopadljiv ili dovoljno interesantan da bi je privukao.
Pored toga, Luciji se sviđalo da se dopadne drugima i bila je odlučna da ostavi
dobar utisak. Dakle, sela je na stolicu ispod nadstrešnice, hladedi se na toplom
prolednom popodnevu, smešedi se ljudima dok je vilica nije zabolela. Flertovala je
sa muškarcima pažljivo i delila im komplimente besramno. Smejala se njihovim
šalama i slušala njihove priče. Činila je sve što je mogla kako bi svakom muškarcu
kog je upoznala posvetila dosta pažnje. Bilo je trenutaka, poput ovog, kada je to
bila trka uz brdo.
„Naravno, sve je u oprašivanju, draga moja gospođice Valenti,„ rekao je Lord
Walford, naslanjajudi se u svoju stolicu kako bi objasnio detaljno. „A to je varljiv
posao. Vidite, jednom kada su prašnici otkinuti a polen raspršen...„
Luciaa je zurila u Walforda, pokušavajudi da sakrije svoju zbunjenost. Nije
razumela kako muškarac koji sedi sa mladom damom koju bi možda oženio može
uopšte da raspravlja oprašivanje ruže. Englezi, shvatila je, su bili nerazumljivi.

79
Volela je lepo cvede baš kao i svaka devojka, ali nije joj bila potrebna disertacija od
sat vremena o tome kako se ono uzgaja.
Nekako je uspela da se izvuče od Lord Walforda, samo da bi bila upoznata sa
nekim drugim muškarcem. Sa svakim novim upoznavanjem, sa svakom diskusijom
o vremenu i zdravlju, Lucia je osečala da se njena bududa sreda udaljava sve više iz
dohvata. Do sumraka, nije mogla više da podnese. Šapnula je Grace da joj je
potrebno da bude sama neko vreme. Izvukla se i otišla u šetnju.
Nakon što je koračala uz put posut šljunkom, pronašla je šarmantnu, mirnu
malu pedinu sa fontanom. Olakšano dišudi zbog toga što je konačno sama i što se
nijedan džentlmen ne nudi da joj donese čašu punča ili da joj iznese sopstvenu
procenu prelepog dana, sela je na kamenu klupu. Naginjudi se napred, odmarala
je jedan lakat na kolenu a bradu je naslonila na ruku. Zurila je u jezerce sa
lokvanjima u blizini, obeshrabrena i zbunjena.
Nije razumela Engleze. Zaista, nije. Kako de modi da se zaljubi i da se uda za
jednog od njih? Navikla je na vatrene Francuze i nestalne Italijane. Ovi Englezi, sa
svojom učtivošdu i uzdržljivošdu i nedostatku romantičnosti, u poređenju su se
činili bezizražajni. Gde je strast? Vatra?
Par sivih očiju joj je pao na pamet. U njima je bilo vatre. Videla ju je kako
vreba ispod uglancane, uljudne glazure prethodne nodi.
A možda ju je samo umislila. Danas, Sir Ian je bio brižljivo uljudan, njegov
govor je bio besprekoran, a povremeni razgovori sa njom bili su trivijalni kao i
svaki od razgovora sa muškarcima sa kojima je pričala.
Možda je previše očekivala od prvog izleta. Naposletku, ovo je bio njen prvi
prepad engleskog društva, i bilo je nerealno misliti da de se muškarac njenih snova
pojaviti tako lako. Ali on je tu negde, znala je, i ona de ga pronadi. Morala je.
Lucia je sklopila oči kako bi se pomolila Bogu da do trenutka kada njen otac
stigle, ona nađe čoveka – ne nekog za koga de biti prisiljena da se uda, ved onog za
koga de želeti da se uda – čoveka od kog de joj puls juriti i od koga de nestajati
dah, čoveka s kojim de modi da razgovara i da se smeje, čoveka koji de je zauvek
voleti. Lucia nije mislila da traži previše.

***

Kako su stvari izgledale, Ian je mogao zaključiti samo to da gospođici Valenti

udvarači jedu iz ruke, jer bi je u svakom trenutku bar njih šestorica pratilo poput
kučida koji su očekivali poslasticu. Tek u kasno popodne, kada je zabava skoro

80
završila, Ian je uspeo da je nađe samu, dok je sedela na kamenoj klupi u pedini,
zuredi u jezerce lokvanja. Podigla je pogled dok joj je prilazio.
Ian je pogledao oko sebe.
„Nema jata obožavalaca da Vas prati?„
„Ne trenutno, ne.„ Pogledala je oko sebe i stavila prst na usne. „Krijem se,„
poverila se šapatom. „Iscrpeli su me.„
Ovo nije zvučalo obedavajudi. Ian je seo kraj nje na klupu i odlučio da ispita
sve o gospodi, o jednom po jednom, počinjudi sa najkfalifikovanijim.
„Šta mislite o Lord Blairu?„
Prvo je jedan dug trenutak razmislila, pa onda progovorila. „Dobar je čovek,
mislim. Ali njegova rođaka-„ Zastala je i ispustila zvuk prezira.
„Nedete se udati za njegovu rođaku,„ istakao je Ian.
„Vi biste trebali,„ usprotivila se. „Ipak, Lady Sarah je najljupkija mlada dama
koju poznajete. Besprekorne lepote, ako se dobro sedam Vašeg mišljenja.„
Ian se prisetio razgovora o Lady Sarah i nije mogao da se ne nasmeši na
oštrinu u njenom glasu.
„Ulepšao sam njene atribute, zar ne? Ali,„ nije mogao da ne doda, „lepa je za
gledati.„
Pokazala je na okolinu.
„I bašta je. Ali čovek sa njom ne može da razgovara.„
Ian joj je uputio nevin pogled.
„Zar je razgovor važan?„
„Ne muškarcima, pretpostavljam, iako bih trebala da imam više mišljenje o
Vama. Kako god, ako želite da se divite ženi bistroj poput svica i zlonamernoj
poput ose, Sir Iane, to je Vaša stvar.„
„Možda Vam se ne sviđa Lady Sarah jer ima obožavatelja koliko i Vi.„
Lucia je ispustila zvuk koji je odavao ruganje, a Ian je odlučio da bi bilo bolje
pustiti svaku dalju prepirku o Lady Sarah Monforth.
„Lord Blair je najstariji sin markiza. Porodica je jedna od najboljih i
najbogatijih u Britaniji. Čini se da mu se veoma sviđate.„
Razmislila je pre nego što je progovorila.
„Ima jednu fatalnu manu. Previše je uljudan.„
„To je mana?„
Pogledala je u njega kao da poseduje bespomodnan manjak mozga, poput
Lady Sarah.
„Rekla sam Vam kakvog muškarca želim. Zar se ne sedate?„
Kako je mogao da zaboravi?

81
 „Mogu da vrtim Lord Blaira oko malog prsta,„ nastavila je. „Bio bi jedan od
onih muževa čije su omiljene reči, „Da, draga moja„ i, „Naravno, draga moja.„
Želim da budem sredna sa svojim mužem i želim da on bude sredan sa mnom.„
Opet je malo razmislila, te progovorila, „Ne verujem da je Lord Blair pravi za
mene. Ne bi činili jedno drugo srednim.„
Ian je odustao od Blaira na trenutak.
„A Lord Montrose?„
„Ah,„ rekla je, klimajudi kao sa odobravanjem. „Nasmejao me je, on. I zgodan
je.„
Ian se nije mogao ni ohrabriti tim komentarom, jer je odmah nastavila, „Da,
veoma zgodan, zaista. I svestan je toga, takođe. Sve vreme što sam provela
pričajudi s njim, doterivao se za mene i šepurio se poput pauna. Ne verujem da
želim da se udam za pauna.„
Toliko o odobravanju. Ian je ponovo pokušao.
„Lord Haye?„
Gospođica Valenti je odmahnula glavom.
„Slaba brada.„
„Odbacili biste čoveka zbog nečeg tako trivijalnog poput slabe brade.„
„Ali ja mrzim muškarce sa slabom bradom.„
„Jedan je preučtiv, drugi prezgodan, tredi ima slabu bradu,„ rekao je uz
naznaku iritiranosti. „Blagi Bože, zar dete odbaciti svakog čoveka kog upoznate
zbog takvih trivijalnosti?„
„Slaba brada nije trivijalnost. Ne želim sinove sa slabom bradom.„
Tada je ugledao osmeh kako igra na uglovima njenih usana.
„Pomislite na porodične portrete,„ nastavila je.
Drska žena, pomislio je, trudedi se da se ne nasmeje, jer bi je to samo
ohrabrilo.
„Budite ozbiljni i dajte mi iskreno mišljenje, ako nije problem. Haye je grof.
Ima solidan posed u Sussexu sa veoma lepim zemljištem. Njegove sestre,
uveravam Vas, su veoma fine mlade dame i nisu ni slične Lady Sarah. Poznajem
Hayea lično, gospođice Valenti, i uprkos bradi, znam da je ispravan čovek. Da li
Vas istinski odbija?„
Opet se uozbiljila.
„Ne odbija me,„ rekla uz uzdah. „Odbijanje bi bilo bolje.„
„Ne razumem šta pod time mislite.„

82
 „Nisam osetila ništa dok sam ga gledala, kad sam razgovarala sa njim.„
Podigla je ruke, prstiju spojenih sa palcem, što je bila čista italijanska gesta
ogorčenosti dok je pokušavala da objasni. „Ništa. Nije bilo uzbuđenja, niti iskre.„
„Prvi utisak može prevariti. Možda promeniti mišljenje kada ga bolje
upoznate.„
Razmislila je o tome. Nakon trenutka, klimnula je.
„Dobro,„ rerkla je, ali njen glas je bio sumnjičav. „Vi verujete da je Haye
dobar čovek, tako da nedu doneti brzu procenu. Zadržademo ga na našoj listi i
videdemo. Kako kažete, možda du promeniti mišljenje o njemu kada ga bolje
upoznam.„
Ian nije želeo da veruje gospođici Valenti i njenim nepredvidivim
raspoloženjima. Haye nije mogao biti jedini mogudi kandidat.
„Šta mislite o Lord Walfordu?„
Namrštila se. „Ko bi to bio?„
„Sedeo je ispod nadstrešnice sa Vama. Činilo se da ste bili udubljeni u
razgovor.„
„Oh, taj!„ uzviknula je tonom koji nije slutio na dobro za Walforda. „Saterao
me u došak kako bi mi ispričao sve o svojoj novoj ruži koju uzgaja. Kako možete
misliti da sam bila zanesena njim?„
„Kako niste? Proveli ste sat vremena u razgovoru s njim.„
„Trebalo mi je sat vremena da mu umaknem, jer nisam želela da budem
nepristojna i da povredim njegova osedanja.„ Ogorčeno je uzdahnula i podigla se.
„Ako me opet satera u došak, Sir Iane, molim Vas da me spasete. Sačuvajte me od
još jedne lekcije o oprašivanju.„
Ian se nacerio dok se podizao i pratio je.
„Vidim o čemu pričate,„ rekao je, dok je hvatao korak sa njom na stazi
posutoj šljunkom. „Čovek je možda, u neku ruku bezizražajan.„
„Bezizražajan?„ ponovila je. „To nije reč koju bih ja koristila.„ Zastala je i
pogledala u njega. „Sir Iane, pitam Vas ovo: Kada lepa žena – i volim da mislim da
sam dovoljno lepa – kada lepa žena sedi preko puta muškarca, zašto on priča o
uzgajanju ruža?„
Ian je gledao u njena usta, sa gornjom usnom poput Cupidovog luka i
prdastom donjom usnom, i našao se jednako zbunjen. Shvatajudi da se uputio na
opasno područje sa takvim mislima, vratio je pažnju na predmet koji je bio u
razmatranju. Pošto je bio diplomata, pokušao je da odigra diplomatski.
„Možda je Walford bio opčinjen Vašom lepotom, pa je to bila jedina stvar
koju je uspeo smisliti.„

83
 To je nije omekšalo.
„Onda je trebao da mi uputi komplimente, zar ne mislite tako, umesto svojim
najnovijim uzgojima cveda?„
„Dakle, to želite od udvarača?„ upitao je, iskreno znatiželjan.
„Komplimente?„
„Bolja je diskusija o mojim bokovima,„ usprotivila se, „od diskusije o
šipurcima.„
Odšetala je. Ian je ostao da stoji, proučavajudi njenu figuru na trenutak, i nije
mogao da se ne složi s njom oko toga.
„Walford je, shvatam, vam takmičenja?„ upitao je i krenuo za njom.
„Nije samo on. Svi su delovali slično. Šta je to sa vama Englezima?„ zahtevala
je, podižudi ruke ogorčeno. „Zar nemate nimalo strasti?„
Zastala je i okrenula se iznenada da je naleteo na nju. Bez razmišljanja, stavio
joj je ruke na kukove kako ne bi pala. Pod svojim dlanovima, osetio je njene obline
i sva ta strast koje je navodno manjkala Englezima buknula je unutar njega
brzinom upaljene šibice. Stajali su tako blizu jedno drugom, da je mogao da oseti
miris njene kose. Cvet jabuke, shvatio je, udišudi duboko. Njegove ruke su
pojačale stisak i želeo je da je povuče bliže za trenutnu udaljenost, ali njegov
pohotni pokušaj jedva da je prošao njegovim umom pre nego što je skinuo ruke sa
nje. Načinio je korak unazad i stavio ruke iza leđa, podsedajudi se da je džentlmen
i kunudi sebe zato što takvo podsedanje ne bi smelo da bude potrebno.
„Možda to ne pokazujemo, gospođice Valenti,„ rekao je, boredi se za
samokontrolu, „ali Englezi su sposobni za najdublje strasti, verujte mi.„
Mogao je da čuje oštrinu u sopstvenom glasu. I ona ju je čula, takođe, jer se
nagnula unazad da bi ga pogledala u lice.
„Žao mi je ako sam Vas uvredila,„ mrmljala je, očiju širom usmerenih u
njegove.
Ian se okrrenuo.
„Bolje da se vratimo na zabavu,„ rekao je dok je kretao prema nadstrešnici.
Nije gledao iza sebe da vidi da li ga prati. Ograničen je broj iskušenja koje čovek
može da podnese.

***

84
 Lucia je uskoro otrkila da je Sir Ianova strategija za pronalaženje muža
izgledala srodno bacanju blata o zid. Negde de morati da se zadrži. Blato, doduše,
nije bilo ono čemu se njeno snažno italijansko srce nadalo.
Tokom dve naredne nedelje nakon koncerta kod Lady Kettering, Lord Haye,
Lord Montrose, Lord Blair, Lord Walford i otprilike još dvanaest mogudih udvarača
često su pronalazili put do trga Portman. Lucia im nije bila naklonjena i iako ju je
Grace uveravala da poznavanje nekoga često menja stav kod pojedinca po pitanju
srca, dve sedmice najavljivanja ove gospode nisu promenili ništa kod Lucie.
Bila je potopljena sa dovoljno muške pažnje da zadovolji svaku ženu, ali
koliko god da je Lucia uživala u flertovanju, počela je da se suzdržava od istog. Nije
želela da ohrabri nijednog od njih niti da ih povredi. Pokušala je da bude
rezervisana i daleka, ali otežavajuda istina o muškarcima da ako žena pokaže
manje interesovanja za njih, oni postaju više zaljubljeni.
Još teža za Luciju je bila činjenica da čovek odgovoran za ovu paradu neženja
nije bio nigde u blizini. Rekavši Grace da ima važnog diplomatskog posla za
obaviti, dao je potpunu odgovornost nad Lucijinim lansiranjem u društvo svojoj
snahi. Kada je imala priliku da ga vidi, bio je tako suzdržan i uštogljen da je postala
sigurna da je svaka varnica u očima tog čoveka bila delo njene mašte.
Uprkos divljenju koje je dobijala od mnogih neženja iz londonskog društva,
dame nisu bile tako velikodšne, a ta činjenica je za te dve sedmice postala bolno
očigledna. Iako su neke pozivnice došle do njih i iako je bila uključena u njih skupa
sa porodicom Moore, Lucia je osedala hladnodu drugih žena gde god bi se
pojavila. Nije želela da prizna koliko ju je bolelo da bude odbačena, ali zatekla je
sebe kako priznaje Isabel svoja osedanja jedne večeri uz partiju šaha.
„Zašto bi Vas bilo briga šta one misle?„ pitala je Isabel.
„Bilo bi lepo imati ženske prijatelje u ovoj zemlji, jer du živeti ovde do kraja
svog života.„
„One su samo ljubomorne.„ Isabel je pomerila konja kako bi uzela Lucijinog
lovca. „Lepši ste od svake od njih. I mnogo zabavniji.„
„Grazie, Isabel.„ Lucia je načinila svoj slededi korak u šahu, potpuno svesna
da je to bio potez ne tako mudar, koji ju je ujedno ugrozio. Nasmešila se svojoj
malenoj braniteljki preko puta stola. „To je najlepši kompliment koji sam ikada
primila.„
„Od moje derke, to je velika pohvala,„ rekao je Dylan sa svog mesta za
pisadim stolom gde je sklapao pismo. „Veoma je škrta pri davanju svog dobrog
mišljenja o bilo kome. Trebala mi je večnost da to zadobijem. I Grace, takođe. I
Ianu.„

85
 „Gospodie Moore, sumnjam da je moja mogudnost da je naučim svirati
špansku gitaru srž njene naklonosti prema meni.„
„Nije istina!„ protestovala je Isabel. „Stvarno mi se dopadate. Niste blesavi
poput vedine dama. Ne cvrkudete i ne dižete larmu niti govorite ružne stvari
ljudima iza leža. Lady Sarah je najgora od svih.„
„Isabel!„ Grace uzviknu, spuštajudi vez iz svojih ruku uz smeh. „Ne bi smela
da govoriš takve stvari. To nije podobno.„
„Moja bratanica se ponovo nedolično ponaša?„ Sir Ian je ušao u sobu za
primanje, sa snopom papira u ruci. Nasmešio se devojčici i preko prostorije došao
do Dylana. „Zašto nisam iznenanđen?„
„Nije istina, striče Iane, zaista. Stvar je u tome što su dame zle prema Luciji, a
to nije u redu.„
„Zle?„ Zastao je kraj Dylanove stolice i pogledao u Luciju. „Šta rade?„
„Nije ništa,„ odgovorila je. „Isabel preteruje.„
Prihvatio je njene reči i okrenuo se ka bratu, predajudi mu papire.
„Dylane, pogledaj ove rashode iz Plumfieda. Da li se poklapaju sa onim što
pladaš za Nightingale's Gate, ili ti se čine previsokim?„
Kako se Dylan povinovao tome, Ian je ponovo obratio pažnju na svoju
bratanicu. „Da li preteruješ oko toga, Isabel?„
„Ne! One su zle.„ Pomerila je svog lovca, baš kako je Lucia i znala da hode.
„Šah-mat!„
„Šta?„ Lucia je zurila u tablu i pretvarala zapanjenje. „Kako si uspela u
tome?„
Smejudi se, dete se okrenula ka muškarcu na drugom kraju prostorije.
„Vidi, striče Iane. Pobedila sam Luciju u šahu. Tebe nikad ne pobedim, ali
uspela sam da pobedim nju, a ona je dobra. Zaista dobra.„
Uputio je Luciji pogled koji je ličio na zbunjenost, ali je isti nestao pre nego
što je mogla biti sigurna.
„Da, gospođica Valenti je veoma vešta,„ složio se. „Ako si uspela da poraziš
nju, Isabel, to je poprilično dostignude.„
Lucia je usmerila svoju pažnju na dete preko puta sebe. „Mogla bih da se
zakunem da sam te imala u zamci.„
„Niti za sekundu.„
„Omela si me,„ Lucia ju je optužila. „Počele smo da razgovaramo o damama i
ti si me omela od igre.„
„Nisam!„ cerila se Isabel, očigledno oduševljena svojom pobedom. „Pobedila
sam Vas pošteno. Zar nisam? Priznajte.„

86
 Uzdahnula je, srozajudi se u stolicu.
„Jesi,„ priznala je u svom najobeshrabrenijem maniru. „I nisam mogla ni da
pretpostavim. Trebala sam više da pazim.„
„Odvučena Vam je pažnja u toku igre, zar ne, gospođice Valenti?„ Ianov glas
je opet upao u razgovor. „Čini se da to često dozvoljaavate.”
„Bojim se da je tako,„ složila se blago, grizudi se za usnicu.
Njegovo mrštenje se produbilo. Krenuo je u njihovom pravcu kako bi proučio
tablu, a Lucia je osetila alarmantno žiganje. Možda de je upitati kako je partija
tekla, a Isabel de shvatiti istinu. Nije načinio nijedan korak više ka njima pre nego
što je Dylan progovorio. Ian se usredotočio na brata, a uz tihi uzdah olakšanja,
Lucia je premeštala šahovske figure kako bi sakrila dokaz namernog poraza.
„Ovi troškovi mi se čine razumnima,„ rekao mu je Dylan. „Cene su rasle
tokom proteklih par godina.„
„Moradu češde da dolazim kudi, izgleda.„ Ian je opet krenuo ka šahovskoj
tabli, ali kada je video da je Lucia ved vratila figure u prvobitni položaj, okrenuo se
ka svojoj snahi. „Grace, možda bi mi mogla redi o čemu se radi sa tim pomenutim
dama.„
Grace je podigla pogled sa svog veza, ali je oklevala pre nego što je
odgovorila. Bacajudi pogled na Luciju, usmerila je pažnju na Iana, pa rekla.
„Možda bi trebalo da raspravljamo o tome neki drugi put.„
Shvatajudi da je njeno prisustvo uzrokovalo Grace-ino oklevanje, Lucia je
progovorila.
„Želim da znam. Zašto me ne vole?„
„Ljubomorne mačke,„ izgovorila je Isabel.
„Isabel,„ rekla je Grace, „popni se gore i reci Molly da je vreme za tvoju
kupku.„
Dete je protestovalo, ali Grace ju je sasekla.
„Večera je za sat vremena. Polazi.„
Isabel je skliznula sa stolice.
„Nikada ne čujem nijedan dobar trač,„ mumljala je, izlazedi iz sobe.
Grace je sačekala dok nije bila sigurna da je Isabel gore pre nego što je
progovorila.
„Dylan i ja obično primamo brojne pozivnice tokom sezone, ali domadice
nam ne upuduju mnogo trenutno.„ Uputila je Luciji pogled pun izvinjenja. „Tako
da je manjak prihvatanja. Nešto od toga je zbog pozicije gospođice Valenti.„
„Jer sam nezakonita?„ Lucijina brada se podigla. „Ili zato što sam Francescina
derka?„

87
 „Oboje, žalim što moram da kažem. Takođe se slažem sa Isabelinom
opaskom o ljubomori. To je razumljivo. Vređa ih to što Lucia, strankinja sa majkom
kurtizanom, ima toliko udvarača, i što joj se svi oni dive. Gde gdo da se pojavimo –
u knjižarama, parkovima, galerijama- muškarci izražavaju svoje želje da je
upoznaju.„
Njen muž je zastenjao.
„A to su samo oni koji je nisu upoznali. Grace, draga, muškarci koji su ved
upoznati sa njom prilaze mi u Brooks'su da razgovaraju o gospođici Valenti.„
„Stvarno?„ upitala je Lucia. „Šta kažu?„
„Postavljaju mi svakakva pitanja o Vama,„ odgovorio je Dylan, okredudi se u
stolici kako bi je pogledao. „Kakvo cvede volite i ko su Vaši najdraži pesnici – kao
da ja znam takve stvari o Vama! Predlažem im da pitaju Vas. Ili, ako nemaju
hrabrosti za to, da takva pitanja upute Grace. Uzbuđeno govore, gospođice
Valenti, o Vašoj lepoti i Vašem smislu za humor i o Vašem divnom akcentu. Ako
čujem još jedan opis Vaših čokoladnih očiju i Vaših usana boje crvene trešnje, bidu
prisiljen da se povučem iz zemlje.„
„Oni govore takve stvari?„ upitao je Ian, oštrog glasa.
„Sve vreme. Uspori malo sa poslom i dođi do grada i sam deš to čuti.„ Zastao
je, pogledavši u svog brata. „Mislio sam da deš biti sredan zbog toga, Iane.„
„I jesam.„
„Pa zašto si se onda naoblačio poput nevremena?„
Trebao mu je trenutak da odgovori.
„Situacija oko domadica me brine,„ rekao je konačno. „Mora biti rešena. Ali
zadovoljan sam što čujem da gospođica Valenti ima tako mnogo udvarača.„
Njegovo mrštenje je iščezlo i klimnuo joj je dok je prolazio kraj njene stolice. „Služi
dobrom.„
Lucia se namrštila njegovim okrenutim leđima, jer je izlazio iz prostorije. To
što je preplavljena udvaračima služilo bi dobro jedino kad bi ona imala i naznaku
želje za bilo kojim od njih. I zar je Sir Ian morao biti tako zadovoljan time? Stvarno,
mislila je, ožalošdena, čovek sa bar malo strasti u sebi bio bi pomalo ljubomoran.
Ian je zastao na vratima i okrenuo se.
„Grace, kako bi se gospođica Valenti utvrdila u dobrom ukusu, mora biti u
milosti domadica, zar ne misliš tako?„
„Da.„
Potapšao je snop papira u svojoj ruci dlanom, izgubljen u mislima. Lucia se
pitala na kakvu ideju sada dolazi, ali nije dugo držana u iščekivanju.
„Dylane, verujem da deš mi bar jednom u životu dati razuman savet.„

88
 „Uvek ti dajem razumne savete. Ti ih samo ne slušaš tako često.„
Ignorisao je tu opasku.
„Treba da dolazim do grada češde. Verujem da je vreme da se najavim nekim
domadicama i počnem spominjati polubrata gospođice Valenti.„
„Antonija?„ Lucia je zurila u njega, zbunjena. „Koja je svrha pominjanja
njega?„
„Princ Antonio je veoma važan muškarac. On je bududi vladar Bolgherija i
unuk Kralja Dve Sicilije. Uvek je želeo da dođe u London, naravno.„
„Antonio dolazi u London?„ upitala je Lucia u iznenađenju.
Sir Ian je podigao obrvu.
„Zar sam to rekao?„
Primetila je sidušan osmeh u uglu njegovih usana i konačno je razumela.
„Vi ste lukavi, baš kao što sam i rekla,„ optužila ga je, uz naznaku divljenja.
„Vidim šta radite.„
„Ja ne,„ rekla je Grace. „Kakve veze ima Vaš polubrat sa svim ovim?„
Lucia je pogledala u ženu.
„Antonio,„ objasnila je, „još nije oženjen. Takođe je veoma zgodan.„
„Ah.„ Dylan se nasmejao. „Mogu da te zamislim, u sobama za primanje svih
tih domadica koje imaju derke i sestre za udaju, kako pijuckaš čaj i nagoveštavaš
da princ Antonio traži mladu iz Engleske. Bez sumnje deš spomenuti koliko
naklonosti ima prema svojoj dragoj polusestri, Luciji.„
„Govoridu samo ono što je istinito,„ rekao je Ian sa dostojanstvom. „Ne mogu
sprečiti tuđe mašte da dopune detalje koji nedostaju.„
„Koje druge strategije imaš u vidu za prihvatanje gospođice Valenti u
društvo?„ upitao je Dylan uz živahnu znatiželju.
„Nešto ne tako suptilno, dragi brate. Nameravam da potegnem teško
oružje.„ Ian je posmatrao Luciju preko prostorije na trenutak. „Grace, čujem da je
vojvotkinja od Tremorea konačno stigla u grad. Mislim da bi gospođica Valenti
trebala da je upozna.„

89
 Bilo je očigledno da Sir Ian nema nameru da tradi vreme u sprovođenju svojih
planova, jer je narednog popodneva, Vojvotkinja od Tremorea najavila svoju
posetu.
Odnosio se prema njoj kao prema „teškom oružju„, ali bar što se izgleda tiče,
vojvotkinja se nije uklapala u taj opis. Lucia je zamišljala stamenu matronu,
srednjih godina, ali u stvarnosti, vojvotkinja je bila mlada i vitka žena, toplog
osmeha i ljupkih očiju boje ljubičice iza zlatno oivičenih naočara. Lucia nije
shvatala kako de žena blagog stava učiniti da je društvo prihvati, ali je takođe
cenila to što kada se o strategiji radi, Sir Ian znao šta radi.
Vojvotkinja je očigledno bila veoma prisna i u prijateljskim odnosima sa
Grace, jer kada je ušla u prostoriju, dve žene su se zagrlile poput sestara..
„Daphne, kako se osedaš?„ Grace ju je upitala. „I kako je beba? Poslednji put
kad sam videla Anthonyja, rekao mi je da je tvoj oporavak bio veoma težak, ali
tvoja pisma upudena meni nisu ni naznačavala bolest.„
„To je zato što nije bilo ništa za pomenuti. Prehladila sam se odmah nakon
poroda – i to gadno, da, ali ništa više od toga. Znaš kako Anthony diže larmu oko
tih stvari. Odbio je čak da dođe u London i zauzme mesto u Kudi Lordova sve dok
se nisam oporavila dovoljno da pođem sa njim, ali sam odlučno sprečila takvo
nešto. Iskreno, obletao je oko mene svake minute i to me je izluđivalo, pa sam mu
rekla da ako ne ode u London i ako me ne ostavi da se oporavim na miru, da du ga
upucati.„
„A kako je mala Rosalind?„
„Nije više tako mala. Možda je poranila mesec dana i imala je samo 2.200 kg
kada se rodila, ali za dva meseca od tada, udebljala se poput loptice putera.„
Pogledala je u Luciju. „Ali Grace, moraš me upoznati sa svojom novom
prijateljicom.„
„Ovo je gospođica Valenti,„ rekla je Grace. „Lucia, predstavljam ti Vojvotkinju
od Tremorea.„
„Vaša milosti.„ Lucia se duboko poklonila.
„Kada me je Sir Ian posetio jutros,„ rekla je vojvotkinja, „rekao mi je sve o
Vašoj situaciji, gospođice Valenti.„
Lucia je uputila vojvotkinji žalostan osmeh.
„Plašim se da sam postala Sir Ianova najveda neprilika.„

90
 „Nije tako rekao. Verujem da smatra da su dame iz društva te koje su
neprilične.„ Sela je na najbližu stolicu i čekala dok Grace i Lucia takođe sednu, pa
je ponovo progovorila.
„Grace, ti i Ian nemate razloga da se oko ovoga brinete.„ Pogledala je u
Luciju. „Pridobijanje naklonosti dama, gospođice Valenti, bide veoma jednostavna
stvar.„
„Pretpostavljam da imaš plan, Daphne?„ upitala je Grace.
„Imam. Ian pretpostavlja da de se nekoliko istaknutih dama najaviti ovog
popodneva, jer je raširio glasinu o zgodnom polubratu gospođice Valenti svima.
Prepostavljam da demo nas tri provesti dugo, ležerno popodne ovde, u
posetama.„
„Pozvonidu za čaj,„ rekla je Grace, vukudi zvono. „Pretpostavljam da je tvoja
kočija ispred?„
„Naravno, kako bi svaka dama koja svrati mogla da vidi oznaku Tremorea.„
Okrenula se ka Luciji. „Tokom narednih nekoliko dana, nas tri demo se zajedno
pojavljivati u posetama. Naravno, takođe demo se voziti u mojoj kočiji, kupovati u
Bond Streetu, i slično. Važno je da budete viđeni, gospođice Valenti.„
„Da li de tvoja pomod i ovaj posao oko Princa Antonija biti dovoljni?„ upitala
je Grace. „Tu je problem oko Lucijine majke, a ti znaš kako pakosne mogu biti
dame kada se o takvim stvarima radi.„
Vojvotkinja nije izgledala zabrinuto.
„Dok budemo išli u posete i slično, natuknudu nešto o Vašem polubratu,
gospođice Valenti, baš kao što Ian radi. Takođe du usputno pomenuti moje
nadolazede zabave.„ Smestila se u svojoj stolici uz zadovoljan izraz. „Ian me je
pitao da vam ustupim seosku kudu u Tremore Hallu na kraju jula kada sezona
bude gotova, ali moramo da uradimo nešto pre toga. Verujem da du napraviti
zabavu na vodi. Tremoreova nova jahta, The Cleopatra, usidrena je u Chelsea,
znate.„
Lucia nije baš razumela šta je jedrenje imalo sa zadobijanjem naklonosti
društva, ali bilo je očigledno da je Grace automatski razumela, jer se nasmejala.
„A tvoj muž uvek napravi ekskluzivan izbor oko toga ko de biti u mogudnosti
da jedri na njegovoj jahti. Do sada, njegove retke pozivnice su bile upudene samo
najbližim prijateljima. Njegovim muškim prijateljima, mogu dodati. Čak ni meni
nije bilo dopušteno da se ukrcam, ne još uvek, iako je Dylan plovio s njim dva
puta.„
„Kakva šteta što sam bila na selu,„ rekla je vojvotkinja, „a to je takva
frustracija za dame. Vidite,„ dodala je, okredudi se ka Luciji, „moj muž me

91
obavestio da o The Cleopatra kruže najapsurdnije glasine. Dame umiru od želje da
saznaju da li je u glavnoj kabini postoje nevaljale rimske freske i da li zaista imam
postavljenu rušičastu mermernu kadu. Mislim da je vreme da se održi zabava na
vodi i da se zadovolji njihova znatiželja. Gospođice Valenti, nadam se da ne patite
od morske bolesti?„

Te večeri, Lucia se udobno smestila u biblioteku sa knjigom, ali shvatila je da

je nemogude da čita. Njena pažnja je stalno plovila sa romana na njenom krilu na
događaje od popodneva i na čoveka koji ih je doneo.
Sir Ian je proveo dan zaposlen, a za vreme koje je Vojvotkinja od Tremorea
provela na trgu Portman, mnogi drugi ljudi su takođe došli u posetu. Lord Haye je
navratio, što nije bilo neobično, jer je svradao skoro svaki dan, ali ovaj put je bio u
pratnji svoje dve sestre. Lord Blair je takođe došao, a nažalost, došla je i Lady
Sarah. Lord Montrose je poveo majku i sestru.
Sreda je bila u tome što je Lucia imala dara za glumu, jer je provela vedi deo
popodneva izražavajudi svoju naklonost prema dragom polubratu, s kojim je
pričala samo dva puta u životu.
Da, sve je išlo onako kako je Sir Ian očekivao. Uz tu misao došao je i oštar
osedaj usamljenosti, osedaj tako iznenadan da ju je preplašio. Te žene nisu bile
zainteresovane da joj budu prijateljice. Ona im se nije dopadala. One su želele
njenog brata, princa.
Što se muškaraca tiče, bilo je lepo biti premet divljenja, ali divljenje nije bilo
dovoljno. I ako bi bilo koji od njih i izjavio ljubav, kako bi ikada mogla biti sigurna
da vole nju a ne njen novac? Što se njenih osedanja tiče, nije bila sklona Hayeu,
Blairu, Walfordu, niti bilo kojem od udvarača koji su želeli da je vide. Svima je
očigledno nedostajala stvar koju je ona najviše priželjkivala.
Englezi su sposobni za najdublje strasti, verujte mi.
Apsurdno, pomislila je uznemireno, da je mogla imati toliko obožavalaca, a
da je ipak mogla da misli samo na jednog čoveka koji joj se uopšte nije toliko ni
divio.
Vratila je knjigu na njeno mesto i počela je da pregleda police u potrazi za
nečim dovoljno zanimljivim da joj skrene misli i okupira um, ali to je bilo
beskorisno.
Zurila je u redove knjiga ispred sebe, ali jedina slika u njenim mislima, bila je
Sir Ian, onako kako je izgledao onog dana u bašti Lady Kettering. Bio je tako strog,
kontrolisan, a opet je osetila strast u njemu kako kipi ispod površine. Skoro da je
ličilo na vrelu lavu vulkana.

92
 „Opet ste u potrazi za knjigom?„
Zvuk njegovog glasa je bio tako neočekivan da je skočila.
„Sto mu muka!„ uzviknula je, okrenuvši se oko sebe. „Kako ste me preplašili.„
„Moje izvinjnje.„
„Da li ste došli ovde da radite?„ upitala je, primedujudi kožnu aktovku u
njegovoj ruci dok je prilazio stolu.
„Da, iako, radio sam ceo dan.„ Okružio je oko stola i spustio aktovku na vrh, a
zatim skinuo tamno-plavi večernji kaput i obesio ga za naslonjač stolice. „Proveo
sam veoma produktivno popodne.„
„Da, znam. Imali smo baraž posetilaca. Dame su počele da me prihvataju,
izgleda.„
Zastao je u vađenju dokumenata iz aktovke.
„Ne izgledate sredno zbog toga. Šta nije u redu? Mislio sam da ste želeli da
im se dopadnete.„
Slegla je. „Nisam ja ta koja im se dopada. Pretvaraju se jer žele da upoznaju
Antonija i da zadive vojvotkinju. Želela sam da budem prihvadena zbog sebe.„
„Dajte svemu vremena, gospođice Valenti. Stedi dete istinske prijatelje.
Prihvatanje dolazi prvo.„
Uzdahnula je, okrenula se i naslonila na policu za knjige.
„Strpljenje nikada nije bilo moj talenat.„
To mu je izvuklo osmeh.
„Šta mislite o vojvotkinji.„
„Bila je veoma prijatna prema meni. Svidela mi se. Planira nešto što Vi zovete
zabava na vodi.„
„Ah, da, Tremoreova nova jahta. Odlično. Očekujem da dete od sada dobijati
mnogo pozivnica.„
„I ja to mislim. Bila sam u pravu što se Vas tiče sve vreme, Sir Iane. Svi mi
smo Vaše šahovske figure, a Vi nas pomerate okolo.„
„Čudno, jer osedam kao da se sa mnom manipuliše.„ Zastao je na trenutak,
ali pre nego što je mogla da ga pita šta je time mislio, progovorio je opet. „Da li
Vas je Isabel zaista pobedila u šahu prošle nodi?„
Okrenula se i nastavila potragu za knjigom.
„Videli ste svojim očima.„
„Isabel, iako je odličan igrač za svoje godine, nije podesan protivnik za igrača
Vaše veštine.„
„Bila sam rastrojena.„
„Rastrojena, malo sutra,„ promrmljao je. „Pustili ste je da pobedi, zar ne?„

93
 Pogledala je u njega.
„I ako jesam, šta s tim? Ona i ja smo sada najbolje prijateljice.„
„Da li ste zato to uradili? Da zadobijete njeno prijateljstvo?„
Lucia je slegla i opet usmerila pažnju na knjige.
„Dozvoljavajudi joj da pobedi, pričinilo joj je zadovoljstvo a mene nije koštalo
ništa.„
„Da li ste pustili meni da pobedim?„
Okrenula se zapanjena, spremna da nedvosmisleno porekne, samo da bih ga
zatekla kako je namršteno posmatra, ruku na kukovima, suženih očiju. Zanelo ju je
njeno naglo poricanje te se okrenula, razmišljajudi o svemu.
Verovao je da je možda namerno izgubila, a to mu se nije dopadalo. Nije mu
se sviđalo ni najmanje.
„Da li ste?„ upitao je ponovo, ovog puta još uporniji. Kada je nastavila da
duti, krenuo je preko prostorije ka njoj, a ona se pomerala još dalje uz police
prema samom kraju prostorije.
„Želim da znam,„ rekao je, pratedi je dok je kružila oko stola za bilijar. „U nodi
kad smo igrali šah, mislio sam da ste odlutali u sred partije, ali sve je to bila
predstava u moju korist?„
Zvučao je gotovo ljutito zbog mogudnosti da je namerno izgubila. Lucia je
odlučila da je ova prilika da ga podbode prosto suviše dobra za propustiti, jer bi
možda mogla ponovo ugledati onu vatru u njegovim očima. Zastala je pokraj stola
za bilijar. Zuredi dole u zelenu, filcanu površinu, pustila je da prođe još nekoliko
sekundi pre nego što progovori.
„Zašto bih Vam namerno dopustila da pobedite?„
„Da me zadovoljite, da me šarmirate, da me pridobijete na svoju stranu. Da
dobijete po svome.„
„Ako je to i bio moj motiv,„rekla je, pogledajudi u njega dovoljno dugo da se
nasmeši, „upalilo je, zar ne? Dozvoljeno mi je da sama biram muža.”
„Uz moje odobrenje,„ podsetio ju je. „Mogu da promenim mišljenje o tome.„
„Nedete promeniti mišljenje. Ne bi bilo u redu, a Vi uvek postupate ispravno.
Tako ste mi rekli.„
Kao da je time stvar završena, ona je promenila temu.
„Uvek sam želela da naučim da igram tu igru,” rekla je, dokono odgurujudi
bilijarske kugle okolo svojim prstima. Zgrabila je crvenu sa stola i okrenula se ka
njemu licem. „Da li biste me naučili?„
Odlučnost na njegovom licu pokazala je da on nije impresioniran njenim
diverzivnim metodama.

94
 „Zaboravite bilijar,„ rekao je, uzimajudi joj kuglu iz ruke i vradajudi je na sto.
„Želim da znam o šahu. Da li ste namerno izgubili partiju?„
„Gubim jedino od ljudi kojima želim da se dopadnem.„
To ga je zbunilo. Njegove obrve su se spojile.
„Ne želite da mi se dopadnete?„
„Smatram Vas za izgubljen slučaj. Nikada Vam se nedu svideti.„
Njegove tamne trepaavice su se spustile malo dok ju je gledao u usta.
„Nikada, gospođice Valenti, je dug vremenski period.„
Nešto u njegovom glasu i u načinu na koji je gledao njena usta pokrenulo je
njenu utrobu u treperenje od uzbuđenja, a kada je pogledao, pojavila se. Ona
iskra, plamtedi brzo, oduzimajudi dah poput munje, činedi te sive oči nalik
srebrnkastoj vatri i dimu, a njegov pogled je bio tako intenzivan da je osetila
vrudinu i drhtavicu u isto vreme.
Kako, pitala se omamljeno, je mogla ikada pomisliti da su njegove oči
hladne? Nikada ponovo nede napraviti tu grešku. Nikada više nede smatrati da je
taj pogled optička varka ili proizvod njene mašte.
Prisetila se kako je onog dana u bašti Lady Kettering spustio ruke na njene
kukove da bi je sprečio od pada, kako se povukao unazad, vodedi se manirima,
bivajudi uvek džentlmen. Šta je potrebno da se čvrsto obuzdana strast ovog
čoveka pojavi na površini? To bi bila opasna igra.
„Prestanite sa vrdanjem,„ naredio je, prekidajudi njene slasne spekulacije, „i
odgovorite na moje pitanje.„
„Zašto bih?„ usprotivila se. „Šta god da kažem, nedete mi verovati.„
„Ubedite me. Gospod zna,„ dodao je, oštrog glasa, „da možete ubediti
čoveka u bilo šta.„
„Ne Vas.„
„Čak i mene.„ Nagnuo se bliže, a ruka mu je obuhvatila njen obraz.
Neobuzdano, upitala se da li de je poljubiti. Ako bude, nede mu uzvratiti, odlučila
je dok je sklapala oči. Nije to zaslužio. Ali kako je njegov palac prelazio gore-dole
preko njenih usta, počela je da menja mišljenje o tome. Možda de mu uzvratiti
poljubac. Njene usne su se razdvojile. Možda.
„Ali,„ nastavio je, dok joj je placem milovao usta, „ne biste imali skrupula pri
namernom gubljenju, ako ste mislili da de Vam to doneti nešto.„ Uz potresajudu
neočekivanost, pustio ju je i odstupio korak unazad. „Želim revanš.„
Otvorila je oči i borila se sa svojim čulima. „Šta?„
„Želim revanš.„ Savio je ruke preko grudi, delujudi strogo. „To je jedini način
na koji du saznati.„

95
 Lucia je osetila neverovatno razočarenje. Nije čak ni pokušao da je poljubi.
Prokleti! Ovo je bila uvreda. Najmanje što je mogao učiniti jeste da pokuša.
„Ne,„ rekla je, beskrajno uživajudi u odbijanju. „Nedu Vam priuštiti revanš.„
„Vaša nevoljkost mi govori da sam Vas pošteno porazio i ne želite da izgubite
po drugi put.„
„Neka Vam bude kako kažete.„ Pretvarajudi se da joj je nevažno, široko je
zevnula i potapšala usta prstima. „Veoma sam umorna, pa ako nije problem, pošla
bih u krevet.„
„Ipak,„ dodala je dok je prolazila kraj njega, „iscrpljujude je imati toliko
muškaraca koji se bore za moju pažnju sve vreme. Laku nod.„
Ako je mislila da de dopustiti da njeno odbijanje revanša prođe bez posledica,
pogrešila je. Došla je samo do vrata kada je on progovorio.
„Revanš, gospođice Valenti. Ili du se osvetiti.„
Stala je i krenula se. „Na koji način?„
„Ružnim muškarcima.„ Nasmešio se. „Starim, ružnim muškarcima.„
„Ali usaglasili smo se da mi je dopušteno da sama biram između svojih
udvarača.„
„Uz moje odobrenje. Bilo bi grozno za Vas ako neki udvarač ispod šezdeset
bude prekrižen sa liste.„ Nagnuo je glavu kao da mu je iznenada nešto palo na
pamet. „Naravno, mogli bi zadržati Walforda. Njemu je samo trideset devet, ali on
je nizak.„
„Vi ste nemogudi! Šta je partija šaha u poređenju sa mojim bududim
životom?„
„Da li je to da ili ne?„
„Muškarci! Tako ste detinjasti oko ovakvih stvari!„
„Nazivajudi me imenima Vam nede pomodi„
Nikada ga nije mogla pročitati. Možda blefira, a možda je ozbiljan. Lucia je
duboko udahnula. Misli, govorila je sebi. Upotrebi strategiju. Žensku strategiju.
Pogledavši pored njega, uhvatila je pogledom bilijarski sto. Iznenada
inspirisana, zamislila je kako bi bilo igrati bilijar sa njim. Morala bi da se nagne
preko stola, zar ne? Morao bi da joj pokaže kako se drži štap, zar ne? Mogudnost
potpaljivanja strasti u njemu bio je neodoljiv izazov. Pored toga, bio je potpuno
nerazuman oko blesave partije šaha.
„U redu,„ rekla je, podižudi ruku u znak predavanja. „Vi pobeđujete.
Odigrademo revanš partiju šaha. Ali-„ Zastala je, a i bio je njen red za smešak.
„Imam jedan uslov.„
„Prvo dete me podučiti bilijaru.„

96
 Ukrutio se, izgledajudi kao da mu je nugodno. „Ne mislim da bi to bilo
mudro,„ rekao je i povukao kravatu, krivedi je.
Lucia ga je posmatrala i shvatila je da i on razmišlja o istoj stvari i da ga je to
rastrojilo. Divno. Ima još nade za njega. „Naučite me bilijaru, Englezu,„ rekla je, „i
pružidu Vam revanš partiju šaha. U suprotnom, ne, pa mi možete slati koliko god
ružnih muškaraca poželite. Ved imam dovoljno udvarača koji nisu ružni.„ Uz
najslađi osmeh, dodala je, „Sigurna sam da de jedan od njih rado da me nauči da
igram bilijar.„
Pre nego što je mogao odgovoriti, isparila je kroz vrata.

***

The Cleopatra je bila jahta sa tri jarbola i njena posada je brojala šesnaest
ljudi. Njen glavna kabina nije imala nevaljale freske, što je bilo razočaranje za
dame, ali su bile zadovoljne činjenicom da je u njoj zaista postojala ružičasta
mermerna kada. Jahta je takođe imala trepezariju u kojoj je bio ogroman niz
osveženja , izložen za par srednika koji su bili pozvani na zabavu na vodi
organizovanu od strane Vojvode i Vojvotkinje od Tremorea. U dokolici, gosti su
mogli da se posluže hladnom pačetinom i šunkom, egzotičnim vodem iz vojvodine
poznate staklene bašte, ohlađenim šampanjcem i sidušnim čokoladama. Takođe
su mogli da se šetaju niz široku palubu za šetnju ili razgovarati. Mogli su da plešu
na srednjoj palubi uz muziku žičanog kvarteta.
Lucia je učestvovala u svim ovim zadovoljstvima i istinski je uživala u njima,
ali u sumrak, odlutala je na krmu broda sama, naslanjajudi se preko ograde kako bi
posmatrala u poslednjim zracima sunca, pre nego što zađe za horizont, dok je
brod plovio istočno po Temzi, nazad ka Londonu.
Vojvoda i vojvotkinja su bili milostivi domadini, vreme je je bilo divno celog
dana a zabava je smatrana neverovatnim uspehom od strane svih gostiju, uz
izuzetak Sir Iana, koji nije mogao da proceni. Nije prisustvovao. Zapravo, otkad ju
je primorao da ga izazove tri dana ranije, Lucia ga nije videla. Izbegavao ju je,
nema sumnje. Očigledno, nije mu se dopadala ideja o podučavanju nje bilijaru.
Lucia se osedala depresivno.
„Gospođice Valenti, zašto ste sami ovde?„
Okrenula se na zvuk glasa Lord Hayea. „Ljubitelj sam zalazaka sunca.„
„Ovaj je divan.„ Stao je kraj nje. „Dan je bio lep, pogodan za zabavu na vodi.„
„Da.„ Vremenske prilike, pomislila je tupo, su bile baš lepa tema.
„Zašto volite zalaske sunca?„ upitao je.

97
 Neočekivano pitanje ju je iznenadilo. „Zato što su prelepi. Topli, treperavi,
prepuni živih boja.„
„Volim ih iz istog razloga.„ Okrenuo se prema njoj. „Zato mi se i Vi
dopadate.„
Otvorila je usta kako bi glatko odgovorila, ali kada ga je pogledala, videla je
da je on posmatra sa iskrenim, istinskim divljenjem.
„Hvala Vam, gospodine,„ odgovorila je. „To je jedan od najljupkijih
komplimenata koje sam ikada dobila.„
Okrenula se opet prema zalasku sunca, pa je i on. Oboje su zadutali dok su
posmatrali kako sunce nestaje i kako sumrak silazi na vodu. U opadajudem svetlu,
krišom je pogledom obuhvatila njegov profil, proučavajudi ga dok je gledao u
vodu. Uprkos njenom prvom utisku o njegovoj bradi, on nije bio neprivlačan
čovek. Iste visine kao i ona, Haye je imao kosu boje peska, oči boje lešnika i
ugodno lice. Zapravo, sve o njemu je bilo ugodno. Ugodno, pomislila je setno, je
dobra stvar. Zar ne?
„Izgleda da smo sami,„ rekao je Haye, prekidajudi joj misli.
Pogledala je okolo i shvatila da nema ni jedne osobe na vidiku. „Jesmo,„
složila se. „Izgleda da smo jedini koji uživaju u zalascima sunca.„
„Gospođice Valenti,„ rekao je oštrim glasom i okrenuo se ka njoj ponovo,
„čekao sam ovakav trenutak, i moram ga iskoristiti. Morate znati da Vam se
iznimno divim.„
Na Lucijino iznenađenje, uzeo ju je za ruku.
„Moj gospodine,„ mrmljala je, pogledavajudi opet okolo. Pokušala je da
izvuče ruku, ali on ju je čvrsto držao.
„Znam da ne bih smeo biti tako hrabar,„ nastavio je, „ali ne mogu sebi
pomodi. Vaša živahnost i Vaš šarm su... su me poprilično zarobili. Morate to znati.„
Lucia ga je pogledala, pokušavajudi da pronađe strast u njemu.
„Volite li bilijar, moj gospodine?„
Trepnuo je. „Molim?„
„Volite li bilijar?„
„Da, da. Volim.„
„Mogli biste me naučiti kako da igram, zar ne? Pomogli biste mi držati štap?„
„Tak,„ ispravio ju je. „Da, naravno.„
Nasmešila se i približila mu se. „Stajali biste iza mene i vodili moju ruku pri
udaranju kugle?„
„Naravno da bih, ako želite tako.„ Erotični aspekat ove situacije očigledno mu
nije dolazio, jer je njegovo lice dosadno lice odisalo zbunjenošdu, jer je ona pričala

98
o bilijaru u ovakvom trenutku, i ničim više. Nije mogla da proceni na slaboj
večernjoj svetlosti, ali imala je razarajudi osedaj da u njegovim očima nema iskre
topline.
„Gospođice Valenti, shvatam da se poznajemo samo tri sedmice, ali Vaša
situacija zahteva užrubano udvaranje i još brže zaruke. Sir Ian me je ved obavestio
šta se u Bolgheriju desilo sa Princezom Elenom i uveravam Vas da na to gledam
kao na manju indiskreciju. Takođe želim da kažem da u ove tri sedmice, razvio
sam duboku, iskrenu naklonost prema Vama. Što se tiče Važeg miraza i prihoda,
sve što mogu da uradim je da Vas uverim da to nije ono što motiviše moja
osedanja. Posedujem znatno bogatstvo i mogao bih obezbediti Vašu bududnost i
bududnost naše dece veoma dobro i bez Vašeg miraza.„
On je prosi. Lucia je odskočil pri iznenađenju i naterala se da razmatra tu
stvar objektivno, pokušavajudi da se odluči da li bi mogla da voli ovog čoveka. Bila
je u pravu što se njegove brade tiče, ali imao je privlačne oči. Ako se uda za njega,
tretirade je dobro. Mogla bi ga čak nagovoriti da joj dopušta da viđa majku s
vremena na vreme. Nije sumnjala u to da je njegovo divljenje bilo istinsko. Moglo
bi prerasti u ljubav.
Ovo nije baš ono čemu se nadala, ali možda je vreme da razmišlja realistično
a ne romantičarski. Morala se udati za nekoga. Nije imala iluzije oko svoje
situacije. Avgust je za tri kratke sedmice. Ako do tada ne bude imala mladoženju,
Sir Ian de izabrati umesto nje. Ako odbije da se uda, njen otac de je odvudi pred
oltar.
Pored toga, postojala je jedna stvar koju mora da sazna pre nego što i uzme u
obzir udaju za Lord Hayea. Lucia je duboko udahnula, stavila slobodnu ruku iza
leđa i ukrstila prste. Zatim ga je poljubila.
Taj poljubac, avaj, rekao je sve što je trebala da zna. Toliko o realističnom
razmišljanju.

99
 Bila je to samo partija šaha, podsedao je Ian sebe po možda stoti put. Bilo je
glupo zamarati se mišlju da je gospođica Valenti namerno izgubila, u nekakvom
proračunatom pokušaju da mu se dodvori. Tokom igre, zaključio je da je vešt ali
prekomerno nemaran igrač. Sada se pitao da li ga je sve vreme obmanjivala.
Kakva razdražjuduja misao, da je možda nadmudren. I to od strane
tantalovskog, temperamentnog zadevala od žene.
Razdražavajuda je bila ideja o nekom ošamudenom udvaraču koji uči da igra
bilijar i to kako ga ta misao odvlači od posla. Tokom protekla tri dana, prepustio je
gospođicu Valenti u sposobne ruke Grace i Vojvotkinje od Tremorea i ispunio je
sopstveni raspored internacionalnim pitanjima, uključujdi pripreme za državnu
posetu Princa Cesarea, ali uspevalo mu je da samo pola pažnje zadrži na tim
zadacima. Prisustvovao je sastancimu u Whitehallu i večerao je sa italijanskim
izaslanicima i pruskim ambasadorima, ali tokom svega toga, mozak mu se rugao
mislima o Lord Haye-u ili Lord Montrose-u koji pokazuju gospođici Valenti kako da
drži bilijarski tak, dodirujudi njenu ruku, naginjudi se na nju. Znao je o čemu svi oni
razmišljaju, osedaju i šta žele. Oh, da, znao je to prokleto dobro.
Pokušao je da okupira svaki sat tokom kojeg je bio budan obavezama, ali
večeras Ian se zatekao u slobodnom vremenu. Španski ministar, informisan je,
pokupio je prehladu. Njegovi planovi za večeru su otkazani, pa se Ian vratio na trg
Portman rano, ali niko drugi nije bio kudi. Dylan, Grace i gospođica Valenti su otišli
na zabavu na vodi kod Tremorea koja je održavana na Temzi.
Ian je predao svoj ogrtač i šešir a zatim otišao na sprat u biblioteku i pokušao
da radi. Diplomata uvek ima gomilu korespodencija za uputiti, a tokom nekoliko
narednih sati pokušavao je da se bori s time, ali je napravio malo pomaka. Njegov
pogled je ostajao na bilijarskom stolu koji se nalazio na drugoj strani prostorije.
Jedini razlog iz kog je htela da je on nauči igrati bilijar bio je njegovo
odbijanje. Takođe, bila je zadirkivalo sa tim svojim savršenim telom za mučenje
muškaraca, bez nekog posebnog razloga za to.
Ian se naterao da se koncentriše na posao, ali tek što je uspeo u tome da
svoje misli usresredi na pismo koje je sastavljao, bio je prekinut i to upravo od
strane iste osobe koju je pokušavao da zaboravi proteklih nekoliko dana.
„Da li Vam je iko ikada rekao da previše radite?„
Nije podigao pogled.

100
 „Dobro veče, gospođice Valenti,„ rekao je dok je nastavljao s pisanjem. „Da li
ste uživali na zabavi na vodi?„
„Da. Volim plovidbu.„
„Drago mi je da to čujem. Dylan i Grace su se vratili s Vama?„
„Da, ali samo da me dovedu kudi.„ Ušla je u biblioteku i zatvorila vrata za
sobom. „Otišli su na drugu zabavu.„
„Niste želeli da im se pridružite?„
„Ne. Lady Sarah je takođe pozvana, a ona mi se ne dopada.„
„Lady Sarah je pozvana na mnoge zabave. Iako ne želite da se udate za Lord
Blaira, nedete biti u mogudnosti da izbegnete njegovu rođaku baš svaki put.„
„Znam.„ Zastala je, a zatim rekla, „Lord Haye-ove sestre su došle sa njim na
zabavu na vodi danas. Bili ste u pravu vezano za njega, Sir Iane. On je dobar čovek,
veoma ljubazan.„
Ian je zastao sa pisanjem na pomen Haye-a, a ruka mu se zgrčila oko pera.
„Odlično,„ rekao je i pokušao da nastavi sa pismom, ali nije mogao da se seti
gde je stao. Zastao je i pogledao poslednji paragraf. „Tako da, Sir Gervase,„
mrmljao je i nastavio sa pisanjem.
Naravno, morala je opet da mu sedne na sto. Prešlo joj je u naviku, takvo
odvlačenje pažnje. Shvatio je da mu je nemogude raditi uz miris cveta jabuke koji
lebdi okolo.
„Gospođice Valenti,„ rekao je bez zaustavljanja u svom zadatku, „da li biste
bili ljubazni da se sklonite sa mog stola? Moram da uputim to pismo na kome
sedite.„
Nije uradila kako je tražio od nje. Umesto toga, nagnula se na stranu kao da
on sada treba da izvuče taj dokument koji je bio ispod nje. Ian je pogledao,
očekujudi da se ona opet zamajava, ali pogrešio je. Zurila je pored njega u
prostoriju, misli očigledno negde drugo. Ian je posegnuo za pismo Sir Gervasea iz
Anatolije i iako je bio pažljiv kako je ne bi dotaknuo, dlan njegove ruke se očešao o
tkaninu njene haljine, a vrelina je jurnula njegovim telom. Istrgnuo je pismao kao
da se opekao.
Zvuk šuštavog papira je, činilo se, vratio njenu pažnju na njega.
„O čemu pišete?„ upitala je. „Ili je to tajna?„
Njegov posao se činio kao sigurna tema.
„Sastavljam pismo za Sir Gervase Humphreya. On je ambasador koji je poslat
u Constantinopole umesto mene, tako da bih ja mogao dodi ovde i piše mi da me
obavesti da su Turci problematični. Pošto sam ved imao posla s njima, traži moj
savet.„

101
 „I kakav ste mu savet dali?„
„Saopštavam mu da zastrašivanje Turaka ne vredi. Predložio sam da, pošto je
diplomata, treba da pokuša nešto drugo.„
„Šta to?„
„Doplomatiju.„
Nasmejala se. „Ne dopada Vam se Sir Gervase, zar ne?„
„Ne.„ Ian se potpisao i posegnuo za upijajudim praškom. „On je budala.„
Bila je tiha dok je savijao papir i zapečatio pismo. Dok nije ostavio pismo po
strani i posegnuo za još jednom gomilom papira, nije progovorila.
„Nemojte biti prestrogi prema njemu. Pokušava da se meri sa Vama, a to je
teško za svakoga.„
„Budalaština.„
„Nije budalaština. Vaš brat to oseda, mislim, jer je mlađi od Vas. Vi ste dobri
sin, a on je divlji. Zato se Vi i on ne slažete baš uvek.„
Ian je umočio pero u tintu.
„Dylan je kompozitor. Poseduje umetnički temperament. On i ja drugačije
vidimo život.„ Izgovorivši to, adresirao je pismo na Princa Švedske.
Njegova rezervisanost je nije ni najmanje obeshrabrila.
„Istina je da ste vas dvojica poput ulja i vode,„ složila se. „On je zabavan. Vi
ste uštogljeni. Da li ste uvek bili takvi?„
Odstupio je zbog takvog opisa.
„Nisam uštogljen,„ protestovao je. „A što se Dylana tiče, on je oduvek bio
buntovan, radio je šta mu je volja i, nekako, uvek se izvlačio šta god da je uradio.
Nikada nisam imao takav luksuz.„
„Vaš otac je očekivao više od Vas, nema sumnje, jer ste stariji sin. To je teret,
tuđa očekivanja.„
Spontano, davno sedanje mu se proširilo umom i zastao je s pisanjem.
Kako možeš da osramotiš porodicu takvim neuspehom? Gde je tvoj ponos?
Gde je tvoja čast prema porodičnom imenu? Zaboga, Iane, prezirem te. Zaista te
prezirem.
„Ume to da bude teret,„ priznao je, dok mu je očev glas odzvanjao u ušima.
Spustio je pero i naslonio se u svojoj stolici. „Sedam se jedne godine u Cambridgeu
kada sam pao ispite,„ slušao je sebe kako govori, „i moj otac je bio tako razočaran
u mene i tako razjaren zbog nedostatka pažnje usmerene na studije da nije pričao
sa mnom niti mi pisao čitavu godinu dana.„
„Godinu dana? To je surova kazna.„
„Toliko mi je trebalo da ponovo polažem ispite.„

102
 Lucia se nagnula nad njegov sto, izravnavši dlanove od njega, težinu
naslonivši na ruke.
„Šta je prouzrokovalo nedostatak pažnje na studije? Kockanje? Pijanke?„
„Veoma lepa osoba zadužena za pospremanje kreveta.„
„Ne razumem. Šta je to?„
Ian je odmahnuo glavom.
„To je najneodgovarajuda moguda tema za razgovor. Nisam trebao ništa da
pominjem.„ S tim, podigao je svoje pero i nastavio sa poslom. Naravno, ona to
nije mogla pustiti tek tako.
„Kažete lepa, dakle ta osoba mora biti žensko. Da li je ona bila Vaša
ljubavnica?„ Pošto nije odgovorio, nagnula se napred, brzo se raširila preko stola
sve dok praktično nije sedela na pismu za švedskog princa. „Meni možete redi.„
Promeškoljio se u stolici.
„Ne bi bilo umesno.„
Lucia se nagnula napred, približavajudi mu se svojim licem.
„Nedu redi nikome,„ obedala je uz zadirkivajudi šapat, naginjudi glavu,
pokušavajudi da ga gleda u oči. „To bi bila naša tajna. Da li je ona bila Vaša
ljubavnica?„
„Ne. Osobe zadužene za pospremanje kreveta su u stvari spremačice
momcima u Cambridgeu. Nameštaju krevete.„
„I gužvaju ih, zar ne?„ Nije želela potvrdu ovoga, nego je automatski
postavila drugo pitanje. „Jeste li bili zaljubljeni u nju?„
Par nasmejanih očiju boje lešnika i ozareni osmeh jurnuli su kroz Ianov um.
„To se Vas ne tiče.„
„Da li ste želeli da je oženite?„
Duboko je udahnuo, misledi o Gretni Green i nemogudim snovima od pre
šesnaest godina. „Ja sam džentlmen, Tess je bila sluškinja. Ne bi bilo mogude
izvesti.„
„To nije odgovor na moje pitanje. Da li ste želeli da je oženite?„
„Moj otac mi nikada nije dao šansu. Isplatio ju je popriličnom sumom i ona se
udala za nekog drugog. Bila je sredna što je to uradila.„ Uz obris ljutnje, upitao je,
„Da li to zadovoljava Vašu znatiželju?„
„To liči na mene i mog kovača,„ rekla je meko. „Voleli ste Tess veoma, čini mi
se.„
Prokleta bila. Mogla je izvudi tajne i iz kamena.
„Moram završiti ovo pismo,„ rekao je, „a Vi sada sedite na njemu. Molim Vas,
pomerite se.„

103
 Skočila je sa stola i odšetala, ali ako je mislio da je tema njegove prošlosti
zatvorena, grešio je. Sa druge strane prostorije, ponovo je progovorila.
„Da li je ta devojka, Tess, pravi razlog zbog kog se nikad niste oženili?„
Pero je skliznulo kroz njegove prste, tinta se prosula preko reči ispod šiljka,
uništavajudi pismo. Morade da počne ispočetka. Potpuno frustriran, bacio je sa
strane pero i podigao se.
„Za ime Boga, Vi postavljate najneumesnija pitanja! Za sve to vremena koje
ste proveli u Francuskoj završavajudi škole, zar Vas nikad nisu naučili manirima?„
Pogledala ga je, očiju raširenih od iznenađenja, zbog ovog ispada. Nakon
trenutka, progovorila je.
„Veoma ste upečatljivi kad ste ljuti. Da li ste to znali?„ Bez da je sačekala
odgovor, nastavila je. „Trebali bi češde da se ljutite. Bili biste manje uštogljeni
kada biste-„ Zastala je, mašudi jednom rukom kroz zrak kao da traži odgovarajude
reči. „Kako vi Englezi to kažete? Kada biste dali sebi oduška.„
„Nije mi potrebno da sebi dam oduška, i ja nisam uštogljen. Ja se samo
pridržavam manira dobrog društva, što znači da ne ispitujem tuđu privatnost.„
Prostrelio ju je zajedljivim pogledom preko prostorije. „Za razliku od nekih ljudi.„
„Okolišate,„ nastavila je, procenjujudi njegovu ličnost uz bezbrižno
zanemarivanje njegovog protestovanja i njegove cenzure. „Ne uživate u životu
dovoljno.„
„To je apsurdno.„
„Je li?„ Izvukla je bilijarski tak sa postolja na zidu i ispružila ga ispred sebe kao
da proučava njegovu ravnost. „Poštujete sva pravila,„ nastavila je, „i radite sve
ispravne stvari.„ Spustila je tak na pod pokraj sebe i utisnula šaku svoje slobodne
ruke na svoje srce. „Držite sva svoja osedanja zavezana ovde. To nije dobro. Da li
se ikada zabavljate?„
„Naravno da da.„
„Nisam primetila. Radite sve vreme. Nikada se ne opuštate.„ Podigla je tak
ponovo u svoje ruke. „Moram koristiti štap da udarim kuglu, znar ne?„ Bez da je
sačekala odgovor, eksperimentisala je sa takom na čudan način, pokušavajudi da
otkrije ispravan način na koji se on drži.
Ian je posmatrao dok se okretala ka stolu između njih i naginjala se.
Provokatorka, ta drska devojka, pomislio je, grla suvog dok je zurio u prizor.
Gurnula je tak kroz prste dovoljno jako da je uspela da udari belu kuglu, ali
umesto da odjedri preko filca, lopta je preskočila preko odbojnika i pala sa stola,
jedva mašedi Graceinu omiljenu vaznu od francuskog porcelana. Prizemljila se na
pod uz tup udarac.

104
 „Nastavite sa tim,„ rekao je, „i slomidete nešto.„
Opkolila je oko stola i podigla kuglu.
„Ne ako me naučite ispravnom načinu.„
Ne bi smeo. Ali hode. Duboko u sebi, znao je to sve vreme. Počeo je da
korača prema njoj, osedajudi se kao da je krenuo ka litici, ali nije mogao da se
zaustavi.
„Da li du dobiti svoj revanš u šahu?„
„Naravno. Ja se uvek držim pogodbe.„
Ian je došao do strane bilijarskog stola na kojoj je ona bila i uzeo joj tak i
kuglu. Pokazao joj je kako se tak drži ispravno, a zatim joj ga je vratio i posmatrao
dok je pokušavala da ponovvi ono što je on uradio. Nakon trenutka, bilo je
očigledno da se u ovome, ako ništa, ne pretvara. Nikad u životu nije držala
bilijarski tak.
„Ne,„ rekao je i približio se. Iako se podsedao da je veoma neprilično za njega
da je dodiruje, spustio je svoju ruku na njenu i pomerio njen kažiprst preko vrha
taka. „Držite ga tako.„
Njena koža je bila topao saten.
„I pobrinite se da tak ostane centriran na vrhu Vašeg palca,„ dodao je,
svojom rukom upravljajudi njenom. „Tako. I preko Vašeg srednjeg prsta takođe.„
Ian se naterao da povuče ruke, a ona je udarila kuglu takom. Pogodio je
crvenu, i obe su se otkotrljale otprilike oko 45 centimetara pre nego što se
zaustavio. Nagnuo se preko stola da ih povrati tako da bi ona mogla ponovo da
pokuša. Dok je to radio, njegova butina je očešala njen bok, a to je bio kratak,
agonizujudi kontakt koji ga je izbacio iz razuma.
Borio se za ravnotežu.
„Upotrebite više sile,„ savetovao ju je dok je postavljao par bilijarskih kugli
ispred nje ponovo, „ali ne toliko da prebacite kuglu preko stola.„
Iako je izgovorio te reči, nije shvatao kako je uspeo da ih izusti u tako
opuštenom maniru. Obris njenog boka bio je poput neizbrisivog žiga o njegovo
telo, pekudi ga, rastvarajudi mu razum.
Trebalo mu je pide.
„Probajte nekoliko puta.„ Odšetao je kako bi sebi natočio čašu porta iz jedne
od flaša u Dylanovom ormaru alkoholnih pida, podsedajudi se da je znao da de se
ovo desiti. Kada se vratio na njenu stranu prostorije, držao se suprotne strane
stola, ali i to je bilo mučenje za sebe, jer svaki put kada bi se nagnula, pružen mu
je dražestan pogled na ono što je bilo izvan njegovog domašaja. Njen osmeh
upuden njemu svaki put kada bi načinila pravilan potez bio je poput dodira koji

105
poseže ka njemu preko stola. U očajničkom pokušaju odvlačenja pažnje, počeo je
da joj objašnjava osnovna pravila igre.
„Dakle, engleski bilijar je igra poena,„ rekla je, kada je završio. Pokazala je na
sto. „Ako ubacim crvenu kuglu u rupu bez da i bela ode sa njom, mogu da osvojim
tri poena?„
Klimnuo je, a ona se nagnula preko stola. Fokusirao se na njeno lice, gledajudi
kako se njene tamne obrve brazdaju od koncentracije. Donju usnu je zarobila
između zuba, nanišanila i načinila udarac.
Njena bela kugla je poslala crvenu pravo ka njegovom kraju stola udarajudi
od okvir, ali umesto da padne u rupu, odbacila se opet na njenu stranu stola.
Usporila je i skliznula pravo među odbojnike ispred nje, zaustavljajudi na samom
kraju rupe bez da je upala unutra.
„O, ne!„ Lucia se nagnula preko stola, gurnula kuglu, šaljudi je preko tog
poslednjeg odeljka od jedva tri centimetra u rupu. To je bilo tako nečuveno i tako
u skladu s njenom prirodom da je Ian prasnuo u smeh.
„Napokon!„ zavapila je i ispravila se. „Napokon sam Vas nasmejala!„ rekla
mu je, takođe se smejudi. „Počela sam da mislim da možda ne umete.„
Bio je poprilično iznenađen time.
„Naravno da umem da se smejem.„
„Nikada nisam čula, do ovog momenta, tako da nisam znala. Imate lep smeh.
Dopada mi se. Dubok je i bogat, baš kakav treba da bude muškarčev smeh.„
„Pa, hvala Vam.„ Naklonio joj se. „Da li to znači da ste promenili mišljenje o
meni? Ili sam i dalje uštogljen?„
Nije odmah odgovorila. Umesto toga, stavila je tak na sto i odšetala do mesta
na kom je on stajao. Kada je stajao nasuprot nje, proučavala ga je jedan dug
trenutak kao da ozbiljno razmatra o njegovom pitanju. Zatim je, bez reči, učila
nešto potpuno neočekivano. Obema rukama je posegla ka njegovoj kosi, prolazedi
kroz nju prstima, uneređujudi je.
Ian se zaledio na dodir njenih ruku. Senzualnost kao da je zračila iz otisaka
njenih prstiju pravo u njegov krvotok, ispunjavajudi njegovo telo vrelinom
italijanskog leta.
Nije mogao da se pomeri, nije mogao da diše, mogao je samo da zuri u njeno
podignuto lice dok se igrala sa njegovom kosom. Pažnja joj je bila usmerena na
zadatak, ali njegova je bila na nemogudim, erotičnim fantazijama koje su jurcale
njegovim umom. Fantazije u kojima je baca na pod, u kojima skida ukosnice i u
kojima njena duga crna kosa pada niz njegovo lice, u kojima njegove ruke klize
pod njene suknje i u kojima oseda njenu meku, vrelu kožu na svojim dlanovima.

106
 „Ne tako uštogljeno sada,„ mrmljala je, smešedi se svom radu, ali nije
spuštala svoje ruke. Umesto toga, nastavila je da se igra s njegovom kosom, dok je
unutrašnjošdu dlanova dodirivala njegovo lice, a on je stajao kao ukopan i čvrst
kao stena na litici.
Ovde nema nikoga da ga vidi kako pada.
Vrata su zatvorena. Kasno je. Dylan i Grace su napolju. Sluge su u krevetima.
Nije bilo nikoga da posmatra kako se njegova čast mrvi u pepeo. Niko da zna sem
nje, a ona bi uništila odlučnost sveca i pirovala nad njegovim sunovratom.
Ian nije bio svetac. Gusta težina požude je počinjala da ga preuzima, pretedi
da baci u zaborav to da je on džentlmen. To je oduvek i bio; nije znao da bude
nešto drugo.
Ipak, iako se hvatao za čast koja je diktirala njegove postupke kroz život, bilo
je to kao hvatanje za redak vazduh. Što se ovog trenutka tiče, žudeo je da bude
neko drugi, neko divlji i nesmotren – poput nje, poput Dylana, poput svih onih
ljudi koji su radili ono što im je volja i uzimali ono što žele, koji su uživali u čarima
života i nisu marili za posledice.
Kada bi on samo mogao da bude takav. Mračna, tajna želja koja je uvek bila u
njegov duši sada mu je šaputala da je uporedo sa otkucajima srca. Kad bi samo...
kad bi samo...
Savio je glavu malo, udišudi miris njene kose, osedajudi svilenkastu tekturu
njenih zapešda o svoje lice. Uskomešao se, primičudi se još bliže, tako blizu da su
njene grudi dodirivale njegove. Kontakt je slao izvrsno zadovoljstvo kroz njegov
telo, iskušavajudi ga izvan onoga što bi bilo koji čovek mogao da smeo da
podnese, a on je nagnuo glavu kako bi svojim usnama dodirnuo njene. Njene usne
su se odmah otvorile, meke i slatke poput višnje. Zabranjeno vode je bilo najslađe,
a gladan za još, produbio je poljubac. Kad bi samo...
Bila je to gladna želja, a i uzaludna.
Zgrabio je njena zapešda, sklonio njene ruke i odgurnuo je odlučno od sebe.
„Gospode,„ dozvao se, besan na sebe jer je želeo ono što ne može da ima, besan
na nju što je to isprovocirala, „Vi ste najnemilosrdnija žena na planeti. Đavo Vas
odneo jer flertujete i zadirkujete!„
Okrenuo je leđa i otkoračao do stola, odakle je sa stolice trgnuo svoj večernji
kaput i obukao ga, pokušavajudi da ne gleda u nju. Da je pogleda, da uhvati samo
jedan obris njenih predivnih usta, njegova čast i vrlina bi nestali.
Okrenut joj leđima, ispravio je manžetne, ugladio rukave kaputa i začešljao
kosu na mesto prstima, težedi ka redu usred haosa požude koja je poput oluje
jurila njegovim telom.

107
 „Oprostite mi,„ rekao je kada je ponovo osetio dovoljno kontrole za to, „ali
moram idi. Očekuju me u mom klubu.„
Ian se okrenu i odkoračao pored nje kako bi izašao iz prostorije. Napustio je
kudi bez da je sačekao da mu se kočija pozove i šetao je niz ulicu na toploj julskoj
nodi, duboko udišudi vazduh.
Ušetao je u Brooks's, nameravajudi da popije čašu porta, pojede porciju
govedine i čita Times. Ali čak ni u svom klubu, okružen svim tim svečano
odevenim, časnim britanskim džentlmenima, i dalje je žudeo za zabranjenim
vodem; bio je gladan vrelih, slatkih poljubaca jedne Italijanke.

108
 Ako je Ian mislio da de mu odlazak u njegov omiljeni klub pomodi da ne misli
na Lucia-u Valenti, bio je u velikoj zabludi. Uspeo je da na miru pojede svoj obrok,
ali tek što se smestio u svoju omiljenu stolicu, unutar biblioteke Brook's kluba, sa
najnovijim primerkom Times-a i čašom vina, napad je ponovo započeo i gospođica
Valenti je ponovo postala uzrok remedenja njegovog mira.
„Sir Ian?„
Podigao je pogled i našao Lorda Montrose kraj svoje stolice.
„Montrose.„ Pozdravio ga je bez entuzijazma i ustao uz lagani naklon. A
zatim odmah seo nazad na stolicu.
„Mogu li da Vam se pridružim?„ I bez čekanja na odgovor, izvukao je stolicu i
seo nasuprot njemu. Kako je seo, izravnao je svoj ukrašen brokatni pojas i rekao.
„Sreda je što sam Vas našao samog, jer sam želeo da pričam sa Vama, i ovo mi je
savršena prilika za to.„
„Upravo sam se spremao da pročitam Times.„ Podiže novine koje su bile na
stolu ispred njega, ali očigledna želja da ga ostavi na miru nije doprela do
Montrose-a.
„Sir Ian, kada ste prvi put došli sa žejom da me upoznate sa gospođicom
Valenti, ja nisam bio dovoljno željan da to upoznavanje i sporovedem u delo, jer
bez obzira što je ona priznata derka jednog princa, nezakonitost njenog rođenja je
stavila njen položaj u Društvu daleko ispod mog. Ali onog dana, na koncertu Lady
Kattering, ja sam se toliko zaljubio u nju da od toga dana ne mogu da mislim ni o
čemu drugom. Ne mogu da prestanem da mislim na nju.„
Ian je čitavu svoju karijeru zasnovao na činjenici da zna šta da kaže u pravom
trenutku, ali trebalo mu je mnogo snage da ne kaže Montrosu da mu se gubi sa
očiju.
„Kao što možda znate,„ baron je nastavio, „Kao što možda znate, ja sam
posetio gospođicu Valenti mnogo puta od tada i svaki put je bila veoma ljubazna
sa mnom.„
„Gospođica Valenti je jedna veoma ljubazna dama.„ Ian je rekao trudedi se
da mu izraz lica ostane neutralan, čak i dok se dobro sedao koliko ljubazna Lucia
može biti. Njen sladak poljubac mu je još uvek bio veoma živ u mislima, bez obzira
na sve njegove napore da ga protera iz svog sedanja.
„Ona je očaravajuda.„ Lice Montrosa je obasjao nepogrešiv i smešan zanos
jednog zaluđenog čoveka. „I tako je originalna!„

109
 „Da, ona je jedinstvena.„
Baron nije primetio hladnodu u Ian-ovom glasu.
„Ali ona ima tako nepredvidljive promene raspoloženja da prosto nisam
siguran kakva su njena osedanja prema meni.„ Sa iznenadnom gorljivošdu on se
nagnu napred u stolici. „Šta mislite, imam li neke šanse kod nje?„
Nikakve. Ona misli da si paun.
Te otrovne reči su mu bile na vrh jezika, ali ih nije izgovorio. Umesto toga,
uzeo je gutljaj vina i odgovori na bezbedan i bezopasan način.
„Nije moje mesto da odgovorin na takvo pitanje, ako želite pravi odgovor
moradete da pitate damu.„
„Nameravam. Ako me ona prihvati mogu li da računam na Vas da me
predstavite njenom ocu kao Vaš izbor?„
„Naravno.„ Reče sa zanosom. „A sada, ako biste me izvinuli,„ on nastavi i
ustade, „Moram da se vratim svom čitanju. Veoma je važno da čovek na mojoj
poziciji ostane u toku, znate.„
„Naravno, naravno. Hvala Vam, Sir Ian. Zahvalan sam na Vašoj podršci.„
Naklonili su se jedan drugom i Montrose je otišao. Ali Ian jedva da je otvorio
svoje novine pre nego što je opet bio prekinut.
„Sir Ian?„
Prigušivši psovku, podsetio je sebe da Lord Walford nije čovek prema kome
može biti prek. Čovek je bio vikont, nakon svega. Ian zatvori novine i ustade.
„Dobro veče,„ pozdravi ga ljubazno, „Izašli ste do grada večeras, Walford-e?„
„Da, da. Izašao na pide.„
„Ja sam izašao da bih pročitao novosti.„ Ian sede nazad za sto, ali kao i
Montrose, Walford je ignorisao njegov nagoveštaj da želi da bude sam. Seo je na
stolicu koju je nedavno napustio njegov rival i krenuo da niže poetične
komplimente o šarmu gospođice Valenti i žalbe kako ga njen kapriciozni italijanski
temperament zbunjuje.
Dok je Walford nastavio da drobi, Ian se setio šta mu je Dylan rekao o njenim
proscima i kako su mu stalno prilazili kad god bi ušao u Brook's. U to vreme, Ian
nije mnogo pridavao pažnju njegovim rečima, misledi da je to samo zadirkujudi
humor njegovog brata, ali sada je shvatio da su Dylan-ove reči bile čista istina.
Poželeo je da je obradao više pažnje na ono što mu je brat govorio. Da jeste nikad
mu ne bi palo na pamet da večeras dođe ovde. Proklet bio ako radije ne bi otišao
u neki neugledni pab na East End-u umesto toga.
„Teške rečenice.„ Walford je govorio. „Zar ne mislite tako?„

110
 „Sasvim.„ Ian reče, pokušavajudi da se skoncentriše na čoveka ispred sebe.
Naslonio se laktovima na sto, isprepletao prste i prislonio kažipst na svoje usne
izgledajudi u potpunosti kao diplomata, a pri tome se nadajudi da odaje utisak
iskrenog i saosedajnog slušaoca, u isto vreme dok se pitao na koji način može
najbrže da se reši Walford-a. „Upravo tako...„
„I svaki put kada je posetim da iskažem svoje poštovanje,„ Walford je
nastavio, „Njena lepota me ostavi bez reči. Moje srce krene da poskakuje u
grudima i ja počnem da mucam kao neki školarac.„
Ian pogleda u Walford-a sa sažaljenjem. Vikont nije bio loš čovek. U stvari,
iskreno, on je bio dobar, ljubazan, ni približno dovoljno čvrst partner za jedan
takav italijanski tornado. Kada bi je Walford oženio verovatno bi preminuo od
srčanog udara ved prve bračne nodi.
„Kada sam sa njom,„ nastavio je, „Ne mogu da se setim šta treba da kažem
da započnem konverzaciju. Veoma bi mi dobrodošao Vaš savet.„
Ian je odlučio da jadnog momka spasi prevremene smrti.
„Oprašivanje ruža.„
„Izvinite?„
„Da.„ On mu odlučno klimnu. „Verujem da de diskutovanje o Vašem hobiju sa
njom imati jako pozitivan uticaj. Savetujem Vam da diskutujete sa njom o toj temi
kad god imate priliku.„
„Stvarno?„ Walford-ovo lice je poprimilo blažen izraz kao da su mu upravo
pruženi ključevi od raja. „Znači nije mi se učinilo, da kad smo pričali kod Lady
Kattering, da je bila impresionirana mojim pokušajima da ukrštanjem dobijem
plavu ružu.„
„Eto, vidite.„ Ian ustade, nasmeši se, nadajudi se da je ovo kraj konverzacije.
Pružio mu je ruku.
„Hvala Vam, Sir Ian.„ Walford mu je zgrabio ruku i zahvalno je protresao i ne
sumnjajudi koliko je bio blizu da umre tako mlad.
Vikont je otišao i Ian je opet seo. Otvorio je novine i pokušao da se
zainteresuje za članak o Velikoj Nacionalnoj Trgovačkoj Uniji koja je bila na ivici
uništenja.
„Sir Ian?„
Bože, imaš li milosti?!
On podiže pogled.
„Haye.„ Ustade ponovo, osedajudi se kao dečija igračka koja iskače i kutije.
Pripremivši sebe za neizbežno nije se ni trudio da naglasi da čita novine. Umesto

111
toga, sklopio ih je i ostavio sa strane, pokazujudi na stolicu nasuprot njega. „Želite
li da sednete?„
„Hvala Vam.„
Ian pokrenu razgovor, nadajudi se da de odložiti još jednu priču o šarmu,
lepoti i nestalnom srcu gospođice Valenti za bar pet minuta.
„Čujem da Vam se ujak vratio iz Pariza?„
„Da. Pobrinuo se da se moja najmlađa sestra smesti u svojoj završnoj školi
tamo i stigao je nazad ovog popodneva, ali ja još nisam imao prilike da ga vidim.„
„Pozdravi ga kada ga vidiš.„
„Prenedu mu pozdrave kada ga budem posetio sutra.„ Haye je zastao, uzeo
gutljaj svog vina, i rekao. „Takođe mu planiram redi da moje nade povodom
gospođice Valanti dolaze do svog ostvarenja.„
Ian-ovo grlo se odjednom osušilo i on je posegnuo za svojim vinom.
„Stvarno?„
„Sa Vašim odobrenjem gospođica Valanti de uskoro postati contesa od Haye-
a.„
Nema šanse, mislio je Ian, dok mu je ljubazni smešak ostao prilepljen za lice.
Ona mrzi tvoju bradu.
„Vidite,„ Haye je nastavio, „Pitao sam je da se uda za mene i ona je pristala.„
Ian je skoro ispustio svoju čašu sa vinom.
„Šta?„
Erl je klimnuo sav važan.
„U toku ove večeri kod Tremore-ovih na zabavi.„
Mora da je u pitanju neka greška.
„Haye, ja sam zapanjen,„ uspeo je da kaže. „Video sam gospođicu Valenti
kada se vratila sa zabave i ništa mi nije rekla o tome.„
„Nisam iznenađen. Siguran sam da je želela da sačuva vest o našoj veridbi
dok se ja ne konsultujem sa Vama. S obzirom da ste Vi ovde kao neko ko
predstavlja njenog oca povodom ovog pitanja, shvatam da sam morao da iznesem
svoja osedanja i namere prvo Vama pre nego što ih iznesem njoj, ali ponekad
muškarac prosto mora iskoristiti priliku i tako je i bilo. Njena lepota, romantičan
zalazak sunaca....„
„Da, da,„ Ian ga žurno prekinu. „Razumem.„
„S obzirom da ste Vi prvi prišli meni po tom pitanju, mislim da mogu
bezbedno da pretpostavim da imam Vašu podršku. Iako to nede biti potrebno,
obezbedidu i formalni pristanak njenog oca kada dođe slededeg meseca. Tada
možemo da diskutujemo o pripremama oko venčanja, miraza i sličnih stvari.„

112
 Ian još uvek nije mogao da veruje. Lucia ne bi flertovala sa njim preko stola
za bilijar i prolazila svojim rukama kroz njegovu kosu i ljubila ga ako je pristala da
se uda za Haye-a. Zar ne?
Naravno da je mogla. Uz sumorno shvatanje, njegov bes se rasplamsao.
Mogla je da se igra sa svakim čovekom i ova smešna parada njenih izmučenih
prosaca je bila živi dokaz. Čak ni on nije bio imun. Pre samo dva sata, zvuk njenog
smeha, miris njene kose, ukus njenih usana zamalo su uništili svaku mogudu mrvu
njegovog zdravog razuma.
Zatvorio je oči za trenutak, smirujudi svoj bes, podsedajudi sebe da mu je ta
emocija trenutno nepotrebna. Bilo je neophodno da razluči šta je tačno istina, ali
pre nego što je to uspeo još jedan glas se umešao u razgovor.
„Ona ne može da pristane da se uda za Vas! To je nemogude!„
Obojica su se okrenula u svojim stolicama i našla Montrosa kako besno gleda
ka Haye-u, sededi na stolici sa visokim naslonom.
„Video sam gospođicu Valenti pre samo dve nodi na zabavi,„ nastavio je, „I
plesala je sa mnom tri puta.„ Podigao je tri prsta naglašavajudi svoje reči. „Tri! To
je dokaz, po mom mišljenju, da se dama još uvek nije odlučila.„
Haye je progovorio pre nego što je Ian uspeo.
„Bez obzira na Vaše nekulturno prisluškivanje, ja du Vam odgovoriti.
Uveravam Vas, Montrose, da je dama odlučila. Prihvatila je moju bračnu ponudu
pre par sati. Znam da Vas zanima gospođica Valanti ali njeno interesovanje je
okrenuto ka nekom drugom. Meni.„
„Ne verujem u to.„
„Da li me nazivate lažovom?„
„Čini se prikladnim!„ Montrose obiđe stolicu na kojoj je sedeo. Haye ustade i
krenu ka njemu.
„Svega mu, preterali ste.„
Ian skoči na noge i stade između njih dvojice.
„Gospodo molim Vas, mi smo u Brook's, ostanimo civilizovani!„
Ignorisali su ga.
„Montrose,„ Haye je rekao, lice mu je bilo belo usled besa zbog nanete
uvrede, „Imam dokaz njene naklonosti u njenom pristanku da se uda za mene.„
„Mora da ste nešto pogrešili.„ Baron je odmahnuo glavom.
„Muškarac ne može pogrešiti u vezi naklonosti žene kada mu ona hrabro
podari poljubac!„
„Šta?„ Povikali su u isto vreme i Ian i Montrose.
Haye se trijumfalno nasmeši baronu.

113
 „Vidite. Samo najdublja osedanja mogu damu naterati da bude tako hrabra.„
„Vi kopile!„ Montrose se pokrenuo i zamahnuo na Haye-a. Bez razmišljanja
Ian se pomerio da ga spreči. Shvatio je svoju grešku kada je Montrose-ova pesnica
završila na njegovom obrazu.

***

Lucia nije mogla da zaspi, ležala je u mraku, osedajudi se zbunjeno,

osujedeno, i sasvim necenjenom.
Ian Moore je bio hladan kao led, odlučila je, ustala i udarila pesnicom o
jastuk. On nije bio čovek, kao što je I sumnjala. Ponovo je udarila pesnicom u
jastuk. Praktično mu se bacila u naručje I jedan kratak poljubac je sve što je dobila
za tu muku. Ispravni, ukočeni, tvrdoglavi Englez.
Njena frustracije se malo smanjila dok je udarala svoj jastuk I Lucia ponovo
leže. Taj muškarac je nemogud, mislila je sažaljevajudi se. Zar mora uvek da bude
tako prokleto častan?
Ian-ov poljubac je izbrisao svako sedanje na Haye-ove bezukusne usne. Tih
paar trenutaka dok su Ian-ove usne bile na njenima naterali su je da žudi,
osedajudi toplo treperavo osedanje kako se širi celim njenim telom od glave do
vrhova prstiju na nogama. Za razliku od Haye-a, Ian je znao da se ljubi.
Lucia je zatvorila oči, prstima dodirujudi usne dok se to toplo, prelepo
osedanje ponovo širilo kroz njeno telo dok se sedala kako ju je Ian ljubio. Kao da je
u isto vreme I lebdela I topila se i….
Blažena Device! Zakukala je I naglo ustala, shvatajudi užasnu istinu!
On joj se sviđa!
A zašto joj se sviđao to je bila neobjašnjiva misterija. Bio je sav… ukočen. Nije
bilo sumnje u to. Pored toga bio je sav ponosan, ohol, autokratski, I previše se
brinuo oko toga šta je dolično. Nekada, kao večeras, bi je toliko razbesneo da nije
znala šta bi pre, da ga gađa u glavu prvim težim predmetom koji joj padne pod
ruku ili dag a uhvati I ne pušta dok je ne poljubi kako treba. Ali ranije, u toku
večeri, kada je uspela dag a nasmeje, njeno srce je osetilo slatku, čudnu,
probadajudu radost, nešto što nikada ranije nije iskusila. Imao je ogromne brige,
znala je to, veliku odgovornost, ali kada bi se nasmejao te male bore koje je
zabrinutost napravila između njegovih obrva, su nestajale.
I šta je ona dobila zato što mu je olakšala brige? Jedan mali poljubac, koji ju
je samo ostavio željnom za još više poljubaca. I kao da to nije bilo dovoljno,
nezahvalni čovek ju je ukorio. Nazvao je namigušom!

114
 Što je ona I bila, ponekad. Ali stvarno, pomislila je sa pravednim besom, nije
njena krivica što je on bio jedini čovek na celom svetu koji nije cenio malo flerta i
zadirkivanja.
Lucia uzdahnu, priznavajudi sebi još jednu istinu podjednako užasnu kao i
prvu.
Ona mu se nije sviđala.
Nervozni čvor se stvorio u njenom stomaku na to priznanje. Muškarcima se
uvek sviđala. Muškarci su voleli kad je fllertovala i zadirkivala i nasmejavala ih, ali
ne i Ian. Možda je uspela dag a nasmeje sinod, ali to nije ništa značilo. Nije mu se
sviđala.
Talas usamljenosti ju je preplavio. Poželela je da ima nekog pored sebe sa
kime bi mogla da priča, ali nije nikog bilo. Grace je bila divna, topla osoba, ali Lucia
je nije dovoljno znala da bi joj se poveravala, ali i svakako da nije mogla da priča o
svojim zbunjujudim osedanjima sa Ian-ovom snajom. Oh, kako je želela da je Elena
kraj nje. Ili, još bolje, njena majka.
Mama.
Ona joj treba. Lucia je uvek bila u stanju da priča sa svojom majkom o svemu,
i nekako, kakva god da je situacija u pitanju, njena majka bi joj pomogla da stvari
postavi na svoje mesto. I naravno mama je znala sve što se može znati o
muškarcima, naročito Englezima, s obzirom da je živela ovde toliko dugo.. Mama
de modi da je posavetuje.
Lucia je odbacila prekrivač i ustala iz kreveta. Nekoliko sati je ostalo do zore,
sasvim dovoljno da poseti svoju majku, a mama nede mariti ako joj ona dođe u
posetu u sred nodi.
Obukla je tamnu odedu, zatim prebacila preko ramena plašt ponodno plave
boje, podigla je kapuljaču da joj prekrije kosu i sakrije lice. Napustila je sobu i
spustila se niz stepenice. Neko je ostavio lampu da gori kraj ulaznih vrata za Iana
kad dođe kudi, i to svetlo joj je omogudilo da se bezbedno kredde kroz kudi, spusti
niz stepenice i pređe predvorje do ulaznih vrata.
Istog trenutka kada im je prišla, vrata su se otvorila.
Lucia se zaledila i pogledala okolo, ali stajala je na sredini predvorja, i nije bilo
vremena da se sakrije.
„Idete negde?” Ian je upitao ušavši u kudu i zatvorivši vrata za sobom.
Kakav loš tajming. Lucia spusti kapuljaču i pogleda ga, spremajudi se za
kraljevsku raspravu povodom činjenice da je uhvadena kako se iskrada da poseti
svoju majku, ali kad je bolje pogledala njegovo lice sve njene teškode su bile
zaboravljene.

115
 Prišla mu je bliže i uzdahnula.
„Bože!” Bez razmišljanja mu je prišla i prstima prešla preko tamno ljubičaste
modrice koja se formirala ispod njegovog oka. „Oh Ian-e, neko Vas je udario?”
„Hvala Vam što ističete očiglednu stvar ali moje sedanje na poslednjih
nekoliko sati je savršeno jasno.” Uhvatio je za zglob i odgurnuo njenu ruku, ali je
nije pustio.
„Šta se desilo?” Upitala je.
„Napravio sam grešku i stao između lica Lorda Haye i pesnice Lorda
Montrosa.”
„Šta?”
„Da. I to sve zahvaljujudi Vama!”
„Meni? Kako to mislite?”
Pojačao je stisak na njenoj ruci. „Izgleda da ste se obukli za izlazak. Gde ste
krenuli? Da kažete majci lepe vesti?”
Njegovo pitanje je zbunilo, ali ne i ton njegovog glasa. Mogla je da čuje gnev
koji je jedva obuzdavao, gnev koji je bio usmeren ka njoj.
„Kakve lepe vesti?”
„O Vašoj veridbi za Lorda Haye-a, naravno.”
„Šta?” Lucia je bila zapanjena. „O čemu pričate?”
„Jadni Haye.” Pustio joj je ruku. „Nadam se da je dobar strelac, jer de dueli
očigledno biti veliki deo njegovog bračnog života.”
„Da li je Montrose poremetio nešto u Vašem mozgu, kada Vas je udario?”
Upitala je, zuredi u njega zamišljeno. „Ja se ne udajem za Lorda Haye.”
„Ne? Haye misli da se udajete.”
Otvorila je usta da se raspravlja povodom te apsurdnosti, ali Ian joj nije dao
šansu da progovori.
„Lord Montrose,” nastavio je, „Koji je prisluškivao dok mi je Haye govorio
lepe novosti o Vašoj veridbi, nije se složio sa time. I to zbog toga što ste plesali sa
njim tri puta na prošlom događaju, smatrao je da ste svoju naklonost poklonili
njemu, a ne Haye-u. Kako se svađa zahuktavala Haye se osetio prozvan da objavi
da, s’ obzirom da ste mu veoma hrabro udelili poljubac na zabavi na jahti kod
Tremore-ovih, sigurno njega volite više.”
Lucia zastenja i prekri lice rukama.
„Kakav haos.”
„Nepotrebno je redi,” on nastavi podižudi glas, „Da je to bilo veliko
iznenađenje za mene, s obzirom da ste pre samo dva sata pokušavali na svaki
mogudi način da poljubite mene!”

116
 „Šta?!” Luci podiže glavu rešena da bar po tom pitanju jasno postavi stvari.
„Nisam ja Vas poljubila, vi ste poljubili mene! A što se Montrose-a tiče, da,
plesala sam sa njim nekoliko puta. Nasmejava me. Sviđaju mi se muškarci koji me
nasmejavaju.”
„Da ste se potrudili da bar pročitate neku od onih silnih knjiga o pravilnom
ponašanju i etiketi za vreme završne godine Vaše škole znali bi da ples sa jednim
istim muškarcem, više od dva puta iste večeri vodi pretpostavci da de veridba biti
uskoro objavljena.”
„Imam samo još tri nedelje da nađem sebi muža i nemam vremena za pravila
ponašanja i etiketu!” Odgovorila je oštro. „Moram da plešem sa onim muškarcima
sa kojima uživam u plesu ne bi li ih upoznala bolje. Šta ljudi tračare o tome, nije
moj problem.”
„A ni Montrose-ova osedanja nisu Vaš problem. Ti plesovi su mu dali dovoljan
razlog da se nada da dete mu uzvratiti osedanja.”
Stisnula je usne, osedajudi tračak žaljenja.
„Ako je to istina,” reče nakon par trenutaka, „Onda mi je žao. Samo sam
želela da ga bolje upoznam jer mi se svideo.”
„Izgleda da Vam se sviđa svaki muškarac kraj koga ste trenutno!„
To je zapeklo, naročito što je počela da razvija prilično jaka osedanja prema
njemu. Bar do ovog trenutka.
„Pa, ja sam žena.„ Podsetila ga je. „Za moj pol je karakteristično da nam se
muškarci sviđaju.„
„Izvesno je i da se Vi sviđate muškarcima takođe. U stvari, trenutno postoje
trojica koja gaje veoma duboka osedanja prema Vama. I to su samo oni za koje ja
znam. Zadrhtim na pomisao koliko još jadnih zaluđenih muškaraca postoji.„
„Zaluđenost nije ljubav!„ Rekla je poraženo. „Rekla sam Vam da du se udati
samo za muškarca koji me voli! Lord Montrose i Haye su možda zaluđeni sa mnom
ali me sasvim sigurno ne vole.„
„Prokleto im dovoljno značiš da se upuste u tuču u sred gospodskog kluba„
Ian je zarikao! „A ja sam onaj ko je završio sa crnim okom!„
„Santo cielo!„ (Gospode Bože!) Ona povika frustrirana koliko i on. Kao i uvek
kada bi njen temperamet proradio, nalazila bi engleski jezik neadekvatnim da
izrazi njena osedanja i prešla bi na svoj jezik.
„Muškarci se bore za žene od kad je sveta i veka!„ Vikala je na italijanskom.
„Na isti način se dečaci bore oko igračaka.„
„Mislim da su Lord Montrose i Lord Haye igračke u ovom slučaju.„ Odgovorio
je takođe na italijanskom. „Vaše igračke.„

117
 „To nije fer!„
„Ne? Haye misli da dete se udati za njega!„
„Nikada nisam pristala na njegovu prošnju!„
Pogledao ju je, ruke su mu bile na kukovima.
„Onda, za ime Božije, šta ste radili kad ste ga poljubili?„
„Pitao me je da se udam za njega, i znam da se moram udati za nekog, pa
sam pomislila da mogu bar uzeti u obzir njegovu ponudu. Ali naravno da se nisam
mogla udati za muškarca pre nego što saznam kako se ljubi.„
„Naravno da ne!„
„Tako da sam ga poljubila ne bi li saznala da li mogu da ga zavolim. Ali ne,
nakon tog poljubca znam da ne mogu da se udam za njega!„
Ian je zurio u nju u neverici.
„Hodete da kažete da je taj poljubac bio neka vrsta eksperimenta?„
„Zar bi oženili ženu, a da je prvo ne poljubite?„ Odmahnula je glavom,
gledajudi ga tužno. „Ako je tako, bojim se da za Vas nema nade, Englezu!„
Ian prođe prstima kroz kosu.
„Pretpostavljam da se ne bi ipak udali za Haye-a?„ Upitao je sa tragovima
očaja u glasu. „Onda bih mogao da nastavim dalje i da rešavam neke lake
diplomatske probleme. Kao što je grčko turski rat. Mislim, zar ne bi mogla da
naučiš jadnička kako da se ljubi?„
Bila je zapanjena. Sama pomisao da mora da trpi Haye-ve ribolike poljupce
do kraja svog života izazvala joj je muku u stomaku. Njena osedanja mora da su joj
se odrazila na licu, jer je Ian duboko izdahnuo.
„Nema veze.„ Promrmljao je. „Znao sam da je previše da se nadam tome...„
„Zaslužujem muškarca koji zna da se ljubi.„ Reče ona tvrdoglavo.
„Znači ovo mogu da očekujem u naredne tri nedelje? Da li planirate da
istražite sposobnosti ljubljenja svakog neženje u Londonu?„
Te reči su Lucia-inu frustraciju podigli na nivo usijanog gneva.
„Ja nisam tražila ništa od ovoga!„ Povikala je. „Ja nisam objavila da treba da
se udam i da je šest nedelja sasvim dovoljno vremena da nađem muža! To je bio
moj otac!„
„I to je činjenica povodom koje ne možeš ništa. A takođe je činjenica da si
sama u mnogome doprinela da ova situacija nastane svojim ponašanjem u
prošlosti!„
Njegove činjenice je nisu smirile, kao ni način na koji ih je izrekao.
„Pričamo o mom životu, mojoj bududnosti i izgleda da sam ja jedina koja
ozbiljno razmišlja o tome!„ Sa svakom rečju koju je izgovarala Lucia je postajala

118
sve više frustrirana i besna povodom situacije u kojoj se našla. Njen temperamet
se oslobodio u punoj snazi.
Lucia pogleda oko sebe i spazi cvede aranžirno u vazi kraj poslužaonika za
kartice u predvorju, desetak crvenih karanfila koji su stigli prethodnog dana od
Lorda Walford-a. Izvadila je cvede iz vaze i zamahnula njime na Ian-a.
„Predstavili ste mi muškarce kao da su šeširi u prodavnici.„ Povikala je
udarajudi ga u rame sa buketom karanfila sa koga se cedila voda. „I ne možete me
sada kriviti što ih i ja tretiram tako i isprobavam da li su odgovoarajudi! Da li da
uzmem ovog? Ne, on mi ne odgovara. Možda onaj drugi? Ne, on mi se ne sviĐa. A
šta je sa onim? Ne, njegovi poljupci mi se ne sviđaju!„
Kako je govorila naglašavala je reči sa udarcima u njegovo rame i glavu.
„Moj otac daje novac,„ Nastavila je besno. „I Vi mi donosite muškarce koje du
kupiti! Ne želim da kupim muškarca kao da je šešir!„
Ian zgnječi buket sa kojim ga je udarala kao da je dosadna muva.
„Prokletstvo ženo, prestani da me udaraš sa tom idiotskom stvari! Ved sam
dovoljno puta udaren ove nodi i to zahvaljujudi tebi!„
Ona ga je udarila najjače do sada, pravo u glavu, dok se cvede razletelo na
sve strane, želedi da ima u ruci nešto što bi razbilo njegovu tvrdu lobanju. Povukla
je cvede pripremajudi se za još jedan udarac.
„Ovog trenutka, želim tako jako da te povredim, Englezu!„
„Da me povrediš?„ Pogledao je u jadno iskidano cvede u njenoj ruci sa
namrštenim izrazom lica. „Ako to želite gospođice Valenti imajte bar dovoljno
razuma da uzmete nešto efektivnije od buketa karanfila.„
Ona ga je ignorisala.
„Mog oca ne zanima šta ja želim. Tebe ne zanima šta ja želim. Jedina ja mogu
da vodim računa o svojim interesima i to planiram i da uradim!„
„Interesima? Izgledala si veoma zainteresovano za Montrose-a pre par dana.
Zatim si pomislila da možda želiš Haye. Mislim da si pomislila da čak želiš i mene
na par trenutaka, ali očigledno ja sam bio još jedan eksperiment sa poljupcem!„
„Kakav poljubc?„ Ponovo ga je udarila. „Zar je to bio poljubac? Tako brzo se
završio da nisam bila sigurna.„
Otrgao joj je buket iz ruku.
„Za razliku od tvojih zaljubljenih udvarača ja ne volim kad se neko poigrava sa
mnom.„ Rekao je dok je gnječio karanfile rukama. „I ne želim da slušam te
muškarce kako cvile za tobom kao patetični školarci! I svakako ne volim kad mi
nečija pesnica završi na licu!„
„To nije moja krivica!„

119
 „Đavola nije!„ Iz njegovih očiju je kuljala vatra i on baci karanfile u stranu.
Prišao joj je brže, smanjujudi prostor među njima, dok su mu italijanske reči tekle
brzo i besno. „Igraš se sa muškarcima, a nemaš pojma kako. Ovo su inteligentni,
obični, racionalni, engleski dzentlmeni i ti si ih toliko zaludela, da prave budale od
sebe, dok ti ne daješ ni pet para ni za jednog od njih.„
Suočena sa ako vrelim, blještavim besom čak je i Lucia morala da se povuče.
Koraknula je par koraka u nazad, a zatim stala i podigla neznatno bradu. Teško je
progutala i suočila se sa njime.
„Zaslužujem da nađem čoveka koji de me voleti.„Ona reče, skupivši svoje
dostojanstvo i kontrolišudi svoj bes naspram njegovog. „Ne vidim razlog da se
zadovoljim ičim manjim, i ako ti i moj otac očekujete tako nešto možete da odete
dođavola! Kao što sam rekla Haye me ne voli. Možda me želi, ali me ne voli. Lord
Montrose me takođe ne voli.„
„Pokazali su svima u Brook's-u koliko te ne vole dok su se tukli dok od njih
nije ostalo ništa osim krvave gomile mesa. Obojicu su izbavili na ulicu. Možda de
čak da izgube svoje članstvo u klubu zbog ovoga.„
„Kada se pojavi muškarac koji me stvarno voli,„ nastavila je kao da nije ni
progovorio, „Znadu to u svom srcu.„
„Pa reci svom srcu da ti kaže ved jednom, da bi ja mogao da nastavim sa
svojim životom!„
„Šta se, za ime sveta, događa ovde?„ Začuo se Grace-in šokirani glas. Lucia i
Ian su se okrenuli ka stepenicama na suprotnoj strani predvorja da bi videli da je
njihova svađa prikupiula grupu zapanjenih posmatrača. Ne samo da su probudili
Grace. Ved i Dylan-a, Isabel i grupicu slugu.
„Dragi Bože!„ Povika Grace. „Šta se desilo sa tvojim okom?„
Pre nego što je Ian mogao da progovori, začuo se Dylan, zvučedi u isto vreme
i zapanjeno i veoma zabavljeno.
„Pobio si se sa nekim? TI? Moj disciplinovan, dostojanstven stariji brat?
Prosto ne mogu da poverujem. Zadnji put kada sam te ovakvog video imao si
trinaest godina i ja sam stavio lišde otrovnog hrasta u tvoj ormar. Dobro si me
prebio, koliko se sedam.„
„Nisam se ni sa kim pobio.„ Ian reče kroz stisnute zube, govoredi sad
engleski. Bacio je pogled na Lucia-u. „Pokušao sam da sprečim tuču i evo šta sam
dobio za trud.„
Njegov brat je krenuo da mu postavi još pitanja ali je Ian podigao ruku i
zaustavio ga. Još uvek gledajudi u Lucia-u nastavio je da govori na italijanskom.

120
 „Sutra,„ rekao je, „Nadi deš se sa Lordom Haye-m. Redi deš mu da je sve
greška, i izvinideš se iskreno i iznimno zbog svakog nesporazuma koji si izazvala
svojim ponašanjem. Objasnideš mu, da koliko god da je on divan, ti ne možeš da
se udaš za njega. S obzirom na tvoj šarm, ostavljam tebi da nađeš razlog koji
jadnog mladida nede povrediti previše.„
Ian se okrenu i ode ka ulaznim vratima. Otvori ih, izađe i doda na
italijanskom.
„Svi u Brook's-u znaju za borbu, poljubac i Haye-evu prosidbu, uzgred rečeno.
Tako da kao dodatak na to da si najpoznatija londonska koketa, uskoro deš biti i
najpoznatija zavodnica. Čestitam.„
Sa tim rečima, izašao je i zalupio vrata za sobom.

121
 Ian je spavao u hotelu. Mada spavanje nije imalo nikave veze sa time što je
radio u svojoj sobi. Vedi deo ranog jutra proveo je gledajudi u plafon apartmana,
pokušavajudi da ohladi svoju narav, a ledeno hladna neotvorena boca šampanjca
Claredon-a je bila pritisnuta na modricu njegovog oka. Sredinom jutra, shvatio je
tačno što je izazvalo njegov gnev, i znao je da mora da ga se oslobodi. Našao je
način koji je prihvatljiv za gospodu. Otišao je kod gospodina Jaksona.
Skinuo se do pojasa, otišao je u jedan od gimnastičkih poligona sa
prostorijama za trening, u kojima su visile teške, ispunjene vrede. Razmišljao je o
Montrose, o svojoj ludoj glavi. Počeo je da udara golim pesnicama u centar vrede
zamišljajud Montrose-vo zgodno lice. Toliko zadovoljstvo je osetio u tom udarcu
da je ponovo udario. Opet. I opet.
Mislio je na Haye-a. Kako je čovek mogao da misli da poljubac znači
prihvatanje bračne ponude? Bam. Budalasta guzica. Šta je čovek radio sam sa
Lucia-om na prvom mestu, dobijao poljupce od nje. Bam.Bam.Bam.
A šta je sa njim? Želi ono što ne može da ima. Želeo je te preslatke usnice na
svojim ustima, želeo je nemogude, njeno pohotljivo telo ispod svog, osedao je
žudnju koja ga je toliko bolela da nije mogao da spava, nije mogao da radi, da
razmišlja, Bože, pretila je mogudnost da može postati toliki idiot kao i Walford.
Odvratne misli. Bam.
Proklet bio, postao je najveda živa budala na svetu, počinjao je da muca
ispred lepe devojke, kao da je dečak u kratkim pantalonama. Dođavola razmišljao
je preponama a ne glavom. Bam. Bam. Bam.
Potrebna mu je neka žena kao lek, zaključio je. Ne seda se kada je poslednji
put bio sa ženom. Osam meseci, deset. Otprilike toliko. Bam.
Nije ni čudo što je počeo da ludi. Večeras, odlučio je da ode u harem i nađe
neko žensko društvo koje de smiriti njegovo telo, i vratiti njegov mozak severno
gde i pripada. U njegovu glavu. Bam.Bam.Bam.
U slededih sat vremena, Ian je udarao svom snagom u vredu kako bi ispraznio
svoju frustraciju, pitajudi se koliko de jos biti Haye-sa, Montrose-a i Wolford-a, koji
de ga čekati i činiti mu paka od života.
Dišudi teško, povukao se i obrisao znoj sa čela, mrštedi se na vredu ispred
njega. Zašto su Italijani od uvek stvarali toliko problema? Posebno jedan poseban
Italijan, onaj koji je imao osmeh kao sunce i telo boginje. Takođe imala je dušu

122
kudne mačke. Želela je da razmazi i da bude razmažena, mažena i obožavana. Sve
dok joj ne dosadi.
Spremio za još jednu rundu, a onda je počeo da okleva bez ikakvog razloga.
Uz psovku, okrenuo se i otišao. Izduvao se dovoljno za jedan dan.

***

Bilo je trenutaka kada je bilo vrlo korisno da si vrsna glumica. Povlačenje lady
Hewitt te večeri je bio jedan od tih trenutaka.
„Gospođice Valenti, razumela sam da ste vereni sa lordom Haye-m. Primite
moje čestitke.„
Lucia je uputila osmeh lady Westburn, oduševljena koliko čestitki neko može
dobiti za samo nekoliko sati. „Grazie, kontesa, ali ništa nije odlučeno dok moj otac
ne da pristanak,„ odgovorila je, razmišljajudi koliko puta de još ponoviti ove reči
pre nego što ode kudi.
„Naravno, naravno, ali sigurno princ Cesare ne može odbiti ponudu lorda
Haye. Haye je katolik kao i Vi.„
Lucia je ignorisla omalovažavajudi ton druge žene. Samo je slegla ramenima.
„Mog oca je teško po neki put razumeti. Ne možemo predvideti šta de on
redi. Morademo da vidimo.„
Nakon nekoliko minuta ljubaznog razgovora u kojem je kontesa pokušala da
dobije što više informacija, ali Lucia je delikatno izbegla da joj kaže bilo šta, Ledy
Westburn se udaljila.
Nagnula se bliže Grace.
„Volela bih kada bi jednostavno svima mogla redi da ne postoji veridba,„
promrljala je ogorčeno.
„Ne možeš to obelodaniti ostalima dok ne rešiš sama nesporazum sa Haye-
m,„ Grece je po deseti put ponovila istu rečenicu od kada su stigle na zabavu.
„Znam, zanm.„ Lucia je uzdahnula, želedi da je Haye pozvao tog popodneva.
Želela je da rasčisti ovaj nered što je brže mogude, prvo što je jutros uradila je bilo
da mu pošalje poruku, da je pozove. Haye, međutim, odgovorio sa žaljenjem da je
njegov ceo dan ispunjen sa stvarima koje ne može zapostaviti. S obzirom na
osedanja koje je lord gajio prema njoj, taj odgovor je bio vrlo čudan, ali Haye ju je
uverio da de joj se javiti u toku dana, i ona je morala da se pomiri sa činjenicom da
de slededih dvadest četiri sata morati da se pretvara da ona i lord planiraju da
sklope brak.
„Gospođice Valenti, čestitam Vam na veridbi sa lordom Haye-m.„

123
 Lucia se nasmešila lady Kettering i održala mali govor.
Markiza joj je uzvratila osmeh.
„Kada sam Vas upoznala sa Haye-m na mom malom amaterskom koncertu,
imala sam osedaj da dete Vas dvoje odgovarati jedno drugom. Izgleda, da sam bila
upravu.„
Lucia je proširila svoj osmeh, i smeškala se još malo, ali kada je markiza otišla,
sela je držedi polu pojedeni sladoled od jagoda, upudujudi molediv izraz Grace.
„Imam strašnu glavobolju. Postoji li način da odem kudi?„
„Naravno, idi demo kudi ako želiš.„ Grace spusti svoj sladoled i pogleda okolo.
„Da vidim da li možemo nadi Dylan-a da pošalje po kočiju.„
Probijale su se kroz gužvu ljudi koji su se nalazili u salonu Lady Hewitt, otišle
su do muzičke sobe, ali nije bilo traga od Dylana u obe prostorije. Međutim na
dnu stepeništa su sreli vojvodu i vojvotknju Tremore.
„Da li je neko od Vas video Dylan-a?„ Grace ih je pitala. „Lucia ima glavobolju
i želi da ide kudi.„
„Videla sam ga pre nekoliko trenutaka,„ Tremore je odgovorio. „Rekao je da
ide napolje da uhvati malo svežeg vazduha.„ Vojvoda je pogledao u Lucia-u.
„Razumeo sam da dete se Vi i Lord Haye venčati, gospođice Valenti?„
Lucia je počela stenjati.
Daphne je dušnula svog muža u rebra, a on pogleda iznenađeno.
„Šta?„ pitao je, jasno ignorisajudi okolnosti. „Ta vest se prenela po celom
gradu. Svi su šaputali o tome ranije u toku vederi. To nije istina?„
„Pa-„ Daphne je oklevajudi pogledal u Lucia-u „Mogu li mu redi?„
Lucia joj je još pre sat vremena objasnila celu zbrku sa vojvodom, odgovorila
je Tremor-u.
„Haye, misli da smo vereni, ali nismo.„
Vojvoda na te reči podiže obrve.
„Vidim,„ rekao je tonom u kome se osedalo da mu nije baš sve jasno.
„Komplikovano je,„ Lucia je rekla, izgledajudi nesredno, „Ako Vam ne smeta,
ostvaljam da Vam to vojvotkinja objasni. Glava me boli, i ja samo želim da odem
kudi.„
„Zato pokušavamo da nađemo Dylan-a,„ Grace je rekla. „Da pošalje po
kočiju.„
„Mi takođe čekamo našu kočiju,„ Daphne je rekla. „Čekamo je ved neko
vreme, tako da bi trebala da stigne svakog trenutka. Na ovoj zabavi je tolika
gužva, ako budete čekale Dylana da pošalje po kočiju iz štale, čekadete barem još

124
pola sata. Bili bi smo sredni da Vas otpratimo nazad do trga Portman, Lucia. Na taj
način Grace i Dylan mogu ostati još, a Vi možete odmoriti glavu.„
Lucia je pogledala u vojvotkinju sa zahvalnošdu, a nedugo potom vratila se na
Portman trg. Dylan-ova kuvarica, Mrs. March, insistirala je da joj da šolju čaja od
neke smrdljive biljke, koja je delovao kao magija na nju. Do vremena kada je
trebala da legne u krevet, njena glavobolja je nestala.
Zaspala je, ali njeni snovi su bili nemirni. Sanjala je da njen otac insistira da se
uda za Haye-na. Ian je takođe bio tu, dogovarao se sa Cesare-om, rekavši mu da
samo zato što je odbila da poljubi jadnička, nije razlog da ga Lucia odbije. Onda,
bila je u crkvi sa Haye-nom, izgovarali su zavete, a ona je pokušavala da vrišti, „Ne,
ne, sve je greška,„ ni jedna reč nije izlazila iz njenih usta. Onda su se nalazili u
kočiji, muž i žena, i onda ju je lord ljubio sa tim ribljim ustima. Bilo je toliko užasno
da se Lucia probudila.
Sela je na krevet, i sa olakšanjem shvatila da je to bio samo san. Legla je opet,
ali san je bio toliko živ u njenom umu da nije mogla zaspati.
Bila je svesna da san može postati stvarnost. Može da bude primorna da se
uda za Haye-a, ako ne bude on može biti neki drugi muškarac čiji poljupci de joj
podjednako biti odvratni. Ostale su joj samo još tri nedelje da nađe muža. Šta de
biti ako do avgusta ne nađe muža?
Bila je predstavljena mnogim muškarcima od kada je došla u Englesku, ali nju
je zanimao samo jedan. Samo jedan je uspeo da joj zarobi misli. Samo on je imao
strast za kojom je ona žudela.
Lucia je o tome razmišljala prethodne večeri, o tome kako je Ian izgledao dok
je stajao tamo u hodniku, goredi od besa. Pitala se šta bi se dogodilo kada bi
izgubio kontrolu, i oslobodiu svoju strast. Sada zna. Iako je njegov bes bio
usmeren ka njoj, izgledao je impresivno. Ian Moore je bio pravi muškarac.
Ni to nije bilo važno. Ona nije mogla da se uda za Iana iako bi želela.
Okrenula se na drugu stranu i zagrlila jastuk. Tri nedelje koje su joj preostale, ličile
su joj na žalosno vreme za koje treba pronadi muža. Šta de da radi?
Taj odvratni san joj se vratio, a briga je počela da prerasta u gnev u njoj. Iako
je pokušala da zaspi, bilo je beskorisno. Posle nekoliko minuta okretanja po
krevetu, konačno je odgurnula prekrivač i ustala. Razmišljala je da bi joj knjiga
mogla pomodi. Ogrnula je ogrtač preko spavadice i sišla dole.
Kako je prilazila otvorenim vratima biblioteke, shvatila je da je Ian kod kude,
jer je čula njegov glas i glas još jednog muškarca. Prvo je pomislila da su Daylan i
Grace vratili ranije kudi sa zabave, ali kada je prišla bliže shvatila je da osoba koja
se nalazi s Ian-om nije njegov brat.

125
 „Ovo je nepodnošljivo!„ iritantni muški glas je govorio. „Nepodnošljivo.„
Haye.
Lucia je zastala na nekoliko koraka dalje od vrata, mrštedi se zbunjena. Šta
Haye radi ovde?
Ian je izgovorio njeno ime i još nešto, ali ona nije čula šta je rekao. Lucia je
prišla korak bliže.
„Sir Ian-e, ona je imala ljubavnu aferu! I to sa kovačem!„
Lucia je zaustavila svoj dah. Razgovarali su o Armand-u. Čula je da je Ian opet
progovorio, i počela je slušati.
„Alarmantna vest, zaista,„ govorio je, „ali bez osnova za sumlju. Devojka je…„
„Nema osnova za sumnju?„ U Haye-novom glasu se osedao hladan prezir. „
Madam Tornay, mentor akademije za mlade dame, je žena smernog ponašanja.
Da nije tako, ja nikada ne bih poslao svoju sestru tamo. Ona mi ne bi ispričala tu
priču ako apsolutno nije istinita.„
„Tako da ste osudili gospođicu Valenti na osnovu izmišljenih priča drugih.„
„Madam Tornay je bila sasvim jasna o njenoj ulozi u toj priči. Gospođica
Valenti je bila u vezi mesecima sa kovačem koji se zove Armand Bouget. To je bilo
vrlo poznato među njenim prijateljima, a madam Tornay je saznala za to.
Godspođica Valenti- Gospođica Pelissaro, kako se predstavljala, i posle očevog
priznavanja, ona je i dalje živela pod imenom svoje majke! Nisam čak ni znao kako
se Francesca preziva dok me danas ujak nije obavestio. U svakom slučaju da se
vratim na temu, gospođica Valenti se iskradala nodu iz svoje sobe kako bi se tajno
sastajala sa momkom iz Bouget-a.„
„Možda su samo razgovarali.„
„Sir Ian-e, stvarno! Mi smo muškarci od krvi i mesa. Obojica znamo da takvo
ponašanje ne može biti nevino.„
Ian je opet progovorio, ali ga je Haye prekinuo.
„Kada smo Vi i ja prvi put razgovarali po pitanju sitacije gospođice Valenti,
bio sam skeptičan čak i u vezi upoznavanja, s obzirom na profesiju njene majke.
Ali protiv moje volje, pristao sam da je upoznam.„
Lucia se nakostrešila, osedajudi se ogorčeno uvređeno.
„Kada sam je upoznao,„ Haye je nastavio, „Zarobila je moje srce odjednom, i
rešio sam da pređem preko pitanja njene majke i toga što je nezakonito rođena.
Bio sam spreman da oprostim okolnosti njenog rođenja, jer to je bilo izvan njene
kontrole.„
Lucia je skupila ruke u pesnice. Prišla je korak bliže vratima, razmišljajudi da
ih prekine i kaže Haye-u šta može da uradi sa svojim oprostima. Da mu kaže šta

126
može uraditi sa svojom veštinom u ljubljenju, dok još ima šanse. Ali Haye je opet
progovorio, ona je zastala, radoznalost je pobedila njen bes.
„Ali Armand Bouget je druga stvar. Mislio sam da je veština u ljubljenu koju
poseduje gospođica Valenti, ukazivala da oseda naklonost prema meni. Sada sam
otkrio da je ona svoju naklonost dala najmanje još jednom muškarcu, a verovatno
i svoju čednost. Čini mi se da liči na svoju majku više nego što bih voleo da
verujem.„
„Haye,„ Ian je počeo, ali lord ga je prekinuo.
„Moj ujak i ja, smo diskretna gospoda, i ovo saznanje demo zadržati za sebe,
ali prisiljen sam da prekinem ovaj dogovor oko veridbe. Gospođica Valenti je
oštedena roba. Ja ne mogu da se oženim oštedenom robom.„
Lucia je obmotala čvrsto ruke oko sebe i zatvorila oči. Odgovor koji mu je Ian
dao, nije čula, jer prethodni razgovor još uvek odzvanjao u glavi.
Ved je bilo dovoljno teško za mene da Vam nađem odgovarajudeg muža za
kratak vremenski period koje nam je na raspolaganju... sami ste otežali ovu
situaciju zbog vašeg ponašanja u prošlosti... Nemam želje da očistim Augean
štale...
Do ovog trenutka, njegove reči nije shvatala ozbiljno, ali sada je počela da
shvata osetljivu stranu ugleda žene, i kako se prošlost može vratiti da te proganja.
Lucia-jin bes se pretvorio u očajanje.
Sve ovo vreme se koncentrisala da nađe muža koji de je voleti. Toliko se
koncentrisala na to, da joj nikada nije palo na pamet da de je njena prošlost
sprečiti da pronađe čoveka koji de je poštovati. Nije bilo pošteno, ali to je moglo
da se dogodi. Bilo je briga šta Haye misli, ali šta de drugi muškarci misliti o njoj?
Šta Ian misli?
To pitanje je produbilo njeno očajanje u strah. Da li Ian misli da je ona
oštedena roba? Misli. On ima tako stroge standarde o pristojnosti, kako bi mislio
drugačije?
Grudi su je stezale od boli koju je osedala zbog toga što on misli loše o njoj,
shvatila je da joj je stalo do njegovog mišljenja. Njegovo dobro mišljenje je bilo
teško zaslužiti, ali ona je želela. Pomisao da on ima loše mišljenje o njoj bolela je
više nego što je mogla da pretpostavi, više i od Haye-vog omalovažavanja.
Sedanja iz njene prošlosti prepravila su njen um. Da li žali zbog svoj prošlosti?
Razmišljala je o Armand-u, o onoj večeri karnevala u Bolgheri, o svim njenim
pobunama, prkosnim stvarima koje je uradila. Monahinje su uvek govorile da je
grešna i zla, možda je to i istina, jer nije žalila ni zbog jedne stvari koju je uradila.
Volela je Armand-a. Pružila je Eleni nod slobode, koju devojka nikada nede

127
zaboraviti. Imala je neke divlje trenutke-pušila, pila, kockala, iskradala se- i uživala
je u svemu. Istini za volju, uživala je stvarajudi probleme njenom ocu. Ian nede to
razumenti, pretpostavila je. On to sigurno ne bi odobrio.
Iskreno, Lucia nije žalila zbog svoje prošlosti, ali kada pomisli na Ian-a, kako
nikada nede imati njegovo poštovanje i dobro mišljenje, nedostatak kajanja baš i
nije uteha.

128
 Bacanje jednog erla kroz prozor verovatno bi uništilo njegovu diplomatsku
karijeru. Ian je duboko udahnuo i podigao se na noge, razmišljajudi da ako ne
izbaci Haye-a iz svog vidokruga u kratkom roku, morade to da uradi u svakom
slučaju, a onda de biti primoran da sebi nađe novu profesiju.
„Potpuno Vas razumem zašto ste mogli dodi do takvih zaključaka,„ procedio
je kroz zube, dok je pratio Haye-a do vrata. „Predadu gospođici Valenti vaše pismo
kojim raskidate veridbu. Siguran sam da de ona osedati kao i vi, da je kraj najbolje
rešenje.„
„Nadam se,„ Haye je odgovorio. „Uprkos njenom ponašanju u prošlosti,
bojim se da povređujem njena osedanja, ali tu nema pomodi.„
„Siguran sam da de preživeti razočarenje.„ Ironičan prizvuk u njegovom glasu
promakao je erlu, koji je klimao, slažudi se.
Dok je išao sa njime dalje kroz hodnik, nije mogao da podnese da se ponaša
ljubazno, i osetio je olakšanje što je Haye bio suviše preokupiran da to primeti. Erl
je silazio stepenicama, a Ian je čekao dok nije prošao odmorište i nestao iz vida,
zatim se okrenuo ukrug i vratio se u biblioteku. Tek što je to uradio, sledio se.
Lucia je stajala na vratima biblioteke.
Obučena je bila kao da ide u krevet, kosa joj je bila spuštena i padala je oko
njenih ramena, a njena bosa stopala virila su ispod ivice njene bele čipkane
spavadice i ogrtača.
Ian je pogledao u njeno lice, i znao je da je čula barem deo njegovog
razgovora sa Haye-om. Stisnula je usne kao da oseda bol, i steglo ga je u grudima,
dok se sedao šta je sve mogle da čuje.
Narasla tišina prisilila ga je da nešto kaže.
„Mislio sam da ste zabavi kod Lady Hewitt sa Dylan-om i Grace.„
„Bila sam,„ odgovorila je. „Došla sam ranije kudi zbog toga što sam bila
umorna i bolela me je glava. Vojvoda i vojvotkinja od Tremore-a dovezli su me
kudi svojom kočijom. Legla sam u krevet, ali sam loše sanjala i nisam mogla
ponovo da zaspim.„
Zastala je i duboko udahnula.
„Htela sam knjigu. Nešto glupo, da bi me uspavalo." Podigla je ruku prema
vratima biblioteke. „Nisam mislila da prisluškujem, ali znate kako je to. Neko čuje

129
svoje ime-„ Ponovo je zastala, podigla svoju bradu, i zabacila pozadi svoju dugu
kosu. „Pakao,„ rekla je i ušla u biblioteku.
Pratio ju je.
„Lucia,„ počeo je, ali ga je ona prekinula.
„Bili ste u pravu za moju prošlost, Sir Ian-e. Vrada se da me progoni.„
Pokušala je da se osmehne, ali to je delovalo krhko. „Vaš posao upravo je postao
još teži. Ako priča o Armand-u izađe na videlo, postade mnogo teže da mi
pronađete muža.„
„Haye je dao svoju reč da de biti diskretan. On je častan čovek. Cepidlaka, ali
častan. Održade svoju reč.„
„Priča još uvek može da procuri, i tada de Cesare morati da uveda miraz.„
Cinično se nasmejala što ga je povredilo. „Tako je, ako očekuje da budem verena u
narednih nekoliko nedelja.„
„Možeš tražiti od svog oca da ti da još vremena.„
Njen izraz lica imao je tvrodu kakvu nikad ranije nije video. Suzila je oči.
„Pre bih puzala pred đavolom,„ rekla je tihim glasom ispunjenim gnušanjem,
„nego što bih bilo šta tražila od mog oca.„
„Da li bi volela da ja tražim od princa Cesare-a u tvoje ime?„
Razmišljala je kratko o tome, a zatim rekla.
„Mislite li da bi pristao?„
„Pod ovim okolnostima, sa karnevalskim incidentom koji je sigurno procureo,
i sada, sa mogudnošdu da Vaša nesmotrenost sa Bouget-om možda postane
poznata-„ Zastao je, ali nije mogao da je laže. „Ne. Moje mišljenje je da Vam ne bi
dao više vremena. Kao što ste rekli, uvedao bi miraz dovoljno da se neki
osiromašeni plemid zakači za to.„
Ian ju je gledao dok je hodala do stola gde je na poslužavniku bio bokal sa
omiljenim Dylan-ovim konjakom. Sipala je vedu količinu u kristalnu čašu i ispila
sdaržinu u jednom gutljaju.
Kako se sam upustio u jedan, ili dva alkoholna ispada, Ian je zaključio da
istina da niko ne želi bol da ga istina pogodi u lice.
„To nede pomodi,„ rekao je nežnim glasom i došao do nje.
„Znam.„ Sipala je sebi još jedno pide, a zatim se okrenula ka njemu sa
bokalom u jednoj, i čašom u drugoj ruci. „Pretpostavljam da du sada dobiti lekciju
o tome kako prave mlade dame ne bi trebale da se napiju. Mislim da nam čak nije
dozvoljeno ni da pijemo žestoka pida, zar ne?„
„Bojim se da ne. Čaša ili dve vina je sve što mladim damama treba da je
dozvoljeno.„

130
 Uzela je gutljaj konjaka i prkosno ga pogledala.
„Šteta.„
Ian ju je proučavao bez odgovora. Bilo je nešto ranjivo i bolno u pozadini
njenog prkosnog lica, nešto što ga je zabolelo, što ga je teralo da zadavi Haye-a.
Umesto toga, posegnuo je da uzme bocu od nje.
Povukla je ruke unazad, držedi bokal van njegovog domašaja. „Napidu se ako
to želim,„ rekla je razdraženo. „Šta ste Vi sada? Moja pratilja?„
„U stvari, hteo sam sebi da sipam jedno.„
„Oh.„ Pogledala ga je skeptično. „Hteli ste?„
„Da.„ Posle pola sata slušanja Haye-vog idiotizma svakome bi bilo potrebno
pide. Predala mu je bokal, i on je sipao sebi konjak, a zatim je oba, i bocu i čašu
spustio na svoj sto. Seo je i leđima se naslonio na stolicu.
Pratila ga je sedajudi na svoje omiljeno mesto na njegovom stolu. Mora biti
da se naviknuo na nju, zbog toga što se čak nije ni zabrinuo što se bacila povrh
pisma koje je sastavljao da ga pošalje ruskom vicekralju. Ruski vicekralj bio je još
pompoznija cepidlaka od Haye-a.
„Moj prvi utisak o Haye-u bio je ispravan,„ rekla je. „On ima slabu bradu. To
odgovara karakteru beskičmenjaka.„
„Čujte i počujte,„ složio se, naginjudi se napred i podižudi svoju čašu da
nazdravi tim osedanjima.
„Nadi demo nekog dostojnog Vas.„
Klimnula je i svojom čašom dotakla njegovu, ali se nije susrela sa njegovim
pogledom. Popila je konjak i ponovo napunila čašu. Nije govorila. Tišina između
njih je rasla, produžavajudi se svakim minutom, dok je zurila sumorno u čašu, njen
izraz lica postao je uznemiren.
Izgledala je kao da nema volju da govori, neobična stvar za nju, i nakon četvrt
sata neizgovorene nijedne reči od nje, počeo je da brine.
„Da li vam je dobro?„ pitao je prekidajudi tišinu.
„Da.„ Još uvek nije gledala u njega. Držala je svoj pogled spušten.
Popio je svoj konjak do kraja.
„Ne verujem da čeznete za momkom, zar ne, Vi pravite predstavu za moje
oči?„ Još dok je postavljao pitanje, znao je odgovor.
Odmahnula je glavom.
„Rekla sam Vam, želim muškarca koji zna kako se ljubi, a Haye ljubi veoma
užasno. „ Stresla se i popila još jedan gutljaj. „Bilo je kao da ljubite ribu.„
Ispustio je salve smeha.
„Zaista?„

131
 Njegov smeh činio joj je zadovoljstvo. Pogledala je gore, smešedi se.
„Ribaaa,„ ponovila je odlučno, razvlačedi reč, jasan pokazatelj da oseda
posledice konjaka. Pokazala je ka njemu sa čašom optužujudi. „Pokušali ste da me
ubedite da se udam za njega u svakom slučaju i da ga naučim kako se ljubi.„ Stisla
je usne i bučno ispustila vazduh kroz njih da izrazi svoje ruganje.
Nacerio se i sipao sebi još jedno pide.
„Oprostite mi. Ne znam na šta sam mislio kad sam predložio tako nešto.„
„Ni ja. Vidite, poljubila sam ga zbog toga što sam znala da bi to odlučilo da li
du se udati za njega, i odlučilo je. Znala sam u tom trenutku da nije pravi čovek za
mene. I večeras, dokazao je moj predosedaj... moj utisak...ah-„ Prekinula je
zvučedi ogorčeno. „Moji prvi osedaji, misli- kako vi to kažete?„
„Instinkti?„
„Da. Moji instinkti su bili u pravu.„ Sagnula se bliže Ian-u poverljivo kao da
dele tajnu.
„Da je bio pravi čovek za mene, da me je voleo i poštovao me, poklonila bih
mu svoje srce, i bila bih mu dobra žena. Bila bih verna, i dala bih mu sinove, tako
mnogo sinova, da ne bi znao šta bi sa svima njima. Učinila bih da mu celog života
bude drago što me je oženio.„
Ian je želeo da ubije erla zbog toga što ju je odbacio. I u isto vreme hteo je da
mu se zahvali. Skrenuo je pogled, podigao svoju čašu i pio dok je nije ispraznio.
„Haye je budala,„ mrmljao je, glas mu je bio škripav zbog tečnosti. Posegnuo
je za bokalom, samo da otkrije da su ga ispraznili. Otišao je do bifea i doneo drugu
bocu. Otvorio ju je, doneo do stola i ponovo napunio svoju čašu.
„Sir Ian.„
Pogledao je ponovo u nju dok je sedao.
„Hmm?„
„Bili ste u pravu za mene, znate,„ rekla je tihim glasom. „Bili ste u pravu.„
„U kom smislu?„
Pripito mu se osmehnula što ga je nateralo da usisa vazduh.
„Ja flertujem i zadirkujem.„
Pogledao je dole u njene lepe noge koje su virile ispod ivice njene spavadice.
Prepustio se, gledajudi na gore dugim pogledom, mučedi sebe zamišljanjem onoga
što se nalazi ispod dva tanka sloja muslina. Zastao je, pogled mu se prikovao na
mestu gde je nekoliko bisernih dugmida iskočilo iz svilenih petlji i otkrilo
unutrašnje obline njenih grudi. Grlo mu je postalo suvo, i on je otvorio usta da se
složi sa njom.

132
 Posegnula je ka njemu, pritisnuvši prste na njegove usne, učinivši da se
vrelina razlije u njegovom stomaku.
„Nemojte biti samo učtivi i poput džentlmena sad, i izvinjavati se, i redi da
niste to mislili. Rekli ste da flertujem i zadirkujem, i tako manipulišem muškarcima
da se ponašaju kako hodu, i apsolutno ste u pravu. Volim da sprovedem svoju
volju i koristim ono što imam. Zadirkujem muškarce, i ljubim muškarce, i činim da
me žele.„
„Jadnici,„ promrmljao je kroz njene prste u trenutnom samosažaljenju.
Lucia je povukla ruku nazad, na njegovo veliko olakšanje.
„Ali, od kada sam bila sedamnaestogodišnja devojka, saznala sam istinu o
sebi. Sve što želim, sve što sam ikada želela je jedan muškarac. Samo jedan. Samo
da me voli onakvu kakva sam, da me se ne stidi, ili da želi da me promeni. Da li
ima nešto pogrešno u tome?„
Pre nego što je mogao da odgovori, ponovo je progovorila.
„Veoma sam osedajna, vidite.„ Gledala je pored njega, njene tamne oči bile
su potpuno sanjive- zbog ženske romantičnosti ili alkoholne konfuzije, nije mogao
da bude siguran. „Imam mnogo toga da pružim, a što sam čuvala celog svog
života. Imam strast i smeh i ljubav i-„ zastala je da uzme pide. „I sebe,„ nastavila je
mekim, poverljivim glasom. „Znam šta Haye misli, ali on greši u vezi mene.„
Ian je erla smatrao pristojnim čovekom, čovekom dobrog karaktera, ali sada
o njemu nije mogao da ima drugačije mišljenje osim krajnjeg prezira. Oštedena
roba, tako ju je nazvao. Bože, idiot nije mogao da vidi nešto tako slatko pravo
ispred njegovog nosa.
I bila je slatka. Naravno, bila je i razdražujuda, nepredvidljiva fatalna žena,
koja je naterala neke od najvaspitanijih engleskih džentlmena da se potuku kao
siledžije, i Ian nije znao da li de živeti dovoljno dugo da je uda.
„Rekao sam Vam da je Haye budala.„
Spustila je glavu, i uvojci boje crne kafe su se skotrljali preko njenog lica.
„Uradila sam mnogo rđavih stvari, znate. Kockala sam se u pariskom
kockarskom podzemlju, pušila sam duvan, žvakala hašiš, i opijala se.„ Ne gledajudi
u njega, podigla je svoju čašu u klimavom pozdravu svojim prošlim ludorijama, a
zatim je ponovo spustila i nastavila. „U manastiru sam imala običaj da se ušunjam
u kuhinju i kradem hranu- davali su nam tako malo da sam uvek bila gladna. Mislili
su da de me nedostatak hrane učiniti boljom.„ Malo je štucnula. „Ali nije.„ Ian se
na to nasmešio. Tu nema iznenađenja.
„Nekada,„ nastavila je, „sam krala sirde ili maslinovo ulje koje su pravile
opatice i odlazila bih u selo da prodam kako bih mogla da kupim duvan za

133
pušenje. Kad god su me opatice uhvatile, koristile su štap da me tuku, i ja sam ih
psovala i pljuvala ih.„
Ian je osetio još jednom iskru besa, i njegova ruka stegla se oko čaše.
„Potpuno razumljivo, po meni,„ promrmljao je, pomislivši da svako ko stavi
štap bilo gde u blizini Lucia’s-ine lepe pozadine, trebalo bi da za uzvrat bude
izbičevan.
„Kada me je Cesare kaznio i poslao kod rođaka u Genoa,„ produžila je,
„ukrala sam dva zlatna tanjira, prodala ih zalagaoničaru i ukrcala se na brod za
London. Želela sam da vidim svoju majku. Cesare mi nije dopustio da je vidim još
od manastira.„
„Pitao sam se kako vam je uspelo da dođete do Engleske.„
„Da, uradila sam mnogo loših stvari,„ rekla je tiho i mislilački, klimajudi
pognute glave. „Jednom ili dvaput, dopustila sam muškarcu koji mi zaista sviđao
da me dodirne, ali ništa više.„
Dovraga sve, ved je znao da je bila devica. Da li je morao da sluša sve ovo?
„Nikad to nisam uradila...Nikad muškarcu nisam dala to,„ produžila je. „Čak
ni Armand-u.„
Ian je osetio kao da se raspravlja. Nije bio njen sveštenik. Nije bio baš
oduševljen da sluša njenu ispovest. Spustio je svoju čašu i ustao i uhvatio je za
bradu. Podigao joj je lice, nameravajudi da je poljubi i da je udutka.
„I on me je želeo,„ rekla je pre nego što je mogao da sprovede svoju nameru.
„Ali ja nisam. Čuvala sam sebe za onog posebnog muškarca koji de me voleti i
kome du biti najbolja žena na svetu.„
„Kriste.„ Trgnuo je svoju ruku i seo nazad. Poželeo je da svojom glavom
tresne u zid.
Umaesto toga uzeo je još jedno pide.
„Imala sam običaj da se išunjam napolje i sredem nodu sa Armand-om zbog
toga što sam ga volela. Mada on mene nije voleo. Da jeste, rekao bi mom ocu da
ide dođavola, i otišao bi negde sa mnom i oženio bi me. Pet hiljada sous-a
(francuski novčici male vrednosti) i trgovačka derka bili su primamljiviji od mene.
Ali-„
Zbacila je kosu sa lica i pogledala u Ian-a. Njene krupne smeđe oči počele su
da svetlucaju.
„Nisam oštedena roba.„
Te reči su potpalile nešto u njemu, nešto što nikad ranije nije osetio, nešto
primitivno i divlje, nešto što nije mogao da kontroliše. Pre nego što je shvatio,

134
čaša je iz njegove ruke poletela preko sobe prema kaminu, gde je Haye stajao
ranije te večeri. Udarila je u mermerni okvir kamina i razbila se u delide.
Pogledao je u Lucia-u i otkrio da ga posmatra, njene oči raširile su se od šoka
zbog onoga što je učinio, prstima je pritisla svoja usta.
„Dovraga sve, ti nisi zaprljana roba,„ rekao joj je, „i ne bi bilo važno da li si
bila sa muškarcem ili nisi.„ Ustao je. „Mislim da smo oboje popili dovoljno
konjaka. Vreme je za krevet.„
Uzeo je njenu čašu i spustio je na sto, uhvatio je za ruke i svukao je sa stola.
U trenutku kada je nogama dotakla pod i kada ju je pustio, počela je da pada.
Jednom rukom ju je obuhvatio oko ramena, a drugom je zahvatio ispod kolena i
podigao je. Jednu ruku obmotala je oko njegovog vrata, još jednom štucnuvši, i
ugnezdila se u njegovom naručju. Dok ju je iznosio iz sobe, priljubila je lice uz
njegov vrat, i jeza od zadovoljstva je pogodila njegovo telo, tako snažno
zadovoljstvo da ju je zamalo ispustio na njenu sjajnu, dobro zaobljenu zadnjicu.
Proklinjudi, nastavio je hrabro da je nosi gore uz dva stepeništa, svakim korakom
razmišljajudi o tome da de on poludeti ukoliko je uskoro ne uda.Postade pravi
pomamljeni ludak. Zastao je ispred njene sobe, i trebalo mu je nekoliko sekundi
da se snađe sa rukama pre nego što je mogao da otvori vrata. Kada je uspeo,
upotrebio je svoje rame da odgurne širom vrata. Služavka je ostavila upaljenu
lampu, i Ian je mogao da vidi put do kreveta. Stigavši tamo, ispustio je Lucia-u na
prekrivač i počeo da se okrede, ali ga je ščepala, uhvativši u šaku jedan kraj
njegovog večernjeg kaputa.
„Sir Ian-e?„
Zastao je mukotrpno uzdahnuvši i ponovo se okrenuo ka njoj, ali je nije
pogledao.
Umesto toga, zurio je u zid. Snažniji muškarac bi možda bi mogao da rizikuje
pogled na krevet i ukusni komadid neba u beloj čipkanoj spavadici, koji je ležao
dole i držao se za njegov kaput. Ian nije bio dovoljno snažan čovek da to rizikuje.
„Šta?„
„Želim nešto da vam kažem.„
„Zar to ne može da sačeka?„
„Ne, ne. Zaboravidu.„
Nije bilo sumnje u to. Tako je bila pijana, da se verovatno ne bi ni setila svega
ovog sutra. Povukla ga je ponovo, ovog puta upornije. Rekavši sebi da nije želeo
da mu pocepa omiljeni večernji kaput, pao je na kolena pored kreveta i podsetio
sebe na glupe stvari poput dužnosti i časti.
„Šta želite da mi kažete?„

135
 „Ja-„ zatresla je glavom, namrštivši se zbog napora da se skoncentriše. „Ooh,
osedam se ošamudeno.„
„Kladim se da je tako. Spustite jednu nogu na pod. To de pomodi.„
Pristala je, podigla je spavadicu sa naporom, i jedna duga,lepo oblikovana
noga okrznula je njegov stomak. Buljio je u njenu golu, obnaženu butinu, osedajudi
kako ga njena koža pali kroz tkaninu njegove odede.
Počeo je da zamišlja u šta bi mogao da gleda ako se ta spavadica zadigne uvis
još nekoliko centimetara.
Potpuno. Pomamljen. Lud.
Primorao je sebe da pogleda nazad u njeno lice.
„Šta želite da mi kažete?„ pitao je ponovo, njegov glas je i njemu zvučao
grubo.
„Bolje bi vam bilo da mi pronađete muža koji de me voleti.„
Da, bolje bi mu bilo. Uskoro.
„Dadu sve od sebe.„
„Znam.„ Nasmešila se, a on se pitao zašto se, kad god bi mu se osmehnula,
osedao kao da je dobio udarac u stomak. „ Mislim da ste Vi divan pratilac.„
Poželeo je da pocepa njenu spavadicu.
„Hvala Vam.„
„Nema na čemu.„ Oči su joj se zatvorile, i ruka joj je pala sa strane.
Onesvestila se.
Proučavao ju je na svetlosti lampe, znajudi da treba da ode, ali nije mogao da
se pomeri. Nije bilo razloga da ostane, ali nije mogao da ustane. Za minut, obedao
je sam sebi. Otididu za minut.
Pogledao je u obnaženu nogu pored njegovih grudi. Možda za dva minuta.
Nagnuo se i u pokretu pritisnuo njenu butinu sa strane dušeka. Pre nego što je
mogao da se zaustavi, posegnuo je i dodirnuo njen obraz, sklonivši pozadi
pramenove kose koji su padali preko njenog lica. Ugurao ih je iza njenog uha.
„Budalasta, budalasta Lucia,„ gunđao je, a glas mu je bio tih da je ne bi
probudio. „Osedadeš se pakleno sutra.„
Prišao je bliže, a njegove usne su okrznule kožu njene ušne školjke. Bilo je
kao da ljubi somot. Mirisala je na cvetove jabuke, i konjak i toplotu, slatka žena, i
Ian je znao da u nekom trenutku u svom životu mora da je učinio nešto zaista
gnusno kad je zaslužio da bude optereden sa njom. Ili je učinio nešto divno.
Izgleda da nikada ne bi mogao da se odluči koja ruka sudbine je njemu podeljena.
Lucia Valenti bila je pretnja muškarčevom razumu, uništenje na nebu i zemlji.
Čak i tako, mogla je da greši celog svog života, i kada bi došla pred biserne kapije,

136
Sveti Petar bi bio na kolenima, moledi je da uđe unutra. Bila je manipulativna i
ranjiva, i bol u zadnjici, i izgledala je tako prokleto lepa da je poželeo da priđe bliže
još tih nekoliko centimetara i oseti još jednom ukus njenih usta- dugo, dugo taj
ukus ovog puta.
Želeo je da povuče tu spavadicu ostatak njenog puta, da prelazi svojim
rukama preko bujnih, izuzetnih oblina koje su se razmetale nedeljama pred
njegovim licem. Želeo je da je ljubi i da je miluje, i da uzme ono što nikad ne bi
moglo biti njegovo. Želeo je da zadovolji bolnu potrebu da se rasplamsa svaki put
kada se udostojila da mu podari nešto tako kao osmeh. Želeo je te stvari više nego
bilo šta što je ikad želeo u svom životu.
Ali postojala su pravila o ovakvom tipu žena i ovakvoj vrsti situacije, a Ian je
bio čovek koji je uvek igrao po tim pravilima.
Duboko je i dugo udisao i ustao.
„Nema ničeg pogrešnog u želji da budeš voljena, Lucia,„ promrmljao je.
„Nema prokleto ničega.„
Ugasio je lampu i napustio sobu, sa telom u agoniji. Ponekad je bilo
apsolutno pakleno biti gospodin.

137
 Jedini put kada je Ian nešto ukrao, bilo je kada je imao pet godina,a posledice
toga što je pojeo ceo kuvarov puding od šljiva, dva dana pre Božida, su bile
četvorodnevni bol u stomaku i mesec dana kazne u jaslicama. Kada je imao
dvanaest, bio je uhvaden kako ljubi Mary Welton, sa farme ispod, i tada je naučio,
kako jahadi bič može biti bolan u očevim rukama. Bila je još ta nevolja u Cambrige,
naravno, i Tess. Trebala mu je godina intenzivnog učenja da nadoknadi
nepoložene ispite, i tri godine da oporavi svoje slomljeno srce.
Ove, zajedno sa nekoliko sličnih događaja u njegovom životu, su naučili Iana
važnu lekciju.
Kad god je napravio glupost platio je za to.
Ova činjenica mu se vratila ponovo, onog jutra posle opijanja brendijem sa
Lucia. Kada se probudio, zrak sunca koji se provukao kroz dve zatvorene draperije,
udario ga je pravo u oči i poslao jak, razarajudi bol kroz njegovu glavu. Sada je
pladao. U velikim količinama.
Ian je prostenjao i prevrnuo se sa psovkom dostojnom mornaru iz
Portsmoutha. Glava ga je bolela, spremna da pukne, u stomaku je imao ukus
olova, i bio je siguran da je u toku nodi neko ugurao čep od vate u njegova usta.
Odlučivši da je dan u krevetu odlična ideja, Ian je nastavio da spava.
Kasnije ga je probudilo zveckanje čajnog pribora. Oprezno je otvorio jedno
oko i video Harper-a kako stoji pored kreveta i sipa mu čaj. Nakon što je izmešao
šeder u čaju, sluga je spustio šoljicu i okrenuo se prema prozoru. Pre nego što se
Ianov ošamudeni um mogao zahvaliti njegovoj nameri, Harper je učinio nešto
nezamislivo. Otvorio je zavese.
„Dođavola, zatvori te proklete stvari!“ Ian je pokrio lice jastukom,blokirajudi
svetlost.
„Jeste li malo u neprilici danas gospodine?“
Osedao se kao mrtvac. Njegov odgovor je bilo mumlanje ispod jastuka.
Izgleda da je Harper razumeo njegov potvrdan odgovor.
„Gospođica Lucia je rekla da se nedete osedati najbolje ovog jutra, ali želi Vas
videti čim budete u mogudnosti da siđete dole. Veoma je važno, kako je rekla.“
„Ukoliko nije izbio rat između Bugarske i Engleske“ mumlao je, „ništa nije
tako važno.“

138
 Pomislio je na prethodnu nod i koliko je popio. Lucia je popila mnogo više
brendija nego on, pa ako je njemu bilo ovako loše, ona mora biti u lošijem stanju.
Ta pomisao ga je malo oraspoložila.
I treba da joj bude loše, prokletnica. Sedao se prilično jasno, kako ga je mučila
sa tim njenim pripitim osmehom u poluotvorenoj spavadici, kako je sedela tamo i
pričala mu o svim ljubljenjima u njenom životu kao da je on njezin prokleti
sveštenik. Pomislio je kako je izgledala dok je ležala na tom krevetu, sva
razbarušena i primamljiva, sa tom spavadicom koja se podizala uz njene noge.
Pomislio je kako je učinio časnu stvar i otišao. Skoro ga je to ubilo. Nadao se da se
osedala bedno ovog jutra. Trebalo bi.
Zapravo, videti Lucia u patnji zbog posledica alkohola, je bilo primamljivo i
Ian je smatrao to vrednim ustajanja iz kreveta. Duboko je udahnuo, bacio jastuk i
povukao prekrivače. Lagano, pažljivo, ustao je.
Uz pomod Harpera se obrijao i obukao. Kada je sišao dole, našao je Lucia
samu kako doručkuje. Kada je ušao , pogledala ga je, ozarena i nasmejana u puter
žutoj haljini, izgledajudi previše veselo za nekoga ko bi trebao da pati koliko i on.
Seo je na drugu stranu stola.
„Gde su svi ovog jutra?“
„Isabel je gore sa guvernantom i uči. Grace je u sobi za primanje sa
Vojvotkinjom od Tremore a Dylan je upravo otišao u Covent Garden da nadgleda
audicije za njegovu novu operu.“
Ian je klimnuo glavom. Zaboravljajudi na pedantne dobre manire, bubnuo je
lakat na stol i protrljao umorne oči. Kada je podigao glavu, video je da ga
posmatra.
Osmeh joj je nestao, i posmatrala ga je sa ozbiljnim izrazim lica.
„Morate nešto pojesti.“ Terala ga je, gurajudi tanjir u njegovom pravcu,
prizivajudi rukom slugu. „Osedate dete se bolje.“
Udahnuo je prijatan miris tosta sa puterom i odmah se naslonio na
stolicu.Razdraživala ga je sama pomisao na jedenje, ikada više.
„Zašto ste hteli da me vidite?“ Pitao je kratko.
Pre nego što je odgovorila, sluga je stavio tanjir pred njega. Ian je zatvorio oči
i sa mukom progutao.
„Jarvise“ rekao je veoma tihim glasom. „Ako ne odneseš taj tanjir sa krvavim
bubrezima dalje od mene ovog trena, ubidu te.“
Jarvis je brzo sklonio tanjir.
„Čudnovato.“ Lucia je odmahnula glavom i zagrabila punu viljušku jaja u usta.
„Popili ste manje od mene,a ja se osedam predivno.“

139
 Ta očigledna činjenica nije popravila njegovo raspoloženje. Zapravo,
napravila ga je još više neprijateljski raspoloženim. Mrko ju je pogledao. Nimalo
zastrašena, pogledala ga je, skupljajudi usne u pokušaju da se ne smeje. Nakon par
trenutaka reče.
„Dylan mi je rekao da nikada ne možeš puno popiti a da se sutra ne osedaš
grozno. Mislim da je bio u pravu.“
„Rekli ste Dylanu za sinod?“
„Ne. Primetio je prazne dekantere u biblioteci jutros i zaključio da si imao
pijanku. Bio je prilično zabrinut u vezi toga. Rekao je da to ne liči na tebe.“
„I ne liči.“Ian je zatvorio oči.“Ja ludim.To je to.Verovatno ludim.“
Lucia se pravila da ne čuje njegove izjave o ludilu.
„Vaš brat me pitao da li je sve u redu sa Vama,ali uverila sam ga da jeste. Svi
radimo nepredviđene stvari s vremena na vreme.“
„Ja ne.“ Otvorio je oči. „Ja nikada ne radim nepredviđene stvari. Nikada.“
Lucia nije istakla da dve prazne flaše brendija ukazuju na suprotno. Umesto
toga, rukom je pokazala na visoku čašu pored njega na stolu.
„Vaš brat Vam je ostavio lek. Pravi čuda, rekao je. Sam ga je izmislio.“
„Dylan nije taj koji de nešto tako izmisliti.“ Pogledao je u smeđe-crvenu
tečnost sa sumnjom.“Šta je unutra?“
„Sok od paradajza,“ rekla je grickajudi krišku tosta.“Sok od limuna,začini,
tinktura vrbove kore i neka vrsta ruskog pida-votka,mislim da reče.“
Ianov stomak se bolno uvijao.
„Zvuči odvratno.“
„Ima još neki sastojak koji sam zaboravila.“ Zastala je, mrštedi se dok je
pokušavala da se seti koji je. „Ah!“ zaplakala je i pogledala ga pobedonosno. „Sok
od školjki:“
Ian je skočio na noge.
„Vradam se u krevet.“
Vratio se u svoju sobu, ježedi se dok je mislio na sok od školjki. Zatvorio je
zavese i skinuo svoju odedu,a zatim se uvukao među hladne pamučne plahte,
zaklinjudi se da nikad nede uraditi nešto tako glupo. Jednostavno nije vredno bola.
„Mislim da je anđeo.“
Lucia je proučavala oblak koji je Isabela pokazivala a zatim odmahnula
glavom.Oštri vrhovi trave golicali su njen vrat.
„Ne, to je slon.“
„Ne, to je anđeo. Ima krila. Vidiš ih?“ Isabela je pokazala zamahnuvši prstom.
„Tamo i tamo. Čak ima i oreol.“

140
 „Još uvek ih ne vidim.“ Lucia je zevnula, osedajudi se pospano na
popodnevnom suncu. „Ja vidim slona.“
„Ti si beznadežna u oblikovanju oblaka.“ Reče joj dete i ustade. „Idem da
vidim šta je gospođa March stavila u našu izletničku korpu. Dolaziš li?“
Lucia je odmahnula glavom.“Uskoro.“
Isabel je otišla i Lucia je sklopila oči.Udahnula je miris trave i naslađivala se
osedajem sunca na njenom licu.Uprkos svom brendiju od prošle nodi, osedala se
predivno.
Ian nije. Jadničak. Htela je jutros da mu kaže da joj je danas rođendan,
nadajudi se da de mu izmamiti posetu sa njenom mamom, ali jedan pogled na
njegovo lice i promenila je mišljenje.Nasmejala se, razmišljajudi o tome kako je
izgledao, tako ozloglašen sa njegovim crnim okom, tako užasno jadan u ovakvom
stanju, tako divan kada ju je mrko gledao, da je želela samo da ga poljubi da mu
bude bolje. Da nije bilo sluga u sobi možda bi i uradila. Setila se poljupca kojeg joj
je dao pre dve nodi, i samo sedanje na njega nateralo je celo njeno telo na
peckanje. Ako joj je to mogao uraditi sa samo jednim kratkim poljupcem, kako bi
bilo nakon dužeg poljupca?
Lucia je želela da to sazna. Ideja da samo obmota ruke oko njegovog vrata,
stavi svoje usne na njegove i sabije svu njegovu englesku suzdržanost uza zid, bila
je primamljiva. Verovatno bi bio besan. Nazvao bi je koketom i ponovo bi je
zavitlavao i optužio da se igra sa njim. Taj čovek je imao gnev dovoljno vrud da
sprži ženu, ali kladila bi se da je poljubac toga vredan.
Lucia se uvukla dublje u travu, razmišljajudi o prošloj nodi, o osedaju njegovih
ruku oko nje dok ju je nosio uz stepenice. Nije bilo lako jer ona nije bila mala žena.
Dva stepeništa a on se nije ni zaduvao.
Setila se kako je bacio tu čašu preko sobe i rekao joj da on ne deli Hayevo
mišljenje o njoj. Te reči i svirepost sa kojom ih je rekao, prolomile su kroz njeno
srce kao zrak sunca, terajudi je da iznutra sva sija. Žena bi mogla da se zaljubi u
muškarca zbog kojeg se tako oseda.
„Lucia?“ Grace ju je pozvala preko travnjaka. Okrenula se u travi na stomak i
prebacila svoju težinu na podlaktice. Pogledala je u Grace, koja je sedela sa
Daphne na klupi udaljenoj oko dvadeset jardi. Isabel je bila sa njima, preturajudi
po izletničkoj korpi.
„Da?“
„Da li si sigurna da ne želiš nigde da ideš?“ Grace je pitala. „Trebalo bi da
danas radimo nešto posebno. Napokon, rođendan ti je.“

141
 Lucia se osmehnula i odmahnula glavom, ponovo odbijajudi ponudu ove dve
žene da je negde izvedu.
„Ne,zadovoljna sam ovde.“
Daphne, koja je držala njenu derkicu u rukama, podigla je pogled sa deteta i
gurnula njene naočare višlje na nos.
„A da imamo izlet u Hyde Parku?“ Pitala je Luciu. „To bi bilo zanimljivije za
tebe nego u parku na trgu Portman,zacelo?“
„O da!“ Isabel je zaplakala.Došla je trčedi i bacila se na kolena pored Lucia na
travu. „Ajmo u Hyde Park. Vetar je povoljan. Možemo puštati zmajeve. Ili možemo
iznajmiti brod i voziti se po Serpentine.“
Još uvek se smeškajudi, Lucia se okrenula ponovo na leđa i zurila u nebo.
„Ne još.“
„Možemo barem otidi do poslastičara na slededem došku i uzeti bonbone za
tvoj rođendan? Čokolade. Ili karamele. Ili pepermint štapide.“
Lucia nije bila dirnuta ovim zadovoljstvima.
„Ne,ja du ostati ovde. Čekam.“
„Šta čekaš?“
„Moj rođendanski poklon.“
„Ko ti šalje poklon? Lord Haye?“
„Ne Lord Haye. Poslade ga moja mama.“ Lucia se nasmejala sa nestrpljenjem.
„Mama mi uvek šalje nešto divno za moj rođendan, i ne odlazim dok ne stigne.“
Isabel je uzdahnula, odustajudi od borbe i pala na travu pokraj nje.
„Tvoja majka je kurtizana zar ne?“ Nastavila je, bez čekanja odgovora.“Moja
mama je bila kurtizana također. Umrla je.“
Lucia je okrenula svoje lice prema detetu.
„Znam“ reče. „Žao mi je. To bi bilo nepodnošljivo, da izgubim mamu.“
„Ja je se jedva sedam,pa mi ne smeta toliko.Kada sam došla ovde, nije mi se
sviđala Grace, ali bilo je to zbog Tate. Želela sam da budemo samo nas dvoje i bila
sam ljubomorna na nju. Ali onda sam počela da razmišljam kako bi Grace bila
dobra majka, što i jeste. Veoma je stroga ali ne smeta mi.“
„Moja mama uopšte nije stroga.“
Dete se pažljivo namrštilo.
„Je li tvoja mama dobra kurtizana?“
„Ma insomma!“ Jedva je izgovorila napola se smejudi, toliko zapanjena
pitanjem da nije znala šta da odgovori.
„Ne znam.“ Konačno je odgovorila. „Zašto me to pitaš? „

142
 „Zato što deš dobiti veoma skup poklon ako je dobra kurtizana. „Lucia se
cerekala na to. „Istina. Nadam se da de tvoj poklon uskoro stidi. Možemo li onda
otidi do poslastičara?“
„Si. Uzedemo čokoladice i idi u Hyde Park da puštamo zmajeve.“
„Odlično!“ Isabel je prigrlila ovaj plan sa srcem punim zadovoljstva, ali plan
se nikada nije ostvario.
Do nodi, Lucia još uvek nije primila svoj rođendanski poklon od njene majke.

***

Te večeri Ian se osedao mnogo bolje. Prespavao je vedinu dana, probudivši se

sredinom popodneva dovoljno dugo samo da istrese čašu Dylanovog groznog
budkuriša. Oko pet časova probudio se mnogo svežiji. Okupao se, ponovo obrijao i
obukao u večernje odelo. Tada je otišao u svoj klub, gde je uposlio svoja tri
poznanika sa nekoliko rundi vista, muškaraca koji nisu znali Luciu. Ovakvim
naporima, uspeo je da izbegne bilo koje grozne momke, koji su imali potrebu da
mu se ispovedaju. Napokon, prekidati čoveka u igri vista je bio vrhunac neukusa.
Vratio se na trg Portman oko deset časova. Grace i Dylan nisu bili kudi ali Lucia
jeste.Bila je u biblioteci, ispružena u stolici za ležanje, čitajudi knjigu.
„Dobro veče.“ Pozdravio je kada je ušao.“Niste izašli ove večeri?“
„Ne.“
Hodao je oko svog stola i otvorio je aktovku.
„Zar nije bila večera kod Lady Fitzhugh?“
Okrenula je stranu.
„Da.“
Počeo je da vadi dokumenta, ali nastavio je da je posmatra preko sobe.
Ozarena žena koju je video jutros za doručkom, sada je nestala, a na njenom
mestu je bila neka koja je imala sumnjivo crven nos i čiji su obrazi bili naduveni.
Ian je pomerio pogled na svežanj maramica pokraj nje na stolici.
„Šta se desilo?“ pitao je,vradajudi pogled na njeno lice.“Šta nije u redu?“
„Ništa.“ rekla je onim tankim glasidem koji žene koriste kada je nešto zaista
loše.
„Plakali ste.“ optužio ju je.
Pogledala ga je širom otvorenih očiju.
„Mislim da sam se prehladila.“ Ugrizla se za usnu i spustila bradu.
„Zar ne znate dosad da ja uvek znam kada lažete? Nešto nije u redu i želim da
znam šta.“

143
 Tihi kašalj ih je prekinuo pre nego što je mogla da odgovori i Ian je pogledao
nagore i video Osgoodea kako stoji u dovratku sa malim paketom u rukama,
umotanim u papir. Pre nego što je sluga progovorio, Lucia je počela da plače,
bacila je knjigu ustranu i skočila na noge. Potrčala je do Osgoodea i dok je stigla do
njega, smejala se.
Ian je trepnuo na ovu potresnu promenu. Kako je žena prešla iz melanholije u
ekstazu u par sekundi? Pitao se zbunjeno.
„Konačno!“ Zaplakala je.“Konačno je stigao! Grazie, Osgoode, grazie!“
Uzela je paket i cmoknula ga po smeđoj papirnoj površini. Ova čisto
italijanska sentimentalna predstava, bez sumnje je šokirala jadnog Osgoodea, ali
uvek bezosedajni sluga,batler nije to pokazao. Otišao je uz naklon.
„Šta je to?“Ian je obišao stol i naslonio se na njega,gledajudi je dok je
odmotavala vezice obmotane oko nečeg što je jasno ličilo na kutiju za nakit.
„Poklon od obožavaoca?“ pogađao je,znajudi da bi bilo bolje da nije. „Ako je tako
,mora se vratiti. Ne možeš zadržati ništa značajnije od cveda. Inače deš imati još
jednu jadnu budalu koja misli da ste vereni.“
„Ovo nije od muškarca!“ Odmahnula je glavom dok je cepala papir sa
nestrpljivošdu deteta. „To je od moje mame. Za moj rođendan. Nije me
zaboravila!“
„DanasVam je rođendan?“ Pitao je iznenađeno.
Klimnula je potvrdno.
„Čekala sam celi dan, ali ništa nije dolazilo, pa sam pomislila da je zaboravila.
Ali nije.“ Lucia je konačno uspela da skine papir. Trijumfalno i smejudi se otvorila
je kutiju. „Oh mama!“ Zaplakala je od čuđenja.
Podigla je ruku i Ian je video da je u njenim prstima upletena nežna narukvica
od rubina u platini. Sijala je kao prsten crvene vatre na svetlosti lampe.
„Veoma ljupko.“ Pogledao je njeno lice očekujudi da se smeje od
zadovoljstva. Opet je plakala. Buljio je u nju. Suza se skotrljala niz njen obraz i
osetio je kako svet klizi ustranu. Jedini zaključak koji je mogao da donese u vezi
ovog je, da su ga njene poljuljane emocije, konačno gurnule preko ruba.
„Šta sad nije u redu?“
Kada nije odgovorila, uspravio se sa stola i pomerio da stane pred nju.
„Lucia,šta dođavola nije u redu?“
„To su rubini.“ Rekla je kao da to sve objašnjava.
Prekrstio je ruke i pokušao,sa razumnom muškom logikom, da reši problem i
nađe rešenje.
„Ne voliš rubine?“

144
 Odmahnula je glavom ,dok je još još jedna suza klizala niz njeno lice.
„Volim rubine.“ Očajan,Ian je ponovo pokušao. „Ne voliš narukvice?“
Šmrknula je i obrisala je obraz zadnjom stranom slobodnog dlana.
„Volim narukvice.“ Izvukao je svoju maramicu i pružio joj, predajudi se igri
Dvadeset pitanja.
„Više voliš zlato nego platinu?“
Lucia je plakala i on to više nije mogao da izdrži.
„U čemu je problem prokletstvo?“ Viknuo je.Pogledala ga je u lice.
„Nedostaje mi moja majka.“
Ian je oštro udahnuo i shvatio da je nadmudren. Naivčina je udaren. Matiran
zbog ženskih suza, jedine stvari protiv koje se nijedan muškarac ne može da bori.
Pakao.
Uhvatio je njen lakat.
„Dođi.“
„Gde idemo?“ Pitala je dok je jednom rukom hvatala narukvicu a drugom
duvala nos u njegovu maramicu dok ju je gurao prema vratima.
„Ni reči Lucia.“ Naredio je. „Odustani dok imaš prednost.“
Naredio je Jarvisu da izađe i zove kočiju,dajudi lakeju veoma određena
uputstva da kada kočija dođe, podigne krov, zavese i prozori da budu zatvoreni i
bez upaljenih lampi unutra. Poslednja stvar koju je trebala Lucia dvokolicom,
Ianova razumna strana je pokušala da se uveri, podsedajudi ga da su njegova
naređenja bila veoma striktna, da je narušavanje tih naređenja bilo glupo i da kad
god je uradio nešto glupo , platio je za to.
Kada je dvokolica stigla, uveo je Lucia u vozilo, dao uputstva šoferu i ušao u
kočiju.Tada je seo i pogledao u ženu preko puta njega. Zavese iza njega nisu bile
potpuno zatvorene i mesečina koja je dolazila kroz prozor je pravila kosu crtu na
njenom zapanjenom, suzama umrljanom licu.
„Vodiš me da vidim mamu?“
Njegova osedajna strana govorila mu je da de da zažali zbog ovoga.
„Sredan rođendan.“
Kroz njene suze, smešila mu se kao da je kralj cele zemlje. Ian je rekao
razumnoj strani da začepi.

145
 „Draga moja devojčice!“ Franceska je raširenih ruku prešla preko sobe za
primanje da zagrli svoju derku. „Šta radiš ovde?“
„Oh, mama,“ uzviknula ja na italijanskom, „užasno si mi nedostajala!“ Te reči
bile su sve što je Lucia mogla da izgovori pre nego što joj se grlo stisnulo.
Nesposobna da bilo šta kaže, snažno je zagrlila svoju majku, tako sredna što je
vidi, osedala je kao da bi joj srce moglo pudi.
Franceska ju je potapšala po leđima nežnim umirujudim pokretima.
„I ti si meni nedostajala, kderi. Tako mnogo. Ali šta je ovo?“ Povukla se
nazad, podigla Lucia-ino lice i nasmešila se. „Neke stvari se ne menjaju. Ti si sada
žena, nisi devojčica, da još plačeš svaki put kad te vidim. Izgleda da nije važno da li
se dočekujemo, ili se ispradamo. Ti plačeš oba puta.“ Pritisla je usnama Lucia-ine
obraze, ljubedi je da ukloni suze.
„Da li si dobila svoj poklon?“ Odgovarajudi, Lucia je povukla nazad kraj svog
plašta i podigla svoj zglob.
„Prelepo je. Ali rubini, mama?“ Počela je da se smeje kroz suze. „To je tako
nevaljalo od tebe.“
„Ti si dete House of Bolgheri (Kude Bolgheri), i treba da imaš dragulje Kude
Bolgheri. Činjenica da se ja nikad nisam udala za tvog oca ne treba da ima ništa sa
time.“
„Cesare mi nikada nije dozvolio da imam rubine. Znaš to. Bio bi besan da zna
da si mi da si mi dala takav poklon.“
Franceska je načinila bezbrižan gest rukom.
„Ne brinem uopšte za Cesare-ov bes. Nikad i nisam. Besneo je, vikao, lupao
nogama. On je poput bika, tvoj otac je tako nerazuman. Tako tvrdoglav. Ali, šta
može da mi uradi. Ništa.“
„Dakle, ako je on bik, rubini su crveni plašt kojim mu mašeš ispred lica?“
Lucia je pitala smešedi se.
„Ne ispred njegovog lica, ne. Samo iza njegovih leđa. Budi sigurna da nikad
ne nosiš narukvicu ispred njega, zbog toga što de ti je oduzeti.“ Franceska je
pogledala pored nje. „ Ali, ko je to došao sa tobom?“
„Oh!“ Lucia je shvatila da njena majka nikad nije upoznala Ian-a, tako da je
izvela upoznavanje na engleskom.
„Mama, ovo je Sir Ian Moore. Sir Ian-e, moja majka, Franceska Pelissaro.“

146
 „Ekselencijo.“ Ako je i bila iznenađena Ian-ovim prisustvom koje je direktno
prkosilo Cesare-ovim naređenjima, nije dala nikakav znak povodom toga.
Naklonila se. „Hvala vam što ste mi doveli derku da me poseti. Veoma sam vam
zahvalna.“
„Nema na čemu.“ Ian je skinuo svoj šešir i poklonio se, a zatim se okrenuo
prema kaminu, naznačivši Lucia-i da shvati da je u sobi još jedna osoba.
„Chesterfield-e,“ rekao je klimnuvši drugom čoveku.
„Sir Ian-e.“ Lord Chesterfield se poklonio, a zatim je prešao preko sobe da
pozdravi Lucia-u, na njegovom okruglom, zarumenelom licu bio je osmeh. „Moje
drago dete. Drago mi je da te vidim.“ Uzvratila mu je osmeh sa iskrenom
naklonošdu. Baron je bio veoma ljubazan prema njoj za vreme njenog boravka na
trgu Cavendish, i bio je veoma velikodušan prema mami. U stvari, imala je dobar
osedaj da je zaljubljen u nju.
„Divno je što Vas vidim, moj lorde. Nadam se da nismo poremetili vaše veče
tako što smo vas prekinuli?“ Potapšao je njenu ruku. „Naravno da niste. Ostavidu
vas u prijatnom, dugačkom razgovoru, i predi du u radnu sobu.“
Okrenuo se prema muškarcu pored vrata.
„Hodete li mi se pridružiti, Sir Ian-e?“
„Sa zadovoljstvom.“ Ian je pogledao u Lucia-u. „Ne možemo ostati dugo.“
Klimnula je, i dva muškarca su napustila sobu, zatvarajudi vrata za sobom.
Franceska ju je povela do sofe.
„Čula sam da si možda zaručena za Lorda Haye-a?“
„Uh!“ Lucia je zbacila svoj plašt i prebacila ga na najbližu stolicu, zatim je
šutnula svoje papuče i sklupčala se na jednom kraju sofe. „Ne, nisam verena za
Haye-a. Sve je to bio nesporazum.“
Objasnila je okolnosti.
„Oštedena roba?“ njena majka je uzviknula kada je završila. „Moja derka? To
je nečuveno! Otišla bih do Lorda Haye-a i ošamarila ga zbog takve uvrede. Možda
du to i uraditi!“
„Ne, ne, nema potrebe za time. Ne volim ga, tako da to nije važno.“
„Ipak-“ Franceska je prekinula, i ispustila prezriv zvuk, koji je više zvučao kao
mačja kijavica. „Ako on tako misli, nije ni čudo što se ljubi kao riba.“
„To i objašnjava sve,“ Lucia se složila. „Osedam se kao da sam doživela
najsrednije bekstvo. Ipak, Cesare dolazi za manje od tri nedelje. Šta da radim?“
„Kako Haye više nije mogudnost, Šta misliš o drugoj gospodi za koje sam
čula? Taj Lord Montrose, na primer, koji je Sir Ian-u napravio masnicu na oku. Šta
je s njim?“

147
 Zatresla je odlučno glavom.
„Ne. Ne Montrose.“
„Možda treba da ga poljubiš,“ Franceska je zadirkivala, „pre nego što se
odlučiš.“
„Mama!“ rekla je razdraženo. „Ne pomažeš!“
„U pravu si. Žao mi je.“ Obuzdavši se, Franceska je pokušala da bude ozbiljna.
„Šta je sa Walford-om?“
Lucia je buljila u nju užasnuto.
„Dobro,“ Franceska je rekla, izražavajudi svoj stav klimanjem. „Drago mi je
što tvoje srce ne naginje u njegovom pravcu, zbog toga što je on prilično glup.
Nikad ne bi bila sredna sa Lordom Walford-om.“
„Potpuno se slažem sa tobom, mama. Čak nisam ni dovoljno zainteresovana
da poželim da ga poljubim.“
Franceska je klimnula sa razumevanjem.
„Muškarčev poljubac je veoma važan. Uvek deš modi da kažeš posle
muškarčevog poljupca, kako se osedaš u vezi njega.“
„Stvarno tako misliš?“ Lucija je sela malo uspravnije na sofi, pogođena tim rečima.
„Da li je poljubac dovoljan da znaš?“
„Poljubila si Haye-a, i bila si uverena da da nije pravi. Što se tiče Armand-a,
poljubila si ga, i zaljubila si se. Izgleda da je sa tobom uvek tako.“
„Da, ali pogrešila sam u vezi sa Armand-om. Volela sam ga, a on mi je slomio
srce. Nije me voleo, mama.“
„Glupan! Nije imao razuma.“
„Da, ali-“
„Samo budi sigurna da jedino ljubiš muškarca sa dobrim osedajem, i sve de
biti u redu.“
Pogledala je u majčino nasmešeno lice, i nije mogla da se ne nasmeje.
„Oh, mama, ti si nemoguda. Želim savet!“
„Ali šta je to što želiš da ti kažem?“ Franceska se nagla napred i potapšala je
po ruci. „Lucia, ja nisam poput vedine žena. Mada znam kako izgleda biti zaljubljen
u muškarca, ali imati muškarčevu ljubav i dati mu sebe za ceo život, nikad mi nije
mnogo značilo. Uvek sam smatrala da je romantična ljubav prolazna stvar, danas
je tu, sutra je nema.“
„Ljubav zaista ne traje.“ Lucia’s- ino raspoloženje je počelo da tone. „Da li je
to ono što pokušavaš da mi kažeš?“
„Govorim samo kako se ja osedam u vezi toga.Nakon toga, možda sam ja
previše cinična. Suviše teška.“

148
 „Mama, nisi teška uopšte. Mislim da si divna, i da Chesterfield ima imalo
mozga, on bi te oženio.“
„Ponudio mi je mnogo puta. Odbila sam.“
„Ali zašto?“
„Oh, draga moja!“ Franceska je podigla ruku do Lucia-inog lica i pomilovala je
po obrazu. „Tako si drugačija od mene.“
„Na koji način?“
„Ti imaš tako veliku sposobnost da voliš. To me zapanjuje. I uvek je. Kad se
pojavi pravi muškarac, modi deš cela da se prepustiš ljubavi prema njemu- tvoje
telo, tvoje srce, tvoju dušu.“
„Naravno.“ Buljila je u svoju majku, još uvek ne shvatajudi. „Koji je drugi
način?“
Franceska se lagano nasmešila, ali to je bio tužan osmeh.
„Zavidim ti, Lucia. Volela sam jednog čoveka, i to je sve što je bilo za mene.
Sada, moje telo je jedini deo mene koji mogu dati muškarcu. To, i delid moje
privrženosti. Ostatak du zadržati za njega. Ne znam zašto, ali takva sam. To je ono
što sam postala. To je ono što kutizana mora da bude.“
Lucia nije znala šta da kaže. Nikada ranije nije razmišljala o svojoj majci u tom
svetlu. Rekla je jedinu stvar koja joj je pala na pamet.
„Volim te mama.“
„I ja volim tebe lepa moja devojčice. Više nego što to mogu da izrazim.“
Naslonila je leđa na rukohvat sofe. „Dakle, želiš savet od svoje mame? U redu. Kao
što sam ranije rekla, treba da se zaljubiš u razumnog muškarca, koji de imati
dovoljno osedaja da ti uzvrati ljubav.“
„Za tri nedelje? Počinjem da mislim da je to nemogude.“
„Traži od Sir Ian-a da ubedi tvog oca da ti da još vremena.“
„On se takođe ponudio da to uradi, ali ne misli da bi Cesare pristao. Bojim se
da je u pravu.“
„Sir Ian je ponudio da u tvoje ime ode kod tvog oca?“ Pljesnula je rukama
smejudi se. „Znači uspela si da ga šarmiraš, kao što sam ti predložila.“
Lucia ju je žalosno pogledala.
„Vedinu vremena mu se čak ni ne dopadam, mama.“
„Glupost. Doveo te je ovde uprkos Cesare-ovim naređenjima, zar ne?“
„Samo zbog toga što sam dobila tvoj poklon, i što si mi tako mnogo
nedostajala da sam počela da plačem. Bilo mu je žao zbog mene.“
„Muškarci nikada ništa ne rade za žene zbog toga što im je žao zbog nas.
Nikada. Ne, uspela si da ga šarmiraš.“

149
 „Nije izgledao vrlo šarmiran nakon što je pre neku nod zaradio masnicu na
oku,“ Lucia je rekla i počela da se smeje. „Oh, bio je tako ljut na mene! Da su
zmajevi stvarni, Mama, taj čovek bi bio jedan zmaj, zbog toga što kada je ljut,
njegove oči sevaju poput zmajeve vatre. To je izvanredno.“
„Poput zmaja, je li?“ Njena majka zvučala je zabavljeno.
Lucia jedva da je primetila. Nagla se napred na sofi.
„Mama, da li zaista misliš da poljubac govori ženi ono što treba da zna?“
„Mislim da tebi govori šta treba da znaš, Lucia. Nije tako za sve žene, ali za
tebe mislim da jeste.“
„Ali-“ Lucia se ugrizla za usnu neodlučna, nesigurna. Želela je Ian-ove
poljupce više nego što je bilo šta želela u svom životu. U drugu ruku, sad je imao
dobro mišljenje o njoj, a ona nije želela da ga izgubi. Ako ga poljubi, to bi potvrdilo
njegovu prvobitnu procenu nje kao kokete i zadirkivala.
Njene misli odletele su nazad na kratko na druge muškarce koje je poljubila.
Neki su bili poput Haye-a, pravo razočarenje. Neki su izazvali u njoj neku vrstu
blagog interesa, ali ništa više od toga.
Tada je upoznala Armand-a. Pomislila je na njega i njihove zajedničke nodi u
tami. Tada je bila tako usamljena, a on je bio protivotrov. Razgovarali su, smejali
su se i držali se za ruke. Bilo je nasludivanja, tajnih planova i bolne čežnje. Bilo je
poljubaca, mnogo slatkih poljubaca. Uvek je želeo više. Želeo je da je dodiruje na
zabranjenim mestima, a ona ga je uvek zaustavljala. Želeo je da legne sa njim na
travu. Nikada nije htela. Koliko god da ga je volela, nikada nije izgubila glavu,
nikada nije izgubila kontrolu. Uvek se držala uzdržano, čekajudi izjavu ljubavi,
čekajudi prosidbu. Ništa od toga nije dočekala. Armand ju je želeo, ali je nije voleo.
Pogledala je u svoju majku koja ju je posmatrala sa laganim osmehom.
„Poljubac nikada ne može da kaže ženi kako se muškarac oseda, zar ne,
mama?“
Franceska se bledo osmehnula.
„Bojim se da ne može, draga moja. To je nešto što zavisi od ženine vere.“
„Ja sam u to poverovala sa Armand-om, i zadobila sam slomljeno srce.“
„Ali još uvek imaš potpunu veru u ljubav. Želiš ponovo da voliš, i voledeš.“
Zastala je, a zatim rekla. „Možda je u tome razlika između nas, Lucia. Kada sam
imala takvu veru kao devojka, i na kraju smo oboje bili upropašdeni i razoreni, i
nikada nisam mogla da smognem hrabrost da ponovo volim. Ti deš pronadi tu
hrabrost. Nadi deš način.“
Prekinuo ih je zvuk otvaranja vrata, i Ian je ušao. Zastao je baš na vratima, a
Chesterfield je stupio u sobu prošavši pored njega.

150
 „Oprostite mi.“ Ian je pogledao u Lucia-u i stavio svoj šešir. „Moramo da
idemo.“
Nije pokušala da se raspravlja, zbog toga što je znala da je mnogo rizikovao
samo što ju je doveo ovde. Podigla se na noge, obula svoje papuče, i navukla svoj
ogrtač oko ramena. Zatim je duboko udahnula i pogledala u svoju majku.
„Još jedno doviđenja mama.“
„Ali bide uvek drugih pozdrava, Lucia. Zapamti to i ne budi tužna.“
„Pokušadu,“ obedala je ljubedi Franceska-u, i oprostila se od Chesterfield-a.
Sa Ian-om pored sebe, napustila je kudu bez osvrtanja nazad. Nakon što joj je
pomogao da se popne u kočiju, Ian je vozaču dao instrukciju za povratak do trga
Portman, i ušao za njom u vozilo.
„Da li ste uživali u poseti kod majke?“ pitao je smeštajudi se nasuprot njoj u
jednom uglu kočije.
„Da, jesam.“ Povukla je nazad kapuljaču svog ogrtače i pogledala ga, ali u
kočiji je bilo tako mračno, da nije mogla da ga vidi. „Znam da Vas je mnogo stajalo
to što ste me doveli ovde, i ja-“ Stala je, njeno srce bilo je tako puno zahvalnosti,
da je shvatila da joj je teško da govori. „Hvala vam. To je bio predivan rođendanski
poklon.“
„Drago mi je što ste uživali.“
Čula ga je kako pesnicom udara u krov da kaže vozaču da su spremni za
odlazak. Kočija se trgla u pokretu.
Lucia se zagledala u ugao u kojem je sedeo, poželevši da može da ga vidi.
Mesečina se probila kroz otvorene zavese na prozoru iza njega, i mada je to
smanjena srebrna svetlost osvetljavala deo njene strane kočije, njegove strana je
ostala u mraku. Mogla je da zapazi njegovu kravatu, to sivo-belo sablasno
svetlucanje, ali to je bilo sve. Nije mogla da vidi njegovo lice, čak i da je mogla da
raspozna njegov izraz, to joj ne bi reklo ništa. Nikad i nije. Njegove oči mogle bi joj
nekad nešto redi, ali u tami kočije nije mogla da ih vidi.
Nikada nije upoznala čoveka kao što je on. Njegov nepopustljiv osedaj za
pristojnost zbunjivao ju je. Njegova kontrola i disciplina su je fascinirale. Njegov
smeh ju je opčinjavao. Njegov poljubac ju je oduševio. Bio je intrigantna,
zagonetna misterija i želela je da ga shvati.
„Postoji nešto što želim da znam o Vama,“ rekla je, „Nešto što se pitam još
od one nodi kada smo igrali šah. Kako ste dobili ožiljak? I kako ste slomili nos?
Mora da ste učestvovali u tuči.“
„Da.“
„Šta se dogodilo?“

151
 „Izgubio sam strpljenje.“ Promeškoljio se na svom sedištu. „Zaista ne volim
da govorim o tome.“
„Shvatam. Zbog toga što se tako kontrolišete, i što ste tako disciplinovani, ne
želite da razgovarate o vremenu kada to niste bili.“
„Da.“
Čekala je, ne govoredi ništa više, i činilo se da de ga njena tišina prisiliti da
objasni.
„Bilo je to na Harrow-u. Jedan momak me je zadirkivao zbog brata, i kada je
napravio ponižavajudi komentar o Dylan-ovoj muzici, samo samo pukao. Krenuo
sam za njim. Da, slomio mi je nos, i prsten na njegovoj ruci mi je napravio ožiljak,
ali ja sam njemu učinio mnogo gore.“ Duboko je udahnuo. „Slomio sam mu vilicu i
tri rebra pre nego što sam mogao da se zaustavim i odem.“
„Sopstveni bes Vas je uznemirio, zar ne, kada se rasplamsao?“
„Da.“ Usta su mu se stisla za trenutak. „ Da jeste.“
„Ne bi trebalo. Zbog toga što jeste stali i otišli. To pravi svu razliku.“
Proučavala ga je za trenutak. „One druge nodi u kudi Vašeg brata kada sam Vas
videla tako besnog, bila sam veoma impresionirana. I kada ste bacili čašu u kamin,
i tada, ste me takođe impresionirali.“
„Ne mogu ni da zamislim zbog čega.“
„Nateralo me je da shvatim koliko mnogo strasti imate u sebi.“ Zastala je, a
zatim je kliznula napred, sve dok se nije spustila do ivice njenog sedišta. Njena
kolena okrznula su njegove noge, trgnuo se kao da ga je opekla. „Pored besa, koje
strasti još posedujete, Englezu?“
Nije odgovorio.
Naslutivši svoj put u mraku, oslonila se na njegovo telo. Polučučedi spustila je
svoju ruku na sedište kočije pored njegovog bedra, oslonivši težinu na svoju ruku.
Drugom ruko skinula je njegov šešir.
„Lucia, šta to radite?“
To što je radila bilo je igranje sa vatrom. Zmajevom vatrom. Znala je to, ali
nije bilo pomodi. Privukao ju je kao leptiricu plamen, i odlučila je da otkrije zašto.
Poljubide ga ponovo, i nadala se da bi taj poljubac mogao da otključa misteriju
ovog zagonetnog čoveka i zašto ju je tako fascinirao.
Bacila je njegov šešir preko svog ramena, zatim je provukla ruku kroz njegovu
kosu. Bila je poput svile pod njenim prstima.
„Lucia, prestani.“

152
 „Uvek ste tako savršeni, i to me uvek natera da poželim da Vas razbarušim,“
promrmljala je. „Ako bi bilo po mome, uvukla buh te u ribnjak i utrljala mulj svuda
po tebi.“
Ispustio je zvuk kao da se guši. Možda prva pukotina u zidu njegove
discipline.
Njene oči počele su da se privikavaju na tamu, i sada je mogla da vidi njegovo
lice. Tanka, oblikovana linija na slabom svetlu, tako neumoljiv i težak, da je mogao
biti statua. Ožiljak iznad njegove obrve bila je tanka bela linija. Dotakla ju je svojim
usnama.
Zatvorio je oči, i oštro udahnuo, ali se nije pomerio. Stavila je slobodnu ruku
na njegove grudi, osetila je zid od njegovih mišida kroz slojeve njegove odede.
Preplavilo ju je uzbuđenje. Spustila je glavu i poljubila ožiljak na njegovoj bradi, a
zatim, ne-tako-savršenu-liniju njegovog nosa.
Zatim je pritisla usne na jedan ugao njegovih usta.
„Šta je ovo?“ Njegov glas bio je grub, njegovo telo nepomično ispod nje. „Još
jedan Vaš eksperiment sa poljupcima?“
„Da,“ odgovorila je šapatom. Njene usne lagano su okrznule njegov obraz
dok je govorila. Treba da se obrije, shvatila je, zbog toga što je njegova koža bila
poput šmirgle. „Želim sa tobom još jedan eksperiment sa ljubljenjem, Englezu.“
„Bog zna da uvek radiš ono što hodeš.“
„A ti uvek radiš ono što je ispravno.“ Poljubila je njegovo uvo i osetila kako je
drhtavica prošla kroz njegovo telo.
Još jedna pukotina.
„Imam osedaj da je ovo veoma ispravno, Ian-e.
„Lucia, za boga miloga...“
Vukla je poljupce dole niz njegov obraz uživajudi u gruboj teksturi. Nagla je
glavu i pritisla poslednji poljubac na suprotni ugao njegovih usta, a zatim se
povukla.
Njene usne bile su na nekoliko centimetara od njegovih, čekala je, lebdedi,
nadajudi se, zanjudi da je ona načinila svoj potez. Sad je red bio na njemu.
Ostao je potpuno miran.
Lucia je nastavila da čeka, tako blizu da se njen dah mešao sa njegovim.
Prošla je sekunda, a zatim dve. Tri.
Nesigurnost je počela da je obuzima, pomešavši se sa njenim uzbuđanjem,
sve dok nije mogla da ih razdvoji.
Nikad joj muškarac nije uradio tako nešto, nikad je muškarac nije naterao da
preuzme inicijativu, nikad je muškarac nije naterao da radi ovako nešto. Da čeka

153
ovako. Uvek je bilo drugačije. Muškarci su joj se udvarali, udovoljavali joj, čekali je,
pokušavali da je poljube. Ali Ian nije bio poput bilo kojeg muškarca.
Poljubi me.
Još uvek je čekala, ali on se nije pomerio.
Probolo ju je razočarenje. Zid je bio netaknut. Nije bilo ničega što bi ga
probilo. Pomerila se da se povuče.
Iznenada je ispustio grub zvuk i zgrabio je za ruke. Gurnuo ju je na leđa, i
njegovo telo našlo se na njenom. Njegova težina prignječila ju je bespomodno na
sedište. Zarobio je njena usta svojima.
Poljubac je bio surov, skoro nasilan, drobedi njene usne. To ju je zaprepastilo.
Ali nije se uplašila. Njena usta otvorila su se pod njegovim saglasno bez reči.
Okusio je njenu dubinu, njegov jezik bio je njenim ustima, njegov poljubac
izbio joj je sav vazduh iz pluda. Nikada ranije nije poljubljena na takav način. Bilo je
sirovo i modno, vrtoglavo i predivno, izvan njegove kontrole, i njene.
Kliznula je jednom rukom u njegovu kosu, a drugom je milovala pozadinu
njegovog vrata. Savila je kolena, i unutrašnja strana njenih butina dodirnula je
njegovo bedro. Razdvojio je svoja usta od njenih na dovoljnu razdaljinu da
promrmlja psovku ispod glasa, a zatim je rukama obuhvatio njeno lice i ponovo je
poljubio, nežnije ovog puta, kušajudi njena usta nežnim, laganim, opojnim
posedovanjem koje je širilo bolnu toplotu kroz njene udove.
Gurnuvši na stranu ivicu njenog plašta, utiskivao je poljupce dužinom njenog
vrata i preko ključne kosti, njegov dah žario je njenu kožu. Njegovo telo trljalo se
uz njeno, čak preko svih slojeva odede, uspela je da oseti kako je pritiska njegovo
čvrsto koplje. Pomerala je svoje kukove sporo vrdajudi, i osetila je njegovo
drhtanje kao odgovor.
„Oh, Bože,“ šaputao je. „Oh, Bože.“
Pomerao se, klizedi niz njeno telo. Raširio je svoje šake preko njenih grudi,
pratedi njihov oblik preko njene odede. Obuhvatila je rukama njegovu glavu,
privukavši ga bliže, želedi više, i on joj je to dao ljubedi vrh njene druge dojke iznad
izreza dekoltea njene haljine. Toplina u njoj je počela da je žari sve jače, i ona se
grčila pod njim. Taj pokret je istrgnuo stenjanje iz njegovog grla.
„Ubijaš me,“ reko joj je, zadihano, dlanovima je klizio preko njenih rebara da
istraži ostatak njenih oblina – njen struk, njene bokove, njene butine. „Ubijaš me
malo po malo.“ Odigao je svoje telo sa njenog dovoljno da trgne njenu suknju. „Ali
je prokleto dobar način da muškarac umre.“
Zatim je osetila kako se njegova ruka krede ispod njenih podsuknji zbog
daljeg istraživanja, klizedi uz njenu nogu, preko kuka do vrha njenih butina.

154
Ostatak ženskog razuma se povratio, i Lucia je posegla za njegovim zglobom preko
slojeva tkanine.
„Želim da te dodirnem,“ rekao je. Njegova ruka širila se preko njenog
najintimnijeg mesta dok je ona držala svoju ruku ukočeno oko njegovog zgloba.
„Samo mi dopusti da te dodirujem.“ I drugi muškarci su izgovarali takve reči, ali
nikad nije popustila. Uvek je odlučivala kada i kako de se zaustaviti.
Umirio je svoju ruku između njenih butina.
„Lucia.“
Njeno ime zvučalo je iskidano sa njegovih usana, i taj zvuk očaja osvojio ju je
istog trenutka.
Oslobodila je njegov zglob i dopustila da joj ruka padne u potpunoj predaji.
Poklonila bi ovom muškarcu sve što ima, uključujudi i njeno srce, ako bi ga želeo.
„Voli me, Ian-e,“ šaputala je. „Voli me.“
Obuhvatio je njeno središte i zadovoljstvo je bilo tako jako da se zgrčila
reagujudi.
„Oh!“ uzviknula je obgrlivši ga i zakopavši lice u njegov vrat. Imala je osedaj
da celo njeno telo mora da rumeni od vreline i sramotnog uzbuđenja. „Oh!“
Njegovi prsti pronašli su prorez na njenim gadicama i kliznuli unutra da
dodirnu najintimnije mesto na njenom telu, mesto koje nijednom muškarcu nije
dopustila da dodirne.
„Slatko,“ mrmljao je, vrh njegovog prsta kliznuo je između njenih skrivenih
nabora, nateravši je da porumeni goredi. „Tako slatko.“
Zatim je počeo da je miluje na veoma zapanjujudi način svojom rukom,
snažno i sigurno a ipak nežno, svaki potez njegovih prstiju naterao ju je da drhti.
Njeni kukovi su se grčili, izvijajudi se ka njegovoj ruci, pomerajudi se sopstvenom
voljom. Njeno telo nije više bilo pod njenom kontrolom, ved pod njegovom, i to
što joj je on radio bilo je poput nečega što nikad ranije nije osetila.
Lucia je mogla da čuje sopstveni glas koji govori nešto na italijanskom,
nepovezano, očajničke stvari koje nikada nije rekla ni jednom muškarcu u svom
životu.
„Molim te, oh, molim te, oh, dodirni me, da, oh, molim te.“
Uzbuđenje je raslo u njoj, podižudi se sve više i više, dok je reči nisu izdale, i
mogla je samo da ispušta čudne, prigušene male zvukove. Bilo joj je potrebno...
nešto, ali nije znala šta.
On je znao.
„Da,“ nagovarao ju je pored uha, takođe na italijanskom. „Da, da, to je to. To
je to. Skoro si tu. Hajde za mene. Hajde.“

155
 Nije razumela na šta je mislio, ali njeno uzbuđenje bilo je skoro
nepodnošljivo, i pomislila je da bi mogla da umre. Odjednom, njegovim daljim
milovanjem, sve u njoj se zapalilo, a zatim eksplodiralo u lomljivom nizu varnica i
zmajevoj vatri, što ju je nateralo da vrisne. Njegovi prsti nastavili su da je miluju, i
talasi izuzetnog zadovoljstva, koje je ikad osetila, preplavili su je ponovo, i ponovo,
i ponovo.
Poljubio ju je u usta, dajudi joj poslednji poljubac, a zatim izvukao svoju ruku
ispod njene suknje. Mogla je da čuje njegovo disanje, teško i brzo kao da je trčao. I
dalje na njoj, prebacio je svoju težinu i počeo da otkopčava dugmad svojih
pantalona.
Kočija se zaustavila sa trzanjem.
Ian je podigao glavu i njegove ruke su se umirile. Celo telo mu se ukočilo.
„Kriste,“ promrmljao je. „ Kriste, svemogudi, šta ja to radim?“
Odgurnuo se nasilno od nje. Povukla je suknju dole i borila se da sedne,
disala je dahdudi dok je u šoku buljila u njega.
„Glupi kučkin sine,“ mrmljao je i protrljao lice rukom. „ Ja sam tako glup
kučkin sin. Mozak mi je u preponama, to je ono što sam dobio. Glup, glup. Tako
prokleto glup.“
Vrata kočije su se otvorila. Nijedno od njih se nije pomerilo.
Ošamudena, Lucia je samo mogla da zuri u njega u čudu. Nikada nije mogla
da zamisli nešto tako. Šta joj je to uradio sa prstima? Način na koji ju je dirao i
milovao je bilo nešto što nikada ranije nije osetila. I zatim...
Santo cielo.
Tako slatko zadovoljstvo. Talasi i talasi toga. Kao padanje, poput magije, kao
umiranje...nijedan od tih opisa nije bio adekvatan da odredi šta joj je to uradio. To
je bilo iskustvo koje se ne može opisati rečima.
Nejasno, čula je zveket nečega, i shvatila da vozač odmotava stepenice, ali
života joj, nije mogla da nađe snagu da se pomeri sa sedišta. Pritislaje prste na
usne i napravila grimasu. Osedala je da su naduvene, otečenje zbog drobljenja
njegovim ustima, i bile su užarene zbog hrapave brade na njegovom licu. Trenutak
ranije bila je u vatri, ali sada njeno telo osedalo je toplotu i malaksalost, kao da je
bez kostiju. Želela je da plače. Želela je da se smeje.
„Ian-e...“ Njen glas se vukao zbog toga što nije mogla da se seti šta je htela da
kaže. Nakon tog izuzetnog iskustva, šta bilo koja žena može da kaže? Sedeo je
preko puta nje, pognute glave, sa licem u rukama. „Ian-e?“ Podigao je glavu i
pogledao u nju. „Izlazi.“

156
 Sa tim rečima, Lucia je žurno izašla iz kočije i krenula pravo ka ulaznim
vratima kude. Nije krenuo za njom.
„Kreni,“ naredio je kočijašu. „Bilo gde. Ne zanima me. Zaboga, samo vozi.“ Sa
time se povukao nazad i zalupio vratima kočije, ostavljajudi Lucia-u iznenađenu i
samu na trotoaru.
Znala je da treba da uđe unutra, ali umesto toga, samo je stajala tamo
zagledavši se u lepu kočiju kako okrede na uglu skvera i nestaje iz vida. Otkrila je
ono što je želela da zna. Ian Moore ju je opčinio zbog toga što se zaljubila u njega.
Zaljubljivanje bi trebalo da učini ženu srednom, ali Lucia nije osedala nikakvu
radost.
Otrov u njegovom glasu kada joj je rekao da izađe iz kočije potvrdio je njen
najgori strah. On je ipak nije voleo. Nije mogao možda ni da je poštuje. I sigurno
se nije zaljubio u nju.
Lucia je poželela da se nikad nije igrala sa zmajevom vatrom.

157
 Svaka delija u Ian-ovom telu se bunila protiv onoga što mu se upravo desilo.
Ruke su mu se otvarale i zatvarale u pesnice i želeo je da razbije nešto, po
mogudstvu svoju glavu. Požuda je pumpala kroz njega sve jača sa svakim novim
otkucajem srca, i u njemu je vladala potpuna anarhija.
Nek kuga odnese tu ženu!
Zatvorio je oči i naslonio se nazad na sedište. Pokušao je da je istisne iz svojih
misli ali bezuspešno. Ni njegova čuvena samokontrola nije uspela da je izbriše iz
njegovog uma, niti protera njegovu potrebu za njom. Nakon Tess Ian je uvek
ograničavao svoje susrete sa ženama na diskretne afere. Ljubavnice, ako bi mu
njegov posao dozvoljavao da bude dovoljno dugo na jednom mestu za takav
aranžman. Ako ne, zadovoljio bi se kurtizanom. Ali ni jedna žena, ni ljubavnica, ni
kurtizana, čak ni Tess nije ga naterala da se ovako oseda-kao prosjak, kao kralj,
kao ludak.
Zurio je u sedište preko puta i video Lucia-u, prelepu, toplu i željnu. Sa svakim
udahom koji bi napravio udisao je misris cveta jabuke i nje. Taj miris je bio svuda,
na njegovim rukama, na njegovoj odedi. Miris je ostao utkan u tkaninu sedišta i on
nije više mogao da ga podnese. Trznuo je zavese sa prozora i otvorio širom prozor
i krenuo da duboko udiše sparan letnji vazduh, pokušavajudi da razbistri glavu,
stiša svoje uzbuđenje, pronađe smisao tamo gde ga nije bilo.
Molim te, oh, molim te, oh....
Čak i u magli londonskog saobradaja, čak i među zvucima klopotanja točkova
kočija i konjskih kopita, njeni meki uzdisaji i nepovezane molbe da je voli, su ga
zadirkivali i prizivali nazad.
Kočija je usporila zbog saobradaja, i Ian vide tri žene kako šetaju ispod slabe
svetlosti uličnih lampi ka tamnoj uličica iza njih. Kurve, naravno, sada je ved bio
veoma blizu Seven Deals i kurvi je bilo svuda.
Ian posegnu i oštro udari pesnicom tri puta o krov kočije.
„Sačekaj ovde!„ Naredio je i krenuo ka grupi žena. Sve tri su mu se nasmešile
kada je prišao postavljajudi telo u sugestivne poze. Prišao je plavuši. Njen osmeh
je otkrivao zube nesumnjivo zato što ih je imala. Izgledala je dovoljno čisto, i bila
je čak i prilično zgodna. A i svakako je uvek više voleo plavuše, nek je prokleta ona
žena i njena boja kose.
Ona mu je prišla, sa sve širim osmehom.

158
 „Odeš valjanje, gospon?„ Promrmljala je dok su joj ruke lutale preko njegovih
grudi.
„Dođi.„ Zgrabio joj je rame i povukao je ka uličici iza njih. Bila je to slepa ulica
sa kapijom koja je vodila ka štalama. Dovukao ju je do tamnog ugla.
„Šiling ak deš standardno,„rekla mu je. „Za ostalo, cena zavisi.„
„Od čega?„
Glupo se smeškala na način na koji se sve kurve cerekaju, smešno
pokušavajudi da ga dodirima zavede.
„Od toga ša želiš?„
Obično de mu sasvim odgovarati. I da je rekla sto funti, platio bi joj. Uzeo je iz
dzepa traženi šiling i utisnuo joj u dlan. Savila se i sakrila ga u cipelu.
Kada se uspravila, uhvatio je za ramena i pribio uz pocrneli zid od cigli.
Poljubio je. Osedala se na dzin, ali on nije mario.
Sa tim poljupcem koji je bazdio na dzin svi tragovi njegovog razuma su
nestali. Zagnjurio je lice u prevoj kurvinog vrata, uzeo punu šaku njene suknje i
povukao je na gore. Sa slobodnom rukom počeo je da otkopčava svoje pantalone.
Lucia-ino uzbuđeno stenjanje je odjekivalo kroz njegovu glavu, i on je zatvorio oči,
pokušavajudi da se pretvara da je to njena koža koju ljubi, ali neki čudan zvuk mu
je razbio fantaziju. Ian okrenu glavu i pogleda kroz kapiju ka štalama.
Na mesečini u dvorištu ispred štale, pas je nalegao na kučku udarajudi u nju
sa ludačkim tempom, dok je snaga njegovog nabijanja terala kučku da cvili.
Ian je zurio u njih, iznenada paralizovan.
Godine rada i discipline, godine suzdržavanja i razuma, godine koje je proveo
kao pošten britanski gospodin sa diskretnim aferama i besprekornim ponašanjem
i sada je srozao sebe na ponašanje jednog besnog psa.
Sklonio je pogled sa životinja i pogledao u lice devojke ispred njega, jer u
pitanju je bila devojka, shvatio je. Na mesečini sa zatvorenim očima i otvorenim
usnama u pokušaju da imitira neku strast, bilo je teško odrediti joj tačne godine.
Sedamnaest, možda.
Prezir prema sebi ga je ispunio. On nije bio pas i nije mogao da bludniči u
nekoj tamnoj uličici kao da jeste.
„Nije važno.„
Promrmljao je i po drugi put te večeri otrgnuo je svoje telo u agoniji od
voljne žene sa podignutom suknjom. Pozitivni dokaz da je izgubio svoj razum.
Okrenuo joj je leđa i počeo da se udaljava zakopčavajudi pantalone, ostavljajudi
iza sebe kurvu koja je sigurno bila oduševljena što je dobila šiling, a nije morala
ništa da uradi.

159
 Tvrd kao kamen i besan više nego što i jedan gospodin sme sebi da dozvoli,
napustio je uličicu i došao do kočije. Platio je vozaču i otpustio ga, odlučivši da
hoda. Lutao je londonskim ulicama, pokušavajudi da prikupi svu svoju domišljatost
i nađe način da se oslobodi čini koje je Lucia bacila na njega.
Sa svakim korakom pokušavao je da se priseti realnosti. Želeo je Lucia-u ali
nije mogao da je ima. Ona nije bila njegova da je uzme. Bilo je moralno pogrešno
da pokvari nevinost mlade devojke. A u ovom slučaju, bilo bi i samoubistvo za
njegovu karijeru. Karijeru koju je gradio četrnaest godina.
Ipak, bez obzira na to koliko je puta sebe podsetio na te činjenice, i dalje je
bio gladan nje, sa silinom koja je nadilazila običnu požudu, i divljaštvo njegovih
sopstvenih telesnih apetita je bilo nešto što nije razumeo. Nikada se nije tako
osedao i to ga je teralo da čini stvari, očajničke stvari, stvari koje su od njega činile
čoveka koga nije prepoznavao, stvari koje su poništavale sve ono što je mislio da
zna o sebi. Bez obzira na sve, kada bi bila ovde ispred njega, on bi odbacio svoju
karijetu i svoju čast samo da je dodirne još jednom i da čuje kako uzvikuje njegovo
ime.
Ian je hodao i hodao i hodao, želedi da može da dođe do ivice Zemlje i skoči
preko.

***

Ian se nije vratio kudi te nodi. Lucia je to znala zato što je ležala budna do
zore, osluškujudi ne bi li čula zvuke njegovih koraka kako prolaze kraj njenih vrata.
Niti se vratio slededeg dana. Poslao je poruku Grace, govoredi u njoj da de ostati u
blizini Whitehall-a jer je tako zgodnije.Treba mnogo stvari pripremiti za Cesare-ov
dolazak tako da nema smisla da ostane na Mayfair-u.
Lucia je znala da je to bio izgovor. Izbegavao ju je. Bez obzira na to što je
znala da on ne želi da bude u njenoj blizini, ona je čeznula za njim. Čak i kad bi
pokušala da zaboravi ono što joj je učinio to bi bilo nemogude. Njeno srce je
treperilo od uzbuđenja na pomisao kada bi ponovo mogla da ga vidi, čak i dok je
razum podsedao da on nije zaljubljen u nju.
Tokom naredna tri dana nije napuštala trg Portman. Zarad malih šansi da bi
on mogao da se vrati i ona da ga vidi, Lucia je ostala kod kude. Puštala je zmajeve
sa Isabel u parku, čitala knjige, čak je i vezla. Vežbala je sviranje gitare, pratedi
Dylan-a i njegovu kder kada bi svirali klavir u muzičkom salonu, ali nije odlazila na
zabave i koncerte.

160
 Vesti da je Haye raskinuo njihovu veridbu su se proširile, ali ne i razlog zašto.
Verni svojoj reči, Haye i njegov ujak su bili diskretni i reč Armand se nigde nije
mogla čuti.
Sa obnovljenom nadom ponovo su se pojavili njeni najuporniji udvarači. Lord
Montrose, Lord Walford i Lord Blair su dolazili do trga Portman ali ona nije imala
želju da ih vidi. Postojao je samo jedan čovek koga je želela da vidi, ali ta želja joj
se nije ispunila jer se Ian nije vratio kudi.
Trede večeri nakon te nodi u kočiji, Vojvotkinja od Tremore-a ju je posetila i
sve nade koje je Lucia imala da joj Ian bar malo uzvrada osedanja su se raspršile.
„Sada kada su zasedanja u Parlamentu gotova i sezona je pri kraju, Tremore i
ja se vradamo na svoje imanje u Hampshire-u sutra.“ Vojvotkinja je pričala dok je
pijuckala maderu u salonu za crtanje s Grace i Lucia-om. „Ian je pitao može li nam
se gosp. Valenti pridružiti.“
Lucia se ukočila na stolici, dok joj je srce probola bolna žaoka. Ne samo da ju
je Ian izbegavao on ju je hteo poslati što dalje od njega. Ponovo su je gurnuliu u
zapedak i za jedan kratak, iracionalan trenutak, opet se osetila kao mala,
usamljena devojčica, malena devojčica sa kojom niko nije znao šta da uradi.
Jedino je ponos naterao da zadrži ravnodušan izraz lica kada je njeno srce želelo
da besni i plače.
„Ididu na selo sa Vama, Vaša milosti?“
„Da, nadam se da Vam je to prihvatljivo?“ Vojvotkinja se okrenula ka Grace,
koja je sedela pored Lucia-e. „Kakvi su Vaši planovi?“
„Mi smo planirali da krenemo za Devonshire za nekoliko dana, čim Dylan
završi sa audicijama za novu operu. Da li Ian želi da preuzmete ulogu pratilje za
gospođ. Valenti?“
„U stvari, mi smo se nadali da dete Vi takođe podi sa nama u Tremore Hall.“
„Pretpostavljam da bi mogla.“ Odgovori Grace. „Dylan me može pratiti kad
završi sa svojim poslovima ovde. Možemo krenuti za Davenshire iz Hampshire-a.“
„Odlično.“ Vojvotkinja je posvetila pažnju Lucia-i. „Da li ste razmišljali o svojoj
situaciji? Ian me je obavestio da imate više ozbiljnih udvarača i da je svaki od njih
izrazio želju da Vas oženi. On želi da zna koga preferirate?“
Lucia je odjednom osetila užasnu hladnodu u kostima. Nije mogla da
odgovori.
„Oprostite mi što sam ovako otvorena i postavjam pitanja koja inače ne bih
postavljala,“ nastavi vojvotkinja pogrešno protumačivši njeno dutanje, „Ali Vaša
situacija je neobična i zahteva brzo delovanje. Vaš otac stiže za tri nedelje, i ako

161
sam dobro razumela, princ očekuje da budete vereni kada stigne i udati pre
njegovog odlaska. Jedino pitanje je kog muškarca ste izabrali?“
Lucia je zurila u svoje ruke koje je stiskala u krilu i nije odgovorila.
„Sir Ian je posumnjao da možda još uvek niste odlučili,“ nastavi nežno
vojvotkinja. „Zamolio je Tremore-a i mene da održima zabavu na selu za Vas, na
koju demo pozvati sva tri Vaša prosca tako da možete da provedete više vremena
sa njima pre nego što se odlučite za nekog.“
U ovom slučaju vreme joj nede pomodi.
„Shvatam.“ Uspela je da procedi tu reč kroz stisnuto grlo.
„Jednom kada prihvatite ponudu gospodina po svom izboru,“ nastavila je
vojvotkinja, „Ian de dati i svoje formalno odobrenje i mi demo završiti zabavu sa
balom u čast tog događaja. Kada Vaš otac stigne Ian de mu saopštiti sredne vesti
pre nego što otputuje za Antoliju.“
Lucia podiže pogled u šoku.
„Ian odlazi za Antoliju?“
„Verujem da je to njegov slededi zadatak. Trebalo je da ostane do kraja
Cesare-ovog boravka ali situacija tamo se drastično pogoršala i premijer ga šalje
tamo što je pre mogude.“
„A šta je sa uslovima bračnog ugovora, zar nije Ian trebalo da pregovara o
tome?“ Upitala je Grace.
„Cesare i njegovi ministri de dogovoriti sve sa mladoženjom i njegovom
porodicom i obaveštenje o veridbi i venčanju de biti poslato iz Hampshire-a. Princ
Cesare de dodi u Tremore Hall. U Wychwood-u postoji katolička crkva i venčanje
de se održati u njoj. Nadam se da su svi ovi planovi prihvatljivi za Vas, Lucia?“
„Ne želim da se udam ni za jednog od njih,“ ona reče, poraženo. „Ne volim ni
jednog od njih.“
Grace je zagrli oko ramena.
„Možda možeš ubediti svog oca da ti da više vremena da nađeš muškarca za
kog želiš da se udaš.“
„Ne želim ništa da tražim od svog oca! Tokom vedeg dela mog života se
pravio da ne postojim! Ne bih pitala Cesare za komad hleba ni da umirem od
gladi!“
„Onda moraš izabrati između ova tri prosca koja imaš!“
„Kako da izaberem? Kako?“
Kako da dozvolim da me dotakne muškarac koji nije Ian?
Grace je čvršde zagrli, ali ni jedna žena joj nije odgovorila. A i šta da joj kažu?

162
 Lucia zatvori oči i s mukom proguta, trudedi se da potisne bol. Zaljubljivala se
u Ian-a, ali bilo je očigledno da on nije mislio isto. Da je voli ne bi odlazio za
Antaliju. Da je voli ne bi je gurao u naručje drugog muškarca. Da je voli ne bi je
ostavio te nodi u kočiji, več bi je zgrabio i oženio bez obzira na posledice. Ali kao i
Armand pre njega ni Ian je nije voleo.
Lucia je osetila kako joj se lice trza i spustila je glavu ne bi li sakrila suze. Oči
su je pekle od neprolivenih suza ali je ona treptala trudedi se da spreči da
poteknu. Nede plakati za čovekom koji je ne voli. To je ved jednom uradila kao
zaljubljena devojčica. Nede to ponoviti kao odrasla žena.
Bilo je vreme da se suoči sa stvarnošdu. Nije volela ni jednog od tih
muškaraca ali su izgleda, svi oni bili zaljubljeni u nju. Ni jedan od njih je nede
gurnuti u zapedak, ignorisati, i otidi u Antoliju da pobegne od nje i zaboravi je.
Izgleda da je dobila ono za šta se molila one večeri na zabavi u bašti Lady
Kettering. Bog joj je uslišio molbe trostruko. Ni jedan od njih nije bio Ian, ali Ian je
nije želeo. Lucia duboko udahnu i podiže pogled.
„Pozovite svu trojicu na zabavu, Vaša milosti. Pustimo ih da se bore za moju
ruku i na kraju nedelje, ja du izabrati jednog od njih.“ Ustala je sa stolice. „Kako vi
englezi kažete, neka najbolji čovek pobedi!“

***

Tokom naredne dve nedelje, Ian nije ništa drugo radio osim što se
skoncentrisao na posao. Proveo je svaki budan trenutak pripremajudi sve za
dolazak princa Cesare-a, preuzimajudi na sebe čak i najbeznačajnije detalje,
govoredi sebi da ako to on ne uradi nede se ni uraditi kako treba.
Prinčev izaslanik, grof Trevani, je stigao da pomogne u pripremama, donosedi
sa sobom raskošne darove za Kralja William-a, Kraljicu Adelaide i premijera. Za
Lucia-u su bile donete raskošne tkanine, zlato i dragulji koji de biti deo njenog
miraza. Čak je i Ian primio dar, izuzetno izrebaren mač od srebra.
Ian je ljubazno prihvatio mač kao i darove za kralja, kraljicu i premijera,
obavestivši Trevani-ja da William IV željno isčekuje susret sa Njegovom Visosti i da
je državna večera ved ugovorena. Objasnio je dogovor koji je napravio sa
vojvotkinjom Tremore i taj plan je Trevani našao sasvim prihvatljivim.
Ian je takođe preuzeo darove za Lucia-u, obedavši da de oni biti što pre
dopremljeni do nje i da de ona biti oduševljena i zahvalna kada ih primi. Dragulji
su bili veoma velikodušan poklon za nezakonitu kder, ali Ian nije mogao da ne
primeti da među brojnim draguljima i biserima nije bilo ni jednog rubina.

163
 Sedao se razgovora između Francesca-e i Luscia-e o rubinima. Nije bilo
iznenađujude jer se sedao svakog detalja te izuzetne večeri sa oštom jasnodom.
Iznova i iznova. Iscrpljivao je sebe poslom, ali to mu je činilo malo dobrog, jer
svaki zadatak koji je morao da ispuni dovodio je Lucia-u ponovo u njegov um.
Čak mu ni san nije donosio spas jer je sanjao o njoj, budedi se sa potpuno
uzbuđenim telom, tako često da je počeo da se pita nije li umro i otišao u pakao.
Samo pakao je mogao da ima tako opake muke.
Sedamnaset nodi zaredom, Ian je proklinjao, besneo, pokušavajudi da je mrzi,
ali nije mogao da zaboravi tu nod u kočiji, nije mogao da prestane da mašta o
njenom toplom, željnom telu ispod njegovog, nije mogao da utiša njene meke
uzdahe zadovoljstva koji su odzvanjali u njegovom umu. Iako ga je prioganjala
svakog sata u danu, nije mogao da je mrzi ma koliko se trudio.
Dve nedelje nakon što je Lucia otišla za Tremore Hall, stiglo je pismo od
vojvotkije u kome ga obaveštava da su sve pripreme za seosku zabavu privedene
kraju. Pozivnice su poslate, menii isplanirani, zabava angažovana, a sve de
kulminirati velikim balom na kraju koga de Lucia odabrati.
Te reči su Ian-u bile oštar podsetnik na brutalnu istinu. Odlučide se između
Montrose, Blair ili Waldorf-a. Jedan od tih muškaraca bide onaj koji de imati pravo
da je ljubi, da je dodiruje, da je voli, da je poseduje. Sa tim mislima Ian više nije
morao da se pita da li je u paklu, znao je da jeste.
Ian sklopi vojvotkino pismo i spusti ga u svoju torbu, podsedajudi sebe da
njegov lični pakao nede dugo trajati.
Princ Cesare de stidi za nedelju dana. Jednom kada stigne bide dovoljno posla
da ga zaokupi, diplomatski poslovi o kojima de diskutovati sa princom i njegovim
ministrima tokom dana, večere i balovi kojima de prisustvovati u toku nodi. Bide
dovoljno dešavanja da mu zaokupe um i telo dovedu u stanje takve iscrpljenosti
da Lucia ne može pohoditi ono malo sna što bude uspeo da ugrabi.
Bide i par dana u Tremore hall-u, dok Lucia ne odluči za koga de se udati. To
de modi da izdrži. A zatim de biti venčanje ali on de do tada otidi. Hvala Bogu da je
Sir Gervase toliko upropastio situaciju u Turskoj da de do trenutka kada Lucia
Valenti postane žena drugog muškarca on ved biti na brodu koji putuje ka Antaliji.
Dobide nazad svoj život i nadao se svoj razum.

164
 Tremore Hall je bilo veliko imanje jednako veliko kao i palata princa Cesara u
Bolgheriu. Travnjaci i vrtovi su bili prelepi, unutrašnjost ogromne kude bio je
bogato ukrašena, a vojvodina staklena bašta bila je ispunjena egzotičnim biljkama
iz selog sveta. Vojvoda i Vojvotkinja su bili pažljivi, divni domadini, učinili su sve da
se Lucia oseda dobrodošlom. Hrana je bila odlična, a ona je imala toliko zanimljivih
stvari koje je mogla da radi. Cesarovi ministri su poslali brojne krojače u London,
kako bi pripremili njenu devojačku spremu za venčanje. U takvim oklonostima,
mnoge žene bi bile presredne.
Lucia se osedala bedno.
Nije bilo u njenoj prirodi da bude tužna, ali nije mogla da se otrese tame koja
je visila iznad njene glave. Učestvovala je u ovoj predstavi, jel nije želela da
povredi osedanja Vojvode i Vojvotkinje, ili da bude nezahvalna prema njima.
Pomogla je da se isplanira i organizuje predstojeda kudna zabava na kojoj je bilo
pozvano preko stotinu gostiju. Naučila je da igra kriket, da gađa iz luka i strele, i
igru sa kartama wist. Kada su gosti počeli da pristižu, ona je bila podjednako
milostiva prem trojici njenih udvarača. Za uzvrat oni su bili savršena gospoda, čak
su uspevali i međusobno da budu ljubazni jedan prema drugom. Lucia se
osmehivala, delovala staloženo, pretvarajudi se da je sredna, a iznutra je osedala
kao da umire.
Mislila je da pobegne. Ne bi bio prvi put da je uradila tako nešto. Ako bi samo
mogla da stigne do svoje majke, Francesca bi joj dala novac. Mogla bi da pobegne,
i da se sakrije. Ali njen otac bi je na kraju našao. Uvek je tako bilo. Toliko puta je
uspela da pobegne iz loših sitacija. Da li je ikada na taj način rešila nešto?
Druga opcija je da izabere jednog muškarca, da ode do oltara, i da onda
vrsne „Ne!“ u pravom trenutku, ispred svih svatova. Ta ideja ju je držala malo više
od ideje da pobegne, jel bi to potpuno ponizilo njenog oca. Ali tako bi ponizila i
jadnog mladoženju, a on nije ništa uradio da bi to zaslužio. Pored toga, Cesare bi
je verovatno poslao u manastir, zaključao u deliju kako ne bi mogla da pobegne,
ostavljajudi je tamo da istrune.
Tokom nedelje trajanja kudne zabave, svakog dana pitala je Vojvodu da li je
Ian došao, ali svakog puta odgovor je bio ne. Bilo je odvojeno vreme koje mora
provesti sa svom troicom svojih udvarača. Šetala, razgovarala i igrala sa svakim od
njih. Pokušavala je da zaboravi čoveka koji je nije želo, pokušavajudi da ceni

165
kvalitete muškaraca koji su je želeli nju. Razmatrala je kvalitete svakog udvarača,
pokušavajudi da vidi sebe u braku sa jednim od njih, da ima decu sa njim, da bude
sredna sa njim. Žene su se udavale za muškarce koje nisu volele, ponavljala je to
sebi stalno, i mnoge od tih žena su uspele da budu sredne u životu.
U nodi kada se održavao bal, Ian još uvek nije stigao u Tremore, ali to nije bilo
važno. Jedini razlog zbog koga dolazi jeste da sazna kojeg muškarca je odabrala, ali
ona nije donela tu odluku. Kako je mogla?
Lucia je stajala ispred olgedala u svojoj sobi, dok je sluškinja na njenim
leđima zakopčavala sitne, dugmide na roze svilenoj balskoj haljini i njenu dugu
kosu ukrašavala svežim roze ružama. Uprkos svemu, posmatrala se u ogledala i
činilo joj se kao da gleda u neku drugu osobu, kao da to nije bila ona, ali svesna je
da je ipak to ona. Ova što stoji je utvara, senka nje. Osedala se izgubljeno u magli,
pokušavajudi da se vrati kudi. Ali ona nije imala kudu, nikada i nede, bez ljubavi.
Kada se obukla i bila spremna, otpustila je sluškinju i otišla do prozora.
Pogledala je preko prostanih travnjaka imanja Tremore, fenjeri su goreli, pristizale
su kočije lokalnog plemstva koji su bilo pozvano na bal.
Ostala je bez vremena. Mora da izabere. Blar, Montrose, Walford. Koga
odabrati?
Oteo se jecaj sa njenih usna i ona pristisnu svoj prste u belim rukavicama
preko usana. Bio je to nemogud izbor, ona nije mogla da podnese pomisao da je
poljubi bilo koji od ovih muškaraca. Nije mogla da podnese da je dotakne ni jedan
od njih. Ne sada. Nikada. Niko osim Iana. Od same pomisli na to pozlilo joj je.
„Izvinite, gospođice?“
Lucia se okrenula da vidi da li se neka od njenih sluškinja vratila u sobu.
„Sir Ian je stigao, i on želi da Vas vidi pre početka bala.“
Njeno srce je poskočilo u grudima, osedajudi slatko, bolno zadovoljstvo. Ian je
došao.
„Gde je on?“
„Rekao je da de Vas čekati u staklenoj bašti Njegove milosti. Da li znte gde je
to?“
„Da, da, hvala.“ Lucija je posegnula za svojom lepezom, i pošla za sluškinjom
dok su napustala sobu. Sišla je niz tri stepeništa do glavnog hodnika, gajedi u sebi
nemogudu nadu. Šta ako je došao da je odvede? Ubrzala je svoje korake, skoro
trčedi kroz dugačak hodnik, prekriven tamno-crvenim tepisima, zlatnim
draperijama delujudi dosta konzervativno. Šta ako je odlučio da je voli?

166
 Ianov sluga Harper, stajao je ispred duplih vrata na kraju hodnika, ugledavši
je otvorio je vrata. Lucia je klimnula glavom, pozdravljajudi ga dok je prolazila
pored njega. Kada je ušla unutra, Harper je zatvorio vrata za njom.
Čuvena staklena bašta vojvode Tremora je bila prostorija od stakla, veda od
balske dvorane u palati njenog oca. U njoj su se nalazilo drvede i biljke iz celog
sveta kao i statue, fontane i urne. Na velikim gvozdenim stubovim koji su
podsedali na stubove iz rimskog doba bile su postavljene plinske lame da
osvetljavaju prostoriju. Bez daha, došla je do polovine prostorije pokušavajudi da
pronađe Iana između gustih krošnji drveda, ali nije ga videla.
„Iana?“ pozvala ga je.
Izašao je iza gusto pokrivene rešetke vinove loze, ugledavši ga osetila je kako
je ispunjava toliko velika radost da nije mogla da govori. Samo je stajala i piljila u
njega, nadajudi se da ne sanja.
Bio je obučen svečano odelo za bal. Fini sako od crne vune koji je prijanjao na
njegova široka ramena, odgovarajude crne pantalone koje su isticale njegove duge
noge. Ni jedan nabor nije kvario njegov prsluk od crno-zlatne svile. Njegova
snežno bela košulja ja bila besprekorna, naravno. Svaka dlaka u kosi mu je bila na
mestu, niti je bilo naobra na njegovom odelu. Nikada nije videla sjajniji prizor u
svome životu. Njena radost je preovladala i ona je počela da se smeje.
„Stvarno imaš najneverovatnijeg slugu,“ rekla je, još uvek isprekidanog daha
od dugog trčanja. „Kada izgledaš ovako, uvek želim da napravim nered od tebe.“
Nije se smejao sa njom. Njegov izraz je bio hladan, kao grob, zagonetan. Lice
diplomate.
Lucia je osetila kako njen smeh nestaje.
„Kada si stigao?“ upitala je.
„Pre nekoliko sati. Doneo sam poklon za tebe, od tvog oca.“ Okrenuo se,
pozivajudi je rukom. „Pođi sa mnom.“
Pratila ga je dok su prolazili između rešetaka vinove loze, nakon čega je
ugledala veliki isklesani mermerni sto na kojm su se nalazile orhideje. Neke od
orhideja su bile pomerene u stranu kako bi se napravilo mesto za zlatan kovčežid,
osamnaest inča dužine i šest inča visine.
Otvorio je kovčeg, otkrivajudi malu sjajnu kolekciju nakita.
„Tvoj otac misli da ovo treba da ti pripadne. Postade deo tvoga miraza.“
Pogledala je u dijamante i bisere koje su bili položeni na crvenom plišu u
unutrašnjosti kovčega, a zatim pogledala u njega.
Ni jedna emocija se nije ocrtala u njegovim očima. Ni tračak plamena vatre.
Njegove oči su bile hladne i bezlične, podsetio je na prvi put kada ga je ugledala.

167
 „Ovo je samo deo,“ rekao je. „Postoje i zlatni tanjiri, srebro i kristal. Servis za
tridesetoro, pretpostavljam. Mislio sam da bi želela da nosiš nešto od ovog nakita
tako da sam ga poneo sa mnom. Sve ostalo je u Londonu.“
Posmatrala je kovčeg i njegov sadržaj.
„Nije samo servis za tridesetoro, ved i nakit, takođe. Vrlo darežljivo od
Cesara. Nema rubina, naravno.“ Primorala je sebe da se nasmeje, zvučedi sama
sebi šuplje. „Predpostavljam da je dobra stvar što mi Cesare nije dao rubine. Ne
uklapaju se sa mojom haljinom.“
Izvadila je svoju lepezu i pritisla na grudi. Izvukla je tijaru iz nakita i stavila na
glavu, nameštajudi je krivo. Okrenula se pružajudi mu kapriciozan osmeh, nadajudi
se da de ga nasmejti.
„Šta misliš?“
Nije se nasmejao. Nije ispravio njenu tijaru. Umesto toga, on odstupi.
„Moraš mi redi koga si odabrala,“ rekao je stavljajudi svoje ruke pozadi na
leđa izgledajudi tako formalno.
„Ved sam dobio pisano odobrenje od tvoga oca za bilo koga od trojice
udvarača, bidu u mogudnosti da pozovem muškarca kojeg odabereš u toku večeri i
dati mu formalan pristanak. Onda du dati objavu.“
Te reči su pogodile njeno srce kao strela, ubijajudi sve divlje, lude nade koje
je imala dok je silazila niz stepenice. Spustila je glavu da sakrije svoj očaj. Možda je
deo njegove krute kontrole prešao i na nju, jel nije želela da mu dozvoli da vidi
njena osedanja. Držedi pognutu glavu igrala se sa draguljima.
„Nisam još uvek odlučila.“
„Vidim.“ Usledila je duga pauza, a onda i težak uzdah. „Moraš odabrati
večeras, Lucia.“
„Da, znam.“ Izvukla je dijamancku ogrlicu na grudi, proučavajudi je. „Nikada ti
nisam pružila revanš u šahu.“
„Zaboravi na to.“
„Zar ne želiš da znaš ako-“ njen glas je pukao, podigla je ogrlicu, osmehnudi
se usiljeno. „Želim da nosim ovu ogrlicu, ali ne mogu da je pričvrstim kopču sa
svojim rukama u rukavicama.“
Ispustio je nestrpljiv zvuk i uzeo ogrlicu iz njenih ruku.
„Okreni se.“
Okrenula se, osedajudi hladnodu platine uz njenu ključnu kost dok je
zakopčavao komad nakita oko njenog vrata. Zglobovi njegovih ruku dodirivali su
donji do njenog vrata dok je zakopčavao kopču. Ruke su mu bile mirne, ali ih nije
povukao.

168
 „Čujem muzičare kako probaju svoje instrumente,“ rekao je „Bal de početi.“
„Da,“ nije se pomrila. „Iane-“
„Najbolje bi bilo da te odvedem tamo.“ Njegove ruke su skliznule i Lucia se
osedala kao da još jednom zabija strelu u njeno srce i okrede je.
“Naravno,“ promrljala je, uzela je svoju lepezu, okrnula se da ga uhvati za
ruku. Postavio je svoju slobodnu ruku na grudi napuštajudi staklenu baštu.
Njegov sluga je još uvek stajao u hodniku.
„Uzmi ovo Harpere,“ rekao je pružajudi mu kovčeg. Zatim otprati Lucia-u do
balske dvorane na drugom kraju hodnika. Ni jedno od njih nije progovorilo.
Muzika je bila sve glasnija dok su se približavali balskoj dvorani. Velika
dvokrilna vrata bila su otvorena i parovi su ulazili u dvoranu. Isred vrata je stajao
Lord Blair. Prvi ples je obedala njemu, i on ju je čekao.
Ian je takođe video njega kako čeka, zastao je.
„Uživaj u večeri,“ promrmljao je njoj. „Ja du biti u staklenoj bašti. Kada budeš
napravila svoj izbor, taj kojeg odabereš nek dođe, i nađe me kako bih mu da svoj
formalni pristanak. Onda du se vratiti sa njim i dati zvaničnu objavu.“
Posmatrala ga je dok se okretao.
„Nedeš prisustvovati balu?“
Zastao je.
„Ne,“ rekao je preko ramena bez da ju je pogledao, a zatim je otišao niz
hodnik.
Lucia ga je posmatrala dok je odlazio, razmišljala je o molitvi koju je
izgovorila tog dana u bašti Lady Kettering. Svaka reč molitve se obistinila. Pronašla
je čoveka za kojeg želi da se uda. Pronašla je čoveka koji ubrzava njen puls i
zaustavlja njen dah. Pronašla je čoveka sa kojim može da razgovara, smeje se i
koga može voleti za ceo život. Problem je bio što taj čovek nije voleo nju, i setila
se da je zaboravila da pita Boga za taj deo. Prešla je svojim prstima preko
zatvorenih očiju i izgovorila još jednu molitvu. Ali kad je otvorila oči, Ian se i dalje
udaljavao.

***

Zora se pojavljivala. Ian se naslonio na kameni zid u Tremore-ovoj staklenoj

bašti, gledajudi u mesto pored stola sa orhidejama gde je stajao sa Lucia-om i dao
joj dragulje koje joj je poklonio otac. Pitao se kada de nadi rubin. Po njegovom
nalogu, zlatar u Londonu je uklonio jadan duguljasti dijamant na njenoj tijari i
zamenio ga sa rubinom. Rekao je da se zameni na jednom kraju tijare, koji de

169
prekriti njena kosa, i princ Cesrare nede modi da vidi kada je bude nosila na
venčanju. Ali za koga de se udati?
Ian je spustio pogled na njegov večernji sako, prsluk i kravatu. Bili su i dalje
na svom mestu gde ih je bacio pre nekoliko sati, nemarna gomila crnog i belog
materijala, koja bi užasnula Harpera. Ian je zurio u odedu. Nije mislio da
prisustvuje balu. Očekivalo se od njega da prisustvuje, tražili su da prisustvuje. Bilo
je to pokazivanje strašno lošeg ukusa da ne prisustvuje. Pakao sa tim.
Po stoti put, pitao se koga de odabrati, i onda je prisilo sebe da se zaustavi.
To nije bila njegova briga. Znade njen izbor kada taj muškarac dođe kod njega.
Samo još nekoliko sati, i modi de da ode. Samo još nekoliko dana, nakon što
bude video njenog oca, završide sa celom ovom aferom. Opet mora biti onaj stari.
Njegova glad, njegova potreba, ovo ludilo koje je pretilo da ga opsedne i preuzme
njegov život de prodi. Modi de da ode, i ostavi sve ovo za sobom, i da nastavi sa
svojim stvarima. Važnim stvarima.
Grci i Turci se spremaju da uđu u rat, a rat bi bio katastrofalan za Britanske
interese tamo. Za nedelju dana on de biti na brodu za Konstantinopolj da proba da
pronađe diplomacko rešenje. To je bio posao koji radi. Ono što bi trebalo da radi.
Čudno da tako trivijalan zadatak pronalaženje supruga za lepu, hirovitu,
nemogudu, nepredvidivu ženu bio najteži zadatak koji je ikada imao.
U daljini, muzika je prestala. Bal se završio. Čekao je, ali niko nije došao. Čuo
je odzvanjenje peta cipela nekoga muškarca po kamnom podu staklene bašte, ali
niko nije došao.
Dok je čekao, zatvorio je oči pokušavajudi da se koncentriše na to kako de
sprečiti rat u Andoliji, ali umesto tog, pronšao je sebe kako se koncentriše na teme
Lucinog vrata, gde su padali tamni pramenovi njene kose koji su se spuštali iz
čvora na potiljku. Osedao je njene svijene uvojke pod prstima dok je pričvršdivao
njenu ogrlicu.
Nasmejao se, setivši se kako je krivo namestila tijaru. Kao mala devojčica koja
se igrala oblačedi se, mislio je prestajudi da se smeje u tom trenutku, video je
njenu bududnost- video je kako de izgledati njene derke. Bide iste kao ona. Slatke,
mekane, lepe, nemogude devojčice sa ranjivim, romantičnim srcem i osmehom
poput toplog italijanskog sunca, devojčice koje žele da budu voljene i stvorene da
budu obožavane, koje de porasti i osvajati slededu generaciju časne Britanske
gospode. Jedino pitanje je bilo ko de biti otac tih devojčica.
Čuo je korake. Vreme je. Ian duboko udahnu i otvori oči.
Lucia je stajala tu. Sama. Držedi tijaru u ruci, sa nevericom na njenom licu,
koji mu je govorio da ga je pronašla.

170
 „Postoji rubin na mojoj tiari.“ Njene tamne obrve su se pomerale zbunjeno.
„Da li si ti znao za ovo?“
„Da.“
Podigla je prstenčid gde je bio zamenjen dijamant, pokazujudi lepezom na
tom mestu.
„Moj otac ovo nije uradio. To si ti, Englezu. Ti si ga stavio tu.“ Izgovorila je te
reči zvučedi kao da ga optužuje.
„Da,“ priznao je. „Izgleda da se uklapa. Izgleda-“ zastao je. „Izgledalo je kao
ispravna stvara koja treba da se uradi.“
„To je protiv volje moga oca.“ Odjednom se nasmešila, a sunčevi zraci su se
probili kroz zorom okupanu sobu.
Bolele su ga oči dok je gledao u nju, skrenuo je pogled.
„Kao što je tvoja majka rekla, samo nemoj dozvoliti da Cesare vidi.“
„Uradio si ovo za mene?“
Za nju? Ne, njegovi razlozi su bili potpuno sebični. Uradio je zato što nije bio
u stanju da podnese ideju da bi ga mogla zaboraviti. Udaljio se od zida. Primorao
je sebe da je pogleda i postavi pitanje.
„Koga si odabrala?“
Prebacivala je svoju težinu sa jedne ne druge nogu.
„Nisam još odlučila.“
„Moraš odlučiti.“
„Smatram da je izbor vrlo težak.“ Zastala je i pročistila grlo. „Moraš da me
posavetuješ.“
Oh, Bože. „Ne mogu.“
Podrazumevalo se da de ona to ignorisati.
„Lord Walford je fini muškarac,“ rekla je pomerajudi opušteno glavu u
razmatranju. „Njegova ljubav prema meni je duboka i iskrena, mislim. Tačno je da
govori stalno o svojim ružama, ali žena treba da razvije interesovanje za hobi
njenog supruga, a ja mogu da naučim kako se ruže uzgajaju, pretpostavljam.
Wolford me podseda na jednog od vaših Engleskih pasa za čuvanje ovaca. On bi
mogao biti odan i veran. Bilo bi vrlo lako učiniti ga srednim. Da li da odaberem
Walforda?“
„Lucia…“
„Naravno, Lord Blair je veoma srdačan, vrlo lep. Zašto tako divan čovek ima
tako strašnu rođaku, ne mogu redi, ali kao što ste rekli ne udajem se za njegovu
rođaku.“

171
 Ian ju je gledo dok je lutala svojim pogled po prostoriji. Držala je zamišljeno
svoju tijaru ispod brade, nastavljajudi da izlaže utiske o Blair-ovim atributima.
„Inteligentan je. Miran, ali previše stidljiv, pravi džentlmen. Ubola sam se na
trn juče. Išla mi je krv, i on je umotao moju ruku svojom maramicom. Bio je tako
uviđajan. To je bila njegova savršena prilika, i on ju je morao iskoristiti.“
„Prilika.“ Gušio se dok je izgovarao.
„Iane nije čak ni pokušao da me poljubi,“ rekla je zvučedi ogorčeno. „Čovek
koji želi da oženi devojku pokušao bi da ukrade bar jedan poljubac, zar ne misliš
isto kao ja?“
Ian je ispustio prihgušen zvuk, okrenuvši joj leđa, nastavljajudi da gleda u
grupu kineskih ruža. Naterao je sebe da kaže nešto.
„Blair je previše fin, rekla si. Možda si upravu.“
„Možda. Ali sa druge strane, zar muškaran može biti previše fin? Mnoge žene
imaju određene slabosti za grublje. To je istina, ja-“ zastala, osedalo se čudno
kolebanje u njenom glasu koje on nije razumeo. „Ali mislim da su dobri ljudi
najbolji muževi. Blair je isto zgodan, a ja volim muškarce koji su zgodni. Priznajem.
Da li je on taj?“
Ian je zatvorio oči, osedajudi kao da se zidovi urušavaju na njega.
„Onda tu je i Lord Montrose. On je najzgodniji od svih, jak i visok. Ima smisao
za humor i zasmejava me. Smeh je važan za sredu u braku. Šta misliš? Da li da
odaberem Lorda Montrose-a!“
Stisnuo je svoju vilicu tako jako da ga je bolelo.
Za vreme njegovog dutnja, ona je uzdahnula iza njega. Stavila je ruku na
njegovo rame, i on je oštro udahnuo. Bilo mu je teško u ovom trenutku, samo sa
jednim dodirom njene ruke. Stajao je tu, leđima okrenut, krijudi se, izgubljen u
požudi i frustraciji tako užasnoj, a očajnička potreba za njom ga je obuzela.
„Ja ne mogu da biram,“ rekla je. „Što znači da je ostala samo jedna stvar da
se uradi. Ti moraš odabrati za mene.“
„Šta?“ ta reč je zvučila kao užasni šaptaj iz dubine njegovih grudi. Toliko jako
je zgrčio svoja ramena kako bi se oslobodio njene ruke, okrenuvši se u neverici
video je njene velike oči. Ona to misli. Grlo mu se zatvorilo i samo je mogao da je
gleda u nemoj agoniji.
Klimula je polako glavom u svetlosti njegovog dutanja.
„Znaš šta želim. Rekla sam ti one nodi kada smo igrali šah. Sedaš se?“
Sedaš se? Te reči su ga mučili ved nedeljama. Spaljivale su mu mozak , i on je
sumljao da de ih ikada zaboraviti.

172
 „Koji muškarac mi može pružiti ono što želim?“ Nagnula se ka njemu i svojim
grudima očešala njegova prsa. Usne su joj bile blizu njegovih, tako opasno blizu.
„Koji muškarac može da me voli i poštuje i podari mi sinove? Ko ima istu
strast kao moju?“
Stegao je ruke u pesnice. Nede je dotadi. Nede.
„Koji?“
„Lucia, prestani.“ Stavljajudi svoje dlanove na njeno lice, pregazi svoju
zakletvu, pritiskajudi palčevima njene usne, zaustavljajudi je da dalje priča.
„Prokleta bila, prestani.“
„Reci mi šta da radim, Iane.“ Prošaputala je pomerajudi svoje usne ispod
njegovih palčeva, tako da je osedao požudu sve više u svakom nervnom završetku
svoga tela. „Da li da izaberem Walforda? Blaira? Montrosea? Ti izaberi.“
Pomislio je na svakog od tih muškarca kojeg je pomenula, a zatim njen mali
jecaj prošao mu je kroz glavu. Toliko strasti za muškaraca, a ta strast nije za njega.
Oh, molim te, oh da,oh, dodirni me...
Kao kad grom pogodi drvo, Ian se razbio u krhotine vatre. Spustio je svoje
ruke i uhvatio tešku svilu vazdušastih rukava na njenim rukama, gurajudi je u
nazad. Udarila je u sto koji se nalazio iza nje, savio je glavu kako bi poljupcem
prekinuo pominjanje tih drugih muškaraca.
Napravila je duboki uzdah ispod njegovih usana. Ispale su joj tijara i lepeza iz
ruku na kameni pod, dok je rukama u rukavicama dodirnula njegovo lice. Njena
slatka usta predala su se na njegovom prvom zahtevu, želja je gorela u njemu od
kada je dodirnuo. Rekao je sebi da stane, ali nije mogao.
Pustio je njene ruke, stavljajudi svoje ruke između njih dodirujudi njene grudi,
oblikujudi ih svojim dlanovima. Bile su savršene, tako savršene. Želeo je da ih
dodiruje, da ih ljubi. Želo je da liže njenu toplu, satensku kožu. Čuo je cepanje
tkanine, ali nije se mogao zaustaviti.
U blistavom jutarnjem suncu, mogao je da vidi čemu je bila izložena snaga
njegove volje, vrh njenih grudi sočno nabubreli po goloj ivici njenog oreala. Pratio
je svojim jezikom ivicu, vlažedi njenu kožu ispod pocepane tkanine. Prsedi se
prema njemu, prošaputala je njegovo ime. Ruke je omotala oko njegovog vrata.
Čuo je padanje i razbijanje saksija, shvatajudi da je ih slomio, slomio je
Tremorove saksije sa dragocenim orhidejama. Uhvatio je Lucia-ine suknje rukama,
žestoko povlačedi slojeve svile i muslina u potrazi za toplom ženom ispod. Skupio
je njene suknje između njihovih tela, stavljajudi svoje ruke na njene kukove
dodirujudi njeno donje rublje.

173
 Došli su dovde, skinuo je njen satenski pojas, pustajudi ga da sklizne niz
kukove. Svojim rukama je oblikovao njenu guzu, stežudi je. Podigao je na sto. A
onda ju je dodirnuo na najslađem mestu od svih.
Kao u kočijama, bila je vruda i meka, klizila je između njegovih prstiju.
Milovao ju je tu, njeno telo se grčilo sa očajničkom neugodnosti zbog potrebe i
neiskustva. Držala se za njega, sa položenom glavom na njegovom vratu. Sklizno je
prstima unutar nje, ona vrisnu, dok su se njene butine stezale, cededi se oko
njegove ruke koja ju je mučila. Ušao je sa prstima malo dublje, uživajudi u njenoj
nevinoj zategnutosti. Želeo je da joj kaže da je sve uredu, da je nede povrediti i da
de stati. Ali te reči bi bile laži, i nije ih mogao izgovoriti. Jer, Bog mu pomogao, nije
mogao stati.
Pomerao je svoju ruku izneđu njenih butina skidajudi donje rublje, koje je
skliznulo sa njenih nogu na papude. Bacio je čipkasti veš na stranu, uspravio se,
oslobodivši svoje pantalone.
Ponovo je uhvatio i stegao njenu zadnjicu, povlačedi je prema sebi kako bi
došao između njenih butina.
Vrhom svog penisa počeo je da je dodiruje, a zatim skliznu između njenih
mekih, vlažnih nabora. Gurnuo je napred, pritiskajudi dublje, dodirujudi njen
himen. Sa tim dodirom sve njegove primitivne žudnje, koje se borio da zadrži u
sebi, digle su se u njemu kao povik trijumfa i sve o čemu je mogao da misli bilo je
da mora da je poseduje. Sada. Odmah. Kompletno i totalno posedovanje. Povukao
se nazad, i onda sa jednim jakim prodorom uzeo je.
Usisala ga je u svoje dubine, isprekidanog daha. Njegov ulazak ju je povredio,
znao je, ali i šokirao se jer nije znao da može da oseda tako izuzetno uživanje u
trenutku kada joj je izazvao bol.
Ali nije postojala šansa da se zaustavi.
Ljubio ju je po licu, kosi, grlu, svuda gde je mogao da dohvati. Čula je njegov
glas kada joj je govorio, nepovezane reči kojima je hteo da je umiri, iako su još više
raspaljivale požudu u njemu.
„Lepa Lucia, tako meka... Lucia... oh, Bože, tako dobro.... sanjao sam
ovo....tebe...toliko prokleto dugo.“
Disala je u isprekidanim jecajima, on je pokušavao da se zadrži, čekajudi
malo, dajudi joj vreme da se prilagodi na njegov ulazak, ali to jednostavno nije bilo
mogude. Pojačao je svoj stisak, držedi njene bokove u svojim rukama, i nastavio da
ulazi i izlazi iz nje. Opet je to uradio, a onda opet, opet i opet.

174
 Sa svakim ulaskom, osetio je kako mu raste uzbuđenje, deblja, gori i vodi ga
do vrhunca. Sa zadnjim ulaskom, svršio je u poplavi zadovoljstva takvim
intezitetom da je skoro pao sa nogu.
Pomerio je svoje lice iz njene kose, teško dišudi, držedi je u svojim rukama
dok je plima orgazma opadala usled zasidenja. Njene ruke su još uvek bile
omotane oko njega, njeno lice pritisnuto uz njegov vrat.
„Jesi li dobro?“ prošaputao je.
„Ja-“ njen glas je bio prigušen u njenom grlu. Zavrtela je glavom. „Ne znam.“
Kajanje ga je preplavilo, i tamna senka krivice. Pomerio je svoje ruke sa
njenih bokova i skliznuo svojim penisom iz nje.
„Oh!“ rekla je, zvučedi pomalo iznenađeno, delujudi kao da u ovom trenutku
još nije bilia svesna šta se upravo dogodilo.
Podigla je svoju glavu i pogledala, zatim skupila pogled, i pogledala odjednom
dole. Nije bio siguran šta je videla po njenom držanju, i nije znao šta da misli.
Okrenuo se, podigao i zakopčao dugme na pantalonama, a zatim pogledao u
pod trežedi njeno donje rublje. Rukom ih je podigao i kleknuo ispred nje. Stavio je
finu tkaninu preko ružiđastih papuča na nogama i počeo da je povlači gore uz
noge.
Zastao je samo kod njenih kolena. Njene suknje su pale preko njenog krila, i
on nije mogo da vidi tamne kovrdže na vrhu njenih bedara, ali mogao je da zamisli
taj prizor. To je potreba koja je treperela u njemu, trzajudi se na nogama.
„Podigni kukove,“ rekao je.
Stavila je svoje dlanove na sto kako joj je i rekao, omogudivši mu da podigne
donje rublje do struka. Rukavi u roze i beloj boji prekrivale su njene ruke, i on nije
mogao da vidi šta ona radi, ali u svom životu skinuo je i obukao dovoljno žena da
ne mora da zna je pričvršdivalan male vezice njenog donjeg rublja.
Dok ju je oblačio, pokušavao je da ne misli. Povukao je njene suknje na dole i
poravnao ih, namestio je njen zlatno-roze pojas oko struka, izvukao zgnječen
pupuljak ruže iz njene kose, držedi određeno rastojnje u uskoj staklenoj bašti,
osedajudi iskrenu džentlmensku brigu.
Njen gornji deo haljin je bio iskidan, primetio je, kao i korset ispod njega. On
ga je iskidao. Iskidao je njenu haljinu, i još mnogo toga. Preplavio ga je osedaj
sramote dak je zurio u njenu upropašdenu haljinu. Pokušao je nekako da poravna
ivice njene pocepane haljine, da sakrije sam od sebe ono što je uradio, ali nije
postojala mogudnost da to sakrije. Neke stvari nisu mogle da se sakriju. Neke
stvari se ne mogu popraviti. Njegova ruka je još uvek bila na svili haljine, osedao se
kao da se guši.

175
 Otvorio je usta da bi nešto rekao. Da se izvini, kaže da mu je žao. Da joj kaže
da se to nede ponoviti, iako je znao da postoji šanse da se opet to desi. Da joj kaže
da de sve biti u redu, a znao je da nede. Nije rekao ništa.
Pogledala je u njega. Njene oči su bile ogromne, mekane i braon kao da
posmatra srnu, njen pogled je bio dubok i nije znao da li je to strah ili osuda.
Oboje, možda. Ako je tako, zaslužio je, uprkos njenoj veštini u ljubljenju, ona je
bila devica. On, sa druge strane, nije mogao da traži opavdanje u neznanju. On je
znao šta radi, šta de se desiti, i šta to znači. Ona, čak i sa svom svojom devojčkom
nesmotrenošdu u prošlosti, nije imala pojma šta de se dogoditi. Niko nije znao dok
se nije dogodilo. Niko zaista nije znao šta znači nevinost, dok je ne izgubi.
„Žao mi je,“ rekao je. „Tako prokleto žao.“ Počeo je da pomera svoj dlan sa
nje.
Gledajudi u njega, podigla je svoju ruku i uhvatila njegovu dok je držao
prislonjenu na njene grudi.
Samo tako, osedao je kako ga preplavljuje uzbuđenje, olakšanje, i oštro
probadajude osedanje u grudima koji on nije mogao da definiše.
Ian je znao da je beznadežan slučaj, idiot, izgubio je glavu za suknjom, ako bi
je poželeo bilo bi mu potrebno samo nekoliko minuta da je ponovi opet poželi i
nakon onoga što su doživeli, uništio je nju i sebe i sve ono što je gradio celog
života.
Čuo je neki zvuk u blizini njega, tihi duboki uzdah koji nije dolazio od Lucia-e.
Ian je skrenuo pogled i pogledao pravo u šokirane plave oči Lady Sarah Monforth.
Iza nje, stajao je Lord Blair i gledao preko njenih ramena pravo u njih.

176
 Lucia je ležala na svojoj strani kreveta, šdudurena u klupko, buljedi u bledo
plavu vrbu na tapetama njene sobe. Plavo bela šara se nastavila je da se zamuduje
ispred njenih očiju. Boje su se pomešale u sivu. Trepnula je, spremna da zadrži
suze dok je pokušavala shvati smisao onog što se dogodilo.
Nije trebalo da se oseda ovako glupo ošamudeno i žalosno. Znala je o ovim
stvarima. Njena majka joj je to objasnila kada je imala dvanaest godina sa strogim
upozorenjima da ne dozvoli da muškarac uradi ono što je Ian upravo učinio. Videla
je statue u pariskom muzeju, virila je u zabranjene knjige, ona i Armand su se
nekoliko puta strasno ljubili. Ali nijedna od tih informacija nije je pripremila za
kompletnu realnost.
Bolelo je, zbog jedne stvari. To je bio potpuni šok, lomedi sva čudesna
osedanja koja su se pojavila pre toga. Nije to očekivala. Kada joj je Ian pomogao da
se obuče, na sebi je videla sopstvenu krv, i veoma dobro je znala da to nije njen
mesečni ciklus. Lucija je kolena jače pritisla uz svoje grudi i trgla se. Još uvek je
duboko unutra bila ranjiva. Ali to nije bilo ono što ju je nateralo da se oseda kao
da de zaplakati.
Lady Sarah i Lord Blair su ih videli. Pratila je Ian-ov pogled pogled sa strane i
shvatila da stoje tamo. Čak iako je Ian-u trebao samo jedan mig okom da stane
ispred nje i zaštiti je, nije bio dovoljno brz. Lucia ih je videla i oni su videli nju.
Lord Blair i Lady Sara su bili dovoljno taktični da odu bez reči, i Ian ju je poveo
gore malo korišdenim stepeništem za sluge blizu staklenika. Nekako je uspeo da je
vrati u njenu sobu a da je niko više ne vidi, ali nije imala iluzija da de to ostati
tajna.
Lady Sarah nije bila poput Lorda Haye-a, čija diskrecija je sprečila da priča o
Armand-u Bouget-u procuri. Ne, Sarah-in maliciozni jezik bio bi veoma zauzet. Do
kraja dana, svi u Tremore-u bi znali šta je videla, i to jezivo detaljno. Ako Lucia i
nije bila oštedena roba ranije, sada bi sigurno bila. Čak ni to je nije nateralo da
bulji ošamudeno u zid na rubu suza.
To je bio pogled koji je naknadno ugledala na Ian-ovom licu, užasnut pogled
sramote i samognušanja koji nije mogao da sakrije kad je dodirnuo njenu haljinu i
shvatio šta je uradio.
Lucia se malo uspravila na krevetu i pogledala dole u iseckani rub svoje
haljine i korseta, dva lepršava parčeta tkanine koji su visili poput nesrazmernog

177
trougla preko njene leve dojke. Videla je njegovo lice, i želela je da mu kaže da je
sve u redu, da je ona bila kriva, a ne on. To joj je bilo poznato, i ona ga je pogurala
sa namerom, koristedi svoje reči i svoje telo kao da su šibice, a on kao da je bure
baruta. Rezultirana eksplozija je bila njena krivica, ne njegova, i on nema šta sebi
da zamera. Ali reči kojima je to sve htela da mu saopšti su je izdale, i sve za šta je
bila sposobna da uradi bilo je da mu dodirne ruku.
Zvuk kucanja se začuo na njenim vratima, i Lucia je sela sva uzdrmana. Grace
je kliznula u sobu, zatvarajudi vrata za sobom, a Lucia je instinktivnim pokretom
posegnula za iscepanim rubom njene haljine da se pokrije, ali zatim se umirila
kada je videla Grace-ino lice.
„Ti znaš? Ved?“
Grace je nežno klimnula.
„Da, blizu je jedanaest sati.“
„Tako kasno?“ Pogledala je kako se kroz prozor uliva sunčeva svetlost,
pitajudi se kako je vreme moglo tako brzo da prođe. Znajudi Lady Sarah, čak i
služavke iz kuhinjske perionice su do sada čule. Nesigurni smeh došao je iz njenog
grla, smeh koji se pretvorio u plač, i ona je pritisla ruku na usta.
„Oh, draga moja.“ Grace je prišla i sela na ivicu njenog kreveta i zagrlila je
rukom oko ramena. „Daphne se bavi sa Lady Sarah-om. Otidi de do večere, i njen
rođak takođe. Svi gosti odlaze danas.“
„Bila sam u pravu, onda.“ Mislila je da niko nede znati. Oh, Ian. Zagledala se u
svoje krilo, srce je zabolelo zbog njega i onoga što mu je uradila. „Svi znaju.“
Grace-ina ruka stisla se oko njenih ramena.
„Sve je u redu,“ promrmljala je, prelazedi rukom uz i niz Lucia-inu ruku
umirujudim pokretima. „Sve je u redu.“
Zatresla je glavom.
„Ne, nije sve u redu. Pogledala sam posle u njegovo lice. Santocielo! Izgled
njegovog lica. Nikad sebi nedu oprostiti. Nisam znala. Nisam znala.“ Povisila je
glas. Uspaničila se. „Nisam shvatila.“
„Duti,“ Grace je promrmljala, i podigla ruku da pogladi Lucia-inu kosu. „Duti.“
Pokušala je da kontroliše svoje emocije, ali osetila je da drhti iznutra. Stresla
se, uvlačeči vazduh u svoja pluda u dahtavom plaču.
„Lucia, Lucia,“ Grace ju je zagrlila, povlačedi njeno lice u pregib svog ramena.
„Bide sve u redu, obedavam ti. Ian de srediti da sve bude u redu.“
Zvuk grebanja na vratima naterao ju ju da skoči.
„Naručila sam za tebe kadu za kupanje.“ Grace je ustala. „Služavke su je
donele.“

178
 Lucia se okrenula na krevetu i otrčala do prozora, skrenuvši pogled od
sluškinji, koje su svakako morale do sada da znaju šta se dogodilo. Leđima
okrenuta ka sobi, prisilila je sebe na neki vid spoljašnje kontrole. Čekala je,
slušajudi dok su sluškinjeke radile pod Grace-inim blagim instrukcijama, sipajudi
vodu u kadu, spuštajudi peškire i sapun, paledi lampe. Lucia se okrenula tek pošto
su sluškinje otišle.
Grace je otišla do nje.
„Na krevetu je čista odeda za tebe,“ rekla je dok je navlačila zavese. „I uložak
kao onaj što koristiš za mesečnicu. To de ti trebati.“
Nije trebalo pitati za razlog. Bolnost u unutrašnjosti i krv koju je videla na
svojim butinama rekle su joj to. Klimnula je, i čudna obamrlost obuzela ju je dok
dopuštala Grace-i da vodi do male bakarne kade.
Druga žena je otkopčavala dugmad na pozadini njene haljine, dodajudi joj
posudu sa sapunom i vlažnu tkaninu, a zatim potapkala njeno rame. Saosedanje se
pojavilo u njenim zelenim očima, tako mnogo saosedanja, da je Lucia poželela da
ponovo počne da plače. Pogledala je u pod.
„Ostavidu te da se okupaš,“ Grace je rekla, „ali prvo postoje neke stvari
moraš da znaš.“ Zastala je, a zatim rekla. „Lucia, da li te je povredio?“
Nije mogla da podigne pogled. Ruke su joj se stisle oko male posude koju je
držala.
„Da.“
„Molim te veruj mi kada ti kažem da boli samo prvi put. Ta neugodnost de
prodi i nikada te tako nede ponovo boleti.“
To je nije umirilo. Klimnula je i pognula glavu.
„Još nešto treba da znaš,“ Grace je nastavila. „Ove novosti de se proširiti
svuda. Sarah i njeni prijatelji bide oduševljeni da ispričaju svima koje sretnu.
Moraš se pripremiti za to. Ian de te oženiti. Pobrinude se za tebe. Ali oboje dete
platiti visoku cenu za to. Tvoj otac de želeti Ian-ovu glavu, i jedno od vas de morati
da promeni veru.“
„Ja du.“ Lucia je znala da je to najmanje što je mogla da uradi pod datim
okolnostima. Ionako joj vera nikad nije mnogo značila. „Ja du promeniti.“
„To de Ian-u donekle umanjiti štetu, mada slutim da de premijer okončati
njegovu ambasadorsku karijeru. Nema sumnje da de se kralj složiti.“
Trgla je glavu uvis, buljedi u Grace užasnuto.
„Ian de izgubiti svoj položaj?“
„Skoro sigurno.“

179
 „Oh, ne,“ ona je zavapila, osedajudi mučninu. „Ne, ne, ne. Šta sam to
uradila?“
„Slušaj me Lucia.“ Grace ju je zgrabila za ruke i malo protresla. „Nije sve tvoja
krivica. On je muškarac od trideset pet godina, i znao je šta je radio. Mora da
prihvati odgovornost.“
„Ti ne razumeš.“ Zatresla je glavom na reakciju druge žene. „Moram da ga
vidim.“
„Naravno. Redi du mu da želiš da razgovaraš sa njim. Nadam se da ved nije
otišao.“
„Otišao?“
„Danas ide u London kao što je i planirao. Kada princ Cesare stigne, srešde se
sa njime i izdejstvovati pristanak da se oženi sa tobom. Ako želiš da ga vidiš pre
nego što ode, najbolje da idem da ga pronađem.“ Grace je krenula ka vratima.
Zastala je pre nego što ih je otvorila.
„Lucia, ne plaši se. Ian de postupiti ispravno prema tebi. Postupide časno.“
Grace se udaljila i Lucia je ušla u vodu koja je isparavala u klizavoj kadi.
„Znam da de me oženiti,“ šaputala je u zatvorena vrata sa bolnim prezirom.
„Zato sam to i uradila.“

***

„Veoma zaprepašdujuda glasina kruži ovog jutra.“

Ian-ove ruke su se umirile dok je ravnao svoju kravatu. Bacio je pogled sa
svog odraza na odraz svog brata koji je stajao u okviru vrata na ulazu u njegovu
spavadu sobu. Na Dylan-ovom licu bio je izraz neverice koji je zahtevao
objašnjenja, ali Ian nije želeo da objašnjava. Proveo je poslednjih nekoliko sati
nastojavši da ne misli, boredi se da ne oseda, radedi na tome da zakopa svoje
emocije duboko dok ne prestane da oseda. To je bio jedini način koji je znao da
učini podnošljivim ono što je uradio. A ipak , kad je vratio pažnju na svoj odraz,
izraz njegovog lica je skoro porušio njegovo brižljivo kultivisano stanje ukočenosti,
zbog toga što je sve što je za sebe mislio nestalo, i on više nije prepoznavao
čoveka u ogledalu.
„Čuo sam tu glasinu od samog Tremore-a kada je jahao jutros,“ Dylan je
nastavio. „Nedeš poverovati u to.“
Ian se okrenuo ka Harper-u, koji je stajao pored njega.
„Ostavi nas.“

180
 Sobar je mirno klimnuo i krenuo ka vratima. Dylan je čekao dok se Harper
nije udaljio, i vrata su se zatvorila pre nego što je ponovo progovorio.
„Lady Sarah je započela sa time, naravno. Ta žena je najzlobnije živo bide. Ne
mogu da verujem da je Tremore nekada mislio da se oženi njome. Ona bi svašta
rekla.“
„Da, bi,“ Ian se složio. Duboko je udahuo i sreo se sa bratovim očima.
„Ponekad čak govori i istinu.“
„Šta?“ Dylan se napola nasmejao. „Misliš-“ Zadutao je i zatresao glavom u
poricanju i neverici. „Sarah je pričala svakome ko bi slušao da su posle bala ona i
njen rođak pronašli tebe sa gospođicom Valenti.“ Izgovorio je to polako kao da je
mislio da Ian nije zapravo razumeo koja glasina kruži među Tremore-vim gostima.
„Rekla je da je videla vas dvoje u stakleniku. Bio si delimično svučen, rekla je.“
Ian je pogledao pored svog brata u crno večernje odelo i belu posteljinu na
krevetu.
„Da.“
„Haljina gospođice Valenti bila je pocepana,“ Dylan je rekao.
Ian je zatvorio oči, setivši se pravog trenutka kada ju je pocepao. Još uvek je
mogao da čuje cepanje tkanine. Sedanje na taj zvuk mogao je i sada izazvati
uzbuđenje, čak i kada ga je sramotilo. Osetio je da je njegova ukočenost iskliznula,
i čvrsto se borio da je povrati.
„Da, znam.“
„Mora da je greška.Poznajem te. Sara mora da laže. Ili nije razumela šta je
videla.“
Ian je otvorio oči i vratio pogled na svog brata. Ništa nije rekao.
Dylan je buljio u njegovo lice.
„Istina je,“ promrmljao je, videvši mimo pažljive diplomatske maske. „Da,
Bože, istina je. Moj brat je uhvaden u kompromitujudem položaju sa mladom
damom. Planete još uvek postoje.“
„Lady Sarah je videla kraj kompromitujudeg položaja, ne početak,“ našao je
sebe kako govori, i zbunilo ga je to da je on kao veoma uzdržan i diskretan čovek,
osetio potrebu da se nekako pravda. Čak što je veoma zbunjujude, to što se od
svih ljudi, pravda svom zloglasnom bratu. „Ta...“ Teško je progutao, ogorčen što to
izgovara naglas. „Ta šteta ved je nepopravljivo učinjena.“
„Misliš ti...da ste ti i ona...uradili to?“ Dylan, sranje, zapravo počeo je da se
ceri. „Vidi, vidi, vidi .... Kako to modni padaju.“
„Nisam raspoložen za tvoj humor,“ Ian je pukao, skoro na kraju živaca.
„Pobogu, ako izgovoriš još jednu zlobnu reč, uradidu ti gore nego ono što sam ti

181
uradio kada si imao trinaest godina, što je izgledalo kao igra za devojčice sa sve
kolačidima.“
Dylan je podigao ruke uvis u gestu primirja, i svaki nagoveštaj njegove zabave
je nestao.
„Žao mi je, žao mi je. Samo moraš da razumeš koliko sam zaprepašden.
Nikada ne radiš nešto pogrešno. Nikada ne praviš greške. Uvek si tako prokleto
savršen. Uvek si bio. Otkrio sam da je činjenica da si ljudsko bide izuzetne
otkrovenje.“
Posle svega i ti si ljudsko bice.
Lucia-ine reči odjekivale su mu u mislima.
„Naravno da sam ljudsko bide.“ Želedi da nije, razdraženo je rukom trljao lice.
„Bože, zašto svi misle da nisam.“
„Dakle, uvek sam bio sklon da sumnjam u to. Kada smo bili dečaci, naši
učitelji uvek su nas poredili, i ja sam na kraju svega uvek gubio, dopusti mi da
kažem. Tvoji zadaci nikada nisu imali greške. Tvoj rukopis je bio kao odštampan.
Znao si odgovor na svako pitanje. To je bilo odvratno. U vreme kada sam imao
sedam godina, znao sam da te nikada ne mogu dostidi, tako da nisam ni
pokušavao. Ali, oh, kako sam ti zamerao.“
Ian-ova ljutnja je isparila.
„Ovo je ironično,“ rekao je. „Sve dok si ti zamerao meni, ja sam zamerao tebi.
Dok smo odrastali mogao si da radiš sve što si želeo. Kunem se, Dylan-e, ako je
bilo rđavo, ili nevaljalo, ili zabranjeno, ili jednostavno glupo, ti si to radio, i ja sam
uvek bio za to. Uvek sam bio uhvaden. Uvek sam bio kažnjen. To je, mali brate,
bilo odvratno.“
„Ti si bio ljubimac našeg oca.“
„A ti si bio majčin.“
„Zbog muzike. Majka i ja smo mogli to da delimo. Ti i otac imali ste imanje,
pretpostavljam. Što se tiče mog bežanja od stvari...“ Zastao je, a zatim rekao, „Ian-
e postoji nešto što sam godinama nameravao da ti kažem. Možda je sada vreme.“
Seo je na ivicu Ian-ovog kreveta.
Znatiželjan, Ian je takođe seo, zauzimajudi stolicu pored kamina. Mogao je
redi, prema Dylan-ovom glasu, da ovo nije jedna od njegovih šala, i bilo mu je
drago zbog odvlačenja pažnje sa njegove sopstvene situacije.
„Da mi kažeš šta?“
„Zvoni mi u ušima. Dovodi me skoro do ludila.“
„Molim?“
Njegova reakcija je naterala Dylan-a da zatrese glavom zapanjeno.

182
 „Bože, Ian-e, zar tebe ništa ne može da zbuni?“
Ironično je pogledao brata.
„Misliš pored Lucia-e Valenti?“
Dylan se na to nasmejao.
„Moj brat ima smisao za humor. I u ovim okolnostima takođe. Kako je to
izuzetno.“ Njegov smeh je izbledeo, i on je rekao, „Sedaš li se nesrede na jahanju
pre nekoliko godina kada sam udario glavom o kamen? Bio si u Indiji ili Egiptu, ili
nekom drugom dalekom mestu.“
„Sedam se. Bio sam u St. Petersburg-u.“ Namrštio se pokušavajudi da razume.
„Dakle, zbog toga što si udario glavu zvoni ti u ušima? Doktori ne mogu to da
izleče?“
„Ne, ta buka mi je sve vreme u glavi. To je nepokolebljivo cviljenje, poput
zvučne viljuške ne baš prave visine tona. Ponekad ne mogu da spavam. Imam
običaj da uzmem opijum i pušim hašiš da otupim. Dobijam glavobolje. Pet godina
nisam mogao da komponujem. Nastavio sam da objavljujem stare komade. Stvari
koje sam ved napisao. Mislio sam da nikad više nedu pisati muziku. Bilo je kao u
paklu.“
Znao je šta muzika znači Dylan-u. Bila je njegova životna snaga. Bila je sve.
„Vidim.“
„Zamalo sam se ubio. Stavio sam pištolj pod bradu i povukao okidač.“
Ian se uspravio u svojoj stolici.
„Gospode, Dylan-e!“
„Vidim da si konačno zbunjen. Ali to je istina.“
„Šta te je zaustavilo?“
„Grace.“ Nasmešio se, lice mu je zasijalo kao i uvek kada je spominjao svoju
ženu. „Spasila mi je život. Bukvalno i figurativno. Kada sam je prvi put ugledao,
čuo sam muziku, i bio sam toliko iznenađen zbog toga što godinama nisam čuo
muziku. Mislio sam da je ona moja muza. Spustio sam pištolj, i ona mi ga je uzela
iz ruke, govoredi mi da nisam imao druga posla nego da se ubijem.“ Zastao je.
„Mislim da sam se zaljubio u nju onog momenta kad sam je ugledao.Nebo zna da
mi je bila potrebna. I još uvek mi je potrebna. Potrebna mi je svakog božjeg dana.“
Ian je počeo da saznaje sve o potrebi.
„Dakle, ne možeš više da komponuješ zbog te buke?“
„Naučio sam da radim i pored nje. Isabel mi pomaže. Ima tako mnogo
talenta, Ian-e, više talenta od mene, zaista. Muzika joj tako lako dolazi, kao što je
obično meni dolazila. Komponovanje nikad nede biti ponovo lako za mene, ali
barem, sam u stanju da to ponovo radim.“

183
 „Drago mi je, i drago mi je što si mi ispričao o tome, da si konačno osetio da
možeš.“ Naslonio se leđima na stolicu. „Dakle, ovo mnogo objašnjava. Bog zna da
si uvek si bio neobuzdan, ali tvoje ponašanje je postalo tako nestalno, i znao sam
da je nešto bilo veoma pogrešno.Samo nisam znao šta je to bilo. Zašto mi ranije
nisi rekao?“
„Ne znam. Pretpostavljam-“ Zastao je, namrštivši se. „Pretpostavljam da sam
mislio da ne bi razumeo. Ti si tako disciplinovana osoba, plašio sam se da bi mi
rekao da samo pređem preko toga i da prestanem da se sažaljevam. Što je,
naravno, i bilo ono što sam radio, ali sam se plašio da to i čujem, pogotovo od
tebe.“
„Ne bih to rekao.“ Pogled neverice njegovog brata ga je nagnao da doda,
„možda bih to mislio, ali ne bih to rekao. Na posletku, ja sam diplomata. Taktičan i
diskretan čovek koji uvek govori i uradi ispravnu stvar.“ Nasmejao se, ali u tome
nije bilo humora.
Dylan se nagnuo napred sa podlakticama na kolenima.
„Šta de se dogoditi sada? Očigledno je da deš morati da se oženiš devojkom.“
„Očigledno.“
„Hodeš li zbog ovoga izgubiti svoj položaj?“
Ian je pritisnuo dva prsta na čelo. Nije želeo da veruje da je sve za šta je radio
sada bilo upropašdeno, ali nije mogao da ospori istinu.
„Naravno. Premijer ne prihvata olako skandale. Znaš, ovo je Doba reforme.“
„Žao mi je, Ian-e. Znam da ti tvoj posao znači kao i meni moj, i znam kako je
to kad ga izgubiš.“
Ian je spustio ruku i ustao.
„Nikog ne krivim osim samog sebe,“ rekao je, njegova sramota ostavila je
gorak ukus u njegovim ustima. „Znajudi princa Cesare-a, bidu sredan ako ne
pošalje karabinjere za mnom i ne ubije me.“
Grace je sredila za Ian-ov dolazak kod nje tog popodneva u malo korišdenoj
sobi za pisanje koja je gledala na prednji deo kude. Dok je čekala, Lucia je stajala
pored prozora, gledajudu kako se gosti penju u svoje kočije i odlaze. Na sredu,
vedina njih je izabrala da ode tog popodneva, radije nego da produže još jedan
dan gušedi se u nelagodnoj situaciji.
Lucia ih je gledala kako odlaze, pijudi maderu koju joj je Grace dala za slabe
živce. U tom pogledu to baš i nije mnogo pomoglo, ali kada je Ian ušao u sobu,
bacila je jedan pogled na njegovo lice i u jednom gutljaju ispila sav slatki liker.
Zbog onoga što je htela da kaže, bilo joj je potrebno svako pojačanje koje je mogla
da dobije.

184
 „Venčademo se za tri nedelje,“ rekao je pre nego što je mogla da progovori.
Njegove reči bile su grube, a njegovo lice nečitljivo. „Grace mi kaže da si voljna da
postaneš anglikanka, što pojednostavljuje stvari. Nakon što budem razgovarao sa
tvojim ocem, postavide se oglašenje braka. Imademo venčanje u vojvodskoj kapeli
ovde u Tremore-u.“
Mada nije bilo nežnosti u njegovom glasu, preplavilo ju je olakšanje na
njegove reči, tako ogromno olakšanje da je osetila slabost u kolenima. Čak iako je
ved znala za njegov osedaj časti, i čak iako joj je Grace rekla za njegovu nameru,
bilo joj je tako drago da čuje njega da to kaže.
„Hvala ti.“
„Odlazim za London danas. Ti ostaješ ovde.“
„Da. Grace mi je rekla.“
„Tvoj otac stiže za dva dana, i ja moram da mu kažem šta se dogodilo. Za
tvoje dobro, i moram priznati, i za moje, radije bih da to izbegnem.“ Lice mu se
iskrivilo, njegova staloženost malo se poljuljala. „Suočio sam se sa mnogo teških
susreta u svom životu, ali treba redi istinu, ne znam kako da pogledam čoveka u
oči i kažem mu da sam silovao njegovu derku.“
„Nemoj!“ uzviknula je. „Nemoj potcenjivati sebe na takav način!“
„Zašto ne?“ Vratio se diplomata, ozbiljan, hladan, i udaljen. „To nije ništa
manje nego što zaslužujem. Ali,“ nastavio je pre nego je mogla još jednom da
protestuje. „Zahtevi princa Cesare-a za muškarca za kojeg deš se udati, mene čine
potpuno neodgovarajudim kandidatom. I tvoj odlazak iz katoličke vere de ga
razjariti. Ako ne kaže tačne okolnosti, nikad nede dati svoju saglasnost.“
„Da,“ rekla je sa nagoveštajem ironije, za koji je znala da nede razumeti.
„Znam.“
„Dobro.“ Okrenuo se da ode. „Moja kočija čeka.“
„Ne idi još molim te,“ rekla je, njene reči su ga zaustavile. „Pre nego što odeš,
postoji nešto što moram da ti kažem. Nešto što moraš da znaš o...o onome što se
desilo između nas.“
„Mislim da imam prilično jasan podsetnik o onome što se desilo između nas,
hvala ti.“
„Ian-e, ovo mi je veoma teško da kažem. Molim te nemoj to učiniti još
težim.“
Njegovo lice postalo je zategnuto.
„Šta želiš da mi kažeš?“

185
 Spojila je dlanove, dovukla ih do svojih usta, i pomolila se za staloženost. To
je bila najteža stvar koju je ikad morala da uradi zato što je znala da bi je mrzeo
zbog toga, ali ona mora da mu kaže. Spustila je ruke, podigla glavu i pogledala ga.
„ Morala sam da izaberem,“ rekla je jednostavno. „I ja sam to učinila. Eto
zato se to dogodilo.“
„Kako to misliš? Nisi imala izbora. Oduzeo sam ti taj izbor.“
„Ne, Ian-e, nisi.“
„Lucia, zar ne razumeš, čak ni sada, šta sam uradio? Nisam mogao da se
zaustavim.“ Oštro je izdahnuo vazduh. „Bože, pomozi mi, nisam mogao da se
zaustavim.“
„Savršeno razumem.“ Njen glas je drhtao, i prisilila je sebe da se smiri. „Kao
što sam rekla, napravila sam svoj izbor. Izabrala sam tebe. Rekla sam stvari koje
sam rekla u stakleniku, zbog toga što sam znala šta bi se desilo. Znala sam da me
želiš, i znala sam da mogu-“ Stala je i teško progutala. „Znala sam da mogu da te
slomim, Ian-e. Tako da sam to i učinila.“
Buljio je u nju, shvatanje mu je sinulo na licu.
„Želela si da to uradim? Zaboga zašto?“
„Tako da bi me oženio. Znala sam-“ Zastala je, boredi se da ne zazire od
osude koja se učvršdivala na njegovom licu. Barem može sada potpuno da okrivi
nju, a ne da osuđuje sebe. „Znala sam da deš insistirati na tome da me oženiš, i da
kada moj otac sazna šta si učinio, ne bi imao izbora osim da da svoju saglasnost.
Dakle, vidiš. Izabrala sam tebe.“
Tišina je bila užasna. Izgledala je beskonačna.
Kada je progovorio, njegov glas je bio tih, smiren i smrtonosan.
„Gurnula si me s namerom, nadajudi se da bih...“ Mišid na njegovoj vilici se
trzao. „Nameravala si da bude ovakav ishod?“
„Da.“
„Pretpostavljam da ti nije palo na pamet da se unapred konsultuješ sa mnom
i saznaš kakve su možda moje želje o ženidbi sa tobom?“
„Ne.“ Gledala je kako se njegove oči lede poput arktičkih jezera. Bile su tako
hladne da je zadrhtala iznutra. „Plašila sam se da bi odbio. Čak iako mi je rubin
rekao da možda imaš...nekog poštovanja prema meni, znala sam da ne želiš da me
oženiš. I čak iako ti...“ Smela se i pokušala ponovo. „Čak iako dovoljno mariš za
mene da bi se složio, znala sam da se moj otac ne bi saglasio sa time zbog toga što
nisi katolik, i zbog toga što nemaš titulu. Tako da sam te gurnula preko ivice,
podstakla sam te da uradiš to što si uradio. Sada moj otac mora da prihvati tebe

186
kao moj izbor zbog toga što sam upropašdena, i možda nosim dete. Tvoje...tvoje
dete.“
„Prevarila si me.“
Tiha optužba bila je kao udarac bičem, ali ona nije ustuknula.
„Da.“
„Izgubidu službu ambasadora.“
„Nisam znala da bi to moglo da se dogodi.“ Počela je da se trese, emocije
dana su pretile da je preplave. „Tako mi je žao.“
Oči su mu se suzile.
„A lady Sarah i lord Blair? Pretpostavljam da su bili tamo da budu svedoci?“
Zurila je u njega kao da ju je implikacija njegovog pitanja pogodila.
„MaInsomma!“uzdahnula je. „Misliš da sam...da sam htela da oni dođu...misliš da
sam sredila da nas vide?“
Bezosedajne sive oči su je procenjivale.
„Jesi li?“
Ruku koja se tresla pritisla je na svoja usta zaprepašdeno. Nije joj palo na
pamet da bi on pomislio tako nešto, ali jedva da ga je mogla kriviti zbog toga.
„Ne,“ odgovorila je, znajudi čak i kad je to rekla da joj nije poverovao. A i
zašto bi? Suze koje su celog dana pretile da izbiju, prosule su se niz njene obraze, i
poželela je da poseduje makar deo njegove hladnokrvnosti.
Njegove usne stisle su se u jednu crtu. Okrenuo se, posegnuvši za svojim
šeširom.
„Moje dužnosti su jasne. Dobila si me kao mladoženju, što je ono što si i
htela.“ Tresnuo je šeširom u dlan. „Ali onda, na kraju uvek dobiješ ono što želiš,
zar ne?“
Gorak trag u njegovom glasu bio je nepogrešiv. Okrenuo se i izašao iz sobe,
zatvarajudi vrata za sobom. Lucia je otrčala do prozora, i posmatrala kroz mutnu
izmaglicu dok se peo u svoju kočiju.
„Žao mi je,Ian-e,“ prošaputala je, rekavši konačno najvažniji deo dok je kočija
odlazila. „Žao mi je. Ali, nisam mogla da izaberem nikog drugog. Ne mogu da
podnesem da dam drugom muškarcu pravo da me dodirne na način na koji si ti to
učinio.“

187
 Venčanje Sir Iana Moorea i gospođice Lucie Valenti se održalo ranog kišnog
septembarskog jutra u vojvodinoj kapeli na imanju Tremore Hall. Mlada je nosila
svilenu haljinu bledo roze boje magnolije, izvezenu sa belim i roze biserima. Lice
joj je bilo prekriveno velom, jel je to bila tradicija u zemlji iz koje dolazi.
Mladoženja je nosio besprekorno jutarnje odelo tamno plave boje. Majka neveste
nije prisustvoval, što je bilo prikladno. Otac neveste takođe nije prisustvovao, što
je bilo razumljivo. Vojvoda Tremore je otpratio mladu do oltara. A što se mlade
ticalo, trudila sa da ne povrati.
Tri nedelje nisu učinile puno, da se popravi Ianovo raspožnje kako bi joj lakše
oprostio, Lucia nije znala kako se se oseda, jel se ona nije uopšte čula sa njim za to
vreme. Grace je samo dobila jedno kratko pismo koje je potvrđivalo najgore: Iako
Ianu nisu uzeli titulu, razrešili su ga njegove funkcije sa mesta ambasadora. Otišao
je u Plumfield, njegovo imanje u Devonshire, kako bi pripremio stvari tamo, vrtio
se kod Tremora kasno u nod pred venčanje. Sada, držala je vojvodu pod ruku i
hodala ka oltaru. Lucija je Iana sada prvi put ugledala posle tri nedelje, izgledao je
teško i neumoljivo kao što je izgledao kada ju je ostavio.
Dok je hodala prema njemu, njen stomak se vezao u čvor, nije mogla da
pročita ništa na njegovom licu. Dok su izgovarali svoje zakletve, glas mu je bio
grub i složen. Kada je podigao njen veo, nasmešila mu se ali on nije uzvratio.
Sada su muž i žena, napustili su zajedno kapelu uputivši se u Tremoreovu
trpezariju gde je organizovan doručak povodom venčanja. Dok su hodali jedno
pored drugo, Ian nije progovorio ni reč, i Lucija je ponavljala reči u sebi hrabredi se
kao što je radila i ovih dana. Sve de biti uredu. Razumede njene razloge zašto je to
uradila. Bide mu dobra žena. Bide zadovoljan i nede žaliti zbog gubitka karijere.
Naučide da je voli. Ona ga voli. Na kraju to je istina. Ostalo je samo zvučilo kao
njeno maštanje.

***

Pošto je bilo potrebno preko deset sati putovanja do Plumfielda, Ian nije
hteo da se zaustavljaju tokom nodi, novi bračni par je odmah posle doručka
krenuo na put. Lucia-ji je bilo drago zbog toga, jer joj je za vreme doručka bilo
neverovatno neprijatno. Zdravicu za njihovo zdrvlje, održao je Ianov venčani kum,

188
izvesni Lord Stanton, čiji pogled je bio prilično zastršujudi kada god bi je pogledao.
Gosti su uživali u svemu, Daphne je bila vrhunska domadica, samo je razgovor bio
neprijatan. Na kraju krajeva, šta tu ima da se kaže?
Njen suprug je izgleda delio njeno mišljenje. Dok ih je kočija prevozila do
Devonshire kretajudi se seoskim putevima, tišina je stajala između njih kao
neprobojni zid. Lucia je znal da de morati da pronađe način da slomi taj zid.
Pokušala je da započne razgovor.
„Dakle, naše imanje se zove Plumfield. Da li se tu gaje šljive, onda?“
„Da. Šljive. Kruške. Jabuke. Ima i radnika na farmi, naravno.“ Naginjajudi se
pomeri putnu torbu ispod sedišta, izvadi novine, i vrati torbu na mestu. Otvorio je
novine ispred sebe, vidljivi dokaz o zidu između njih. Kao da joj je bio potreban
neki dokaz.
Pokušala je ponovo.
„Kako Devonshire izgleda?“ Pogledla je kišni pejzaš oko njih.
„Da li je ovako? Da li je sve zeleno i lepo?“
„Nešto od toga, jeste.“
„Kako izgleda naša kuda?“
„Videdeš kada budemo stigli.“
Opet je zavladala tišina između njih, prolazile su sekunde i minute. Jasno,
razgovor nije uspeo. Promenila je taktiku.
„Ian?“
„Da, Lucia?“
„Veoma sam pospana.“ Zevnula je.
Okrnuvši stranicu rekao je.
„Odremaj.“
„Nemam jastuk.“
Usledio je veliki uzdah sa druge strane Timesa. Pomerio je novine i pogledao
u nju.
Gledala je u njega, čekjudi, gajedi veliku nadu.
Ne izgledajudi baš sredno zbog toga, ipak je to uradio. Ustao je i pomerio se
na njenu stranu kočije, seo je pored nje nudedi joj svoje rame da se nasloni.
„Hvala,“ rekla je, dok je uvijala svoje ruke oko njegovog struka, utonuvši u
tišinu.
Dok su nastavljali svoje putovanje prema Devonshire, on je čitao svoje
novine, a ona nije pokušavala opet da započne razgovor.Umesto toga, uživala je u
snazi njegovog ramena ispod obraza, govoredi sebi da čak i kameni zidovi mogu
polako pomeriti, malo po malo. Ona ga voli. Ta ljubav i mesto koje može smatrati

189
domom bilo je dovoljnu za nju, ali znala je da to nije dovoljno za njega. Bila je
odlučna da nađe način da to promeni. Nemilosrdna, Ian ju je jednom tako nazvao.
Bila je iznenađena što je to tako, zato što mora da bude nemilosrdna da bi se
iskupila za ono što je uradila. A bilo je puno toga zašta treba da se iskupi. Uništila
je njegovu karjeru, a to je njemu bilo važnije od bilo čega. Što je još gore, ona je to
izazvala- najčasniji i najdisketniji muškarac- bio je žrtva javne sramote i poniženja.
Taj deo nije uradila namerno, ali to se desilo zbog nje.
Znala je koliko ga je koštalo suočavanje sa njenim ocem, izdržati ogovaranja o
svom životu. Možda de joj biti potrebnan ostatak života da se iskupi, ali Lucia je
obedala da de ga usrediti. Učiniče sve da mu bude drago što je oženio. Večeras,
odlučila je dok je tonula u san na njegovom ramenu, bide savršeno vreme da
počne.

***

Bilo je nepodnošljivo. Nije bilo šanse da čovek čita novine na miru, dok
njegova žena koristi njegovo rame kao jastuk, sa rukama uvijenim oko njegovog
struka. Bilo je previše ometanja. Čak i sada posle svega što se dogodilo, njen dodir
je mogao da ga probudi u trenu.
Njegova žena. Žena, podsetio je sebe, koja ga je skupo koštala.
Zatvorio je oči i naslonio glavu na naslon u kočiji. Pred očima mu je bio
Cesarov bes. Da je bilo pištolja ili noža negde u prinčevoj blizini, kada je čuo
objašnjenje o kompromitujudoj sitaciji u kojoj je bio, znao je da bi sada bio mrtav.
Princ koji ga je nekada posmatrao kao pouzdanog prijatelja sada ga je gledao sa
prezirom i nazvao ga životinjom. I bio je. Princ je zahtevao da Britanska vlada
ukine njegovo ambasadorsko mesto. I oni su to uradili.
Sada je bio potpuno izgubljen. Uskraden jedine stvari koja je njegovom životu
davala smisao, nije znao šta de sada raditi sa slobodnim vremenom. Dok je
razmišljao o životu koji mu predstoji, osedao je teret na srcu. Posle više od
decenije diplomatskog kora, Ian nije mogao da ne žali i da se ne oseda prazno i
besmisleno zbog života diplomate, ispunjen beskrajnim rundama razgovora i lova
na lisice, seoskih balova i Londonske sezone.
Otvorio je oči, dok je prstima savijao ivice novina. Uvek je čitao sve važne
Engleske i Evropske novine svakog dana, bez obzira gde se nalazio. Bilo je
nezamislivo da to ne radi, to bi bilo kao da ne nosi limp platno ili da ide na večeru,
a da se ne obrije. Čak i sada, kad je njegov svet ograničen na malo parče
Devonshire, i dalje je brino o vestima u svetu.

190
 Nije znao kako da prihvati da više nije deo toga. Lucia se meškoljila u snu,
naslonjena na njega, i on je pogleda. Bila je nezgodno nasolonjena na njegovo
rame. Ako ostane u tom položaju, ukočide se, imade bolove u mišidima i
glavobolju kada se bude probudila.
Ian uzdahnu i baci Times na sedište prekoputa. Pažljivo, kako je ne bi
probudio, spustio je u njegovo krilo i postavio svoju ruku oko ramena kako bi joj
pridržao leđa. Ona je uzdahnula, protežudi svoje noge na sedištu, ugnjezdivši
njenu glavu u pregibu ramena. Dok je spavala, Ian je zurio kroz prozor i posmatrao
vlažne engleske livade. Udisao je miris cveta jabuke u kosi njegove supuge i trudio
se da ne razmišlja šta se dešava u Konstantinopolju.

***

Lucia se nadala da de joj prva bračna nod omoguditi da Iana učiniti srednin, ali
njen plan je ubrzo pao u vodu. Stigli su oko jedanaest uveče u Plumfield. Nakon
kratkog upoznavanja posluge i kasne večere, Ian joj je pokazao njenu sobu.
Pretpostavio je da je verovatno umorna od dugog puta, rekao joj je da de se videti
ujutru, dao joj je poljubac za laku nod- u čelo- i zatim otišao u susednu spavadu
sobu.
Činilo se da de prvu bradnu nod provesti sama.
Lucija je stajala u svojoj haljini za put, osedajudi se iznenađeno, uplašeno i
prilično ožalošdeno. Njihov brak je počeo loše, ali protekle tri nedelje su dovele do
toga, samo u jednu stvar nije imala sumnje a to je bilo da je Ian želi. Gledala je u
zatvorena vrata između njihovih soba, i bila je u iskušenju da ode do vrata, da
prođe kroz njih, da ga baci na zemlju, ljubi sve dok ne bude mogao više da joj
odoli.
Čula je škripnje vrata, i služavka je ušla nosedi vrudu vodu, sapun i peškir.
„Izvinjavam se gospođo,“ žena njenih godina joj se nakloni, „Gospodar me je
poslao da Vam budem na usluzi. Moje ime je Nan Jones.“
Služavka je prešla sobu i sipala vodu u belu porcelansku kadu koja se nalazila
na hrastovom toletnom stočidu, stavila je sapun pored i okrenula se prema njoj.
„Nadam se da Vam se sviđa Vaša soba,“ rekla je stidljivo. „Gospođa Wells,
domadica-upoznali ste je ranije, je odabrala sve tkanine i stvari. Ona i ja smo
sredile sobu.“
Lucia je pogledala oko sebe. Lampe su bil zapaljene, bacale su mekani odsjaj
preko zidova kremaste žute boje. Rezbaren hrastov krevet, preko njega prebčna
posteljine i jastuci boje slonovače, a uzglavlje presvučeno zlatno-žutim somotom u

191
obliku krune i pored dva nodna stočida. Draperije koje su prekrivale krevet bile su
privezane u pozadini sa svilenom trakom boje slonovače. Ispred kreveta se
nalazila stolice za leženje prekrivene sa zlatnim, belim prugama. Soba je bila
velika, u njoj se nalazio ne samo ormar, ved idva velika garderobera čije ploče su
bile urađene u italijanskom stilu. Dve udobne stolice žute boje sa cvetnim
dezenom nalazile su se ispred Siena mermernog kamina. Pod je bio prekriven
tepihom svetlo žute, borde i zlatne boje.
„Lepo je,“ rekla je i nasmešila se. „Ne bih ništa menjala.“
„Oh, gospođi Wells de biti veoma drago! Gospodar nam je rekao pre tri
nedelje kada je bio kod kude da se ženi, a možete zamislti koliko smo se iznenadili.
Pošto je gospodar bio toliko odsustan, on nikada nije dovodio žene u Plumfield.
Gospodar nam je rekao da je žuta bolja Vaša omiljena, želeo je da tako bude i
uređena pre nego što Vas dovede kudi.“
„Ian je naredio da se soba sredi za mene?“ osedala je kako je ispunjavaju
zadovoljstvo i nada zbog tog otkrida.
„Da, gospođo. Pre je bila plava.“ otišla je do ormara i otvorila je jedan od
njih.
„Da li želite da se presvučete u spavadicu i operete pred spavanje?“
„Da, hvala Nan.“ Služavka joj je pomogla da se skine zatim joj je donela jednu
od mekanih lanenih spavadica iz njenog svadbenog miraza. Dok joj je služavka
zakopčavala dugmide, Lucia je upitala.
„Da li deš ti biti moja lična služavka?“
Pitanje je zbunilo služavku.
„Oh, gospođa, ja sam kudna pomodnica. Nikada misam bila gospodaričina
služavka. Nije bilo do sada služavki za dame u Plumfield od kada je umrla
gospodareva majka, i to je bilo pre mog dolaska. Gospodar me je poslao da avam
pomognem, ali on je verovatno mislio da dete kasnije sami odabrati svoju
služavku.“
Lucia je dutala trenutak.
„Da li ti želiš da budeš moja služavka, Nanu?“
„Oh, da! Hvala Vam gospođo. Ja bih to mnogo volela.“ Na njenom licu se
pojavila toliko zadovoljstvo da se Lucia nasmešila.
Dok je Nan skupljala njenu odedu u kojoj je putovala. Lucia je prišla do
toletnom stočidu, kako bi se umila. Nakvasila je lice, i uzela sapun koji je mirisao
na jabuke i cimet. Njen omiljeni miris.
„Da Vas je moj muž takođe uputio i koji sapun volim?“ pitala je.

192
 „Da, gospođo,“ Nan se nasmejala. „Mi ovde pravimo sapune od cvetova
jabuke, tako da imamo dosta toga. Takođe sapun od ulja kruške, ali on je rekao ne
od kruške, samo od jabuke. Bio je vrlo jasan povodom toga.“
Sa ovakvim rečima, Lucina nada je sve više rasla. Pogledala je u ogledalo,
zagledavši se u odraz zatvorenih vrata između nje i Ianove sobe, ona je odustala
od prvobitnog plana. Iako nije planirala da provede prvu bračnu nod sama,
sadašnja situacija može joj poslužiti na duže staze.
Nište ne može povedati želju kao isčekivanje i maštanje. Lucija je odlučila da
čeka da želja njenog supruga za njom poraste.

***

Ian je po prirodi bio ranoranilac, i imao je svoju stalnu rutinu kada se nalazio
u Plumfieldu, a sa tom rutinom je bila upoznata i posluga. Uvek je ustajao u
sedam, išao u jutarnju vožnju, u devet ujutru je doručkovao i čitao jutarnje
novine.
U vreme kada se vratio sa jutarnje vožnje, Lucia je bila budna. Pronašao je u
sobi za pisanje, bio je to mali studio koji se nalazio pored dnevne sobe, gde su
gazdarice Plumfielda uvek pisale svoja pisma ujutru. Sa njom su bili Atherton,
njegov batler, gospođa Richards njegova kuvarica i gospođa Wells, njegova
domadica.
Podigla je pogled sa stola i uputila mu jedan od njenih blistavih osmeha.
„Ian-e. Dobro jutro.“
Sluge su se okrenule prema njemu i rekle u glas.
„Dobro jutro gospodine.“
On je klimnuo glavom svakom od njih, i onda pogledao u Lucia-u.
„Prelaziš po jutarnjim zaduženjima u domadinstvu?“
„Da. Nadam se da ti ne smeta?“
„Nimalo. Očekivao sam da to uradiš. Ti si gospodarica ove kude i to je tvoja
dužnost.“ Dodao je, pogledavši u sluge značajno stavljajudi im novu činjenicu do
znanja.
„Slobodno možeš napraviti promene koje želiš.“
„Upravo sam govorila gospođi Wells da jedna stvar koju nedu promeniti je
moja soba.“ rekla je. „Savršena je u svakom pogledu, čak imam i svoj omiljeni
sapun. Hvala, Iane.“

193
 Prijatna toplota prostrujala je kroz njegovo telo, i bilo mu je potrebno vreme
da razmisli o tome što treba da kaže. Podigao je svoju šaku do usta, i pročistio
grlo, pokušavajudi da govori sa što normalnim tonom, rekao je.
„Drago mi je da ti se dopalo, draga. Sada, ako deš me izviniti, moram se
sastati sa svojim domarom. Ostavidu te da nastaviš sa rutinom u domadinstvu.“
Naklonio se i krenuo da izlazi, ali ona ga je pozvala.
„Iane? Da li imaš planove za danas popodne? Mislila sam da me odvedeš u
obilazak imanja.“
„Naravno. Može u jedan?“
„Oh, to de biti sasvim u redu!“ uzviknula je. „Onda možemo napraviti i
piknik.“
Ideja da naprave piknik ne bi mu nikada pala na pamet. Da sedi na zamlji i
jede nije nešto što je posebno voleo, i nije mogao da se seti kada je poslednjeg
puta bio na pikniku. Ali ugledao je na Lucinom licu zadovoljstvo zbog ideje, i
zatekao je sebe kako govori.
„Onda neka bude i piknik. Gospođo Richards, pripremidete nam nešto?“
„Da, gospodine,“ Richards je rekla, zvučedi zapanjeno.
„Vrlo dobro.“ Rekavši to, okrenuo se i otišao do prostorija da se sastane sa
Coverlzem. Imao je mnogo posla, a svoje popodne de provesti trošedi vreme na
nešto neozbiljno kao što je piknik, bolje da se baci na posao.

***

„Vede je nego što sam zamišljala.“ Lucia se zaustavila na ivici južnih vrtova,
okrenula se i posmatrala četvorospratnu kudu.
Ian je zastao pored nje i seo na rašireno debe za piknik.
„Plumfield je sagrađen 1690. Dva krila je dogradio moj deda. Sredom dodao
je i nekoliko prostorija sa vodom. A tu je i kupatilo za kupanje, koje dodato
gospodarevoj sobi. Može se dodi iz naših soba koristedi privatno stpenište.“
„Da, videla sam kupatilo kada mi je Atherton vodio u obilazak kude jutros.
Ogromno je.“ Zastala je. „Dovoljno veliko za dvoje.“
Divlje, erotične slike njih dvoje u kadi su prolazili kroz njegov um, i on je
duboko udahnuo.
Izgledalo je da nije primetila.
„Sviđa mi se cigla na spoljnoj strani kude,“ rekla je odobravajudi. „I kameni
ukrasi su lepi. Ovo je baš tipična Engleska kuda, zar ne?“

194
 Primorao je sebe da zaboravi na erotične slike pre nego što postane previše
očigledno.
„Da,pretpostavljam da jeste.“
„I vrtovi su baš Engleski, takođe,“ nastavila je, osvrdudi se. „Kudi, i u
Francuskoj takođe, to je tako očigledno formalno, uređeni žbunovi i cvede.
Engleske bašte su drugačije. Prirodnije. Ima dosta trave. I cveda i biljaka, žbunja i
sve je izmešano zajedno. Nema baš mnogo fontana ovde, ali ima više jezera i bara,
i“ - zastala je kako bi pokazala na mali ograđen potok pored njihovih nogu- „mali
potoci kao ovaj.“
„Ha-ha,“ ispravio je.
Pogledala je u njega, skupljajudi čelo delovajudi zbunjeno.
„Da li sam rekla nešto smešno?“
Počeo je da se smeje.
„Ne, ne. Ovi kanali se zovu ha-has. Oni su postavljeni tu da drže jelene i stoku
dalje od vrtova.“
„Imamo jelene i stoku?“
„Da, naravno. Plumfield ima četiri hiljade hektara. Vodnjaci, stanari farme,
nekoliko parkova, šuma, naravno i stoka.“ Pokazao je rukom u daljinu. „Dylanovo
imanje, Nightlngale Gate, je deset hiljada milja južno od nas. Na moru.“
„Tako blizu? To je divno. Možemo da idemo onda često na more, zar ne?“
„Kada god želiš. Najviše je sat vremene vožnje udaljeno odavde.“
Izgledalo je kao da želi da joj udovolji. Osmehnula mu se i on se pitao šta je
to u njenom osmehu što ga tera da se oseda tako naopako da nije sasvim siguran
da li se nalazi na nogama ili na glavi. Ta misao jedva da je prošla kroz njegovu
glavu kada je iznenada ugledao suze kako klize niz njeno lice, suze pomešane sa
smehom potvrđujudi da je Lucia njegova supruga, sve u njegovom svetu je bilo
naopako, sve je isprevrtano, i u njemu i izvan njega, posebno on.
„Zašto plačeš zaboga?“ upitao je on. „Šta nije u redu?“
„Ništa.“ Licija je obrisala svoje suze prstima. „Iane, stalno plačem,“ podsetila
je šrknuvši. „Trebao si do sada to da znaš.“
Da, verovatno bi trebalo da zna.
„Voleo bih kada ne bi plakala,“ rekao je dok je vadio maramicu iz džepa.
„Stvarno mrzim kad vidim da si se uznemirila.“
„Znam to.“ Uzela je njegovu maramicu i obrisala svoje suze. „Ali ne mogu da
se suzdržim, gledam oko mene, vidim našu kudu i naše vrtove i sredna sam. Zbog
toga plačem.“
Pogledao je sumljivo. „Plačeš zato što si sredna?“

195
 „Da“
„Da li su cigla i ovo žbunje izazvale ovakvu radost?“
Odmahnula je glavom i pokazala na okolinu.
„Kako da ti objasnim? Ceo život sam išla sa mesta na mesto. Škole, manastiri,
kude rođaka, Cesarove palata, mamine kude, kude tvoga brata, Tremor Halla.“
Njena ruka je stezala oko njegove maramice u pesnicu, i onda je pritisla na svoje
srce. „Ali ovde, pogledam okolo, i znam da sam kudi.“
Osetio je stezanje u grudima, i on pogleda u stranu, zurio je u vodnjake u
dolini ispred njih, osedao se pomalo neugodno ali ipak osedao je i čudno
zadovoljstvo.
„Drago mi je da ti se sviđa.“
„Prelepo je. Kako mi se ne bi dopadalo?“ šmrknula je još jedom, uzimajudi
svoju maramicu stavi je u džep. Onda je omotala svoje ruke oko njegovog vrata
podigla se na prste i brzo ga poljubila u usta. „Ja sam kudi,“ rekla je i poljubila ga u
bradu. Onda u vilicu. „Hvala, mužu. Hvala ti.“
„Lucia.“ Bacio je neprijatan pogled na baštovana koji je radio u blizini.
Uhvatio je za ruke. „Ljudi mogu da nas vide.“
Ona je ignorisala njegove reči i ponovo ga poljubila.
„Da li te je sramota?“
„Ne.“ Rukama je stezao njene zglobove, ali voleo je osedaj njenih ruku oko
njegovog vrata previše da bi brinuo da li ih neko posmatra, i svaka pomisao da de
pomeriti njene ruke napustio je njegove misli.
Poljubila ga ge opet.
„Da li si stidljiv?“
Dopadalo mu se kada ga je ljubila. Milovao je unutrašnju stranu njenih
zglobova sa palčevima.
„Ne, nisam stidljiv,“ ispravio je. „Ja sam diskretan. Ja sam...“ zaustavio se, a
onda rekao, „Ja nikada nisam bio osoba koja se eksponira.“
„Ako me poljubiš samo jednom,“ zadirkivala ga je u blizini njegovih usana, „Ja
du prestati.“
Izmamila mu je osmeh.
„Dakle, to je plan, zar ne?“ promrljao je, dok je njegovo telo počelo da gori.
„Nateraš muškarca da gori, i onda se zaustaviš. Zašto nisam iznenađen?“
Njen izraz lica je bio ozbiljan. Njene ruke skliznule su u njegovu kosu, čak joj
nije ni prigovorio zbog toga.
„Da li?“, upitala je.

196
 Namrštio se na to pitanje, pokušavajudi da misli, shvatajudi da mu je malo
teško u ovom trenutku. „Da li, šta?“
Prislonila je svoje telo uz njegovo, on čak nije ni pokušavao da misli o zidu.
„Da li goriš, Ian-e?“ prošaputala je.
„Bože, da.“ Jaka težina požude ga je brzo obuzimala. „I ti to znaš, takođe,
pretpostavljam.“
Pojačao je svoj stisak na njenim zglobovima, krenuvši ka lavirintu visoke žive
ograde od šimšira. Zaštiden od radoznalih pogledan, on pusti njene ruke i obuhvati
njeno lice, ljubedi je. To je bio dug, sočan poljubac za kojim je žudeo i vratio mu
sedanje na onu nod u kočiji, sedanje o njenom telu ispod njegovog. U ovom
trenutku, želeo je da je ima po svaku cenu, i nije ga interesovalo kakvu je igru
igrala kako bi ga dobila. Okusio je usne svoje žene i počeo je da misli kao se sinod
poneo kao pravi gospodin i pustio je da odmori od dugog glupog puta. Spustio je
svoje ruke kako bi milovao njen vrat.
Prekinula je poljubac, i izvukla se iz stiska pre nego što je mogao da se
dozove pameti i to spreči. Kada je pokušao da je uhvati, ona je počela da beži u
lavirint žive ograde, ali on je još uvek mogao da je vidi.
„Obedala sam da du prestati,“ rekla je okrenuvši se i krenula da silazi niz
brdo. „Ja uvek ispunim svoja obedanja.“
„Izluđuješ me,“ rekao je, pokupivši korpu za piknik i pošao za njom.
Zastala je uputivši mu predivan osmeh preko ramena.
„Nadam se Englezu. Iskreno se nadam.“ Raspoložena, okrenula se podigla
svoju suknju rukama i krenula da trči niz brdo.
Taj prizor ga je paralisao. Setio se trenutka kada ju je prvi put video, i kako je
zamišljao da je vidi ovako, kako trči kroz visoku travu, srednu, dok njena kosa leti
oko njenog lica. Nikada nije bio maštovit čovek, ali i tada, u tom prvom trenutku,
on je osetio da su njihove sudbine isprepletane. Toliko dugo je mislio da on samo
oseda fizičku želju prema njoj, ali sada u ovom trenutku, on je shvatio da su
njegova osedanja dosta dublja.
Nešto ga je teralo ka njoj, da se okrene za njom, razum i osedanja, terala su
ga ka njoj.
„Iane, šta tražiš još gore?“
Njen glas, bez daha, nasmejan ga je prekinuo u sanjarenju.
„Hmm?Šta?“
„Šta radiš? Stojiš tu na brdu kao da si se zaledio u mestu.“

197
 Nije se zaledio. Ne više. Ne pošto je upoznao nju. Zurio je u ženu, koja mu se
smešila u obasjano jesenje popodne, sa zracima sunca, blistavog, kao blistavi
srebni češalj u njenoj kosi.
Luce, pomislio je, italijanska reč koja označava svetlost. I bila je. To je ono što
ga je uvek privlačilo kod nje, stalno iznova i iznova okretalo ka njoi, na način na
koji se biljka okretala ka suncu. Bila mu je potrebna, i on je bio spremam da
odbaci sve što mu je značilo u životu zbog nje. To je bila zastrašujuda stvar, jer on
nikada u celom svom životu nije imao takvu potrebu.
„Iane je li ti dobro? Imaš čudan pogled na licu.“
Počeo je da silazi niz brdo primoravajudi sebe da nešto kaže.
„Razmišljao sam o prvom putu kada sam te ugledao.“
Pogledala je oko sebe, a onda bacila pogled na njega.
„Misliš na onaj dan u maminoj dnevnoj sobi?“
„Da.“
Pogledala ga je sumljičavao kao da mu nije dobro. „Ponekad, Englezu, ja te
ne razumem. Volim te, ali te ne razumem uvek.“
Okrenula se i nastavila da hoda preko livade. On je stajao i gledao kao odlazi
sa podignutim suknjama u rukama i suncem u kosi.
„Volim i ja tebe.“ Rekao je, ali tek kad je bila suviše daleko kako bi čula.
„Uvek sam te voleo.“

198
 Imali su piknik na zelenom busenu kraj vodeničnog ribnjaka, poslužujudi se
hladnom šunkom, sirom, hlebom i vodem iz korpe koju je gospođa Richards
pripremila. Lucia je posmatrala svog muža dok su jeli, smešedi se na pomisao kako
ju je povukao iza te ograde kako baštovani ne bi videli da je ljubi. Bio je zaista
divan. Tako pristojan na površini, i tako vatren ispod nje. Nameravala je da
provede celi dan ložedi tu vatru u njemu sve dok oboje ne budu goreli.
Sada je bilo pravo vreme za početi.
„Divan je dan,“ prokomentarisala je, „ali, tako je toplo.“
Uz to, nagnula se napred na deku i iskliznula iz cipela. Podigla je rubove
suknje dovoljno da mu pruži pogled na listove noge. Sklonila je podvezice na
kolena i počela da svlači čarape. Radila je to polako, dopuštajudi mu dug,
odugovlačedi pogled pre nego što je spustila suknje i bacila čarape sa strane.
Protegla je noge, ostavljajudi vidljivima samo gola stopala i naslonila se na ruke uz
sredan uzdah. Zatim ga je pogledala u oči i videla taj pogled koji je obožavala.
„Zuriš u mene,“ rekla je.
„Zar to nije bila ideja?“ Njegov glas je bio iskrivljen.
„Jeste,“ priznala je. „Dopada mi se kad gledaš u mene. Da ti kažem zašto?“
Bez da je sačekala odgovor, nastavila je, „Kada sam te upoznala, mislila sam da si
nadmen i principijelan, čak i hladan. Ali onda sam shvatila nešto o tebi.“
„Šta to?“
Prekrstila je članke na nogama, a njena gola stopala očešala su njegov bok.
Osedala je kako mu je telo napeto.
„Skoro nikada po izrazu tvog lica ne mogu da shvatim o čemu razmišljaš, ali
nekada kad pogledaš u mene, ima nešto u tvojim očima, nešto vrelo što me tera
da držim dah. Čak i kada si veoma ljut na mene – a tvoja je ljutnja tako modna,
mužu-čak i tada, znam da me želiš. Sada me tako gledaš.“ Njene reči i njegove oči
su počele da utiču na nju, jer je počela da oseda toplinu koja nije dolazila od
vremena.
„Lucia.“ Pomerio joj se bliže i podigao se na kolena. Nagnuo se ka njoj,
oslanjajudi težinu na ruke. Savio je glavu kako bi je poljubio.
„Iane, nemoj.“ Utisnula mu je prste u usta. „Ne bi trebao.“
„Zašto?“
Nasmešila se i pogledala pokraj njega.
„Zato što nismo sami.“

199
 Ian se okrenuo i preko ramena ugledao dve devojčice kako sede na mostu
preko potoka oko 70 metara od njih. Par ih je posmatrao, zbijenih glavica i bilo je
očigledno da su njih dvoje tema dečije diskusije. Vratio je pogled na nju.
„Lucia, ovo si uradila namerno.“
„Zaslužio si to,“ odmah je odgovorila, skliznula ispod njega i podigla se na
noge. „Nijedna mlada ne bi trebala provesti svoju prvu bračnu nod sama. Danas se
osvedujem.“
Odšetala je, ali naravno, nije čula njegove poslednje reči. „Uživaj u svojoj
osveti zasada,“ mrmljao je za njom. „Jer nodas, nameravam da dobijem svoju.“

***

Nakon piknika, Ian joj je pokazao posed. Mislio je da je tako siguran od

njenog tantalovskog načina osvete jer su bili okruženi ljudima tokom ostatka
dana, ali trebao je da zna bolje. Kada ju je odveo do vodenice gde su pravljeni
sapuni, prokomentarisala je oh-tako-nevino kako bi lepo izgledala zdela bledo
zelenih sapuna kraj travertinskih pločica đakuzija.
U podrumu za pravljenje alkoholnih pida, gde su jabuke i kruške
fermentovane, način na koji je polako lizala lepljive kapi jabukovače sa usana i
prstiju bio je tako grešan, da bi metodističkom svešteniku prouzrokovala srčani
udar.
Odveo ju je na jednu od farmi i održao joj iznimno dosadnu lekciju o tome
kako rade stanari-farmeri, ali naravno, to nije uspelo da mu odvuče misli od toga
kako je zanesen njom. Oh, ne. Jer kada joj je gospođa Trent, farmerova žena,
ponudila čašu neobranog mleka, Lucia je morala da spomene kako je losion od
neobranog mleka najbolji način da žena održi svoju kožu mekom i belom.
Nakon obilaska staja i štenara, vratili su se u kudu, ali ni tada nije bio
bezbedan. Učinila je prosto obedovanje tako senzualnim, da je nakon toga, Ian bio
primoram da koristi đakuzi za potapanje u hladnoj vodi.
Sreda pa jeste. Celo popodne njenih provokativnih komentara i brzih
poljubaca ostavili su ga u želji za njom, baš onako kako je ona želela. Iako je
možda uživala mučedi ga ceo dan, nodas de da plati za to.
Ta misao mu je isterala osmeh na lice. Da, dobide dozu onoga što mu je
servirala celi taj dan, a on de uživati u svakoj minuti toga. Nameravao je da se
pobrine da i ona uživa u tome, takođe. Ian je ispravio pojas svog odela, otvorio
vrata i ušao u njenu sobu.

200
 Sedela je za nodnim ormaridem. Nan Jones, služavka koju je poslao da joj se
nađe, stajala je iza nje, češljajudi joj kosu. Obe su se okrenule kada je on ušao i
zatvorio vrata za sobom.
Jones je odmah izbrbljala nešto u znak kurtoazije, a zatim pogledala u Lucia-
ju. Ona je klimnula glavom i Jones je spustila četku. Napuštajudi sobu, gušila je
kikot dok je prolazila kroz vrata.
Ian je stao iza svoje žene. Nasmešila mu se u ogledalu i podigla četku.
Nagnula se bočno i počela da četka kosu sa desne strarne lica. Nagnuo se ka njoj i
poljubio joj levu stranu vrata povrh njenog kremasto obojenog ogrtača.
Četka je posrnula samo za momenat, a zatim nastavila svoj zadatak. Zadirkuj,
mislio je, smejudi se u sebi. Nije znala u šta se upušta. Naginjudi svoju glavu, kušao
je njenu kožu svojim jezikom i osetio kako ona podrhtava.
„Hladno ti je?“ upitao je.
„Ne.“
„Drhtiš.“
„Stvarno?“
„Da.“ Smešedi se, podigao je svoju ruku i njegov pogled je sreo njen u
ogledalu. Njegove ruke su posegnule za tankom trakom smeđe satenske mašne na
njenom grlu. Odvezao ju je. Njegovi prsti skliznuli su unutra i krenuli da miluju
njenu kožu tik iznad njene ključne kosti.
Uskomešala se na svom sedištu, a četka je udarila o pod uz tup udarac.
Izbočila je vrat kako bi mu oslobodila pristup, a on je poljupcima pratio liniju
njenog vrata.
„Sviđa ti se to, zar ne?“
Njeno disanje se ubrzalo, a ruku je podigla kako bi mu dodirnula kosu.
„Da,“ odgovorila je.
Uspravio se. Njegove ruke su se obavile oko njenih, terajudi je da se podigne
na noge. Kad je ved stajala, odgurnuo je sedište sa puta i okrenuo je ka sebi.
„Zadirkivala si me ceo dan,“ mrmljao je. „Sad je moj red da ja zadirkujem
tebe.“
Njegove usta su se spustila na njena pre nego što je uspela da odgovori i kao
i uvek, usne su joj se razdvojile pod njegovima, govoredi mu koliko ona uživa u
njegovim poljupcima. Rukama je skliznuo u njenu kosu i produbio poljubac,
uživajudi u njenom ukusu i osedanju nje.
Odmah, uz samo jedan poljubac, bio je potpuno uzbuđen, ali nije imao
nameru da izgubi kontrolu. Ne ovaj put. Sklonio je usne sa njenih i ljubio je po licu
kako bi smirio strast. Ali kada je spusto ruke na njen struk, plamen je ponovo

201
porasto, jer nije bilo korzeta niti podsuknji da mu smetaju. Samo dva opuštena
sloja svile boje slonovače između njegovih ruku i njene meke kože. Njegove ruke
su se kretale gorer-dole njenim telom, od rebara pa ka struku na dole, njenim
kukovima i nazad.
„Želiš li da ugasim svetlo?“ upitao je, nadajudi se da de redi ne.
„Sedaš li se nodi kad smo igrali šah?“ Pogledala je u njega, naginjudi glavu na
stranu, dok joj je crna kosa padala preko ramena. „Te nodi, pitala sam se kako
izgledaš ispod odede.“
To ga je zapanjilo, ali je samo podigao obrvu, a osmeh mu se ocrtao na jednoj
strani usta.
„Zaista? Mislio sam istu stvar za tebe sve vreme.“
Posegnula je i počela da mu otkopčava košulju.
„Zašto ne bismo zadovoljili svoje znatiželje i ostavili svetlo upaljeno?“
„Dobro, dobro.“ Odvezao je pojas svog odela i skinuo ga. Zatim je otkopčao
manžetne i skinuo košulju. Pridružila se njegovom odelu na podu kraj njegovih
nogu.
Pošao je da odvezuje uzice njenog njenog ogrtača, ali ona ga je zaustavila.
„Sačekaj,“ rekla je, rukama na njegovim golim prsima. „Dopusti mi da te prvo
pogledam.“
To nije baš bilo u skladu s njegovim planovima, ali bilo je to iskušenje kome
nije mogao odoleti. Pustio je ruke da padnu niz telo. Počela je da ga miluje sporim
kružnim pokretima, rukama jedredi preko grudnih mišida, preko njegovih ramena,
niz ruke, i preko njegovog abdomena. Dok ga je dodirivala, ljubila ga je po
grudima. Ispočetka, bili su to nežni poljupci, jer su njene usne bile poput leptirovih
krila. Ali onda, poljupci su postali sočna istraživanja dok je kušala njegovu kožu
svojim jetzkom. Pod ovim sporim napadom, njegovo telo se treslo uz čisti užitak.
Nagnuo je glavu nazad uz stenjanje. Zavodnik je postao zaveden. Sklopio je oči,
uživajudi u predivnom mučenju koliko god je mogao.
Zapetljao je ruke u njenoj kosi i uspravio joj glavu, zaustavljajudi je.
„Dosta,“ rekao je i poljubio je. „Rekao sam, nodas je moj red.“
Skliznuo je rukama u prednji deo njenog ogrtača. Zgrabio je krajeve druge
trake i odvezao je. Zatim tredu. Pa četvrtu. Svukao je trake jednu po jednu, polako
preko njenog tela dolazedi do njenih butina. Kada su sve trake bile otklonjene,
zakačio je palčeve ispod krajeva njenog ogrtača i svukao ga s njenih ramena. Pao
je na pod kraj nje na gomilu. Ispod svilene kudne haljine, nosila je odgovarajudu
nodnu haljinu, a kroz tkaninu tog odevnog predmeta, mogao je da vidi potpun
oblik njenih okruglih grudi. Prstima je lagano prešao preko njih. Uvukla oštar

202
uzdah, a njene bradavice su se ukrutile. Pogled na njih kako strče ispod blede svile
i osedaj koji su izazivale pod njegovim prstima skoro da je izbacio njegovu požudu
iz koloseka, ali nede se predati svojim željama. Ne još. Ovog puta nede biti kao i
prethodnog.
Podigla je ruke, držedi njegova zapešda u svom stisku, smirujudi njegovo
milovanje.
„Iane, nisam uredila da nas Lady Sarah poseti.“
„Znam.“ Nagnuo je glavu i poljubio je.
„Kako znaš?“
„Rekao sam ti, uvek znam kad lažeš. Širom otvoriš oči i izgovoriš svoju laž, a
zatim se ugrizeš za usnu.“
Zurila je u njega.
„Ne radim ništa slično tome.“
Poljubio ju je u nos.
„Da, radiš. Oda te svaki put.“
„Jednog dana, Englezu,“ mrmljala je, „imadu kontrolu nad sobom kad si ti u
pitanju.“
„Kako da ne. Gde smo ono stali?“ Otvorio je ruke preko njenih grudi i ispustio
zadovoljan zvuk na sočan pogled na njih. „Ah, da.“
„Iane, moram nešto da ti kažem.“
Izgleda da de voditi razgovor. Umirio je ruke, terajudi se da bude pribran.
„Da, Lucia?“
Utisnula je svoje ruke preko njegovih baš kao što je uradila onaj put u
konzervatorijumu.
„Zato sam uradila šta sam ved uradila,“ šapnula je. „Pogledala sam u te
muškarce na balu i pomislila na onu nod u kočiji u kojoj si me dodirnuo, i znala
sam da nikada nedu modi dopustiti da me bilo koji od njih dodirne.“ Nagnula je
glavu unazad i sklopila oči, njegovu ruku pritiskajudi o svoje grudi. „Samo ti.“
Bože, kako je lepa. Osedao je ono skupljanje u grudima opet, kako mu izbija
vazduh iz pluda, stiskajudi mu srce. Duboko, drhtavo je udahnuo i pognuo glavu.
Otvorio je usta preko njene bradavice i tako je nežno sisao preko svile njene
nodne haljine. Dahtala je i izvijala se ka njemu. Njene ruke su se spustile kako bi se
obmotale oko krajeva nodnog stočida sa obe strane njenih bokova.
Dok je sisao jednu od njenih bradavica preko nodne haljine, drugom se
rukom igrao sa njenom drugom bradavicom, zadirkivajudi je sporo i provokativno
koliko mu je to dopuštala sopstvena jedva zauzdana želja. Počela je da uzdiše i da
se trese, a on se igrao s njom, uživajudi u načinu na koji se kretala i u mekim,

203
drhtavim zvucima uzbuđenja koje je ispuštala. To je bila osveta za svaki put u
kojim bi ga izldela, i bila je tako slatka. Tako slatka.
Takođe, bila je veoma kratka. Mogao je da oseti kako mu izmiče kontrola i
znao je da de to uskoro nestati. Njegove ruke skliznule su na njene bokove.
Zgužvana svila bila je među njegovim šakama, i počeo je da vuče njenu nodnu
haljinu ka gore. Pokret je naišao na neočekivan otpor. Osedao je njenu napetost.
„Lucia, želim da te vidim. Želim da gledam u tebe.“ Podigao je svoju glavu i
poljubio joj usne. „Podigni ruke.“
Kada je tako uradila, povukao je haljinu preko njene glave i bacio je na pod.
Hladan vazduh je prostrujao preko njenog tela i nervozno se nasmejala.
„Nisam sigurna da želim da lampa bude upaljena, ipak.“
„Ja želim,“ rekao je i zakoračio unazad kako bi pogledao u nju.
Nije mogla da ga gleda. Umesto toga, zurila je u ugao preko svog ramena koji
je bio u senkama. Kako čudnovato, mislila je, da bude nervozna u tom trenutku.
Možda je to bilo zbog nemilosrdnog zadirkivanja kad je bila devojčica, ali to što je
on zurio u njeno nago telo izazivalo joj je želju da se pokrije. Umesto toga, zgrabila
je krajeve nodnog stočida još jače prstima.
„Bujna sam,“ izbrbljala je, a njegov prigušeni kikot joj je dao do znanja kako
je prazan taj komentar bio.
„Jesi,“ složio se. „Na svim pravim mestima.“ Obujmio je njene nage grudi,
oblikujudi ih svojim dlanovima. „Tako si divna,“ mrmljao je, milujudi je. „Čak
divnija nego što si bila u mojoj mašti.“
Zurila je u njegovo lice dok ju je posmatrao i dodirivao i shvatila je u čudu da
je on ovo sve radio u svojim mislila mnogo puta. Uz to shvatanje, sva ona nervoza
je iščezla, ostavljajudi ništa sem njene ljubavi i želje za njim. Kada je ponovo
ustima obuhvatio njenu bradavicu, kao što je činio preko njene nodne haljine par
trenutaka ranije, osedaji koji su pogodili njeno telo bili su slađi nego pre.
Sisao je jače ovaj put, izvlačedi meke, malene uzdahe iz njenog grla. Sirova
vrelina je zračila njenim telom i nije mogla da spreči sebe da se previja u očajnoj
želji za njim.
„Dodirni me,“ uzdisala je. „Diraj me onako kao u kočiji.“
Odmahnuo je glavom u znak odbijanja i kleknuo na kolena. Rukama je
zgrabio njene kukove, a zatim, pre nego što su njena omamljena čula mogla da
shvate njegovu nameru, nagnuo se i poljubio ju je, usne utiskujudi u kovrdže koje
su pokrivale njeno stidno mesto. Užitak je bio neverovatan, jer se celo njeno telo
uzdrmalo na to.

204
 „Oh!“ jedva je izgovorila i stisnula butine jednu uz drugu. „Oh, Iane, to je
opako!“
Nežno je izdahnuo osmeh bivajudi naspram nje, terajudi je da se trese.
Njegovi prsti su se obmotali oko unutrašnje strane njenih butina, neumoljivo ih
razdvajajudi. Zatim ju je ponovo poljubio, ovaj put dublje, jezikom prelazedi preko
nje. Ovaj osedaj je bio tako puten da je ispustila zapanjen uzvik i uskomešala se u
njegovom stisku, pokušavajudi da mu umakne.
Nede joj to dopustiti. Njegove ruke su se stegle oko unutrašnjosti njenih
butina, a njegova zapešda su stiskala njene kukove, držedi je otvorenu i zatočenu o
nodni stočid.
„Pusti me,“ šaputala je.
„Pusti me da ti učinim to.“
„Ne mogu!“ uzdisala je, a zatim ipak jeste, naslanjajudi se na sto iza sebe dok
se njegov jezik pomerao gore, dole. Sa svakim nežnim bičem njegovog jezika,
neopisivo zadovoljstvo je raslo unutar nje i vikala je, dok joj se telo bespomodno
trzalo naspram njega. Zadovoljstvo je nadolazilo u valovima, a svaki ju je nosio sve
više, dok nije osetila nesvesticu i dahtanje, dok se njeno telo grčilo u stresajudim,
neverovatnim eksplozijama.
Odjednom kao da ju je sva snaga napustila i pala je na nodni stočid uz uzdah
čistog blaženstva.
Okrenuo je lice i ljubio njenu butinu, a zatim se podigao i uzeo je u naručje.
Nosio ju je do kreveta i spustio u središte. Gledao ju je dok je otkopčavao Cossack
pantalone i skidao ih sa bokova.
Nije izgledao ni blizu bilo koje statuo koju je ikada videla. Njegov ud je bio
potpuno, flagrantno krut i zurila je u njega, po prvi put cenedi kako su takve stvari
bile sprovođne. Nije ni čudo što je bolelo. Teško je progutala i pokušala je da se
priseti onoga šta joj je Grace rekla.
„Iane?“
Dušek je potonuo pod njegovom težinom dok se nameštao da legne kraj nje
na krevet. Naginjudi se nad njom, težinu oslanjajudi na jednu ruku, slobodnom
rukom joj je dodirivao lice.
„Ne plaši se,“ rekao je oštro.
Lucia ga je pogledala.
„Ne plašim se,“ rekla je i ugrizla se za usnu.
Malo se nasmešio, dok su mu jagodice prstiju okrznule njen obraz.
„Kakav si ti lažov.“ Nagnuo se a usne su mu dotakle njeno uho. „Ako ti se ne
bude dopadalo, reci mi i prestadu.“ Duboko je udahnuo. „Obedavam da du stati.“

205
 Mogla je da oseti njegov krut ud o svoju butinu. Podigla je ruke ka njegovim
ramenima i osetila je kako podrhtava,trudedi se da se obuzda. Ruke je obavila oko
njegovog vrata, prihvatajudi ono što de se desiti.
„Volim te,“ mrmljala je i poljubila ga.
Legao je na nju, koleno gurajudi među njena.
„Otvori se za mene.“
Shvatajudi šta je mislio, raširila je noge i namestio je kukove među njene
butine. Sklopila je oči, čekajudi, ali nije ušao u nju. Umesto toga, težine na
laktovima, utisnuo je vrh svog krutog penisa u nju, gurajudi u njene meke nabore,
ne ulazedi u nju.
Gladio ju je, ponovo i ponovo, sve dok njegovo disanje nije bilo oštro i
ubrzano, a ona drhtala.
„Želiš me?“ pitao je, gurajudi ga unutar nje samo malo, a zatim ponovo
vadedi.
Sada je jedva disala, a ruke su joj se grčevito stegle oko njegovog vrata.
Pokušala je da progovori, ali reči nisu izlazile.
„To bi bila potvrda?“ upitao je, i gurnuo ga u nju malo dublje. „Ili ipak ne?“
„Oh!“ uzdisala je. „Zadirkivalo!“
„Baš tako.“ Ponovo ga je izvadio, milujudi je vrhom svog penisa. Teško je
disao, a oči su mu imale onaj vreli odsjaj livenog srebra. „Želiš li me, Lucia? Da ili
ne.“
Klimala je, mahnito, izbočila je kukove na gore ka njegovoj ukrudenosti na
način za koji je bila bespomodna da prestane. Naterala je reči da izađu na jedini
način na koji je uspela.
„Si, si, oh, si!“
Uz promukao jecaj, ušao je u nju, ali ovog puta nije bolelo. Bilo je tako dobro
i dahtala je u divnom iznenađenju. Bio je debeo i veliki unutar nje, i vreo. Spaljivo
vreo.
Rukama ga je zgrabila za dupe, terajudi ga da nastavi i promena u njemu je
bila instantna a iznenadna hitnost intenzivna.
„Lucia,“ uzdisao je, ubrzavajudi ritam kako bi se dublje zabio u nju, a zatim se
produbljivanje zaustavilo. „Oh, Bože. Oh, Bože.“
Kretala se njegovim ritmom, a ta čudna tenzija je eskalirala u njoj, rastudi sa
svakim njegovim guranjem, i opet, valovi užitka su nadošli, nosedi je sve više i više.
Ponovo, dosegla je taj intenzivan vrhunac i raspala se u lomljivom blaženstvu.
Njeni unutrašnji mišidi su se zgrčili oko njega u stisnutom pulsiranju a
drhtavica ga je prodrmala. Uzdisao je, zabijajudi se u nju još jednom, pa se smirio.

206
 „Lucia,“ rekao je u njen vrat. „Moja žena.“
Nežnost koju nikad ranije nije osetila, poplavila ju je. Nežnost i neverovatna,
neodoljiva radost. Gladila mu je kosu. Nakon trenutka, uskomešao se ležedi na
njoj.
„Verovatno sam težak.“
Utisnuo je poljubac u njeno čelo i sklonio se sa nje. Seo je, posežudi za
zamršenom posteljinom pod njihovim nogama. Povukao je pokrivač preko njih,
pružio ruku i ugasio lampu. Zatim je skliznuo ponovo u krevet i uzeo je u naručje.
Bilo je to kao povratak kudi i ona se ušuškala u njegovom naručju, potpuno sredna.
Nakon nekoliko trenutaka, njegovo disanje se ujednačilo u san.
„Laku nod, Iane,“ šapnula je i nasmešila se u tami. „Moj mužu.“

***

Lucia je bila probuđena iz dubokog i čvrstog sna zveckanjem posuđa. Otvorila

je oči i videla služavku sa poslužavnikom i čajem na njemu kraj stola. Okredudi
glavu, shvatila je da je mesto pored nje pratno. Ian je ved otišao. Zurila je u
njegovo mesto, u zgužvani jastuk i posteljinu i osetila je ubod razočarenja.
Priželjkivala je da je ostao s njom. Sklanjajudi kosu sa lica, Lucia se uspravila sela.
„Dobro jutro, gospođo,“ služavka ju je pozdravila prijateljskim glasom. „Ja
sam Dulcie Sands, pomodnica u kuhinji. Donela sam Vam čaj. Želite li šeder i
mleko?“
„Ne, samo običan čaj, hvala. Gde je moj muž jutros?“
„Oh, gospodar uvek rano ustaje kada je ovde, gospođo. Ustao je i to pre par
sati.“
„Pre par sati? Koliko je sati uopšte?“
„Pola jedanaest.“
„Tako kasno?“ Nije ni čudo što je Ian otišao.
„Da, gospođo. Spavali ste poput bebe kad sam Vam donela rani čaj. Strugala
sam korpom za ugalj i upalila vatru, a Vi se niste ni pomerili. Gospodar je rekao da
mora da ste umorni nakon sveg jučerašnjeg šetanja, pa pre nego što je otišao na
jahanje, rekao je da Vas pustim da spavate do tik pre nego što Vam pošaljemo
doručak.“
Lucia se na to nasmešila. Sumnjala je da je razlog zbog kog je bila tako
umorna imao malo veze sa njihovim obilaskom imanja a mnogo više veze sa
ukusnim aktivnostima od prošle nodi. Takođe je poznavala rutinu imanja iz svog
razgovora od prethodnog dana sa slugama i iako je imala malo iskustva sa

207
vođenjem seoskog imanja, znala je da je rano ustajanje neophodno zbog dnevne
rutine.
„Od sada, želim da ustajem kad i moj muž. Ako ne budem budna kad mi
donesete rani čaj, molim Vas da me probudite.“
„Naravno, ako želite.“ Služavka joj je dala vrelu šolju čaja i pokazala na
poslužavnik. „Da li želite da doručkujete u krevetu?“ Kada je Lucia potvrdno
klimnula, služavka joj je postavila poslužavnik na krilo. „Da li de Vam biti potrebno
još nešto, gospođo?“
„Da li biste mogli poslati Nan, molim Vas, da mogu da se obučem?“
„U redu, gospođo.“ Služavka se naklonila i izašla.
Sat vremena kasnije, Lucia je sišla dole. Ispitujudi Athertona, saznala je da je
Ian bio u radnoj sobi, radedi, ali kada je otišla tamo, saznala je da posao nije baš
tačan opis njegovih aktivnosti. Stajao je kraj jednog od prozora, profilom okrenut
ka njoj, a glava mu je bila pognuta nad dokumentom u ruci. Nije je primetio kad je
zastala na vratima.
Prostorija po sebi je bila u neredu, kao potpun kontrast svom urednom i
čistom izgledu od dan ranije kada je obilazila kudu. Posvuda su bili sanduci, na
pola ispunjeni gomilama dokumenata, knjiga i sličnih predmeta. Vrata od
mahagonija od ogromnog kabineta su bila naslonjena na jedan zid i otvorena,
pokazujudi da je kabinet ispražnjen od svog sadržaja. Mape koje su visele po
zidovima su skinute i zamenje slikama iz drugih delova kude.
Lucia je pogledala okolo i shvatila šta to znači. Pakovao je svoj stari život.
Pošla je da uđe u sobu ali je ponovo zastala, posmatrajudi kako su mu se
ramena srozala i kako je povio glavu. Dokument je odlepršao na pod.
Osetila je njegov bol. Zatreperio je ka njoj preko prostorije i slomio joj srce.
Tiho se povukla iz prostorije, na prstima se vratila niz hodnik a zatim se okrenula i
odlučno stopalima odzvanjala o drveni pod kao da tek dolazi. Do trenutka u kom
je ušla u prostoriju, stajao je kraj stola, punedi kovčege knjigama.
„Dobro jutro.“ Pogledala je oko sebe. „Ponavljaš studiju?“
„Da.“
Morala je nešto da učini. Morade da mu pomogne, ali nije znala kako. Nije
znala šta da uradi. Došetala je do njega i stavila ruku na njegovu.
„Iane, jesi li dobro?“ Kakvo neadekvatno pitanje.
„Savršeno sam dobro.“ Dodirnuo joj je obraz i nasmešio joj se, ali to je bio
osmeh diplomate. Nije se dotakao njegovih očiju.
Stavila mu je ruke oko struka i obraz naslonila na njegovo rame.

208
 „Pronadi deš novo zanimanje,“ rekla je, priželjkujudi da to bude istina. „Samo
treba vremena.“
Uskomešao se, a kad se ona povukla, okrenuo se.
„Vreme je nešto čega imam na pretek, draga moja.“ Krenuo je ka francuskim
vratima na drugom kraju prostorije. „Trebao bih podi u šetnju.“
Lucia je skupila usne, s bolom u srcu, dok ga je gledala kako izlazi na terasu.
Otišao je bez da se osvrnuo.
Zbog nje, bio je čovek koji ne zna gde se uputio, koji nije znao šta da radi sa
svojim vremenom. Nadala se da de nekako ispuniti prazninu koju su načinila njena
dela, ali počela je da shvata da to nikada nede modi. Volela ga je i to je za nju bilo
dovoljno, ali plašila se da za njega to nikad nede biti. Kako bi sačuvala sebe,
uskratila mu je njegovu svrhu u životu i nije znala da li de ikada modi da se iskupi
za to.
Okredudi se, pogledala je u pod i pokupila dokument koji je on čitao ranije.
Lucia je stajala tako dugo vremena, dok su joj suze padale na pohvalu od
Premijera Sir Ian Mooreu za njegov izvanredan rad u pregovorima u Paktu
Bolgheri.

209
 Tokom dve naredne sedmice, Lucia je činila sve čega je mogla da se doseti da
usredi svog muža. Odvlačila mu je misli kad god je mogla, ispunjavala je prazninu u
njegovim danima svojim društvom. Pokušala je da ga navede da priča o svojim
osedanjima, ali Ian nije bio tip čoveka koji priča o stvarima tek tako. Vodila je
ljubav s njim, izvlačila mu je smešak na lice, nekad ga je čak i nasmejavala. Ali šta
god da je uradila ili pokušala da uradi, njena krivica i njegova melanholija su visile
nad njihovim životom poput sivog oblaka koji je rastao, postajudi tamniji i teži sa
svakim danom koji je prolazio.
Za doručkom, posmatrala ga je kako čita pisma od svojih kolega iz
diplomatskog sveta i znala je koliko mu nedostaje život koji je vodio ranije. Slušala
je u retkim prilikama kako priča o svojim diplomatskim poslovima i mogla je da
čuje čežnju u njegovom glasu. Pokušao je da se pretvara da nije važno što više nije
deo tih poslova, ali ona je znala da jeste važno i to znanje joj je cepalo srce na
pola. Iako su do trenutka kad su pojedina stigla iz Evrope do Devonshirea ved bila
sedmicama stara, Ian ih je pažljivo pregledao, a gledajudi ga kako to čini je bilo
skoro pa nepodnošljivo.
Kada mu je oduzimala njegov način za izdržavanje, nije shvatala koliko
duboku ranu de izazvati njena reakcija, ali sada je razumela. Znala je da mora da
ispravi stvari, ali nije znala kako. Bili su u braku nešto više od dve nedelje kad je
pomislila da je šansa koju čeka došla.
„Poseta tvog oca je skoro gotova,“ rekao joj je Ian za doručkom dok je
pažljivo pregledao pismo od Lord Stantona. „Vrada se u Bolgheri za nedelju dana.“
Lucia se ukočila, a nož i viljuška su bili preko tanjira.
„Odlazi za nedelju dana?“
„Devet dana od danas, kaže mi Stanton.“
Uz iznenadnu jasnodu, Lucia je znala šta mora učiniti. Odmah nakon doručka,
napisala je pismo svom ocu, otišla u Honiton uz izgovor kupovine i poslala je
pismo ekspresom. Dok je konjanik odgalopirao niz Honiton's High Street da bi
odneo njeno pismo u London, Lucia ga je posmatrala kako odlazi i uradila je nešto
što je uvek imala običaj da uradi kad je priželjkivala nešto nemogude. Prekrstila je
prste i izgovorila molitvu.
„Daj Bože da se vidim sa Cesareom,“ prošaputala je, „i da se bar jednom u
životu ponaša kao otac a ne kao princ.“

210
 ***

Tri dana kasnije, prvi deo Lucijine molitve je uslišen. Ian je pak pretio da de
uništiti njene planove pre nego što se ostvare.
„Nedeš se videti s njim,“ rekao je, spuštajudi nož i viljušku, zuredi u nju preko
stola za doručkom.
„Naređuje mi da dođem,“ odgovorila je, spuštajudi glavu kako joj Ian ne bi
video lice. Pretvarala se da čita pismo u svojoj ruci. „Grof Trevani kaže da Cesare
želi da me vidi poslednji put pre nego što ode.“
„Jedini koji ima bilo kakvo pravo da ti zapoveda je tvoj muž, a ja kažem da
nedeš idi. Zašto bi, nakon gnusnog načina na koji te je tretirao?“
„Mislim da bih ga trebala videti,“ rekla je, pažljivo birajudi svoje reči. „Ipak,
verovatno ga više nikada nedu videti.“ Pismom je lupkala o usne, pretvarajudi se
da razmatra sve to, a zatim je klimnula. „Da, mislim da bih trebala da odem. Želim
da odem.“
„Želiš?“ Zurio je u neverici. „Zašto, za ime Boga?“
Nasmešila se, pokušavajudi da izgleda lakomisleno.
„Omogudide mi da mu natrljam nos poslednji put. To iskušenje je
neodoljivo.“
Njen muž nije izgledao impresioniran tim argumentom, pa se ona uozbiljila.
„Iane, želim da idem,“ rekla je iskreno. „Zaista. Želim da ga vidim.“
„Ne vidim razlog zašto.“
Dala mu je najiskreniji mogudi odgovor.
„Imam novi život i želim da stari ostavim iza sebe.“ Nagnula se napred i
stavila mu ruku preko njegove. „Ako ne učinim ovo, osedadu se loše uvek zbog
toga.“
„Zar ti je to toliko važno?“
Pogledala je u svog muža, u čoveka koji ju je i dalje fascinirao poput opojne
misterije, u čoveka čiju je sredu priželjkivala više od ičega, u čoveka kog je volela.
„Da, Iane,“ rekla je tiho. „Toliko je važno.“

***

Ian je sredio sa Dylanom da odsednu u kudi na trgu Portman. Četiri dana

nakon primanja Cesareovog poziva, stigli su u London, a dan nakon toga, Ian ju je
otpratio na susret sa njenim ocem.

211
 Princ sa svojom svitom je okupirao veliki broj soba preko puta Whitehalla,
gde je vedina gostiju britanske kraljevske porodice bila smeštena za vreme
državnih poseta. Ian je insistirao da je prati na to primanje, a kad su stigli, bili su
upudeni u zlatno-belo predsoblje, gde im je rečeno da sačekaju ministra njenog
oca, Grofa Trevanija, da je pozove.
„Nema potrebe da ostaješ,“ rekla je Ianu dok je sedala na tapaciranu
somotnu klupu . „Cesare ti nede dozvoliti da budeš prisutan tokom primanja, tako
da deš sedeti ovde Bog zna koliko dugo. Zar nedeš otidi do svog kluba? Ili još bolje,
da vidiš svoje kolege u Whitehallu. Modi deš da čuješ sve novosti od njih.“
„Možda odem preko puta da vidim Stantona. Verovatno je u svojim
kancelarijama u ovo doba dana.“
„Odlična ideja. Ostavi mi kočiju i tako deš modi da ostaneš sa svojim
prijateljem koliko budeš želeo. Videdemo se kasnije na trgu Portman.“
Iana nije trebalo više ubeđivati. Lucia ga je posmatrala kako izlazi kroz vrata,
a gorkoslatka nežnost joj je probola srce. Kako je voleo da bude deo
internacionalnih poslova. Uskoro de ponovo zadobiti svoje mesto u svetu i bide
sredan. To je za nju bilo dovoljno. Moralo bi biti dovoljno.
Vrata koja su vodila ka Cesareovom privatnom apartmanu su se otvorila i
Grof Trevani je ušao, ne ostavljajudi Luciji vremena da se sažaljeva.
„Njegovo Dostojanstveno Visočanstvo de Vas sad primiti.“ Grof joj je ponudio
svoju ruku.
„Grazie, Conte.“ 1 Ušetala je sa njim kroz dupla vrata u ogromnu prostoriju
svetlucavog zlata i beline, u kojoj je tepih bio tamno crvene boje na samom kraju
odaje, visoka, tamna figura sedela je na gizdavoj fotelji.
Trevani je zastao na vratima, a Lucia je koračala ka ocu sama. Sa svakim
korakom, molila se za prave reči kako bi ispunila svoju nameru.
Cesare je bio okiden svim oznakama svog ranga, što je kompletirano pojasom
od ljubičaste draperije preko grudi i Bolgheri krunom od rubina na glavi.
Posmatrala ga je dok je prilazila. Izgledom, bili su tako slični da niko ko ih je
ikad video skupa nije mogao da posumnja u njegovo očinstvo. Ipak, nije bilo
familijarnog osedaja u srcu kad bi pogledala u čoveka koji je posedovao tako
upečatljivu sličnost sa njom. Nije bilo poštovanja u njenom srcu za njegov
kraljevski rang. Nije bilo divljenja njegovoj tamnoj, i dalje naočitoj pojavi. Zapravo,
nije osedala ništa sem blage kombinacije sažaljenja i prezira. Sažaljenje je bilo
novo. Prezir nije.

1
„Hvala, Grofe.“

212
 Nije mogla da priušti sebi da se ijedno od ovih osedanja primete. Lucia je
znala da mora biti puna poštovanja, najšarmantnija i najubedljivija što može biti.
Šta god je koštalo. Samo da uspe.
Zastala je ispred njega i duboko se naklonila.
„Vaše Visočanstvo.“
„Lady Moore.“
Ispružio je ruku, a ona je poljubila njegov prsten sa rubinom.
„Zašto ste želeli da me vidite, madam?“ upitao je, govoredi joj kao da je bila
stranaca.
Poniznost, Lucia. Poštovanje i poniznost.
„U ovom trenutku, Vaše Visočanstvo, molim Vas da ne mislite o meni kao o
zabranjenoj personi u izgnanstvu i sramoti,“ rekla je meko, „iako to jesam. U
ovom trenutku, molim Vas da o meni mislite samo kao o Vašoj derki. Vašem mesu
i krvi.“
Cesareova usta su se skupila u tanku, neopraštajudu liniju.
Lucia je duboko udahnula i rekla nešto za šta je mislila da nikada u svom
životu nede izgovoriti.
„Tata,“ rekla je i kleknula na kolena ispred njega. „Došla sam da zamolim za
uslugu.“

***

„Dakle, kakvo je stanje na svetskoj sceni?“

Lord Stanton je podigao pogled sa gomile posla na svom stolu.
„Iane,“ pozdravio ga je sa osmehom i podigao se. „Čuo sam da je tvoja
supruga na primanju kod svog oca i mislio sam da deš možda navratiti.“ Pozvao je
rukom Iana da uđe u njegovu kancelariju. „Uđi, čoveče. Nemoj lebdeti nad
vratima kao stranac. Sedi.“
Ian je prihvatio ponuđenu stolicu. Pogledao je na dokumenta koja su bila
raširena po stolu dok je drugi muškarac ponovo zauzeo svoju stolicu, a taj pogled
mu je zadao žig čežnjive nostalgije. Odgurnuo ju je na stranu. Ovo više nije bio
njegov život. Morao je to prihvatiti.
„Zauzet si kao i obično, pretpostavljam?“
„Naravno. Da ti ispričam šta se dešava u Anatoliji. Znam da de te
interesovati.“
Ian je slušao, nimalo iznenađen saznanjem da Sir Gervase i dalje upropaštava
stvari u tom regionu. Situacija se i dalje pogoršavala, Turci i Grci su bili formirani u

213
masovne trupe a svaka strana je zahtevala pomod Britanije. Stanton je bio na kraj
s pamedu.
„Sada je to ozbiljna kriza,“ grof mu je pričao. „Kao diplomata, Sir Gervase je
beznadežan i da se mene pita, nikada ne bi bio poslat tamo, ali oženio je drugu
rođaku premijera, a znaš kako te stvari idu.“
Znao je i iako je verovatno bilo pogrešno uživati u inkompetenciji i
katastrofalnim rezultatima Sir Gervasea, deo njega je pomalo i uživao. Zapravo,
uživao je poprilično.
„Zaista, to je neverovatno,“ Stanton je rekao, „kako ponekad stvari savršeno
legnu na svoje mesto.“
Ovaj iznenadan prebačaj na filozofiju ga je zatekao i pre nego što je mogao
da odgovori, Stanton je nastavio.
„Na primer, savršeno je to što si došao u London baš sad jer sam želeo da
razgovaram sa tobom. Mislio sam da te posetim kasnije da nisi došao kod mene
ovo popodne.“
„Zaista?“ Ian se naslonio u svoju stolicu. „Šta imaš na umu?“
„Peel de biti novi premijer.“
„To je izgleda zasigurno. Pa?“
„Formirade vladu i birade nove ljude.“ Susreo se sa Ianovim pogledom preko
stola. „Uzimajudi u obzir nered koji je napravio Sir Gervase, Peelu de biti potreban
neko zaista vešt da smiri Turke i Grke dovoljno za pregovore. Možeš li koga da
preporučiš?“
Ushidenje je raslo u njemu, ali ga je zdrobio odmah, govoredi sebi da ne
donosi zaključke na brzinu.
„Da li je važno to koga bih preporučio?“
Stanton se nakezio.
„Ne zapravo. Peel je ved odlučio da želi tebe. Zna sve o fami sa Princom
Cesareom i tobom i tvojom suprugom. Nije ga briga. Cesare odlazi sledede nedelje
a ti si se oženio devojkom, tako da je skandal gotov da izumre i da se zaboravi.
Kada Peel bude izabran za premijera, ponudide ti povratak tvog ambasadorskog
mesta i poslade te u Constantinopole da izgladiš stvari. Siguran je da de se kralj
složiti sa takvim uređenjem.“
Želeli su ga nazad. Nikada u svojoj profesionalnoj karijeri Ian nije iskusio
slađeg momenta trijumfa od tog. Sklopio je oči na tren, naslađujudi se njime,
dopuštajudi satisfakciji da ga potopi.
Upravo u tom trenutku, začula se galama u hodniku.

214
 „Gde je Sir Ian?“ derao se duboki, muški glas, nesumnjivo potičudi od
Italijana. „Je li sa Lord Stantonom? Jesu li unutra?“
„Vaše Visočanstvo, ako želite-„
„Skloni mi se sa puta.“ Vrata su se otvorila i Princ Cesare je ušao u prostoriju,
praden Stantonovim službenikom, veoma osramodenim Grofom Trevanijem i
nekolicinom Cesareovih stražara.
Ian i Stanton su se odmah podigli i naklonili.
„Vaše Visočanstvo,“ pozdravio je Ian svog tasta sa hladnom uljudnošdu i
ničim više. Pogledao je preko Cesarea, Grofa Trevanija i stražara, ali nije video
Luciju. „Je li poseta moje žene završila?“
„Poseta?“ Cesare je ispljunuo reči. „Tako ti to zoveš?“
Ian je mislio da je do sada bar malo razumeo Italijane, ali ipak nije. I dalje su
imali mod da ga zbune.
„Molim?“
Cesareovo lice je bilo zajapureno od besa.
„Nikada u svom životu Lucia me ništa nije molila. Uvek kada bih je video,
podigla bi bradu tako visoko da bi izgledalo da je svakog momenta spremna da mi
pljune u lice. Ali ne kada dolazi zbog tebe. Ne! Zbog tebe, moli za usluge. Zbog
tebe, spušta se na kolena. Derka moje krvi na kolenima?“ Njegov glas se podigao
do vikanja. „Neoprostivo je to da je šalješ da moli za tebe!“
„Šta?“ Ian nije morao da pretvara svoje iznenađenje. Lucia na kolenima pred
svojim ocem? Nije bilo mogude. „Vaše Visočanstvo, nemam pojma o čemu
pričate. Pozvali ste-„
„Hah!“ Cesare je pogodio Iana pogledom punim otrova. „Napisala je pismo u
kom je tražila da me vidi, ali ne dam se prevariti.“ Optuživački je uperio prst u
Iana. „Ti si je poslao meni. Vrati mu njegovo zanimanje, kaže. Molim te, tata,
pričaj sa njegovom vladom, kaže. Želim da on bude sredan, kaže! Sredan?“ Princ
Cesare je tri puta prednjim delom ruke lupio o dlan u brzim pokretima. „Pitam je
kakvo pravo on ima da bude sredan nakon svega što je uradio, a ona kaže da je
ono što se desilo sve samo njena krivica! Šta si uradio od nje, Englezu, da dođe
kod mene i preuzme svu krivicu za tvoje beščašde? Da li si je ti naterao da kaže sve
te stvari? Ona kaže da nisi, ali ja mislim da jesi!“
Ian je zurio u princa i dok je prihvatao ono što se upravo desilo i ono što je
Lucia uradila, shvatio je da je William bio u pravu. Postoje trenuci u životu kada
sve savršeno legne na svoje mesto. Besciljna letargija koja ga je sedmicama
progonila je nestala, a nešto drugo je popunilo njeno mesto. Osedaj povratka kudi.
Znao je ko je i šta želi i gde pripada. Prošao je kraj Cesarrea i izašao kroz vrata.

215
 „Nisam završio!“ Cesare je rikao, okredudi se. „Gde ideš?“
Ian je zastao i pogledao u Stantona. „Pa, sigurno nedu u Anatoliju.“ S tim,
napustio je prostoriju i ostavio Williama da sprovede nezavidan posao
internacionalne diplomatije. Imao je mnogo važnijeg posla.

***

Lucia je otišla u biblioteku na trgu Portman i sela na svoje omiljeno mesto za

stolom, prisedajudi se vremena kad bi ona i Ian sedeli tu i pričali do kasnih sati.
Pitala se koliko de vremena trebati pre nego što ga pošalju u Constantinopole ili
na neko drugo mesto. Dolazide kudi ponekad, podsedala se, ali to nije bila neka
uteha. Jedina stvar koja ju je tešila je bilo saznanje da de se Ianu uskoro vratiti
njegov život na način na koji je priželjkivao.
Ispočetka, Cesare je odbio da joj ispuni zahtev. Morala je da zna da ga čak ni
preklinjanje na kolenima nede dotadi. Bila je prinuđena da ga uceni i laknulo joj je
kad se povinovao tome, jer zaista ne bi mogla da napiše svoje memoare za
skandal novine. Ianu se to ne bi dopalo.
Dom bez muža koji bi bio uz nju nije ono što je zamišljala za sebe, ali tako je
trebalo biti. Za nju, dom i porodica su bili dovoljni za sredu, ali zaljubila se u
čoveka za kog te stvari nikada nede biti dovoljne. Možda joj zbog toga nije
uzvradao ljubav. Iako je učinio časnu stvar i oženio je, ljubav nije bila razlog za to.
Ne manje važno, pružio joj je dom i mesto u svetu. Sada, vratila mu je njegovu
životnu svrhu, a on de opet biti onaj stari. To je bilo sve što je ona želela.
Zamišljala ga je kako sedi u stolici, baš kako ga je videla toliko puta. U nodi u
kojoj je ispričao o svojoj prvoj ljubavi. Kako su se napili i kako mu je ispričala o
svojoj prošlosti.
„Volim te,“ rekla je kao da on sedi tu. „Nadam se da ti Turci nede zadati
mnogo muke. Samo-„ Zaustavila je jecaj. „Samo, seti se da ne pokažeš svoje
emocije, i imadeš sve pod koncem.“
„Nemoj plakati.“
Podigla je glavu i okrenula se, te ga videla kako stoji na vratima. Tek kad joj
se zamaglio pred očima, shvatila je šta je rekao.
„Ne plačem,“ rekla je, a zatim se odmah ugrizla za usnicu i morala je okrenuti
lice od njega.
„Lažljivice.“
Zurila je u njegovu stolicu, trepdudi kako bi odagnala suze. Nadala se da de
imati više vremena pre nego se on vrati iz Whitehalla. Vremena da se sredi. Ali

216
bilo je prekasno. U ovom momentu je bila rastresena, a on je to mogao da vidi.
Obzirom na to da je tako častan, osedade se krivim zbog svog odlaska.
Došetao je do ispred nje, stavio ruku ispod njene brade i nagnuo joj glavu
kako bi je pogledao.
„Lucia, šta si to uradila?“
Znao je.
„Pretpostavljam da ti je Cesare rekao.“ Mrštila se kroz suze. „Zamolila sam da
to ne uradi, ali trebala sam da znam da me nede poslušati. Proklet bio.“
„Prsnuo je u Stantonovoj kancelariji u bes, vičudi iz sveg glasa, brbljajudi kako
si došla i molila ga da mi pomogne da povratim svoj posao.“ Njegove ruke su
skliznule niz njene. „Ženo, ne znam da li da te poljubim ili da te prodrmam. Kad
samo pomislim koliko te koštalo da odeš kod njega...” Slomio se i njegove ruke su
pojačale stisak oko njenih. „Zašto si to uradila? Zašto?“
„Volim te. Morala sam da ti vratim ono što sam ti oduzela.“
Povukao ju je od stola i snažno je poljubio.
„Nemoj više nikada ništa slično da uradiš,“ naredio je. „Mislim to stvarno.
Nikad više nemoj da žrtvuješ svoj ponos zbog mene ili zbog bilo koga drugog!“
„Pa, sada je gotovo.“ Snažno je progutala i zurila je u savršen čvor njegove
kravate. „Dakle, kad odlaziš za Anatoliju?“
„Ne idem u Anatoliju.“
„Ne ideš?“ Podigla je lica. „Gde ideš?“
Ian joj je obmotao ruke oko struka. „Devonshire.“
Lucijino srce je preskočilo i bila je smrtno preplašena da ga je pogrešno
razumela. „Kako to misliš?“
„Kažem ti da sam ih odbio. Rekao sam im ne.“
„Jesi? Ali zašto? Tvoj posao ti je sve. Ako ne budeš radio svoj posao, šta deš
raditi?“
Pretvarao se da razmišlja.
„Ugovaradu brakove, možda? Postajem poprilično dobar u tome, bar
mislim.“ Stisnuo ju je jače oko struka. „Usput, bio sam kod tvoje majke.“
Lucia je trepnula na iznenadnu promenu teme.
„Išao si da vidiš Mamma?!
„Da. Posetio sam je kad sam napustio Whitehall. U pitanju je bio diplomatski
zadatak, ugovaranje njenog braka sa Lord Chesterfieldom.“
„Šta?“ Lucia je svakim momentom bivala više iznenađena. „Mamma se
nikada nede udati za Chesterfielda. Tako mi je rekla.“
Ian ju je poljubio u nos.

217
 „Zato sam ja diplomata, draga moja, a ti nisi. Nagodio sam se sa obe strane, a
venčanje je u decembru. Morao sam to da uradim, tak sada se nadam da ti ne
smeta. Sve u svemu, ne bih mogao da stojim pred Parlamentom ako bi moja tašta
bila kurtizana. Nikada ne bih dobio glasove.“
„Bideš u Parliamentu? Radije deš raditi to nego da budeš ambasador?“
„Rekao sam ti da ne bih nikada vukao ženu i decu po svetu. Zar se ne sedaš?“
„Rekao si da ne bi bilo ispravno,“ zagrcnula se. „Ali nisi me oženio svojom
voljom, tako da sam mislila...”
„Tako da si mislila da du samo nastaviti sa svojim starim životom, bez tebe?“
„Mislila sam da de te povratak profesiji usrediti. Mislila sam da je to, to što
želiš.“
„Ti si ono što želim. Kako bi me napuštanje tebe ikada moglo usrediti?“
Obuhvatio joj je lice rukama. „Sedaš li se dana našeg piknika, i kako si rekla da
čudno izgledam?“
„Da.“
„U tom momentu sam shvatio koliko si mi potrebna, potrebnija od bilo čega
drugog, uključujudi i moju karijeru.“
„Oh, Iane!“ zavapila je, plašedi se da poveruje u to. „Ne želim da ikad požališ
što si me oženio.“
Nasmešio se, prstima joj prelazedi preko lica.
„Da požalim? Kako bih mogao? Ti si moja strastvena žena – Italijanka. Ti si
žena koja de mi podariti decu i u čijoj postelji nameravam da spavam svake nodi.
Ti si razlog zbog kog se svakog jutra budim sa osmehom na licu. Volim te i bidu
zaljubljen u tebe svakog dana svog života, a jedini dan u kom du te napustiti bide
onaj u kom de me staviti pod zemlju.“
Voleo ju je. Nede je napustiti. Radost je zasijala u Luciji, potapajudi je i
prosipajudi se okolo sve dok više nije mogla da je zadrži. Počela je da se smeje i da
plače u isto vreme.
„Evo ga opet.“ Izvukao je maramicu iz svog džepa i dodao joj.
„Odbio si ih,“ rekla je, dok joj je glas bio prigušen njegovom maramicom.
„Zbog mene.“
„Nego šta nego jesam. Zašto bih se zadovoljio time da budem obični
ambasador kad mogu biti tretiran poput kralja? Verujem da si to obedala svom
mužu, zar ne?“
„Da.“ Lucia je odbacila maramicu i zagrlila ga oko vrata. „Da li to znači da sam
sad istinski plemkinja?“

218
 „Ti? Draga moja, možeš biti derka Princa Cesarea, ali ti nisi nikakva princeza.
Vedinu vremena, ti razaraš moj zdrav um.“ Ruke su mu se stegle oko nje. „Usput,
postoji nešto što želim da znam.“
Rukom mu je prošla kroz kosu, kvaredi je uz uzdah čistog zadovoljstva.
„Šta?“
„Da li si me pustila da pobedim u onoj partiji šaha?“ Povukao se i pogledao u
nju. „Jesi li?“
Lucia je širom otvorila oči. „Naravno,“ rekla je. Namerno, ugrizla se za usnicu.
Nasmejao se, opet je grledi oko struka.
„Želim revanš.“
„U redu.“ Zastala je uz zločest osmeh. „Pod jednim uslovom.“
„Ne. Uslov je bio da te podučim bilijaru, što sam ispunio. Nema više uslova.“
„Ovaj de ti se dopasti.“
„Dopao mi se i prethodni. I previše, kad se setim.“ Njegova usta su se iskrivila
u jednom uglu. „Dakle, koji de mi se to novi uslov dopasti?“
„Da me poneseš gore odmah i da me počneš tretirati kao kraljicu.“
Ianu se nije trebalo redi dva puta.
„Da, Vaša Visosti,“ rekao je, podigao je u naručje i krenuo ka vratima.

219