naslov originala: 
The Kiss 
 

POLJUBAC
Kathleen E. Woodiwiss
   
 S vako voli venčanja ...

Ništa ne razgaljuje naša srca poput veselog zvuka svadbenih zvona, ili
pogleda na srećan par obasut konfetama i dobrim željama.

Sada nova uzbuđenja i nova događanja u romantičnoj fikciji – i

najprodavanija autorica koja je sve započela – odvest će vas na mjesto
gde čast ima svoje značenje: Kathleen E. Woodiwiss ponovno nas vodi
ljubljenim likovima iz Plamena i Cvijeta – uključujući i Jeffa Birminghama,
koji će zapečatiti nesvakidašnju, impulsivnu prošnju s jednim kratkim,
lepim i strastvenim poljupcem. 
  

 
 

 
LICE  MODISTICE  JE  BLISTALO  DOK  JE  PRUŽALA  VELIKU  KUTIJU  SA  ŠEŠIROM, 
ukrašenu  mašnom  i  uvezanu  trakama,  visokom  crnokosom  muškarcu. 
„Nadam se da će gospođa Heather biti zadovoljna svojim novim šeširom, 
gospodine Jeffrey. Uverena sam da je to jedna od mojih najboljih kreacija.” 
„Ovog puta ste prevazišli samu sebe, gospođo Brewster”, složio se Jeff 
Birmingham. „Prosto je nemoguće da moja šurjakinja izgleda manje sjajno u 
bilo  čemu  od  odeće  koju  joj  kupujem,  ali  vi  nadilazite  sebe  svojim 
ostvarenjima  i  uvek  me  prijatno  iznenadite  nečim  posebnim,  što  joj  mogu 
podariti za rođendan. Vaš sam dužnik.” 
„Kao što sam i ja vaš, gospodine Jeffrey, za sve ono što ste vi i vaša draga 
porodica učinili za mene. Gospođa Heather izgleda tako prelepo sa mojim 
bonetima 1 .  Svaki  put  kad  bi  ih  nosila  u  javnosti,  moja  radnja  bi  bila 
preplavljena  ženama  koje  bi  želele  da  ih  kupe.  Otkad  kod  mene  kupujete 
poklone za gospođicu Heather, moji šeširi se prodaju brže od pite gospođe 
Thompson s breskvama.” 

1 Ženske kapice iz tog perioda. 
 Jeff se glasno nasmejao zaraznom veselošću. „Drago mi je što sam od 
neke koristi, gospođo Brewster, iako je van svake sumnje vaš talenat pravi 
razlog za vaš uspeh, po mom skromnom mišljenju. Danas ne bih ni bio ovde 
da  nisam  bio  privučen  prelepim  šeširima  izloženim  u  vašem  izlogu,  još 
davno pre.” 
Thelma  Brewster  se  živo  sećala  dana  kada  je  pre  dve  godine  ušao  u 
njenu  radnju,  izgledajući  kao  najprivlačniji  čovek  na  svetu  koji  je  ikada 
rođen. I tada je bio u sličnoj potrazi i, vrlo pažljivo razgledavši raspoložive 
šešire koje je imala na zalihama, opisao joj je do u detalje šešir koji je tražio. 
Bio  je  to  vrlo  specifično  ukrašen  komad,  koji  je  video  na  pariškoj  modnoj 
reviji.  Iako  ga  je  upozoravala  na  velike  troškove  izrade  takvog  šešira,  s 
obzirom da su u Čarlstonu a ne u Parizu, on ih je zanemario i uprkos tome 
naručio je šešir. 
Nakon toga se osmelila i bavila izradom još ekstravagantnijih kreacija i 
njen posao je počeo da cveta. Iako nikad nije pridavao sebi zasluge za njen 
uspeh, on joj je bio podstrek, znala je da se nikada ne bi upustila u takav rizik 
i uložila toliki napor u poslu, da nije bilo ovog muškarca koji ju je podstakao. 
Od tada je mnogo saznala o Jeffu Birminghamu, njegovom prefinjenom 
ukusu i njegovoj ljubavi prema svojoj porodici. 
Imala je dovoljno razuma da shvati da ko god je toliko sklon ugađanju 
svojoj šogorici, kao što je on, da će isto takav biti i prema svojoj ženi. To jest, 
ako bi se prelepi vetropir ikad odlučio skrasiti kraj jedne žene. Bez sumnje, 
njen  posao  bi  procvetao  još  više  ako  bi  se  desilo  da  buduća  gospođa 
Birmingham bude sjajna kao sadašnja gospodarica Harthavena, što se činilo 
kao pravi podvig. 
Gospođa  Brewster  ga  zaustavi  kad  je  Jeff  krenuo  k  vratima.  „Znate, 
gospodine  Jeffrey,  ponekad  pomislim  da  vam  gospođa  Heather  zadaje 
poteškoće time što je tako lepa i sve to oko nje.” 
Zaustavivši  se  kraj  vrata,  Jeff  se  okrenuo  i  zbunjeno  podigao  obrvu, 
zatečen  njenom  izjavom.  „Molim  vas,  gospođo  Brewster,  mislim  da  vas 
nisam u potpunosti razumeo.” 
 Žena  je  naivno  podigla  i  slegnula  ramenima.  „Vi  ste  najpoželjniji  i 
najzgodniji neženja koji je ostao u ovom kraju, gospodine Jeffrey.” Ljubazno 
je  prećutala,  ‘...i  najbogatiji’.  „Dakle,  morate  biti  svjesni  interesovanja  i 
uzbuđenosti  koju  izazivate,  čitav  kraj  je  u  iščekivanju.  Ljudi  su  prosto 
okupirani pretpostavkama i nagađanjem, koja će mlada dama postati vašom 
nevestom. Lično, mislim da nećete imati problema s te strane i da će ponuda 
biti na pretek, tako da ćete naći jednu kao što je gospođa Heather. Ona i gdin 
Brandon su prelep prizor kad dođu u grad, a sada, sa gospođicom Heather, 
koja nosi svoje drugo dete, nemate apsolutno nikakvu šansu da se poredite 
sa  svojim  bratom,  čak  i  ako  bi  mogali  da  nađete,  makar  i  približno  takvu 
suprugu.” 
Jeff se osmehnuo sa olakšanjem, zahvalan što ova žena nije počela da 
zamišlja da je žudio za ženom svog brata. Nekoliko tračeva bi bilo dovoljno 
da pokrene i insinuira takve stvari i nikad nije pretpostavljao da bi njegovo 
ponašanje  prema  Heather  moglo  da  prelazi  granice  duboke  bratske 
naklonosti.  „Ne  žurim  se  gospođo  Brewster  sa  ženidbom  i  verujte  mi,  ne 
pokušavam da nadmašim brata. Zapravo”, spustio je ton kao da namerava 
nešto reći u poverenju, što je navelo ženu da se nagne napred, „previše sam 
zauzet poslom, da bih razmišljao o tome da se skrasim i nađem suprugu, i 
počnem misliti o zasnivanju porodice.” 

Gospođa Brewster je bila užasnuta pomišlju da čovek može da živi sam. 
„Oh, g. Jeffrey, jednostavno ne možete dozvoliti da vaša plantaža Oakley još 
uvek nema gazdaricu, sad kad ste završili sa izgradnjom”, protestvovala je 
ona. „Vaša skladišta i pilana će rasti i razvijati se s vremenom, ali je sve to 
badava ako se nemate kome vratiti kući.” 

„Razmotriću vaš savet, gospođo Brewster”, odgovorio je Jeff, smešeći 
se dok je stavljao visoki cilindar od meke dabrove kože, preko svoje crne, 
uredno ošišane kose. Držeći veliku kutiju sa šeširom, otvorio je vrata, zastao 
i s praga namignuo prodavačici. „Ali bojim se da ću morati prihvatiti svoju 
sudbinu zakletog neženje.” 

„Oh,  ma  ćutite!”  Gospođa  Brewster  je  samo  odmahnula  rukom  na 
njegovu  primedbu.  „Verovaću  u  to,  zgodni  mladi  đavole,  tek  kada  vidim 
kako ste legli u svoj grob bez udovice koja bi vas oplakala. A sada ću vam 
poželeti  ugodan  dan,  gospodine,  pre  nego  što  vas  uzmem  u  razmatranje, 
ovako usamljena udovica, kakva jesam.” 

Lupnuvši  se  po  šeširu  nonšalantno  u  znak  pozdrava,  Jeff  je  nagradi 
raskošnim osmehom dok je izlazio na ulicu. „I kakva primamljiva supruga 
ćete pos... Ooooh!” 
Njegove poslednje reči su naprasno prekinute kad se iznenada, grubo 
obučen lik zabio u njega, skoro ga oborivši i izbacivši mu iz ruku kutiju sa 
šeširom koja je poletela kao sa tobogana. Uplašeni vrisak, koji je nepogrešivo 
poticao od žene, zaustavio je neizgovorenu psovku u njegovom grlu i dok se 
uspravljao, istovremeno je krenuo da pomogne mladoj ženi koja je teturala 
prema njemu izgubivši ravnotežu. 
Uspravio se do pune svoje visine, i uhvatio je oko tankog struka držeći 
je da povrati balans na nogama i pripremajući se za najdublje izvinjenje. A 
zatim je zatekao sebe kako zuri u najotvorenije i najsvetlije plavo‐zelene oči 
koje je u životu video. 

Bogati  pramenovi  tamne  kestenjaste  kose  zamrsili  su  se  u  neurednoj 

konfuziji oko uplakanog i zaprljanog lica, uzvišene lepote u čije je postojanje 
gospođa Brewster upravo posumnjala. 

Bio je kao gromom pogođen, jer mu se vratio stari dobro poznati san, u 
kojem  trči  preko  talasaste  livade,  proganjajući  ljubav  svog  života.  Iako  se 
često  ponavljala  ta  fantazija,  nikada nije  video  lice  svoje  ljubavi,  ...  sve  do 
sada.  Ponovo  je  proživljavao  svoj  san  i  gledao  u  lice  za  kojim  je  čeznuo 
gotovo pola života. 

„Izvinjavam se, gospođice ...?” Zastao je očekujući hoće li čuti njeno ime, 
očekujući  da  to  mora  biti  nešto  nenadmašno,  ali  ga  ona  nije  čula,  već  je 
okretala glavu i pogledala iza sebe, osvrćući se preko ramena. Oči su joj se 
proširile još više, kad se iza ugla pojavila grdosija od čoveka i potrčao k njima 
čim ih je spazio. 
„Drži  tu  devojku!”  Čovek  je  vikao,  podižući  ruku  kako  bi  skrenuo 
njegovu pažnju. „Ona je begunac!” 
 Devojka  je  šmugnula  pored  Jeffa,  dajući  petama  vetra  i  preskočivši 
kutiju sa šeširom jurnula niz ulicu, sve gledajući preko ramena u čoveka i ne 
primećujući četvoropreg koji joj se brzo približavao. 

Gospođa Brewster je vrisnula i brzo rukama pokrila oči da ne bi videla 
devojku zgaženu konjskim kopitama, ali Jeff je već jurio za njom, i svojim 
dugim nogama je brzo sustigao. 
Devojka je izgubila dah od iznenađenja, nesposobna da se odupre, kad 
su je dve muške ruke zgrabile i ponele na drugu stranu, dalje od ulice dok je 
opasna zaprega protutnjala udaljavajući se od njih. U jednom trenu su njeni 
ljutiti protesti bili zaglušeni grmljavinom kopita, ali je bila odlučna izgrditi 
ovog čoveka zbog njegovog ponašanja, čim bude u mogućnosti da je sasluša. 
A onda joj je pogled skliznuo preko čovekovog ramena i videla je kočiju i 
konje  koji  su  se  udaljavali  od  njih  i  tad  je  shvatila  za  koliko  je  izbegla 
opasnost i  koliko  ima  sreće  što  je  živa.  Vetar  je  podigao  prašinu  i  pesak  s 
puta i zasuo njeno preneraženo lice. 
„Moj Bože!” Zavapila je bez daha prestrašeno. „Spasili ste mi život!” 
Visoki neznanac ju je podigao na noge, zarobivši joj svu pažnju svojim 
osmehom. To je bio najlepši osmeh koji je mogla zamisliti otkad je odustala 
od dečijih snova o vitezu u sjajnom oklopu. 
„Nisam  bio  spreman  da  vas  izgubim  tako  brzo,  nakon  što  sam  vas 
našao”, odgovorio je Jeff, sve više uveren da je izašla iz njegovih snova. „Od 
čega ste bežali u takvoj panici?” 

„Od mene!” 
Povik je u potpunosti slomio njenu pribranost, okrenula bi se i pobegla 
ali su se debeli prsti ruku sklopili oko njene nadlaktice čvrsto je stežući kao 
štipaljka. 

„Ne ideš ti nikuda, Raelynn Barrett!” Riknuo je grmalj zloslutno. Njegov 
glas je bio prirodno dubok, pa iako je za stepen smekšao ton svoga glasa kad 
je nastavio i dalje je zvučao kao lomljenje stene. „Ne nakon što sam te obećao 
drugome!” 
 „Ostavi tu devojku, ti nasilniče!” Zahtevala je Thelma Brewster dok je 
marširala k njima. „Ovo je Čarlston, za ime boga! Niko pri zdravom razumu 
se ne bi na takav način ponašao prema jednoj mladoj dami, bez straha da će 
biti pozvan na odgovornost od naših sugrađana. Vi, gospodine, mora biti da 
ste stranac ovde, kad ste dopustili sebi takvo podlo ponašanje.” 
Jeff je uhvatio ruku starije žene, i nagnuvši se upozorio je podizanjem 
obrve da se treba zaustaviti i zaćutati. Nije znao u kakvom je čovek srodstvu 
sa  devojkom  ali  je  očito  bilo  da  ima  autoriteta  da  joj  uređuje  život.  Jeff  je 
mogao samo zaključiti da je reč o ocu ili staraocu. 

„Možda  biste  želeli  da  uđete  u  prodavnicu  gospođe  Brewster  i 

porazgovarate  o  ovom  pitanju  u  miru”,  rekao  je  Jeff,  kratkim  pokretom 
pokazujući preko puta. Njegov je cilj bio da umiri čoveka i da postupa s više 
razuma  s  devojkom.  Nekoliko  radoznalaca  se  već  okupilo  iz  obližnjih 
prodavnica, a više njih se približavalo od preko puta i duž staze pored ulice. 
„Izgleda da smo privukli previše pažnje ovde na ulici.” 
„Ja ne da’em ni pet para za to ko bi me mogao čut’! Devojčurak ide sa 
mnom!” 
„Oh,  molim  te!”  Raelynn  je  zaplakala,  pokušavajući  da  izvuče  ruku. 
„Molim te, nemoj da me prodaš toj zveri! Nisam ništa loše uradila! Zakleo si 
se  na  grob  moje  majke  da  ćeš  se  brinuti  o  meni  i  pristojno  me  udati.  Je  li 
ovako držiš obećanje?” 
„Gustav je rek’o da će t’ oženiti, kad smo se sreli”, čovek je zamumlao. 
„I to je dovoljno dobro, što se men’ tiče.” 

„Prodao si me!” Povikala je Raelynn u panici. „Čim je naš brod pristao 
uz obalu, izašao si i prodao me prvom glupanu sa dovoljno novca kako je 
tebi odgovaralo.” Njen glas je postao škripav. „Proklinjem dan kada si došao 
u naše živote tvrdeći da si davno izgubljeni brat moje majke! Uzeo si čitavo 
malo  bogatstvo  koje  smo  nasledile  nakon  smrti  mog  oca  i  straćio  ga  na 
putovanje sa prvim brodom koji plovi iz Engleske. Mogao si i sam ubiti moju 
majku!  Umesto  što  si  je  pustio  da  umre  od  gladi  i  bolesti  u  onoj  rupi 
okružena zaraženim štakorima, a sve zbog pohlepe prema novcu i zaradi.” 
Njen se bes pojačao. „Proklet bio Cooper Frye! Nećeš me prodati Gustavu 
Fridrichu za dvesta – niti za dve hiljade Jenkijevskih dolara!” 
„Nemaš izbora u ovom’, gospojice”, ustvrdio je Cooper, vukući devojku 
nemilosrdno prema sebi. „Ideš sa mnom o’ma!” 
Jeff  je  osetio  kako  mu  se  dlake  na  vratu  nadižu  i  pre  nego  što  ga  je 
gospođa  Brewster  podbola  laktom  u  rebra.  Položio  je  ruku  suzdržano  na 
zglob drugoga čoveka. „Saslušaj me malo, hoćeš li?” 
„Ne mešaj se!” Cooper je ispljunuo reči sa toliko otrova da je gospođa 
Brewster preneraženo ustuknula, ali Jeff se nije ni pomakao. Cooperu su oči 
zloslutno  blesnule  kad  je  progovorio.  „Ovo  ni’e  tvoj  pos’o.  Ovo  ’e  moja 
nećaka i niko drugi sem men’ neće odlučivati šta će s njom bit’.” 

„Pa, činim da bude moj posao...” reče Jeff skoro prijatno. 

Cooper  je  ispustio  glasan  podrugljiv  roktaj  i  primakao  se  preteći, 

unoseći se licem napred dok mu je široki nos skoro doticao, mnogo tanji i 
gospodskiji  ovog  drugog.  „Mož’bit,  stranče  da  bi  okusio  mo’u  pesnicu  u 
zubima?” 

Jeff je odbio da se povuče dok su mu se sjajne zakrvavljene oči primicale 
sve biže, i osetio je smrad nekog ko je cele noći pio žestoki rum. Bili su iste 
visine,  Cooper  Frye  ga  je  težinom  nadmašivao  dvostruko,  ali  Jeff  je  znao 
kako  se  izboriti  s  tim  ako  dođe  do  toga.  „Bilo  bi  mudro  da  slušate  moj 
predlog,  gospodine  Frye”,  upozorio  je  on.  „Ako  zaista  želite  da  prodate 
devojku, onda vam nudim da je kupim.” 

Preneražena  gospođa  Brewster  je  samo  zadahtala,  dok  je  Raelynn 

Barrett  iznenadio  sopstveni  udah.  Ostao  je  smrznut  u  grudima  dok  je 
zapanjeno  gledala  u  visokog,  sjajnog  čoveka  koji  je  ušao  u  njen  život  pre 
samo  nekoliko  trenutaka.  Zašto  bi  želeo  da  je  kupi?  S  njegovim  dobrim 
izgledom i uglađenim manirima nije imao potrebe da daje ni novčić za ženu, 
a svakako ne za nju koja je u tako žalosnom stanju. Šta je mogao videti u njoj? 

Proračunat  sjaj  je  bljesnuo  u  sivim  očima  Cooper  Fryea,  dok  je 
odmeravao  lepo  i  skupoceno  obučenog  čoveka.  Kaput  tamno  plave  boje  i 
sive  pantalone  očigledno  su  skrojeni  u  najfinijim  radnjama,  kroj  je  bio 
besprekoran.  Visoke,  moderne  čizme  za  jahanje  imale  su  sjajne  manžetne 
sive boje povrh glatke crne kože a glatke brič pantalone su se pripijale uz 
vitke, mišićave i duge nogu i stražnjicu. Cooper je sumnjao da je ikada video 
tako skupu odeću, čak i na ulicama Londona. 
„Zašto bi žel’o da kupiš devojčuru?” Odjednom je Cooper glas postao 
blag, do granica podnošljivosti. „Kad te zasvrbi, da o’š kod nje od svoje žene 
i da se njom baviš kad nem’š pametnija posla?” 

„Treba vas biti sram, bakalaru tupavi!” Uzviknula je gospođa Brewster 
besno. „Gospodin Birmingham nikad ne bi pomislio da radi takvu stvar!” 

Jeff nije imao želju da uništi ženino nedvosmisleno poverenje u njega 
priznajući da je izuzetno zainteresovan za devojku, bar dovoljno da je izbavi 
iz ruku ovog tikvana i da je vidi obučenu u najfiniju odeću kakvu je Brandon 
želeo da kupi za Heather. Duga smeđa otrcana haljina koju je trenutno nosila 
nije mu se činila pravednim izborom spram njene izuzetne lepote. 
„Koja  je  cena  za  nju?”  Upitao  je  Jeff  kratko.  „Kaži  cenu  i  hajde  da  to 
obavimo. Ceo grad je ovde i svedoči o ovome.” 

Cooper Frye je počeškao svoju čekinjastu bradu i ispod oka pogledao 
po  okupljenim  licima  koja  su  se  tiskala  oko  njih.  „Pa  sad”,  otezao  je, 
procenjujući  koliko  će  njegova  laž  biti  prihvatljiva  za  Jeffov  novčanik. 
Odlučio je da ostavi mesta za cenkanje. „Gustav Fridrich je bio spreman da 
plati jeb’nih pet stot’na jenki’evskih dolara za nju. Moraš mi dat’ bar toliko, 
i još sto više, da mogu da se suočim sa tim pakosnim Nemcem i da mu rečem 
da sam prod’o curu drugom.” 

Jeff se pobrinuo da njegova ponuda bude daleko velikodušnija nego što 
bi stranac mogao očekivati. „Sedam stotina i pedeset bi trebalo da vam daju 
dovoljno hrabrosti da uradite što je potrebno.” 

Cooperov išarani jezik je ispao iz njegovih širokih usta dok je blenuo u 
drugog  čoveka.  „Sedamsto  pedes’t?”  Ponovio  je,  zgranut  tako  velikom 
sumom. „Za ovu devojčuru ovde?” 
 „Imamo svedoke.” Jeff je izrekao očigledno, pokazujući glavom ka sve 
većoj publici. „Većina ovih ljudi me zna i mogu da potvrde da sam čovek od 
reči.” 

„Mogu da garantujem za njegovog integritet bolje od bilo koga ovde”, 
izjavio je srdačno obližnji suknar probijajući se svojim krupnim telom kroz 
okupljene  prisutne  dok  nije  stao  ispred  Cooper  Fryea.  „U  stvari,  ako 
gospodin Birmingham trenutno ne nosi toliku sumu sa sobom, bio bih sretan 
da pošaljem jednog od službenika u moju prodavnicu i donesem ga za njega. 
Tako,  da  sam  na  tvom  mestu,  Cooper  Frye,  pažljivo  bih  slušao  šta  moj 
prijatelj  ima  da  kaže.  Ima  i drugih  prijatelje  u  ovoj  gomili  koji  su  jednako 
lojalni  i  kojima  će  biti  drago  da  prenesu  o  ovom  događaj  svim 
zainteresovanim stranama.” 

Hvala,  Farrell”,  promrmlja  Jeff.  Prihvatio  je  čovekovu  privremenu 

pozajmicu  i,  nakon  što  je  dobio  kožnu  torbicu  napunjenu  zlatnim 
kovanicama,  vratio  se  Cooper  Fryeu  i  prebrojao  potrebnu  sumu.  „Sada, 
gospodine Frye, pažljivo saslušaj moje reči. Pre nego što primiš ovu torbicu, 
potpisaćeš priznanicu i potvrdu da se više nikad nećeš mešati u poslove ove 
devojke i mene. Ako se ne budeš držao dogovora, onda ćeš izgubiti sve ovo, 
i vratićeš do poslednjeg novčića, ili ako ne budeš imao novca, radićeš i služiti 
me sve dok ne otplatiš dug. Da li razumeš?” 

„Gde je priznanica?” pitao je Cooper kratko. 
Jeff  je  prihvatio  pero  od  Farrella,  koji  je  bio  dovoljno  mudar  i  već 
sastavio ugovor koji bi ispunjavao potrebe obeju strana. „Potpišite na dnu 
svoje ime, ako umeš”, uputio je Coopera. „U suprotnom, stavi svoj znak.” 

„Umem s’ potpisati”, rekao je hvalisavo, gledajući po okupljenoj gomili, 
ali kada je spustio pero na papir, nalaktivši se na bure pažljivo je iscrtavao 
svoje ime jednostavnim slovima. 
Presavio je ugovor i vratio ga Jeffu, koji ga je brzo pregledao, a onda mu 
predao vreću sa kovanicama. 
„Ne  zaboravi  šta  si  obećao”,  upozorio  je  Jeff.  „Ako  nas  budeš 
uznemiravao, izgubićeš novac.” 
 „Čuo sam te i prvi put”, odgovorio je Cooper oštro. Onda se, sa zlobnim 
cerekom,  okrenuo  Raelynni,  koja  je  ćuteći  stajala  pred  njim.  „Sad,  kad  s’ 
pribav’la bogatog ljubavnika, pretpostavljam da s’ nećemo videti više.” 

Raelynni su zaplamtele oči od besa na njegovu opasku; a zatim kad je 
preuzela kontrolu nad sobom, oči su joj se pretvorile u hladne, ledene oštrice. 
Probadajući  ga  pogledom,  rekla  je.  „Ispunila  mi  se  najveća  želja  da  te  ne 
vidim više ikad, do kraja života, Cooper Fyre.” 
„Šta ‘e sad ovo?” Cooper je glumio iznenađenje. „Ne’š da pokažeš ujka 
Coopu malo ljubavi pre nego što s’ rastanemo? Posle sveg’ što sam učinio za 
tebe?” 
„Vreme je da pođeš”, rekao je Jeff odsečno. „Ako Raelynn nije bilo dosta 
tvojih gluposti, meni sigurno jeste.” 
„Idem!  Idem!”  Uveravao  ga  je  Cooper.  Likujući  u  sebi,  okrenuo  se  i 
bacakajući vrećicu s novcem u ruci, odšetao natrag preko ulice odakle je i 
došao. 
 

 
 

Raelynn je odahnula kad se udaljio, ali nije sebi dopustila da dugo traje 
to olakšanje. Iako joj ideja da sad bude vlasništvo gospodina Birminghama 
nije bila posve mrska, ona ipak nije bila slepa na opasnosti takvog odnosa. 
Njegov  nevjerovatno  dobar  izgled  i  jednostavan  šarm  mogu  predstavljati 
veliku pretnju mladoj neiskusnoj devojci koja nije puno znala o muškarcima. 
Bilo da su to raskalašena ili otmena gospoda, njeno saznanje o njima je bilo 
više  nego  skromno.  Iz  tog  razloga  nije  mogla  biti  zadovoljna  trenutnom 
situacijom. Uprkos tome što je mislio Cooper Frye, i ona je imala osećanja. 

Hodajući pored Jeffa, krišom je pogledala u njegovu muževnu građu i 
u sebi osećala divljenje za ono što je videla, naviknuta na nezgrapnu priliku 
Coopera Freya. Njeno srce je zalupalo jače, a kolonjska voda i miris koji se 
širio  i  koji  joj  je  uznemirio  sva  čula,  jasno  su  joj  signalizirali  koliko  je 
presudno da ona što pre uspostavi pravila ponašanja između njih, pre nego 
što budu ostali sami. Toliko je ostavio dojam na nju da nije bila sigurna hoće 
li se moći uzdržati, i uskratiti mu ono što bi mogao zatražiti od nje. 

„Gospodine.  Birmingham”  –  glas  joj  je  zazvučao  neprirodno,  kad  je 

progovorila – „Od velike je važnosti da s vama govorim što pre nasamo.” 

Ako  je  i  osećao  ikakvo  zadovoljstvo  što  se  rešio  Coopera  Fryea,  istog 
trena je isčezlo kad je pogledao u zamazano i nesrećno lice Raelynn Barrett. 
U  tom  trenu  je  postao  svestan  posledica  svog  postupka.  Da  ju  je  odveo  u 
hotelsku sobu i prenoćio s njom,  na očigled celog  sveta, ne bi više uništio 
njenu reputaciju nego što je to uradio kupujući je na ulici. Ako se ta misao i 
nije nametnula sama od sebe, Cooper Fryeva zajedljiva primedba je posejala 
seme, koje će se primiti. Još pre noći, vest će se proširiti po celom području, 
da je kupio mladu ženu, po svoj prilici da mu bude namenjena za zabavu i 
da  postane  njegova  ljubavnica.  Kako  je  mogao  biti  tako  slep  da  ne  uvidi 
kakav  je  zločin  počinio  protiv  nje?  Obično  je  bio  mnogo  razumniji.  Šta  bi 
mogao da uradi kako bi joj vratio čast? 

Vrativši  se  iz  razmišljanja,  postade  svestan  da  ih  gospođa  Brewster 
poziva u svoju radnju. „I možda biste želeli čaj dok razgovarate.” 

Prodavačica  se  požurila  napred  u  svoju  radnju,  pokupivši  kutiju  sa 

šeširom i Jeffov cilindar pred sobom. Ušavši, povela ih je do sobice pozadi, 
gde ih je ponudila čajem, dok su se njih dvoje smestili za malenim stolom, 
pogledajući se preko njega. Raelynn je čekala da se žena oprosti, ali u nameri 
da  pokaže  svoj  najbolji  čajnik,  šoljice  i  raznovrsna  slatka  peciva  na 
porculanskim  tanjirima,  Thelma  je  potpuno  zaboravila  molbu  devojke  za 
privatnost. 

Jeff  je  takođe  želeo  da  razgovara  nasamo  sa  Raelynn,  pa  je  povukao 
Thelmy u stranu te je zamolio za uslugu i iskoristio jedinu opciju koju je imao 
da je udalji. „Kao što možete sami videti, gospođo Brewster, devojci je nužno 
potrebno nešto odeće. Da li bi bilo previše nametljivo ako bih vas zamolio 
da  odete  do  gospodina  Farrela  i  pogledate  ima  li  šta  od  odeće  što  bi  joj 
pristajalo,  možda  neke  haljine  i  druge  potrepštine  koje  su  naručene  i 
sašivene, ali nikada nisu podignute?” 
„Bila  bih  oduševljena,  g.  Jeffrey,  ali  kako  da  znam  koliko  želite  da 
potrošite na nju? Farrellove krojačice su najbolje u našem kraju, a znam da 
neke od njihovih haljina mogu biti jako složene izrade i veoma skupe.” 

„Ako niste sigurni u bilo šta, pitajte Farrella da vam pomogne. On me 
poznaje dovoljno dobro da će vam pružiti svu neophodnu pomoć. U svakom 
slučaju, gospođo Brewster, ja verujem u vaš izbor i vaš odličan ukus.” 

„Treba li ovde da donesem odeću?” 
„Danas sam dojahao na svom ždrepcu u grad, tako da zamolite Farrella 
da spakuje pakete i iznajmi prevoz, a zatim pošalje vozača koji će sačekati 
naš polazak u Oakley.” 

Jeff  je  ispratio  prodavačicu  do  ulaznih  vrata  i  gledao  za  njom  dok  je 
odlazila. A onda se vratio u prostoriju gde su pili čaj. U njegovom kratkom 
odsustvu, Raelynn je oprala lice i počešljala se, pružajući ugodan prizor dok 
mu je nalivala još čaja. Posmatrajući ga ispod dugih svilenkastih trepavica, 
ona je odmereno pila čaj iz sopstvene šoljice. 
„Bez sumnje će vas interesovati da čujete, što imam na umu”, počeo je 
Jeff otvoreno. 
Raelynn je podigla glavu i polako klimnula. „Nemam pojma da li ste 
oženjeni ili ste sami, gospodine Birmingham, tako da možete da shvatite da 
sam potpuno zbunjena šta mogu da očekujem. Hoće li i vaša žena biti mojom 
gospodaricom? Ili ste samo vi jedini gospodar?” 

„Ne smatram sebe vašim gospodarem, Raelynn”, rekao je sa osmehom. 
„I nećete imati ni gospodaricu. Nisam oženjen.” 

„Nadam  se  da  ćete  razumeti,  gospodine,  ako  vam  kažem  da  mi  ta 
činjenica daje razlog za još veću zabrinutost”, reče Raelynn iskreno. „Po prvi 
put smo se sreli a već sam u vašem posedu. Ne usuđujem se da razmišljam 
kakve su vaše namjere sa mnom. Da budem iskrena, gospodine, ma kako da 
ste lepi i zgodni i dobri prema ženama, ne želim da u vašim rukama budem 
igračka, ništa manje nego što sam želela da tako završim u rukama Gustava 
Fridricha.” 
„Teško  mi  je reći  šta mi  je  na  umu od kada  sam vas  prvi put video”, 
odgovorio je Jeff nesigurno. „Možda me je previše zanela vaša lepota, tako 
da  sam  zaboravio  da  se  ponašam  razumno  i  nisam  primetio  kako  vam 
svojim odlukama, nanosim više štete nego dobrog. Bojim se da ćete pomisliti 
kako sam luckast, Raelynn ali se osećam kao da vas poznajem čitavog svog 
života...” 

Raelynn ga je ozbiljno gledala. „Nikad ne bih pomislila da ste luckasti, 
gospodine Birmingham.” 
„Ja sam čovek u ranim tridesetima, i pored svih tih godina nisam bio u 
iskušenju da zatražim žensku ruku. Možda pomislite kako je moj predlog 
potpuno  neozbiljan  i  čak  sraman,  s  obzirom  da  smo  se  tek  upoznali,  ali 
smatram  kako  je  to  najbolji  način  da  se  zaustave  sve  glasine  koje  će  biti 
ispredane u narednim nedeljama pa i mesecima o ovom događaju.” 

Premda zbunjena, Raelynn je slušala sa sve većom pažnjom i u jednom 
trenutku progovorila. „Nastavite, gospodine.” 

„Vama je potreban zaštitnik, Raelynn, a meni je potrebna žena kako bih 
zaustavio  naklapanja  o  sebi  koja  mi  ne  daju  mira  godinama.  U  stanju  su 
izmisliti svakakve tračeve, čak idu tako daleko da šire odvratne glasine da 
žudim  za  ženom  svog  brata.  To  je  laž,  ne  plašim  se  smrti  ali  ne  po  cenu 
uzimajući ženu koja mi ne pripada. Znam da ste mladi ...” 

„Devetnaest tačnije, gospodine”, rekla je tiho. 
„Veoma mlada”, promrmljao je prinoseći šolju ustima i ispijajući čaj. 
Raelynn  je  pratila  svaku  njegovu  izgovorenu  reč  i  nije  htela  da  nešto 
ostane  nerazjašnjeno.  „To  je  relativno  gospodine,  u  zavisnosti  od  toga  šta 
vam je na pameti. Prestara sam da bih se smatrala detetom, a ako biste želeli 
biti  moj  zaštitnik,  onda  bih  vam  savetovala  da  uzmete  u  obzir  glasine  i 
tračeve. 
 U Engleskoj sam poznavala nekoliko dama koje su bile mlađe od mene 
koje  su  se  udale  za  oronule  starce,  i  ubrzo  postale  udovice  sa  ogromnim 
nasleđenim bogatstvom i mogućnošću da se udaju za koga god žele. Neke 
od njih bi izabrale premlade, zgodne lepotane kojima su mogle biti majke i 
uskoro  bi  postale  razočarane  s  njima,  kad  bi  se  zasitile.  Što  se  mene  tiče, 
gospodine, najradije bih se udala za onog koji je dovoljno zreo da ume misliti 
svojom glavom a još dovoljno mlad kako bi mi podario decu i još dugi niz 
godina bio sa mnom dok ne ostarimo zajedno.” 

Sad  je  bio  red  na  Jeffa  da  se  zagleda  u  nju  sa  strahopoštovanjem. 
„Raelynn, da li shvatate šta ja predlažem?” 

Ustezala se da odgovori iz straha da bi mogla pogrešiti. „A šta bi to bilo, 
gospodine? Recite mi otvoreno, tako da ne mogu da pogrešim.” 
„Predlažem da se venčamo i to što je moguće pre”, rekao je jednostavno. 
Osmeh  joj  je  fino  zaokruglio  usne.  „Onda  nisam  pogrešno  razumela, 
gospodine.  Iako  smo  se  tek  upoznali,  spremna  sam  da  prihvatim  vašu 
ponudu i udam se za vas... ako se mogu samo poslužiti vašim rečima, mi 
smo stranci i treba nam neko vreme da se upoznamo, pre nego počnemo da 
delimo krevet kao muž i žena.” 
 

 
 
Nekoliko  sati  kasnije  Jeff  Birmingham  i  njegova  nevesta  su  stigli  u 
Oakley.  Nije  prošlo  mnogo  vremena  kad  je  stigla  kočija  i  trenutak  kasnije 
Kingston, batler je uveo brata i snaju u salon gde ih je Jeff čekao. 

S  obzirom  koliko  je  ljudi  svedočilo  događaju  u  gradu,  Jeff  je  znao  da 
neće  proći  dugo,  pre  nego  što  glasine  o  kupovini  Raelynn  stignu  do 
Brandona na pilani pre nego što otputuje do Hearthavena i Heather. I znao 
je da nema potrebe da ih zove jer će biti dovoljno zabrinuti i doći odmah čim 
čuju  vesti.  Tokom  dugog  putovanja  kući,  on  je  uverio  Raelynn  o  svojim 
časnim namerama, ali kada je vidio Heatherino lice, pitao se da li bi trebalo 
i njoj to isto ponoviti. 

Njegova domaćica, Cora, koju je pozvao, stajala je na vratima čekajući 
njegove  naredbe,  široko  se  osmehujući.  Očito  da  je  njegova  crnoputa 
domaćica bila zabavljena i upoznata sa celokupnom aferom. 

Raelynn  se  primakla  nekoliko  koraka  bliže  uz  Jeffa,  kao  da  je  tražila 
zaštitu, gledajući u pridošlice neodlučno. Nije joj bilo teško da zaključi da je 
to snaha zbog koje su ogovarali Jeffa da je bio zaljubljen u nju, jer je Heather 
bila lepa iznad svakog poimanja. Ipak, činjenica da je Heather bila u šestom 
mesecu trudnoće trebalo je da spreči svaki takav oblik ogovaranja. 

Heather se dopala mlada žena koja je, uprkos svojoj pohabanoj odeći, 
imala  u  sebi  prirodnu  blagost  i  gracioznost.  Činilo  se  da  je  oprezna  u 
ophođenju  s  njima, kao  da sumnja  hoće  li biti  milostivo  primljena a  što  je 
Heather u potpunosti razumela jer se i sama tako osećala kad ju je Brandon 
doveo iz Engleske da je upozna sa svojim prijateljima i porodicom. 

Neskrivena radoznalost koju je Brendon ispoljavao nagnala je Jeffa da 
obrati  pažnju  na  Raelynn,  ne  pružajući  starijem  bratu  priliku  za  slatku 
osvetu. Jer, kada je Jeff saznao da je Brandon bio primoran da oženi Heather 
nakon što je pogrešnoj ženi prišao na ulici, Jeff je uporno istrajavao u tome 
da je njegov bret imao neverovatnu sreću što je naleteo na Heather. Zapravo 
je najveća prepreka bila Brendonov ponos, ali kako se zaljubio u potpunosti 
u  Heather  samo  je  bilo  pitanje  vremena  kad  će  priznati  da  je  ona  najbolja 
stvar u životu koja mu se ikad dogodila. 
Jeff je požurio sa upoznavanjem. „Raelynn, ovo je moj brat Brandon i 
njegova supruga Heather. Brandon ... Heather ... ovo je Raelynn Barrett.” 
„Izvinite,” Raelynn je promrmljala nesigurno, osećajući zbunjenost kod 
druge žene. „Moje vas je prisustvo zasigurno iznenadio i poremetilo. Ostala 
bih  u  Čarlstonu,  ali  je  gospodin  Birmingham insistirao  da  pođem s  njim  i 
upoznam  njegovu  porodicu.  Nema  sumnje  da  imate  puno  toga  da 
razgovarate i trebate privatnost.” 
 „Mislim  da  trebamo”,  reče  Heder  nežno,  u  velikoj  meri  zahvaljujući 
blagom  obraćanju  i  prefinjenom  elokventnošću  mlade  žene.  Bar  Jeff  nije 
uzeo  neku  neškolovanu  prostakušu,  iako  se  ta  mogućnost  činila  malo 
verovatna. 
Jeff  je  klimnuo  Cori.  „Pokažite  našoj  gošći  plavu  sobu  na  spratu  i 
pomozite joj da se okupa i obuče za večeru. Kingston je već odneo nekoliko 
paketa gore, i u njima ćete naći sve što je potrebno. Drugi gost će uskoro stići, 
a on će želeti da je upozna što je moguće pre.” 
Crnkinja ga je počastila širokim kezom. „Želiš da se vrati ovde što pre, 
brzom brzinom, g. Jeff?” 

„I brže od toga, Cora”, odgovori Jeff, izazvavši kikotanje kod posluge 
ali u tome je bilo više istine nego humora. 
Pozvavši Raelynne da je sledi, Cora zabrza hodnikom, jednako pričajući 
dok je vodila Engleskinju na sprat. „Da, gospo’n Jeff je napravio vel’ku kuću, 
čekaj samo da vidiš spavaću sobu, da, pokazaću ti ja.” 

Kad  je  Raelynn  otišla,  tri  člana  porodice  su  se  neodlučno  pogledali. 
Osećajući  da  će  piće  biti  potrebno  pre  nego  objavi  svoje  namere,  Jeff  je 
zakoračio  preko  sobe  do  komode,  i  iz  nje  izvadio  kristalne  čaše  i  nalio 
brendija. Vrativši se pružio je čašu Brandonu. 
„Čini se da su vesti o mojoj kupovini putovale brzo”, prokomentarisao 
je Jeff. „Bio sam siguran da ću morati da sačekam bar još pola sata pre nego 
što se pojaviš.” 

Brandon je otpio gutljaj i uzvratio bratu osmeh. „Bio sam na pilani kad 
sam  čuo  za  dešavanja  u  gradu.  Mislio  sam  da  je  najbolje  da  se  vratim  u 
Harthaven pre nego što nekom padne na pamet da dođe i kaže Heather.” 

Heather  je  bila  na  ivici  suza  i  kad  se  smestila  na  malom  divanu, 
progovorila  je.  „Jeff,  kako  si  mogao  da  iskoristiš  tešku  situaciju  te  jadne 
devojke  i  kupiš  je na  ulici  kao  da  je  roba?  Raelynn  neće  moći  nigde  da  se 
pojavi uz sva ogovaranja koja će je pratiti. Uprkos tvojim dobrim namerama 
da  je  spasiš  od  pohlepnih  planova  njenog  ujaka,  doveo  si  je  u  neugodnu 
situaciju dovodeći je svojoj kući samu, bez odgovarajuće pratilje.” 
Jeff joj je prišao i čučnuo ispred nje. Uhvativši njene vitke ruke svojima, 
progovorio je najnežnije što je mogao. „Moja najdraža Tory”, promrmljao je, 
tepajući joj kao da je kućno ljubimče, „da li ćete mi verovati kad kažem da 
nikad neću naneti sramotu ijednoj dami ili članu porodice?” 

„Jeff,  ti  si  oduvek  bio  tako  razuman”,  uveravala  ga  je  pod  navalom 
novih suza, „ali bojim se da u ovom slučaju nisi razmišljao o posledicama 
koje je tvoja galantnost možda izazvala.” 
„Zapravo  sam  uzeo  u  obzir  mnogo  stvari  kad  sam  se  sukobio  sa 
Raelynnim ujakom,” polako je izjavio Jeff, kao da joj dozvoljava da probavi 
njegove reči, „a takođe sam došao do nekih zaključaka. Jedini način na koji 
mogu biti siguran da Cooper Frye nikada neće moći više da se meša...” 

Topot kopita se začuo na stazi ispred kuće, privukavši Jeffovu pažnju. 
Žurno se ispričao i nestao u hodniku, a nakon prigušenog sašaptavanja sa 
Kingstonom,  preskačući  po  dve  stepenice  popeo  se  na  sprat,  ostavljajući 
slugu da otvori vrata. Trenutak kasnije Kingston je uveo prečasnog Parsonsa 
u salon. 

Heather  je  razmenila  brzi  zabrinuti  pogled  sa  svojim  mužem,  koji  je 
odgovorio  neprimetnim  sleganjem  ramenima,  pre  nego  što  je  ustao  i brzo 
krenuo napred da poželi čoveku dobrodošlicu. 
„Drago mi je što vas vidim, prečasni”, reče on ljubazno. „Nedostajali ste 
nam dok ste bili odsutni.” 

„Dobro se vratih mom stadu, da se uverim da su svi u dobrom zdravlju. 
Ti i Heather zasigurno dobro izgledate.” Zastao je dok je pogledom tražio 
domaćina. „Ali gde je Jeffrey?” 
„Mislim da je dobio krila kad vas je čuo na vratima”, Brandon se našalio, 
a onda pokušao da sakrije osmeh, dok je njegova mlada žena gledala okolo, 
potpuno zbunjena takvom izjavom. 
 „Da,  da”,  odgovorio  je  sveštenik,  blago  podsmešljivo.  „Čuo  sam  o 
komešanju u Čarlstonu. Čini se da su neki menjali kapute u mom odsustvu, 
iako ne mogu da zamislim da je Jeffry vuk u ovčijoj koži.” 
Brandon se osmehnuo i prihvatio šaljivi ton. „Bez obzira na svoje dobre 
krojače, Jeff svakako ima način da skrene pažnju na sebe.” 

Heather  je  zakolutala  očima  u  neverici,  pitajući  se  kako  joj  se  suprug 
može  šaliti  u  ovako  strašnoj  situaciji  i  to  sa,  ovde  prisutnim,  prečasnim 
Parsonsom. 
„Jeff je samo bio galantan, Prečasni Parsonse”, uveravala ga je, spremna 
da brani svog devera sa nepopustljivom lojalošću. 

Prečasni  Parsons  se  smijuljio  dok  je  prihvatao  čašu  limunade  od 
Kingstona.  „Draga  Heather,  nemoj  se  kostrešiti  odmah.  Jeff  i  ja  smo  stari 
prijatelji.  Poznajem  ga  najduže  od  svih  ovde,  osim  Brandona.  Njegovo 
kavaljerstvo je nesporno ... uh ... bar u većini slučajeva, je tako.” 
Dok  su  se  dva  muškarca  tako  zabavljali,  Heather  je  izvadila  čipkanu 
maramicu i počela se njome hladiti. Žarko je poželela da je ovo samo san iz 
kog će se probuditi, i da se ništa od ovoga nije stvarno desilo. 
Pogledavši u svoju uznemirenu ženu, Brendon joj ćutke priđe i u znak 
podrške sede pored nje. 

Jedan  trenutak  dragocene  intime  se  pojavio  između  njih,  kad  je  uzeo 
njene vitke prste i prislonivši ih na svoje usne, nežno ih poljubio. Zagledao 
se u njene zelene oči koje su se razvedrile i toplo ga pogledale a kao nagradu 
je dobio i blag, zaljubljen osmeh. 
Prečasni Parson se smestio u stolicu nasuprot njih. „Šta tvoj sin misli o 
tome da ćete dobiti novu bebu? Da li se radije nada sestri ili bratu s kojim će 
se igrati?” 

„Naš crna domaćica se kune da ćemo ovog puta imati malu djevojčicu.” 
Heather se nasmešila dok je Brandon kliznuo prstima preko njenih. „Hatti je 
sigurna i tako dobro raspoznaje znake, razmišljali smo da kažemo Beu da će 
u  narednih  nekoliko  meseci  dobiti  novu  sestru  po  imenu  Suzanne 
Elizabeth.” 
„A ako se ipak ispostavi da je dečak?” bio je uporan prečasni Parsons. 

Brandon  se  nasmeja.  „Samo  ćemo  morati  da  mu  kažemo  da  je  Hatti 
pogrešila i pustiti je da mu to objasni.” 

Začuli  su  se  teški muški koraci  na  spratu  i  uz  njih  su se  čuli  nežniji  i 
mekaniji  koji  su  pratili,  i  sve  oči  se  okrenuše  prema  ulazu  u  salon. 
Približavali su se i već u sledećem trenutku na vratima se pojavio Jeff držeći 
Raelynn za ruku. Kad se pojavila na vratima oba gospodina su ustala odajući 
joj  priznanje  zadivljenim  pogledima.  Njena  bujna  kestenjasta  kosa  bila  je 
skupljena i svinuta  na  vrh glave, i upletena  sa prugastom  trakom, koja se 
uklapala  s  bojom  njene  satenske  srebrno‐plave  haljine.  Elegantan  šeširić  i 
kraljevska odeća, Raelynn Barrett je bila divnija od najdražesnijeg sna. 

Lagani val topline zapljusnuo je Heather dok je gledala u njih dvoje, i 
shvatila  je  da  Jeffa  nije  nikada  do  sada  videla  tako  ponosnog  i  tako 
privlačnog.  Njegova  košulja  i  čarape  besprekorno  bele  boje  kao  da  su  se 
presijavale  pod  njegovim  crnim,  precizno  skrojenim,  svilenim  frakom. 
Utegnute  pantalone,  prsluk,  svilene  čarape  i  niske  cipele,  sve  u  istoj  boji, 
upotpunjavale su njegov uglađen i muževan izgled. 

„Gospodo.” Jeff je lagano kimnuo glavom, dajući priznanje prisutnim 
muškarcima. Zatim je kucnuo petama oštro i uz lagani naklon pogledao u 
Heather.  „Moja  damo.”  Zamahnuo  je  lagano  rukom,  predstavljajući 
veličanstvenu lepotu koja je stajala pored njega. „Želeo bih da predstavim 
Raelynn Barrett, ženu koja će postati moja mlada.” 
Za trenutak, prisutni su se samo iznenađeno zurili. Heather oseti kako 
joj srce sve brže kuca sa neverovatnom radošću. Sada je uverena da je sve 
dobro u porodici, njena ruka je kliznula i pronašla Brendonovu, i stegla je s 
ljubavlju. Zajedno su se okrenuli, dok je Prečasni Parsons prizvao mladi par 
u središte salona. Raelynn je prihvatila Jeffovu ponuđenu ruku i s lakoćom 
klizila pored njega dok su prilazili. 
„Da li je dama saglasna?” Prečasni Parsons je upitao brižno. 
 Raelynn  je  pogledala  prema  Jeffu  i  osmehnula  se  dok  je  gledala  u 
njegove sjajne zelene oči. „Nisam mogla da se nadam da ću naći galantnijeg 
viteza da sam ga tražila zadnjih deset godina svog života. Za kratko vreme 
koje  ga  poznajem,  shvatila  sam  da  je  neverovatno  ljubazan  i  nežan,  i 
počastvovana sam što me zamolio da postanem njegova supruga.” 

Jeff  je  progovorio  u  istom  maniru  govoreći  o  svojim  motivima. 

„Razgovarali smo o našim potrebama”, rekao je Jeff. „Raelynn je potreban 
zaštitnik i sigurnost, a brak je jedini način da se Cooper Frye ušutka. Pozvao 
sam  vas  večeras,  prečasni,  da  biste  mogli  ovde  da  održite  ceremoniju 
venčanja u privatnosti moga doma. Da li prihvatate?” 
Sveštenik  je  pogledao  u  Brandona,  kao  najstarijeg  Birminghama. 
„Poznaješ  svog  brata  bolje  od  bilo  koga.  Postoji  li  razlog  zbog  kog  bih 
otkazao venčanje?” 
Brandon  je  progovorio  sigurnim  glasom.  „Jeff  je  oduvek  imao  jasno 
zacrtan  put  u  životu,  prečasni.  Ponašao  se  sa  velikom  odgovornošću, 
sigurno više nego što bih ja za sebe mogao reći u određenim trenucima. Ako 
kaže da bi taj brak trebalo sklopiti, onda mu verujem da je tako.” 

Prečasni Parsons je klimnu prihvatajući Brendonovo odobrenje; onda je 
upitno pogledao Heather. „Da li imaš ti nešto da kažeš, draga moja?” 
„Samo da mu dajem odobrenje od sveg srca”, prošapta ona blistavo se 
osmehujući. 

Sveštenik  je  izvadio  malu  crnu  knjigu  iz  kaputa  i  krenuo  da  lista 
stranice. „Kada me je Jeffryujev sluga pozvao, rečeno mi je da se pripremim 
za  venčanje.  Nisam  ni  slutio  da  je  u  pitanju  moj  domaćin.”  Nasmejao  se 
mladencima.  „Sada,  kad  stojite  ispred  mene  Jeffrey  i  Raelynn,  izgovoriću 
reči kojima ću vas ujediniti u braku.” 
Blagim  melodičnim  glasom,  izgovarajući  reči  obreda,  starog  koliko  i 
samo vreme, ceremonija je počela. Jeff je uzeo zlatnu burmu iz džepa i stavio 
je na Raelynn prst dok je ponavljao reči: 
„Ovim prstenom te venčavam...” 
 Glas mu je bio snažan i siguran, potvrdivši njegovu potpunu sigurnost 
u  odluku  koju  je  doneo.  Dok  je  prečasni  Parsons  izgovarao  poslednje  reči 
ceremonije, Jeff se okrenuo prema Raelynne i zagledao se zadivljeno u njene 
bistre oči koje su sada bile zamagljene od suza. 

„Možeš da poljubiš mladu”, pozva prečasni završnim rečima. 
Raelynn  se  zarumenela,  podižući  lice  kako  bi  se  primakla  visokom 
strancu za koga se upravo udala, osećajući da tako treba. Poljubac u obraz je 
zasigurno sve što je očekivala u tom trenutku, otkad se Jeff složio da joj dâ 
vremana kako bi se bolje upoznali, nakon žurnog stupanja u brak. 

Kada je po prvi put osetila blag dodir njegovih usana na svojim, trgnula 
se  iznenađena  toplinom  i  slašću  vlažnog  dodira,  i  jedva  da  je  bila  svesna 
kako  su  se  njene  usne  širom  otvorile.  Njen  dah  se  umirio  i  zastao  u 
neizvesnom isčekivanju prvog poljupca. A onda, kao što lagani vetrić podiže 
pamučaste  semenke  maslačka,  njene  usne  su  se  nežno  spojile  s  njegovim, 
uobličivši se s njegovim kao da ih nikad neće odvojiti. 

Kada se Jeff konačno uspravio, Raelynn se slabašno zaleluja, shvatajući 
sa zaprepašćenjem da je njegov poljubac izvukao svu njenu snagu iz udova 
i ostavio daleko snažniji utisak nego što je ikada zamišljala da nešto takvo 
može biti. Setivši se da je pre samo nekoliko minuta zatražila odvojene sobe, 
kako mu je sada mogla reći da je žudela za još ovoga, božanstvenog slatkog 
nektara? 
Jeff ju je obgrlio i malo joj se približio, pružajući joj na taj način potrebnu 
podršku dok je šaputao: „Jesi li dobro?” 

Raelynn lagano klimnu glavom dok je pokušavala da uspori mahnite 
otkucaje  svog  srca  i  umiri  svoja  čula  izazvana  čudesnom  stvarnošću da  je 
bila  u  rukama  ovog  visokog,  zgodnog  čoveka  za  koga  se  upravo  venčala. 
Bila je živo svesna njegove blizine i njegovih muževnih oblina kraj sebe. I da 
je mogla, ni za šta na svetu ne bi poželela drugčije već da se Jeff Birmingham 
nalazi upravo tu gde jeste u ovom tako važnom trenutku njenog života. 
 Pribravši  se  koliko  je  bilo  moguće,  Raelynn  je  uspela  da  se  obrati 
okupljenima.  „Molim  da  mi  oprostite  zbog  moje  slabosti.  Prošlo  je  nešto 
vremena od kako sam uzela hranu.” 

Heather je prišla i nežno je zagrlila. „Tako sam srećna zbog vas oboje. 
Siguran sam da je Jeff i pola sveta prešao ne bi bolju nevestu našao. I da li to 
znate ili ne, draga moja, vaš suprug se svrstava u najbolje.” 

Prečasni  Parsons  je  otišao  nedugo  nakon  što  im  je  izrazio  svoje 
blagoslove i dobre želje. Imajući još posla i poseta da obavi pre nego se vrati 
kući  na  počinak,  zahvalio  se  na  pozivu  da  ostane  i  učestvuje  u  svečanoj 
večeri.  Umesto  toga,  mahnuvši  u  znak  pozdrava  odjahao  je,  ostavljajući 
malu porodicu Birminghema da se okupe u glavnoj trpezariji. 

Elegantan sto je bio dovoljno dugačak da za njim lako može da sedne 
dvanaest  pa  i  više  ljudi,  ali  nije  bilo  nikakve  potrebe  za  formalnošću  ove 
večeri.  Jeff  odavno  nije  vidio  da  gospodar  i  gospodarice  kuće  sede  na 
suprotnim  krajevima  dugačkog  stola,  osim  ako  je  trebalo  ugostiti  veću 
skupinu  ljudi.  Večeras  je  radi  ugodnosti  servirano  na  jednom  kraju  stola. 
Mesto sa Jeffove desne strane je bilo rezervisano za njegovu mladu nevestu, 
a s njegove leve strane sedela je Heather, ostavljajući Brandonu da zauzme 
stolicu pored svoje supruge. 
„Sve  što  mogu  da  kažem,  brate”,  Brandon  je  komentarisao  šeretski, 
nakon  što  je  osmotrio  postavljeni  sto,  „je  da  je  kod  tebe  sve  isto.  Nisi  se 
promenio ni trunčicu otkako sam prvi put doveo Heather u Harthavena.” 

„Upravo tako”, složio se Jeff. „Siguran sam da sam i dalje druželjubiviji 
od nas dvojice i nemam sklonosti da se izolujem, kao što ti je poznato.” 
Brandon  se  želeo  osmehnuti  na  Jeffovo  podbadanje  ali  mu  to  nije  u 
potpunosti pošlo za rukom. 
Zahvaljujući sopstvenoj tvrdoglavoj aroganciji, jednom je već doživeo 
da na takvoj večeri bude razdvojen ne samo od stola već i u zasebnu spavaću 
sobu od svoje mlade lepe žene. Prisećajući se, on je u glavi upoređivao težinu 
te  njegove  dugotrajne  apstinencije  sa  onim  što  je  možda  pretrpeo  neki 
bludnik ako bi bio zatvoren u ćeliji nasuprot lepe žene koju je mogao videti 
ali ne i dodirnuti. Iako je Heather došla u njegovu kuću kao njegova supruga 
i bila mu svakog dana blizu, on je bio u istoj situaciji. Čak i sada, podsećanje 
na njegovu sopstvenu glupost učinilo je da se Brandon promeškolji u stolici 
ne osećajući se ugodno. 
„Niko nije siguran kad je ponos u pitanju, Jeff”, odgovorio je, pošto je 
istinu naučio na teži način. „Zapravo, možda se iznenadiš kad otkriješ gde 
leži tvoja slabost i osetljivost.” 

Osmeh je zaigrao u Jeffovim zelenim očima. „Pokušao sam da naučim 
iz vašeg primera, brate, i uzdržim se od bilo kakvih ishitrenih reči koje ću 
kasnije požaliti.” 

Heather  je  osetila  na  šta  Jeff  cilja,  dok  su  dvojica  muškaraca 
razmenjivala  suptilne  komentare,  aludirajući  na  mučenje  koje  je  Brandon 
prošao  dok  je  pokušavao  da  je  čvrsto  drži  uz  sebe.  Ispruživši  se,  ona  je 
stisnula ruku svom mužu iskazujući mu na taj način ljubavnu predanost i s 
toplim,  nežnim  osmehom.  „Svi  bi  trebalo  da  budemo  voljni  da  učimo  iz 
tuđih  grešaka,  Jeff”,  rekla  je,  gledajući  prema  svom  deveru,  „ali  ponekad 
kada ih sami napravimo, trebamo izvući i pouku za ubuduće.” 
Jeff se zavalio u stolicu ispijajući vino. Razmišljao je o svom nedavnom 
obećanju i uzdržavanju od bračnih obaveza sa Raelynn i nadao se da će i on 
biti  tako  snažne  volje  kao  što  je  bio  njegov  brat,  dok  je  kontrolisao  svoje 
muževne želje, međutim znao je da on nema Brandonovu tvrdoglavost, pa 
se nadao da bi se naklonost mogla ubrzo pojaviti kod njegove žene. 

„Čudno je kako se slične okolnosti ponavljaju u porodici”, rekao je Jeff. 
„Izgleda da iver ipak ne pada daleko od klade”. 
Brendon  je  upitno  podigao  obrvu,  a  onda  bacio  pogled  na  Raelynn 
shvativši  Jeffovu  dilemu.  Imajući  u  vidu  činjenicu  da  su  se  uzeli  prebrzo, 
mogao  je  zamisliti  da  je  njegov  brat  dovoljno  galantan  da  se  složi  sa 
džentlmenskim čekanjem prije nego što poželi konzumirati brak. 

Raelynn je bila zbunjena prepucavanjem braće. „Nešto nije u redu?” 
 Heather je odmahnula rukom. „Oh, ne moraš da se uzrujavaš da je išta 
ozbiljno, Raelynn. Muškarci u našoj porodici imaju običaj da upućuju svoje 
oštre  duhovite  opaske  jedan  drugom.Oni  su  ti  kao  par  starih  mula  koje 
uživaju  u  izazovu  da  vide  čija  će  reč  biti  poslednja.  Ipak,  nikada  nisam 
upoznala ljude koji su toliko privrženi kao njih dvojica.” 

Prošlo je neko vreme, do kad su Jeff i Raelynne stajali na pragu kuće u 
Oakleyu i opraštali se od drugog para. Noć je još uvek bila topla sa blagim 
mirisom  jasmina  u  vazduhu,  i  kao  stvorena  za  zaljubljene.  Jeff  je  uživao 
posmatrajući  kako  se  njegova  mlada  žena  šeta  po  tremu,  zagledana  u 
ogromno kupolasto stablo obasjano mesečinom koje je upiralo naviše svoje 
visoke grane dižući ih do u nebesa. 
„Nije bilo tako davno u Engleskoj, kad sam žudela da vidim još ponešto, 
pored  prljavih  ulica  Londona”,  prisjećala  se  Raelynne,  mrmorećim  tihim 
glasom. „Znaš, moj otac, je nekada bio bogati lord, koga su lažno optužili za 
veleizdaju, protiv krune. Sve su mu oduzeli, osim nešto malo novca koje je 
uspeo da sakrije. Kasnije je umro u zatvoru, tvrdeći do poslednjeg daha, da 
je nevin. Kada je moj ujak našao moju mamu pre nekoliko meseci, rekao je 
da  možemo  započeti  novi  život  ovde  u  Carolinasu  gdje  nas  niko  ne  bi 
smatrao izdajnicima. 
Tokom  putovanja,  moja  majka  je  otkrila  da  je  moj  ujak  potrošio  sav 
novac. Umrla je na putu, a nakon što je brod pristao i mi se iskrcali, moj ujak 
je krenuo da se pobrine za sebe. Doveo je Gustava Fridricha da me pogleda, 
i čovek mu je obećao novac za mene. Iskoristila sam priliku da pobegnem 
dok me je Cooper Frye vodio svojoj kući. Sada sve to izgleda daleko, kao da 
je čitava večnost prošla. Malo sam maštala jutros kad sam se probudila, kako 
ću se do večeri udati i živeti srećno u svom ovom sjaju. Shvati Jeffrey, da ti 
ja dugujem mnogo više od svog života. Zaista, ne mogu da zamislim kako 
ću vam ikada otplatiti što ste me spasili od mog bednog postojanja i doveli 
me do ovog sigurnog, prelepog raja.” 

„Nikakve  obaveze  plaćanja  nemaš  osim  poštovanja  zaveta  koje  smo 

zajedno  izrekli  i  razmenili,  Raelynn...”.  Jeffov  osmeh  je  sve  više  blistao 
zahvaljujući njegovoj supruzi, dok se graciozno približavala prema njemu. 
Kada se zaustavila pred njim, osmehnuo se gledajući u njeno zasenjeno lice, 
podigao ruku i dugim koščatim prstima lagano kliznuo, u nežnom dodiru, 
milujući joj obraz. „A ja imam strpljenja.” 
Raelyn je uzdahnula dok su joj oči tražile odgovor u njegovim. „Misliš 
na ovo?” 

„Sigurno  je  da  smo  sve  ovo  pogrešno  radili,  Raelynn.  Postavili  smo 
jedro na jarbol naopako, ili, ako hoćeš, stavili kola ispred konja, ali bih da 
imaš u vidu ovo, gospođo... najozbiljniji zavet je dat prvi, pre svega ostalog, 
a  sada  moramo  raditi  i  opravdati  ‘sve  ostalo’.”  Protrljao  je  rukom  bradu i 
zagledao se u njene ovlažene oči. Kada je nastavio, njegov glas je bio tih i 
hrapav.  „Čini  se  kao  da  te  poznajem  hiljadu  godina  i  samo  čekao  da  se 
pojaviš, ali makar čekao do poslednje daha, čekaću još, sve dok ne upoznaš 
razmere moje časti i vrline, isto kao i moje mane, i odlučiš da mi dođeš od 
svoje slobodne volje.” 
„Mi smo stranci...” šaputala je bez daha. 
„Stupili smo u brak”, Jeff se nežno usprotivio. „I ti si sve što želim. Znao 
sam to u trenutku kada sam te video.” 

„Molim te, otprati me unutra, Jeff”, izgovorila je slabim glasom. 

„Tvoja  želja  je  za  mene  zapovest,  moja  damo.”  Uzeo  je  za  ruku  i 
galantno  se  pokorio  njenoj  želji,  poveo  ju  je  uz  stepenice  u  tišini  dok  se 
polako odmerenim koracima penjala na sprat. Ispratio je do ulaza u spavaću 
sobu pored njegove, otvorio je vrata i gurnuo ih širom, čekajući da ga napusti 
i uđe u sobu. Ali ona je samo stajala. 
Jarko se zarumenevši, Raelynn se okrenula svom zgodnom mužu. „Da 
li bi mislio da je prerano, Jeffrey, ako bih zamolila da me poljubiš?” 

Prišao joj je sasvim blizu, i ona je podigla otvorene usne prema njemu u 
iščekivanju. Željno je primila njegov nežni, traženi poljubac. Čula su joj se 
uzburkala u ludilu, kad su je Jeffove ruke stegle i snažno privukle. Njegove 
oči su gorele dok je pretraživao njeno lice, izgledalo je kao da želi prodreti i 
pogledati do same njene duše, tragajući za odgovorima kojih se ona stidela 
da naglas izgovori. 

Jeff  je  bio  prilično  zapanjen  što  se  nije  povukla,  jer  je  puteno 
zadovoljstvo  dok  ju  je  dodirivao  uticalo  na  njega  na  način  na  koji  je  bio 
siguran  da  je  njegova  mlada  žena  morala  da  primeti.  Ali  umesto  da  se 
povuče, Raelyn mu se u potpunosti predala, podižući se na vrhove prstiju 
kako bi im izjednačila visinu. 
Želeo ju je više nego ijednu ženu pre. Jeff je bio dovoljno hrabar da krene 
dalje, iako je jedan deo njega bio stalno na oprezu ako bi primetio ma kakav 
otpor  koji  bi  možda  pokazala.  Spustivši  glavu  prislonio  je  usne  na  njene 
ljubeći je pohlepnim žarom, nateravši Raelynne da uzdahne od zadovoljstva, 
a ona se pripila uz njega sa takvom grozničavom strašću za koju nije znala 
da je sposobna. 
Nije došlo do odbijanja, Jeff je uzeo Raelynne u naručje, i poneo prema 
krevetu, zastavši samo na tren da zalupi vrata petom.