Kraljevstvo Snova Nekada Davno 04 Priča o Zabranjenoj Ljubavi PDF

Kraljevstvo snova
Priča o zabranjenoj ljubavi

Četvrta priča iz serijala „Nekada
davno u ukletom zamku“
Poglavlje 1
Banff, Škotska jun 1604
Senara se nikada nije borila protiv četvorice muškaraca odjednom, ali nije
htela da odustane od izazova.
„Daj nam konja i mi demo te ostaviti na miru i otidi.“
Najviši muškarac od njih, uhvatio je njenu ruku kojom je držala Norbertove
uzde. Njegova ruka je toliko bila velika kao njene obe kada bi se spojile. Ogromna.
Ali nije imala nameru da se odrekne konja i očevog mača. Njeni roditelji su bili
velikodušni ljudi i poklonili su joj konja i taj mač, pre njenog odlaska. Radije bi
umrla nego ih izgubila.
„Neka sam prokleta ako ti išta dam!“ Senera je uhvatila bodež koji se nalazio
za njenim strukom i naciljala oštricu prema čovekovom palcu.
Opsovao je i grčedi povukao ruku nazad.
„Momci, ova mačka ima kandže.“ Pogled koji je uputio momcima nije bio
pgled upozorenja, ved je bio pun zlobe. Sadržao je u sebi gadnu nameru.
Senara je pogledala u procvetali ljubičasti vres koji je okruživao stazu kao i
gusto zeleno drvede koje se nalazilo okolo. Izgleda da se nede pojaviti više
muškaraca.
Četiri muškarca, nije bilo nemogude.
Stala je ispred Norberta.
„Imaš prilično oštar bodež, devojko.“ Čovek sa ispletenom plavom kosom
iscerio se drugom muškarcu.
„Da li te je bocnula sa njime?“
Druga dvojica su se nasmejala.
Senara je lagano skliznula i izvukla očev mač iz kožnih korica. Čelik je blistao
na popodnevnom suncu, oličenje snage i hrabrosti njenog oca.
3
Kraljevstvo snova Priča o zabranjenoj ljubavi
„Da li ona zna da ga koristi?“ Pitao je plavokosi muškarac.
Senara nije odgovorila. Ved de videti da li zna.
Muškarac sa povređenim prstom – ne, povređenim ponosom – krenuo u
napad ali Senara se pomeri u stranu i vešto izbeže njegov trapavi pokušaj.
Ostali su počeli da se smeju.
Lice visokog muškarca je pocrvenelo. Ovog puta je izvukao svoj mač – koji je
bio užasno veliki i morao je da ga drži sa dve ruke.
Njeno srce je počelo ubrzano da kuca ispod njenih rebara, ali ona je stišala
strah u sebi. Imala je dosta puta lažne borbe sa ocem i bratom.
Norbert, podsetila je sebe. Ovo je radila kako bi spasila svog slatkog
Norberta.
Najviši muškarac je zamahnuo mačem prema njenoj glavi. Podigla je svoj mač
i bodež, uspela je da zaustavila smrtonosni udarac. Zvket mačeva bio je skoro
zastrašujudi, i vibriranje od jačine udarca preneo se niz njen ruke uzdrmavši i
njene zube.
Odgurnula je njegov mač i napala ga svojim mačem. Pomerio se kako bi
blokirao njen udarac, a to je bilo upravo ono što je ona želela.
Sa veštim potezom, napala ga je bodežom, uperivši ga u stranu prema
njemu. Povukla je slobodno bodež, osetivši na svojoj ruci toplu krv kako se sliva.
Muškarac je bio iznenađen. Zateturao se i postavio slobodnu ruku na ranu.
Iako to nije bio smrtonosan potez, bilo je to dovoljno upozorenje.
Ona nije bila devojka koju de lako pobediti.
Dvojica drugih muškarca nasrnula su istovremeno prema njoj. Zamahnula je
svojim mačem kroz vazduh kao što joj je njen otac pokazao blokirajudi njihove
udarce, uz prasak metala.
Senara je kleknula i ubola sečivom, u butini jednog od muškaraca, udarivši
drugog u zadnjicu.
4
Iskreno rečeno, nije htela da ga udari tu, ali to je bilo jedino mesto na dohvat
ruke. A ako je ved došlo do toga da mora da ga udari po zadnjici kako bi spasila
Norberta, dobro – ona bi spasila Norberta.
Muškarac zaurlika zbog uvrede, sa pravom, i onda se povuče.
Senka je blokirala letnje sunce iza Senare i rashladila topao dan. Njena koža
se naježila od blizine nove osobe koja se pojavila.
Možda je trebalo da ga se plaši, čak možda i da ga napadne, ali otvorena usta
njenih napadača dala su joj neki osedaj sigurnosti sa dolaskom stranca. Plavokosi
muškarac je krenuo ka njoj, pre nego što je stranac stigao, i njegov zamah mačem
je nastavio da pada prema njoj. Senara je podigla svoj mač kako bi odbila njegov
napad. Njena odbrana je bila nepotrebna.
Osoba koja se pojavila pomerila se brzinom svetlosti ispred nje, i ona je tada
shvatila da je u pitanju muškarac. U tom trenutku uvukla je dah, stranac koji je
upravo stigao oborio je njenog napadača sa sve njegovim mačem, položivši svoj
mač na muškarca sa namerom da ga ubije.
„Stani.“ Senari je izletela reč iz usta pre nego što je čak i pomislila da izgovori.
Stranac je bio dosta višlji od ostale četvorice, samo je mogla da vidi njegova
ramena i crnu kosu koja je zaklanjala lice. Njegova odeda je bila uglađena i
besprekorna, a nalazio se na istom prašnjavom putu kao i ona.
„Zašto bi on trebao da živi?“ Progovorio je dok je i dalje držao fiksiran pogled
na njenog neprijatelja kojeg je upravo porazio, a zatim nastavio, „Napao je
bespomodnu ženu sa još trojicom muškaraca. On je kukavica.“
Ljutnja je ključala u Senari. Uzela je bodež i vratila ga na svoj pojas, prilazedi
mu stavila je svoju slobodnu ruku na svoj kuk, dok je u drugoj držala mač.
„Bespomodnu, rekao si?“
Njegov pogled podigao se ka njenom maču, i na uglu usana pojavio mu se
osmeh.
„Pa, bolje redi vrlo dobro naoružanu.“ Povukao je svoj mač koji je pretedi
držao iznad grla plavokosog muškarca. „Gubite se odavde, ili du vas obesiti.“
5
Do trenutka kada se poraženi muškarac podigao na noge, njegovi drugovi su
hramljudi ved odlazili.
Tamnokosi muškarac se okrenuo prema Senari.
„Da li si poveđenja?“
„Ne, ja nisam samo dobro nauružana – ja znam šta radim.“ Senara je vratila
svoj mač u kožne korice. Osetila je težinu na svojoj desnoj butini, podsedajudi je
koliko puta je uradila istu stvar, ubacila mač na potpuno isti način. To je učinilo da
se oseda nepobedivo i modno... ali osetila je i užasnu nostalgiju za porodicom.
„Moram ti priznati, da si ih dobro savladala,“ rekao je.
Usmerila je radije svoju pažnju na Norberta, nego da se prepusti iznenadnoj
napetosti koju je osetila u grlu, sedanju na njenu porodicu, na njihovu porodičnu
kudu pokrivenu slamom koja se nalazila u planinama.
„Samo da znaš, nije mi bila potrebna tvoja pomod.“
Sa njene tačke gledišta, Norbert je bio veoma hrabar, dok je stajao i gledao u
muškarca sa svojim tamnim, nežnim očima. Trebalo bi kasnije sigurno da nađe
nešto slatko za njega.
Kada muškarac nije više progovorio, okrenula se i ugledala ga kako je pomno
posmatra podignutog čela. Imao je dosta lepe obrve, za muškarca. Ne previše
zaobljene kao devojke, ali ne i tako ravne koje bi učinile da izgleda kao da je
neotesan i ljut. Bile su mu taman onakve kako bi istakle iskrenost u njegovim
dubokim smeđim očima.
Senara je shvatila da zuri u njega, i da mu se nije propisno zahvalila na
njegovoj pomodi – iako je ona nije tražila.
„Ali, hvala ti što si se zaustavio – bilo je to ljubazno od tebe.“
Klimnuo je glavom, ne promenivši izraz llica i dalje je bio zamišljen, i imao je
taj iskren pogled.
„Pomodidu ti da se popneš na konja, kako bi mogla da nastaviš svoje
putovanje.“ Bogata boja njegovog glasa slagala se sa njegovim pogledom- jednak i
dubok.
Potpuno ugodan, da bude iskrena.
6
Mahnula je rukom, odbijajudi njegovu ponudu.
„Ah, ne – hodadu dalje.“
Nije odgovorio ništa, samo je dutao, nastala je tišina između njih što ju je
nateralo da govori dalje.
„Norbert me je nosio vedi deo dana i ne očekujem da du stidi pre nego što
padne mrak.“ Podigla je pogled i pogledala u daleka ljubičasta i osunčana polja.
Topao dan pretvorio je miris trave u nešto bujno i slatko ispod mirisa vresa.
Mali osmeh se pojavio na njenim usnama.
„Ovo je savršen deo dana da malo usporim, zar ne misliš isto?“
Pogledao je u nju, a zatim skliznuo pogledom ka mestu koje je gledala.
„Pretpostavljam da si hodala kada su te napali.“
Kao da je sam dao odgovor na pitanje koje je mislio da postavi, ali Senara se
nije potrudila da odgovori. Umesto toga, podigla je svoje lice prema toploti sunca,
zatvorila je oči imajudi utisak kao da je sunce miluje.
Možda nije bila najmudrija odluka što je odlučila da ne jaše Norberta, ali
znala je vrlo dobro kako da se odbrani ako je napadnu. Čak je i otac rekao koliko je
ona bila neverovatno sredna devojka, jer je izgleda uvek znala kako da se izvuče iz
užasne sitacije.
„Ja du hodati sa tobom.“ Muškarčev glas je prekinuo njeno razmišljanje.
Senara je otvorila svoje oči i počela je da ga procenjuje. Njegova tamna kosa
nije bila zapravo crna, ali bila je tamna, tamno braon prošarana sa vlasima crveno-
zlatnim, koje su blistale na suncu.
„To nije neophodno.“ Prebacila je kosu preko ramena i tek tada je shvatila da
joj se odvezala i oslobodila tokom borbe.
„Zato što ti možeš da se odbraniš.“ Završio je rečenicu umesto nje i otišao do
svog konja hvatajudi ga za uzde, tvrdoglavo demonstrirajudi svoju nameru.
„Nije potrebno da ti hodaš sa mnom.“ Senara je insistirala.
„Možda i ja takođe volim da malo usporim.“ Rekao je sa tako ozbiljnim licem
da Senara jednostavno nije mogla da se ne osmehne.
7
„Dobro.“ Priznala je. „Ja sam Senara. Ako demo ved zajedno usporiti, možda
bi barem mogli da znamo jednom drugom imena.“
Ljubazno je klimnuo glavom. „Gavin.“
Gavin.
Izgledalo je kao dobro ime za tako lepog muškarca.
Da, bio bi on lep saputnik do kraja njenog putovanja dok ne stigne do Park
zamka i početka njenog zvanično novog života.
***
Gavin MacDuff je rekao samo svoje ime. Mislio je da bi, da je izgovorio svoje
puno ime, izgledao uobraženo, jer pogled na devojku i na jednostavnu sivu
tkaninu njene haljine i njenog umornog konja, govorio mu je da Senara ne potiče
iz bogate porodice.
Mada je pretpostavljao da to nju baš i nije briga.
Gavin je i ranije spašavao žene. Sve su one bile zahvalne i želele su da pokažu
svoju zahvalnost, posebno nakon što bi dobro odmerile njegovog skupog konja i
njegovu dobru odedu. Iako se devojka konačno setila da mu se zahvali, nije baš
bila sredna zbog njegovog mešanja.
„Imaš dobar mač za pojasom.“ Klimnuo je glavom prema maču koji se nalazio
u kožnoj futroli koja se spuštala niz njenu dugu nogu.
Njena ruka se brižljivo spustila na dršku mača, zaštitnički potez.
„Pripadao je mom ocu. Bio je vitez kada sam ja bila beba, ali kralja se naljutio
na njega zbog njegovog javnog iznošenja svog mišljenja i sve mu je oduzeo.“
Govorila je o gubitku kraljeve naklonosti prema njenom ocu kao da je to bilo
nebitno. Svetom su upravljali bogati i ljudi sa titulama, a njena nonšalantnost je
predstavljala veoma čudno viđenje cele sitacije.
Čudno i očaravajude.
U stvari, ona ne bi nikada posmatrala njegovog konja i njega, na način na koji
su to činile druge žene. Umesto toga, izgledalo je da ga gleda sa tihim
8
zapažanjima. Zbog toga je želeo da može da prodre kroz te blistave zelene oči, u
njene skrivene misli.
„On me je obučavao, trenirala sam sa njim još kao mala devojčica.“ Rekla je.
„Ja i moj brat Geordie.“ Ispružila je svoje duge prste ka vrhovima vresa,
ostavljajudi talase ljubičastih cvetova da se pomeraju na njen dodir.
„Oni su razlog mog puta.“
„A zašto?“ Gavin je pitao sa iskrenim interesovanjem.
Čak je i Senara bila opuštena, kao da nije imala probleme u životu. Zavideo
joj je zbog toga.
Na njenim ramenima se nije nalazila težina odgovonosti jednog velikog
imanja, niko je nije pritiskao da mora hitno da dobije naslednika, bez prokletog
odbijanja bračne ponude koju je izneo Colini MacKintosh.
Iako je to bio savršen spoj koji bi doneo trajni mir između njihovih klanova,
njen otac je bio odlučan u odbijanju bez i da je poslušao Gavinovu ponudu. Od
same pomisli na to osetio je kako mu se zatežu mišidi od frustracije.
„Moji roditelji nemaju veliko bogatstvo.“ Senarin tihi glas prošao je kroz
njegove ružne misli. „Znam da ako bih ostala sa njima, da bih ugrozila njihove
zalihe. Oni to nikada nede priznati, svesna sam toga, ali znam da imam dovoljno
godina da bih i dalje živela sa njima. Nemam želju da se udam, i tako da sam sada
našla posao.“
Pogledala je u njega pružajudi mu mali osmeh.
„Planiram sa uštedim svaku zarađenu paru kako bi Geordienu kupila vitešku
titulu.“
Viteška titula je bila skupa. Bez obzira koji posao bude radila, plata treba da
joj bude dobra da bi mogla da priušti titulu za svoga brata. Ali on nije bio toliko
glup da iznese činjenicu o visini njenih uzvišenih težnji. Kada bi joj rekao koliko joj
je vremena potrebno možda bi je samo razljutio.
„Zašto ne želiš da se udaš?“ Pitao je.
9
Okrenula se i pogledala ga. Sunce je sijalo iza nje i zapalio je njenu kosu kao
oreal zlatne vatre. Njene oči su bile zelene kao lišnje na drvedu šume koja se
nalazila oko njih, u njima se ogledala dobrota nekoga koje živeo seoski život.
„Ja ne želim da se udam, zato što nisam zaljubljena.“
To je bilo lak odgovor, tako nevin da ga je to nateralo da poželi da se smeje.
Umesto toga, sakrio je svoju radost sa malim pomeranjem njegovih usana.
„Ljudi se ne venčavaju zbog ljubavi.“
„Znam.“ Slegila je ramenima. „Ali trebalo bi.“
„Brak je zamišljen kao ugovor.“ Rekao je. „Sporazum između dvoje ljudi zbog
njihovog bogatstva ili zbog dobijanja naslednika, ili čak iz oba razloga.“
Srela je njegov pogled. „To je veoma tužno, samo kad pomisliš na to.“
Osetio je neko iritantno peckanje po celom telu. On, koji je ved bio toliko
razočaran svojim propalim pokušajima da pronađe odgovarajudu suprugu za sebe.
On, koji je uvek igrao po pravilima, koje je neko drugi nametao.
On, čije zemlje de nestati sa njegovom smrdu ako ne dobije legitimnog
naslednika.
Poslednja stvar koju je želo jeste zamišljena žena ispred njega, koju je upravo
upoznao, a koja je uspela da učini da se oseda kao da greši pri izboru devojke za
brak.
„Da li si sigurna?“ Pitao je. „Šta ako bi mogla da se udaš i učiniš da tvoji
roditelji postanu bogati i tvoj brat dobije titulu viteza? Da li bi i dalje tvrdila da se
ne želiš udati bez ljubavi?“
Protrljala je vrh svoga nosa o belu grvu vrata njenog konja, zatim o njegovo
čelo, a zatim se pomerila i nagnula glavu zamišljeno.
„Znam da bih volela, da sam zaljubljena u njega. Moja porodica je sredna i
imaju dovoljno za sve što im je potrebno. I uvek mogu kupiti titulu viteza. Ali
ljubav...“
Okrenula se u krug, dozvoljavajudi svojoj plavoj kosi da leprša oko nje.
Spustila je svoje ruke na njene male grudi, pružajudi mu širok osmeh raširenih
ružičastih usana pokazujudi svoje savršene zube.
10
„Ljubav je suviše posebna da bi mogla da se kupi bez obzira na bogatstvo
koje se poseduje.“ Slegla je svojim vitkim ramenima. „Osim toga, nije ni važno.“
Namrštio se. „Zar nije?“
Njen osmeh je postao razigran. „Nije, zato što nemam ništa na svoje ime,
imam samo Norberta i mač. Oni su vredni mom srcu, i ja znam koje je moje
bogatstvo. Ni jedan muškarac se nede oženiti sa mnom osim ako ne oseda ljubav
prema meni.“
Sa značajnim osmehom, nastavila je da hoda dalje. Zamak Park je postao
vidljiv u daljini, modan i veliki. Senara je pokazala prema njemu.
„Šta bi ti uradio da si vlasnik tog zamka?“
Gavin je u mislima ved pravio spisak svojih odgovornosti.
„Pretpostavljam da bih se pobrinuo da celokupno osoblje bude obezbeđeno,
pladeno i zbrinuto dok se pravilno staram o ljudima koji se nalaze na mojoj
zemlji.“
„Onda bi bio dobar vlasnik dvorca.“ Klimnula je glavom u tišini samo za sebe.
„Šta je sa tobom?“ Pitao je.
Lagano s osmehnula.
„O, ništa tako ispravno i velikodušno kao što si ti rekao. Razmišljala sam da
sam vlasnik tog zamka, u svaku sobu bih postavila vaznu punu vresa, i ceo zamak
bi bio ispunjen ljubičastom bojom.“
Nije mogao da odoli da se ne nasmeje na pomisao kako žuri da se provuče
kroz sobe sa naručjem punim vresa. Nije bilo toliko teško zamisliti tu sliku.
„Bilo bi ti potrebno dosta vazni.“
„Da.“ Pogledala je u njega preko ramena. „Da li je to Zamak Park, šta misliš?“
Njen konj je zastao i počeo da pase travu
„Da, jeste.“
Senara je zastala pomerajudi svoju ruku po Norbertovom smeđem vratu.
11
„Onda pretpostavljam da se naše zajedničko putovanje završava. Ja idem
tamo, treba da radim kao sluškinja Lady Edane.“
Gavin je stisnuo zube.
Edana je bila sestra njegovog oca, jedini preostali član njegove porodice i to
je bio razlog zašto je trpeo tu staru ženu. Godine su od nje učinile da postane
ogorčena i teška. Da to nije bila poslednja želja njegovog oca da Gavin Edanu
zadrži sigurnu, blizu sebe, ona bi bila odavno udata.
Ali Gavinov otac nije nikada video drugu stranu Edane, koju je pokazivala
ostatku sveta. On je gajio simpatije prema njoj, tvrdedi da je život bio nepravedan
prema njoj.
„Da li poznaješ Lady Edanu?“ Senara je pitala.
„Da.“ Klimnuo je glavom.
Senara je bila previše nežna, da bi bila sluškinja njegove tetke. Devojka je
znala da se bori, ali da li de joj mač pomodi u odbrani od oštrog jezika njegove
tetke.
Senara je pomerilla lagano prste po bradi svoga konja, gde se nalazilo par
brkova na njegovom baršunastom krznu, i zver je nastavila da hoda.
Njegova tetka bi mrzela Senaru – zbog njene lepote, njene vitalnosti, njenog
različitog pogleda na život, i to što nije impresionirana bogatstvom – posedovala
je sve ono što je fasciniralo Gavina.
„Mislim da ne treba da brineš da je impresioniraš,“ rekao je Gavin na kraju.
„Ona nije žena koju je lako pridobiti.“
Nadao se da de modi da odvrati Senaru, ali položaj njene brade rekao mu je
da bi njegove reči primila kao izazov.
Počeli su da skraduju put prema ulasku u zamak, i Gavin je otkrio da je
poželeo da se njihovo putovanje ne završi tako brzo. Senara je bila privlačna i
očaravajuda. Čak i način na koji se svetlost hvatala za njenu dugu zlatnu kosu, kao
da je samo sunce privlačila sebi.
„Da li i ti putuješ prema Zamku Park, takođe?“ pitala je.
12
„Da.“ Gavin je rekao. Došlo je vreme da bude iskren o svom položaju.
Skliznuo je svojim pogledom prema njoj čekajudi njenu reakciju. „Ovo je moj dom,
i ja sam gospodar.“
13
Poglavlje 2
Senara je mogla da se lupi po čelu zbog sopstvenog nedostatka razumskog
razmišljanja. Ona je trebala da posumnja nešto zbog Gavinovog dobrog
vaspitanja, ali nije mogla ni da zamisli da je on gospodar Zamka Park.
Kako je samo pričala da bi postavila vaze pune vresa po celom dvorcu –
prisedala se pokušavajudi da potisne smeh na usnama zbog sopstvene
gluposti.Ugrizla je unutrašnju stranu usana kako bi potisnula svoj smešak.
„Oprostite mi ako sam izgovorila neke uvredljive reči zbog svog neznanja,
moj gospodaru.“ To je bio kratak trenutak, kada joj je njen um rekao da stane, ali
njena usta su nastavila dalje – jedan, ’Senara trenutak’ kako bi to njena majka
nazvala. „Da budem iskrena baš i nije bilo pošteno, što ste izostavili tu bitnu
informaciju.“
Njegov izraz lica je omekšao izgledajudi blago zbunjeno.
„Mislio sam da nije toliko bitno ko sam ja. Nisi mi delovala kao neko ko brine
o društvenom statusu.“
Ovog puta, Senara nije zadržala svoju zabavljenost.
„Mislim da ste me vrlo dobro upoznali nakon ovog kratkog razgovora.“ I
stvarno, bila je polaskana što je brzo shvatio kakva je ona osoba. „Iako ste vi sada
moj poslodavac, meni je potrebno Vaša reč da nisam izgovorila ništa što bi Vas
uvredilo.“
Držao je njen pogled još trenutak fiksiran za njegov. Pre nego što je mogao
da progovori, plavokosi momak je dotrčao do njih. Njegove ruke i noge su bile
predugačke za njegov konstituciju tako da je izgledao kao ždrebe koje tek uči da
hoda. Naglo se zaustavio ispred njih sa širokim osmehom na licu.
„Dobro došli nazad, moj gospodaru. Mogu li preuzeti Lindira za Vas?“
Momak nije čekao odgovor. Uhvatio je uzde konja od Gavina i krenuo da
uzme Norbertova uzda.
14
„Uzedu i Vašeg takođe...“ Njegov pogled skrenu ka Senari i on se potpuno
izgubi. „Moja gospo.“ Ostatak njegove izjave je bio potponu promumlan
pokazujudi njegovo neiskustvo i to doba kad dečak tek stupa u zrelost.
Progutao je pljuvačku, ispruživši svoj dlan čekajudi da mu ona preda uzde.
Prljavština je pokrivala linije njegovog dlana, kao i celu njegovu ruku. Senara je
nežno postavila debela kožna uzda na njegovu ruku.
Dečak je izgledao da ima isto godina kao i Geordie, možda je jednu ili dve
godine mlađi, od tog momenta ona ga je obožavala.
„Ovo je Norbert.“ Senara pomazi Norbertov veliki obraz. „Putuje ved nekoliko
dana.“
„Imam rezervnu jabuku, za njega.“ Momak joj je namignuo, podsedajudi je
još više na slatkog Geordia.
Nekoliko kapi znoja se pojavilo na momkovom čelu, ali se nije trudio da ih
obriše.
„Senara de nam se pridružiti na neko veme, Renny,“ Gavin je rekao. „Kao
nova sluškinja moje tetke.“
Senara je klimnula glavom. „Tako da deš neko vreme brinuti o Norbertu.“
Renny se široko nasmejao dok je njegov pogled odlutao ka Gavinu, a njegov
kez postajao sve vedi kao da se smejao na silu.
„Dobrodošli u Zamak Park, Lady Senara. Brinudu se dobro o Norbertu.“
Lady Senara.
Sam zvuk takovog formalnog obradanja bio je dalek od nje i samo je golicao
njene uši, nije mogla da se ne nasmeje momku koji je učinio da se oseda
dobrodošlom.
„Nedače.“ Ženski glas je bio nizak, zapovedan, glas koji je navikao da
naređuje.
Žena je bila starija i kraljevskog držanja. Nosila je staromodno izveženu
kapicu preko glave, koja se savršeno slagala sa crnom somotnom haljinom koju je
nosila. Na rubovima rukava bio je izvežen pozladen konac.
15
Prišila im je dignuta nosa, ukrudene kičme kao da je progutala motku.
„Pretpostavila sam da si to bio ti kako ulaziš na konju na svoj posed. Željna
sam da čujem o uspehu tvog putovanja.“
Gavin je promenio svoje držanje u tamnu tišinu.
Žena je oštrim braon pogledom prešla na Senaru.
„Da li je ovo nova sluškinja?“
Koža na njenom licu je izgledala opušteno kao rezultat proteklih godina. Nisu
se pojavile bore na njenom licu ravnodušnog izraza, sa izuzetkom bora koje su se
pojavile oko njenih usana, kao da je neko nekada povredio krho meso oko njih.
„Da, moja gospo.“ Senara se blago nakloni, kao što joj je njena majka
pokazala. Baš onako kako su vežbale.
Njeno srce se stisnulo zbog glupog sedanja na pomeranje njegovih usana
kada je malopre govorio visokim tonom pokazujudi ka njoj naklonost.
„Poranila si.“ Lady Edana je to izgovorila kao da je vrlo nezadovoljna zbog
toga.
„Devojka je bila napadnuta.“ Gavin je rekao. „Ja sam je dopratio dovde kako
bi sigurno stigla.“
Senara mu je upututila osmeh pun zahvalnosti, suzdržavjudi se da istakne
svoju naklonost zbog strogih društvenih pravila. Mama bi bila ponosna na njenu
uzdržanost.
Lady Edana je proučavala Gavina na trenutak, onda je podigla jednu od svojih
obrva.
„Sluge ne bi trebalo imati pratnju kao dame.“
U trenutku se osetila napetost u vazduhu.
Gavin je suzio svoj pogled.
„To ne važi za naše.“ Skliznuo je pogledom ka Senari ali ona iz njega nije
mogla ništa da pročita, a onda je krenuo za Rennyem i konjima.
Lady Edana je ignorisla njihov odlazak, a onda se okrenula ka Senari.
16
„Ja du ti pokazati tvoju sobu. Očekujem da se smestiš nakon što mene
spremiš za krevet.“
Senara je klimnula glavom. Izgledalo je kao vrlo brz zahtev, posebno kad Lady
Edana nije bila baš oduševljena njenim ranim dolaskom što je bilo vrlo očigledno.
Bez obzira na to, Senara je brzo odgovorila, a zatim krenula da sledi Lady Edanu ka
velikom zamku.
Unutra, sunce je potpuno nestalo, ostavljajudi Serenu u trenutku potpuno
slepom dok se njene oči nisu prilagodile na odsustvo svetlosti. Vazduh je bio
hladan i osedao se miris začinskog bilja. Velike tapiserije su visile na zidovima
prikrivajudi slabu svetlost koja je prolazila kroz prozore sa velikim rešetkama.
Senara je pokušala da diskretno posmatrala svoje okruženje pokušavajudi da
drži korak sa Lady Edanom koja je hodala brzim koracima. Na kraju krajeva ona de
imati dovoljno vremena da prouči unutrašnjost zamka u mesecima koje de
provesti radedi u njemu.
Nakon tri reda stepenica Senara se našla na najvišem spratu. Tu više nije bilo
finih tepiserija i komada nameštaja, raskošnih slika koje su obogadivale ostatak
zamka. Ispred nje se nalazio jednostavan hodnik sa nekoliko jednostavnih vrata.
Stigli su do jednih od vrata na kraju hodnika.
„Imaš srede da imaš svoju sopstvenu sobu.“ Lady Edana je rekla. „Za sada,
barem.“
Izvukla je veliki svežanj ključeva iz džepa i otključala vrata.
Unutra, soba je bila dovoljno velika da se tu nađu dva mala kreveta sa uskim
stolom između. Senara je osetila kako joj osmeh raste na licu.
Njena sopstvena soba.
Njen sopstveni prostor. Čak i privremeno, to je bio luksuz koji nije mogla da
zamisli da bi ikada bio mogud. Jedan prozor je blistao na suprotnom zidu, sa
snopom zlatne sunčane setlosti koja je sijala kroz njega. Senara je krenula prema
njemu, postavljajudi svoju putnu torbu na krevet, i provirila kroz prozor.
Zemljište se protezalo sve dokle je dosezao njen pogled, sve te zelene krošnje
prošarane ljubičastim vresom.
Da li je ikada videla svet sa tolike visine?
17
Vrtoglavo uzbuđenje je prolazilo kroz nju dok je posmatrala tu lepotu, sve
ovo je za nju predstavljalo lično uživanje u njenoj sopstvenoj sobi.
„Ako si završila sa svojim stvarima...“ Glas Lady Edane je bio nestrpljiv, i tek
tada je Senara shvatila da je ostala zalepljena ispred prozora.
Senara se okrenula prema svojoj novoj gospodarici.
„Oprostite mi moja gospo. Sada sam spremna.“
Lady Edana je klimnula glavom dajudi joj znak da je prati.
Senara je duboko udahnula i zadržala svoj osmeh. Njen samostalni život je
počinjao, a do sada sve je izgledalo veličanstveno.
Zašto je, onda, osetila iznenada jezu od strepnje koja joj se spuštala niz leđa?
***
„Hode li de uskoro biti proslava venčanja?“

Gavin je podigao glavu i pogled sa prepiske koju je primio i to baš u trenutku
da ugleda Edanu kako stoji ispred njegovog stola.
Kako je ta žena bila tako prokleto tiha?
Bio je iziritiran, ali bolje sad da joj odgovori na njeno postavljeno pitanje,
nego kasnije.
„Nede ga biti. Njen otac nije hteo ni da čuje za savez.“ Gavin je sklonio
pargament koji je držao ispred sebe, pokušavajudi da ga sklopi po istim ivicama
kako je i ranije bilo presavijen.
Edana je jako stisnula usne. „Ti odlažeš ženidbu dovoljno dugo. Trebao si da
me poslušaš kada si bio mlađi i da se venčaš tada.“
Gavin nije ništa rekao. Bila je u pravu, a mrzeo je to da prizna. Ali nije imalo
smisla raspravljati se o nečemu što se sada ne može promeniti. Nije mogao da
promeni prošlost.
„Potreban ti je naslednik.“ Oštar glas Edane je samo pojačao njegovu ljutnju .
18
„Znam to.“ Uputio joj je jedan težak pogled, i ona mu je uzvratila istom
merom.
Nikada nije ovako pogledala njegovog oca, ili ovako razgovarala sa njim.
Gavin se pitao bezbroj puta da li bi njegov otac zahtevao od njega da se brine o
njoj da je samo malo bolje poznavao.
„Ovo nije plodna porodica.“ Edana je nastavila. „Ti znaš da je našim
roditeljima trebalo deset godina da dobiju tvog oca i mene.“
„Znam to.“ Gavin je ponovio.
Znao je to. U stvari, on je bio izuzetno svestan koliko je njegova porodica bila
neplodna. Njegovi baba i deda su se trudili da dobiju dete više od decenije, pre
nego što su dobili blizance, njegovog oca i Edanu. Više nisu imali dece. Oni su
maltene oplakali decu koju su dobili, posebno s obzirom da je jedno od njih bilo
prosto kder.
A pre njih, njihovom dedi je bilo potrebno još više vremena da začne dete.
Sada, Gavin je imao dvadesetosam godina. Koliko de njemu biti potrebno
godina da dobije naslednika jednom kad bude počeo da se trudi?
Edana je duboko izdahnula kroz nozdrve.
„Ti nemaš naslednika, a ja sam prestara. Kad ti umreš sve de pripasti kralju.
Ovo de biti Engleska, zemlja na koju je...“
„Dosta.“ Izgovorio je skoro tiho ali dubokim glasom, kao neku neizgovorenu
pretnju koju je zadržao duboku u sebi.
Pokušao je da potisne u stranu njene izgovorene reči, pokušavajudi da ne
misli šta de se dogoditi sa Zamkom Park, ako umre. Pripašde kralju, naravno, i
najverovatnije ostaviti ljude bez zaštite kao što je radio sa drugim zamcima koji su
mu pripali.
Gavin je spustio pogled na dodatni pasus na prepisci. Bio je to grub gest
kojim je stavio do znanja svojoj tetki da treba da ode. Jedini za koji je znao da de
poslušati, makar i nevoljno.
Nakon dugog trenutka, šuštanje njene svilene haljine, nagovestio mu je njen
odlazak.
19
Konačno, dozvolio je sebi da pogleda. Preko velikih polica punih šarenih
knjiga, dok je dan izmicao u crveno-zlatnom svetlu protkan ljubičastom bojom.
Linije ljubičaste boje naterale su ga da razmišlja o načinu na koji je Senarina
delikatna ruka obavijala oko vresa. Nije prvi put, da se zapitao kako je ostatak
njenog dana protekao.
Ali nije imao vremena za tako spokojne misli. Ne kada je morao da pripremi
sebe za proslavu koju su svi priredili u čast njegovog povratka.
Silazio je niz stepenice, dok su mu misli bile okrenute prema neophodnosti
venčanja i ako to možda ne želi, kada je neko naleteo na njega.
Prelepe zelene oči su susrele njegove i još više se proširile.
„Ah, žao mi je gospodaru, ja nisam-“
„Senara.“ Osetio je kako se osmehuje dok je izgovarao njeno ime. „Brinuo
sam za tebe.“
Njeni obrazi su poprimili crvenu boju, i on je imao iznenadnu želju da prođe
svojim palcem niz njih, samo da se uveri da je njena koža meka i topla kao što
izgleda.
„Da li su u Zamku Park postupali dobro sa tobom?“ Proučavao je, čekajudi da
ona kaže da, želedi da ona uživa u njegovoj kudi, u njegovom svetu.
Divan osmeh se pojavio na njenom licu.
„Oh, Gavine, ovde je sve tako lepo. Osedam se kao da sam postala princeza
što živim u tako velikom zamku.“
Znao je da treba da je podseti da ga zove gospodaru, ali on joj se prvi put
samo predstavio kao Gavin. I kada su sami, to ne bi bilo bitno. Možda je čak imalo
i neke veze sa načinom na koji je izgovorila njegove ime, njen glas sladak, obojen
svetlošdu njene srede.
„Drago mi je što uživaš.“ Gavin je rekao iskreno. „Ako ti je nešto potrebno,
potražideš me?“
Senara mu se nasmešila, njeno lice je bilo lepo, otvoreno, iskeno sa puno
zahvalnošdu.
20
„Hvala ti.“
„Vidimo se za večerom.“ Nagnuo je glavu prema njoj dok mu se ona brzo
naklonila.
Zadržao se na stepenicama trenutak duže nego što je bilo potrebno,
produžavajudi kratak sastanak sa tom fascinantnom ženom. Ona je držala fiksiran
svoj pogled na njega dok se pela uz stepenice, oči su im bile prikovane jedne uz
druge, sve dok nije skrenula iza ugla i nestala iz vidokruga.
Tek tada je krhka čarolija koja je stezala njegovo srca popustila, ostavljajudi
ga da se slobodno spusti niz stepenice prema njegovim odajama i spremi za
proslavu.
Bio je nesretan što Senara nije imala titulu vedu od prosto vitezove derke.
Ona bi bila žena sa kojom bi Gavin mogao da se oženi, a čak i da uživa u tome.
U svakom slučaju, nije bilo neobično za Gavina da pleše sa sluškinjama na
proslavama. Iako nije mogao da se venča sa Senarom, odlučio je da barem zatraži
jedan ples od nje. Zbog svoje črste odluke osetio je stezanje grudima, shvatio je da
to nije zbog straha zbog predstojede proslave - u stvari, on se po prvu put radovao
predstojedoj proslavi i jednom posebnom plesu.
21
Poglavlje 3
Senara nikada nije prisustvovala proslavi u zamku.
Možda i jeste ali nije mogla da se seti. Njeni roditelji su bili vrlo poštovani od
strane kralja kada je ona bila mala devojčica. Možda je tada bila, ali sigurno bi se
setila nečeg tako veličanstvenog.
U vazduhu je mogao da se oseti miris fine hrane, primamljivi miris sveže
pečenog hleba i piledeg mesa tako ukusno spremljenog i mekog da se topilo pri
samom pogledu. Muzika je svirala u velikoj dvorani, kao otkucaji srca koji su
ispunjavali čitav zamak sa veseljem.
Senara se kretala kroz masu ljudi sa lakodom, pazedi gde gazi i okredudi se
kako se ne bi sudarala sa ljudima. Obrazi su je boleli od osmehivanja, i nije bilo
boljeg razloga u celoj Škotskoj nego da je bole od osmeha.
Lady Edana je sedela visoko na podijumu pored Gavina, njena duboko bordo
haljina sveže oprana i njena tamna kosa ispletena ispod šešira koji je nosila.
Izgledala je zadovoljno Senarinom asistencijom oko njenih priprema večeras, i
Senari je bilo drago zbog toga.
Njen pogled je nekoliko puta skliznuo prema Gavinu.
Zavalio se u stolicu sa lakodom koja je govorila o njegovoj opuštenosti sa
svojim ljudima. Na sebi je imao tuniku boje šafrana i obavijen kilt zelene i riđe
boje, to su boje koje su karakterisale ovaj krajolik.Osmeh je lebdeo na njegovim
usnama oči su mu caklele u uglovima. Nije postojala osoba u dvorani sa kojom nije
progovorio, niti se pojavio neko da nije bio presredan što ga vidi.
Nešto mekano je udarilo Senaru po kuku.
„Ako budeš nastavila da buljiš u njega celu nod, on de primetiti.“
Njeno lice je buknulo i postalo toplo, okrenula se i ugledala Anicu, jednu od
služavki u kuhinji, kako se cereka. Svetlost sveda je obasjavala njenu crvenu kosu
koja je podsedala na bakar.
22
„Ne mogu da te krivim što buljiš u njega. On je dobar čovek.“ Anica je vratila
pogled na Gavina, prelazedi pogledom preko njegovo tela. „Da. Veoma dobar. Ali
ne nadaj se mnogo devojko. Nikada nije uzeo 'jednu od nas' u svoj krevet.“
Senarina usta su bila otvorena. „Šta? Ne, ja nisam – Ja nisam planirala da-“
Anica je namignula i stavila ruku na njen uzak struk pre nego što je krenula
svojim putem ka kuhinji, njišudi svojim kukovima u ritmu muzike.
„Senara.“Edanin glas je nadjačao muziku.
Zahvalana za nešto što de joj skrenuti misli od neugodnog razgovora koji je
upravo vodila sa Anicom, Senara brzo prokrčila put do podijuma dok je držala svoj
pogled fiksiran za Ladye Edanu.
Njena lady je ispružila prazan pehar sa tužnim izrazom lica.
„Želim još mog vina iz Francuske.“
Senara je klimnula glavom, motajudi po svom umu o svemu što je saznala u
kratkom danu od kada je ovde. Nije mogla da se seti Lady Edaninog vina.
„U kuhinji,“ Lady Edana dodala uz jak osmeh. Njeni zubi su svi bili ravni, kao
da je provela ceo život škrgududi.
Senara je promrljala zahvalu i napustila veliku dvoranu. Napolju, brbljanje
gomile je bilo utišano, a njen um je obavila umirujuda tišina. Krenula je niz hodnik
prema kuhinji kada je naletela na talas ledenog vazduha.
To je bilo božanstveno.
Možda je to zbog nerava i služenja, ili je možda ta toplina poticala od
neprikladnog razgovora koji je vodila sa Anicom, ali Senara do tog trenutka nije ni
shvatila koliko joj je postalo toplo. Zatvorila je svoje oči i zastala na trenutak na
mestu gde se nalazila, uživajudi u hladnodi vazduha na njenoj toploj koži.
Kada je otvorila oči, primetila je sitno odronjen kamen na dnu udaljenog
desnog zida. Radoznala, otišla je bliže da pogleda. Što je bila bliže vazduh je
postajao hladniji sve dok tragovi toplote nisu nastali iz njenih dlanova i obraza.
Pritisla je ruke na zid preko ravnog komada kamena. Bio je ohlađen ispod
njenih prstiju, ali to nije bilo ono što ju je nateralo da povuče ruke. Ne, to je bio
23
način na koji je kamen vibrirao ispod njenih prstiju, vibrirao i brujao kao da de
svakog trenutka pudi.
„Senara.“ Neko ju je pozvao iz kuhinje.
Senara se uspravi i požuri prema zvuku glasa. Dlan ju je i dalje peckao od
hladnode kamena, neki čudan osedaj je prouzrokovao drhtanje njene ruke.
Jedna od sluškinja donela je Senari fino izvajan bokal.
„Anica obično rešava ove stvari, ali sada vidim da je konačno dobila sluškinju
za damu.“ Klimnula je glavom dajudi svoje odobrenje. „Lady Edanu ne treba
pustiti da ovoliko čeka, devojko.“
Opojan miris vina se širio iz bokala, što ju je podsetilo kako je njen otac
jednom iznenadio njenu majku sa malim buretom crnog vina. Njena majka je bila
oduševljena.
Senaru je jezik zapeckao na sedanje na to kako su joj bila suva i nabrana usta
kada joj je bilo dozvoljeno da popije gutalj vina i oseti njegov oštar ukus.
Služavka iz kuhinje podigla je obrve.
„Idi.“ Mahnula je rukom prema Senari da izađe iz sobe.
U trenutku kada je Senara stigla do Lady Edane, nezadovoljsto se ocrtavalo
na njenom licu, opušteni obrazi su joj još više bili smežurani, kao jabuka kad
ostane previše na suncu.
„Trebalo ti je dosta vremena.“
Senara se nagnula preko stola i sipala vino.
„Oprostite mi moja damo.“ Vino je počelo da teče iz bokala u pehar.
Lady Edana se odmaka od pehara koji je Senara spustila ispred nje i skupila
haljinu koju je nosila.
„Pažljivo ti mala budalo.“
Senarino lice je bilo opet vrude, da je poželela da se opet nađe u hodniku
pored čudnog, hladnog kamena.
Daleko od svoje Lady.
24
Kada je Sanara podigla bokal od pehara, Edana je zgrabila pehar i uzela
dubok gutalj. Njena glava se pomeri na gore i polako se okrenu prema Senari.
„Šta je ovo?“
Senara je posmatrala bokal koji se nalazio u njenim rukama, koji je bio vrlo
težak, glina je postajala vrela od nelagodnosti.
„Vino koje ste tražili.“
Bez ikakvog upozorenja Edana je ustala sa stolice na kojoj je sedela i
odgurnula je, izazvaši da svi u dvorani prekinu razgovor i pogledaju u njih.
Senara je čvrsto stisnula bokal u rukama da ga ne bi ispustila i prosula vino
od iznenađenja.
„Jako smešno.“ Lice Lady Edane bilo je crveno, a oči su joj iskočile iskrivivši joj
lice. „Koliko je teško doneti malo vina?“
Podigla je ruku, ali kasno je Senara shvatila da je lady nameravala da je udari.
Gavin je ustao sa svog mesta, uhvativši Edaninu tanku ruku, pre nego što je i
bio svestan šta je uradio.
Njegovo srce je teško udaralo u grudima sa željom da Edani pruži isti
nedostatak milosti koja je ona namenila Senari.
„Smiri se,“ rekao je kroz zube.
Edana je otrgnula ruku iz njegovog stiska.
„Ja sam mirna.“ Pogledala je na trenutak u njega, njene nosnice su se
pomrale ubrzano u besu, bio je to znak da je sve samo ne mirna.
„To je vino.“ Gavin je pogledao prema Senari, koja je još uvek stezala bokal
na grudima, kao da se trudila da se zaštiti.
Njene oči su bile širom otvorene od iznenađenja, njeno lice meko od šoka, i
on je znao da niko nikada nije ovako razgovarao sa njom. Ovde, u njegovom
domu, ona je naišla na prvi trenutak istinske mržnje i gorkog besa. Nije mogao da
ne oseti kako mu se javlja osedaj poniženja i odvratnosti zbog ponašanja njegove
rođake.
25
Ljutnja je ključala u njemu, a on je uhvatio sebe kako je poželeo da je Edana
muškarac jer bi tada dozvolio svom besu da se rasplamsa i bukne.
Ali ona je bila žena, i to ona za koju se zakleo da de biti sigurna i zaštidena.
„Mi ne tučemo sluge u zamku Park.“ Gavin je govorio polako, njegov glas je
bio dovoljno tih dok je pokušavao da drži bes zauzdanim. „Ako ikada budem čuo
da si tukla slugu, utuvidu batinama ljubaznost u tebe.“ Udahnuo je duboko,
stišavajudi uzdah, pokušavajudi da smiri ključanje krvi u svom telu.
Edana je susrela njegov pogled. Izazov. Ona je bila jedina osoba u celom
Banffu koja se usudila da ga pogleda na taj način.
Gavin je postao svestan pogleda oko njih i potpune tišine u dvorani. Bilo je
toliko modno da je odsustvo buke nateralo da osedao bol u ušima.
Edana se okrenula prema prevrnutoj stolici i zagledala se u najbližeg slugu.
„Sredi ovo.“
Čupavi muškarac se prenuo iz svog zanosa i požurio ka njoj kako bi pomerio
stolicu. Otpustila ga je zamahom ruke, a zatim se spustila i sela u stolicu, i
naslonila ruke na rukohvate stolice, prste je uvijala oko ivica kao da je u pitanju
grabljivica koja odmra kandže. Bradu je podigla previsoko, kao da je pucala od
ponosa, ali nije više progovorila ni jednu reč.
Bar, na kraju krajeva, nije više želela verbalno da ga izaziva pred njegovim
narodom.
Konačno, okrenuo se prema svom klanu sa lakim osmehom na licu.
„Mislim da smo imali dovoljno hrane za večeras.“
Bilo je nekoliko neugodnih kikota, i nekoliko ljudi je spustilo svoje pehare sa
pivom na drven sto slažudi se sa njegovom konstatacijom.
„Da li da odaberem devojku i započnem ples?“ upitao je.
Tišinu je zamenilo glasno bodrenje i zviždanje.
Gavin je pažljivo uzeo bokal iz Senarine ruke. Pustila ga je sa velikim
oklevanjem i njen pogled je odlutao prema svim licima koja su od jednom
posmatrala nju.
26
„Lady Senara hodeti mi učiniti čast i plesati sa mnom večeras?“ Naklonio se i
ispružio ruku prema njoj, dlanom je pozivajudi.
Pogledala je prema Edani, a zbog malog traga straha koji je ugledao na
njenom licu, gavin se osetio kao da ga je neko ubo u srce.
„Pleši sa njim!“ Neka žena je viknula iz pozadine.
„Ne brini zbog nje,“ tiho je rekao Senari. „Ne bi joj dozvolio da te kazni.“
Senara je stavila svoje prste u njegov dlan, dok joj je osmeh titrao u uglovima
usana. Polako je klimnula glavom.
„Da, plesadu sa vama.“
Masa je opet počela da kliče i ona je počela da menja sve boje na obrazima.
Gavin ju je poveo prema rasčišdenom delu velike dvorane gde su se muzičari
spremali da zasviraju još jednom, isprobavajudi svoje instrumente.
Kada su stigli, okrenuli su se jedno prema drugom i spojili svoje dlanove. Njen
puls je udarao divlje nasuprot njegovom.
Strah?
Nadao se da nije.
Ved prvi dan joj je bio težak. Ali on de se pobrinuti da ostatak njenog boravka
u zamku Park bude prijatan, čak i ako bude bilo potrebno da je spasi i zaštiti od
rođene tetke.
Muzika je tada počela, živi ritam koji je pulsirao oko njih, nateravši i najkrude
muškarce da udaraju nogom.
Za nekoliko sekundi, slabašan osmeh na Senarinim usnama proširio se u
široki osmeh. Podsedala je na sunce koje se probijalo kroz tamu jednog olujnog
dana, ostavljajudi ga željnog da okrene svoje lice ka toploti njene radosti.
Iako su se njeni koraci razlikovali od onih u dvoroni zamka Park, plesali su sa
neograničenim poverenjem jedno u drugo, bez brige šta drugi misle o njima.
Bilo je prelepo gledati je. Lepa i graciozna i toliko prirodna, naterala je
njegovo srce da poželi slobodu da se zaljubi bez društvenih ograničenja.
27
Kada se njihov ples završio, ona se nasmejala i naklonila mu se.
„Hvala Vam gospodaru.“ Mekim tonom, namenjenom samo za njemu,
dodala je. „Za sve.“
Teškog srca je pustio njenu ruku i dozvolio joj da se udalji i posveti svoju
pažnju i drugima. Njegov klan je ved bio spreman da je prihvati i pruži
gostoprimstvo kakvog nigde osim na visočju nema.
Znao je da mora da je podeli sa njima, iako to nije želeo.
Tek nešto kasnije, kada se ples završio i kada su ljudi krenuli da se razilaze
svojim kudama, tek tada je shvatio da se ni jednog trenutka nije opteredivao sa
svojom bračnom sitacijom. Ne, kada je proveo nod primedujudi sve vezano za
Senarinu prisutnost- njen smeh, njena milost, njenu ljupkost.
Da, bilo je to teško razmišljanje, razmišljati o potencionalnoj supruzi kada su
se sve njegove misli vradale nazad ka Senari.
***
Sredna i iscrpljena Senara je osedala da su joj noge teške i umorne. Možda je

igrala previše, ali uradila bi opet sve isto.
Popela se stepenicama do svoje male sobe sa osmehom koji joj se zadržao na
usnama. Znoj od njenog napora se osušio na njenom čelu, ostavljajudi njenu kožu
peckavom i zategnutom. Shvatila je da ideja o osvežavajudem prelasku vlažnom
tkaninom po celom telu, a zatim padu u mekan krvet vrlo dobra.
Sveda koju je držala bacala je svetlucavu zlatnu svetlost oko nje sve dok
konačno nije ugledala svoja vrata. Otvorila ih je i ušla u svoju malu sobu.
Njen sopstveni mali prostor sa jednostavnom torbom koju je ponela od kude,
još uvek neraspakovanom, koja se nalazila na uredno sređenom krevetu, i njen
sto. Nešto se nalazilo na vrhu malog stola.
Prišla je bliže, i njeno srce u grudima se steglo.
Sveže nabran vres. U pravoj vazni. Nije bio glineni lonac niti okrnjena šolja,
bila je to prava staklena vaza sa lepim zavojem na vrhu.
28
Mekani smeh je pobegao sa usana da je morala da postavi ruku preko usnica.
Sve je bilo divno. Ostvarenje sna.
Život u lepom dvorcu da divnim gospodarom, pa čak i soba u kojoj se nalazila
vazna sa vresom da je pozdravi svakog jutra.
Znala je da mora da mu se zahvali za sve što je uradio.
Ako požuri, mogla je još uvek nadi Gavina u njegovom solaru. Brzo se obrisala
i presvukla u čistu haljinu koja je još uvek bila malo izgužvana.
Možda baš i nije prikladno za nju da razgovara sa njim u gluvo doba nodi. Ta
ideja joj se vrzmala negde duboko u mislima. Ali onda, ona je samo sluga i ne
mora da brine o tome kao one što su rođenjem postale dame. To je bila
oslobađajuda misao koja je samo dodatno ojačala njenu odlučnost.
Odlučnim pokretom otvorila je vrata i krenula prema Gavinovoj privatnom
solaru.
29
Poglavlje 4
Iako razočarana, Senara je odlučila da je ipak bilo najbolje što nije našla
Gavina u solaru.
Napokon, devojka ne bi trebala nodima sama da luta po hodnicima i traži
muškarca. Ona je bila samo obična sluškinja u njegovom zamku, i on verovatno
nije mislio da je ona nešto posebno.
Položaj i bogatstvo su vrlo malo značili za Senaru, ali su predstavljali sve za
Gavina. A ona nije imala ništa od toga.
Ipak, Senara nije mogla da ne oseti razočarenje duboko u grudima, dok se
vradala nazad prema stepenicama. Vazduh je bio hladan, osetila je kako se
naježila po celom telu.
Čula je zvuk plača u daljini, čula je užasan vrisak koji je vetar doneo. Iako je
buka dolazila izdaleka, prouzrokovala je napetost i strepnju.
Ne, ne nije bila izdaleka. Ispod.
Senara je pogledala prema stepenicama koje su nestajale u mraku. Možda to
nije ništa.
Njena hrabrost je nestala na trenutak. Ali ona se nikada nije bojala buke.
Možda je ostavila mač gore, ali nikada nije ostala bez hrabrosti. Ili bez bodeža.
Sa snagom u pomisao da je ona derka svoga oca, krenula je da silazi dole niz
stepenice držedi ruku na dršci svog bodeža. Na prvom spratu, vazduh je bio toliko
hladan da ju je štipao za nos, ohladio je i stopala njenih nogu kroz debeo đon
papuča.
Čula je plač još jedanput, bio je glasniji, još uvek udaljen, skoro prigušen.
Pratila je zvuk dole niz hodnik do mesta gde je bila ranije, gde se nalazio hladan
kamen na koji je položila dlanove.
Plamen sveda se širio duž uskog hodnika, badajudi senke oko nje. Njen dah se
maglio ispred nje lebdedi u oblaku bele izmaglice. Zurila je u smrznuti dah u čudu.
Tokom leta nije uvek toplo, ali retko je bilo toliko zima da izazove takvu hladnodu -
posebno u zatvorenom prostoru.
30
Zvuk trenja je ispunio tišinu, dolazio je od čudnog kamena. Senarino disanje
je postalo ubrzano i vazduh se ispunio sa belim oblačidima.
Nešto je bilo tamo.
Držedi bodež sa jednom rukom ispred sebe, pažljivo je spustila svedu na pod i
prišla kamenu. Njeno srce je tako brzo udaralo, a bodež drhtao u ruci.
Budi hrabra kao otac.
Duboko je udahnula i stavila ruku na kamen.
Urlik agonije vrištao je oko nje, urlajudi u svim prvcima odjednom. Skočila je i
pokušala da povuče ruku, samo da bi otkrila da joj je ruka blokiranu u uskom
useku kamena. Ne zaglavljena između kamenja, ali nekako vezana za kamen.
Budi hrabra kao otac.
Vapaji su prelazili u neprekidno dozivanje, od čega je počela da je boli glava
kao da se raspada. Povukla je ruku jako sa mesta gde su je stezale oštre ivice
kamena.
Nije popustilo ni malo.
Pomerila je bodež na stranu, postavila jednu nogu na kameni zid, i povukla se
svom snagom koristedi obe ruke.
Biti hrabar je mnogo lakše kada znaš sa kakvim neprijateljem se suočavaš.
Kamen je skliznuo malo više. Sa krikom, snažno je pritisnula i oslobodila se.
Kamen je pustio njene prste i pao uz tresak na pod. Sve je postalo mirno osim
njenog daha, koji je i dalje bio zamrznut u vazduhu.
Drhtaj zebnje je iznenada prostrujao kroz njenu kičmu, imala je samo malo
vremena da zažali zbog gubitka bodeža pre nego što je nalet vetra počeo da se širi
iz rupe na zidu. Bio je toliko snažan da je osetila kao da joj je kosa nestaje sa glave.
Bilo je toliko hladno da je mislila da de se zalediti.
Ostala je bez daha u grudima.
Misli su joj prolazile kroz glavu, uspomene koje nisu njene, nije mogla da
zaustavi njihov juriš.
31
Nada, želja i sjajna toplota. Senara je odjednom bila ispunjena sa njima
osdala je vrtoglavicu, dok nije shvatila da je izašla napolje ispod širokog plavog
neba, osedajudi mekodu bujne trave pod njenim golim nogma.
U blizini se nalazio skroman kameni manastir i videla je starog monaha kako
nešto govori mladom čoveku sa tamnom kosom.
Stari čovek se nasmejao momku, oči su mu sijale od istinske ljubaznosti.
Stavio je u momkovu ruku smotučjak braon tkanine i jednostavan lanac na koji se
nalazio pričvršden drveni krst.
„Za tebe za privremeni zavet, Balthasare.“
Ime ju je prenulo iz sanjarenja pre nego što je opet vratilo natrag.
Strah ju peckao sa uzbuđenjem, ta dva osedaja su bila jako izmešana. Zamak
Park je rastao pred njom, vrlo sličan onome kakvog je poznavala.
Mladid je sada bio stariji, njegovo lice mršavije.
Balthasar.
Miris bolesti je bio težak i visio je u vazduhu, ali nije izgledalo da se plaši toga
– odlučno se kretao ka zamku. Svakim korak koji je načinio pomerao je grubu
smeđu odoru koju je videla da je primio od starca , a lanac sa krstom postavljen
oko struka se klatio i uvrtao.
Tada se okrenuo, a njegov pogled pao je na ženu sa tamnim očima i tamnom
kosom. Odeda joj je bila fina, kao da je bila odeda jedne lady, ali njeno javno
ponašanje je bilo kao da je u pitanju neka kurva u pivnici. Mladid je pognuo svoju
glavu naprd i nastavio dalje. Nije video da je žena i dalje gledala za njim, niti
lagano podizanje njenih usana.
Senara je prebrzo tonula u sedanja, davila se u njima. Ispustila je hrapav dah,
tako hladan da se povukla pre nego što je još jednom izdahnula.
Sve je bilo tako živo! Vazduh je zujao i palucao, puckao od vitalnosti.
Od želje.
Od greha.
32
Balthasar je držao tamnokosu ženu u rukama. Odmahnuo je glavom, ali
njegov otežao pogled bio je uperen u nju.
„Ne.“
„Nisi me voleo?“ rekla je žena.
On se uspravi. „Znaš da sam te voleo.“
Žena je stavila prst na njegove usne pre nego što je povukla nokte niz
njegove grudi sve do lanca koji je bio obmotan oko njegovog struka.
I onda povukla.
Senara je želela da bude daleko, ali nije mogla ništa da uradi da ode.
Žena je povukla Balthasar za odoru i lanac je pao sa struka u gomilu metala
sa krstom koji se nalazio ispod.
Senara se pobunila protiv ogromnih emocija, uspevši da se odvoji na
trenutak pre nego što se poslednja vizija ščepala i zaključala u svom
beskompromisnom čekanju.
Njeno srce je kucalo jako, prebrzo, kao da odbegli konj želi da izgalopira iz
njenih grudi.
Zveket okova joj je privukao pažnju i videla je Balthasara vezanog za zid.
Nekoliko muškaraca je stojalo pored njega. Mogla je da kaže da su u pitanju
ratnici jer su im ruke bile položene na drške od mačeva.
Tamnokosa žena je bila tu sa dosta starijim muškarcem od nje. Gledali su u
Balthasara.
Žena je počela da plače, stavljajudi ruke preko lica. Lanac je bio vezan u omču
između njenih prstiju, krst se ljuljao i rugao.
„To je bilo silovanje.“
Balthasarove oči su sijale sa opipljivim bolom.
„To nije istina. Ti si rekla-“
„Ti si je uništio.“ Starac je povukao gornju usnu među zube. „Beskorisna je i
nede niko hteti da je oženi.“
33
Stari muškarac je požurio prema Balthasaru i toliko ga jako udario po vilici da
je svuda bilo krvi po zidu. Balthasar je trepnuo dok su suze mogle videti u
njegovim sivim očima i protresao je glavom kako bi ih uklonio.
Starac je spustio ruku.
„Zatvorite ga.“ Klimnuo je glavom prema čoveku koji je stajao sa kofom u
kojoj se nalazila siva mulj.
Znatlija je pao na kolena i sa mistrijom punom šljunkovite mase popunjavao
kamen, iznova, iznova, i iznova sve dok se zid nije pojavio pred Balthasarom.
Zanatlija je pogled držao oborenim, kao da nije želeo da vidi šta je činio.
Radio je sa znojem koji mu se slivao niz čelo, njegovi pokretii su bili brzi i neuredni
kao da ga je đavo udarao po leđima.
A možda i jeste.
Balthasar se nije borio, niti je plakao i vrištao. Njegova glava se nagnula
napred, krvaredi, slomljen i napušten.
Jedan kamen je na kraju ostao, kao da je mekan vapaj pobegao sa zida.
Tamnokosa lepotica je zurila u preostalu rupu sa hladnim crnim očima i
okrenula se kada je poslednji kamen bio postavljen na svoje mesto.
Senara se zateturala u nazad pod snagom životnog iskustvu koji je iskusila
pre nekoliko trenutaka. Možda i pre nekoliko sati?
Nije imala pojma.
Svuda je još uvek bio mrak. Premračno. Crno.
Sigurno je i Balthasarov svet bio takav kada je postavljen i zadnji kamen.
Njeno srce je podivljalo od panike, ispružila je ruke ispred sebe. I počela da
pipa.
Nije bila iza zida. Mora da je tu negde bila sveda, ili je pregorela ili ugašena na
neki drugi način.
Bolelo je grlo i tama koja je bila svuda oko nje bila je gusta i crna, osetila je
pritisak u očima.
34
Stavila je ruku na grudi i otkrila da njeno srce još uvek ludo udara.
Muškarac se pojavio iznenada, njegovo telo je bacalo mlečnu svetlost. Nosio
je običnu braon odoru sveštenika.
Njegova gusta crna kosa je bila neuredna i izgledao je kao da se nije brijao
nekoliko dana. Ali njegove oči su ledile krv u venama. Belo-sive tako duboke i
hladne, izgledale su kao da sjaje. Zurio je u nju, neumoljivim i žestokim
intezitetom.
Njeno srce je mucalo u grudima.
„Balthasar.“
Spustio je glavu potvrđujudi njene reči, a zatim počeo da bledi dok su njegove
oči i dalje bile sive i gledale su u nju.
Tada je pao mrak osetila je samo kada su se jake ruke stegnule čvrsto oko
nje.
***
Gavin je mislio da smiri Senaru.

Ali njeno vrištanje je postalo sve jače kada je uhvatio u naručije. Osetio je vrh
oštrog lakta u predelu stomaka i njegov stisak je popustio. Brzo je prešla na drugu
stranu hodnika, držedi bodež u njegovom smeru, dok je telo spustila niže spremna
za borbu.
Njene oči su bile široke i divlje, nikadaih takve nije video. Uhvatile su njegov
pogled i proširile se još više.
„Gavine?“ Uzdahnula je njegovo ime. Bodež je ispao iz njenih ruku i sleteo na
kameni pod.
Čak i u žuto-narandzastom sjaju svede, lice joj je bilo bledo, njen izraz lica
uplašen i izmučen.
„Senara, šta se dogodilo?“ Hodnik je bio topao i vazduh gust od zapare.
Njena sveda je stajala uspravno na podu, fitilj je bio crn na mestu gde je plamen
bio ugašen.
35
„Da li si ga video?“ Upitala je i pokazala iza sebe gde je kamen nedostajao sa
zida.
Gavin je odmahnuo glavom.
„Tamo nema nikoga.“
„Ne, ne, ali bilo je.“ Držala je ruku uperenu i podignutu ka mestu na zidu.
Njeni prsti su drhtali.
Kamen koji je nedostajao ležao je na podu sa nekim belim prahom oko njega.
Najverovatnije malter sa kamena koji je nedostajao.
Gavin je posegno ka njoj i postavio svoje ruke preko njenih. Njeno telo je bilo
tako ledeno, tako hladno, skoro da se povukao unazad od iznenađenja.
„Senara.“ Možda je izgovorio njeno ime previše grubo, ali ta žurba se prenela
i na njega, zahtevajudi da mu kaže šta nije u redu.
Pogledala je u njega. Njene zenice su bile sitne crne tačkice, u zelenoj
morskoj boji njenih očiju.
„Koga si videla?“ Pomerao je svoje prste preko njene ruke kako bi je
zagrejao. Trgnula se, tada je shvatio da je prelazio preko njene povređne ruke.
Jasno, ona je ta koja je izvadila kamen iz zida.
Dutala je dugo, gledajudi kako joj zagreva male ruke. Duboko je udahnula i
izdahnula.
„Mora da je bila igra senki.“
Pogledao je u njeno lice i zatim pomerio svoj pogled u daljinu. Lagala je.
Konačno njene zenice su opet bile normalne veličine.
„Da li si ti izvukla kamen iz zida?“ pitao je.
Njen pogled se spustio na pod. Napudila je usne i klimnula glavom.
„Oprostite mi moj gospodaru, platidu za popravku od svoje plate.“
Njene ruke su sada bile tople, ali Gavin ih je još držao u svojima. Koža joj je
bila tako mekana, osim nekoliko žuljeva koji su joj nastali od upotrebe mača. IT
36
pomisao da ona trenira na nekoj tamo maloj farmi, naterala je njegov usne na
mali osmeh.
„Ako budeš davala sav novac koji zaradiš, nedeš imati dovoljno za Geordievu
titulu vitza.“
„Ali nisam trebala-“
„Verujem da si imala svoje razloge.“ Pustio je njenu ruku i podigao svoje
prste na njeno lice pre nego što se zaustavio. „Mislim, nadam se da deš mi jednog
dana verovati dovoljno da mi ispričaš šta se desilo ovde.“
Ako su njene ruke bile svila, onda je njeno lice bilo vilinska svila- besprekorno
glatko i toplo ispod njegovog dlana. Pomerao je svoje prste preko delikatne linije
njene vilice i ona je usmerila svoj pogled prema njemu. Njene zelene zvezde bile
su tako duboke i bez dna lako je mogao sebe da zamisli da se izgubi u njima.
„Napustila sam sobu kako bih te pronašla.“ Govorila je tiho, kao da nije želela
da mu to prizna i nadala se da je nede čuti.
„Našla si me.“ Bilo je implikacije u njegovom tonu iako mu to nije bila
namera. Ili bar ne svesna namera.
Senari se polako vradala boja u obraze, sada su postali sjajni – ružičasti i topli
čak i crveni. Prešla je jezikom preko usana, tako da su i one sada sijale na svetlosti
svede.
Gavin se ponosio sobom što nikada nije koristio svoj položaj nad svojim
slugama. Nikada nije sebi dopustio da zavede ženu koja radi kod njega.
Pošto je sreo ranije toga dana, jedino na šta je mogao da misli jeste Senara.
Način na koji je mirisla kao sunce, način na koji se nasmeši i smeje, kao da
poseduje radost za ceo svet, način na koji je išla kroz život bez brige za tuđa
mišljenja koja bi je samo sputavala. Njegov um je tražio razgovor ali njegovo telo
je gorelo od požude koja je pretila da preraste u požar.
I sada, ona je bila pod njegovim prstima, glatko iskušenje, gledala ga je kao
da je jedini muškarac na celom svetu.
„Želim da ti se zahvalim.“ Njen sladak, topao dah je šaputao preko njenih
usana kada je progovorila.
37
Bože, kako bi rado pritisnuo svoje usne na njene pune usnice. Bio je blizu da
ostane bez daha zbog želje da to uradi.
„Za vres.“ Rekla je.
Vres?
Uhvatila ga je nespremnog u trenutku njegove sluđenosti, zato što mu je
pružila osmeh, koji bi izlečio i bolesnog muškarca.
„Vazna sa vresom. Divna je.“
Njena ruka je instektivno krnula prema njegovim grudima, mala, topla kao da
ga poziva.
„Hvala ti.“ Podigla se na prste i spustila poljubac na njegove usne.
To je bio nevini poljubac, samo spuštene usnice i previše kratak, ali to je bio
najlepši poljubac koji je ikada dobio. Nije to uradila jednom, ved dva puta,a onda
se spustila i pomerila se od njega, stavljajudi prste na svoje usne.
„Oprosti mi. Zaboravila sam da si gospodar.“ Njene obrve su se trgle i
poverenje koje je nosila u sebi se po prvi put poljuljalo od kada ga je upoznala.
„Ne, tada nisi izgledao kao gospodar, samo što sam te našla... to je... nisi se
ponašao kao da si bolji...“ Zastala je i zavrtela glavom sa tužnim osmehom koji je
bio namenjen samo za nju. „Oprosti mi.“
Zgrabila je svoju svedu i odlutala u mrak.
Gavin je stajao tako dugo vremena, u hladnom hodniku, sa svedom u ruci i
svojim zbunjenim mislima. Njegove usne su i dalje bridele od sedanja na njene.
Bile su mekane, bujne i poželjnije nego što je zamišljao.
A zamišljao ih je više puta.
Bilo je previše lako pustiti svoj um da zamišlja da je i dalje ljubi. Zamišljao je
deo njenih usana, meki dodir njenog nevinog jezika.
Ispustio je duboh uzdah, zbog misli koje su mu se vrzmale po glavi. Sigurno
nije bilo zdravo za čoveka da stoji usred nodi kada je trebalo da spava.
Podigao je kamen i postavio ga na mesto odakle je bio izvučen. Nije bilo lako
postaviti ga rupu. Iako je na podu ugledao značajan malter koji je otpao, ali kamen
38
kao da se odupirao dok je pokušavao da ga gurne. Gurao ga je svojom celom
težinom, i tek tada je uspeo da klizne i da zatvori rupu.
Gledao je u njega nekoliko trenutka i razmišljao je kako je dođavola devojka
Senara, sa svojim krhim izgledom uspela da ga izvuče. Nije bitno. Kamen koji je
postavio toliko se dobro uklopio u unutrašnji zid da nema potrebe da zidar
popravlja još nešto.
Povukao se unazad kako bi još jednom pogledao zid, kada se sapleo na nešto
teško na podu.
Na svetlosti svede ugledao je Senarin bodež.
Bez obzira šta se desilo tokom dana, sada je imao izgovor da sutra opet vidi
Senaru.
39
Poglavlje 5
Da li je sve to bilo samo san?
Sigurno, mora da je bio san.
Iako je Senara pokušavala da sebe ubedi u to, ogrebotine i sirova ružičasta
koža na vrhovima prstiju, bile su dokaz da događaj nije deo njene mašte ili neki
smešan san.
Kako je nešto tako nemogude moglo da bude tako stvarno?
„Da li si me čula kada sam ti govorila?“ Lady Edanin glas je trgao Senaru iz
ošamudenosti.
„Oprostite mi moja damo, šta Vam je potrebno?“ Senara joj se brzo naklonila
i požurila ka kvadratnom ogledalu gde je Lady Edana kruto stajala.
Lady Edana je podigla jednu od mnogobrojnih razbacanih staklenih posuda
koje su stajale na stolu ispred nje, i pružila je Senari da joj otvori.
Senara se povinova, koristedi ivicu svog palca i kažiprsta, kako bi povukla
zapušač, to su bila dva mesta na šaci koja su bila najviše natekla, dokaz o
događajima iz prethodne večeri.
Tamo, na stolu pored posudica, stajao je jednostavan krst od drveta
pričvršden za lanac. Bio je to lanac koji je monah mogao da veže oko pojasa.
Senara se instiktivno pomerila u nazad.
To je bila ona. Tamnokosa žena.
Bila je to Edana.
Senarine ruke su počele da drhte, jeza je prolazila duž cele kičme.
„Hladno je jutros.“ Edana je pokupila neke od tamnih melema iz posude, i
premazala preko labavih obraza. „Donesi mi šal.“
40
Senara se okrenula od svoje gospodarice, zahvalna na odvlačenju pažnje koje
joj je dalo vremena da se oporavi od šoka kada je videla sveštenikov krst među
Edaninim stvarima.
Balthasar.
Još uvek je osedala jezu koja se spuštala niz kičmu, i celom telu.
Bilo je hladno, zaista. Kao da je tek sada počela da se ježi.
Senara je dodala još jedno drvo u vatru pre nego što je uzela vunen pled za
ladi. Okrenula se prema svojoj gospodarici i zaledila.
Tu, pored Edaninog stola, stajao je čovek u braon odori monaha, gledajudi
bezazleno u Edanu, koja je i dalje nanosila melem na njenu staru kožu. Oči su mu
bile sužene u proreze od mržnje koja je sijala sa istom dubinom, i hladnodom kao i
prethodne nodi. Balthasar nije pomerao svoju pažnju od Edane, čak ni kada je
Senara prišla i postavila karirani pled preko njenih ramena.
Edana je vidno zadrhtala.
„Trebalo ti je dosta vremena. Sada mi dodaj plavu bocu.“
Senara je pogledala u Baltazara pre nego što je posegnula da uzme bocu
svoje gospodarice koju je tražila.
Pre nego što je prstima mogla da obuhvati bocu, Balthasar je zgrabio krst sa
stola i bacio ga na zemlju, krst je pao i udario na kameni pod.
Edana je ispustila oštar krik i skočila.
Hladan osmeh se pojavio na Balthasarevom licu i on je nestao iz vidokruga.
Edana je zurila dole u krst jedan dug trenutak pre nego što se okrenula
prema Senari sa ljutim izrazom na licu.
„Ti, bednice!“ Pomerila je svoje ruke sa očiglednm namerom da je napadne.
Nešto tamno je prelazilo preko njenog lica, i njen izraz se naborao od besa.
Spustila je ruke. „Gubi se iz moje sobe.“ Njen glas je bio nizak i odmeren. „Kasnije
očekujem izvinjenje od tebe.“
41
Senara je klimnula glavom i učinila brz naklon pre nego što se povinovala
njenim željama. Hodnik je bio dosta topliji nego soba u kojoj je bila. Njeni hladni
prsti su je peckali, pulsirali od bola zbog zadobijenih povreda.
Miris ručka je ispunjavao vazduh, bilo je to nešto pečeno i sočno. Bide
potrebna u kuhinji oko pripreme obroka za njenu lady, poseban obrok samo za
nju, kao što joj je Edana rekla prethodnog dana.
Nije želela da kasni, Senara je potrčala niz stepenice i direktno udarila u
Gavina.
Opet.
Njeni živci su bili krhi i nategnuti usled iscrpljenosti i zbunjenosti, i ako bi bila
potpuno bila iskrena prema sebe straha.
Nikada nije iskusila takva čudna dešavanja bilo gde drugde kao što je ovde u
zamku Park. I sada je ponovo natrčalapravo na gospodara zamka.
Suze su joj postale vrele u očima, i brzo je spustila pogled, trepnuvši kako bi
ih uklonila.
„Nadao sam se da du te videti.“ Gavinov glas je bio nežan,izgledalo je da
uopšte nije bio ljut što je opet naletela na njega.
Pogledala je na gore, i otkrila da joj se smeši. Bilo je mekode u njegovim
smeđim očima, otklanjajudi sve ono što je razdiralo njenu dušu.
Podigao je njen bodež, okrenuvši kožnu dršku ka njoj.
„Ostavila si ovo. Mislio sam da bi volela da ga dobiješ nazad.“
Obrazi su joj se zacrveneli od sedanja na prethodnu nod. Kako je vrisnula,
kako ju je pronašao.
Kako ga je poljubila.
Uzela je bodež od njega, kao da nije imala ni jednu brigu na svetu ili da se
nije preplašila kada je shvatila da ga nema kraj sebe tog jutra.
„Hvala Vam, gospodaru. To je bilo ljubazno od Vas.“
Njegov pogled je lutao po njenom licu.
42
„Znaš da uvek možeš da razgovaraš sa mnom, zar ne?“
Gledala je u njegovo zgodno lice i pokušala da zadrži pogled da ne pogleda u
njegova usta, pokušavajudi da ne razmišlja kako su njegove usne bile mekane i
sočne na njenim.
„Razgovarali smo, zar ne?“
Zadirkivala je, ali bilo je nešto razigrano i promuklo u njenom glasu, i delovalo
je kao da flertuje, a da to nije nameravala.
Njegove usne su bile izvijene u polu osmehu, i njen pogled je pao na njih. Oh,
kako je žudela da spusti samo jedan poljubac na njih. Možda de ovog puta ostati
samo trenutak duže.
„Da, devojko - razgovarali smo.“ Izgledalo je kao da je hteo još nešto da kaže
kada je začu korake koji su dolazili iza Senare.
Izgledalo je da de se skroman sastanak brže završiti nego što je Senara želela.
„Nadam se da demo se uskoro opet videti.“ Gavinov pogled je odlutao prema
osobi koja se približavala. „Možda sutra, otprilike u isto vreme?“ Rekao je sa
nonšalantnošdu, kao da njegove reči nisu doprinele do Senarinog srca koje je
kucalo još brže, a celo telo postajalo toplo, dok je osedala smešno glupu
vrtoglavicu.
„Na stepenicama?“ pitala je, uz blagi osmeh.
„Da.“ Pogledao je ozbiljno.
Klimnula je glavom vrativši osmeh na njegovim usnama. Na njegovom
desnom obrazu ocrtala se mala rupica. Ranije je nije primetila, ali vrlo joj se
dopala.
„Onda, sutra.“ Prošao je svojim pogledom preko njenog lica i ponovo ga
vratio na stepenice.
„Da li Vam je, gospodaru, potrebna pomod oko nečega?“ Anicin glas je
dolazio iza nje.
Senara se okrenula i ugledala crvenokosu sluškinju kako gleda Gavinovu ruku,
koja se nalazila oko njenog struka.
43
„To je rešeno, ali hvala na pitanju.“ Senara je skliznula niz stepenice pre nego
što je bilo mogude da postavi dodatno pitanje, pokušavajudi da sakrije radost koja
se ocrtavala na njenom licu.
Bilo je nešto užasno uzbudljivo zbog susreta sa gospdaram nasamo na
stepenicama, nešto je u tome bilo tajanstveno i romantično.
Ništa je nede sprečiti da se i narednog dana susretne sa njim. Ni njena lady,
čak ni duh Balthasar.
***
6 meseci kasnije
„Želim da je pustim da ode.“ Edanin glas je bio visok.

Gavin se naslonio na kamni zid u svom solarisu i gledao kako njegova tetka
šeta po sobi. Zima je bila oštra što je ostavilo posledice na njene zglobove, to je
mogao da zaključi po njenom neravnomernom, skoro hramajudem koraku dok se
kretala.
„Ako se desilo da je par stvari stavila na pogrešno mesto, nema razloga da
nekog otpustiš zbog toga.“
Gavin je pokušavao da zadrži smirenost u svom glasu, ali to mu je bilo sve
teže i teže sa Edanom.
Hladnoda se uvukla u celo njeno telo, i sve više i više je bila ispunjena samo
gorčinom, ali barem nije čuo da je pokušala da udari još nekog od slugu.
Pogledao je na veliki sat u sobi, videvši kako se približava podne. Dok su se
mnoge stvari činile kao da su na granici netačnih, bilo je dovoljno blizu da se
podseti na vreme koje mu je preostalo do susreta sa Senarom. Nijedno od njih
dvoje nije propustilo ni jedan dan a da se ne sretnu za ovih šest meseci.
Edana se okrenula kako bi se suočila sa njim, uperivši jedan od njenih
koščatih prstiju ka njemu.
„Znam zašto ti želi da ona ostane.“ Njene oči su blistale sa optužbama. „Sviđa
ti se. Videla sam način na koji je gledaš, kao da je ona nešto posebno.“ Izgovorila
je poslednje reči sa očiglednim prezirom.
44
„Moji poslovi nisu tvoja briga.“ Gavin je podigao svoj ton dok je to izgovarao
sa namerom da je upozori, ali ona nije odustajala.
„Jesu, kad nemaš naslednika. Kada si prestao da tražiš ženu.“ Odšepala je do
njega. Pogled joj je još uvek bio oštar, bez obzira na njeno očigledno starenje.
„Ako ne budeš imao naslednika, zemlja i ljudi koji žive na njoj de pripasti
prokletom kralju. To de biti deo Engleske.“
Gavin je udario rukom u sto.
Edanina usta su se zatvorila.
Nije želeo ovo da čuje. On je ved sve to dobro znao.
Da, nije tražio ženu. Nije ved neko vreme.
Istini za volju, čak je i pre nekog vremena odbio da se susretne sa Setanovom
derkom. Devojka je bila dovoljno lepa, čak i ugodna, i Fyvie zamak je bilo dobro
imanje, daleko vede njego njegovo. Taj sporazum bi omogudio da se njihova dva
poseda spoje, Setanovo bogatstvo bi samo još više učvrstilo zaštitu njegovih ljudi.
Do sada bi ved bili venčani da je pristao da se sretnu. Ved bi pokušavao da
dobije naslednika.
Sat skoro da je stigao da pokaže podne.
Odbijanje da se sastane sa tom devojkom, imalo je veze sa Senarom, ali nije
mogao u sebi d nađe žaljenje zbog toga.
„Dobila si svoj odgovor, tetka.“ Gavin je otišao da prozora i pogledao kroz
njega, ugledavši Senaru kako se vrada stazom od štala do zamka. Njena kosa je
bila ispletena u pletenicu koja je sijala kao zlatan konac na suncu.
Na usnama je imala osmeh. Devojka je sve svoje slobodno vreme provodila u
štali sa svojim konjem. Renny mu je rekao da uvek donese po jednu poslasticu iz
kuhinje za zver.
„Ona de biti kraj ovog klana, ako ne budeš mogao da je izbaciš iz svojih misli.
Zapamti moje reči.“ Čuo je zatvaranj vrata, i znao je da je napustila sobu.
Gavinove grudi su ga zabolle od izjave njegove tetke. Bilo je previše istine u
njenim rečima.
45
Sat je otkucao podne i on je otišao do vrata, čuo je otkucaje srca u svojim
ušima. Otišao je do stepenica, i zatekao Senaru tamo, sijala je u zelenoj haljini,
njene oči su bile kao sjajni smaragdi.
„Gavine.“
Voleo je kako izgovara njegovo ime, kao dah koji je izdahnula od uzbuđenja.
Njen pogled mu je potvrdio da se ne nalazi niko iza njega, na stepenicama.
Uhvatio je njeno lice rukama, koža joj je još uvek bila hladna, bila je napolju,
obrazi i usnice su joj poprimile ružičastu boju.
Pritisnuo je svoje usne na njene hladne. Njene usne su se razdojile i vrh
njenog jezika je okrznuo njegov. Njegovo telo je bilo vrude kao da ga je zahvatio
požar, poljubio ju je još strasnije, osedajudi kako oboje drhte od potrebe.
Gavin se naglo povukao i svojim rukama je uhvatio njene. Njen ubrzani puls
se poklapao sa groznicom koju je i on osedao.
Njene grudi su se podizale i spuštale zbog uzbuđenja, njene oči su sijale od
želje.
Nije mogao da produbi poljubac, bojao se da je predugo dodiruje, kako ne bi
izgubio kontrolu. Svaki put kada su se sreli, držati kontrolu je bilo sve teže.
Dugo nakon što je otišla, njegov um se vradao na njihove razgovore suviše
često i njegovo telo je gorelo, da čak i njegova šaka nije mogla da mu pomogne da
malo ublaži želju za njom.
Izvukao je slamku iz njene kose. Tanak struk se zatresao između njegovih
prstiju.
„Ne možemo više da se viđamo.“ Njegov glas je bio dubok pun želje.
Senara je klimnula glavom, kao odgovor na njegove reči i rukom se uhvatila
za ogradu na stepenicama, kao da se borila za goli život.
Svakog dana su vodili isti razgovor. Ali su se uprkos svemu sastajali svakog
dana u podne.
Da nije posedovao titulu, ona bi odavno bila njegova. Ali nije bio pri zdravoj
pameti da se viđa sa njom, kada je svestan da mora da se oženi sa drugom. Mora
da oženi drugu, neku koja odgovara njegovom statusu.
46
Ali do tada, svakog dana se plašio da se ona u podne nede više pojaviti.
47
Poglavlje 6
Senara se spustila niz stpenice sa drhtavim kolenima. Njene usne su još uvek
bridele od Gavinovog poljupca i njeno telo je gorelo, gorelo, gorelo.
Njihovi sastanci na stepenicama su uvek bili kratki i dragoceni. Počinjali su sa
osmehom, zatim pomeranjem prstiju preko ruku, zatim su njihove ruke bile
spojene, i gledali su se sa previše obedanja u očima. Ubrzo bi usledili poljupci i
sada... sada je njeno telo žudelo za nečim mnogo više. Njena koža je sve više
peckala od osetljivosti i toplote, vlažan trzaj između nogu je vodio do uništenja.
Znala je da ne sme da produbljuje svoju požudu, zbog sopstvene sigurnosti.
Znala da su joj misli opasne i nije više želela da se on suzdržava.
Bol za njim je bio opipljiva i zbunjujude prisutna skoro svakoga dana.
„Senara.“ Glas Lady Edana je nadjačao njene sopstvene misli. „Stigla je neka
poruka za tebe.“
Senara je požurila prema njoj uzimajudi papir sa porukom koji je Lady Edana
držala. Pečat je ved bio polomljen, i poruka je bila otvorena, a Edana se čak nije ni
potrudila da pravilo ponovo zatvori.
Lady Edana se okrenula nezainterosovano dok je razmazivala kremu po licu.
„Tvoja porodica je mrtva.“
Sva toplota iz Senarinog tela je nestala i ostavila ledenu hladnodu.
„Šta?“ otvorila je parče papira sa utrnulim prstima i pročitala naškraban
pasus.
Bila je istina.
Cela njena porodica. Mrtva. Umrli su od kuge.
Senara je posrnula unazad, ostala je na nogama samo zahvaljujudi čvrstom
zidu na koji se naslonila.
Duncan, njen stari komšija, uputio je izvinjenje i molitve za njeno zdravlje u
ovako teškim vremenima. On je izrazio svoju veliku tugu ne samo zbog gubitka, ali
48
i zbog nemogudnosti da joj pošalje barem token iz njene kude, jer je sve zapaljeno
kako bi se sprečilo širenje kuge.
Sve su spalili. Sve njih.
Otišli su.
Kao da nikada nisu postojali.
Otišli su.
Te reči su vrištale u njenim mislima, sve dok joj se grlo nije steglo. Senara se
udaljila od zida, istrčala je iz sobe, osedala je kao da de se svakog trenutka srušiti
svom težinom.
„Senara,“ Edana je pozvala za njom. „Nisam rekla da možeš da se udaljiš.“
Pozvala ju je još jednom, ali Senara se nije brinula. Njena porodica je bila
mrtva.
Majka sa svojim strpljenjem i nežnim rukama, Otac koji je uvek bio tako jak i
hrabar. I Geordie. Njeno srce je divljački lupalo u grudima, kada se setila jednog
od njegovih divnih osmeha.
Nikada se više nede osmehnuti.
Spustila se niz stepenice, blizu skretanja za solar u kojoj se Gavin
najverovatnije nalazio, i nije stala dok nije stigla do sobe. Deo nje je želeo da vidi
Gavina, da mu se baci u naručije i da se isplače osedajudi se sigurno u njegovom
zagrljaju.
Ali ne, ona nije želela njegovo simpatije ili njegovo sažaljenje. Samo je želela
da bude nasamo sa sedanjima koje želi da zadrži u svojim mislima.
Popela se do svoje sobe i zalupila vrata za sobom, barem jednom da se ne
brine o svojoj nesposobnosti da zaključa. Zakopala je svoje lice u tanak jastuk, koji
je pucketao od slame i lekovitog bilja, i pustila je svoje srce da se otvori.
Nikada više nede osetiti zagrljaj svoje majke, otkucaj njenog srca, mekodu
njenih ruku.
Nikada više neda razgovarati sa svojim ocem, nikada se nede više osedati
snažno zbog njegove podrške.
49
Nikada više nede čuti Geordievo nevino kikotanje ili osetiti njegovu
svilenkastu kosu pod dlanom kada mu protrlja glavu.
Njen život je otišao i njen ceo svet. Žrtvovala je svojih poslednjih šest meseci
koje je mogla provesti sa njima za nezavisnost.
Bila je to nepoštena razmena, želela je da može da vrati vreme nazad.
Da je ostala sa njima, bila bi mrtva zajedno sa njima. Tamo gde i pripada.
Mrtva i oslobođena ludog otkucaja srca u grudima.
Čula je kako neko vrišti njeno ime odozdole, ali to je zanemarila.
Nešto teško metalno je škripelo po podu. Otvorila je svoje natečene oči i
pronašla mač pored sebe. Sela je i podigla ga u svoje ruke. Metal je bio toliko
težak, skoro da je spalio njene prste.
Pritisnula je poljubac na oštricu i ispustila još jedan jecaj iz grla. Mač je toliko
predstavljao za nju, toliko joj je značio. To je bila prošlost njenog oca, bududnost
njenog brata, i to je jedino što je sada ispunjavalo njenu bednu sadašnjost.
„Senara.“ Lady Edana je urlao u hodniku i nešto teško je udarilo u njena
vrata. „Otvori odmah ova vrata.“
Balthasar se pojavio u sobi, naslonio je ruke na vrata.
Edana je pokušala svom silom da otvori vrata sa druge srane ali duh je
izdržao njene pokušaje. Balthasar je uvio ruke oko ručke, i iz hodnika se čuo plač.
Okrenuo se ka Senari, njegove nežne sive oči su bile pune tuge pogledavši je i
naklonivši joj se sa poštovanjem, pre nego što je nestao. Mesto na kojem je stajao
i drška na vratima je bila bela od hladnode. Ostavio je njena vrata smrznuta i
zatvorena.
Ostavio joj još malo privatnosti da tuguje.
Da tuguje, jer je izgubia sve.
***
Bilo je podne i ona nije došla.
50
Gavin je stojao kod stepenica kao budala, čekao je. Možda se stari sat
pokvario, i možda je poranio.
Njegovo srce se steglo.
Ili je zakasnio.
Možda je došao previše kasno, možda je ona pretpostavila da je on taj ko je
na kraju prekinuo njihove sastanke. Sastanke koji uopšte nisu bili nevini.
Koraci su odzvanjali stepenicama, kao da je neko žurio i njegovo srce je opet
podivljalo. To nije bila Senara koja je dolazila, bio je to znojavi Renny, koji je bio
zadihan od napora.
„Nadao sam se da dete biti u solaru.“ Konjušar je nastavio da govori. „Drago
mi je da sam Vas pronašao pre nego što odete.“
Gavin se namrštio na momka. Bilo je očigledno da nešto nije uredu. Retko je
viđao Rennya u zatvorenom prostoru, daleko od konja koje je toliko obožavao.
„Šta je bilo momče? Da li je Edana?“
Edana je u nekoliko navrata, pokušala da proda Norberta, tvrdedi da je on
jedna nepokretna zver. Sredom Renny je uvek uspevao da životinju zadrži na
sigurnom mestu, bezbednu dok Gavine ne bude obavešten i ne smesti ga još
jednom u štalu.
Renny je odmahnuo glavom. Znoj je počeo da curi preko grudi njegove
jednostavne braon tunike.
„U pitanju je Senara. Ona je tamo sa Norbertom i ne želi da izađe. Ne želi da
govori sa mnom, samo plače, plače i plače.“
Možda bi rekao još nešto ali Gavine se ved spuštao niz stepenice i kretao
prema štalama.
Bila je tamo gde je Renny rekao, jednu ruku je prebacila preko Norbertovog
modnog vrata, dok je lice pritisla u njegovu belu grivu. Njeni jecaji su bili mekani i
njeno telo je klonulo na životinju od iscrpljenosti.
„Senara,“ Gavin ju je nežno pozvao kada je ušao u štalu.
Norbert je pogledao u njega svojim tamnim očima i polakno trepnuo.
51
Gavin je opet pozvao polako joj prilazedi. Nije ni trepnula kada ju je dodirnuo
po ramenu, ali nije se ni okrenula ka njemu.
„Šta je bilo devojko?“ pitao je. „Šta se dogodilo? Da li je nešto moja ujna-“
Okrenula se prema njemu, sa dubokim bolom koji je goreo u njenim crvenim
očima. Njen nos je bio crven, a obrazi mokri od suza.
„Oni su mrtvi Gavine. Svi.“
Zagrlila je Norberta još jednom.
„Moja divna porodica.“
Konj je okrenuo svoju veliku glavu prema njoj i podigao je kao kad pas hode
da uteši svog gospodara.
„Dođi Senara.“ Gavin ju je blago pomerio od Norberta. Pogledao je iza sebe i
ugledao Rennya kako ih gleda, dok su mu plave oči širom bile otvorene sa
zabrinutošdu. „Pusti Rennija da se pobrine za Norberta, može li? Mora da se
izvede na polje da malo protegne noge i da se njegova staja očisti. Znaš da de
Renny sa svojim životom štititi Norberta.“
Rukama je obrisala svoje mokre obraze i klimnula glavom.
Gavine je klimnuo glavom Rennyu dok su izlazili iz štale. Momak de se dobro
brinutu u konju, Gavin je bio siguran u to.
Nije govorio dok su se kretali stepenicama prema njegovoj sobi.
Sami.
Držala se za njega i jecala je dok ju je on čvrsto držao. Bolelo ga je da je gleda
tako jadnu, znajudi da ne postoji ništa što on može da uradi da to promeni. Slušao
je priče o hrabrosti njenog oca, o ljubaznosti njene majke, i sedao se njenih priča o
njenom bratu. Njegovo srce se trgnulo na gubitak njene porodice. Gubitak toliko
razoran za njegovu prelepu Senaru.
„Ništa mi nije ostalo.“ Šapnula je na njegovim grudima.
Njegova tunika je bila natopljena sa suzama njenog slomljenog srca. Spustio
je ruku na njena vitka leđa.
„Imaš mene.“
52
Pogledala je u njega, trpavice su joj bile natopljene suzama.
„Imam li?“
U njenom pogledu je bilo toliko nade, toliko čežnje, nije mogla da se zaustavi
kada je izgovorila.
„Da, imam te. Uvek sam te imala.“
Reči su došle iz njenog srca, ne iz njene glave.
Njena glava je znala da de on morati da nađe ženu koja odgovara njegovom
društvenom položaju. Eventualno.
Nadao se da tada nede biti kasno da obezbedi naslednika. Ali njegovo
prokleto srce nije brinulo za detalje, ili količinu bogatstva. Njegovo srce je želelo
Senaru.
Tada je shvatio istinu – on je bio zaljubljen.
Pre nego što je mogao da progovori, ona se podigla na prste, njeno telo se
proteglo uz njegovo i pritisnula je svoje usne na njegove. Osetio je na usnama
slanodu njenih suza, ali poljubio je bez obzira na sve, kao da je to moglo da otkloni
tugu u njenom srcu.
Njen jezik je dodirnuo njegov, poljubac se produbio. Zgrabio je bliže sebi,
osedajudi kako se toplota i požar širi po njemu, poput vatre koja je bila divlja i
neobuzdana.
Nisu bili na stepenicama na kojima su delili nevine poljubce, gde je uvek neko
mogao da naiđe i natera ih da se odvoje. Sada su bili iza zaključanih vrata.
Sami.
U privatnosti.
Ispustio je duboki uzdah iz grla, i gurnuo je kako bi postavio svoje dlanove na
zid koji se nalazio iza nje. Ostio je grubo klesani kamen na koži, dobro došlo mu je
blago ometanje od požude i želje koju je tako silno osedao.
„Ja ne želim da oduzmem tvoje devičanstvo, Senara.“ Gledao je u nju,
obuhvatajudi je celu svojim širokim pogledom i usnama natečnim od poljubaca.
„Ti tuguješ, i ja-“
53
Stavila je svoje ruke na njegov obraze, hvatajudi njegov pogled.
„Učini da zaboravim.“ Bilo je nečeg očajničkog u njenom tonu. „Voli me i
učini da zaboravim.“
Onda ga je opet poljubila, vrude i slatko, usnama, jezikom i zubima. Sa
režanjem, predao se svojim potrebama koje su vrištale unutar njega, konačno
predajudi se svemu za čime je žudeo.
Nakon tolikog suzdržavanja, Senara de biti njegova.
Proveli su šest meseci, uživajudi u njihovim suptilnim dodirima i poljupcima,
koji su zapalili vatru između njih.
Njihove ruke su grabile i vukle očajnički tkanine sa njihovih tela, da bi što pre
osetili toplinu kože na kožu, da vide i osete dodire jel su previše dugo bili obučeni,
da probaju sve.
Njihova odeda je bila zapetljana i bačena na gomili na podu dok su oboje
stajali potpuno goli. Trenutak ostvarenja je došao sa izražnom mirnodom, mirnoda
koja razdvaja žestoku oluju i nudi kratak predah pre nego što se približe jedno
drugom još jedanput.
Takođe, taj trenutak im je omogudio da prelaze svojim pogledima jedno po
drugom. Gavin je mogao da pogleda celu Senarinu lepotu, male grudi koje su bile
čvrste, sa čvrstim uzdignutim bradavicama, mesto gde joj se spajaju bokovi sa
strukom, obla linija koja je molila da klizi svojim dlanovima po njoj, mali nabori
oko njenog pupka koji su ga dovodili u iskušenje da pritisne svoje usne na tom
mestu. Njene noge su bile duge i vitke i blistale su sa privlačnom vlažnošdu koju je
on izazvao.
Video je dokaz njene čežnje, video je koliko je jaka njena želja za njim, koliko
je mokra i koliko ga njeno telo želi, i to je još više izazivalo oluju i buru u njemu.
Pali su jedno na drugo, vrela tela i luda želja. Njegov kurac je bio pritisnut na
njenu golu butinu, tražedi olakšanje koja je samo ona mogla da ponudi. Njene
ruke su se nemirno pomerale po njegovom telu, osedao je njenu želju i slasne
talase zadovoljstva po svojoj koži.
Njegova usta su pronašla njene bradavice. Uvukao je jednu među svoje usne
i zadirkivao je pupoljak svojim jezikom i zubima, dok je rukom dražio njene grudi.
54
Uvila je svoje prste oko njegovog kurca, a sve racionalne misli koje je imao u
glavi odjednom su nestale, samo je bio svestan da je Senara konačno bila potpuno
i istinski njegova.
55
Poglavlje 7
Više nije bilo misli, samo divni osedaji.
Senarina koža je bridela od iščekivanja i njene vene su zujale od uzbuđenja.
Gavinov kurac je bio čvrst i težak u njenim rukama, a koža na njemu divna, svilena.
Kada ga je dotakla tako smelo, osetila je kako divlja puls između njenih nogu, sve
jače i jače. Obuhvatila ga je rukama i nežno stisla. Začulo se režanje i ona se
shvatila da je to on.Odjednom njegova usta su bila na njenima, dok su njegove
ruke drhtale zbog potrebe koju je osedao.
Ona je želela njega.
Ona je želela ovo sa njim.
Ona je želela da njene misli izgore sa željom da se pretvore u pepeo i da ih
vetar oduva.
Gurnuo ju je prema podu gde se nalazila gomila njihove odede. Odbačena
odeda bila je mekana ispod njenih leđa, iako je to primetila samo na tren dok se
njegovo modno telo prostiralo preko njenog. Polako se smestio između njenih
nogu, rukama je klizio duž njeni butina, nežno dok nije došao do njenog središta i
odlučno joj raširio noge.
I on je bio modan – njegovo telo je bilo ogromno, savršeno na dnevnoj
svetlosti, pri svakom njegovom pokretu ocrtavali su se njegovi mišidi i snaga,
prava muška lepota.
Koža mu je bila topla na mestima na kojim ga je dodirivala, osedala je njegov
grube dlake na grudima i nogama, dražile su njena osetljiva mesta. Vrhovi
bradavica su joj se oslanjali na njegove dlakave grudi i taj dodir joj je slao senzacije
celim telom. Uhvatio je jednom rukom njenu glavu i poljubio je dugo i duboko, na
način na koji ju je ljubio kada su se nalazili na stepenicama.
Udarac njegovog jezika, trljanje njegove brade uz njenu, njegova toplota što
je toliko blizu nje... bilo je previše nego što je mogla da podnese. Stegnula je jako
svoja bedra uz njegovo telo, podigla noge i obavila ih oko njegovih kukova kao da
je želela da ga povuče još čvršde uz sebe prema uzbudljivoj toploti.
56
Nešto divlje je prošlo kroz nju, davedi je, činedi je previše toplom kao da gori.
Spustio je svoju ruku niže ka njenoj toploti između nogu. Ispustila je jecaj iz
dubine grla.
Da.
Ovo.
Dodirnuo je biser njene ženstvenosti i krenuo da ga mazi. Ti doiri su je
dovodili do ludila, brzo pa polako, nežno pa grubo, ludela je. Kada je bila na ivici
ludila uhvatio je kurac rukom i namestio se na njen ulaz, ušao je, teško i brzo,
naglo. Bol je prostrujala kroz nju, dok je njena nevinost nestajala.
Zastao je nad njom, njegovo telo je drhtalo od napora, i tada je shvatila da je
zastao zbog njenog dobra. Njegove tople braon oči su je posmatrale, sa pitanjem i
ozbiljnim izrazom, ona se skoro počela smejati zbog toga.
Umesto toga, nasmešila mu se.
Uhvatio je njene usne u ukusan poljubac i polako je počeo da se izvlači, samo
da bi se vratio nazad. Zadovoljstvo i bol su se mešali, obedavajudi nešto više.
Ritam je bio spor, trenje između njihovih tela je potpirivalo plamen među njima.
Umesto da se povuče od početne nelagodnosti, ona se predala bez
ustezanja. Podigla je svoje kukove, u susret njegovim pokretima, i bila je
nagrađena užitkom koji je potresao.
Uzdah joj se oteo sa usana.
Njegovo telo je bilo čvrsto pod prstima, a mišidi kao da je u pitanju kovani
čelik. Još uvek se suzdržavao.
Senara je uhvatila njegovu zadnjicu i povukla ga prema sebi tako da ju je celu
ispunio, osedaj te ispunjenosti je bio fantastičan, pao je na njene grudi i položio
svoje usne na njene.
Uzdahnuo je i gurnuo je još dublje u nju.
Intezivna toplota se ponovo javila gurajudi je u stanje gde može samo da
oseda. Njegov dah je šaputao po njenoj koži, njegovo telo je klizalo nad njenim,
blaženstvo je proticalo kroz nju. Videlo se da je na ivici, njegov ritam je ubrzavao,
57
kontrola se gubila. Poljubio je i pomerio je ruku između njihovih tela. Prste je
pomerio prema njenom izvoru bola, trljajudi je dok je pomerao kukove.
Njegov dah na njenom uhu je bio težak i brz, kao i njen.
Njeno telo se zateglo, i sve što je osedala bilo je kao da se razbija na komade.
Gavin je povedavao brzinu, gurajudi je preko ivice dok je u njoj sve cvetalo sa
toplotom, svetlom i euforijom. Pritisla je svoje lice na njegov vrat ispustila je
prigrušen krik na njegovoj slanoj koži.
Gurno je duboko i ostao tamo, dok ju je njegova dužina ispunjavala. Čula je
njegovo stenjanje na uhu, promuklo i režede.
Njihova srca su lupala istom brzinom, dok su se njihovi dahovi mešali. Neko
vreme su ležali jedno pored drugog na podu, u vazduhu se osedala zimska
hladnoda koja je padala preko njihovih znojavih tela, dok su se njihovi ubrzani
pulsevi vradali u normalu.
Senara skoro da je zaspala ali imala je utisak da je neko posmatra. Njene
usne su se uvijale u jedan zadovoljan osmeh, čak i dok je otvarala oči i pronašla
Gavina kako gleda u nju. Njegov izraz lica je bio mekan i na usnama je imao osmeh
isti kao njen.
„Radije bih se sastajala ovde, nego na stepenicama,“ rekla je.
Gavinove oči su caklile dok se tiho smeškao.
„I ja mislim isto, kao moja lepa devojka.“
Pritisnuo je topli poljubac na njene usne, bio je to jedan nevin, nežan
poljubac, slabiji od svih prethodnih. I bio je savršen.
Senara se nasmejala ispod njegovih usana i pokušala je da ignoriše sve što ju
je mučilo. Želela je da uvek bude zarobljena u ovom trenutku, gde je bol zbog
gubitka nije mogao dodirnuti. Gde je ljubav bila njeno sklonište.
Pomerio je kosu sa njenog čela.
„Ne bismo trebali više da se viđamo.“ Njene oči su igrale na te izgovorene
reči.
58
Klimnula je glavom potvrđujudi ono što je rekao, dok joj je pogled bio i dalje
fiksiran na njega.
„Da, nije dobra ideja da se i dalje viđamo.“
Odmah je spustio svoje usne na njene, bio je tako pohlepan, gladan,
otkrivajudi svoju želju još jednom. Izgubili su osedaj za vreme, znajudi da su
njihove reči prazne a njihova srca puna.
***
Gavin je nastavio da se viđa sa Senarom u svom solaru.

Opet.
Opet.
Slededa dva meseca nastavili su da se viđaju, ne samo u privatnosti solara,
ved povremeno i na stepenicama. Vrhovima prstiju su mazili jedno drugo, i
razmenjivali su poglede koji su trajali celu večnost ili nekoliko sekundi, svaki mali
dodir je bio obedanje za nešto mnogo više kasnije.
Gavin se naslonio u stolicu i zagledao se kroz prozor njegove sobe, gledao je
drvede koje je bilo prekriveno snegom i svetlucalo je kao da je posuto svežim
šederom.
Kao i uvek, pomislio je na Senaru.
Mislio je na nju previše, mislio je na to kako ne može da pronađe ženu
odgovarajudeg statusa sa kojom bi se oženio, i postoji ozbiljana pretnja da de
njegova zemlja jednog dana pripasti kralju Jamesu.
Sada je Gavin konačno doneo odluku.
Vrata njegove sobe su se otvorila uz tresak i njegova tetka je ušla brzo nosedi
nešto u rukama. Jednostavan metalni lanac je visio iz njenih ruku.
„Uradila je to opet.“ Edana je koračala prema Gavinu, vidno besna i uz tresak
spustila nešto na njegov sto. „Bacila ga je na pod i ostavila tamo.“
Kada je Edana povukla ruku, mogao je da vidi drveni krst, izbledelo drvo je
bio oštar kontras njegovim tamnim ivicama.
59
Gavin je potisnu uzdah. Nije morao da pita tetku na šta je mislila.
Ulagala je sve svoje napore kako bi Senaru razrešili dužnosti.
„Da li si je videla?“ nije se trudio da prikrije umor u svom glasu od cele ove
sitacije.
Edanine oči su se suzile.
„Nisam morala. Bio je na podu pored stolice, i to je bilo jasno kao dan. Ko bi
drugi to uradio?“
Gavine je podigao krst i držao ga ispred nje. Zgrabila ga je iz njegove ruke,
mržnja je svetlucala u njenim očima.
Nošalantno je spustio papir na svoje mesto.
„Da li želiš da je ukloniš sa njenog položaja?“
Bljesak u očima je postao oprezan.
„Da.“
Klimnuo je glavom.
„Tako de i biti.“
Edana je gledala u njega.
„Želim odmah da joj nađem zamenu.“
„Mislim da de Anice poslužiti, ili jedna od drugih sluškinja.“ Gavin je otvorio
jednu od svojih knjiga i pogledao stanje njegovih zimskih zaliha. Njihova priprema
je bila dobra, dobro su obavili posao i mirno mogu čekati prolede.
„Jednu od sluškinja iz kuhinje?“ Edanin užasnut ton ga je naterao da pomeri
pogled sa knjige. Obrve je podigla na širokom čelu. „One čak i ne znaju sva slova.“
Gavin joj je uputio tužan pogled.
„Doneo sam svoju odluku.“
Edana mu je uputila pogled pun nezadovoljstva i okrenula se na petama.
60
Razmišljao je da je pusti da ode i da sama otkrije vesti. Ali onda bi lišio sebe
zadovoljstva da je gleda u lice.
„Želiš li da znaš šta de se desiti sa Senarom?“
Edana je zadržala ruku na vratima.
„Baš me briga.“
Ljutnja je prepravila Gavinovo strpljenje. Bilo mu je drago što je mogao da joj
prenese ove vesti.
„Ona je skoro ostala bez porodice koju je volela i nede biti više zaposlena,
dobide mnogo više para od ovoga što je primala u proteklim mesecima. Nije te
briga?“
Edana se okrenula prema njemu polako i sa namerom. Stegla je svoje usnice
u jednu ravnu liniju.
„Baš me briga.“
Gavin je isprepletao svoje prste.
„Pa dobro, ako te nije briga, nede te zanimati ono što sam hteo da kažem.“
Prišla je bliže njemu sa namerom, dok je na njenom licu video samo zlobu.
Mogao je da se nasmeje tom njenom izrazu i onome za šta je znao da je ona
sposobna da uradi.
„Šta si uradio, ti glupi momku?“ zarežala je.
„Ponudidu Senari položaj gospodarice u zamku.“ Gledao ju je preko svojih
isprepletanih prstiju i čekao.
Edana ga nije razočarala. Bljesak zbunjenosti, a onda sjaj razumevanja pre
nego što je njeno lice poprimilo crvenu boju kao boju cvekle koja je upravo
izvađena iz zemlje.
„Ne misliš valjda-“
„Da, mislim.“ Gavin je spustio ruke i opet se zavalio u stolicu kako bi je
posmatrao dok je ona pokazivala svoje nezadovljstvo. Ovo je Gavinove grudi
ispunilo sa nekom srednom toplinom. „Nameravam da Senara posatane moja
žena.“
61
Ovo je bio prvi put da je izgovorio naglas, ali nede biti ni poslednji. Možda je
bilo bolje da je prvo pitao Senaru, ali ovo je sada bio savršen trenutak da vesti
kaže svojoj tetki.
On, lično, borio sa odlukom ved nekoliko meseci, čak i pre nego što je sreo
Senaru. Vratio se na razgovor koji su vodili kada su se upoznali. I bila je u pravu;
novcem se ne može kupiti ono što oni imaju.
Bio je budala jer to nije video ranije.
Sada je njegova odluka bila vid specijalne pobede. Više nego što je i očekivao,
bio je potpuno sredan, i to sve zbog Senare, ali gledajudi Edanu kako stoji ispred
njega, dok su joj se usta otvarala i zatvarala kao da je u pitanju riba na suvom.
„Šta je sa Colinom MacKintosh?“ Čuo je očaj u njenom glasu. „Savez sa njima
bi nam doneo mir. Pripalo bi nam bogatstvo Dalmunzie zamka i sve njihove
zemlje. Mi-“
„Oni ne žele savez.“ Gavin je sada stao. Da, razmišljao je savezu kroz braku sa
MacKintoshovom derkom i bila bi to optimlna pozicija za njegov klan. Bio bi to kraj
borbe, i dobio bi vede bogatstvo nego što je ikada video.
Gledajudi u prošlost, bilo mu je drago što su mu predložili veridbu sa Coline
MacKintosh i što je njen otac odbio. Savez bi bio previše bitan i previše dobra
prilika koju on ne bi mogao da odbije čak ni zbog Senare.
„Ti misliš da te oni ne žele.“ Edana je uperila prst ka Gavinovim grudima. „I to
je razlog zašto želiš da napraviš tako glupu grešku. Upropastideš nas sve.“
Okrenula se i istrčala iz prostorije pre nego što je mogao da je zaustavi.
I to je bio trenutak u kome ga više nije bilo briga za nju.
62
Poglavlje 8
Edana de zasigurno prebiti Senaru.
Ne samo što je nekoliko vrčeva sa kremama bilo pomereno sa stola Lady
Edane, ved je i drveni krst nestao. Senara je znala da de nju kriviti za taj gubitak.
Iako je znala da njene probleme sa Lady Edanom može redi Gavinu, Senara to
nije želela. Nije želela da pomisli da je spavala sa njim zbog specijalnih usluga. Čak
šta više, otac je odgajio čvrstu devojku, onu koja se sa izazovima bori sopstvenim
snagama. A majka ju je naučila kako da iskoristi svaku lošu situaciju. Senarine
grudi su se stegle kada je pomislila na njih. Njihova lica su izvirala u njenom umu,
sredna i zaljubljena, sve u svemu srceparajuda. Senara iznenada oseti kako teško
diše. Ne bi prošao dan da ne pomisli na njih ili da izvuče najbolje iz lekcija koje su
je naučili. Niti je postojao dan kada se nije savijala od težine njihovog gubitka.
Da nije bilo Gavina, možda bi i umrla od sile njenog slomljenog srca. On je bio
jedina iskra radosti za koju se prilepila u poslednjim mračnim danima.
„Skloni se odatle nesrednice.” Glas Lady Edane je zarežao iz dovratka sobe.
Senara je skočila unazad i slučajno srušila nekoliko činija sa stola.Pale su na pod uz
pucanje i tresak. Sklonila se od plave činije, pune masne, braon tečnosti koja je
muljevito napuštala polomljenu ljušturu.
„Oprostite mi gospođo ja...”
„Dosta.” Lady Edana je gazila prema njoj i bacila nešto na stol. Krst koji je
nestao. Edanino lice je sijalo u nijansama crvene a oči su joj se caklile kao zvezde
pune mržnje. „Želim da te nikada nisam dovela ovamo. Ti nisi ništa drugo nego
obična seoska kurva.”
Senarini obrazi su goreli uprkos hladnodi u sobi. Njena odbrana joj je zastala
u grlu, zaglavljena od srama. Mrzela je način na koji su se Edanine reči usekle u
nju, mrzela je i kako je drugoj ženi dala nezasluženu mod nad njom. Senara je
stisnula šake a vazuh koji je izdahnula pravio je belinu ispred nje.
„Sredom pa je tvoj otac mrtav.” Lady Edanina gornja usna se iskrivila kao da
je probala nešto pokvareno. „Pa ne može da vidi kakva si aljkavica postala.”
63
Lanac sa krsta je zazvečao po drvenoj površini stola.
Edana se okrenula prema zvuku i zaledila.
Balthasar je stajao pokraj stola, jednim prstom stiskajudi omču lanca.Gledao
je u Edanu sa dubokom mržnjom koja je sijala u njegovim sivo-belim očima.
Senara je znala da takvi pogledi nikada nisu bili namenjeni njoj, ipak nije
mogla da spreči hladan uticaj koji su, bez obzira na to, imali na njenu dušu.
Edana je oštro dahtala. To je bio prvi put da je Senara shvatila da još neko
osim nje može da vidi Balthasara.
„Vidiš li ga?” pitala je Senara.
Edanine širom otvorene oči nisu napuštale lanac.
„Koga?” Usne su joj formirale reč ali nikakav zvuk nije izlazio iz njih. Baš u
tom trenutku, Balthasarevo lice se promenilo u nešto ružno i svirepo. Udario je
jako zglobom ruke i krst je odleteo na drugi kraj sobe. Udario je u zid takvom
silom, da je samo iverje ostalo od relikvije.
Lady Edana je jedva udahnula. Njen bes je nestao kada se konačno okrenula
prema Senari, a umesto njega sada je bio bespomodni strah.
„Ko je to bio? Rekla si on. Ko je on?”
Senara je pogledala prema mesti gde je bio Balthasar ali ga više nije bilo.
„Nisi ga videla?”
Edana je zgrabila Senaru za ramena dovoljno jako da se trgne.
„Ko?”
Senara se srela sa staričinim uplašenim pogledom.
"Balthasar."
Staričina ruka je došla poput zmijskog napada, tiho i prebrzo da bi se izbegla.
Spojila se sa Senarinim lice u žestokom šamaru.
64
Pre nego što je shvatila da pravi prekršaj ili pre nego što je zdrav razum
nadjačao, Senarina ruka je poletela prema Lady Edani. Njena pesnica je pogodila u
kost i odbacila je ženu unazad uz nečuveni plač.
„Dosta Edana.” Gavinov glas je zaurlao iza Senare, autoritavno težak i jedva
obuzdavajudi bes.
„Da li je ovo što želiš?” Edana je režala. „Ženu koja udara kao muškarac?”
Crvena tačka se pojavila ispod njenog desnog oka i izvanredno se isticala
naspram bledila njene kože.
Otkopčala je odedu na grudima i izvrnula haljinu.
„Pošalji me kod Anice odmah. Odlazim.”
Senarino srce je lupalo u grudima. Da li je Edana ozbiljna?
Pogledala je u Gavina da joj potvrdi. Njegov izraz je bio čvrst i duboko
ozbiljan.
„Gospodaru?”
Slegnuo je ramenima.
„Ako želi da ode nedu je sprečavati. Molim te idi i pitaj Anice da dođe a zatim
želim da porazgovaram sa tobom.”
Postupak udaljavanja Lady Edane iz kude trajao je krade i uz mnogo manje
napora nego što je Senara mislila da je mogude za tako specifičnu ženu. Kada se
sve smirilo bila je sama u stakleniku, sa Gavinom.
Nije znala kako je surov bio staričin oprezni pogled sve dok njene grudi nisu
nabrekle od bezbrižnog zadovoljstva, kao da diše po lepom, svežem danu.
Gavin je prešao preko sobe i privukao Senaru u naručje. Bio je topao i jak i
mirisao je na prijatan sapun. Zatvorila je oči da bi više uživala u veselju njenih
osedanja.
„Edana nede dugo odsustvovati.” Gavinov glas je tutnjao u njegovim grudima
pokraj njenog uha. „Ali te nede uznemiravati kada se vrati.”
Nežno je odgurnuo Senaru od sebe i gledao je toplim pogledom, zbog kojeg
je osedala kako joj se srce topi.
65
„Senara, prvi put kada smo se sreli, mislio sam da si luda što ne želiš da se
udaš zbog modi ili bogatstva.”
Senara se smejala uprkos samoj sebi.
Gavin se nasmejao ali se nije pridružio njenoj razdraganosti.
„Sada shvatam da je srednik onaj koji sebi može da priušti da te oženi iz
ljubavi.” Držao je njeno lice u svojoj ruci i nežno joj jagodicom palca mazio obraz.
„Ja sam srednik jer sam našao devojku koju želim da oženim.”
Senarin korset je bio suviše stegnut oko njenih grudi i iznenada nije mogla da
diše.
„Da li de brak doneti novac klanu?”
„Brak je vredniji od svog novca u Škotskoj.“ Njegov pogled je milovao njeno
lice. „Jer ne postoji cena kojom možeš označiti ljubav.”
„Gavine.“ Prošaputala je. „Šta to govoriš?“
Dobro je znala šta je mislio,ali bilo joj je potrebno da naglas čuje te reči kako
bi poverovala u njih.
"Volim te Senara." Glas mu je bio promukao od strasti u rečima."Mislim da te
volim od trenutka kada nisi primetila moju skupu odedu niti si pokušala da me
impresioniraš. Volim te jer ti nije stalo do mišljenja drugih o tebi niti si potrošila
svoje dane pokušavajudi da zadovoljiš druge. Zaljubio sam se u tebe i želim da se
udaš za mene,ako si voljna."
Suze su se pojavile u Senarinim očima.
„Da.” Klimnula je glavom.
Nagnuo je glavu u stranu u vragolastom maniru.
„I ovo znači da me voliš,jer se nikada ne bi udala za čoveka kojeg ne voliš.“
Nešto između smeha i plača je izašlo iz njenog grla.
„Da ti divni čoveče.Volim te.“
66
Zgrabio ju je u ruke i zavrteo unaokolo. Kada ju je konačno spustio na pod,
široki osmeh je prekrio njegovo lice, pretvarajudi njegov zgodni izraz u nešto
dečačko i očaravajude.
„Pa pošto planiraš da budeš moja žena,” namignuo joj je. „Molim te kaži mi
šta se desilo one nodi kada si došla, kada sam te našao u mračnom hodniku.”
Zračenje u njenom rasploženju je posrnulo.
Njegov osmeh je izbledeo.
„Nisam, mislio-“
Senara je odmahnula glavom.
„Ne u pravu si. Ne želim tajne između nas.Ovo je nešto što sam ti odavno
trebala redi.”
Došlo je vreme da Gavinu kaže za Balthasara.
***
Ako postoji telo Gavin de ga pronadi. Stajao je u praznom hodniku,u kojem je

pronašao Senaru te sudbonosne nodi. Gde je monah po imenu Balthasar
sahranjen.
Bezbroj puta u protekle dve nedelje, Gavin je bio savijen preko kamena koji
je bio olabavljen. I kao i pre, kamen nije pao. Kamen je bio netaknut, kao da
nikada nije pao sa zida. Da ga nije lično zamenio, Gavin nikada ne bi poverovao da
je jednom pao sa zida.
Čučnuo je pokraj zida da proveri nemogudi kamen. Kada vreme otopli, tražide
zidara da sruši zid.
Senara je bila oprezna pričajudi Gavinu priču ,kao da nije očekivala da de joj
poverovati. Uistinu , bilo je lako odbaciti priču. Ali znao je Senaru i znao je koliko
je njeno srce čisto. Dobre duše su privlačile duhove, kada im je bila potrebna
pomod. Zato i nije bilo čudno što je Balthasar pronašao Senaru.
Iako je izgledalo čudno, Gavin je bio ponosan na Senarinu iskrenu dobrotu.
Još jedna nedelja oglašavanja braka i ona de zvanično postati njegova nevesta. Na
samu tu pomisao osmeh je obasjao njegovo lice.
67
Što se tiče njegove tetke, želeo je da ima lepše mišljenje o njoj iako je
dozvolila da zazidaju čoveka i ostave ga tako da umre. Ali nije mogao.
Otkad je Edana otišla,osoblje nije prijavljivalo da se stvari pomeraju ili same
lome po dvorcu. Vedi dokaz nije bio potreban.
Užurbano, sitno koračanje odjekivalo je oko njega i Renny se opasnom
brzinom pojavio iza doška.
„Gospodaru, vratila se.”
Gavin se namrštio.
„Misliš na Edanu?” Nije navela gde misli da ode i još uvek nije sklonila sve
njene stvari. Zaista se nadao da de biti odsutna duže od dve nedelje.
„Da gospodaru,ona-“
„Ona je shvatila da deš dodi da kažeš gospodaru za moj dolazak, ti malo
derište.” Došla je iza doška, sa pogledom punim nezadovoljstva koje je namrštilo
njeno lice.
S poštovanjem je nagnuo glavu.
„Tetka.”
Uhvatila je Rennya za uho i vukla ga u suprotnom smeru.
„Idi, pobrini se za mog konja.”
Pre nego što je Gavin mogao da zaustavi njeno mučenje, Rennny je odjurio
prema štalama.
Gavin je pokazao prema zidu.
„Da li je monah iza?” Direktan pristup prema tetki je uvek bio najbolji.
Kao odgovor, pokazala mu je parče savijenog pergamenta.
„Ovo je tvoj dogovor za brak sa MacKintochovom devojkom.”
Uzeo je ugovor, a ona se opustila sa samozadovoljnim pogledom, koji je
prosto sijao na njenom licu.
„Ja ženim Senaru.” Glas mu je bio namerno čvrst.
68
Edana se zlobno smeškala.
„Do sada su bile samo dve objave braka. Bez trede, dogovor je
neobavezujudi.”
Odmahnuo je glavom.
„Dao sam joj moju reč.”
Edanine oči su se raširile sa lažnom nevinošdu. Izraz se slagao sa njenim
licem, jednako kao mleko sa sirdetom.
„I dala sam im tvoju reč da deš dodi tamo što brže možeš. Ako ne odeš,
uvredideš čast Lady MacKintosh.” Pokrila je usta uvelom rukom.
„To de izazvati rat.”
Suvo škljocanje je dolazilo iz njenog grla i odmahnula je glavom grdedi ga.
„Znam šta radiš-„
„Misliš, znaš šta sam uradila. U ovoj porodici nisu samo muškarci ti koji imaju
mod.“ Edana je podigla obrvu. „Sada moraš ili poništiti ugovor ili trpeti posledice.”
Ponudila mu je sladak osmeh i potapšala ga je po obrazu, kao što je ranije
često činila kada je bio dečak. Malo pre nego što ga je uštinula za uho-da bude
pošten, kako je govorila , ili neke slične gluposti.
Miris pudera i biljaka je bio poznat sada kao i u ono vreme.
„Moj povratak se odužio.” Rekla je. „Oni su te očekivali juče, zato je bolje da
kreneš na put.”
Gavin je stisnuo ruku u pesnicu. Pergament je škripao u njegovoj ruci i izrazit
zvuk pucanja voštanog pečata pukao je kroz vazduh.
„Da li se iza zida nalazi monah?” zahtevao je.
Edana je iznenađeno trepnula pre nego što se okrenula prema tom zidu.
„Verujem da sada više nije monah. Verovatnije gomila kostiju i odede sa puno
pacova u njoj.”
Pobedonosno se okrenula i otišla, ostavljajudi ga da oseda plamenove
sopstvenog besa.
69
Prokleta žena.
I proklet da je njegov otac što ga je naterao da se zakune da de brinuti o njoj i
da de biti pokraj njega. Trebalo je da se uda za nekog starca, kojeg bi učinila
jadnim i ostavi Gavina da vodi svoje poslove.
Ispustio je zlobnu kletvu koja je odjekivala oko njega.
„Gospodaru?” Ženstveni glas čuo se sa kraja hodnika i mlada žena sa sjajnom
crvenom kosom je istupila napred. Anice, devojka zbog čijeg koketnog osmeha bi
uvek imao želju da napusti prostoriju i oslobodi se od njenih preteranih pokušaja
da ga uhvati u zamku.
Ali videti je sada bila je sreda. Trebala mu je pomod da što pre ode.
„Kaži Senari da demo se nadi u mom stakleniku odmah.”
„Otišla je u selo da nabavi novu odedu. Verovatno njena haljina postaje
neodgovarajuda. Ponekad se to desi kada se žena skrasi uz muškarca.” Anice je
lagano slegnula ramenima, gurajudi grudi prema njemu. Zakolutao bi očima na te
njene pokušaje, samo da ga Edana nije toliko iznervirala.
Senara je bila u selu. Dok joj prenesu poruku, ved de biti veče a on mora
krenuti u roku sat vremena.
Šištao je od frustracije. Do dvorca Dalmunzie je bilo dva i po dana jahanja,
ukoliko vreme dozvoli. Mogao bi stidi za dva ako požuri.
„Kaži joj da sam morao otidi zbog hitnog posla i da se vradam za nedelju
dana."
Anice je klimnula glavom i duboko se naklonila,dajudi mu svrsishodan pogled.
„U redu gospodaru.”
Iako joj je ostavio poruku, Gavin je otišao u Dalmunzie sa oblakom
nesigurnosti koji je sijao iznad njega. Nije mu se sviđalo što je otišao bez
razgovora sa Senarom. Još manje mu se sviđalo što je ostavlja samu sa Edanom.
Ako je Balthasar zaista bio pravi i istinit duh, Gavin se nadao da de čuvati
Senaru.
70
Poglavlje 9
Gavin nije došao kudi prošle nodi.
A Edana se vratila.
Senara se probudila uz šuplji bol u grudima. Edana je izbegavala Senaru cele
večeri, ali sada de dobiti odgovore.
Obukla je svoju najgrandiozniju haljinu, onu načinjenu od tamno-plavog
somota i doteranu najmekšim belim krznom kojim su njeni prsti prošli. Gavin se
nasmešio kada je krojač doneo. Izjavio je da ona čini da joj oči izgledaju poput
smaragda. Sedanje je donelo ugodnu toplinu u Senarine obraze.
Iako je volela osedaj fine tkanine na svojoj koži, i dalje se nije navikla na
nošenje takvih ukrasa i opet se osedala kao devojčica koja se igrala sa maminom
starom garderobom.
Senara je našla Edanu u velikom hodniku i pokušala da ignoriše nelagodu u
svom stomaku.
Edanina obrva se podigla u neverici na Senarino prilaženje.
„Vidim da nisi gubila vreme da se obučeš kao dama.“
Njen komentar je potaknuo strani osedaj takvog odevanja još nelagodnijim.
Senara se držala uspravno, na isti smiren, odmeren način na koji se mama držala
kada je bila uvređena.
Stala je pored Edanine stolice, ali nije sela.
„Kao što odgovara mom statusu.“
Edana je frknula.
„Ti nemaš status. Niti deš ga imati.“
„Grešiš.“
„Ne, ti si ta koja greši.“ Edana je počastila sa hladnim pogledom svojih
tamnih očiju. „Da li znaš gde je gospodar?“ Senara stegnu šake u pesnice, sedanje
71
na udarac koji je nanela toj okrutnoj ženi je bilo sveže u njenom pamdenju i
donosilo joj je zadovoljstvo.
Na ovo pitanje Senara je zanemela.
„Ah, nije ti rekao?“ Edana je rukom pritisnula prsa u izigravanju užasnutosti.
Anice je ušetala u prostoriju njišudi kukovima, dok je rukama pridržavala
poslužavnik pun hrane. Klimnula je Senari.
„Jutro, moja damo . Da li je potrebno nešto?“
Spustila je tacnu ispred Edane. Blizu brašnjavih pogačica u obliku diska bila je
gomila kobasice koja je ležala u barici masti.
Senarin stomak se uzmudkao a usta su počela da vlaže od potrebe za
povradanjem.
„Izgledaš poprilično bolesno jutros,“ rekla je Edana. Njen nož je sekao
kobasicu uz meki prasak a linija čiste masti curela je kroz rez.
Senara je teško progutala i zarila nokte u dlanove da održi pribranost. U
nastojanju da se sačuva, sklonila je pogled sa tanjira hrane i uputila ga ka Anice.
„Da li si čula šta od gospodara?“
Anice je odmahnula glavom.
„Znam samo da je otišao u žurbi.“
„Ah, to ti ja mogu odgovoriti.“ Edana je povukla zalogaj kobasice sa noža
svojim ravnim zubima. „Konačno je primio potvrdu o ženidbi sa Colinom
MacKintosh.“
To je bio trik. Nekakav zli trik, a Senara joj nije verovala.
Podigla je obrvu na isti način na koji je to Senara često činila.
„On se ženi sa mnom. Oglašenje braka-“
„Nije upotpunjeno.“ Edana se zlobno nasmešila. „A ti si trudna. Šta deš raditi
sa bebom kad nemaš čak ni roditelje kojima bi se vratila?“
Ovog puta Senarina pribranost je posrnula. Edanina brada se pobedonosno
podigla ka gore.
72
„Da li misliš da mi Alice nije prijavila da nisi tražila krpe ovaj mesec?“ Ukazala
je Senari uz upiranje noža. „Pogledaj se, gotovo da zeleniš na pojavu hrane. Nemoj
mi redi da nisi znala, da te ne bih smatrala za još vedu budalu.“
Senara je sumnjala na trudnodu, istina, ali je želela da bude potpuno sigurna
pre nego što to saopšti Gavinu.
Menstruacija joj je kasnila samo sedmicu dana. Iako je to bilo neuobičajeno
za nju, htela je još malo da sačeka. Za svaki slučaj.
Pogledala je u Anice, koja ju je posmatrala sa zadovoljnim malim smeškom
na svojim crvenim usnama.
„Anice?“
Sluškinja je prebacila svoju crvenu pletenicu preko ramena.
„Očigledno je da to što se razumeš u slova ne znači da si bolja od nas, ipak.“
Senara je otvorila usta kako bi protestovala, ali Anice je ved odgegala iz
prostorije.
Edana se podigla od stola i opet podigla svoju prokletu obrvu.
„Trebalo bi da se pokupiš. Ti i tvoja beba ste nepoželjni, pogotovo kad se moj
nedak vrati sa svojom novom ženom.“
Senara se srela sa Edaninim pogledom sa svom odlučnošdu i snagom koju je
mogla da skupi.
„Onda mi to on sam može redi kad stigne.“
Edana je slegla ramenima i otkoračala, kao da ne može manje da mari.
Vreme de pokazati, koliko god ga bude bilo potrebno, da li je Gavin bio iskren
prema Senari. Nije mogla da zamisli da bi je on ostavio tako naglo da bi se oženio
drugom ženom. Iskra sumnja se ušunjala u njene misli.
Colina MacKintosh.
Devojka de mnogo više koristiti klanu MacDuff od Senare. Colina može da
donese mir i blagostanje sa sobom.
Senara bi donela samo mač, odanog, voljenog konja i nerođeno dete.
73
Gavin bi morao istinski biti zaljubljen kako bi izabrao Senaru umesto derke
bogatog gospodara.
I, sebično, Senara se nadala svim svojim ranjenim srcem da je tako.
***
Dalumnize je bio impresivan kao i uvek.

Ne samo da je masivna struktura bila besprekorna a klan dobro odeven i
brojan kroz hodnike, nego je sve sijalo i odisalo dobrostanjem. Tkanina od zlata i
srebra namigivala je sa skupih tapiserija i lepe odede.
Laird MacKintosh je sedeo u ogromnoj, izrezbarenoj stolici, leđa ispravljenih
ponosno. Siva je začinila njegovu dugu, crnu kosu i bradu.
„Nisam očekivao da te vidim ponovo tako brzo.“
Gavin se zlobno nasmešio.
„Nisam očekivao da du se tako brzo vratiti. Izgleda da je moja tetka opet
pribegla svojim trikovima.“
Vlastelin MacKintosh je suzio svoje svetlo-plave oči.
„Nisi je poslao da razgovara sa mnom.“ Njegov pogled je skliznuo na njegovu
derku, koja je sedela sa njegove desne strane. Njena plava kosa je bila raspuštena
preko lica i glava nagnuta napred. Nije bilo dovoljno sakriti crvene kolutove oko
očiju, niti ružičastu nijansu na nosu. Nevažno koliko se trudila da sakrije, očigledno
je bilo da je plakala.
Neizgovorena izjava oklevala je u zraku.
Gavin nije želeo da se oženi njegovom derkom.
Udarac u lice vlastelinu pred njegovom derkom.
„Nisam je poslao,“ Gavin je potvrdio. „Znala je koliko dugo sam se zanimao
za Colinu.“ Klimnuo je prema njoj, a ona se ispružila još napred. „Pretpostavljam
da je Edana mislila da može da uradi ono što ja nisam uspeo. I izgleda da je tako.
Šta je uradila da te natera da promeniš mišljenje?“
74
Vlastelin MacKintosh se nagnuo u svoju stolicu. Drvo je duboko i dugo
uzdahnulo pod čovekovom impresivnom težinom.
„Telo.“
Gavin je nagnuo glavu.
„Da li znaš da su naši klanovi suprotstavljeni godinama?“ MacKintosh je
upitao.
Naravno da je Gavin znao.
„Ubili smo jednog od doktora koje ste poslali tokom kuge koja je obuzela
zamak Park.“
MacKintosh je klimnuo.
„Da, kaluđera po imenu Balthasar. Bio je MacKintosh, momak s kojim se moj
tata igrao kad je bio mlad. Zamonašio se u manastiru nedaleko odavde.“ Podigao
je ruke, da iskaže svoju nemod da razume takvo životno opredeljenje. „Balthasar
se izložio velikoj opasnost kako bi pomogao tvojim ljudima. Ali kako se nije vratio,
kroz neko vreme, saznali smo šta se desilo. Bio je zaveden od strane jedne žene i
ubijen zbog svojih zločina.“
MacKintosheve ruke su se obavile oko stolice a njegovo mrštenje se
produbilo. „Moj tata je bio uništen tim vestima i zgrožen MacDuffovima. Nismo
znali ko je zaveo Balthasara, ali znamo da ga je tvoj deda sahranio. Odbili su da
nam daju telo, rekavši da je bio žrtva kuge. Ali mi smo shvatili odmah.“
Gavin je ukočio viliicu.
„Znam ženu o kojoj pričaš.“ Zlobno se nasmešio. „Upravo moja tetka,
Edana.“
MacKintosheva vilica se trznula pod ogromnom bradom.
„Ona baš ima petlju. Obedala mi je Balthasarovo telo, kako bi mogao da
počiva u miru, jer me je otac zavetovao na to.“
Tate i njihove proklete poslednje želje. Gavin se zavetovao, ako ikada bude
imao sina, da ga nede ostaviti u životu sa obedanjem koje bi ga progonilo.
75
„Donedu ti telo,“ Gavin je rekao uz klimanje. „Ali ja ne mogu da se oženim
tvojom derkom.“
Colinina glava se naglo pomerila dok je zurila u njega svojim velikim plavim
očima. MacKintosheve obrve su se naborale.
„Ti nisi želeo moju derku?“
„Jesam, gospodine, neko vreme,“ rekao je Gavin. „Kada si odbio moju
ponudu, ja sam pronašao drugu. Objava braka de biti potpuna dok se ja vratima.“
Colina je zgrabila očevu ruku i zurila u njega moledivo. Uputio joj je meki
pogled, onaj koji je jedino derka mogla da izvuče iz čoveka jakog poput
MacKintosha. Osmeh se pojavio pod njegovom bradom.
„Moja derka je takođe zaljubljena u drugog. I ima moj blagoslov da se uda za
tog čoveka.“
Colina je meko uzdahnula. Uz očevo klimanje, podigla se sa stolice i istrčala iz
prostorije, lica oblivenog radošdu.
MacKintosh ju je pratio očima dok nije nestala. Okrenuo se opet ka Gavinu, a
nežnost i brižan osmeh su nestali.
„Donesi mi Balthasara i postidi demo mir.“
Gavin je otkoračao napred i uhvatio MacKintosha za ruku.
„Imaš moju reč.“
„Radujem se što du konačno postidi primirje sa vama.“ MacKintosh se
podigao na noge. „Dobrodošao si da ostaneš koliko želiš.“
„Zahvaljujem se na ponudi,“ rekao je Gavin. „Ali postoji devojka koja me čeka
da je oženim kad se vratim kudi.“
MacKintosh se tutnjavo nasmejao.
„Onda idi kudi, momče. Žena ne treba da bude ta koja čeka..“
Gavin je bio previše željan da se pokori te je otišao kroz sat i vratio se u
zamak Park.
Vratio se Senari.
76
Poglavlje 10
Senara je bila u svojoj malenoj sobi na gornjem spratu kada je čula zvukove.
Srce je počelo da bije u grudima i pre nego što je shvatila s čime su se njene
uši srele.
Kas konjskih kopita.
Gavin je došao kudi.
Naglo se okrenula i širom otvorila prozore.
Hladnoda ranog prolednog zraka jurnula je u njene obraze, a hladnoda koja se
sudarila sa toplotom se širila njenim licem. Ipak, ogrnula je ogrtač oko tela, ako
ništa drugo, da zaštiti dete unutar svog tela.
Možda je to bila blesava misao, ali uživala je u materinskoj nežnosti.
Njen pogled je pretraživao okolna stabla, ali nije primetila ni Gavina ni
Lindira, njegovog snažnog, crnog konja.
Molim te, budi sam.
Naravno, to ne bi značilo da zaruke sa Colinom MacKintosh nisu
uspostavljene.
Zvuk se pojačavao a njeno srce je tako brzo lupalo, da su je usne peckale.
Molim te, budi sam.
Eto ga. U bleskovima između zapleta i grana drveda.
Lindir i Gavin na njemu.
I bio je sam.
Senarina kolena su zaklecala pod silom olakšanja.
Nadala se, ovo je značilo da je odabrao nju.
„Sam je.“ Glas koji je preslikao Senarinu primedbu izazvao je svež talas
tenzija koje se stežu oko zadnjeg dela njenog vrata.
77
Okrenula se i videla Edanu kako stoji na vratima, ramena srozanih dok je
njena sivo-crna kosa bila puštena preko lica. Bore, koje je tako uporno pokušavala
da izgladi sada su se urezale u izraz nakupljenog besa.
„Trebalo je da odeš.“ Njeno disanje je bilo isprekidano.
Upozorenje je škripalo niz Senarinu kičmu.
Ruke su se zaštitnički sklopile oko stomaka, oko života tako novog, da je
stomak jedva narastao kao dokaz njegovog krhkog postojanja.
„Ne bih nikada mogla otidi.“ Progutala je metalan okus straha sa svog jezika.
„Ja ga volim.“
„Zato deš i umreti kao budala.“ Edana je i dalje koračala ka njoj,
samopouzdanog bleska u očima. Ruka joj je bila skupljena u šaku u zelenom
somotu njene suknje, gde je tkanina bila bespomodno oštedena od njene
očigledne rastresenosti.
Senara je posegnula rukom ka nožu ali se setila da ga je skinula nekoliko
trenutaka pre kada se presvukla u večernju haljinu koju je nosila. Mač koji joj je
njen otac ostavio leža je ušušukan pažljivu u slamu dušeka. Van dohvata.
„Lady Edana, šta to radite?“ Postavljanje pitanja de prosto kupiti Senari
vreme, a vreme de možda biti dovoljno da je spase. Ved su se Lindirova kopita čula
kako bučno klepedu u dvorištu ispod.
Širok osmeh je osvetlio Edanine oči i nacrtao razuđene senke preko njenog
lica tako da je ličila malo više na kezedu lobanju.
„Zaustavljam venčanje.“
Jurnula je napred, rukama grabedi ništa sem vazduha.
Senara nije mogla da se pomeri s mesta na kog je stajala, između dva mala
kreveta. Nede biti ničega da joj pomogne u odbrani.
Čekala je dok Edana nije bila na upečatljivoj distanci, a zatim se savila i bacila
svom težinom za Edanin struk. Senara se brzo podigla, nameravajudu da baci
drugu ženu na jedan od kreveta, ali Edana se okrenula u poslednjem trenutku i
proletela iza nje.
78
Senarino telo se zgrčilo unazad, snažno. Ka prozoru. Zavrtela se oko sebe i
videla Edanu kako se klati na prozoru, ruku stegnutih oko Senarinog ogrtača.
Lagano pucketanje se čulo izdaleka, s mesta na kom je vaza pala na kamenje
dvorišta i rasula se u milion delova.
Težina starice snažno je vukla Senaru, pretedi da je povuče preko ivice sa
sobom. Daleko, daleko ispod Edaninih klatedih nogu bio je prostor dvorišta od
kockaste kaldrme i uništena vaza i cvede. Četiri sprata ispod. Sigurna smrt za
svakog ko padne.
Nalet ledeno hladnog vetra udario je u Senarina leđa iz pravca vrata hodnika
iza nje i rasprišio njen ogrtač oko tela u velikim talasastim naborima.
Jeza se protezala Senarinim telom, reakcija koja je bila isuviše poznata.
Balthasar.
A zatim se on pojavio kraj nje. Nije to bilo nežno bledilo njegovih prethodnih
poseta ili pogled njegovih sjajedih očiju sa više preciznosti u celoj njegovoj pojavi.
Ne, prikazao se kao da je čovek od istinskog mesa i krvi.
Edanine oči su se raširile i oštro je udahnula. Senarino srce je preskočilo i
meki, nerazuman jecaj je pobegao iz njenog grla.
Balthasarove oči su sijale sa više besa, više osvete više nego ikad. Peckanje
straha jurnulo je njenom kožom, strugajudi je poput hladne oštrice noža.
Posegnuo je za njenim vratom i nešto je škljocnulo.
Težina Edane kojom je vukla Senarin ogrtač oslabila je i starica je pala u
ništavilo sa ogrtačem i dalje zarobljenim u njenom stisku. Kopča, koja je bila
oslobođena, lepršala je beskorisno brzinom njenog pada.
Vrištala je Balthasarovo ime sve vreme pada, a jecaj je bio tako piskav, tako
jeziv, da je Senara znala da de ga čuti do kraja života.
Blathasar je pogledao Senaru direktno u oči. Sjaj je nestao iz njegovog
pogleda a zamenilo ga je nešto nežno i meko.
Osedaj mira ju je preplavio, kupajudi je spokojem, što je usporilo otkucaje
njenog srca i donelo nežnu toplinu u njenu dušu. Povio je glavu u znak poštovanja
i nestao iz vida.
79
„Senara?“
Okrenula se i videla Gavina kako trči kroz vrata ka njoj. Njeno srce nije lupalo
od nesigurnosti, niti od žestokog očaja koji je svetlucao u njegovim očima.
„Da li si dobro?“ Briga je suzila njegov nežni pogled.
Klimnula je, nemodna da progovori zbog stresa koji je upravo doživela.
Zurio je ka prozoru, a boja njegovog lica je bila slabašna.
„Da li je to bio on?“
„Da,“ Senara je prošaputala. „To je bio Balthasar, ali mislim da ga više
nedemo videti.“ Sigurnost njenih reči ispunila ju je istom opipljivom emocijom
kojom ju je dotaknuo i mir koji je on pružio njenoj duši. „Osveden je.“
***
Gavin je ščepao Senaru u svoje naručje kao da bi je mogao izgubiti, jer skoro
da jeste.
Stigao je u zamak Park baš kad se Edana klatila na prozoru. Kada je video
Senaru kako se naginje napred pod teretom tela njegove tetke, njegovo srce se
smestilo u grlo.
Za sve godine u kojima se penjao uz stepenice u zamku Park, nikada nije
prešao sva četiri sprata u takvoj žurbi.
Vika uzbune se dizala ispod prozora gde su sluge žurile da pomognu Edani.
Nije je video kako pada, ali je znao da joj nema spasa. Ispunio je očevu želju i štitio
je što je bolje mogao. Bila je uzrok njegovog odsustva i, na kraju, bila je uzrok
sopstvene smrti.
A i u smrti, i dalje de je zaštiti, doličnom sahranom i osveštanom zemljom.
Slika kaluđera tamne kose i sivih očiju došla je u Gavinov um, kao da je
izbledeo iz vida i rastvorio se u zraku oko njih.
„Spasio te,“ Gavin je rekao. Olakšanje je golicalo njegova prsa na mestu gde
ga je tenzija obuzimala samo par momenata pre.
Skoro ju je izgubio.
80
Svoju prelepu Senaru, koja je obogatila njegov život sa takvom radošdu.
Uživao je u toplini njenog tela uz svoje, slatkom sunčanom mirisu njene kose,
zahvalnom što je opet dodirivano.
„Balthasar nas je oboje spasao,“ Senara je odgovorila uz tako neobično
oklevanje, da se povukao malo kako bi pogledao u nju, kako bi bio siguran da se
nije povredila.
Njene ruke, primetio je, bile su savijene oko stomaka.
Uzbuna je jurnula kroz njega.
„Povređena si.“
Uzvratila mu je zabrinutim izrazom, mrštenjem obrva.
„Trudna sam.“
Gavin je zurio poput ludog čoveka u ženu koja je ved priuštila njegovom
životu takvo čudo. Ali dete – naslednik. Jedinu stvar koja mu je bila potrebna kako
bi bio siguran da kralj nikad nede prisvojiti njegovu zemlju niti njegove ljude.
Slika je projurila njegovim umom, kako Senara ljulja dete, njegovo dete, u
svojim rukama.
Njegova porodica.
Grlo mu se osušilo tako jako da nije uspevao da to odagna.
Senara se ugrizla za usnu. „Ja – ja znam zašto si otišao u zamak Dalmunzie.
Znam za...“ Uspravila se i lagano se odmaknula od njega. „Znam za Colinu
MacKintosh. Ipak, i dalje želim ovo dete i odgojidu ga ili nju sama. Nedu ostati-„
„Otišao sam u Dalmunzie da kažem MacKintoshu da nedu oženiti njegovu
derku.“ Gavin je ponovo uvukao njeno krhko telo u svoje naručje. Njegove oči su
izgledale toplije nego inače. Sklopio ih je i utisnuo svoje čelo u vrh njene glave.
„Edana je dirigovala da izaberem Colinu umesto tebe.“
„A ti si izabrao mene.“ Senarine reči su zvučale zatečeno. „Izabrao si nas.“
Ne maredi da li je videla izraz njegovog lica, okrenuo ju je ka sebi i obuhvatio
njeno lepo lice svojim rukama. „Uvek du izabrati tebe, Senara. Rekao sam Anice da
ti kaže da du se vratiti što pre. Zar ti nije prenela poruku?“
81
Odmahnula je glavom i suze su poletele niz njene obraze.
Gavin ih je obrisao palcem.
„Volim te više od sopstvenog života, Senara.“
Suze su iščezle iz njenih očiju i dale im svetlost a prelepi osmeh je obasjao
njeno lice.
„A ja volim tebe više od svog života, Gavine MacDuff.“
„Da li je poslednje oglašenje braka objavljeno?“ upitao je.
„Da, uprkos Edaninim protestima, sveštenik je insistirao na tome.“ Senara je
pogledala ka prozoru sa dozom tuge.
Gavin je još jednom dodirnuo njeno lice.
„Onda želim da te oženim što pre je to mogude, onako kako sam trebao da to
uradim u onom mesecu kad sam te upoznao. Da li želiš to?“
„Da, mnogo.“ Utisnula je poljubac u njegove usne, topao i sladak od predivne
prepoznatljivosti.
„A uskoro demo biti cela porodica.“
Nesumnjivo se cerio kao idiot i nije mario za to. Njegova ruka prekrila je njen
stomak.
Njihovo dete leži ispod njihovog zajedničkog milovanja, ispod naslaga tkanine
i u kolevci njene nežne utrobe.
Njihovo dete.
Da, uskoro de biti cela porodica.
Pružide mu sve čemu se ikada nadao, i bio je radostan jer nije sebi dozvolio
da bude slep na to saznanje. Morao bi da joj zahvali zbog te spoznaje, naravno.
Jer je bila u pravu kada su se upoznali; nikakav novac ni položaj nisu bolji od
lepote istinske ljubavi.
Bio je zahvalan što je naučio tako vrednu lekciju od tako lepe učiteljice.
82
Epilog
4 godine kasnije
Sudaranje mačeva je odzvanjalo, pradeno brujanjem kikota.

Senara je podigla pogled sa malog, savršenog naramka u kom je ljuljala
novorođenog sina.
„Budi pažljiva.“
Gavin se okrnuo ka njoj i iskreno joj klimnuo.
Nasmejala se.
„Nisam govorila tebi.“
Njihova derka, Jenny, držala je Senarin mač u obema malenim rukama i divlje
mahala ka Gavinu. Snažno, toplo se nasmejao i zgrabio napadača pre nego što ju
je zgrabio za struk.
Pisnula je u oduševljenju i mrdala se svom zarobljivaču.
„Da, slušaj svoju majku, devojko.“ Nasmešio se i uzeo mač od nje pre nego
što je mogla da ponovo pokuša svoj zamah.
Jenny je jurnula ka Senari, a plavi uvojci su skakali oko njenog lepog lica. Oči
su joj bile iste kao Gavinove, prelepo smeđe i ispunjenje osedajnošdu.
Senara nije mogla da zamisli lepše dete od njihove Jenny. To jest, dok se
Geordie nije rodio par dana pre i kada je shvatila da dvoje tako savršene dece
mogu zaista da postoje.
„Mogu li da jašem Norberta, mama?“ Jenny je dizala i spuštala svoje obrve u
tihom ohrabrivanju za potvrdu.
Senara se nasmejala.
„Ti si tako blesavo stvorenje, Jenny.“
Jenny joj je uputila široki osmeh i mudro odutala.
83
„Da,“ Senara je dopustila. „Ali donesi mu jabuku pre toga i dopusti Rennija da
ti pomogne da ga nahraniš.“
Senara nije mislila da je mogude da neko voli Norberta tako jako kao ona –
do Jenny, istina. Devojčica je razvila sklonost ka starom konju brzo kao i ona sama.
Od tada su prijatelji.
„Kako je naše najmanje?“ Gavin je prebacio ruku preko Senarinog ramena, a
njena glava se odmah naslonila u poznato udubljenje njegovog vrata. Miris
proleda je prionuo na njega, svežeg zraka i tek iznikle trave.
Senara je namestila mali smotuljak u svoje naručje. Geordie je otvorio svoje
plave oči i žmirkao izbrazdanim obrvama.
„To je umorni momak,“ odgovorila je. U savršenom skladu sa njenim rečima,
njegova usta su se razdvojila u široko zevanje, otkrivajudi bezube desni i maleni
jezik izbrazdan mlekom.
Senara je pogledala u Gavina, a njihovi pogldi su se sreli uz svu ljubav i radost
koju su delili.
„Zgodan je, baš kao i njegov tata.“
„Pravimo lepu decu.“ Pomilovao je Jenny po svilenkastoj kosi.
Devojčica mu se nakezila kao da je on sunce, na isti način na koji je Senara
uvek gledala u svog tatu davno pre.
„Ostani ovde sa Geordiem. Odvešdu Jenny da vidi Norberta.“ Gavin je
obuhvatio Senarino lice svojim rukama.
„Prelepa si, ženo moja. Ja sam baš sredan čovek.“ Nežno ju je poljubio,
milujudi svojim usnama njene. „Volim te.“
Nasmešila se uz njegove usne. „Volim i ja tebe, mužu moj.“ Namignuo joj je
pre nego što je uhvatio derkinu ruku i odšetao prema staji.
Senara je podigla Geordija kako bi joj ležao na grudima i gledala muža i derku
kako koračaju sa rukom u ruci. Nežni miris novorođenčeta pod Senarinim nosom
pozvao ju je da utisne poljupce u njegovu paperjastu glavu.
Mač njenog oca ležao je na zemlji pored nje, određen da pripada Jenny kada
bude dovoljno stara da nauči da rukuje njime. Senaru je pogodilo to koliko bi srca
84
njenih roditelja bila ispunjena da je vide ovako srednu. Ta misao je nagnala suze
na njene oči, ali sa sobom je donela isti onaj mir koji je osetila jedino na dan kada
je Balthasar nestao.
Nadala se da je Balthasar pronašao mir nakon što je njegov zid uklonjen a
njegovi ostaci pažljivo skupljeni i vradeni MacKitnosh klanu zbog podobne
sahrane.
Senarina porodica de zauvek živeti u njenom srcu, ona koju je izgubila, pokraj
ove koju sada ima i zauvek de biti zahvalna što je bila blagoslovena sa dve tako
divne porodice.
Kraj
85

Kraljevstvo Snova Nekada Davno 04 Priča o Zabranjenoj Ljubavi PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kraljevstvo Snova Nekada Davno 04 Priča o Zabranjenoj Ljubavi PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kraljevstvo snova

Priča o zabranjenoj ljubavi

„Hode li de uskoro biti proslava venčanja?“

Sredna i iscrpljena Senara je osedala da su joj noge teške i umorne. Možda je

Gavin je mislio da smiri Senaru.

„Želim da je pustim da ode.“ Edanin glas je bio visok.

Bilo je podne i ona nije došla.

Gavin je nastavio da se viđa sa Senarom u svom solaru.

Ako postoji telo Gavin de ga pronadi. Stajao je u praznom hodniku,u kojem je

Dalumnize je bio impresivan kao i uvek.

Sudaranje mačeva je odzvanjalo, pradeno brujanjem kikota.

You might also like