Naš svet kNjiga

1
 Naš svet kNjiga

2
 Naš svet kNjiga

„Šta misliš koliko ćeš se zadrţati?“ Lisa je pitala, gledajući

svoju stariju sestru kako paţljivo namešta mali ukrasni šeširić
na vrhu svoje komplikovane frizure oko kojeg joj je sluškinja
omotala uvojak.
„Mogli bismo biti napolju celo poslepodne, Lisa. Bojim se da
čajanke Lady Witherly umeju da se oduţiti. Ona će insistirati
da svako od njene unučadi nešto odsvira i zabavi nas.“
Christiana se namrštila i dodala suvo, „Bez obzira imaju li
talenta ili ne.“
Lisa je sakrila zabavljenost zbog zabrinutosti u sestrinim
rečima. „Moţda su se poboljšali od tvoje poslednje posete.“
„Hmm,“ Christiana je mumlala odsutno dok je završavala
nameštanje svog šeširića. Onda se namrštila, okrenula se ka njoj
da je pogleda. „Osećam se uţasno što te ostavljam ovde samu
kad se ne osećaš dobro. Moţda bi trebali poslati naša izvinjenja
i...“
„Ne budi blesava. Suzette je verovatno već obučena i čeka da
je pokupiš,“ protestovala je momentalno. Pominjanje njihove
sestre, srednje od sestara Madison, navelo je Christianu da
udahne duboko, a Lisa je nastavila, „Otkazati u poslednjem
trenutku bilo bi uţasno nepristojno. Uostalom, nije da sam
smrtno bolesna. Imam samo malu glavobolju i bol u stomaku.
3
 Naš svet kNjiga

Malo odmora i sigurna sam da ću biti dobro za ovogodišnje

otvaranje sezone balova u Londonu.“
„Pa, ako si sigurna,“ Christiana je rekla nesigurno.
„Veoma sigurna,“ odgovorila je, trudeći se da ne izgleda
nestrpljivo da ona ode.
„Dobro onda.“ Christiana je malo uzdahnula, grleći je na
brzinu, savetujući je da odmara i da ozdravi, a onda je krenula
ka vratima.
Lisa je zadrţala osmeh sve dok se vrata nisu zatvorila, onda
je poţurila do prozora da pogleda kako njena starija sestra
hoda ka Radnorovoj kočiji. Onog trenutka kada se vitka
plavuša smestila u kočiju i odmakla, ona je poţurila hodnikom
i dalje na sprat.
Kao što je i očekivala zatekla je svoju sluškinju, Bet, kako
sprema haljinu koju će nositi na Landons Balu. Praveći
grimasu, stavila je ruku na čelo i pomerila se ka krevetu sa
uzdahom. „Moţeš to završiti kasnije, Bet. Imam glavobolju i
volela bih malo da odmorim. Molim te postaraj se da me niko
ne uznemirava.“
Bet je zastala i gledala u Lisu ravnodušno. Kada su se njene
oči sumnjičavo suzile, Lisa se uplašila da je moţda malo više
afektirala, ali na njeno olakšanje sluškinja je blago klimnula,
namestila je haljinu tako da se ne guţva i krenula ka vratima,
govoreći, „Biću dole ako vam zatrebam.“
Klimajući smestila se na ivicu kreveta skidajući papuče...
samo da bi ih brzo opet obula čim su se vrata za Bet zatvorila.
Zatim je skočila sva uzbuđena. Poţurila je do svog sanduka i
iskopala torbu koju je sakrila na dno proveravajući da li je
poklon koji je tako paţljivo umotala za gospođu Morgan i dalje

4
 Naš svet kNjiga

unutra, a onda je poţurila ka vratima. Kratko je oslušnula i

kada ništa nije čula, otvorila je i pogledala u hodnik. Videvši da
je prazan, izašla je iz svoje sobe i poţurila ka stepenicama.
Lisa je zadrţavala dah dok nije došla do stepenica. Zastala je
i polako izdahnula, napinjući uši. Ali kada je čula samo tišinu
duboko je udahnula i brzo sišla. Bila je na pola puta do salona
kada su se vrata kuhinje na kraju hodnika krenula otvarati.
Panika ju je obuzela, brzo je ušla u kancelariju da ne bude
otkrivena, moleći se da je niko nije video dok je zatvarala vrata.
Osluškivala je u nadi da će čuti kada će biti sigurno da
nastavi svojim putem, ali se namrštila kad je čula samo tišinu.
Ili se onaj koji je otvorio vrata kuhinje predomislio ili nije
uopšte ni izašao, ili je taj neko sada bio u hodniku a da su njoj
vrata onemogućila da to čuje. Problem je bio što nije znala šta je
od toga. Uzdahnuvši, odmakla se nestrpljiva da nastavi svojim
putem, spustila se na kolena i provirila kroz ključaonicu.
Naţalost nije mogla videti mnogo hodnika kroz malenu rupu,
sigurno ne dovoljno da se uveri da je prazan. Klečala je
dovoljno dugo da je bila sigurna kako je onaj ko je prolazio
hodnikom do sada sigurno prošao. Podignuvši se na noge,
uzdahnula je i prekrstila prste radi sreće a onda otvorila vrata.
Mali uzdah joj se oteo usana kada je videla da je hodnik prazan.
Lisa je osluškivala na trenutak da bi bila sigurna da nema nikog
na stepenicama, a onda je brzo hodnikom otišla do vrata salona
i ušla unutra.
Olakšanje koje je osetila kada je zatvorila vrata je bilo
prilično veliko s obzirom da je bila tek na pola puta do izlaza iz
kuće. Još uvek je čekao dug put do čistog bega.

5
 Naš svet kNjiga

Odgurnuvši tu misao, poţurila je preko sobe po ogrtač sa

rukavima koji je rano tog jutra sakrila ispod kauča, pre nego što
se kuća probudila. Brzo je obukla teški ogrtač, navlačeći
kapuljaču preko glave, i kačeći rukave oko zglobova. Zatim
prigrlivši poklon na grudi Lisa je poţurila prema francuskim
vratima i pogledala napolje. Salon je gledao na dvorište kuće, i
koliko je mogla da vidi, nije bilo nikog.
Nije oklevala, krenula je ka francuskim vratima i izišla
napolje, potajno se moleći se da ne dođe kočija sa neočekivanim
gostima, ili njenim zetom Richardom, koji se vraća od krojača.
Takođe se nadala da neko od njihovih sluga neće slučajno
pogledati kroz prednja vrata ili prozor da vide njen beg. Lisa
nije pogledala okolo da se osigura da je niko nije video, napola
sumnjičava da će time privući nekog da baš tada pogleda kroz
prozor, tako da je poţurila sa glavom prema napred.
Kada je stigla do prednje kapije a da niko nije izašao iz kuće
ili je sustigao da je zaustavi, pomislila je da je slobodna.
Međutim kada se okrenula od zatvorene kapije i počela da šeta
naglo se zaustavila jer je njena sluškinja Bet iznenada iskočila iz
ţbunja da se suoče.
„Znala sam da nešto mutite kada sam vas videla kako se
jutros šunjate po kući,“ Bet je rekla ponosno. Njeno pegavo lice
je bilo zadovoljno, noge blago razdvojene, ruke prekrštene
preko grudi, a jedna obrva bila joj je podignuta. „Nego o čemu
se to radi moja gospo?“
„Oh, Bet, mnogo si me uplašila,“ rekla je Lisa stavljajući
ruku preko grudi. „Šta god da radiš, zašto se šunjaš ovuda?“
„To nema veze. Pitanje je zašto se vi šunjate ovuda?“ Bet je
pitala uporno.

6
 Naš svet kNjiga

Lisa je napravila grimasu na pitanje a zatim ispravila ramena

i podigla glavu govoreći strogo, bar strogo koliko je to mogla sa
Bet koja joj je bila prijatelj isto koliko i sluškinja. „Nije tvoje da
mi postavljaš takva pitanja, Bet. Da li sam ja tvoja sluškinja?“
Malo njenog samopouzdanja je nestalo pred Betinim suţenim
očima, ali je odlučila da nastavi odlučno. “Sada ti savetujem da
se vratiš u kuću i spremiš moju haljinu za večeras.“
„Svakako,“ rekla je sluškinja. „I samo ću spomenuti
Handersu da si napustila kuću sama bez sluškinje sa sobom,
zar ne?“
Lisa je suzila svoje oči na pominjanje imena novog
Richardovog i Christianinog batlera. Handers je bio drag, ali on
bi odmah preneo informaciju Richardu čim bi se ovaj vratio.
Progutavši, rekla je, „Ne bi valjda to uradila.“
„Bih,“ Bet je rekla uverljivo, a onda je podigla obrvu i
dodala, „Osim ako ne ţelite da vas pratim. Onda ne bih nikome
morala reći jer bi sve bilo dobro i propisno.“
Lisa je frustrirano uzdahnula i pogledala nazad ka kapiji.
Bilo joj je skoro laknulo kada je gospođa Morgan u pismu
sugerisala da dođe sama. Christiani je prilično teško padalo
njeno prijateljstvo sa tom ţenom, zapravo, pitala se da li je ona
ta koja joj je dala zabranjenu knjigu o Fanny, i sugerisala joj da
ona moţda i nije vrsta prijatelja sa kojom bi trebala biti.
Otići sama delovalo je jednostavnije nego pokušavati ubediti
Christianu da krene sa njom. Ali Lisi nije izgledalo prikladno
da ide sama svejedno. Bilo je prikladnije da njena sluškinja
pođe sa njom. Jedini razlog zašto to nije tako gledala od
početka bio je... pa, pretpostavljala je da neće biti uhvaćena u
celoj ovoj avanturi i zato nije razmišljala da uzme devojku.

7
 Naš svet kNjiga

Sada je smatrala da je to moţda najbolji način da se sve ovo

reši, neţne dame jednostavno ne putuju bez pratnje u Londonu.
Uzdahnuvši, napokon je klimnula. „U redu, moţeš me
pratiti.“
„Hvala vam,“ Bet je rekla i zakoračila pored nje čim je ona
počela da se kreće. „Sada, gde idemo?“
„U posetu prijatelju,“ odgovorila je, osmeh se polako
pojavljivao na njenim usnama. Sada kad je napokon krenula,
zapravo se radovala poseti. Shvatila je da je gospođa Morgan
veoma zabavno i stimulativno društvo na selu i očekivala je da
će to isto biti i u gradu.
„Da li je daleko?“ Bet je pitala zainteresovano.
„Ne, gospođa Morgan je obećala da će me kočija čekati
odmah iza ugla.“ Lisa je priznala, grickajući usnu.
„Gospođa Morgan?“ sluškinja se iznenada namrgodila.
„Ona dama kojoj se kočija pokvarila kod Madison Manora pre
tri godine? Ona u koju su muškarci buljili dok njegovo
gospodstvo nije reklo da odvedu nju i njenu kočiju na imanje
da se popravi?“
„Da,“ Lisa je odgovorila, i podigla bradu na očito
neodobravanje sluškinje.
„Da li ste sigurni da bismo je smeli posećivati?“ Bet je pitala
mršteći se.
„Gospođa Simms je rekla da gospođa Morgan nije bila
prikladno društvo za mlade dame kad je bila u kući. Rekla je...“
„Nisam zainteresovana za tračarenje gospođe Simms,“ Lisa
je rekla, natmureno se pitajući zašto njena domaćica nije
odobravala ovo druţenje. Ona nije znala da joj je ţena dala
zabranjenu knjigu.

8
 Naš svet kNjiga

U stvari gospođa Simms je jedva upoznala gospođu Morgan

u prolazu kada se njena kočija pokvarila kod Madison imanja a
ona bila dovedena u kuću.
„Ali...“ sluškinja je rekla sa mrštenjem.
„Ššš. Eno kočije.“ Lisa je mumlala kada je stigla do ćoška i
uočila crnu kočiju sa tamnim zavesama na prozorima. „Dođi.“
Ostavljajući sluškinju da ţuri za njom, Lisa je poţurila
prema kočiji.
„Gospa Madison?“ Vozač je pitao, pomerajući se da otvori
vrata dok je postavljao pitanja.
Lisa se nasmejala i klimnula, onda se brzo popela u kočiju.
„Nego, rečeno mi je da očekujem samo jednu damu danas,“
vozač je rekao, blokirajući ulaz kada je Bet stigla i krenula za
njom.
„Ona je sa mnom,“ rekla je, napola ustajući sa klupe na koju
je upravo sela. „Nije prikladno da dama putuje bez svoje
sluškinje.“
Muškarac je oklevao, ali onda se pomerio i uzdahnuo, „U
redu, ali gospođi Morgan se to neće svideti.“
Samo je klimnula na tu tvrdnju, zatim se ohrabrujući
nasmejala sluškinji koja se penjala u kočiju i sela na klupu
naspram nje. „Sigurna sam da nije očekivala da dođem
kompletno sama.“ Muškarac je jedva primetno zatresao glavom
i zatvorio vrata.
Lisa i Bet su razmenile nesiguran pogled na njegovu reakciju
a onda se kočija zaljuljala kad je vozač seo na svoju klupu.
Kada je kočija počela da se kreće, one su mogle malo da se
opuste na svojim mestima. Međutim, Lisa je odjednom osetila
nervozu, zabrinuta da će gospođa Morgan biti uzrujana zbog

9
 Naš svet kNjiga

njenog dovođenja Bet u posetu. Iako nije mogla da zamisli

zašto.
Iako je često ostavljala Bet da kupuje u selu dok je ona
odlazila u posetu gospođi Morgan u gostioni tokom pet dana u
kojima je ţena čekala da joj se poprave kočije, ona je takođe
povela i nju jednom ili dva puta. A ono što je bilo ispravno, ili
barem ignorisano na selu, bilo je potpuno drugačije od onoga
što je bilo dozvoljeno u Londonu. Njena prijateljica sigurno nije
očekivala da će doći bez pratnje u gradu.
Iako je to bila njena prvobitna namera, sada kada joj je Bet
skrenula paţnju šta je prikladno ovde, Lisa se sloţila da je njen
prvobitan plan da ide sama bio poprilično glup i nepromišljen.
Određene stvari mogu uništiti devojčinu reputaciju, i zapravo,
porodica je do sada izbegla nekoliko skandala.
Voţnja do gospođe Morgan je iznenađujuće dugo trajala. Bar
je njoj, koja je sedela i gledala u očito zabrinuto Betino lice tako
delovalo. Nije pomoglo ni to što je zavesa bila zatvorena i što
nisu imale šta da gledaju da im prođe vreme. Ali nije se usudila
da ih povuče i pogleda napolje od straha da je ne prepoznaju i
da vest o ovom njenom malom izletu dođe do njene sestre ili
zeta.
Lisa se namrštila na samu tu pomisao, dok su joj se ruke
stezale oko poklona koji je ponela gospođi Morgan. Bila je to
zapravo sitnica, knjiga za koju je pomislila da bi ţena mogla
uţivati u njoj. Ništa riskantno kao ono što je gospođa Morgan
dala njoj tokom boravka na selu. To je bilo... pa iskreno, bilo je
poprilično šokantno... i uzbudljivo u isto vreme. Lisa se našla
fascinirana pričom o prostitutki Fanny i njenim avanturama.

10
 Naš svet kNjiga

Opisi onoga što se dogodilo bili su poprilično slikoviti i

oduzimali joj dah, dok joj je mašta lutala ka tome kako bi bilo
da Robert radi neke od tih stvari njoj kao što su Fanny njeni
ljubavnici činili.
Lisa se namrštila na pomisao o Robertu. Njihov najbliţi
sused u Madisonu, i Lord od Langleya.
On je bio i dragi porodični prijatelj takođe. A Lisa je
zaljubljena u njega još od malih nogu. On je bio prelep, jak i
pametan i... gledao ju je samo kao mlađu sestru. Videvši
Christianu i Richarda toliko sretne, kao i Daniela i Suzette
takođe, navelo je Lisu da ţudi za muţem i srećnim domom, to
ju je podstaklo da navede Roberta da shvati da više nije dete i
da je savršena za njega. Uradila je sve čega se mogla setiti u
poslednje dve godine da bi postigla svoj cilj, ali idiotski čovek
ispostavilo se da je, ili slep ili glup kada je ustrajao u tome da je
tretira kao napornu, ali boţanstvenu mlađu sestru. I iskreno
brzo joj se sve smučilo. Bila je odlučna u tome da ga više neće
voleti i nameravala je da pronađe nekog drugog na
večerašnjem balu. Ili da bar to pokuša. Sigurno će tamo biti
neko dovoljno atraktivan ko će joj pomoći da nestane njeno
interesovanje za Roberta.
Moţda Lord Findlay, pomislila je, prisećajući se jedinog
muškarca sa kojim je plesala kada je došla u London prvi put
pre dve godine. Ona i Suzette su došle u potragu za njihovim
ocem, koji se još nije vratio sa poslovnog puta. Prisustvovale su
balu sa njihovom sestrom, Christianom, te noći kada su stigle.
Nadale su se da će Suzetti naći muţa. Da bi to postigle Suzett je
plesala sa skoro svakim slobodnim muškarcem koji ju je pitao.

11
 Naš svet kNjiga

Sa svakim osim jednim, zapravo, Charles Findlay, on je jedini

nije pitao za ples, umesto toga pitao je Lisu.
Lisa se nasmejala na tu uspomenu. Visok, lepih crta i ledene
plave kose, Findlay je bio veoma atraktivan. Naţalost ona je na
balu bila toliko zauzeta gledanjem Roberta da je jedva primetila
čoveka osim što je uočila finu građu i da je sladak. Ali moţda
opet večeras bude tu pa je zamoli za ples. Ako bude tako,
obratiće više paţnje. Nateraće sebe da tako bude.
Moţda mu dozvoli da je izvede napolje na terasu i sveţ
vazduh i moţda mu dozvoli da je poljubi pa da vidi moţe li da
doţivi sve one tople osećaje o kojima je Fanny pisala u svojoj
knjizi. Ako uspe... pa onda, Robert moţe da se obesi što se nje
tiče. Nije više ţelela da pokazuje ljubav i divljenje prema
nekome ko to ne ceni.
Usporavanje kočije je privuklo Lisinu paţnju. Pogledala je ka
Bet. Devojka je iznenada sela malo uspravnije na svojoj klupi,
izraz joj je bio uznemiren kada se vozač zaustavio. Uspela je
umirujuće da se osmehne devojci, uprkos sopstvenoj
nesigurnosti oko toga da li će prisustvo sluškinje biti
dobrodošlo od strane njenog domaćina, brzo je krenula da
izađe kada je vozač otvorio vrata. Gledala je okolo nervozno
dok je čekala Bet da joj se pridruţi. Lisa je bila nervozna oko
toga da bi mogla biti uočena ili prepoznata, iako nije morala
brinuti. Kočija je stala ispred kuće na samo nekoliko koraka od
vrata onoga što se činilo kao straţnja ulica iza kuće.
„Izvolite,“ vozač je rekao grubo dok je zalupio vratima
kočija iza Bet i pokazivao ka kući ispred njih. „Gospođa
Morgan, neće biti zadovoljna ako vas neko vidi da ulazite.“

12
 Naš svet kNjiga

Lisa je zagrizla usnu, ali je povela Bet ka vratima i brzo

zakucala.
„Samo uđite,“ muškarac je naredio. „Očekuju vas.“
Oklevala je, ali je uzdahnula i posegla za kvakom, laknulo joj
je kada su se vrata iznenada otvorila. Nešto od tog olakšanja
zamenjeno je iznenađenjem kada je odjednom uhvaćena za
ruku i uvučena unutra.
„Ulazi devojko. Gospođa Morgan ne ţeli da budeš viđena.“
Ogromna starija ţena u uniformi kuvarice je rekla bez daha,
dok ju je uvlačila u toplu zadimljenu kuhinju. Krenula je da
zatvara vrata, ali je zastala kad se Bet uvukla unutra.
„Pa šta to imamo ovde?“
„Moja sluškinja,“ Lisa je brzo rekla, počevši da razmišlja
kako ova poseta moţda ipak nije bila dobra ideja. Kuvarica je
odmerila Bet od glave do pete, a onda kao da se trgla brzo je
zatvorila vrata, govoreći.
„Pa, najbolje je da obe pođete. Poslala sam Gil gore po
gospođu Morgan. Moţete sačekati u salonu.“ Okrenuvši se da
ih opet pogleda pokazala je ka sobi... „Kroz nju, pa niz hodnik,
poslednja vrata sa desne strane.“
Lisa je oklevala, i stisnula svoje usne, ali je prekinula kada je
videla da se Bet okreće.
Ovo nije bio način na koji se dočekivao neko na čajanku na
osnovu njenog iskustva, ali ipak gospođa Morgan nije bila član
elite. Bez sumnje je bilo teško naći dobru poslugu kada ne
moţeš da je platiš kao što mogu članovi plemstva, a sve ovo je
verovatno bio ljubazan pokušaj gospođe Morgan da spreči
moguće probleme.

13
 Naš svet kNjiga

Starija ţena se pokazala kao veoma inteligentna tokom

njenih poseta i moţda je shvatila da su njene posete zabranjene
od strane njene porodice.
Prisilivši se na osmeh Lisa je uhvatila Bet pod ruku i krenula
su preko sobe do vrata kako ih je kuvarica uputila.
„Ovo nije u redu,“ Bet je prosiktala čim su izašle iz kuhinje i
krenule ka hodniku.
„Dame ne treba da se prikradaju na zadnja vrata domova
uglednih ljudi. I nisu sigurno dočekane od strane debele ţene u
prljavoj odeći. I...“
„Tiho,“ Lisa je upozorila, iako nije mogla da se ne sloţi sa
ovim. Sve ovo je bilo veoma neobično... i zaista odeća kuvarice
je bila uţasno prljava. Nehigijenska, ona je odlučila da će
izbegavati bilo koje pecivo koje bude posluţeno uz čaj.
Hvatajući besan Betin pogled šapnula je „Sigurna sam da je
gospođa Morgan samo pokušavala da me zaštiti tako što me
uvela na zadnja vrata.“
„Da je pristojna ţena ne bi bilo potrebe da vas štiti,“ zareţala
je Bet.
Lisa se namrgodila na istinitost tih reči, i osetivši zabrinutost
uzdahnula je i rekla. „Pa sada smo već ovde. Jedan čaj pa ćemo
otići, obećavam. Ali teško da moţemo...“
„Ah, tu ste. Gil je rekao da ste stigle. Nameravala sam da
budem u kuhinji i da vas dočekam, ali sam se zadrţala gore.“
Lisa je zastala u hodniku i pogledala na zaobljeno stepenište
i u ţenu koja je silazila. Nešto od njenih briga i nesigurnosti je
nestalo kada je ugledala gospođu Morgan i prisetila se njihovih
susreta dok su uţivale na selu. Široko se nasmešila starijoj ţeni
koja je sada išla hodnikom ka njima.

14
 Naš svet kNjiga

„Bila sam zabrinuta da nećeš moći da se izvučeš.“ Rekla je

gospođa Morgan sa osmehom koji je izbledeo kad je uočila Bet.
Polako je podigla obrvu „Dovela si prijatelja.“
„Sećaš se Bet moje sluškinje,“ Lisa je rekla sa grimasom i
izvinjenjem u glasu.
„Činilo se najboljim da je povedem sa sobom. Dame ne
putuju same ili...“
„Da, naravno.“ Gospođa Morgan se opet osmehnula „Pa
hajde pođite vas dve onda. Popićemo čaj i malo se ispričati.
Prošli su vekovi od našeg zadnjeg susreta, draga moja.“
„Da jesu,“ Lisa se sloţila sa osmehom. Sve će biti u redu.

15
 Naš svet kNjiga

„Ti shvataš da je ona zaljubljena u tebe?“

Robert je napravio grimasu na reči Daniela Woodrowsa i
iskapio svoj viski, što je samo pojačalo njegovu grimasu.
Uzdahnuvši spustio je čašu na stakleni stočić i pogledao od
Grofa Woodrowa, do Richarda Fairgravea, grofa Radnor, i
pitao začuđeno, „Ko?“
„Ko?“ Richard je ponovio začuđeno. „Mlada dama koju sam
upravo pomenuo da je došla u grad za vreme sezone. Lisa.
Sigurno je se sećaš?“ dodao je suvo. „Najmlađa sestra moje
supruge, Christiane i Danielove supruge Suzette. Odrastao si
vrata do njih. Igrao si se sa njima dok si bio mlad. Bio si kao
stariji brat Christiani i Suzette, ali za Lisu si bio heroj.“
Robert je pogledao okolo u potrazi za slugama kluba, time
izbegavajući pogled oba svoja druga. Išao je u školu sa
obojicom, ali je bio godinu iza njih pa zaista nije poznavao ni
jednog dok se Christiana i Suzette nisu počele mešati sa njima.
Iako, pomislio je, mešanje nije baš bio najpogodniji termin.
Christiana je bila udata za Richardsovog brata Georgea dok je
glumio grofa od Radnora. Čovek je unajmio nekog da ubiju
njegovog brata tako da bi on mogao zauzeti njegovo mesto. Na
sreću, unajmljeni čovek je omanuo u tom pokušaju i Richard je
priznao brak kad se vratio svom ţivotu. Grof i Christiana su se
zaljubili i bili sretni zajedno.

16
 Naš svet kNjiga

Što se tiče Daniela i Suzette, Daniel je bio blizak prijatelj

Richardu koji je, zajedno sa Robertom, stajao po strani i
pomogao da se reši haos koji je ostavio George Fairgrave. Taj
scenario je uključivao to da se George i dva druga Lorda oţene
trima sestrama i time steknu kontrolu nad ogromnim
nasledstvom sestara Madison koje je njima ostavio njihov deda.
Kada bi došlo do braka, naravno, tri sestre bi bile potrošne. Na
sreću, one su otkrile plan i stale tome u kraj. Dve od sestara su
se smestile sa muţevima tokom rešavanja problema, Christiana
sa pravim Richardom Fairgrave, grofom od Radnora, a Suzette
sa njegovim najboljim drugom, Danielom Woodrowom,
grofom od Woodrow.
Daniel je bio bespomoćan u suočavanju sa Suzettinim
šarmom dok je Richard bio sa Christianinim, i Robert nije bio
toliko iznenađen što su dva para bila toliko sretna. Bilo mu je
drago zbog svojih starih prijateljica i podjednako je bio sretan
što je u njihovim muţevima našao nove prijatelje. Obojica i
Daniel i Richard su mu postali dobri prijatelji i bili to poslednje
dve godine... a s vremena na vreme prijatelji mogu biti bol u
guzici.
Ovo je bio jedan od tih trenutaka, odlučno je rekao, „Glupa,
školska zaljubljenost ništa više.“
Daniel se nasmejao. „Školska zaljubljenost? Lisa ima
dvadeset jednu davno je izašla iz škole.“
„Dvadeset jednu?“ Pitao je iznenađeno. Izgledalo je kao da
ga je pre dan jurila devojčica sa kikicama, suknja joj se vijorila
dok je okicama gledala u njega kao u heroja i ratnika. Gde je
vreme prošlo pitao se, a onda je pogledao u Richarda dok je
govorio.

17
 Naš svet kNjiga

„Da, ona ima dvadeset jednu i konačno je pristala na izlazak.

Zato ti je bolje da paziš inače ćeš je izgubiti. Mislim da je Lisa
izgubila nadu u svoju dugogodišnju naklonost prema tebi i da
je odlučila da bude dostupna i pronađe supruga među
slobodnim muškarcima ove godine.“
„Hmm.“ Robert se namrštio na tu sugestiju. Njegova
osećanja za Lisu su uvek bila nekako dečija u odnosu na bilo šta
drugo pa je iznenadni poriv mučnine na sam pomen da bi
mogla odustati od njega i potraţiti drugog bila poprilično
iznenađujuća. Ponos, Robert je pravdao sebe. Verovatno je
donekle potajno uţivao u njenom oboţavanju pa mu je bilo
samo uznemirujuće što bi to mogao da izgubi. Neugodno se
migoljeći promumlao je, „Pa, super za nju. Ţelim joj sreću. Jer,
ja nisam spreman da se smirim. Veoma sam sretan sa svojim
ljubavnicama i generalno svojim ţivotom.“
„Naravno da jesi,“ Daniel je rekao suvo, a onda se nacerio i
dodao, „Ali onda, zašto bi ti trebao biti sretan dok mi ostali
plivamo u bračnom paklu? Kao dobar prijatelj zaista bi nam se
trebao pridruţiti tamo.“
Robert se nasmejao na to. „Bračni pakao malo sutra. Dve
godine od kako si oţenio Suzette a i dalje ne moţete da skinete
ruke jedno sa drugog. Dragi boţe, uhvatio sam vas u ormanu
na čajanci kod Hanlya prošle nedelje. A ti i Christiana niste
ništa bolji,“ dodao je dok je Richard umirao od smeha. „Nisi
sigurno Christiani pokazivao zvezde kada sam vas uhvatio u
bašti na večeri kod Witherspoonsa nedelju pre.“
Kada su se dvojica muškaraca nevino nacerila, on je zatresao
glavom. „Ne znam zašto dobrovoljno provodim vreme sa vas

18
 Naš svet kNjiga

četvoro. Vi se uvek dodirujete, gugućete ili pobegnete u mračne

uglove ili prazne sobe. To je zaista veoma mučno.“
„Moţda je ono što misliš pod mučno zapravo zavist,“ Daniel
je sugerisao sa osmehom.
„Hmm.“ Robert nije porekao, samo je rekao. „Zavist ili
mučnina mala je razlika. Muškarci u mojoj porodici nemaju
sreće u brakovima. Moj otac, njegov otac, i otac njegovog oca
svi su bili oţenjeni nevernim preljubnim ţenama. Do đavola
samo je postajalo i gore. Ne samo da je moja majka bila
neverna, nego je moguće i pomogla da otac premine da bi
slobodno mogla biti sa svojim ljubavnikom lordom Gowerom,“
Robert je zatresao glavom. „Ne hvala. Čekaću dok ne budem
star i oronuo i uradiću to samo da bi obezbedio naslednika za
vojvodstvo pre nego umrem. Do tada, savršeno sam sretan sa
svojim ljubavnicama.“
Okrenuo se opet u potrazi za slugama da mu dopune viski.
Ne uočavajući ni jednog, okrenuo se opet ka prijateljima koji su
bili neobično tihi.
„Šta?“ pitao je „Sigurno ste čuli glasine?“ Daniel i Richard su
razmenili poglede a onda je Daniel uzdahnuo i priznao. „Da,
ali nismo baš bili sigurni da je tačno.“
„Naravno da jeste,“ rekao je namršteno. „Nije baš bila
diskretna. Nije bila u ţalosti nešto i često je dolazila u London i
u Gowers kompaniju.“
Richard je klimnuo pa pitao. „Da li zaista misliš da je imala
nešto sa smrti tvog oca?“
Robet je uzdahnuo i opet potraţio slugu. Ne uspevajući da
ga pronađe, okrenuo se ka prijateljima i slegao ramenima. „Zar
je bitno? On je umirao, i to je bilo sporo i mukotrpno za njega.

19
 Naš svet kNjiga

Ali...“ napravio je grimasu i zatresao glavom, „Ali sam bio

siguran sa ima još dan ili dva. Kada sam otišao na svoje jutarnje
jahanje, otišao sam gore da sednem sa njim da bi zatekao nju
koja je stigla na jednu od svojih retkih poseta iz grada dok
mene nije bilo.“ Usta su mu se stegnula. „Plakala je u svoju
maramicu kada sam ušao u sobu, ali je zastala da me obavesti
da je mrtav.“
Pogledao je u stranu i promumlao. „Ako mu je pomogla da
umre, moţda mu je time i učinila uslugu. Patio se i bila je to
usluga.“ Tišina je vladala na trenutak a onda je nastavio. „Kako
smo do đavola došli do ove depresivne teme?“ Kada su
Richard i Daniel šokirano zatresli glavama sa očitim
saţaljenjem u očima, ustao je naglo. „Vraćam se gradsku kuću.
Bar tamo mogu dobiti piće kada ţelim. Prijatan dan gospodo.“

„Da li ste devica draga Bet?“

Lisa je trepnula par puta i namrštila se, kako na činjenicu da
je zadremala usred čaja, što je svakako bilo najnepristojnije što
je mogla uraditi, ali i na pitanje gospođe Morgans koje je bilo
neprikladno. Dragi boţe, jednostavno se ne postavljaju takva
pitanja jednoj dami. Niti bilo kome zapravo. Shvativši da je
nekako skliznula sa svog mesta, uspravila se i shvatila da joj se
nekako vrti. Boţe šta nije u redu sa njom? Lisa se zapitala i
zatresla glavom.

20
 Naš svet kNjiga

Zbunjeno mumlanje njene sluškinje privuklo joj je paţnju i

uvidela je da i ona zuri u nju sa istim uţasom i
dezorijentisanosti koju je i ona osećala.
„Pa nema ni veze,“ gospođa Morgan je rekla.
„Pretpostavljam da jeste, ali će nam doktor potvrditi. Ionako
mora za aukciju. Inače niko ne bi dao ponudu za tebe. Oni ne
shvataju olako te stvari kad daju tako visoke ponude.“
Ništa od toga nije imalo smisla za Lisu, ali je ipak poslalo
alarm uzbune kroz nju.
„Gospo Mor...“ počela je, ali je zastala kad je čula
nepravilnost svojih reči.
„Oh boţe, verujem da tinktura počinje da deluje.“ Gospođa
Morgan je uzela zvonce i pozvonila dva puta. „Vreme je za
krevet rekla bih. Čuvaću vas od nevolja dok oni ne stignu.“
„Oni?“ Lisa je pitala, zbunjeno, nekim delom mozga...
veoma usporenim i zbunjenim delom... pokušala je da joj kaţe
kako mora nju i Bet da odvede odavde... odmah.
„Doktor koji pregleda sve moje devojke pre nego ih prodam
najvišem ponuđaču,“ objasnila je. „I tvom naravno. Poslala sam
mu pismo da si ovde. Međutim voli da prespava većinu dana i
nema sumnje da će stići tek pre večere. Naravno moramo te
okupati i spremiti za njegovu posetu. On voli da mu se njegove
devojke predstave tako. Poprilično sitničavo od njega,“ zatresla
je glavom i napravila grimasu. „O boţe evo ih kuvarica i Gilly.
Oni će vas staviti u krevet. Ja imam nešto za obaviti, ali verujte
mi oni će voditi računa o vama.“
Lisa je zurila u ţenu koja je krenula ka vratima. Bila je
pomalo svesna da je neko drugi ušao u sobu, ali nekako nije
mogla prestati da zuri u gospođu Morgan.

21
 Naš svet kNjiga

Njenu prijateljicu. Koja je očigledno nešto stavila u čaj.

Drogirala je, kao i Bet i šta je to bilo oko udvarača?
Bila je to poslednja misao koju je imala pre nego što je
zatvorila oči.

22
 Naš svet kNjiga

Glasno hrkanje probudilo je Lisu iz sna. Namrštila se i

okrenula u krevetu a onda se opet jače namrštila kad je udarila
u nešto tvrdo. Betin lakat je videla kada je otvorila oči. Šta je do
đavola Bet radila u njenom krevetu? Imala je svoju sobu u delu
za sluge. Ona...
Ukočivši se kada se prisetila, Lisa je sela uspravno na
krevetu i pogledala po sobi. Bila je mala, u njoj je bio samo
krevet i četiri gola zida. Jedan zid imao je prozor prekriven
tamnim zavesama a drugi velika čvrsta vrata.
Udahnuvši, Lisa je spustila stopala na pod i ustala,
zabrinuvši se što joj se cela soba okretala. Kad je stalo pustila je
dah koji nije ni shvatala da zadrţava, i pomerila se polako od
kreveta ka vratima. Kad je stigla do njih uhvatila je ručku i
okrenula je, ali se nije puno iznenadila što se vrata nisu
otvorila. Okrenula se po sobi i otišla do prozora pomerajući
teško draperije. Sunce je ušlo kroz otvor, obasjavajući sobu
svetlošću i prekinulo Betino glasno hrkanje. Začulo se šuškanje
materijala i mrmljanje iz kreveta, ali Lisa je to ignorisala i
pogledala kroz prozor. Bili su na drugom spratu, u zadnjoj
uličici kuće gospođe Morgan. Posegnula je i otvorila prozor
najtiše što je mogla.

23
 Naš svet kNjiga

Znači prozor nije bio zatvoren niti bilo šta drugo. To je bilo
dobro, pomislila je Lisa i ponovo ga zatvorila. Verovatno jer su
bili na drugom spratu. Izlazak i spuštanje do zemlje ne bi bilo
lako čak ne bi bilo ni moguće. Jedna ili obe bi mogle pasti i
ozbiljno se povrediti. Ali teško i da su mogle ostati ovde
čekajući šta god da je gospođa Morgan spremila za njih.
Lisa je nesretno uzdahnula. Mislila je da je gospođa Morgan
njena prijateljica, mnogo joj se sviđala ta ţena. Sviđala je
ključna reč. U tom trenutku pomislila je kako bi mogla prebiti
ţenu. Kako se usudila ta stara krava da ih drogira i zaključa u
sobu... i šta god da je planirala. Lisa je imala neka nejasna
sećanja o pominjanju udvarača. I doktora koji bi trebao da je
pregleda pre nego bude prodata. Ali sve joj je bilo nekako
nejasno da bi se setila tačno šta su pričali.
„Šta do đavola?“
Lisa se okrenula i pogledala Bet koja je sedela u krevetu i
brundala zbunjeno. Ta zbunjenost je brzo zamenjena
mrgođenjem koje je uputila Lisi.
„Rekla sam ti da ta stara kučka nije primerna dama. U šta si
nas to ovde uvalila?“
Lisa je ignorisala sluškinjino psovanje. Bet nije nikad
psovala, i pretpostavljala je da je ovo samo rezultat trenutne
situacije u kojoj su se našle, pa je jedva prozborila, „Dođi...
Moţeš me kasnije koriti ako hoćeš, ali sada moramo da
pobegnemo odavde.“
Bet se namrštila, ali je ustala sa kreveta i krenula ka njoj,
mumlajući. „Pa bolje bi bilo da pokušaš sa vratima jer se
sigurno nećemo spuštati niz prozor.“
„Vrata su zaključana,“ tiho je rekla Lisa.

24
 Naš svet kNjiga

„Brilijantno.“ Rekla je Bet i progurala se pored nje do

prozora. Namrštila se kad je videla njihovu situaciju. „Ovuda
ne moţemo, nemamo za šta da se drţimo osim za cigle i nema
ničega da ublaţi naš pad.“
Lisa se namrštila. Bet je upravo samo potvrdila njene brige,
ali nakon sekunde se okrenula i pogledala po sobi.
„Trebale bi napraviti konopac.“
„Sa čim tačno?“ Bet je odgovorila.
Oklevala je, ali se onda razvedrila i rekla, „da li se sećaš one
priče koju sam ti čitala o kukavičluku Lorda Harowaya koji je
oteo Lady Laticiu da bi ostvario svoj zli naum sa njom.“
„Oh, da, ta je bila dobra.“ Bet je rekla sa osmehom. „On joj je
radio neke uvrnute stvari, je li tako.“
„Da, ali je onda ona pobegla kroz prozor praveći konopac
od...“
„Čaršafa,“ Bet ju je prekinula sa osmehom i poţurila ka
krevetu. Dok ju je Lisa stigla ona je već skidala posteljinu sa
kreveta. „Boţe ala je prljava.“
„Da, pa moţda je prljavština učini jačom,“ Lisa je rekla uz
grimasu, i počela joj pomagati.
„Fuj, mi smo leţale na njima,“ Bet je rekla sa gađenjem.
„Dobićemo buve... ili još nešto gore.“
„Da,“ Lisa je rekla sa uzdahom i počela da vezuje posteljinu
na krajevima.
„Boţe... U šta si me uvalila svojom tvrdoglavošću.“ Sluškinja
je gunđala.
„Ne krivi mene za ovo,“ Lisa je protestvovala momentalno.
„Ti si bila ona koja me ucenila da te povedem sa sobom. Da nisi
sada bi bila sigurna kod kuće.“

25
 Naš svet kNjiga

„A gde bi ti bila da nisam?“ Bet je pitala besno, nastavljajući

sa poslom.
„Kidnapovana i naterana na prostituciju.“
„Pa, i dalje jesam. Samo što smo sad obe- prostitucija?“
ciknula je kada je shvatila reči.
„Pa šta si mislila da je planirala sa udvaračima i doktorom
koji će nas pregledati?“ Bet je rekla „To je kao u onoj knjizi koju
si mi čitala. Ona u kojoj je najmlađa ćerka Barona kidnapovana
i dovedena kod madam i bila prisiljena...“ napravila je pauzu.
„Dragi boţe! Mi proţivljavamo tu knjigu sada. Kidnapovane
smo i zaključane u sobu, čekajući da pruţimo zadovoljstvo
nekom muškarcu. Oh boţe spasi nas.“ disala je teško. „Kao da
je pročitala knjigu.“
„Verovatno jeste. Ona je ta koja mi ju je dala,“ Lisa je rekla
nezadovoljno, dok joj je um leteo na delove.
Kao da su je opominjali... i ona je bila najmlađa ćerka
Barona. Dragi boţe, kao da je pisac pisao o njoj pre nego što joj
se desilo. Videvši alarm na Betinom licu, ona je naterala svoj
izraz i misli da se umire i ispravila je ramena. „Pobeći ćemo.“
„Da,“ promrmljala je Bet i počele su da rade brţe. Čim su
završile sa uvrtanjem čaršafa počele su ih vezati jedan za drugi
da bi napravile dugačak konopac.
„Prozor,“ Lisa je rekla čim su završile. Krenula je ka prozoru
dok je Bet nosila ostatak, ali je umalo pala na lice pri prvom
koraku. Mrmljajući ispod daha, uzela je pod ruku jedan deo
kanapa sagnula se i podigla drugi deo na krevet. Ispravljajući
se poţurila je ka prozoru.
„Za šta ćemo ga vezati?“ Pitala je Bet zabrinuto.

26
 Naš svet kNjiga

Lisa je oklevala, okrenula se po sobi. Jedina stvar koju su

imale bio je krevet. Zategnutih usana krenula je nazad ka
njemu, zahvalna što je blizu, brzo je kleknula i vezala jedan kraj
oko noge kreveta.
„Hoće li to drţati?“ Bet je pitala nesigurno.
„Moraće.“ Lisa se smrknuto uspravila i polako odmotavala
improvizovani konopac dok je išla do prozora. Kad je stigla
predala ga je Bet.
„Dobro, veţi ga sebi oko struka.“
Čekala je da Bet klimne i počne da radi šta joj je naredila a
onda se okrenula i otvorila prozor. Na njeno olakšanje Bet se
pomakla i tiho ostala na svom mestu. Kada se okrenula Bet je
vezala konopac oko sebe. Lisa se ohrabrujuće nasmejala. „Sada,
sedi na ivicu prozora i izbaci noge, a onda koristi konopac da se
spustiš. Kada stigneš dole odvezaćeš se a ja ću ga povući gore i
isto uraditi i sama.“
Klimajući, Bet je sela na ivicu, ali se onda okrenula i rekla
„Moţda bi ti trebala ići prva. Ja...“
„Ne bi bila ovde da nema mene Bet. Sada idi. Brzo.“ Lisa je
insistirala, gurajući je neţno. Bet nije izgledala sretno, i
prebacila je svoje noge, ali je zastala i pogledala dole. „Nadam
se da će biti dovoljno uţeta.“
I ja se nadam, Lisa je pomislila, ali nije rekla ništa nego je
brzo bacila ostatak uţeta kroz prozor. Nasmejala se
ohrabrujuće i pokazala sobarici da se spusti. Uzdahnuvši Bet je
sklonila jednu ruku sa ivice i uhvatila konopac, a zatim je isto
uradila i sa drugom rukom.
Začulo se glasno struganje iza Lise dok se krevet počeo
pomerati po podu od iznenadne teţine. Momentalno je

27
 Naš svet kNjiga

uhvatila konopac da spreči krevet da se pomera dalje, onda je

prošaptala. „Idi. Brzo.“
„Ali šta sa tobom? Kako ćeš ti...“
„Ja ću morati da čekam dok ne dovedeš pomoć,“ Lisa ju je
prekinula, u panici samo da bi devojka otišla. Jer ako iko čuje
škripu kreveta i dođe...“ Samo poţuri Bet.“
„Ali koga da dovedem?“ Bet je pitala, očiju širom otvorenih
od uţasa. „Lady Christiana i Lady Suzette su na čaju, a...“
„Idi po Lorda Langleya. Dovedi njega samo budi brza,“
siktala je, i zastenjala dok su joj ruke počele goreti.
„Molim te idi Bet. Ne mogu drţati uţe još dugo.“
Sluškinja ju je pogledala kao da se ţeli raspravljati, ali je
klimnula sa grimasom i počela da se spušta niz konopac. Lisa je
odmah zatvorila oči i pokušala da ignoriše bol koji joj je
obuhvatio ruke dok je čekala. Izgledalo je kao da traje večno
pre nego što se teţina koju je drţala pojačala. Lisa se nagnula
nazad, koristeći svoju teţinu da je zadrţi, i skoro je pala na pod
kad je konopac iznenada popustio. Ipak je ostala na nogama.
Bacajući improvizovani konopac sa olakšanjem pomerila se
do prozora i gledala tiho kako Bet ţuri ka uličici. Brzo je uvukla
konopac opet unutra i zatvorila prozor.
Umotavala ga je dok se kretala unazad po sobi odvezala ga
sa nogare kreveta i pogledala okolo pre nego što ga je sakrila
pod krevet. Počela je da se uspravlja, ali se zamislila i brzo se
opet sagnula po njega umotala ga je tako da izgleda kao da je
Bet i dalje na krevetu. Kada je namestila sve da izgleda kao da
Bet spava na krevetu, onda je počela da korača, računajući u
svojoj glavi koliko bi Bet trebalo vremena da stigne po Langley
Gradske kuće i do Roberta.

28
 Naš svet kNjiga

Problem je bio što nije znala koliko će joj trebati. Nije se čak
setila dati novac Bet, da uzme prevoz. Ali sad je za to kasno.
Devojka će morati da ide peške. Da li bi moţda mogla da
unajmi prevoz a da plati kad stigne do Roberta? Ili će moţda
probati da ide peške? O boţe ako devojka ne uzme prevoz... pa,
Robert moţda ne stigne na vreme, Lisa se okrenula ka prozoru,
razmišljajući da li da opet veţe uţe za krevet i spusti se sama.
Moţda ako pomeri krevet do prozora... Ali to bi moglo biti
bučno pa bi dovelo ljude do njene sobe. Mogla je vezati uţe oko
sebe i drţati se blizu vrha zatim skliznuti dole kroz prozor. Na
taj način, ako bi krevet strugao od pod, samo bi je to spustilo do
pola puta, a onda bi ostatak morala da skoči. Sigurno bi bila na
zemlji i sigurna pre nego što bi neko čuo buku. Lisa je zastala
kada je čula korake kako prilaze vratima. Na trenutak se
zaledila, ali kad je čula ključ, pomerila se ka vratima, nadajući
se da je svojim telom blokirala pogled na krevet. Lisa je skoro
stigla do vrata kad su se ona otvorila, zastala je na nekoliko
koraka kad je gospođa Morgan zastala na otvoru.
„Oh, dobro je budna si. Vreme je.“
Lisu je uhvatila panika na te njene reči, usta su joj se osušila
dok je govorila. „Vreme za šta?“
Gospođa Morgan je samo nagnula glavu i pogledala ka
krevetu.
„Koliko vidim Bet još uvek spava.“
„Da,“ promrmljala je Lisa, ne pomerajući se da bi time
blokirala čist pogled.
Gospođa Morgan je slegnula ramenima. „Pretpostavljam, da
ne bih trebala biti iznenađena. Prilično je pohlepno pila čaj. Oh

29
 Naš svet kNjiga

pa dobro, doktor ionako još nije stigao da je pregleda. Hajde

sada. Moramo te spremiti.“
„Spremiti za šta?“ Lisa je momentalno pitala dok je gospođa
Morgan hvatala njenu ruku da je povuče ka vratima.
„Za tvog udvarača.“ Odgovorila je sa osmehom i Lisa je
primetila koliko je ona u stvari zubata.
„Ne ţelim to...“ Lisa je šaputala, oči su joj se razrogačile dok
je izlazila u hodnik. Našla se oči u oči sa veoma visokim,
ogromnim, ćelavim muškarcem, lica goreg od ičega što je
videla do sada.
„Ovo je Gilly, gospođa Morgan je objavila vedro, dok je za
sobom zatvarala vrata sobe a onda ih zaključala. „Ako nam
budeš pravila probleme on će ti morati pomoći oko kupanja i
oblačenja.“
„Oh,“ Lisa je izdahnula, širom otvorenih očiju, a onda je
progutala svaki dodatni protest koji je planirala dati i krenula
bez reči hodnikom, svesna da joj je Gilly za petama.

„Lorde?“
Robert je podigao glavu sa naslona stolice i otvorio oči da
vidi čoveka koji mu se obraća sa vrata kancelarije. Mosby,
njegov batler. Podignuvši obrvu pitao je „Da?“
„Ovde je... Lady, i gospodin koji traţe da vas vide,“ čovek je
rekao sa dozom sumnje da je ta dama uopšte dama, i da
gospodin baš i nije gospodin, i da Robert ne bi ţeleo da vidi ni

30
 Naš svet kNjiga

jedno od njih. „Oni su i dalje na ulazu ako ţelite da pogledate

napolje i vidite ţelite li ih primiti ili ne.“
Robert je podigao i drugu obrvu na njegove reči, ali je onda
ustao i prišao prozoru da pogleda napolje. Njegova kancelarija
je gledala na prednju ulicu, pogledavši kroz guste zavese nije
prepoznao ko je krupna muška figura na njegovim
stepenicama, ali mu je ţena bila poznata, u stvari, ličila je na
Bet sluškinju Lady Lise Madisons, a onda je malo više povukao
zavese da bolje pogleda ţenu.
Mnogo jasniji pogled samo je produbio njegovo mrštenje.
Mlada ţena je bila bleda da su joj se pege videle. Takođe je bila
očajnički nervozna dok je lomila prste i nervozno se
prebacivala sa noge na nogu.
„Uvedi ih unutra,“ Robert je rekao i pustio zavesu nazad na
mesto.
„Kako ţelite.“ Mosby je rekao mirno, iako je postojao ton u
njegovom glasu koji je sugerisao da to i nije pametna ideja. Ali
on se često nije slagao sa stvarima koje je Robert činio otkako se
preselio u grad. On je sumnjao da je njegov batler smatrao kako
treba da sebi nađe ţenu i obezbedi naslednika za lozu Langley.
Izgleda da su to svi mislili. Ali Robert prosto nije imao nameru
to da uradi, pa su oni svi samo mogli da nastave da negoduju.
Uzdahnuvši, pomerio se do stola i seo u stolicu da sačeka
goste, bio je zbunjen šta bi sluţavka Lise Madison mogla da
radi kod njega. Pretpostavio je da ima neku poruku od Lise ili
Christiane, iako se prisustvo muškarca koji je drţi za ruku nije
baš uklapalo.
„Oh, moj Lorde.“

31
 Naš svet kNjiga

Podigao je pogled i video Bet kako ţuri preko sobe, samo da

bi opet bila povučena od strane muškarca uz njegovo rame.
Mrštenje koje je prekrilo njeno lice govorilo mu je da je stisak
bio jak kao što je i izgledao. Cviljenje i grub tretman navelo je
Roberta da ustane. „Oslobodi je.“
„Čim dobijem novac koji je obećala,“ čovek je zareţao i
pomalo popustio stisak.
„Novac?“ Robert se namrštio, a onda pogledao u Bet.
„Ţao mi je moj Lorde,“ Bet je blebetala uţurbano. „Moja
Lady me je poslala da dođem po vas da bi je spasili, ali nisam
imala pojma gde sam, i nisam imala novca za prevoz. Obećala
sam mu da ću mu platiti kad stignem ovde.“
„Tvoja Lady te je poslala po mene da je spasem? Robert je
ponovio oduševljeno.
„Da, ona...mi...“ Bet je napravila pauzu, i očima skliznula na
čoveka koji joj je drţao ruku a onda opet ka njemu nesretno.
Shvatajući da ne ţeli da priča pred čovekom koji je očigledno
bio vozač kočije, Robert je pogledao ka svom batleru. „Isprati
čoveka i plati mu na izlasku.“
„Da moj Lorde,“ Mosby je rekao mirno i podigao obrvu ka
vozaču. Nakon njegovog oklevanja, muškarac je pustio Bet,
klimnuo ka Robertu, a onda se okrenuo i pustio da ga batler
povede.
Videvši da je batler ostavio otvorena vrata sigurno da bi čuo
šta se dešava Robert je obišao sto i zatvorio vrata a zatim
pogledao u Bet.
„Sada, zašto vas je Lady poslala kod mene?“
„Rekla sam vam. Da je spasite. Moramo poţuriti moj Lorde.
Ona je u lošem stanju,“ zabrinuto je rekla Bet.

32
 Naš svet kNjiga

Robert se namrštio. „Da je spasim od čega tačno Bet?“

„Oh,“ mumlala je skoro pa očajno. „Uţasno je moj Lorde. U
čaju je bila droga, bile smo odvučeni gore u sobu a ja sam
morala da se spustim niz prozor, ali gospođica Lisa je morala
da ostane jer krevet nije bio dovoljno teţak i mi moramo
poţuriti i izbaviti je odande!“ Bet je plakala.
Robert je trgnuo na uţurbanost reči, ne shvatajući potpuno.
Lisa je morala da ostane jer krevet nije bio dovoljno teţak?
Dovoljno teţak za šta? Nije imalo smisla, ali je dosta podsećalo
na one melodrame koje je Lisa volela da čita. I počeo je da
sumnja da je to u stvari to. Izgleda da Lisa ipak nije potpuno
odustala od njega, ali u nekom poslednjem pokušaju da dobije
njegovu naklonost ona je izmislila ovo priču da...
„Molim vas!“ Bet je cvilila, ţureći napred da ga uhvati za
ruku i povede ka vratima. „Nikada si neću oprostiti ako se
nešto dogodi gospođici Lisi. Jer sam ja prva pobegla kroz
prozor. Trebala sam naterati nju da ide prva. Trebala sam...“
„Razdraţen i Uništen?“ Robert ju je prekinuo zabavljeno.
Boţe ovaj put je preterala. Lisa je inače bila najslađa,
najpoţeljnija ţena, sanjivih očiju samo napola prisutnih u ovom
svetu dok je druga polovina bila zaglavljena u svetu mašte i
priča koje je čitala. Ali ponekad priče bi je obuzele...
„Zašto se smejete?“ Bet je pitala uţasnuto. „Ovo nije
zabavno, moj lorde ona će biti uništena ako dođe udvarač i
ostvari svoj naum sa njom. Ona?“
„Udvarač?“ Robert je pitao zainteresovano.
„Tako ga je gospođa Morgan nazvala. Njenim udvaračem,“
Bet je nesretno objašnjavala. „Ona...“

33
 Naš svet kNjiga

„Gospođa Morgan?“ Robert je zareţao, njegova zabavljenost

je nestala i zabrinutost se počela javljati.
„Šta do đavola gospođa Morgan ima sa svim ovim?“
„Pa bile smo na čaju, i...“
„Kod gospođe Morgan?“ zaurlao je, Bet se trgnula kao da ju
je udario. Izgledala je prestravljeno. Prisilivši je da se smiri
Robert je neţno pitao. „Šta je do đavola nateralo Lisu da pije čaj
sa gospođom Morgan? Kako uopšte poznaje takvu ţenu?“
„Kočija gospođe Morgan se pokvarila baš kod Madisons
imanje pre dve godine i Lord Madison je pozvao gospođu
Morgan na čaj dok majstor ne pogleda kočiju i vidi da li se
moţe zameniti točak. Gospođica Lisa i Suzzete su joj pravile
društvo dok je čekala. Ispalo je da ima dosta za popravku i
gospođa Morgan je uzela sobu dok joj kočija ne bude spremna
za pokret. Bila je u selu skoro celu nedelju i gospođica Lisa ju je
posećivala skoro svaki dan. One su postali prijateljice i gospođa
Morgan joj je dala nekoliko knjiga i od tada se dopisuju.“
„Dragi boţe,“ Robert je uzdahnuo. „Zar ona ne zna kakva je
to ţena...“ Zastao je i zatresao glavom. Naravno da nije znala.
Kako je i mogla znati? Lisa je provodila vrlo malo vremena u
gradu. Devojka je bila naivna beba.
„Da li Richard zna da Lisa planira čaj sa gospođom
Morgan?“
„Ne,“ rekla je sa uzdahom. „To je bila tajna. Zapravo čak ni
ja nisam znala. Gospođica Lisa se pokušala iskrasti sama, ali
sam znala da nešto smera i uhvatila je pa me je pustila da idem
sa njom, kočija nas je ostavila iza ulice na ulazu u kuhinju,
moţete zamisliti.“ Dodala je gnevno „Znala sam da to nije
ispravno, ali gospođica Lisa je insistirala da ide na čaj i išle

34
 Naš svet kNjiga

smo, ali u čaju je bila droga i gospođa Morgan je pitala čudna

pitanja. Da li sam devica, i...“ pauzirala je lice joj je bilo crveno a
pege su skoro bile nevidljive. „i to da će me doktor pregledati
da to proveri.“
Zastala je i zamislila se, ali je nastavila. „Poslednje čega se
sećam pre nego što me je droga obuzela je to da ću ja biti
odvedena u sobu dok ne dođe doktor i udvarač gospođice
Lise.“ Usta su joj se stisnula. „Ubrzo sam se probudila u sobi na
drugom spratu. Ali smo napravile konopac od čaršafa kao u
knjizi gde Lord Haroway zarobljava Lady Laticiu, i gospođica
Lisa je rekla da ja idem prva, pa sam se popela na prozor, ali
krevet nije mogao da izdrţi teţinu počeo se pomerati pa je
gospođica Lisa pomogla drţanjem konopca zbog čega nije
mogla i sama da se spusti, pa mi je rekla da nađem vas da
dođete po nju.“
Robert nije ni trepnuo na njeno dugo uţurbano objašnjenje
koje je punilo njegov um, a onda je zatresao glavom, obišao je, i
krenuo ka vratima.
„Sačekaj ovde, vratiću je nazad.“
„Oh, ali...“
„Sačekaj ovde,“ ponovio je čvrsto.
„Ali ne znate na koji prozor da idete,“ uzviknula je ona.
Robert je zastao, namrštio se i stisnuo usne pa se okrenuo.
„Koji je prozor?“
„Trebala bi da pođem sa vama. Ja...“
„Ne ideš sa mnom Bet. Dovoljno sam zabrinut bez da
brinem i o tebi. Sada reci koji je prozor?“

35
 Naš svet kNjiga

„Eto,“ rekla je gospođa Morgan a onda se odmakla i gledala

je sa divljenjem.
Klimnuvši objavila je „Izgledaš savršeno. On će biti veoma
zadovoljan.“
„Ko?“ Lisa je pitala i namrštila se na vrišteći glas iz svog
grla. Gospođa Morgan je na nju stavljala neke pomade svo
vreme dok se kupala i oblačila... što je bilo i najugodnije.
Osećala se lagano i meko, što je činilo da prelepo miriše i da
tkanina skoro miluje njenu koţu. Izgledalo je kao da je uopšte
ni ne nosi, bio je to najlepši osećaj koji je ikad osetila... pa...
čudan zapravo.
„Saznaćeš uskoro,“ Gospođa Morgan je rekla sa osmehom i
povela je ka krevetu. „Iznenađena sam što misli da mu treba
ovo da bi privukao tvoju paţnju. Većina devojaka bi se bacila
na njega. Mada, moje devojke kaţu da ume da bude grub, ali ti
ćeš moţda uţivati. Malo grubosti ponekad ume da probudi
zadovoljstvo.“
Lisa je progunđala. Nije bila sigurna o čemu ţena priča.
Atraktivno je lepo zvučalo njenom zbunjenom umu, ali grubo...
pa sumnjala je da ne treba biti uznemirena, ali njen um je bio
nesposoban. Umesto toga borila se sa neobičnim porivom za
kikotanjem. Šta je bilo u tim pićima koje joj je davala?
„Sada sedi ovde. Trebalo bi da bude uskoro ovde da te vidi a
onda počinje tvoj novi ţivot.“
„Zašto radite ovo? Mislila sam da ste moj prijatelj,“ Lisa je
rekla ţalosno, bar se nadala da tako zvuči.

36
 Naš svet kNjiga

Nije baš zvučalo najjasnije iz njenih usana. Imala je osećaj

kao da u ustima ima gomilu kuglica dok govori. Ali izgleda da
je ona razumela o čemu Lisa govori.
„Daj, sada.“ Ţena je rekla sa malim uzdahom i potapšala je
po ruci dok je sedala na krevet pored nje. „Znam da ti se sve
ovo čini strašnim sada. Ali on ima planove da te oţeni, moja
draga. Dakle nikakva šteta nije načinjena. I on mi plaća veliku
sumu novca da mu te namamim ovako.“ Napravila je grimasu
pa dodala. „Naravno, Bet je nešto drugo. Ali zaista da li misliš
da ţeli da bude sluškinja do kraja ţivota? Ona je prelepa
devojka uprkos tim njenim pegama. Ona će nositi najfiniju
svilu i piti najfinija vina i uţivati u puno finih muškaraca
umesto da bude samo sa jednim. Zaista obema ovde danas
radim uslugu. I zarađujem ogromnu svotu novca. Ako je
devojka devica dobiću dobru cenu za nju.“ Ustala je i krenula
ka vratima a onda je dodala. „Moram da pošaljem poruku i
vidim šta je toliko zadrţalo doktora. Poslala sam skoro svima
već pismo da je nova sveţa devojka u ponudi večeras. I zaista
mi treba ta potvrda u vezi Bet pre toga.“
Lisa ju je gledala kako odlazi, i nastavila je da sedi na mestu
dok je veliki čovek po imenu Gil iznosio kadu napolje, onda je
čekala da se vrata zatvore pre nego što je ustala. Bila je
zabrinuta kada je soba počela da se okreće oko nje, morala je da
se umiri stavljajući ruke na krevet, udahnula je duboko da joj se
ţeludac ne bi pobunio. Kada je uspela Lisa se oprezno
uspravila i pogledala okolo. Um joj je vrištao da nešto učini.
Problem je bio što joj je sve u glavi bilo toliko iskrivljeno da nije
razumela šta joj to tačno um govori da bi trebala da uradi. Iako
je sumnjala da je to nešto vaţno.

37
 Naš svet kNjiga

Robert se nagnuo na prozorsku dasku i oprezno provirio

unutra, zatim se namrštio i pogledao bolje. Soba je na prvi
pogled delovala prazno, ali je onda uočio ispupčenje ispod
pokrivača. Lisa. Kako sad moţe da spava u ovom trenutku?
Dragi boţe. Mumlajući ispod daha, spustio se da sedne na
dasku, a zatim je polako lupnuo na prozor. Zvuk je bio veoma
slab. Nije ţeleo da privuče paţnju, ali bilo je dovoljno glasno da
Lisa čuje. Krevet nije bio daleko. Međutim ona se nije ni
pomakla. Ponovo je pokucao malo glasnije, ali kad ni tada nije
bilo reakcije, on je primetio da je prozor otvoren i ušao je
unutra. Čim je stigao do kreveta Robert je shvatio da ispod
pokrivača nešto i nije baš kako treba. Povukao je pokrivač i
opsovao kad je video da je tu samo isprepleteni konopac.
Vraćajući pokrivač pribliţio se vratima. Krenuo je da okrene
kvaku, ali se tada setio da mu je Bet rekla da su vrata bila
zaključana. Okrenuo se i uz psovke otišao nazad do prozora.
Vratio se na prozorsku dasku zatvorio prozor, ali je onda
zastao, nesiguran šta da radi. Nije mogao samo da ode. Morao
je ući u zgradu i potraţiti Lisu. Pokušaće sa drugom sobom,
Robert je odlučio, a onda je pogledao prvo desno zatim levo.
Prozor sa leva je bio bliţi.
Tu je rešio da krene penjući se na rešetku sa druge strane
pomerivši se po ivici do sobe. Ali soba je bila zauzeta.

38
 Naš svet kNjiga

Ne ţeleći da bude uočen Robert nije ostao dovoljno dugo da

uoči ko je zauzeo sobu, brzo je prošao pored i video samo da je
unutra ţena.
Naţalost sledeći prozor sa njegove desne strane bio je još
dalje i nije bio siguran da će uspeti da stigne do njega sigurno.
Neće moći da izvuče Lisu napolje ako padne na zemlju i polomi
se, znači ipak će morati da uđe na onaj prvi prozor, Robert je
odlučio. Samo se nadao da je soba sada prazna ili da je ţena
unutra dovoljno druţeljubiva i da neće dići paniku kad on uđe
kroz prozor... ili da će je uspeti ućutkati pre nego što digne
uzbunu, pomislio je mrzovoljno. Novac je obično činio čuda u
ovakvim situacijama. Moraće da proveri stanje i odatle donese
odluku, Robert je pretpostavio.
Udahnuvši duboko, jednom rukom je stegnuo ivicu okvira
dok je drugu zajedno sa nogom pruţao ka drugom prozoru.
Bilo je to teško, ali on je uspeo... jedva. Trenutak kasnije on je
visio na prvom prozoru i malo je odahnuo. Robert je uzeo
trenutak da mu se disanje umiri, onda se uspravio uz ivicu i
provirio kroz prozor. Grimasa je preplavila njegovo lice kad je
video da soba nije prazna kao što se nadao. Ţena je i dalje bila
unutra, sitna plavuša i veoma zanosna prostitutka, stajala je
pored kreveta, sva spremna za svog prvog večerašnjeg klijenta.
Do đavola nosila je nešto što... pa mogla je komotno da ne nosi
ništa uopšte, Robert je pomislio dok je očima klizio preko
njenih oblina u prozirnoj haljini. Gospođa Morgan je uvek
imala najbolje devojke u gradu. Morao je to znati. Posetio je
njenu kući dovoljno tokom godina. Prelepe, bujne i talentovane
ţene bile su kod Morgan i po njima je bila poznata.

39
 Naš svet kNjiga

Nije mogao da veruje da je Lord Madison pustio ţenu u svoj

dom i još joj posluţio čaj, za ime boga. Činjenica da je taj čovek
pustio svoje neudate ćerke da provedu vreme sa njom bilo je
prilično uţasavajuće. Naravno, Lord Madison je takođe
provodio više vremena na selu, i verovatno nije imao
predstavu ko je ţena koju je pustio u dom. Ipak... Robert je
morao da se zapita kako je on propustio da čuje o poznavanju
ove ţene ranije. Verovatno ne bi trebao da je iznenađen. Nije ih
puno viđao pre očeve smrti. Mada i nakon toga, Lisu je video
samo jednom dok je bila u Londonu na venčanju Suzzete i
Daniela. Iskreno govoreći on ju je izbegavao da ne bi
ohrabrivao tu školsku zaljubljenost koju je znao da ona gaji za
njega. Robert je mario za Lisu, baš kao i za Suzzete i Christianu.
Ali to je bilo sve i nije imao ţelju da joj slomi srce. Bilo bi
neugodno biti u blizini njenih sestara i njihovih muţeva, i
koliko god je bio blizak sa njih dve u protekle dve godine, sada
je bio još bliţi.
Misli su mu bile smetene kada se ţena u sobi polako
okrenula ka prozoru. Sigurno ga nije mogla videti kroz zavese,
on je nju posmatrao sa zanimanjem. Devojka ga je podsetila na
Lisu. Pa Lisu koja bi trebala da izgleda tako da je obučena u
svoje pastelne haljine sa onom fensi frizurom koju sada sve
ţene nose, pomislio je, njegov pogled pun divljenja prelazio je
po devojci koja je sad okrenula leđa. Bila je zrela mala breskva,
sva predivna, sa velikodušnim oblinama i elegantnim nogama.
A kosa joj je bila svilena masa koja je uokvirivala lice, pomislio
je. Lice joj je bilo u obliku srca sa velikim očima i usnama za
ljubljene. Moţda bi mogao posetiti ovu malu pohotnicu kasnije
večeras nakon što nađe Lisu i odvede je sigurno kući.

40
 Naš svet kNjiga

Pa ako uspe da je spase a da ga ne vide ili uhvate. Gospođa

Morgan teško da bi ga primila ako bi saznala. Robertove misli
su se zaustavile, oči su mu se zadrţale na licu devojke kad je
protresla glavom kao da pokušava da razbistri um i kad je
prošla rukama kroz kosu da je skloni sa lica.
„Do đavola,“ Robert je opsovao. Dragi boţe primamljivo
obučena pohotnica uopšte nije bila pohotnica. Bila je to Lisa
Madison!
Na trenutak, samo je jednostavno stajao zureći, oči su mu
putovale po prelepim oblinama koje se u običnim haljinama ne
bi videle. Ali onda se setio da stoji na ivici prozora zureći, i da
bude iskren prema sebi, ţudeći za prokletom, skoro golom
Lisom Madison... koja mi je bila kao mlađa sestra.
Proklinjući, Robert je čučnuo kako bi otvorio prozor, i onda
je ušao, šapćući, „Lisa.“
Reči su bile tiše od šaputanja, ali dovoljne da privuku njenu
glavu da se okrene. Oči su joj se raširile kad ga je ugledala, a
onda je jurnula napred.
Robert nije mogao da ne primeti kako su joj se grudi
primamljivo njihale sa svakim korakom koji je napravila svojim
velikodušnim kukovima. Prokletstvo kako je uspevala sakriti
tako primamljivo malo telo pod tim obimnim haljinama koje je
nosila?
Richard i Daniel su bili u pravu, Lisa je definitivno bila
odrasla. Kada se do đavola to desilo?
Pitanje se izgubilo u njegovoj glavi kada je stigla do prozora,
bacivši se na njega sa sretnim suzama. Hvatajući se za okvir
uspeo je da spasi svoju glavu, da ne pominje i njenu, pošto je
mogla pasti sa njim. Zatim je oslobodio jednu ruku i obgrlio je.

41
 Naš svet kNjiga

„Oh, Roberte. Hvala nebesima. Znala sam da ćeš doći,“

mrmljala je u njegov vrat a on je opsovao na nejasnoću njenih
reči.
„Jesi li pila?“ pitao je lagano je povlačeći da bi joj video lice.
„Aha,“ klimnula je izvinjavajući se „gospođa Morgan me
naterala da pijem neku vrstu začinjenog vina. Mislim imalo je
ukus vina. ali znam da je još nešto bilo unutra. Rekla mi je da će
me to opustiti za ono što sledi. Mislila sam da je droga kao u
čaju. Ali nisam zaspala. Nešto je drugo stavila. Čini me da se
osećam mekano i opijeno.“
„Hmm...“ namrštio se, a pogled mu je padao dole niz njenu
haljinu. Nije sakrivala ništa, primetio je oreolu oko njenih
ruţičastih sada ukrućenih bradavica, primetio je to i namrštio
se. „Šta to do đavola nosiš?“
„Gospođa Morgan me je naterala da to obučem. Rekla je da
ću se mom udvaraču svideti u ovome. Da li se tebi sviđam u
ovome?“ pogledala je dole na sebe. „Sviđa mi se kako pristaje
mojoj koţi kao da leluja.“
Nije mogao da ne primeti da joj ogrtač leluja jer se i ona
ljuljala na svojim nogama i nije bila baš svoja, nije bila svesna
da stoji pred njim maltene gola. Verovatno da je za sve to kriv
napitak koji joj je dat.
„Da li?“ Robert je trepnuo i prebacio svoj pogled sa njenih
bradavica na njeno lice. „Da li šta?“
„Da li ti se sviđam u ovome?“ Lisa je pitala sa mrštenjem.
„Zar ne misliš da je lepo?“
„Ja...“ Robert je opet skliznuo očima niz njeno telo, prelazeći
preko njenih grudi i dole preko mekog stomaka, do krivine
kukova i skupa plavih kovrdţa ispod njih.

42
 Naš svet kNjiga

Naravno da je mislio da je lepo i sviđala mu se u tome.

Previše, protresao je glavom da se dozove pameti a onda je
rekao brzo, „Lisa, moramo ići odavde.“
„Oh, da, ne sviđa mi se ovde, Roberte. Gospođa Morgan me
naterala da se skinem i okupam ispred tog muškarca pod
imenom Gily, koji je bio veoma velik i strašan i nije mi se
uopšte sviđao, ali ona nije dala da on ode kada sam pitala i
rekla je, da ako ne budem sarađivala, da će narediti njemu da
me skine i okupa, ja nisam ţelela da me on dodiruje pa sam
morala samo da se pretvaram da on nije tu i završim sa tim, ali
bilo je jako neugodno i nije mi se to svidelo.“
Ubio bi kopile, pomislio je Robert. Gily je bio mišić gospođe
Morgan, masivan, mrgud koji je drţao devojke pod kontrolom i
rešavao problematičnu klijentelu. Ubio bi skota što je gledao
Lisu i što se zbog njega osećala neugodno... moţda i uradi to
odmah nakon što se pobrine za gospođu Morgan. Ali tek nakon
što Lisu odvede kući na sigurno.
„U redu,“ mumlao je odmičući je malo od sebe. „Ţelim da se
popneš na moja leđa.“
„Na leđa?“ upitala je nesigurno.
„Da, popni se na moja leđa a ja ću nas spustiti niz zid.“
„Kako ćeš se spustiti niz zid Roberte? Ti nisi pauk. Moţda bi
trebali napraviti konopac od čaršava kao što smo Bet i ja i...“
„Sve je u redu. Ja sam se popeo, ja se mogu i spustiti. Samo
se popni na moja leđa, Lisa.“ Rekao je okrenuvši se poprečno i
stavljajući je iza sebe. Mumlala je nešto ispod daha svo vreme,
ali se popela na ivicu prozora iza njega a onda je omotala ruke
oko njegovih ramena kako joj je naredio.
„Omotaj noge oko mog struka,“ naredio je.

43
 Naš svet kNjiga

Lisa je promumlala pored njegovog uha, ali je poslušala,

stopala je umotala na njegovom stomaku. Robert je buljio u njih
prazno, primetivši da je bosonoga i da je imala najlepše male
prste i prelep visok list.
„Šta sada?“
Još jednom je protresao glavom, Robert je sad bio taj koji je
mumlao ispod glasa. Onda je uzdahnuo i rekao. „Samo se
čvrsto drţi.“
Čekao je da kaţe kako je razumela, a onda je počeo da ih
prebacuje kroz prozor. Bilo je mnogo teţe manevrisati sa njom
na leđima kao majmunčetom, Robert je počeo da škripi zubima,
njegova paţnja je bila podeljena između onog što je radio i na
činjenicu da ga je ona drţala. Bio je zabrinut da bi mogla
popustiti stisak i pasti, ali nije mogao da troši ruku da je
pridrţava.
„Reci mi ako počneš da kliziš.“ Prosiktao je polako se
spuštajući sa platforme do rešetki.
„Da, Robert,“ prošaputala je uz njegov vrat i osetio je kako
drhtaj prolazi kroz njegovo telo od njenog daha na vratu. Do
đavola nikada nije imao ovakvu reakciju pre. Ali ipak, ona
nikada nije izgledala tako... pa...
„Jao,“ Robert je zastao. Upravo se prebacio sa platforme na
rešetku kada je ispustila taj glas bola.
Lagano je okrenuo glavu i pokušao da vidi šta nije u redu.
„Šta je bilo?“
„Ništa. Moje stopalo je nešto udarilo,“ Lisa je mumlala,
ukopavajući svoja stopala više u nameri da izbegne zid i drvo.
Spustila se niţe kada se uspravio na platformi, i njena stopala
nisu više bila oko njegovog struka nego su počivala na

44
 Naš svet kNjiga

njegovim preponama. Bol nije bila reč za senzaciju koju mu je

nenamerno nanosila. Robert je uspeo da ne zastenje naglas i
sagnuo se malo da zaštiti njena stopala, onda je počeo da se
spušta niz rešetku sa malo više brzine umesto paţnje. Bio je
pomalo zadivljen kada su stigli na zemlju bez ijednog
pogrešnog koraka i dok su mu noge bile čvrsto na zemlji on joj
je rekao da siđe sa njegovih leđa. Olakšanje ga je preplavilo
kada njena stopala nisu više bila na njegovim preponama
intimno ih trljajući, on je to ignorisao i okrenuo se ka njoj da je
podigne u naručje. Bio je to pokušaj da sakrije nešto njene
golotinje kao i da sačuva njena jadna bosa stopala... i to
apsolutno nije imalo nikakve veze sa ţeljom da je drţi u svojim
rukama, uveravao je sebe dok je hodao ka kraju uličice gde ih je
čekala kočija. Robert se kretao što je brţe mogao, ţeljan da je
uvede unutra i sakrije od znatiţeljnih očiju, a da ne pominje
bilo kakav susreta sa gospođom Morgan ili njenom gorilom. To
će morati da sačeka dok Lisu ne odvede na sigurno. Ne bi
rizikovao da bude uhvaćen i da mu Gily bude veći problem
nego što očekuje, ili da ga čovek slučajno ne potkači svojom
pesnicom.
„Oh, Robert, znala sam da ćeš me spasiti,“ Lisa je
uzdahnula, ugnezdivši se uz njegove grudi.
Robert je zagunđao i pokušao da ignoriše način na koji su
njene grudi pritiskale njegova prsa.
„Tako si hrabar i pametan. Jak i zgodan takođe.“ Dodala je
sa malim uzdahom. Ti ćeš praviti lepe bebe.“
Robert je trepnuo, njegov um je sa bebama povezivao čin ne
rezultat. Shvatajući gde je njegov pokvareni um krenuo on je
zatresao glavom da otera te misli i poţurio napred do kočije.

45
 Naš svet kNjiga

Vozač ga je video da dolazi i sišao sa svoje klupe, otvorio je

vrata i obezbedio da Robert samo uđe sa jednim jednostavnim
korakom zajedno sa svojim teretom. Bacio se na klupu a vozač
je brzo zatvorio vrata, našao se neodlučan da li da spusti Lisu
na suprotnu klupu. Zuriti u nju tako polu golu nije mu se činila
dobrom idejom. To, je naravno bio jedini razlog zašto ju je
nastavio drţati pritisnutu uz svoje grudi, rekao je sebi dok se
vozač penjao na svoje mesto i počeo voziti.
„Da li me vodiš kući?“ Lisa je pitala kad je kočija krenula.
„Dragi boţe ne, ne moţeš takva kući,“ dahnuo je a oči su mu
klizile ka otkrivenom telu u prozirnoj haljini.
Osećajući kako postaje čvrst samo od pogleda, naterao je
svoje oči da se sklone sa nje i promumlao.
„Vodim te u moju gradsku kuću. Bet je tamo, čeka te.
Moraću je poslati nazad do Richarda i Christiane da ti donese
neku odeću.“
„Pretpostavljam da bi shvatili da nešto nije u redu kad bi me
videli u tuđoj haljini.“ Rekla je i pomerila se očigledno
pokušavajući da nađe ugodniju poziciju.
„Nikada nisam primetila da imaš tako koščate noge Robert.“
„Nije to moja noga,“ mumlao je a onda je ugrizao jezik zbog
brzopletosti.
„Onda šta je to? Imaš nešto u dţepu?“ pitala je znatiţeljno
ponovo se pomerajući.
„Da,“ zareţao je, rukama joj uhvativši bokove da je umiri.
Oči su mu tada ponovo lutale po njenom telu pre nego što se
mogao zaustaviti. Robert je onda brzo opet sklonio pogled i
dao sebi mentalnu lekciju. Ovo je Lisa Madison koja mu je kao
mlađa sestra. Slatka nevina, sanjivih očiju.

46
 Naš svet kNjiga

Do đavola kada se ovako popunila?

Nagnuvši glavu Lisa ga je znatiţeljno pogledala. „Mogu li
da vidim?“
„Da vidiš... šta?“ upitao je sa mrštenjem, oči su mu kliznule
ka njoj, ali ih je zadrţao čvrsto na njenom licu. Ovaj put.
„Šta imaš u dţepu šta je tako grubo i tvrdo?“ objasnila je.
„Šta je to pokaţi mi.“
Robert je samo zurio u nju, svestan da njegova grubost i
tvrdoća svakom sekundom raste od same pomisli da joj to
pokaţe. Ali onda se dozvao pameti da je uhvati za kukove i
prebaci na suprotnu klupu.
„Uskoro ćemo stići do kuće.“ Najavio je očajnički ţeleći da
promeni temu. „Rekao sam vozaču da koristi zadnju uličicu da
vas niko ne bi video.“
„To je zaista ljubazno. Bar mislim.“ Dodala je nesigurno.
„Iako ne vidim zašto neko ne bi smeo da vidi da ulazim kod
vas. Osim naravno ako ne zbog toga što sam ja slobodna dama.
Ali svi znaju da su naše porodice prijatelji i sigurna sam da
niko ne bi ništa pomislio. Uostalom dan je i Bet je tamo.“
„Lisa, Bet je već u kući, tako da ona neće biti viđena da ulazi
sa tobom.“ Rekao je strpljivo a onda sa razočaranjem dodao. „I
iskreno ne bi bilo vaţno da li je jutro, podne ili veče. Obučena
tako, izazvalo bi scene svakako, a pogotovo još ako bi bila
viđena sama sa muškarcem.“
„Šta ne valja u tome kako sam obučena?“ pitala je
iznenađeno.
„Tvoja haljina je prozirna,“ istakao je, ne verujući da je to i
pitala. Naravno ističući to samo ga je navelo da opet očima luta

47
 Naš svet kNjiga

po tom divnom telu i bilo mu je veoma teško da ovaj put

prestane sa gledanjem.
„Je li?“ Lisa je pitala iznenađena time, a onda je spustila
pogled na sebe trepćući.
Namrštivši se, Robert je pitao „Da li je sve u redu sa tvojim
očima?“
„Da. Ne. Pa moţda,“ rekla je sa uzdahom i priznala. „Sve mi
je nekako mutno od drugog pića koje mi je dala. Stvari mi
prosto beţe iz fokusa. Uglavnom van fokusa,“ uzdahnula je a
onda priznala „jedini razlog zašto sam prepoznala da si ti na
prozoru je povetarac, koji je uneo tvoj miris kada si otvorio
prozor.“ Uzdahnula je i trgla se na klupi. „Imaš veoma lep
miris Roberte. Začinjen je sa malo drvenastih nota i dosta finih.
Sva se najeţim od tog mirisa.“
„Najeţiš?“ Robert je ponovio.
Lisa mu se slatko nasmešila i klimnula glavom „Da najeţim,
svuda. Kada sam sedela u tvom krilu činilo mi se kao da me
okruţuje. Svidelo mi se to Roberte. Mogu li opet tu da
sednem?“
„Ne,“ zareţao je odolevajući svom porivu da kaţe da i
povuče je opet ka sebi. „Nije prikladno.“
„Oh, naravno,“ rekla je i razočarano uzdahnula, a onda se
nagnula unazad i rekla. „Ali Roberte, volim te. Sigurno se to
onda čini u redu?“
„I ja volim tebe,“ mumlao je boreći se da zadrţi oči iznad
njenog vrata. „Ti si mi kao mlađa sestra.“ Lisa se namrštila. „Ja
nisam tvoja mlađa sestra.“
„Jesi za mene.“ Uverio ju je Robert, pogled mu se spustio, ali
ga je brzo odmakao.

48
 Naš svet kNjiga

Pronalazeći čvrstinu u svom glasu rekao je „Ti, Suzzete i

Christiana ste mi oduvek bile kao sestre koje nikad nisam
imao.“
„Sestre,“ odbrusila je sa gunđanjem. „Ja nisam tvoja sestra
Roberte Langley.“
„Pa tako te ja vidim, Lisa Madison. Kao slatku malu sestru.“
Obično bi dodao tihu. Dragi boţe, ništa u vezi nje nije bilo
kao kod mlađe sestre, niti njeno telo, niti njegove misli, niti
reakcija njegovog tela na nju.
„Pa ja nisam tvoja mlađa sestra, Roberte. U stvari više ništa
nije malo u meni. Ja sam odrasla ţena, i ako si toliko tvrdoglav
da to uvidiš, onda je moţda vreme da nađem nekog
inteligentnijeg da mi pruţi ljubav.“
Robertov pogled je opet skliznuo niz nju a onda je skinuo
svoj sako da ga omota oko nje, mumlajući, „Voleo bih da
nađeš.“
Lisa se ukočila osetivši prve emocije koje je osetila od kako je
popila ta pića gospođe Morgan i koja su joj zamutila um. Ti
osećaji bili su razočarenje i bes. Volela je ovog čoveka oduvek,
još dok mu je bila do kolena a Robert to nije cenio kao ni par
starih cipela bačenih u blato.
„Kako ţeliš,“ rekla je hladno skupljajući sako oko sebe.
Zatim se naslonila na prozor dok je kočija usporavala. „Ovo je
kuća Richarda i Christiane.“
„Da,“ Robert je mumlao, ne zamarajući se da pogleda.
„Moramo proći pored njih da dođemo do moje kuće. Zatvori
zavese Lisa. Neko od sluga bi te mogao videti dok prolazimo.“

49
 Naš svet kNjiga

Lisa se namrštila i slegnula ramenima. „Mogu samo da

odem kući umesto da te zamaram da me vodiš kod sebe. Kad
dođeš tamo molim te pošalji Bet.“
„Ti nisi... Lisa!“ prsao je kad je otvorila vrata i skočila iz
kočije koja je stala. Kada je skočila na zemlju onda je shvatila da
je bosonoga. Ignorišući to pogledala je napred da vidi šta ih je
zaustavilo. Richardovi i Christianini susedi, Wortheysi, su se
vraćali kući sa izleta i njihova kočija je blokirala put dok su
izlazili.
„Lisa!“ Robert je prosiktao iza nje, ali ga je ignorisala i
poţurila ka kapiji i prednjim vratima kuće. Čula je njegove
čizme iza nje, ali nije se okrenula. Samo ţureći ka vratima.
Ţureći unutra. Ulaz je bio prazan. Čak i u ovom ošamućenom
stanju Lisa je pomislila kako je to dobra stvar. Otvarajući vrata
uspela se brzo stepenicama, a onda niz dug hodnik do sobe za
primanje, nije usporavala niti zastala dok nije bila sigurna
unutra.
Kada je stigla, međutim, Lisa je zastala, naslonila se na vrata
zatvorenih očiju. Plakalo joj se. Vrištalo joj se. Bacalo joj se
nešto. Znala je da jedan deo njenog mozga zaista ţeli to da
uradi, ali kratak oštar nalet besa i razočarenja koji je uspeo da
probije njenu ukočenost i pročisti njenu glavu, javio se i ona
ponovo nije osećala ništa. Sve što joj se činilo da ţeli da uradi je
da legne. Odmaknuvši se od vrata nesigurnim korakom srušila
se na krevet. Robert je počeo pratiti Lisu, ali je zastao samo
nakon nekoliko koraka. Ako njen povratak bude otkriven
njegovo prisustvo će samo pogoršati stvari. Do đavola ako se
Richard vratio do sada i svedočio njenom dolasku i odeći ili
nedostatku iste izišao bi da traţi objašnjenje.

50
 Naš svet kNjiga

Međutim ako je prošla da je ne vide, njegovo pojavljivanje

na vratima moglo bi da privuče paţnju na njeno stanje i
dolazak.
Oklevao je, nesiguran šta da radi, ali nekoliko trenutaka
nakon što niko nije izašao, Robert se okrenuo i vratio u kočiju,
onda je lupio od zid i dao znak vozaču da nastavi. On će se
vratiti kući i poslati Bet da pomogne svojoj gazdarici. Lisa nije
bila u najboljem stanju i bez sumnje će joj trebati pomoć da se
izvuče iz te kreacije koja se naziva haljinom. Onda će se vratiti
kod Gospođe Morgan i izbaciti neke svoje trenutne frustracije
praveći malo pakla. Dok završi sa njom, ţena neće pomisliti ni
jednom više da se meša u nešto ovako i saznaće ko je tačno taj
„udvarač.“ A onda će posetiti i tog skota.

„Gospođice.“
Lisa je pospano otvorila jedno oko da pogleda ţenu koja se
nadvijala nad njom. Terajući i drugo oko da se otvori
osmehnula se pomalo ukočeno.
„Oh, hvala bogu. Dobro si.“
„Da. Hvala nebesima da si i ti.“ Bet je rekla, sedajući na ivicu
kreveta sa osmehom. „Bila sam jako zabrinuta dok se Lord
Langley nije vratio i rekao da si sigurna kući.“
Lisa je napravila grimasu na pomen imena, zatvorila je oči i
promumlala.
„Uţasan čovek.“

51
 Naš svet kNjiga

„Uţasan čovek?“ Upitala je Bet zbunjeno. „Da li ste upoznali

udvarača? Lord je rekao da je stigao na vreme i da vas je
izvukao pre...“
„Ne udvarač.“ Zareţala je „Robert.“
„Oh,“ usledila je pauza a onda je Bet nesigurno upitala „Da
li se ponašao neprikladno?“
„Ne... naprotiv bio je maksimalno prikladan,“ zareţala je od
bola a onda se okrenula na leđa uz uzdah. „Rekla sam mu da
ga volim Bet, ali on je rekao kako me gleda kao mlađu sestru.“
„U toj haljini?“ upitala je Bet zapanjeno.
Lisa je pogledala nezainteresovano. Izgledala je prilično
razgolićeno i trebalo bi joj biti neprijatno što to nosi, ali izgleda
da nije imala emocija u sebi. U stvari ona se osećala prilično
odsečeno od svih emocija... čak i njeno ogorčenje i iritacija za
Roberta bila je daleka senzacija. Kao da je bilo negde izvan nje,
i da su bile nedodirljive. Bilo je to sve zaista čudno, Lisa je
pomislila kako bi trebala biti uznemirena, ali nije.
Šta je do đavola gospođa Morgan stavila u pića? Pitala se ne
po prvi put, a onda je pogledala Bet. „Da li si se upravo vratila
kući od Roberta?“
„Ne. Kući sam satima. Lord je rekao da bi vam trebala
pomoći da se izvučete iz te haljine, ali kad sam došla vi ste
spavali, pa sam vas pustila. Ali ako večeras idete na bal, morate
se oblačiti.“ Nesigurno se namrštila. „Idete li na bal?“
Lisa je kratko razmišljala i umalo je odbila, htela je da spava,
ali je onda ponovo razmislila. Robert nije bio zainteresovan.
Činilo se da je sve ove godine protraćila svoju ljubav na njega.
Imala je dvadeset jednu godinu, jedna stara sluţavka svima,
sedela je na klupi sve ove godine naivno se nadajući da će je

52
 Naš svet kNjiga

Robert napokon primetiti, da će videti kako je odrasla. Ali

iskreno, ako njegov pogled na nju u ovoj haljini nije učinio da je
više ne gleda kao mlađu sestru, ništa neće. Bilo je vreme da se
zauzme za sebe, siđe sa police i nađe muţa.
Sedajući uspravno, Lisa je sklonila pokrivač sa sebe. „Da.
Idem na bal. Vreme je da nađem muţa Bet, a svi u gradu biće
na večerašnjem otvaranju balova. Što znači da će svaki
slobodan muškarac takođe biti tamo.“
Zanemarujući Betin zabrinuti pogled ustala je.
„Charles Findlay, taj zgodni plavi Lord koji me je pitao da
plešemo na Londonskom balu pre dve godine moţda opet
bude tu. On je veoma zgodan i činilo mi se da mu se sviđam
kada smo onomad plesali. Ako je i dalje slobodan, moţda me
opet zamoli za ples.“ Usne su joj se stisnule odlučno. „Ako me
pita, ovaj put daću mu više paţnje i dopustiću mu da mi se
udvara.“
„Da li ste sigurni?“ Bet je pitala izgledajući zabrinuto.
Poseţući za svojom gazdaricom dodala je. „Lord Robert je
rekao da vam je očigledno data neka vrsta tinkture i mislim da
nije još sasvim iščezla.“
„Sigurna sam da će ispariti do vremena kada budem
obučena i spremna za pokret,“ Lisa je rekla zabrinuto, ali nije
uopšte bila sigurna u to. Jednostavno se osećala... dobro,
osećala se čudno nepobedivo... ili je moţda samo nije bilo briga.

53
 Naš svet kNjiga

„Roberte, iznenađen sam što te vidim ovde. Mislio sam da ti

je namera da izbegneš ove skupove kao kugu ove godine,“
Richard je komentarisao dok je Robert prilazio mestu gde su on
i Daniel stajali i uţivali u piću u uglu balske dvorane.
„Da,“ Daniel se sloţio „mislili smo da si sretan u svom
momkovanju i kompletno nezainteresovan za progonjenja
mladih neudatih devojaka i njihovih majki.“
„Da, jesam,“ Robert je mumlao, očima lutajući po balskoj
dvorani.
„Gde je Lisa?“
„O-ho, nemoj mi reći da si napokon odlučio da primetiš
koliko je odrasla?“ Daniel je zabavljeno zadirkivao.
Robert je zatresao glavom. On je to svakako danas primetio,
ali nije zato pitao. Posle oklevanja i debatovanja da li da ostane
nem ili podeli sa njima današnje događaje, uzdahnuo je i tiho
rekao, „Popričao bih sa vama gospodo. Nasamo.“
Richard je podigao obrve i razmenio pogled sa Danielom, ali
su se dva muškarca okrenula i povela ga iz balske dvorane.
Robert je oklevao da ih prati, pogledom je traţio Lisu ponovo.
Tek kada ju je uočio sa sestrama i drugim ţenama u dvorani on
se opustio i krenuo za muškarcima.

54
 Naš svet kNjiga

„Lisa Madison!“ Suzette je rekla zabavljeno dok se najnoviji

udvarač pomerao od njih razočarano. „Zašto laţeš svim tim
ljudima da je tvoja plesna kartica puna? Kad dobro znam da
imaš još tri plesa.“
„Čuvam ih,“ Lisa je rekla slegnuvši ramenima. „Za
Roberta?“ Christiana je pitala neţno.
„Ne baš,“ Lisa je rekla suvo. „Ne bi gubila ni jedan ples na
njega sve i da je poslednji muškarac na svetu.“
Nije propustila podizanje obrva njenih sestara niti poglede
koje su razmenile, pa nije bila iznenađena kada je Suzette pitala
direktno, „Da li ste ti i Robert imali okršaj a da mi ne znamo?“
„Ne uopšte,“ Lisa ih je uverila. „Sasvim je očigledno da
njegova osećanja za mene ne doseţu mojim za njega pa sam
odlučila da učinim isto. On je previše glup čovek za mene.
Naša deca ne bi bila dobra. Tako da skrećem paţnju na malo
inteligentniju igru.“
„Igru?“ Upitala je Suzette sa nevericom, potapšavši
Christianina leđa koja se zagrcnula pićem koje je ispijala.
Zabavljeno je upitala. „Da li smo mi to onda u lovu?“
„Lovu na muţa,“ Lisa je rekla čvrsto. „Spremna sam da
nađem muţa, imam decu i počnem svoj ţivot.“
„Hmmm,“ Christiana je mumlala. „Pa ako svoje plesove ne
čuvaš za Roberta za koga ih onda čuvaš?“
„Za...“ Lisa je pauzirala, oči su joj se zacaklile a osmeh
proširio kad je prepoznala čoveka koji im se pribliţavao.

55
 Naš svet kNjiga

Visok, plavokos, sa pobedničkim osmehom, Charles Findlay,

muškarac koji je plesao sa njom pre dve godine. „Njega.“
„Lorda Findlay?“ Suzetta je pitala, posmatrajući muškarca
koji im se pribliţavao sa zanimanjem. „Plesala si sa njim na
poslednjem balu pre dve godine, zar ne?“
„Da,“ Lisa je šapnula, oči su joj klizile preko čoveka i pitala
se šta li je tada mislio.
Posle Roberta, on ju je drţao u rukama. On je zaista bio
prelep muškarac, sa dugom plavom kosom, snaţnim
karakteristikama, širokim ramenima i tankim kukovima.
Stvarno je bio zgodan, zgodniji i od Roberta, priznala je sa
osmehom. Bio je Adonis. Ako se devojka mora probuditi uz
isto lice svako jutro, ne bi mogla naći bolje od ovog što joj se
trenutno smešilo.
„Dame,“ Lord Findlay je rekao pozdravljajući ih, praveći
graciozan luk za naklon. Ispravio se dok su one otpozdravljale.
Nasmešio se. „Mogu li reći da izgledate izuzetno lepo
večeras?“
„Smete,“ Suzette je rekla uz smeh. „Moţda vam i
poverujemo da to zaista mislite.“
Lord Findlay se nasmešio zadovoljno, a onda je okrenuo svoj
pogled ka Lisi. „Stigao sam kasnije nego što sam očekivao
večeras i znam da verovatno nema nade, ali da nemate moţda
još jedno mesto na svojoj kartici da stavite tu moje ime?“
„Zapravo, moj Lorde i mi smo kasnije stigli,“ Lisa je lagala,
gledajući svoju karticu za ples. „I verujem da imam još par
slobodnih plesova.“ Proučavala je malu karticu kao da ne zna
koji su joj plesovi slobodni, a onda je pitala. „Da li vam više
odgovara valcer ili kvadril?“

56
 Naš svet kNjiga

„Oba,“ rekao je momentalno, a onda sa osmehom dodao,

„Ako smem biti toliko odvaţan?“
Lisa je ignorisala suţavanje očiju njenih sestara, a onda je
rekla. „ Pa staviću vas na valcer. Pretpostavljam da ću biti
iscrpljena dok kvadril dođe i da će mi trebati osveţenje.“
„Onda će mi biti drago da vam donesem piće i odvedem vas
na sveţ vazduh na terasu tokom kvadrila.“ Rekao je sa
osmehom a onda dodao, „Zajedno sa vašim sestrama,
naravno.“
Lisa se nasmešila i unela njegovo ime na karticu. Onda je
klimnula glavom dok se on izvinjavao da ode.
„Ko si ti i šta si uradila sa mojom sestrom?“ Suzette je pitala,
hvatajući Lisinu ruku i okrećući je da pogleda nju i Christianu.
„Šta hoćeš da kaţeš?“ Lisa je pitala zbunjeno. Ali znala je
tačno na šta Suzette misli.
Rešila je celu situaciju sa samopouzdanjem koje inače nije
imala i iskreno je sumnjala da je to od pića koje joj je dala
gospođa Morgan, iako više nije bila nestabilna na svojim
nogama i dalje je osećala odsustvo emocija. Nije bilo ni znojenja
ruku ili nervoze koje je u prošlosti uglavnom imala pred
plesove. Večeras se osećala totalno sigurno i samouvereno sa
svakim muškarcem koji joj je prišao, čak i sa veoma zgodnim
Lordom Findlayem, i to je bilo uprkos činjenici da se nadala da
će joj prići.
Ovo neobično samopouzdanje i mirnoća omogućili su joj da
uradi stvari onako kako je ona ţelela, na čemu je bila zahvalna.
Barem jedna dobra stvar je izašla iz njene današnje avanture. Pa
dve zapravo. Ako je Robert nikada neće voleti kao što ona voli
njega onda je najbolje da siđe sa police umesto da čeka i

57
 Naš svet kNjiga

postane previše stara da nađe muţa. Pomisao ju je navela da

visoko podigne glavu. Do đavola sa Robertom. Umreće kao
star i sam muškarac, i biće njegova krivica to što je oterao
jedinu ţenu koja ga je mogla voleti sa svim njegovim manama.
„Ti...“ Suzette je počela, ali je napravila pauzu kad je muzika
počela Rotham, i prvi momak na Lisinoj karti je došao po nju.
Lisa je bila dobar plesač. Uprkos tome što je bila pomalo
dezorijentisana, uspela je da sledi korake sa mladićem dok ju je
više puta okretao u krug po balskoj dvorani. Ali ona je sve
radila automatski, njene oči pretraţivale su dvoranu u potrazi
za dvojicom muškaraca, Lordom Findlayem i Robertom.
Gledala je u Findlaya da vidi sa kim će plesati i u čijem je
društvu. Traţila je Roberta zbog... pa, iz navike pretpostavljala
je i vratila je svoju paţnju na plesnog partnera. Stvarno više nije
imala interesovanje za Roberta Maitland Lorda od Langleya,
uveravala je sebe.
Uostalom, on se očito nije zamarao da dođe večeras. Ali
onda zašto i bi? Kada je Christiana pitala Richarda da li Robert
planira da dođe večeras dok su se vozili u kočiji, njen muţ se
samo nasmejao i rekao ne, Robert namerava da izbegne sve gde
je u toku lov na muţeve od strane neudatih devojaka i njihovih
majki.
Pa, super za njega. Nije joj svakako trebao da joj odvlači
paţnju, Lisa je odlučila. Mada, jedan mali deo njenog mozga bi
voleo da je on tu i vidi njen uspeh. A bila je uspešna. Svaki
muškarac koji joj je prišao da zatraţi mesto na njenoj kartici
udelio joj je kompliment za njenu lepotu, duhovitost i njenu
milost.

58
 Naš svet kNjiga

Bio je to lek za poljuljano samopouzdanje posle onog sa

Robertom i njegovim govorom „Mlađe sestre.“ Videla je da je
svi muškarci ne gledaju kao devojčicu.
„Verujem da je ovo moj ples.“
Lisa se zaustavila pored svog poslednjeg partnera koji ju je
vodio sa plesnog podijuma, i pogledala oko sebe uvidevši
osmeh Lorda Findlay. „Da moj Lorde jeste.“
„Ahh,“ Lord Pembrok je mumlao, puštajući njenu ruku i
dajući joj naklon. „Hvala vam na šarmantnom društvu,
gospođice Madison. Bilo je oslobađajuće plesati sa damom koja
je tako boţanstveno graciozna kao vi.“
Lisa je sada poklonila svoj osmeh Pembroku. Crnokosom i
skoro jednako privlačnom muškarcu kao što je Lord Findlay,
Pembrok je bio zabavan i smešan većinu plesa sve dok joj um
nije krenuo lutati.
„Hvala vama moj Lorde. Uţivala sam,“ rekla mu je.
„Onda, ako sutra uveče prisustvujete Hammonds balu, da li
biste bili ljubazni da mi sačuvate ples?“ sa nadom je pitao.
„Definitivno moj Lorde, radujem se tome,“ reče ona sa
ohrabrujućim osmehom.
„Osvojili ste mu srce,“ Lord Findlay je rekao zabavljeno dok
ju je uzimao pod ruku i vodio na plesni podijum.
„Međutim koliko sam mogao da primetim osvojili ste
mnoga srca večeras. Skoro svaki muškarac koji je plesao sa
vama otišao je sa osmehom i sretan što vas je upoznao.“
„Zašto moj Lorde, neko bi pomislio da ste me gledali celu
noć,“ zadirkivala je lagano.

59
 Naš svet kNjiga

„Jesam,“ rekao je otvoreno. „Nemoguće je ne gledati vas. Vi

punite vazduh samopouzdanjem i lepotom od koje je teško
odvratiti pogled.“
Lisa je trepnula na te reči i veselo se nasmejala. Njeno
samopouzdanje je bila kombinacija ostataka Morgan napitaka i
sveukupnog što je doţivela danas i večeras. Nije shvatala sve
do večeras koliko je Robertovo odsustvo interesovanja za nju,
imalo uticaja na njeno samopouzdanje. Znala je da mu to nije
bila namera, ali je ipak to bio krajnji rezultat. Zbunjenost i očaj
što joj nije uzvratio osećanja, zabrinutost da nije dovoljno lepa,
duhovita, pametna. Ali bilo je teško da se sada oseća tako
nakon što su joj cele noći prilazili muškarci i davali razne
komplimente. Izgleda da je Robert bio slep da bi video koliko je
sretan što ima njenu naklonost i osećaje.
„Da li uţivate u svom boravku u Londonu?“ Lord je pitao,
privlačeći njenu paţnju na sebe.
„Pa definitivno je bilo interesantno,“ Lisa je rekla ljuto a da
bi ga sprečila da je pita kako, dodala je, „Ja i moja sluškinja
stigli smo pre dva dana. Lepo je ponovo videti sestre. I
nadoknaditi izgubljeno.“
„Da. Mislim da im ne dolazite u posetu baš dovoljno često.“
Kada je podigla svoje obrve zapitavši se kako on zna koliko ona
često dolazi u grad on je dodao. „Ja sam bio veoma razočaran
kada ste nestali nakon samo nekoliko balova pre dve godine. I
bio sam uništen kada se niste pojavili prošle sezone.“
Lisa se uhvatila kako se zakikotala na to. Dok je on njoj
ponudio tuţna usta, iako je bio donekle provaljen što se tiče
njegovih tuţnih usana jer su mu oči sijale od veselja.

60
 Naš svet kNjiga

Očigledno ju je zadirkivao i flertovao sa njom. Bilo je

zabavno. Mnogo zabavnije nego loviti nevoljnog Roberta.
„Sigurna sam da zgodan momak kao vi ne pati od manjka
društva,“ rekla je olako.
„Ne patim,“ priznao je. „Međutim sve te ostale mlade ţene
bile su nevaţne i neprivlačne nakon što sam drţao vas u svojim
rukama.“
Lisine oči su se malo raširile. Da se osećala skroz svojom
verovatno bi se zacrvenela na ove reči. Međutim u ovom
trenutku, sve što je činila bilo je da se osmehivala. Stvari koje joj
je govorio kao da su dolazile iz knjiga koje je čitala, koje bi
izgovarao heroj heroini. Bile su prilično ljupke, laskave i
šarmantne. Osećala se zbog tih reči lepom i poţeljnom. I to joj
se svidelo.
„I ja sam uţivala u našem plesu te noći,“ rekla je hrabro.
Lord Findlay je podigao svoju obrvu „ A ja sam mislio da ste
bili ometeni tokom plesa.“
Lisa se nasmejala. „Bojim se da te noći jesam bila malo.
Mnogo toga mi se dešavalo u to vreme, ali vas se zasigurno
sećam, moj Lorde.“
„Zašto? Da li sam vam stao na nogu?“ Zadirkivao je.
Lisa se osmehnula, ali je zatresla glavom. „Igrali ste prelepo i
znate to.“
„Zašto ste me onda zapamtili?“ Findlay je pitao, reči su mu
bile izazivačke.
„Zato što ste veoma atraktivan muškarac Lorde,“ rekla je
jednostavno, ne obazirući se na njegovo izazivanje. Sigurno je
bio svestan da je atraktivan. „Zgodni ste pa je veoma teško da
vas neka devojka zaboravi.“

61
 Naš svet kNjiga

„Zaista?“ pitao je zainteresovano. „Smatrate me

privlačnim?“
„Oh, veoma,“ uverila ga je zabavljeno, a onda dodala.
„Toliko da sam namerno čuvala ples slobodnim u slučaju da se
pojavite večeras.“
Lord Findlay je trepnuo iznenađeno na njene reči i Lisa je
pretpostavila da mu većina ţena to ne bi reklo tako direktno.
Igrale bi koketno i verovatno zadirkivale i flertovale, ali ne bi
davale do znanja da su zainteresovane za njega. Takve igre su
za nju bile glupe i smešne. Muškarac bi ih svakako uvideo ako
bi bio dovoljno pametan, pa onda čemu zamaranje?
„Moj boţe, vi ste najiskrenija ţena koju sam upoznao u jako
dugo vremena.“ Lord Findlay je rekao, i stegnuo rukama jače
oko nje i skoro je skandalozno privukao ka sebi.
„Hmm,“ Lisa je promumlala, primećujući način na koji su
mu oči potamnele. Ona se malo odmakla od njega, čineći njihov
zagrljaj odmerenijim.
„I lepa i pametna i duhovita sa svim muškarcima koji su
vam večeras prišli.“
„Definitivno sve to,“ sloţio se. „Oči vam sijaju inteligencijom
i ljubaznošću a usne... muškarac prosto poţeli da ih ljubi...“
„Stvarno?“ upitala je sa zanimanjem. „Da li to znači da ţelite
da me poljubite moj Lorde?“
„Definitivno,“ Findlay ju je uverio, svo zadirkivanje je
nestalo a Lisa je dozvolila da osmeh sklizne sa njenih usana.
Osetila se tako... dobro, moćno, pretpostavljala je. Toliko
mnogo komplimenata od različitih muškaraca nakon godina
ničega od jedine strane za koju je bila zainteresovana...

62
 Naš svet kNjiga

Pa, bilo je opasno, navelo ju je da se oseća dobro, učinilo da

se oseća lepom i ţeljnom... svidelo joj se. Mnogo.
„Bojim se da je naš ples završen,“ Lord Findlay je rekao sa
ţaljenjem, zaustavljajući je i muzika je stala.
„Kako tuţno,“ rekla je, usne su joj se iskrivile u blagi osmeh.
„Da jeste,“ uverio ju je a onda je savio ruku u laktu da je
povede sa podijuma. Glava mu se nagnula a onda ju je pitao,
„Kada je naš kvadril? Ne bi ţeleo da propustim svoju šansu da
vam donesem osveţenje ili vas ispratim do terase.“
„Sada,“ rekla je sa osmehom dok je počinjao sledeći ples.
„Onda sam ja zaista sretan čovek.“ Lord Findlay je rekao sa
osmehom.
„Ostaviću vas da pitate vaše sestre da nam se pridruţe na
terasi dok vam donesem piće.“

„I ti kaţeš da je gospođa Morgan otišla dok si ti stigao do

bordela?“ Richard je pitao sa grimasom.
Robert je klimnuo ozbiljno. Upravo je završio sa
objašnjavanjem cele avanture u kojoj je morao spasiti Lisu,
završavajući time kako se vratio do Morgan nakon što je vratio
i Bet kući. Samo da bi došao u bordel i video da je ţena već
spakovala stvari u ţurbi i otišla.
„Izgleda da je gotovo odmah primetila da su Lisa i Bet otišle
pa je odlučila da pobegne što dalje.“ Robert je objasnio ono što
je saznao to poslepodne. „Kuvarica je rekla da je Morgan

63
 Naš svet kNjiga

spakovala stvari što je brţe mogla i otišla trenutak pre nego što
sam došao.“
„To je u njenom najboljem interesu,“ Daniel je rekao sa
mrštenjem.
„Hmm.“ Richard je klimnuo. „Morgan nikada nije bila glupa
ţena. Mora da je shvatila da nas trojica nećemo biti zadovoljni.
Moţda ne bi mogli dati da je uhapse a da ne oštetimo Lisu i ne
izazovemo skandal, ali drogiranje i drţanje sluškinje smo mogli
upotrebiti protiv nje. Sumnjam da će se uskoro vratiti od straha
da je ne zatvore u okove.“ Usta su mu se stegnula pa je
pogledao ka Robertu. „Ako je otišla samo trenutak pre nego što
si došao...“
„Rekao sam svom vozaču da me vozi okolo u nameri da je
uhvatim. Čak sam otišao i do dokova, ali nije bilo ni traga od
nje,“ rekao je nezadovoljno. Još je bio ljut zbog toga što je ţena
pobegla.
„Mogla je putovati obalom do bilo kog grada i odatle
uhvatiti brod,“ Daniel je istakao.
„Da,“ Robert je klimnuo. „Zato se nisam zamarao da traţim
dublje sam. Planiram da sutra platim devojku koja će proširiti
trač da planiram naći ţenu koja mora mi kaţe ko je bio taj
udvarač, ili ću je dovesti nazad radi optuţbe. Pretpostavljam da
će u tom slučaju ţena radije otkriti ime udvarača i za koga je
drogirala i zatočila Lisu.“
„Bez sumnje,“ Richard se sloţio. „Samo sam iznenađen što
nisi već proširio trač pre nego što si došao ovde večeras.“
„Bih da je bilo vremena,“ Robert ga je uverio. „Ali bilo je već
kasno kada sam odustao od potrage. I znao sam da Lisa planira
da prisustvuje balu. Pomislio sam da je najbolje da je ne

64
 Naš svet kNjiga

ostavljam samu dok ne saznam ko je taj „Udvarač.“ Moţda će

nešto opet pokušati sa njom.“
Namrštio se i dodao, „Zapravo ne sviđa mi se ni to što sada
niko ne motri na nju, ali nisam se usudio da o ovome pričam u
balskoj dvorani gde nas je neko mogao čuti, a vi ste morali biti
upoznati sa situacijom da biste je čuvali od nevolja.“
„Christiana i Suzette su sa njom,“ Daniel je rekao a onda
pitao, „Znači kuvarica ti nije htela reći ko je bio udvarač?“
Robert je zatresao glavom. „Nije znala. Niti jedna ţena koju
sam pitao. Izgleda da je sve to bila jedna dobro čuvana tajna.“
„Ili su ţene odane,“ Richard je sugerisao.
Robert se osmehnuo. „Veruj mi, ni jedna ţena nije delovala
lojalno kada sam pričao sa njima. Sve su bile besne na gospođu
Morgan. Izgleda da im je samo naloţila da do sutra ujutru odu
odatle i snađu se sa novom situacijom, jer će neko doći iz grada
da proda bordel.“
„Hmmm,“ Daniel je rekao. „Da pretpostavljam da se onda
ne bi osećale lojalno.“
Robert je zatresao glavom i pokazao na Richarda, „Moraćeš
da unajmiš nekog da pazi na Lisu dok sve ovo ne bude gotovo.
Ona....“
„Ne moţe,“ Daniel je prekinuo.
Robert je iznenađeno trepnuo. „Naravno da moţe.“
„Ne, ne moţe. Christiana je trudna a ako bi zaposlio nekog
morao bi da joj objasni zašto a ne ţeli da je uznemirava. Upravo
smo pričali o tome pre nego što si došao.“ Daniel je olako
rekao.
„Šta?“ Robert je razrogačio oči „Christiana je trudna?“

65
 Naš svet kNjiga

Richard nije odmah odgovorio. Pogled mu je bio na Danielu,

ali onda se nasmejao i klimnuo.
„Pa to je brilijantno!“ Robert se nasmejao i pomaknuo se da
ga potapše po ramenu. „Koliko dugo? I zašto mi nije rekla?“
dodao je uvređeno.
„Tek je saznala i ne ţeli da iko zna dok malo ne odmakne
trudnoća,“ Daniel je odgovorio umesto Richarda. „Dakle, kao
što vidiš, ne moţe da unajmi čuvara i dodatno je zabrinjava i
izlaţe stresu.“
„Hmm, ne, Christiana je navikla da bude borbena. Ne
ţelimo da izgubi još jedno dete,“ Robert se sloţio bez dvojbe.
Bio je to drugi put da je trudna od kako se udala. Gubitak
prvog deteta je slomilo, ali gubitak drugog bi je uništilo.
Gledajući u Daniela predloţio je. „Onda moţda Lisa moţe
ostati sa vama i da vi unajmite čuvara...“ Glas mu je zamro kad
je Daniel zatresao glavom.
„Znaš da Suzette ne ume da čuva tajnu,“ istakao je. „Njoj
takođe ne moţemo reći. Christiana bi momentalno saznala.
Uostalom, kako da objasnimo preseljavanje Lise? Christiana će
ţeleti da zna zašto.“
Robert je nezadovoljno protrljao svoje čelo. „Pa, šta ćemo
onda da radimo? Ne moţemo je samo ostaviti nezaštićenu.
Udvarač bi mogao da pokuša opet da je se dočepa koristeći
drugi metod.“
„Da, mogao bi,“ Richard se sloţio sa mrštenjem, iz nekog
razloga gledao je u Daniela.
„Pa, ne moţemo dovesti autsajdera bez da cela situacija
stigne do Christiane i Suzette.“ Istakao je Daniel.

66
 Naš svet kNjiga

„Shvatam to,“ Robert je dodao nesretno. „Ali ona mora imati

nadzor dok ne saznamo ko je udvarač i ne osiguramo se da to
neće pokušati ponovo.“
„Nas troje ćemo je morati paziti onda,“ Danijel je rekao.
„Kako ćemo do đavola to...“ Robert je počeo frustrirano.
„Neće ti smetati gost na neko vreme, zar ne Richarde?“
Daniel ga je prekinuo.
„Gost?“ Richard je pitao iznenađeno.
„Robert, Suzette i ja,“ objasnio je. „Moţeš reći da Robert
renovira svoju kuću i da si mu ponudio sobu dok to ne prođe...
pa zapravo pretpostavljam da za mene i Suzette ne treba
opravdanje da bi ostali kod vas.“ Rekao je „Ali ako Robert i ti
budete tu da pazite Lisu noću, ne moramo i mi spavati kod vas.
Samo ćemo vas dosta posećivati tokom dana. Neće to smatrati
neobičnim jer je Lisa nedavno stigla sa sela. Devojke su prvi
dan provele ne radeći ništa osim što su se druţile i radile bi isto
i danas da Christiana i Suzette nisu morale da idu na taj čaj.“
„Baš si pametan,“ Richard je rekao polako, a onda je dodao.
„Naravno, Robert je dobrodošao da ostane kod nas i provede
svoje vreme pazeći na Lisu.“
Dvojica muškaraca su razmenila čudan osmeh, ali je Robert
jedva to primetio, više se brinuo oko toga da Lisa bude
bezbedna. Klimajući promumlao je, „to će upaliti. Mogu
pomoći da je drţimo na oku i nas trojica se moţemo postarati
da ne ide nikud sama dok se sve ovo ne završi.“
„Onda je rešeno,“ Daniel je rekao dok je lagano lupio
Roberta po leđima. „Moţeš se preseliti u Radnor večeras nakon
bala.“

67
 Naš svet kNjiga

Robert je klimnuo. „Kad smo kod toga, ovde smo već neko
vreme. Bolje da odem i proverim Lisu. Nisam siguran da bi
neko pokuša da je odvede među ovoliko ljudi na balu, ali bolje
da budemo sigurni i oprezni.“
„Da. Bolje da ostanemo u blizini neko vreme. Ni jedan od
nas ne bi sebi oprostio da joj se nešto desi. Da ne pominjem to
da nam Christiana i Suzette nikada to ne bi oprostile.“
„Hmmm,“ Robert je krenuo ka vratima i klimnuo,
ostavljajući muškarce iza sebe.

„Noć je prelepa,“ Lisa je rekla i uzdahnula, naginjući se na

ogradu terase gledajući u zvezde na vedrom nebu. Zvezde
ovde nekako nisu bile toliko svetle kao što su na selu, ali su i
dalje bile divne.
„Da li je?“ Lord Findlay je pitao nezainteresovano.
Lisa je pogledala u stranu i iznenadila se kad je videla kako
je on odmerava tamnim očima. Suzette i Christiana nisu bile
zainteresovane da je prate na terasu. Bili su sami. Ili onoliko
sami koliko moţete biti na balu otvaranja sezone, gde je svaka
terasa bila prenatrpana. Trenutno i nije bilo tako strašno,
primetila je. Bila su samo još dva para na terasi pored njih, a oni
su bili zauzeti, povučeni u senku.
„Moraću vam verovati na reč da je prelepo. Bojim se da se
neću zamarati da proverim kada ste vi ovde da to proverite.“

68
 Naš svet kNjiga

Gledajući u Lorda Findlaya, Lisa se nasmejala i zatresla

glavom. „Onda dosta propuštate, moj Lorde. Nebo je zaista
divno.“
„Kao vi?“ rekao je zavodljivo. „Vaša lepota prkosi
zvezdama.“
„Oh,“ raširila je oči, odolevajući porivu da se zakikoće. Piće
gospođe Morgan je očigledno i dalje uticalo na nju, shvatila je,
ali je ipak rekla. „Sumnjam da ste vi opasan čovek za mlade
dame, Lorde Findlay.“
„Zovi me Charles,“ predloţio je, zavodljivim glasom.
„Onda Charles,“ rekla je sa osmehom a onda pitala. „Koliko
ste devojka šarmirali sa tim zavodljivim rečima?“
Čim su joj reči napustile usne, zapitala se odakle li su došle.
Nije ličilo na nju da to kaţe. Ona jednostavno nije tako pričala u
prisustvu muškaraca i njihove paţnje. Sa druge strane,
sumnjala je da ako bi joj Robert rekao te reči, ne bi bila tako
opuštena i zabavna.
„Uveravam vas da nemam naviku da govorim ovakve reči
mladim damama,“ Charles je rekao tiho, pomerajući joj se bliţe
da joj uzme piće iz ruke. Spustio ju je paţljivo na ogradu a onda
uzeo njenu ruku, povlačeći je bliţe dok je mumlao, „Zapravo
obično izbegavam ovakve događaje da ne bi bio ulovljen.“
„Stvarno?“ Lisa je upitala sa interesovanjem dok je gledala
kako se njegova glava spušta do njene. „Onda zašto ste večeras
ovde?“
„Čuo sam da ste se vratili u grad i nadao sam se da ću vas
opet videti,“ šapnuo je, dok je dah sa njegovih usana milovao
njene.

69
 Naš svet kNjiga

„Zašto?“ Pitala je. Oči su joj klizile od njegovih očiju do

njegovih usana i nazad, um joj se pitao kako li će izgledati ako
je poljubi.
„Zato što sam imao neobuzdanu fascinaciju vama od bala
pre dve godine. Vaš osmeh i lepota su me progonili još od tada,
i sve o čemu sam razmišljao je bilo kako vas drţim u rukama i
ljubim..“
„Tu si!“
Lisa se povukla unazad momentalno, glava joj se okrenula i
zatekla je Roberta kako im prilazi iznervirano. Svestan da je
Charles pušta i odmiče se od nje, Lisa je zastenjala iznervirano
što ih je Robert prekinuo kada je trebala da doţivi svoj prvi
poljubac. Iako on to nije primetio jer nije gubio vreme da je
gleda sa neodobravanjem.
„Šta radiš ovde sama?“ Robert je pitao, hvatajući je pod ruku
i povlačeći je ka vratima terase.
„Nisam sama, Roberte,“ Lisa je prsla, povlačeći svoju ruku.
„Ja sam sa Lordom Findlayem.“
„Ali bez Christiana ili Suzette,“ Robert se suprotstavio ne
puštajući njenu ruku. „Kulturne mlade dame ne izlaze sa
nepoznatim muškarcem na...“
„On nije nepoznat,“ Lisa je siktala, spuštajući ton svog glasa
izbegavajući da privuče paţnju dok ju je on vukao ka vratima
terase i unutra. „I prestani me vući kao malo dete. Ponašaš se
kao ljubomorna guzica i praviš scene.“
Robert je popustio svoj stisak i usporio tako da manje
izgleda kao da je vuče i više kao da šeta sa njom. Onda je on
zastao i okrenuo se da je pogleda besno. „Nisam ljubomoran
Lisa. Ali nakon onoga što se desilo danas, ne bi smela lutati

70
 Naš svet kNjiga

sama napolju. Koliko mi moţemo znati, Lord Findlay moţe biti

udvarač gospođe Morgan za koga vas je otela. Svaki od
muškaraca ovde večeras bi to mogao biti. Moraš biti paţljiva.“
Lisa je trepnula iznenađeno, podsećajući se njenog bega
danas popodne. Nije da je to zaboravila, ali joj nije moglo pasti
na pamet da je moţda u opasnosti. Ona je samo pretpostavila
da je ta epizoda završena. Moţda je bila naivna ali... napravivši
grimasu klimnula je sa razumevanjem.
„Vrlo dobro, biću paţljivija Roberte.“
„Da hoćeš. Jer ću se ja za to pobrinuti.“ Rekao je odlučno i
počeo opet da hoda.
„Šta misliš pod tim ti ćeš se za to pobrinuti?“ Pitala je
radoznalo, odrţavajući glas tihim kada su ušli u balsku
dvoranu.
„Pričao sam sa Richardom i Danielom i doneli smo odluku
da te čuvamo dok ne saznamo ko je taj udvarač.“
„Ti si rekao Richardu i Danielu o ovome danas?“ Lisa je
rekla skoro prestravljena od uţasa.
„Oni su morali biti upoznati sa situacijom da bi mi pomogli
da te zaštitim,“ rekao je samouvereno.
„Do đavola,“ proskitala je sa gađenjem pomislivši kako su je
posledice pića očigledno napustile. Definitivno je opet osećala
emocije, najviše uţasavanje što muţevi njenih sestara znaju za
njen fijasko od danas.
„Da li si ti to upravo opsovala?“
Lisa je trepnula primećujući da je Robert prestao sa hodom i
zurio u nju sa šokom. Ona je podigla svoju bradu i pogledala u
njega odlučno. „Šta i ako jesam? Nisam više dete Roberte.
Mogu psovati koliko god ţelim. I ići ću na terasu sa kim god ja

71
 Naš svet kNjiga

ţelim, i... kakav dogovor?“ Zastala je kad se setila tih reči koje
su joj tek sad došle do mozga.
„Ostaću kod Roberta i nadgledati te danju i noću da
pomognem da budeš bezbedna dok se ova situacija ne reši.“
Mirno je objavio.
Lisa je samo zurila u njega. Pomislila je kako bi je ova vest
sve do danas nakon onog u kočiji vinula do neba. Sama ideja da
je on toliko blizu je kao da su boţićni i rođendanski pokloni svi
upakovani u jedan i to bi je navelo da igra od uzbuđenja. Ali
sada, nakon što je ostavila svoje srce u toj kočiji, činilo se kao
noćna mora.
Robertovo prisustvo dan i noć. Moranje da bude u njegovom
prisustvu svo vreme kada on za nju ne oseća nikakve emocije.
Neće ona to moći.
„Gospođice Madison?“
Sretna što ima izgovor da se okrene ka Lordu Findlay
uradila je to sa osmehom koji je bio širi i vedriji nego što bi
inače bio. „Da moj Lorde.“
„Ostavili ste svoje piće za sobom,“ rekao je uz osmeh, nudeći
joj čašu kompletno ignorišući Roberta, koji je opet reţao.
„Oh, hvala vam.“ Lisa se naklonila i prihvatila piće, govoreći
pomalo sa ţaljenjem. „Izvinjavam se zbog Lorda Langleya i
njegove nepristojnosti što me je odvukao tako.“
„Nema potrebe za izvinjenjem, teško da je to vaša krivica,“
Lord Findlay je rekao olako, i dalje ne primećujući čovekovo
prisustvo niti mu uputivši pogled. Nasmešivši se pitao je, „Da
li ćete prisustvovati Hammonds balu sutra uveče?“
„Ne,“ Robert je odgovorio umesto nje primičući joj se bliţe.

72
 Naš svet kNjiga

„Da, hoću,“ Lisa je rekla ignorišući ono što je Robert upravo

rekao. „Moje sestre i ja smo razgovarale o tome kada sam stigla
juče. Planiramo da prisustvujemo i već smo poslali odgovor da
ćemo doći.“
„Onda se nadam da ćete me počastiti još jednim valcerom
tamo, gospođice Madison,“ rekao je sa osmehom.
„Sačuvaću vam ga,“ obećala je. „I ostaviću i kvadril
slobodnim takođe.“
„Previše ste ljubazni,“ mumlao je dok je uzimao njenu ruku
da spusti poljubac na nju. Njegove usne su jedva ostvarile
kontakt, zbog toga što je Robertovo strpljenje iscurilo i Lisa je
iznenada bila odvučena u ţurbi među guţvu još jednom.
„Zaista Roberte?“ Lisa je rekla iznervirano, trudeći se da ne
prospe svoje piće. „Izuzetno si nepristojan.“
„A ti se ponašaš kao idiot.“ Reţao je. „Smeškaš se i topiš
svuda po Findlay kao neka...“
Njegov glas je umro dok je otrgnula svoju ruku iz njegovog
stiska. On je zastao i gledao je iznenađeno, ali onda je šok
nasledio kada je ona istresla njemu u facu sadrţaj svoje čaše.
„Ti...“ počeo je besno.
„Gospođice Madison?“
Lisa se okrenula od Roberta i pogledala upitno u muškarca
koji je sada bio pored nje. Lord Tibald, bar je mislila da mu je to
ime. Podigla je obrve upitno. „Da?“
„Verujem da je ovo moj ples,“ objasnio je i Lisa je klimnula.
„Oh, da jeste Lorde Tibald. Verujem da ste u pravu. Ovo je
vaš ples.“ Naterala se na osmeh dok se okretala ka Robertu i
ugurala mu svoju praznu času u ruke. Bez ijedne reči okrenula
se ka Lordu i prihvatila njegovu ispruţenu ruku.

73
 Naš svet kNjiga

Nasmešivši se on je to prihvatio i poveo je dalje od Roberta

na podijum za igru. „Da li ste u redu?“
Lisa je stala gledajući u Roberta, koji došao do stola sa
osveţenjem da potraţi salvetu i očisti se a onda je upitno
pogledala Lorda Tibalda. „Šta?“
„Čini se da ste uznemireni,“ rekao je tiho. „Da li biste radije
da izađete na vazduh umesto da plešete?“
„Oh, ne,“ rekla je momentalno, onda je rekla suvo. „Langley
bi me svakako samo ponovo uvukao unutra.“
„Oh,“ Lord Tibald je rekao jedva primetno a onda je upitao.
„Da li je Lord Langley prvi zahtevao vašu paţnju? Da li bi
trebao da...“ „Ne,“ Lisa ga je prekinula. „On uopšte ne zahteva
ništa. Robert je... Pa on je stari prijatelj porodice, kao stariji brat.
A večeras je posebno zamoran,“ dodala je zajedljivo.
„Ahh,“ Lord je odreagovao i nešto u njegovom glasu navelo
ju je da opet pogleda ka njemu. Ovaj put ga je zaista pogledala,
nije baš bio zgodan kao Lord Findlay, iako je bio taman i čvrst,
više je odavao utisak ledene lepote na muškarcu, sa tamnim
očima i očaravajućim osmehom.
„Izvinjavam se moj Lorde,“ rekla je terajući sebe da se opusti
i dopusti osmehu da preuzme njene usne „nije u redu da
uvlačim vas u svoje rasprave sa Robertom.“
„Oh niste me uvlačili,“ uverio ju je neţno. „Samo ste
delovali ometeno i iznervirano.“
Nasmejala se i slegnula. „Pa, ako i jesam, nisam više. Uspeli
ste da me ometete od moje ometenosti.“
On se nasmejao na tu tvrdnju. „Zaista ste poprilično
šarmantni sa tim vašim osmehom, gospođice Madison.“

74
 Naš svet kNjiga

„A vi ste veoma zgodni, Lorde Tibald, tako da smo par,“

rekla je sa osmehom. Lord Tibald se nasmejao na njenu
hrabrost i privukao je malo bliţe.

„Vidim dobro je, i nije oteta,“ Richard je komentarisao,

privlačeći Robertovu paţnju na njega i Daniela koji su prilazili.
Podiţući obrve dodao je. „Ti sa druge strane, izgledaš kao da si
zaliven... i mokar.“
„Ona je...“ Robert se zaustavio kad je začuo Lisin smeh, ona i
Lord Tibald su se očigledno odlično provodili... i plesali su
previše prisno. Napokon je promumlao. „Ona će biti teška.“
„Lisa?“ Richard je pitao iznenađeno, očiju uprtih u par. „Ne,
ona nikad nije teška. Ona odgovara Christianinoj slatkoći.“
„Lisa moţda i prestiţe njenu slatkoću,“ Daniel je sugerisao, a
onda je dodao, „Suzette je ona teška.“
Robert je primetio čovekov osmeh. Činilo se kao da sugeriše
kako mu se sviđa ta „Teškoća“ u njegovoj ţeni. Zatresao je
glavom i okrenuo se ka ţeni o kojoj su raspravljali. „Pa Lisa je
večeras teška. Zatekao sam je na terasi sa Findlayem. Čovek je
pokušavao da je poljubi i puštala ga je,“ dodao je sa nevericom.
„Pa, moţda joj se sviđa,“ Daniel je rekao.
Robert se namrštio na tu sugestiju, nije bio zadovoljan iz
nekog razloga. Pomerajući se nelagodno promumlao je, „Da, pa
kad sam je odvukao u stranu da joj objasnim da treba biti
paţljivija dok ne nađemo tog udvarača, bacila mi je piće u
facu.“

75
 Naš svet kNjiga

Neko vreme je bila tišina, a onda je Daniel pročistio grlo i

rekao. „Da li si siguran da je tvoje objašnjenje bio razlog njenog
bacanja pića u tvoje lice?“
„Pa zapravo je bilo posle toga,“ priznao je. „Moţda sam
rekao nešto što se njoj nije svidelo.“
„Ah,“ promumlao je Richard. „A šta bi to moglo biti, reci
nam molim te?“ Robert se opet pomerio, a onda sa grimasom
priznao, „Ona se ponašala malo... pa, smejala se i flertovala sa
Findlayem i moţda sam rekao da je njeno ponašanje pomalo
previše opušteno.“ „Ahhh,“ ovaj put je Daniel progovorio. „I
onda ti je bacila piće u lice?“
Robert je klimnuo.
„Pa, mislim da si imao sreće,“ Daniel je rekao „Suzette bi me
verovatno udarila posred face kad bi sugerisao da je njeno
ponašanje... ovaj... opušteno. Zapravo, iznenađen sam da si to
uopšte rekao. Ako je samo pričala i smejala se...“
„Kao što sam rekao spremao se da je poljubi kada sam
stigao. A ona bi mu dopustila,“ protestovao je.
„Zašto mariš?“ Richard je pitao strpljivo. „Ne ţeliš je.“
„Ili ţeliš?“ Daniel je dodao.
„Ne, naravno da ne,“ Robert je mumlao, očima opet
gledajući Lisu. Bar je nije ţeleo na način na koji su oni mislili.
Nije ţeleo ţenu, nije ţeleo da mu se ţivot pretvori u bedu
nesretnog braka. Jeste, međutim ţeleo Lisu u druge svrhe, one
koje nikako nije smeo da ţeli.
Bio je proklet kad je video njenu haljinu, Robert je mislio
mrzovoljno. Nije mogao da ne vidi njeno golo telo ispod
prozirne tkanine u svom umu. Pune obline, delikatno roze
bradavice... Do đavola. Mogao je sretno ţiveti do kraja ţivota

76
 Naš svet kNjiga

da to nije video. Sada se tu uzburkao ceo arsenal ludih osećaja

za devojkom sa kojom prosto nije znao šta da radi.
Morao je saznati tu glasinu i rešiti celu ovu situaciju što je
brţe moguće, odlučio je. Takođe je trebao noć sa svojom
ljubavnicom i to uskoro. Nadao se da će noć sa Giselle izbrisati
iz njegovog uma sliku Lise iz bordela. Moţda bi se onda mogao
vratiti i gledati je kao slatku, mladu, sanjivih očiju, blesavu
malenu Lisu Madison.

77
 Naš svet kNjiga

Udaranje vratima njene spavaće sobe ju je trglo iz sna,

otvorila je oči i videla Bet kako uleće uzbuđeno unutra i ide ka
njoj.
„Nećete verovati,“ Bet je uzbuđeno rekla, ţureći oko kreveta
ka njoj, lice joj je bilo izobličeno od uzbuđenja. „Lord Langley je
ovde. Kuvarica je rekla da je prenoćio i da će nekoliko dana
provesti ovde. Da ima neko renoviranje u svojoj kući i da ga je
Lord Radnor pozvao da odsedne kod njega da bi izbegao buku
i mirise.“
Lisa je zareţala u jastuk da sakrije glavu od gađenja, samo
da bi joj Bet povukla jastuk.
„Da li ste me čuli? Lord Langley je ovde,“ rekla je polako i
glasno kao da je Lisa prvi put nije čula.
„Čula sam,“ rekla je sa grimasom. „I već znam. Renoviranje
je samo izgovor. Ostaje ovde da bi me drţao na oku dok ne
saznaju ko je bio udvarač. Čovek za kojeg misle da bi moţda
mogao opet da pokuša da me otme.“
Betine oči su se širile dok je Lisa pričala, a onda je
zabrinutost prekrila njeno lice. „Zaista? Nisam se toga setila.
Mislila sam da je to sve gotovo onog trenutka kada smo
sigurno pobegle odande.“ Zagrizla je svoju usnu zabrinuto.
„Onda i dalje moramo biti oprezne.“

78
 Naš svet kNjiga

Lisa je uzdahnula i uzela nazad svoj jastuk od Bet i zavukla

ga pod glavu.
„Trebala bi biti. Ali sada ću se vratiti na spavanje.“
„Zar ne bi radije sišli na doručak?“ Bet je pitala. „Lord
Radnor i Lord Langley su upravo sišli. Još uvek im se moţeš
pridruţiti ako poţurimo.“
„Zašto bi se do đavola zamarala da jedem sa čovekom koji ni
najmanje nije zainteresovan za mene?“ Lisa je rekla besno i
okrenula se na stranu zatvorivši oči.
„Da li ste sigurni da je to sve što oseća?“ Bet je pitala.
„Njegova ţelja da vas zaštiti pokazuje da mu je stalo. Uvek
govorite da mu je stalo i...“
„Pogrešila sam,“ prekinula ju je sa objavom. „Dao mi je
jasno do znanja da misli o meni samo kao o svojoj mlađoj sestri
Bet.“
„Oh,“ rekla je tuţno. „Pa... šta ćete onda da uradite?“
„Naći ću muţa među slobodnim neţenjama i zaboraviti na
njega,“ rekla je odlučno. „Ali za to trebam odmor.“
„Tako je,“ Bet je mumlala, shvatajući poentu. „Pustiću vas
da onda spavate.“
„Hvala ti,“ Lisa je šapnula, i slušala kako njena sluškinja
napušta sobu. Leţala je mirno i pokušala da se opusti u san, ali
nije bilo tako lako kao što se nadala. Sad je bila budna, i neće
moći opet da zaspi. Lisa se prevrtala sa jedne na drugu stranu a
onda je legla na leđa i zagledala se u plafon. Napravivši
grimasu kad joj je stomak zacvilio. Uzdahnuvši odustala je i
ustala iz kreveta. Bila je gladna. Mogla je ustati i otići dole. Ali
problem je bio što je poslala Bet od sebe. Lisa je slegnula
ramenima.

79
 Naš svet kNjiga

Mogla se obući sama, i samo bi ostavila kosu puštenu, nije

svakako marila hoće li izgledati privlačno za Richarda ili
Roberta.
Donesene odluke krenula je da klekne ispred svog kovčega i
pregleda haljine. Nakon trenutka, sela je nazad na pete sa
gađenjem. Svaka haljina bila je puna tila i karnera, iz nekog
razloga one su joj sada delovale kao preterano devojačke
kreacije. Uvek ih je smatrala lepim, ali sinoć je primetila da
takve haljine čine ţene mlađim i slađim. Nije ni čudo što ju je
Robert tako gledao, pomislila je i zatekla sebe kako gleda u
haljinu sa manje tila. Lisa je oklevala na trenutak a onda je
podigla ruţičastu haljinu suţenih očiju. Moraće da posluţi,
odlučila je, i zgrabila šačicu materijala, i počela je oblačiti.

„Da li planiraš da ideš i vidiš uličnog tragača, ili će on doći

ovde?“ Robert je ţvakao i progutao puding koji je upravo
stavio u usta. „Poslao sam sobara sa porukom da on dođe ovde
pre nego što sam sišao na doručak. Nisam znao kakvi su ti
planovi za danas pa sam pomislio da je najbolje da ne idem iz
kuće u slučaju da imaš sastanak i da ostanem da pazim Lisu.
Richard je klimnuo. „Zapravo i imam sastanak danas, tako
da je to najbolje. Ja... Oh, dobro jutro Lisa.“
Robert je vratio svoju paţnju na tanjir da zagrize tost, ali je
naglo podigao pogled na Richardov pozdrav... I skoro se
ugušio tostom pri pogledu na Lisu. Nosila je bledo roze haljinu
koja je odgovarala njenoj lepoti.

80
 Naš svet kNjiga

U stvari na prvi pogled delovalo je da ona uopšte ni ne nosi

haljinu. Tako je dobro odgovarala njenoj figuri. Haljina je imala
visok šlic koji je dosta toga otkrivao i on nije navikao da je vidi
u takvim haljinama. Bila je toliko vidljiva umesto onih svih
silnih materijala i nabora koje je inače nosila. Takođe je ostavila
kosu puštenu i razbarušenu i ona joj je sada padala niz leđa,
bila je to kosa koja ga je zadivila. To ga je samo podsetilo kako
je izgledala juče kad ju je našao kod gospođe Morgan, i njegovo
telo je odgovorilo i više nego juče, bilo je u punoj paţnji.
„Dobro jutro Richarde. Nadam se da si dobro spavao,“ Lisa
je rekla prijatno dok je uzimala tanjir i počela stavljati hranu u
njega.
„Vrlo dobro, hvala ti,“ Richard je rekao lako. „A ti?“
„Jesam hvala ti,“ Lisa je rekla paţljivo, koncentrišući se na
hranu koju je birala.
„Ali ipak sam malo izmorena nakon bala. Ali spavala sam
kao beba.“
„Da. Iznenađen sam da si toliko poranila s obzirom da smo
kasno stigli.“
Richard je komentarisao.
„Pa, nisam planirala da budem budna.“ Lisa je rekla uz
smeh, okrećući se da dođe do stola. „Ali Bet je ušla i probudila
me. Saznala je da je Robert ovde i pogrešno zaključila da bi
ţelela da doručkujem sa njim. Ali nisam ţelela,“ dodala je
uverljivo. „Ali kad sam već bila budna, nisam više mogla
zaspati, pa...“ Slegnula je ramenima i smestila se Richardu s
leva, direktno preko puta Roberta.
„Ah,“ Richard je mumlao i Robert je bio svestan da gleda u
njega da vidi kako će odreagovati na ovu novost, ali Robert je

81
 Naš svet kNjiga

samo nastavio da zuri u Lisu. Nije čak ni pogledala u njega da

oda priznanje da je on tu samo je nastavila da ga ignoriše. Što je
dozvolilo njemu da je nesmetano gleda u novom izdanju, ili bar
u onom u kom je nije video do juče. Do juče nikada je nije video
sa puštenom kosom. Uvek je bila uvijena u pletenice i
podignuta u one dosadne frizure koje su ţene nosile na
balovima. Ona mu se ovako sviđala više. Izgledala je meko i
neţno, kao da je upravo ustala iz kreveta.
„Pa, koji su ti planovi za danas?“ Richard je pitao nakon
nekoliko trenutaka tišine.
„Zapravo i nemam neke planove,“ Lisa je priznala, gledajući
u svog zeta sa osmehom.
„Međutim primetila sam da na ulazu ima gomila poruka pa
sam zastala da vidim o čemu se radi. Čini se da danas imam
nekoliko zahteva za posete.“
Robert se namrštio na ovu vest. Primetio je i on karte na
srebrnom tanjiru, ali ih nije pogledao.
„Da primetio sam ih,“ Promrmljao je Richard zabavljeno.
„Izgleda da si sinoć bila veoma popularna. Ima najmanje
šest kartica muškaraca koji se nadaju da će danas dobiti tvoj
poziv.“
„Hmmm,“ Lisa je klimnula glavom, a onda progutala
komadić jajeta koje je uzela. „Bilo je zabavno, i na sreću sve su
kartice od muškaraca koje bih volela ponovo da vidim.
Pretpostavljam da ću poslati odgovore i pristati da ih vidim.“
„Nešto nije u redu Roberte?“ Pitao je Richard, trgnuvši ga iz
streljanja pogledom koje je upućivao ka Lisi.

82
 Naš svet kNjiga

„Ona ne bi trebala pristajati na posete dok ne saznamo ko je

udvarač.“ Zareţao je, više iritiran ovim vestima nego što bi
trebao da bude.
„Pa teško da će izaći iz kuće,“ rekao je Richard razumno.
„Siguran sam da će sve biti u redu. Mada ne predlaţem da
dođu svih šestorica danas,“ dodao je gledajući u Lisu. „To bi
moglo izazvati svađu u salonu.“
Ona se nasmejala na tu sugestiju, „Oh sigurno neće
Richarde. Svi su oni gospoda.“
„Svi osim onog koji je platio gospođi Morgan da te drogira i
da te skine golu za njegovo zadovoljstvo,“ puknuo je Robert,
konačno privukavši paţnju na sebe.
Lisa se okrenula i pogledala ga. Glas joj je bio hladan kad je
progovorila. „Nisam bila gola Roberte. Nisi gledao paţljivo ako
misliš da jesam. Nosila sam jednu divnu haljinu, koju mislim
da ću zadrţati za prvu bračnu noć sa svojim muţem.“
„Za vašeg muţa?“ upitao je sa nevericom.
„Da mog muţa,“ rekla je slegnuvši ramenima, vraćajući
paţnju na svoj tanjir. „Planiram da se udam ove godine. Samo
još nisam odlučila ko će biti sretni dobitnik.“
Robert je gledao u nju bledo, ceo njegov svet se iz nekog
razloga zatresao. Pretpostavljao je da je razlog za to, što je
navikao da ima njeno tiho divljenje i nikada nije razmatrao
ozbiljno da bi ga mogao izgubiti.
Zaista, bilo je dobro za muški ego da ima mladu gospođicu
koja je zaljubljena u njega, i da svaka reč sa njenih usana bude
kompliment ili oboţavanje. Međutim izgleda da su Richard i
Daniel bili u pravu. Ona je odustala od njega i aktivno traţi
muţa. Nekoga ko će zameniti njega da ga ona oboţava.

83
 Naš svet kNjiga

„Ludost je dovoditi te muškarce ovde kada bi neko od njih

mogao imati nečiste namere. Zabranjujem to.“
Robert je rekao smrknuto i odmah je znao da je to što je
rekao pogrešno. Način na koji je to izazvalo ledeni izraz na
njenom licu kad je podigla pogled nateralo ga je da odmah
poţali što je bilo šta rekao.
„Ti zabranjuješ?“ pitala je lagano. „Ţao mi je Robert, ali
uprkos tome što me smatraš mlađom sestrom, ti mi nisi stariji
brat i nemaš prava išta da mi zabraniš. Uostalom,“ rekla je
suvo, „niko neće biti dovoljno glup da mi pošalje poziv i onda
me otme ovako na otvorenom.“
„Ja moţda nemam pravo da ti zabranim da vidiš te
muškarce, ali Richard ima,“ Robert je rekao brzo i pogledao u
njega, Richard je oklevao, a onda je rekao sa izvinjenjem. „Ţao
mi je, ali ona je u pravu Roberte. Ako je udvarač među ovima
što su joj danas poslali pozive, teško da će je pokušati odvesti
nama pod nosom. Verovatno će pokušati nešto drugo kao što je
radio koristeći gospođu Morgan. Trebala bi biti dovoljno
bezbedna sa gospodom ovde. Osim toga ti ćeš biti ovde da
paziš na stvari.“
Robert se namrštio, nije se mogao pomiriti sa logikom toga.
Ţeleo je doduše. Ideja o tome da gomila muškaraca defiluje
kućom u poseti Lisi mu je mnogo smetalo. Ne samo zato što je
bio zabrinut što bi jedan od njih mogao da je kidnapuje... dok
on ne stigne do nje... Nego i slika tamo nekog bezveznog
muškarca kako plazi po Lisi u prozirnoj haljini opsedala je
njegov um. Onda se ta slika pretvorila u samog Roberta ako je
mazi, ljubi, sisa grudi kroz prozirnu tkaninu dok je vodi ka
krevetu...

84
 Naš svet kNjiga

„Onda bi trebala poslati odgovore pre nego što se okupam i

pustim Bet da mi sredi kosu,“ Lisa je objavila i odgurnula svoj
tanjir ustajući.
Robert je video prazan tanjir i zapitao se koliko dugo je
sedeo i zamišljao kako je zavodi. Malu Lisu Madison. Devojku
koju je gledao kao sestru skoro dve decenije. Isuse on je gubio
razum, shvatio je dok je gledao Lisu kako napušta sobu, i dok
su mu oči padale preko njenog tela.
„Da li si dobro?“
Robert je čuo Richardovo pitanje i pogledao ka njemu
prazno.
„Izgledaš pomalo zajapureno,“ Richard je rekao polako.
„Nadam se da nisi ljut što sam stao na njenu stranu a ne tvoju.
Jednostavno ne vidim ni jedan razlog da joj ne dozvolim
posete. Stvarno ne mislim da je njen udvarač među njima a i da
jeste ne verujem da bi nešto pokušao ovde, Roberte. Bilo bi to
neverovatno glupo.“
„Ne u pravu si. Ne ljutim se zbog toga,“ rekao je brzo a onda
dodao. „I u redu sam samo sam malo zabrinut, to je sve.“
„Naravno,“ Richard je mumlao, ali je Robert mogao da se
zakune da je video zabavljenost u očima svog druga i
pretpostavio je da je ovaj mogao da stekne predstavu gde su
Robertove misli malo pre odlutale.
„Sve haljine?“Bet je pitala sa zapanjenošću.
„Da,“ Lisa je rekla odlučno, skidajući bledo roze haljinu koju
je nosila za doručkom i zakoračivši u kadu.
„Svaku,“ „Ali... nabori su divni. Izgledaju...“

85
 Naš svet kNjiga

„Mlado i slatko,“ Lisa je rekla sa mrštenjem. „A ja sam

završila sa tim. Traţim muţa Bet. Moram izgledati kao ţena, a
ne kao dete.“
Bet je bila tiha neko vreme, a onda je podigla dve haljine i
pokazala. „Ali sve neudate dame nose haljine poput ovih.“
„Onda ću se ja izdvojiti među njima,“ Lisa je rekla sa
sleganjem ramena dok je tonula u vodu. Uzdahnula je tiho na
toplotu vode, onda je podigla sapun i rekla. „ I mislim da bi
trebali pokušati sa jednostavnijim frizurama takođe. Nešto više
kao što Christiana nosi.“
Bet je bila tiha a onda je zatresla glavom. „U redu onda, ja ću
početi sa haljinama dok se vi kupati. Recite mi kada budete
trebali pomoć da operete kosu.“
Lisa je klimnula i krenula da se pere sapunom, mali osmeh
titrao je na njenim usnama. Nije joj promakla Robertova
reakcija na nju tokom doručka. Čovekove oči su praktično
gorele dok ju je odmeravao. Do tog momenta zaista je odustala
od njega, ali nakon njegove reakcije...pa činilo joj se da moţda
nije baš imun kao što se pretvarao. Tako da je nije samo
udvostručila svoje napore, nego je i promenila taktiku. Do
trenutka kada ona završi sa sobom on neće više moći da je
gleda kao dete. Lisa je bila dovoljno naivna da pomisli kako će
to biti dovoljno da ga natera da je traţi za sebe. Ona će
iskoristiti priču o Dami Silvii i Lordu Jamesu i iskoristiti druge
muškarce da navede Roberta da poludi od ljubomore. Ako to
ne upali... onda će odustati od njega. Ali prvo će probati i ovo.
Što je verovatno značilo da je idiot. Ona nije mogla zapravo
odustati od muškarca, ako ništa drugo bar zbog ponosa. Nakon
što je on bio prilično uvredljiv i zategnut sa njom.

86
 Naš svet kNjiga

To je bio zapravo prvi put da je bio blizak sa njom a znala ga

je celi ţivot. Bila je voljna da pokuša da mu ukloni tu njegovu
trenutnu zbunjenost. Bar se tome nadala.

„Dobro odmah ću poslati neke ljude. Oni će se raspitati na

doku i ovde po Londonu a onda će krenuti dalje po obliţnjim
gradovima. Saznaćemo kuda je otišla ili kuda joj je brod
otplovio i krenućemo za njom.“
„Dobro, dobro,“ Robert je klimao glavom ka gospodinu
Smithu, tragaču iz Bow Streeta sa kojim je ugovorio da se danas
sastane. On je trebao da bude najbolji za ovaj posao i to je
njegova cena i pokazivala, ali Robert je to smatrao vrednim jer
je to značilo rešenje ovog nereda i njegovo vraćanje kući u svoj
miran ţivot. Ţivot gde Lisa Madison neće paradirati okolo u
tankim haljinama dok je flertovala sa svakim muškarcem koji je
ušao na vrata Radnora.
Oči su mu se prebacile na vrata kancelarije kad je začuo iz
hodnika prigušen smeh. Još jedan posetilac je došao,
pretpostavio je iritirano. Pet ih je već stiglo od kako je stigao
gospodin Smith. Ali su samo nastavili da dolaze... i nijedan
izgleda nije ţeleo da ode bez obzira što je sledeći stigao.
„Obaveštavaj me,“ zareţao je Robert vraćajući paţnju na
Smitha. „I pokušaj da nađeš gospođu Morgan što pre.“
„Naravno,“ gospodin Smith je klimnuo, a onda je nagnuo
glavu i upitao. „Da li ti treba nekoliko muškaraca da budu
ovde i pomognu ti da je drţiš na oku dok ne rešimo ovo?“

87
 Naš svet kNjiga

Robert je uzdahnuo na tu sugestiju. To je ono što bi i on voleo,

ali pošto je Christiana trudna... „Ne,“ rekao je. „To je sređeno.
Samo nađi tu Morgan i saznaj ko je bio udvarač.“
„Dobro,“ Smith je klimnuo i ustao. „Loša su ovo posla. Drţi
devojku na oku.“
„Planiram to,“ Robert ga je uverio, pomerajući se oko
Richardovog stola i krenuvši ka vratima. „Neće biti ostavljena
sama ni sa sekund dok se sve ovo ne reši.“
„Dobro. Ja ću sve pokrenuti,“ Smith je rekao dok je izlazio u
hodnik. Robert je samo klimnuo glavom, pogledom lutajući ka
vratima salona u kom je Lisa primala svoje posetioce na čaj.
Bilo je poprilično mirno nakon toliko galame i smeha, i nije
mogao da se ne zapita šta oni to tamo rade, ali je vratio paţnju
na Smitha, mumlajući mu još par instrukcija a onda ga je
ispratio.
Zatvorio je vrata za čovekom sa laganim izdahom i uzeo si
trenutak da protrlja svoje lice umorno. Nije zapravo ţeleo da se
vrati u salon. Da gleda kako drugi muškarci daju komplimente
i udvaraju se Lisi, dok se ona osmehivala mazno, sve je to bilo
tako... pa, bilo je zamorno do zla boga. Iritantno čak, ali on je
bio tu da je drţi na oku i čuva, tako da nije imao puno izbora.
Istegnuvši ramena, Robert se naterao na miran izraz lica i
zaputio ka salonu. Ali izraz lica mu je nestao kada je ušao i
zatekao praznu sobu. Na trenutak se zaledio i samo stajao,
onda se okrenuo nazad ka vratima i naleteo na Handersa.
Batler se pojavio izlazeći iz kuhinje idući hodnikom ka
njemu sa najvećom brzinom koju je ikad video od tog batlera.
Robert je sa nestrpljenjem dočekao batlera. „Gde su oni?“

88
 Naš svet kNjiga

„Ako mislite na gospođicu Lisu i njene goste, otišli su u

baštu tako da Lord Findlay i Lord Pembrok mogu da dokaţu
ko ima brţe dvokolice.“ Čovek je rekao mirno.
Robert je zurio u njega na trenutak sa nevericom, a onda se
okrenuo na peti i zaputio prema ulaznim vratima. Međutim
um mu je divljao. Bila je u njemu dobri stari haos. Ovde mu je
dat krevet u gostinskoj sobi da bi mogao da motri na nju, a šta
je ona uradila? Poţurila je u park sa gostima, dok je svako od
njih mogao biti udvarač koji je hteo da je kidnapuje.
Da li je ona poludela? Znao je da Lisa Madison koju je on
poznavao nikada nije bila toliko nepaţljiva i nesmotrena. Da li
je ţelela da bude oteta i okaljana? Da li je bila toliko uništena
što ju on vidi kao mlađu sestru da bi rizikovala sebe na ovaj
način? On će joj zavrnuti taj mali prelepi vrat kad je nađe.
„Bravo!“ viknula je Lisa, skačući i pljeskajući rukama kada je
dvokolica u kojoj je ona bila prva prošla cilj. Oni su pobedili. Pa
Charles je, priznala je sa osmehom. Ona je samo imala sreću da
se vozi sa njim u trci, Lisa je pretpostavila, i okrenula se da se
osmehne čoveku za uzdama.
Findlay se smejao na njen entuzijazam, ali je jednu ruku sa
uzde prebacio preko njene da je pridrţi. „Pa ja sam sretan kad
ste vi sretni, gospođice Madison, zaista bi sada trebalo sesti. Ne
ţelim da se prevrnete kad dvokolica zakoči.“
„Zovi me Lisa,“ rekla je sa osmehom, spuštajući se da sedne
pored njega. Zatim ga je uzbuđeno zagrlila. „Baš ste pokazali
Pembroku, Lorde Findlay. Pobedili ste ga za najmanje tri
duţine. Odlično moj Lorde.“
„Zovi me Charles,“ mumlao joj je kod uveta, ruka mu se
omotala oko njenog struka u nameri za zagrljajem.

89
 Naš svet kNjiga

Lisa je oklevala, veoma svesna da su sada na usamljenom

putu koji vodi kroz šumu.
Odmakla se od njega i osmehnula se. „Charles onda. Ali
moramo se vratiti. Ostali će se pitati gde smo.“
Pogledala je preko njegovog ramena, pitajući se gde je kočija
Lorda Pembroka. On je bio za tri duţine iza Charlesa kada je on
poţurio kroz drveće, zadnje tačke njihove trke. Ali sada
njegova dvokolica više nije bila na vidiku. Zapravo, nije bilo
nikog na putu. Bili su posve sami, shvatila je kada je on usporio
dvokolicu.
„Okrenuću je prvom prilikom,“ Charles ju je uverio,
sklanjajući svoju ruku dok se ona odmicala da sedi malo
priličnije pored njega. „Ima mala okretnica napred moţemo je
iskoristiti.“
Lisa je klimnula, pokušavajući ostati smirena. Sigurno
Findlay nije bio udvarač. Bio je previše zgodan da bi morao da
otima ţene. Uostalom, čak i da jeste, ne bi bio toliko glup da se
sada samo odveze sa njom. Svi bi znali da ju je on oteo. Bet,
Lord Pembrok, Lord Tibald i druga dva gospodina, svi bi znali
gde je ona, ili bar sa kim je bila.
„Evo nas,“ Charles je mumlao, odvlačeći je od njenih misli,
pogledala je i videla da on okreće dvokolicu na maloj kruţnoj
čistini.
„Oh, divno je,“ rekla je Lisa, dok joj je pogled klizio preko
malog polja ljubičastih cvetova.
„Da jeste,“ sloţio se usporavajući na pola puta okolo.
„Koje cveće mislite da je to?“ Pitala je naginjući se na stranu
da bolje vidi.

90
 Naš svet kNjiga

„Nemam ideju. Bojim se da posedujem slabo znanje o

cveću,“ rekao je sa izvinjenjem naslanjajući se iza nje da i sam
bolje pogleda. Bio je dovoljno blizu da mu je dah dotakao njen
obraz dok je rekao. „Ali zaista jesu prelepi. Odgovaraju vašoj
haljini. Ţelite li koji?“
Lisa je spustila pogled na haljinu boje lavande koju je obukla
nakon kupanja a onda se nasmejala i iznenađeno rekla „Da, iste
su boje, zar ne?“
„Da jesu,“ rekao je jednostavno a onda dodao. „Da
odaberem koji za vas u znak sećanja na našu pobedu?“
Ona se nasmešila na sugestiju i klimnula glavom. „Da hvala.
To bi bilo divno. Staviću ih u vazu u svojoj sobi i misliti na vas
svaki put kad ih pogledam.“
„Onda ih moram ubrati.“ Charles je rekao brzo, a onda je
odloţio uzde da se iskrca. Kada je i Lisa ustala da krene za njim
on joj je mahnuo da ostane tu. „Vi čekajte ovde. Malo je
blatnjavo i ne ţelim da uprljate cipele. Odmah ću doći.“
Lisa je sela nazad strpljivo sa malim uzdahom zadovoljstva.
Zaista je ovo bilo veoma lepo. Bilo je sunčano i ona je uţivala u
trci. Takođe je uţivala da ima paţnju muškaraca celo
poslepodne, i da gleda Robertovu ljutnju celo poslepodne sve
dok nije morao na sastanak sa tragačem. Bar je mislila da je to
čovek bio. Videla ga je kako ulazi u dvorište i kako nedugo
zatim Robert nestaje sa njim. Nedugo zatim su se gospoda
počela prepirati ko ima brţeg konja i bolju dvokolicu pa je
đavolak u njoj morao da predloţi trku da se to jednom za
svagda reši, svi su se sloţili i otišli su.
Naravno da je znala da će Robert biti besan, ali onda to je
bilo pola zabave.

91
 Naš svet kNjiga

Ona je odlučila da je njegov bes prema njoj sinoć bila čista

ljubomora. Čovek je moţda tvrdio da prema njoj gaji bratska
osećanja, ali nikada pre u ţivotu nije rekao ništa neljubazno na
njen račun do sinoć. Zato je ona imala neku nadu da je taj
njegov bes bio zapravo vid ljubomore. Ako je postojala šansa
da je u pravu... dobro je, ako ne... pa opet dobro... bilo je gomilu
zgodnih, na izgled lepih muškaraca koji su joj sada poklanjali
mnogo paţnje. Osećala se dobro. Osećala se kao da ima izbora
za promenu. I to je bilo lepo.
„Izvolite.“
Lisa se okrenula da vidi Findlay kako prilazi sa buketom
prelepog ljubičastog cveća u ruci. Smešeći se nagnula se preko
ivice da ga uzme, ali je onda zastala i pogledala ga iznenađeno
kad on nije pustio buket odmah. Izraz mu je bio ozbiljan, oči su
mu bile na njenim usnama, nije se iznenadila kad se pribliţio i
podigao svoje lice ka njenom. Poljubiće je.
Pomisao je prošla kroz njenu glavu, u pratnji ritmičnog
lupanja njenog srca. Charlesove usne su se umalo spustile na
njene kada se zvuk glasnog lupanja začuo na čistini. Oboje su
se odmah odmakli jedno od drugog i okrenuli se da pogledaju
ko je stigao.
Robert je bio veoma uznemiren i besan, a Lisa nije znala da li
da se smeje ili plače.
Bila je previše znatiţeljna da bi uţivala u svom prvom
poljupcu, ali izgleda da je Robert stalno prekidao Charlesove
pokušaje da je poljubi. Sa druge strane, ona bi moţda ţelela da
prvi poljubac bude od Roberta. Prosto nije bila sigurna.
„Lisa, ti... ne mogu da verujem... ovo je,“ očigledno je ostao
bez reči, Robert se dovezao do njih i samo je gledao.

92
 Naš svet kNjiga

Lisa je zagrizla usnu da bi sprečila osmeh na njegov šokiran

pogled. Pogledavši u Charlesa rekla je sa izvinjenjem.
„Moţda je vreme da se vratimo kod ostalih,“
„Kući,“ Robert je reţao. „U kuću,“
„Oh, ali...“
„Kasno je, a ti ćeš ţeleti da se pripremiš za večerašnji bal,“
rekao je čvrsto.
„Ah, da Hammonds Bal,“ Charles je promumlao vraćajući
njenu paţnju na njega. „Nemojte zaboraviti da ste mi obećali
valcer večeras, i kvidril.“
Lisa se opustila i nasmejala. „Da, naravno.“
On se nasmejao zauzvrat, predajući joj cveće u ruku a onda
se polako pomerio da uđe u dvokolicu.
Lisa je pogledala preko ramena dok se dvokolica opet počela
kretati, Robert je bio odmah iza njih, pravih leđa, mračnog
izraza i očiju koje su gorele.
„Izgleda da je Langley veoma zabrinut za vaše blagostanje.“
Lisa je pogledala ka Charlesu i napravila grimasu.
„Samo je zaštitnički nastrojen. Odrasli smo zajedno i samo
me gleda kao mlađu sestru.“
„Mlađu sestru?“ Findlay je pitao, gledajući ka njoj
odmeravajući je celu.
„Teško mi je da u to poverujem.“
„Hvala vam,“ reče sa osmehom.
Charles se nasmejao i dodao, „Ipak, čini se... pa da je njegov
interes malo prejak samo za porodičnog prijatelja,“ dodao je
delikatno.
Lisa je sklonila pogled. Moraće reći Robertu da njegovo
ponašanje moţe dati pogrešne pretpostavke ljudima ako ne

93
 Naš svet kNjiga

bude pazio. Na glas je onda rekla, „Oh pa, moj zet, Lord
Richard je pitao Roberta da me pazi dok sam u gradu. On se
boji da pošto sam odrasla na selu neću umeti da prepoznam
sve opasnosti i zamke koje grad donosi.“
„Hmm,“ Charles je mumlao, a onda pogledao u nju, pogled
mu je pao na njen dekolte i nazad. „Onda treba da budem
sretan što vas i ja drţim na oku.“
„Moj Lorde verujem da ste vi jedna od tih mogućih zamki,“
Lisa je rekla sa osmehom, i ponudila mu tuţan oblik usana.
„Oh, sada ste me ranili, gospođice Madison. Bio sam
kompletni dţentlmen.“
„Do sada,“ dodala je zabavljeno.
„Do sada,“ rekao je „I obećavam da ću takav i ostati u vašem
prisustvu... u najvećem delu bar,“ dodao je a onda objasnio.
„Eventualno, moţda uspem sa onim poljupcem koji toliko
pokušavam.“
Lisa se blago osmehnula, pitajući se da li je rano priznati si
da se nekako raduje tome. Njenom prvom poljupcu. Uvek se
nekako nadala da će joj Robert dati taj prvi poljubac. Međutim
po svemu sudeći izgledalo je kao da se to nikada neće desiti. U
tom slučaju pretpostavljala je da će morati da prihvati da će taj
poljubac biti od zgodnog Lorda Findlay. Iako nije baš bila oko
toga toliko uzbuđena. Iako je njena zainteresovanost
prvenstveno bila za Roberta, on se baš i nije ponašao pristojno,
dok je Findlay bio potpuno divan, davao joj je komplimente,
igrao sa njom, brao joj cveće... Bar je on ţeleo da je poljubi. Što
je bila lepa promena nakon Robertovog konstantnog odbijanja,
i toga da je gleda samo kao mlađu sestru.

94
 Naš svet kNjiga

„Nisi trebala napuštati kuću.“

„Niko nije rekao ništa o napuštanju kuće,“ Lisa je rekla
besno, penjući se stepenicama dok joj je Bet bila za petama.
Zastali su da pokupe njenu sluškinju na putu do Christianine i
Richardove kuće, poţeleli drugoj gospodi prijatan dan, a onda
je Lord Findlay vratio nju i Bet u kuću sa Robertom koji je
konstantno bio iza njih kao besni roditelj.
„Veoma si nesmotrena Lisa,“ Robert je rekao mrzovoljno,
prateći je uz stepenice. „Ja sam ovde da te drţim na oku. Kako
da to radim kad ti čak nisi u kući?“
„Pa, da si bio tu da me paziš ne bi otišla bez tebe, zar ne?“
pitala je besno. „Uostalom bila sam savršeno bezbedna.“
„Imao sam sastanak sa Bow uličnim tragačem da bi
ugovorio hvatanje gospođe Morgan,“ siktao je pomerajući se
skroz do nje da ih neko od posluge slučajno ne bi čuo.“ Bilo je
neophodno. Ali sam otišao samo na prokleti trenutak. A što se
tiče toga da si bila bezbedna, ti to ne moţeš znati. Findlay je
mogao da se odveze sa tobom tada.“
„Nisam sigurna da je to bio njegov plan,“ Lisa je rekla mirno
stiţući do odmarališta i idući hodnikom.
„Ne. Bio je prezauzet ljubeći te,“ mumlao je.

95
 Naš svet kNjiga

„Pokušajima da me poljubi,“ Lisa ga je ispravila besno.

„Međutim, ti ne prestaješ da prekidaš njegove pokušaje. Volela
bi kad bi prekinuo sa tim Roberte.“
„Ti ţeliš... ţeliš da te poljubi?“ pitao je lud od besa.
Lisa se zaustavila na vratima svoje sobe i okrenula se ka
njemu dok je Bet otvorila vrata i ušla unutra.
„Naravno da ţelim da me poljubi. Zašto ne bih? On je
zgodan, pristojan, i ja nikad nisam bila poljubljena. Volela bih
da vidim kako je to. Uostalom, ne ţelim da se udam za nekog u
čijem poljupcu ne uţivam.“
„Udaš?“ pitao je zaprepašćeno.
„Pa zato sam u gradu Roberte. Da nađem muţa, a Lord
Findlay je najzgodniji do sad. Tako da bih volela da me poljubi
da vidim sviđa li mi se ili će to okrenuti moju paţnju na nekog
drugog, čiji će mi se poljubac moţda svideti više.“
„Da li mi to govoriš da nameravaš da ga samo pustiš da te
poljubi? I onda ako ti se ne svidi, pustićeš nekog drugog da te
poljubi, pa onda drugog?“ pitao je u neverici.
Lisa je klimnula. „To mi zvuči kao najpametniji plan. Ako
me fizički privlači, onda vidim da li mi se sviđa njegovo
razmišljanje, zatim proverim i za poljupce.“
„Šta?“ pitao je sa uţasom.
Lisa je zakolutala očima na njegov izraz. „ U braku treba da
postoji nešto više od sedenja jedno preko puta drugog za
stolom uz doručak,“ istakla je. „ Smatram da treba da proverim
da li sa čovekom sa kojim planiram brak mogu imati strast i
iskre koje imaju Christiana i Suzette u svojim sretnim
brakovima.“

96
 Naš svet kNjiga

„Dragi boţe,“ Robert je mumlao i zatresao glavom. „Lisa ne

moţeš jednostavno dozvoljavati svakom muškarcu u Londonu
da te poljubi dok ne nađeš onog kog...“
„Zašto ne?“ prekinula ga je. „To je samo poljubac, ali prema
Sophie, poljubac moţe reći dosta o tome kakav je muškarac
ljubavnik. Sigurno ne očekujem da se udam i nadam se da ću
uţivati u konzumiranju braka.“
Robertova usta su se pomerala, ali ništa nije izašlo, a onda je
razdraţeno pitao. „Ko je do đavola Sophie?“
„Ona je... ovaj... Rajska ptica,“ šapnula je, gledajući po
hodniku da se uveri da je niko od posluge ne čuje.
„Rajska ptica?“ viknuo je Robert. „Za boga miloga Lisa.
Prijateljica si sa vlasnicom bordela i rajskom pticom?“
Namrštila se na njegovo vikanje, ali je rekla. „Naravno da ne
Roberte. Čitala sam Sophine memoare. I nisam znala da je
gospođa Morgan vlasnica bordela.“
„Memoari rajske ptice,“ mumlao je, prolazeći rukama kroz
kosu. „Dragi boţe, čitaš najuţasnije... Da li je tvoj otac znao
kakve knjige čitaš?“
Lisa je prevrnula očima i okrenula se ka vratima, samo da bi
opet bila okrenuta nazad od strane Roberta.
„Lisa Madison, zabranjujem da te iko poljubi,“ rekao je on
odlučno. „To je...“
„Moj izbor,“ prekinula ga je a zatim dodala neţno. „Zaista
Roberte, dok te ja volim kao brata, ti nisi on, i nemaš pravo da
mi išta braniš.“ Otrgnula je ruku od njega i okrenula se opet ka
sobi dodajući preko ramena. „Nameravam da se poljubim sa
kim ja hoću. Ne znam zašto te uopšte briga. Nije kao da si
ljubomoran.“

97
 Naš svet kNjiga

Vrata za Lisom su se zatvorila, ostavljajući Roberta da stoji i

gleda u njih sa rečima koje su odzvanjale u njegovoj glavi.
Volela ga je kao brata? Kada se to dogodilo? Inače ga je
oboţavala. Dragi boţe, par dana sa muškarcima poput Lorda
Findlay, Pembroka i Tibalda načinili su je toliko drugačijom?
Nemoguće.
Ili jeste? Pitao se. Osim sluga on je bio jedini muškarac u
blizini sestara Madison dok su odrastale. Moţda i nije bilo
toliko iznenađujuće što se zaljubila u njega. Ali sada je bila
okruţena muškarcima. Išli su ka njoj kao pčele na med. Činilo
se da je to dovoljno da se ohladi dugogodišnji ţar koji je gajila
za njega, pa je taj ţar pretvorila u bratsku naklonost.
Trebalo bi da mu je laknulo. Pretpostavio je. Ali začudo nije.
Osećao se... izdano. Napušteno... Dragi boţe, bio je ljubomoran.
Sama ideja kako ona ljubi drugog muškarca, a kamoli njih
nekoliko, navodilo ga je da škripi zubima. Problem je bio, što
nije znao da li je ljubomoran zbog toga što je on navikao da ona
bude zaljubljena u njega, ili zato što ju je zapravo ţeleo za sebe.
Robert je zaista o Lisi mislio kao o mlađoj sestri godinama, i
saznavši za njeno oboţavanje bilo mu je i zabavno i dosadno.
Ali kada ju je pronašao u onom bordelu, obučenu u tu prokletu
prozirnu haljinu... Onu koju je planirala da nosi njene prve
bračne noći sa drugim čovekom. Shvatio je da njegove emocije
za nju nisu iste. Lisa se menjala i to brzo. Paţnja svih tih
muškaraca u njoj je gradila samopouzdanje. Smejala se veselije,
uočljivije, zarazno, nije to bio srameţljivi cvrkut na koji je on
bio naviko. Hodala je uspravno, glave visoko podignute, i njene
oči su sijale ţivotom i uţivanjem.

98
 Naš svet kNjiga

Ona je bila poput ruţe u cvatu. I to je lepu i tihu devojku

pretvorilo u neodoljivo lepu i šarmantnu ţenu. U onu vrstu
ţene u koju bi se muškarci zaljubili i u ţenu koju bi muškarac
ţeleo i lovio.
„Do đavola,“ Robert je mumlao i okrenuo se od vrata. Nije
imao pojma šta da radi sa ovom spoznajom. Nije imao ţelju za
ovakvim osećanjima ka Lisi. I definitivno nije imao ţelju da je
oţeni i trpi poniţenje preljubničke ţene. Pre ovoga nekako
nikada ne bi rekao da je Lisa taj tip preljubničke ţene i da bi
ona ikada mogla biti neverna. Ali sada, sa tom njenom ţeljom
za poljupcima svakog muškarca u Londonu... pa više je
delovalo tako. A preljubničke ţene su više bile poput
prokletstva u njegovoj porodici. Toliko da uprkos njenom
ponašanju, to verovatno do kraja i ne bi bila njena krivica.
Činilo se boljim da Robert ipak ignoriše svoja novonastala
osećanja i da drţi devojku podalje. On će srediti sve oko onog
udvarača, ali onda će se skloniti od nje i pustiti je da ţivi svoj
ţivot. Bila je to njena jedina šansa za sreću i njegova najbolja
šansa da ne bude povređen.

„Dobro, šta se dešava između tebe i Roberta?“

Lisa je pogledala ka Suzette iznenađeno. „Na šta misliš?
Ništa se ne dešava.“
„Kako da ne,“ rekla je Suzette. „Stoji na istom mestu u
plesnoj dvorani očiju prikovanih za tebe celu noć.“

99
 Naš svet kNjiga

„ A ti paţljivo izbegavaš da ga pogledaš celu noć.“

Christiana je dodala zabavljeno.
„Nemam razloga da ga gledam. A to što on gleda mene... ne
mogu kontrolisati to što on radi,“ Lisa je rekla sa sleganjem
ramena, ali bi volela da moţe. Robertove oči su je pratile od
kako je stigla, a ona nije pogledala ka njemu jer nije morala.
Mogla je osetiti kako njegove oči buše rupe na njoj. Zaţelela je
da to prekine.
Lisa ne bi marila da je taj pogled bio pogled divljenja ili
nečega, ali nije bio. Robert je uzeo emocionalni korak unazad.
Osetila je to. Gledao je sa isključivo profesionalnom
zainteresovanošću, kao da joj je čuvar. Ona nije znala šta je
uradila, ali nešto ga je navelo da podigne zid između njih.
Naravno ona nije mogla učiniti ništa povodom toga, tako da
je Lisa to prihvatila, smejala se i igrala sa muškarcima sa svoje
kartice, proveravajući koji joj se dopadaju a koji ne. Nije ţelela
da čeka ni jednog muškarca, čak ni Roberta.
„Gospođice Madison.“
Lisa je pogledala čoveka pred sobom i veselo se osmehnula.
„Lorde Pembrok. Da li je ovo vaš ples?“
„Verujem da jeste,“ promrmljao je sa osmehom za koji je
verovala da bi uzburkalo većinu devojačkih srca.
Lisino srce nije se ni trznulo, ali je bio fin gospodin, i ona je
cenila koliko je atraktivan, namestila je osmeh i prišla mu
stavljajući svoju ruku u njegovu dopustivši mu da je povede na
plesni podijum.
„Nadam se da ne mislite lošije o meni jer sam danas
popodne izgubio na trci.“ Promrmljao je Lord Pembrok dok je
uzimao njenu ruku.

100
 Naš svet kNjiga

Lisa je podigla pogled iznenađeno i zatresla glavom.

„Naravno da ne Lorde. Bilo mi je veoma zabavno. U stvari
mislim da ste vi namerno pustili Lorda Findlay tako da bih ja
više uţivala.“ Dodala je ne iznenadivši se kad je videla kako
pomalo raste.
„Pa, jeste pomalo uţivali,“ rekao je sa osmehom, sugerišući
da je moţda i zato to uradio iako zapravo nije. Nije imala ništa
protiv. Sada je pred njom bio sav uspravan i ponosan kao što
nije bio par trenutaka pre.
„Oh, jesam uţivala,“ uverila ga je sa osmehom. „Bilo je
poprilično uzbudljivo.“
„Onda sam sretan što sam izgubio i vama priuštio toliku
radost.“
Lisa se nasmejala. „Cenim to moj Lorde. To je veoma
ljubazno od vas.“
„Šta još volite da radite gospođice Madison?“ upitao je vrteći
je po podijumu. „Moţda moţemo nastojati da to uradimo sutra
popodne. Mislim na sebe i sve vaše druge oboţavaoce.“ Dodao
je sa zadirkujućim osmehom.
Lisa se nasmešila sa zahvalnošću na njegovo zadirkivanje a
onda je razmislila i odgovorila. „Uţivam u jahanju, ili bar jesam
na selu, i dugim šetnjama. Na selu je bila reka gde sam uţivala
da se vozim čamcem.“ Zastala je i slegla ramenima. „Ne znam
moj Lorde.“
„Šta je sa predstavama i slično?“
„Oh, da svakako. Samo sam pogledala jednu ili dve, ali sam
baš uţivala,“ rekla je.
„Da li volite cveće?“
„Veoma moj Lorde. Prilično je ljupko i veselo.“

101
 Naš svet kNjiga

„A vaš omiljeni slatkiš?“

„Moj omiljeni slatkiš?“ Lisa se nasmešila i počela da
zadirkuje.
„Da li ćete mi vi to kuvati?“
Nasmejao se na tu sugestiju. „Ja ne. Ali moj kuvar je poznat
po tome da pravi najbolje kolače u Londonu i bilo bi mi drago
da vam on napravi neki koji ţelite. Koji bi vam mogao doneti
sutra. Ako biste to dopustili.
Lisa je nakratko razmislila, ali je na kraju rekla. „Naravno da
hoću. Biće mi drago da vas ponovo vidim sutra. Što se tiče
kuvanja, iznenadite me, moj Lorde. Neka vaš kuvar napravi
ono što pravi najbolje. Nešto što vi volite.“
„Znam baš nešto takvo.“ Uverio ju je. „Sigurno će vam se
dopasti.“
„Onda se unapred radujem tome,“ rekla je uz osmeh.
„I ja takođe,“ uverio ju je a onda je pogledao okolo kad je
muzika prestala.
Napravio je tuţnu grimasu i promumlao, „Pretpostavljam
da je ovo kraj našeg plesa.“
„Oh,“ rekla je iznenađeno i pogledala okolo. Nekako je
proletelo uz njihov razgovor. Nasmešila se onda je opet
okrenula pogled ka njemu. „Pa hvala vam na plesu, moj
Lorde.“
„Hvala vama gospođice Madison, uvek mi je zadovoljstvo.“
„Da jeste,“
Lisa je pogledala u stranu i videla Lorda Findlay kako im
prilazi.
„Moj valcer, čini mi se,“ rekao je sa osmehom a onda je
klimnuo ka drugom muškarcu „Pembrok.“

102
 Naš svet kNjiga

„Findlay,“ Lord Pembrok je mumlao predajući mu Lisu.

Pre nego što je otišao nasmejao se Lisi i rekao.“ Do sutra.“
„Da.“ Nasmejala se i okrenula svoju paţnju ka Charles dok
je valcer počinjao.
„Sutra?“ pitao je dok ju je uvodio u ples. „Pretpostavljam da
planira da vas opet poseti.“
„Tako se čini,“ Lisa je rekla uz osmeh. „Doneće mi slatkiš
koji će njegov kuvar napraviti, tvrdi da su najbolji u Londonu.“
„Čuo sam o tome,“ Findlay je potvrdio. „Pretpostavljam da
ovo znači da ću i ja morati nešto doneti, nešto da nadmašim
njegovu ponudu.“ Lisa se slatko nasmejala na to.
„Sigurno će morati biti nešto posebno da nadmaši najbolji
slatkiš u Londonu, moj Lorde.“
„Da pretpostavljam da će morati,“ rekao je a onda se
nasmejao „moram paţljivo razmotriti šta da donesem.“
„Hmm,“ reče ona zabavljeno, otkrivajući da dvojica
najpogodnijih a da ne pominje najlepših neţenja u gradu ulaze
u takmičenje za njenu paţnju.
„U međuvremenu,“ promumlao je Charles vrteći je po
podijumu,
„Verujem da postoji pitanje oko onog poljupca koji nikako
da postignem.“
„Ah, da poljubac,“ rekla je dok su joj se usne trzale. „Vi
sigurno nećete pokušati poljubac ovde na podijumu moj Lorde?
To bi izazvalo skandal.“
„Oh, ja to nikada ne bih uradio i rizikovao da uništim vašu
reputaciju,“ uverio ju je.
„Drago mi je da to čujem.“

103
 Naš svet kNjiga

„Ali naravno čekam kvadril da vas pokušam ispratiti na

terasu na sveţ vazduh gde će vas vaš pas čuvar Lord Langleya
bez sumnje opet odvući od mene pre nego stignem da vas
privučem u zagrljaj.“
„Bez sumnje.“ Lisa je dodala.
„Na sreću, mislio sam na to i napravio plan u skladu sa tim.“
„Jeste li?“ pitala je sa zanimanjem.
„I kakav je to plan?“ „Pa upravo sad par mojih prijatelja
priča sa njim, i blokira mu pogled na nas nenamerno naravno.“
„Oh, naravno,“ rekla je i sa osmehom se okrenula ka mestu
gde je Robert stajao celu noć. Grupa od zasigurno tri muškarca
ga je opkruţila.
„A ja sam nas plesom doveo do vrata terase,“ dodao je, Lisa
je okrenula paţnju na njenu drugu stranu da vidi da su samo
na korak od vrata terase.
„Sada ja čekam vašu dozvolu da vas odvučem na sveţ
vazduh i poljubac,“ rekao je tiho. „Imam li vašu dozvolu?“
Lisa se okrenula ka njemu, na ton svečanosti u njegovom
glasu, dok je ona razmišljala šta da odgovori. Bilo je jedno da li
će dopustiti da se poljubac desi a drugo je da mu zapravo da
dozvolu za zatraţen poljubac. Iz nekog razloga reći da, za nju je
bilo pa... hrabro. Prešlo je od nečega što se moţda trebalo desiti,
do dešavanja. Što je bilo glupo pretpostavila je. Nije da je bila
nestrpljiva za svoj prvi poljubac? Zar nije bila razočarana što ih
je Robert prekinuo dva puta?
Zaista je ţelela da sazna kako to izgleda, i da li će joj se
svideti.

104
 Naš svet kNjiga

Terajući glavu da se podigne, Lisa je otvorila usta, ali nije se

zapravo mogla naterati da kaţe da, progutala je i srameţljivo
klimnula glavom.
Na sreću to je bilo dovoljno. U sledećem trenutku, Charles ih
je okretao vodeći ih kroz vrata do terase toliko brzo da ih niko
ne primeti. Čim su bili na hladnoj večeri, on je prekinuo njihov
zagrljaj i odveo je do ograde u mračnom delu. Lisa je bila tiha,
glava joj je klonula od nervoze. On će je poljubiti. Dragi boţe.
Njen prvi poljubac i on nije sa Robertom.
To nije vaţno, podsetila je sebe. Ono što je vaţno je... šta ako
se loše ljubi?
Nije znala šta da očekuje od poljupca. Da li da samo stoji sa
zatvorenim očima i napućenim usnama? Da li bi trebalo da
uzvrati poljubac? I ako treba kako to da uradi? Njene sestre i
muţevi su se ljubili pred njom, ali su to uglavnom bili brzi
poljupci. Međutim znala je iz svog čitanja da tu ima mnogo više
od samog dodira usana. Bilo je grickanja, gurkanja jezika,
sisanja i sve ono što je zvučalo prilično glupo, ali je očito bilo
divno. Sa druge strane moţda joj neće dati propisan poljubac.
Moţda će samo očešati usne od njene i...
„Bukvalno mogu čuti kako ti um divlja.“
Lisa je pogledala iznenađeno u Findleya i njegove zabavljene
reči da bi primetila, dok se ona uzrujavala on je naslonio njena
leđa na ogradu i stao ispred nje.
„Izgledaš nervozno,“ komentarisao je obgrlivši je jednom
rukom da je privuče bliţe sebi, dok je slobodnu ruku koristio
da joj podigne bradu a onda je prstima prešao preko njenog
grla. „Da li te iko ikad poljubio, Lisa?“

105
 Naš svet kNjiga

Očiju raširenih od šoka šta je taj njegov dodir probudio u

njoj odmahnula je glavom.
„Ah,“ iz nekog razloga te su ga novosti navele na osmeh, a
onda mu je izraz postao ozbiljan dok je govorio, „Ne boj se. To
je kao plesanje. Muškarac vodi, ţena prati. Naučiću te. U
redu?“
Opet je klimnula, a onda je zadrţala dah dok su njegove
usne išle ka njenim. Jedan deo njenog uma čekao je da Robert
uzvikne njeno ime i opet ih prekine. U stvari bila je poprilično
iznenađena kada su njegove usne prešle preko njenih bez toga.
Bila je još više u šoku dok se pritisak njegovih usana
povećavao, a zatim smanjio dok su mu se usta otvarala, i dok je
zadirkivao njene usne.
Lisa se instiktivno primakla, osećajući nešto od te toplote o
kojoj je toliko čitala kako klizi kroz nju, zajedno sa ţeljom da
oseti više. Usne su joj se malo otvorile, njene usne su oponašale
ono što su njegove radile dok su joj ruke poletele oko njegovih
ramena. Ta akcija podigla je njene grudi, koje su bile pritisnute
uz njegove, dok je on stiskao zagrljaj i to je poslalo neku
znatiţelju kroz nju da mu se sama još više pribliţila. Kada se
njegova ruka uvukla na njen vrat, da bi nagnula glavu onako
kako on ţeli, to je poslalo još jedan mali talas zadovoljstva kroz
nju. Svidelo joj se kako se ponaša sa njom. Iako ona nije znala
šta treba da radi. Sve je bilo veoma prijatno i navelo ju je da
zadrhti, pa kad je iznenada prekinuo poljubac i odmakao se,
ona je otvorila oči i gledala u njega razočarano.
„Da li je to sve?“
Iznenađeni smeh zabavio je Findlay. Kada ga je prošao,
zatresao je glavom i rekao svečano. „Ne draga moja, to svakako

106
 Naš svet kNjiga

nije sve. Međutim to je maksimum onoga što jedan dţentlmen

sme da dozvoli sebi sa takvom damom kao što si ti.“
„Oh,“ Lisa je izdahnula, i nasmejala se dok ju je popuštao iz
zagrljaja. Pretpostavila je da je dobro to što je ţelela više. To je
svakako bio obećavajući znak. Ali u tom trenutku samo se
osećala pomalo frustrirano, kao da je dobila samo nagoveštaj
nečega što bi moglo biti veoma ukusno, ali nije dobila dovoljno
toga da bi mogla biti sigurna.
„Trebalo bi da se vratimo,“ rekao je smeštajući je pored sebe.
„Moji prijatelji ne mogu doveka drţati Langleya zauzetim.“
„Da, pretpostavljam da bi trebali,“ Lisa se sloţila i tiho
hodala sa njim preko terase. Bili su skoro kod vrata kada je
neko kretanje u uglu navelo da pogleda u stranu. Korak joj je
zastao pokušala je da privikne svoje oči na tamu da pogleda
čoveka koji ih je gledao. Robert. Stajao je mirno i tiho u senci,
izraz mu je bio nedefinisan. Izgleda da Charlesovi prijatelji nisu
uspeli da ga ometu dugo. Pitala se koliko dugo je bio tu... i
zašto nije intervenisao i ovaj put kao i svaki drugi... i šta li je
mislio dok su oni ulazili u balsku dvoranu.

107
 Naš svet kNjiga

„Izgleda da se vaša gospođa Morgan odvezla kočijom na

sever a onda otplovila iz Dovera,“ Smith je rekao podiţući svoj
čaj do usana pre nego što je nastavio. „Brod se zaputio za
Calais. Rezervisao sam kočiju za sebe i dvojicu mojih ljudi
krećemo sutra ujutru. Mi ćemo je traţiti, pratićemo je zemljom
ako je krenula tim putem, ili je ispitati ako je nađemo u
Calaisu.“
„Dobro,“ mumlao je Robert, misleći kako bi ovo moglo biti
brzo gotovo ako je Morgan ostala u Calaisu. Što pre saznaju ko
joj je udvarač, pre će on moći da se pobrine za čoveka i vrati se
svom običnom ţivotu, pre će prestati da bude mučen gledajući
Lisu kako se kikoće sa svojim udvaračima.
Nakon što je morao da svedoči njenom plesu sa skoro
svakim slobodnim muškarcem u Londonu sinoć, da ne pominje
što je stajao sa strane i gledao Findlay i njen poljubac na terasi,
Robert je mislio kako nije mogao izdrţati još mnogo u ovom
poslu koji je sam sebi zadao. On se nadao da će Richard ili
Daniel moći da je drţe na oko tako da bi on mogao da ode kod
svoje ljubavnice i malo se reši nepotrebne energije i frustracije
koju je imao u sebi. Međutim nijedno od njih nije očekivalo ovaj
preokret događaja danas, kao i juče, Richard i Daniel su već
imali zakazane duţnosti što je značilo da on mora ostati sa

108
 Naš svet kNjiga

njom i danas. Iako su Christiana i Suzette otišle na neku

dobrotvornu svečanost, svakako ne bi mogao da ostavi ţene
same sa njom, ali njihovo prisustvo u salonu bi mu bar
omogućilo da ne mora da sedi tamo nego bi mogao da
nadgleda iz kancelarije sa otvorenim vratima i pazi da Lisa
opet ne izađe napolje sa svojim oboţavaocima na još jednu trku
ili ko zna šta drugo.
„Naravno, sumnjam da je gospođa Morgan ostala u Calaisu.
Paris je više nekako mesto za obavljanje njene delatnosti.“
Smith je komentarisao. „Pretpostavljam da je putovanje u
Calais samo deo puta da se odvede negde drugde.“
Robert je potonuo u svoju stolicu i uzdahnuo. Paris je bio
veliki grad u kome se njeno prisustvo ne bi ni osetilo. Ona nije
ţelela da bude pronađena. Mogli bi proći dani dok je ne
pronađu, dani koje on ne ţeli da provodi u čuvanju Lise.
„Ali vratiću se što pre mogu, ili sa informacijom ko joj je
platio da otme gospođicu Madison, ili sa gospođom lično.“
Smith ga je uverio.
„Da, naravno. Hvala vam.“ Robert je napravio grimasu.
Čovek je mogao da uradi koliko je mogao da uradi. Ţeleći da
drugačije i ne bude.
„Nemojte mi zahvaljivati, moj Lorde, dok vam ne donesem
ono što ţelite,“ Smith je sugerisao. „Onda mi moţete zahvaliti
svojim novcem.“
„Naravno, kada smo kod toga, trebaćete novac za troškove.“
„Da hoću,“ rekao je jednostavno i predloţio sumu koja je
Robertu delovala razumno. Brzo je čoveku ispisao sumu i
gurnuo je preko stola do čoveka, a onda je ustao da ga isprati.

109
 Naš svet kNjiga

Ovaj put kad se vratio u salon i otvorio vrata, Lisa i njeni

oboţavatelji su još uvek bili tu.
Ispravivši ramena i usne u blagi osmeh, Robert je ušao
unutra i smestio se nenametljivo pored najvećeg cvetnog
aranţmana u sobi. Bio je to jedan od nekoliko. Dok je Pembrok
doneo kolače, Tibald i drugi čovek doneli su gomilu cveća.
Soba je bila preplavljena sveţim cvetnim mirisima.
Ali najlepši cvet u sobi bila je Lisa. Sa svojim ruţičastim
obrazima i zračenjem od sve te paţnje, bila je prelepa, smešila
se i smejala, zadirkivala i brbljala. Nije pomislio da će je ikada
videti toliko sretnu i slatku. Ona je pozitivno zasijala od paţnje
svih tih muškaraca, privlačeći na sebe svako oko i još veće
divljenje njenih oboţavatelja.
„Nadao dam se da ću uspeti da sredim voţnju brodom niz
reku ovo posle podne pošto ste pomenuli da to volite. Ali,
nisam uspeo da ugovorim u ovako kratkom roku.“
Pembrokove reči su zaparale Robertove uši, privlačeći njegovu
paţnju gotovo momentalno. „Međutim, ako biste ţeleli uspeo
sam da rezervišem brod za sutradan da napravimo veliko
okupljanje na obali i piknik.“
„Oh, kako je to divno“ rekla je Lisa pljesnuvši rukama. „Ko
će sve biti tamo?“
„Poziv je spreman i isporučen sad dok mi pričamo,“
Pembrok je rekao. „Pozvao sam sve ovde, naravno.“ Izraz mu
je bio zategnut dok je klimao ka drugim muškarcima u sobi, i
bilo je očito, bar Robertu da nije baš bio sretan zbog toga.
„Takođe i vaše sestre i njihovi muţevi, Lorda Langleya.“
Klimnuo je ka Robertu koji je mislio da je njegovo prisustvo

110
 Naš svet kNjiga

prošlo nezapaţeno. „A ja sam pozvao i nekoliko slobodnih

mladih dama koje su se istakle ove godine da bi bili brojniji.“
I nadao se da će time drugi muškarci biti zauzeti, Robert je
pretpostavio zabavljeno. Iako je sumnjao da će to upaliti. Po
njegovom mišljenu svaka devojka tamo neće imati šanse protiv
Lise. Sve te druge ţene će njenu vrednost učiniti samo očitijom.
Ali se nasmešio na čovekov pokušaj.
„To zvuči divno,“ Lisa je rekla srećno i svi muškarci su
promumlali svoje odgovore, malo manje entuzijastično, ţaleći
što se oni toga nisu dosetili primetio je Robert.
Na njegovo olakšanje poseta je bila gotova ubrzo nakon što
je Findlay predloţio da bi trebali Lisu da ostave da se odmori i
spremi za večerašnji bal. Osetilo se razočarenje, ali su svi počeli
da skupljaju svoje stvari i odlaze.
Robert je tiho stajao dok je Lisa ispraćala gospodu sa
osmehom i uverenjem da je uţivala u njihovom društvu. Dok je
Findlay prvi sugerisao da bi trebali da odu on je bio poslednji
koji je otišao, zadrţao se sve dok Pembrok napokon nije
zatvorio vrata.
Lisa nije bila jedina koja je okrenula radoznali pogled ka
Charles Findlay kada su svi otišli. Robert ga je takođe
sumnjičavo gledao, siguran da se čovek nadao kako će im on
dati trenutak nasamo, ali je Robert samo stajao i video sliku od
sinoć, kako on ljubi Lisu. To mu je bilo dovoljno da samo
podigne svoju obrvu na Findlay kada je on pogledao ka njemu
u očekivanju.
Očigledno je ovaj prepoznao znak da neće ostati sam sa
Lisom, pa se nasmešio i posegao u svoj unutrašnji dţep dok joj

111
 Naš svet kNjiga

se pribliţavao. Izraz lica mu je bio pomalo uznemiren dok je

vadio svitak od tri knjige.
„Nisam ţeleo ovo da vam dam pred drugima,“ priznao je i
ponudio joj poklon.
„Oh, Charles,“ Lisa je uzdahnula, uzimajući knjige kao da su
najlepši dragulj.
Robert se odmah namrštio na njeno korišćenje njegovog
imena, ali mislio je da ni jedno od njih to nije primetilo.
„Nisam bio siguran da li ćete uţivati dok ih čitate, i nisam
pročitao ni jednu od njih, ali me je prijatelj uverio da će vam se
sigurno dopasti,“ Findlay je rekao a onda se osmehnuo i dodao.
„Nadam se da ih niste još čitali.“
„Ne,“ rekla je momentalno, brzo proveravajući naslove. Lisa
je onda podigla pogled, pre nego što je bacila svoje ruke oko
njegovog vrata i stegnula ga čvrsto. „Kakav divan čovek! Ovo
je savršen poklon.“
„Oh, dobro,“ Findlay se nasmejao i pustio da mu ruke
padnu preko njenih leđa i privuku je bliţe sebi, ali su mu onda
oči uhvatile Roberta pa je popustio stisak i odmakao se
puštajući je. „Trebao bih krenuti. Verovatno ţelite da se
odmorite i pripremite za večerašnji bal.“
„Hvala vam,“ Lisa je rekla iskreno, stiskajući knjige jače na
svoje grudi dok je izlazila iz hodnik ka ulaznim vratima.
„Odmah ću početi da ih čitam pa ću vam reći šta mislim o
njima.“
„Voleo bih to,“ Findlay ju je uverio. „I moţda moţemo otići
na piknik kasnije u toku nedelje pa mi moţete čitati. Ili ja mogu
čitati vama. Ili se moţemo smenjivati pa čitati jedno drugom.“
„To zvuči divno,“ sloţila se sa osmehom.

112
 Naš svet kNjiga

Do đavola jeste, Robert je pomislio iritirano. On i Lisa su

radili to dok su bili mlađi- uzeli bi sendviče i ćebe, uţivali bi u
ručku pored reke između svojih domova i onda bi čitali naglas
jedno drugom. Sve je to tada delovalo nevino i prijatno. Ali sa
Findlayem neće to biti tako.
„Proverite svoj kalendar i onda mi večeras recite kada ćete
biti slobodni pa će nam moj kuvar pripremiti korpu,“ Findlay je
sugerisao, otvarajući ulazna vrata.
„Hoću,“ Lisa je rekla a izraz joj je postao malo svečaniji. Iz
nekog razloga to je bilo više uznemirujuće za Roberta nego da
je pokazala oduševljenje. Zvučalo je kao obećanje kao da se
slaţe za više od samog piknika. Stekao je utisak da je Findlay
upravo stekao vodstvo u njenom lovu na muţa... a ta pomisao
je više uznemirila Roberta nego što je ţeleo da prizna. Dok je
imala toliki izbor muškaraca, nije razmatrao da će neko osvojiti
njeno srce, ali sada...
On se namrštio dok je Findlay stavio ruku na njen obraz
pred rastanak. Lisa ga je gledala, a onda je zatvorila vrata sa
srećnim malim uzdahom i odmah je krenula gore, drţeći na
grudima knjige kao da su blago. Robert je na trenutak stajao u
praznom hodniku sa namrštenim usnama. Lisa nije ni
pogledala u njegovom smeru pre nego što je krenula gore. Kao
da je zaboravila da je tu. Ali to je ono što je on ţeleo, čvrsto se
podsetio. Ona je trebala da krene dalje. Nije imao ţelju da oţeni
nikoga. Da je zainteresovan za brak, on bi zasigurno bio na
vrhu njene liste, ali nije bio. Langlay muškarci nisu imali dobre
brakove, podsetio je sam sebe. Bilo je bolje da svoje
interesovanje prebaci na nekog drugog.
Robert je samo ţeleo da mu je zaista drago što jeste.

113
 Naš svet kNjiga

***
„Oh draga moţda bi i mi trebali otkazati i ne prisustvovati
na Kittriches balu.“
Lisa je podigla glavu sa korpe nad kojom je bila savijena
proteklih nekoliko sati i odmaknula glavom jadno. „Ne, u redu
je. Samo idite. Suzette i Daniel vas očekuju. Uostalom ne
moţete ništa učiniti za mene ovde. Ja ću samo...“ „Nagnuti se
nad korpu i izbaciti sve iz ţeluca,“ završila je tiho u svoju
bradu kad ju je novi talas obuzeo. Dragi boţe mišići su je boleli
od povraćanja, ali je njen ţeludac uporno izbacivao ţuč napolje.
„Oh boţe.“ Promrmljala je Christiana, trljajući joj leđa. „I sve
što si danas jela su kolači Lorda Pembroka?“
Lisa je mrzovoljno klimnula kada je poslednja runda
povraćanja prestala.
„Zar nisi čak ni doručkovala?“ Christiana je pitala
namrštivši se.
Lisa je odmahnula glavom. „Ustala sam kasno, malo pre
nego što je došao Pembrok sa svojim kolačima.“ Napravila je
grimasu i priznala. „Bojim se da me je to navelo da ih tako
pohlepno jedem kao dete. Pretpostavljam da sam ih pojela
previše.“
„Jedenje previše kolača ne bi trebalo ovoliko da te namuči.“
Promrmljala je Christiana trljajući joj leđa dok je Lisa opet
počela da povraća.
„Oh, Christiana idi,“ rekla je sa jedva čujnim glasom.
„Kada mi se stomak smiri i sve izbaci, samo ću leći i
odmoriti.“
„Ali mrzim što te ovakvu ostavljam samu,“

114
 Naš svet kNjiga

„Neće biti sama,“ Robert je objavio sa vrata.

Lisa je pogledala ka njemu nesretno i videla da im prilazi
dok je ona klečala na podu pored kreveta, glava joj je visila
iznad posude sa vodom koju joj je Bet donela. Deo Lise je
mrzeo što ju gleda ovakvu. Drugi deo je prosto bio previše
bolestan da bi zaista mario.
„Ja ću ostati sa njom dok ne zaspi i onda biti u blizini u
slučaju da joj opet pozli.“ Robert je uverio Christianu, klimajući
joj da krene i da on stane pored Lise. „Ti idi. Richard je dole u
kočiji i čeka te. Idi zabavi se. Ja ću brinuti o Lisi.“
„Da li si siguran?“ pitala je.
„Sasvim,“ rekao je odlučno trljajući Lisina leđa kao što je i
ona radila. Nije bilo ni pribliţno umirujuće dok je on to radio
primetila je Lisa dok je on govorio. „Idi, poslaću poruku ako joj
se stanje ne popravi.“
„U redu onda,“ Odgovorila je sa uzdahom. „Ali pošalji
poruku ako postane gore, i pokušaj da je nateraš da unese
tečnosti u organizam što više moţe,“ rekla je Christiana dok je
Lisa skoro odmah počela povraćati opet na samu pomen toga.
Uprkos ometanju Lisa je čula uzdah svoje sestre i onda korake
kako napuštaju sobu i kasnije u hodniku.
„Odlazi,“ Lisa je mumlala čim je Christiana otišla.
„Ne,“ Robert je rekao jednostavno, i drţao joj čelo dok je ona
opet počinjala. Kada joj se stomak umirio od novog naleta on je
pitao. „Da li su njegovi kolači jedino što si jela?“
„Čuo si to, zar ne?“ rekla je nervozno.
„Da,“ rekao je sklanjajući joj kosu sa obraza i okrećući njeno
lice ka sebi da je pogleda. Lisa je samo uzdahnula.

115
 Naš svet kNjiga

Znala je da mora da izgleda uţasno, ali bila je previše

iscrpljena i bolesna da bi marila. Međutim nešto što je Robert
video navelo ga je da zareţi i imalo je veze sa njenim očima.
Bila je prosto previše izmučena da pita šta je to bilo.
„Da li Pembrok ide na večerašnji bal?“ pitao je.
Lisa je razmislila a onda zatresla glavom. „Ne, svi drugi
muškarci su me pitali da im sačuvam ples, ali kada sam
pogledala u njega da vidim da li i on ţeli da mu sačuvam,
rekao je da bi voleo da bude tamo, ali da ima nešto hitno da
obavi.“
„Nešto hitno, huh?“ Robert je pitao sa mrštenjem.
„Hmm,“ rekla je jedva primećujući da visi na njegovim
ramenima, očiju zatvorenih. Sve što je ţelela je da spava, ali se
bojala da će njeno leganje u krevet izazvati novu navalu
povraćanja i ţelela je to da izbegne. Njen stomak i rebra su već
vrištala od bola zbog te aktivnost.
„Jadna mala Lisa,“ Robert je mumlao i mazio joj kosu neţno.
„Osećaš se uţasno, zar ne?“
Klimnula je, ne zamarajući se da otvori oči, ali je osetila
poljubac koji je pritisnuo na njenu glavu, ali nije imala energije
čak ni da uţiva u tome. Ko je mario? Bio je to nevin gest,
bratski, pomislila je dok je tonula u san. Okrenula se i mumlala
pospano dok ju je on drţao u rukama, ali kad je osetila meki
krevet ispod sebe, Lisa se opet opustila. Spavanje joj je
definitivno bilo najpotrebnije nakon povraćanja i očajnički je
ţelela da izbegne novo.
Robert se uspravio nakon što je polegao Lisu u krevet.
Povukao je pokrivač preko nje i gledao je tiho. Čak i bolesna
bila je prelepa.

116
 Naš svet kNjiga

Modrice oko njenih očiju i bledilo njene koţe nisu umanjili

njenu lepotu. I dok je nosila belu tanku spavaćicu koja je
izgledala vekovima staro i ugodno umesto atraktivno, ona ipak
nije sakrila njene obline koje je video mnogo jasnije kada je
nosila kreaciju gospođe Morgan.
„Da li joj se stomak konačno umirio?“
Robert je pogledao u pravcu šapata Bet njene sluškinje, koja
je stajala na drugom kraju sobe.
Samo je klimnuo, i šapnuo nazad. „Nadam se da je skroz
gotovo i da neće početi opet.“
„Da,“ Bet se sloţila uz uzdah. „Bila je jadna satima. Počelo je
skoro momentalno nakon što se popela u sobu.“
„Odmah nakon što su muškarci otišli?“ Robert je mumlao.
„Da hvala nebesima,“ šapnula je „Bila bi jako uznemirena da
je počelo dok su oni još bili tu.“
„Hmm.“ Robert je mumlao i okrenuo se da krene ka
vratima. „Biću u Richardovoj kancelariji. Zovi me ako počne
opet ili se bilo šta drugo desi.“
„Da moj Lorde,“ Bet je odgovorila tiho, sedajući u stolicu
pored kreveta da pazi na svoju gazdaricu.
Robert je otišao i ostavio vrata otvorenim da bi čuo ako Bet
zove. Sišao je dole kao što je planirao, ali se onda predomislio i
ipak otišao u svoju sobu. Planirao je da ode dole i čita da mu
brţe prođe vreme, ali čitao je sinoć pre spavanja i knjiga je bila
na njegovom noćnom stočiću. Kada je stigao odlučio je da je
bolje da čita tu i ostavi vrata otvorenim. Biće joj bliţe i bolje će
čuti ako joj bude trebao.
Lisa se protegnula pospano i okrenula se na leđa, glava joj se
okrenula na stranu i pogled joj je pao na osobu uspavanu i

117
 Naš svet kNjiga

pogurenu na stolici pored njenog kreveta... Bet. Nije bilo svetla

od sveća ili lampi u sobi, vrata su bila otvorena i dovoljno
svetlosti je dolazilo iz hodnika da bi mogla da prepozna ţenin
identitet. Mali osmeh prekrio je Lisino lice. Bet je bila najbolja
sluškinja koju bi devojka mogla poţeleti. Iskreno. One su
odrasle zajedno i bile su prijateljice koliko i bilo šta drugo.
Zvuk struganja je privukao njenu paţnju ka prozoru, Lisa je
pogledala pospano kako grana grebe okno. Zatim je počela da
sklanja pogled, ali neki pokret joj je privukao paţnju. Kretalo se
gore dole naspram prozora... što joj se činilo čudnim. Trebao joj
je trenutak da shvati zašto. Sigurno bi se breza pomerala levo
desno a ne gore dole. Nakon kratkog oklevanja, sela je paţljivo
na krevet. Kada joj se stomak nije pobunio, Lisa je oslobodila
dah i spustila stopala na pod, tada je paţljivo ustala. Njene
mučnine su moţda bile gotove, ali njeno telo je osećalo
posledice. Mišići stomaka su joj bili bolni, osećala se
malaksalom i ţeljnom za tečnošću ako ne i hranom.
Ignorišući to za sada, Lisa je paţljivo došla do prozora da
vidi šta izaziva te čudne pokrete. Bila je na pola puta kada se
grana prestala pomerati. Znatiţeljna i još pomalo pospana stala
je kod prozora ne bi li videla napolje, ali svetlost iz hodnika se
reflektovala od prozor i nije mogla videti ništa. Nakon
oklevanja otvorila je prozor, kada je pogledala napolje bila je to
mirna i bezbolna noć, pa i kada je pogledala na drvo Lisa nije
primetila ništa. Mora da je bila sova ili neka druga noćna ptica
pretpostavila je, oči su joj se podigle ka gore i pogledala je u
noćno nebo. Bilo je vedro i puno zvezda, primetila je udišući
hladan vazduh. Tek tada je primetila da je miris u sobi malo
neprijatan.

118
 Naš svet kNjiga

Odlučila je da pusti malo sveţeg vazduha unutra, ostavila je

prozor i okrenula se da se vrati u krevet. Razmišljajući da li da
ogrne mantil i ode po nešto hrane. Stomak joj se više nije bunio,
ali je zavijao od gladi, što nije iznenađenje pretpostavila je Lisa
pošto joj je stomak bio kompletno prazan. Napravila je grimasu
na sećanje onoga što se čini joj se desilo pre dosta sati, s
obzirom a prazninu stomaka...
Lisa je zastala pored kreveta, da uzme ogrtač koji je bio na
dnu kada se tiho komešanje začulo iza nje. Ona se ukočila i
počela se polako okretati a onda je uspela samo tiho da zaciči
kada je nešto obuhvatilo oko struka i privuklo na snaţno
muško telo, takođe je imala i ruku preko usta da priguši zuk
koji je krenula da proizvodi.
Pre nego što je Lisa shvatila šta se dešava počela je da se
otima i da bacaka noge, dok je bila podignuta od poda i vučena
nazad prema prozoru. Bila je to sreća koja ju je na kraju i
spasila. Njezin otimač se previše pribliţio stolu i stolici za kojim
je ona toliko volela da čita da je ona mahanjem stopala uspela
da potkači stolicu i prevrne je. Lupanje koje je njena noga
izazvala navelo je da još i vrisne u ruku preko svojih usta, ali
buka je bila dovoljna da ona probudi Bet. Na njeno olakšanje, u
sledećem trenutku, sluškinja je vrištala iz petnih ţila za pomoć,
a onda je poletela ka Lisi u nameri da pomogne.
Lisa nije znala da li je napadača navelo da odstupi Betin
vrisak ili to što je nasrnula napred. Ali u sledećem trenutku bila
je slobodna i pala je na kolena u spavaćoj sobi. Bet je pala sa
njom na kolena i gledala u nju pa u muškarca koji je sada beţao
a onda je pitala „Da li ste dobro gospođice?“

119
 Naš svet kNjiga

„Jesam,“ Lisa je šapnula, gledajući preko ramena da vidi

kako je njen napadač pobegao kroz prozor.
„Šta do đavola?“
Robertov glas se začuo dok je uletao u sobu. Ona je otvorila
usta da objasni, ali očigledno je on imao nameru da zaustavi
čoveka koji ju je napao pa je već sledećeg trenutka i sam krenuo
kroz prozor.
„O boţe“ Lisa je promrmljala i brzo ustala na noge sa
Betinom pomoći. Zateturala se prema prozoru dok su joj mišići
klecali a stomak se uznemirio od nedavnog povraćanja.
Ignorišući to stigla je do platforme da vidi šta se dešava. Videla
je kako napadač pada sa drveta i kreće da trči preko dvorišta i
Roberta koji je još uvek bio na dobroj udaljenosti od tla i to
kako je pao na travu ispod drveta. Pao je sa jaukom, a onda je
jurnuo, Lisa je videla da je napadač imao dobru prednost. On je
trčao kao da ga đavo goni dok se Robert očito povredio pri
padu pa je pomalo šepao.
„Lord Langlay ga nikad neće uhvatiti,“ Bet je rekla sa
razočarenjem. „Neće,“ Lisa se sloţila i pomerila se od prozora
kad je Robert nestao iz njenog vidokruga.
„Da ostavim prozor otvoren za Lorda?“ Bet je pitala
namršteno.
„Sigurna sam da će ući na prednja vrata a ne da će se opet
penjati preko drveta,“ istakla je.
„Oh, da,“ Bet je mumlala i brzo prevukla zavese preko
prozora dok se Lisa okretala u potrazi za svojim ogrtačem što je
i radila pre nego što je zgrabljena.
Sluškinjin glas je bio zabrinut kad je pitala, „Kako se osećate
sad?“

120
 Naš svet kNjiga

„Stomak mi je bolan, kolena i potkolenice takođe, ali sam

gladna,“ rekla je drhtavim glasom a onda je dodala nešto snage
u glas i rekla. „Ubila bih za šoljicu čaja.“
„Da li mislite da će ostati u stomaku?“ Bet je pitala
zabrinuto. „Neće vam opet pozliti?“
„Mislim da će ostati,“ Lisa je rekla umorno dok je vezala
ogrtač oko struka. „Bar se nadam da hoće, jer bih ţelela da
šoljicom čaja smirim svoje ţivce.“
„Da,“ rekla je Bet saosećajno. „Sedite i opustite se onda,
doneću vam nešto.“ Poţurila je po stolicu a onda je navela Lisu
da sedne u nju.
Ona je sela. Najviše zato što je bila drhtavija nego malo pre
kad je ustala iz kreveta. Takođe nije protestvovala kada je Bet
prebacila ćebe preko njenih kolena i zašuškala ga oko nje, ali se
opustila i izdahnula kada je sluškinja prestala da brblja i otišla
da joj donese čaj i nešto za jelo.
Kad je ostala sama, Lisa se umorno naslonila, oči su joj se
zatvorile dok je razmišljala o onome što joj se desilo. Nije imala
pojma odakle je došao njen napadač. Bila je poprilično sigurna
da je drvo bilo prazno kada je pogledala, ali bilo je ekstremno
mračno i sa svim tim lišćem bilo je teško razaznati, Lisa je
pretpostavila da je bio dobro sakriven od pogleda. A ona je
ostavila prokleti prozor otvoren za njega da krene na nju,
pomislila je sa gađenjem.
„Lisa?“
Otvorivši oči ugledala je Roberta kako ulazi sa svećom i
spušta je na sto pored njenog kreveta, pre nego što je stao pred
nju.
„Da li si dobro?“ pitao je zabrinuto.

121
 Naš svet kNjiga

„Da,“ Lisa ga je uverila sedajući uspravno na stolicu. „Da li

si ti dobro, Roberte šepao si dok si ga ganjao?“ Napravio je
grimasu iritacije, „loše sam se dočekao i povredio zglob. Što me
je usporilo dovoljno da mi pobegne.“
„Sedi,“ Rekla je pokazujući ka krevet. Ali umesto da sedne
na ivicu kreveta kao što je ona predloţila on je uzeo stolicu na
kojoj je sedela Bet i seo ispred nje. Kada je seo malo je
uzdahnuo, a onda je prošao rukom kroz kosu i rekao. „Reci mi
šta se desilo.“
Lisa je brzo objasnila sve od buđenja pa do samog napada.
Kada je završila sela je i čekala njegovo sledeće pitanje.
Znala je da dolazi.
„Da li si mu videla lice?“
„Nosio je neku vrstu kapuljače, koja mu je bila skoro na
očima, ali nisam uspela dobro da mu pogledam ni oči izvini.“
Mumlala je, ali on je zatresao glavom, „nisi ti kriva, on očito
nije imao ţelju da ga prepoznaju,“ rekao je a onda mu se
pogled sa nje premestio na prozor, izraz mu je bio zamišljen.
„Misliš li da je to bio moj udvarač?“ rekla je tiho. „Neko
kome bih prepoznala lice da sam ga videla?“
„Ili neko ko je radio za njega, koga bi mogla da prepoznaš
baš kao i ja,“ rekao je i slegnuo ramenima.
Lisa je klimnula ne raspravljajući o tome.
„Ţelim da se ubuduće drţiš podalje od Pembroka,“ Robert je
rekao nakon par trenutaka a ona se cimnula iznenađeno.
„Pembrok? Zašto on?“ pitala je iznenađeno. On je bio drugi
na listi njenih mogućih muţeva, odmah iza Findlaya. Čovek je
bio zgodan, paţljiv i veoma se trudio da stekne njenu naklonost
tako što je organizovao piknik i sve ostalo.

122
 Naš svet kNjiga

„Zato što da nije bilo njegovog poklona ti ne bi bila bolesna,

i bila bi na balu.“
„Teško da je njegova krivica što su me kolači njegovog
kuvara razboleli.“ Istakla je Lisa zabavljeno.
„Moţda je dodao nešto da namerno oboliš Lisa,“ rekao je
brzo uz grimasu.
„Misliš da je stavio nešto u kolače da bi se ja razbolela?“
„Svi drugi muškarci su te očekivali večeras na balu,“ istakao
je „u stvari većina njih će tek sada da shvate da večeras nećeš
prisustvovati. A onaj ko te je napao znao je da nećeš biti na balu
nego ovde kući.“
„Oh, sigurno je dovoljno kasno da...“
„Prošao je tačno jedan sat, otkako sam te ostavio da spavaš,
Lisa,“ rekao je tiho. „Sumnjam da su Christiana i Richard na
balu duţe od nekoliko minuta. Ako su čak i prošli kroz kolonu
kočija koje pristiţu na bal.“
„Oh,“ promumlala je ona, prepoznajući istinitost u njegovim
rečima.
Ulazak kočije na popularnije balove umeo je da bude
zamoran. Obliţnje ulice su bile krcate kočijama i sporo su
napredovale na svom putu, a onda bi i linija za iskrcavanje bila
dugačka i obično bi se dugo čekalo u redu da gosti budu
objavljeni. Mogao bi potrajati taj ulazak. Odlazak nije bio toliko
loš kao dolazak, ali ipak bi bilo nešto kočija ukoliko biste čekali
da svi drugi pođu kući.
„Samo ga se kloni za sada,“ Robert je ponovio i ovog puta je
ona klimnula, iako pomalo nevoljno. Naime Pembrok je
izgledao veoma ljubazno. Uostalom ona se toliko radovala
voţnji brodom i piknikom prekosutra.

123
 Naš svet kNjiga

Sada je bila pomalo i besna. Ali ako će njegov kuvar

spremati korpu za piknik onda je moţda i bolje izbeći ga. Nije
ţelela opet provesti sate iznad korpe povraćajući.
„Evo me,“ Bet je objavila kad je ulazila paţljivo sa
posluţavnikom u ruci. „Donela sam vam čaj i nešto hrane
takođe, Lorde Langley. Pomislila sam da ćete i vi poţeleti čaj
nakon tih vaših napora.“
„Hvala Bet.“ Robert je rekao i ustao da pomeri sto između
njega i Lise. „To je veoma ljubazno od tebe.“
„Zadovoljstvo mi je moj Lorde,“ rekla je Bet lagano crveneći
na kompliment dok je spuštala posluţavnik između njih.
Uspravila se, oklevala a onda se okrenula ka vratima i rekla.
„Kuvar me je zvao da mu pomognem oko nečega pa ću otići
tamo dok vi jedete, ako vam išta bude trebalo zovite me.“
„Hvala ti Bet,“ Lisa je rekla dok je sluškinja odlazila. Onda
se okrenula i poklonila paţnju posluţavniku.
Hladna piletina, sendviči sa krastavcima i kolači sa
borovnicom ispunili su dva tanjirića. Bio je tu bokal i dve šoljice
za čaj. Lisa se nasmešila sa iščekivanjem a onda privukla sebi
tanjir i počela sa piletinom, ali je zastala na pola puta do usana
kada je Robert krenuo da im sipa čaj.
„Ţao mi je,“ rekla je spuštajući piletinu nazad. „Ja ću to
uraditi.“ Uvek je na ţeni da sipa čaj, ali Robert je samo
odmahnuo glavom i nasmejao se. „Ne, samo napred, očito si
gladna. Ja ću sipati čaj.“
„Hvala ti,“ Lisa mu zahvali, ponovo podiţući piletinu i ovog
puta ju je zagrizla. Mali uzdah uţivanja joj se oteo sa usana
kada je ukus hrskave piletine ispunio njena usta. Bilo je
nebesko čak i hladno.

124
 Naš svet kNjiga

Ali bila je toliko gladna da bi joj verovatno i kaša u tom

trenutku bila pre ukusna, a inače nije volela kašu.
„Uspori,“ upozorio ju je Robert dok je gutala i odmah uzela
sledeći zalogaj. „Tvoj stomak je moţda još uvek osetljiv. Ne
ţeliš da ti opet pozli.“
„Ne, ne ţelim,“ Sloţila se Lisa, prisiljavajući se da spusti
piletinu i uzme gutljaj čaja. Nakon toga su samo ćutali i uţivali
u hrani i čaju. Tek nakon što su oboje spustili tanjire Lisa je
pogledala u njega i rekla tiho. „Hvala ti Roberte.“
„Zbog čega?“ Upitao je iznenađeno. „Nisam ti ja doneo
hranu, Bet je.“
Nasmešila se na njegovu zbunjenost, „Ne za to. Za... pa za
sve ostalo,“ rekla je i nastavila „Zato što si došao po mene kod
gospođe Morgan. Zato što je od tada traţiš i što si jurio za
muškarcem večeras. Znam da sam te namučila, ali cenim to.
Pretpostavljam da je samo moj ponos bio povređen nakon
onoga u kočiji. Ali bio si u pravu,“ poţurila je kad ju je ţeleo
prekinuti. „Dok sam ja bila zaljubljena u tebe tokom odrastanja,
bili smo previše bliski da bi našu vezu pretvorili u nešto drugo
sem rodbinskih odnosa. Sada čak ne mogu ni da zamislim da
me ljubiš ili maziš moj obraz kao što je Charlie radio pre neku
noć. Sama ta ideja mi je uţasna.“
Ustajući, Lisa se pomerila od stola i sagnula da ga poljubi u
obraz, onda se uspravila i skinula svoj ogrtač dok je odlazila od
njega. „Laku noć Roberte,“ rekla je uz zevanje, „nadam se da
ćeš dobro spavati, ja svakako hoću, znajući da si ti ovde, na
korak dalje, da me čuvaš.“
Onda se uvukla u krevet, privlačeći prekrivač do glave,
zatvorila je oči.

125
 Naš svet kNjiga

Robert je zurio u nju nekoliko minuta, njene reči odzvanjale

su mu u glavi. Nije mogla ni da zamisli da je on ljubi kao što je
Findlay? Pa on je prokleto itekako mogao. I čak bi bio bolji u
tome i uloţio bi sve napore da zaboravi na Findlayev poljubac
za vreme bala pomislio je.
Ali to je bila samo kratkotrajna misao. Um mu je bio pun
slika o načinu na koji joj se haljina zategla dok se naginjala da
ga poljubi u obraz. Video je prokleto izbliza sve od pupka pa
do gore kad je to uradila, iako je bio siguran da ona toga nije
bila svesna. A kad je skinula svoj ogrtač i uvukla se u krevet
bretela joj je pala sa jedne strane otkrivajući njeno kremasto
rame. Sada je leţala tamo na metar od njega skoro gola, samo u
tankoj spavaćici, potpuno nesvesna da muškarac uzavrele krvi
sedi do nje. A on je bio uzavrele krvi. Ta krv pumpala je kroz
njegove vene veoma snaţno u tom trenutku. A da li je Lisa
brinula o tome? Do đavola ne. Činilo se kao da se ona odlučila
da je on bio u pravu i da je prihvatila da je bolje da nema još
jednu dosadnu budalu da slini po njoj kao što je imala gomilu
proteklih dana. Do đavola. Ona će biti smrt za njega ako uskoro
ne reši ovaj posao i skloni se od nje, pomislio je mrzovoljno i
ustao brzo noseći posluţavnik iz sobe.
„Laku noć Roberte“ promumlala je Lisa kad je on stigao do
vrata i to je bilo nešto najerotičnije što je ikad čuo. Neţno i
uspavano, skoro kao šapat. Mogao ju je zamisliti kako mu
govori to samo tako, ili nakon burne noći dok je on leţao pored
nje, i dok su im se gola tela spajala u jedno.
Ona će definitivno biti smrt za njega, odlučio je.
Nije odgovorio na njene reči, nego je jednostavno tiho
krenuo niz hodnik sa nesretnim izrazom.

126
 Naš svet kNjiga

„Nadam se da se osećate bolje gospođice Madison.“

Lisa se okrenula od Suzette da pogleda u muškarca koji joj
se obratio, oči su joj se proširile kad je videla da je to Lord
Pembrok... od kog se kao trebala drţati dalje. Ona je shvatila da
on neće prisustvovati balu.
„Oh, da ja... Kako vi uopšte znate da sam bila bolesna?“
pitala je iznenada, zbog sumnje koja je obuzela njen um.
Pembrok je podigao obrvu na oštro pitanje, ali je neţno
objasnio, „Zato što kada sam danas poslao karticu za posetu,
vaša sestra je odgovorila da se ne osećate najbolje i da ne
primate posetioce da biste se oporavili i prisustvovali balu. A
onda mi je Tibald rekao da ste bili bolesni sinoć i da ni tamo
niste prisustvovali.“
„Oh, da,“ Lisa je promumlala momentalno, osećajući se
krivom zbog svoje sumnje. Zaista nakon što je promislila bilo
joj je teško da poveruje da je Pembrok mogao stojati iza njene
bolesti. Izgledao je kao veoma fin i dopadljiv muškarac. I
zgodan koliko je bio, bilo je teško poverovati da mora
kidnapovati ţenu. Većina bi mu se verovatno bacila pod noge,
što ju je podsetilo na nešto što joj je gospođa Morgan rekla o
njenom udvaraču i sumnja joj se opet vratila.

127
 Naš svet kNjiga

„Da li se osećate bolje?“ Pembrok je pitao neţno, podsećajući

je na svoje pitanje.
„Oh da, hvala vam,“ odgovorila je sa osmehom. „Mnogo
bolje.“
„Dobro je,“ rekao je sa klimanjem, „nadam se da ste mi onda
sačuvali jedan ples.“
„Oh... ne mislim...“ napravila je predstavu od toga kako traţi
svoju plesačku kartu, um joj je divljao dok je pokušavala da
smisli laţ kojom će izbeći ples.
Međutim, bila je sprečena da ostvari Robertovu molbu da se
drţi podalje od ovog čoveka kad je Suzette rekla, „Ja imam
tvoju kartu. Sećaš se Daniel te pitao da plešeš sa njim i ja sam je
popunila umesto tebe.“
„Oh, da naravno,“ Lisa je mrmljala okrećući se ka njoj.
„I imaš ples ili dva slobodno,“ Suzette je rekla paţljivo.
„Vidiš? Valcer i kvadral. Zapravo je valcer prva pesma
večeri i trebala bi početi svakog časa.“
Lisa se zaledila dok je Suzette gurala kartu pod njen nos da
bi mogla videti.
„Boţanstveno, voleo bih da igram valcer sa vama,“ Lord
Pembrok je rekao izgledajući veoma zadovoljno kako su se
stvari odvile.
„Oh, da, naravno onda,“ Lisa je konačno rekla, prihvatajući
kartu i olovku da upiše njegovo ime. Šta je drugo mogla u tom
trenutku?
Ništa čega bi se mogla setiti, naţalost, i Lisa se instiktivno
okrenula da potraţi Roberta. Trebao je biti najavljen, naravno,
ali ništa nije mogao uraditi oko ovoga sada, pomislila je, skoro
odahnuvši od olakšanja kad je videla da prati Daniela i

128
 Naš svet kNjiga

Richarda preko balske dvorane. Bez sumnje u potrazi za

mestom gde će stajati i popričati o događaju od sinoć. Znala je
da nije imao šanse pre. Christiana i Richard su stigli veoma
kasno sinoć sa bala i on je već spavao pa je propustio njihov
dolazak. Richard je takođe veoma rano ustao i otišao pre nego
što je Robert, a vratio se kasno sa taman toliko vremena da
poţure na bal.
Bila je poprilično sigurna da će im sada reći sve dešavanju
prethodne noći.
„Počinje. Hoćemo li?“
Lisa se naterala na osmeh i prihvatila ruku čoveka,
uveravajući sebe da će sve biti u redu. Teško da će pokušati da
je odvuče sa plesnog podijuma dok vrišti i bacaka se. I nadala
se da će ples biti gotov dok se Robert vrati u dvoranu.
„Da li ste sigurni da se osećate dobro, gospođice Madison?“
Lisa je pogledala čoveka sa nekim kao osmehom. „Da ja...
pa, zapravo ne, ne zapravo,“ rekla je, nadajući se da je moţda
našla način da izbegne ples. „Moţda bih trebala preskočiti ples
moj Lorde.“
„Da, naravno,“ rekao je, sav zvaničan odjednom.
„Pretpostavljam da ne bih trebao biti iznenađen pošto ste bili
bolesni ceo dan i noć. Moţda niste trebali ni doći večeras.“
„Ne, verovatno nisam trebala,“ Lisa se sloţila i on je krenuo
da je vodi sa podijuma, ali iako je to rekla znala je da je to bila
greška. Njena karta za ples je bila puna. Kako će izgledati ako
bude igrala sa bilo kim drugim nakon što je rekla da joj je loše
da bi igrala sa njim? Lisa je toliko bila zamišljena da nije ni
shvatila gde je sve dok nije osetila hladan vazduh kako miluje
njene obraze, nije ni shvatila da ju je doveo na terasu.

129
 Naš svet kNjiga

Do đavola, ovo je bilo gore od igre sa njim. Robert će

poludeti od besa zbog nje.
„Pomislio sam da bi vam sveţ vazduh prijao,“ Pembrok je
rekao zabrinuto, očigledno mu ništa nije promicalo. „Imate
punu plesnu kartu i neka gospoda neće biti puni razumevanja
kao ja oko tih stvari i mogli bi insistirati na svom plesu. Moţda
će vam sveţ vazduh pomoći da nastavite sa ostatkom večeri.“
„Oh, ja... da, naravno. Nadam se da će pomoći,“ rekla je tiho,
gledajući nervozno okolo i uvidela je da su sami na terasi. Bila
je još nervoznija kad ju je poveo ka stepenicama koje su vodile
do bašte.
„Oh, moj Lorde, ne mislim da bi trebali ići daleko, moje
sestre će brinuti,“ rekla je anksiozno, vukući stopala.
„Nećemo ići daleko,“ rekao je povlačeći je da nastavi. „Tamo
je klupa, i pomislio sam da bi bilo bolje ako biste malo seli i
udahnuli duboko. Odmah će vam biti bolje.“
„Oh,“ Lisa je zagrizla svoju usnu i pogledala od kuće do
klupe o kojoj je pričao. Bila je dovoljno blizu da je vidi, ali je
bila u senci. Bilo je moguće da je planirao da je onesvesti i otme,
ili je jednostavno dovuče kao što je muškarac od sinoć pokušao.
Iako bi Lord morao da pređe ogroman zid koji je okruţivao
baštu. Ali ipak muškarac od sinoć je planirao da je odvede kroz
prozor i niz drvo.
Kad je promislila o tome upitala se kako je on zaista mislio
to da uspe? Pitala se o tome kad se iznenada našla na pola puta
do klupe pre nego što je sabrala misli. Ali kasno. Nije mogla da
smisli ništa što bi ih navelo da se okrenu i vrate se ka kući.

130
 Naš svet kNjiga

Lisa je pretpostavila da će samo morati da se nada da nema

neke skrivene planove i da će se vratiti sigurna u kuću... i pre
nego što se Robert vrati sa razgovora sa Richardom i Danielom.
Bilo je dosta toga u šta je ona polagala svoje nade, Lisa je
nesretno pustila Pembroka da je vodi još tih par koraka do
klupe.
„Evo nas,“ rekao je. „Molim vas sedite i samo ćemo uţivati u
noći i sveţem vazduhu na sekund. Lepše je ovako svakako.
Moţemo bolje pričati. Iako, naravno, to znači izgubiti ples sa
vama i šansu da vas drţim u svojim rukama.“ Priznao je dok je
sedao pored nje a onda je dodao. „Ali onda moţda mogu
učiniti oboje.“
„Uf,“ Lisa je izdahnula nesretno kad ju je uhvatio u stisak i
privukao je na svoje grudi iznenadivši je.
„Opustite se,“ rekao je mirno. „Samo ću vas drţati u rukama
dok sedimo ovde. Nakon svega svakako nije toliko drugačije
od mog zagrljaja dok plešemo, zar ne?“
Lisa je zurila u grudi na koje je bila prislonjena raširenih
očiju. Nešto je sigurno bilo drugačije. Na plesnom podijumu
nikada se ne bi usudio da je drţi ovako blizu. Niti bi tako
prisno drţao ruku na njenim leđima kao sad dok ju je stiskao
uz sebe.
„Moj Lorde,“ rekla je, pokušavajući da se odmakne tako što
je prislonila ruke na njegove grudi. „Ovo zaista nije prikladno.“
„Znam, ali ne mogu si pomoći,“ Pembrok je uzdahnuo,
stiskajući je bliţe uprkos njenim naporima. „Osećam se veoma
preplavljeno u vašem prisustvu, Lisa. Mogu li vas zvati Lisa?“
pre nego što je uspela odgovoriti, on je nastavio, „Nikada pre
nisam upoznao ovako divno stvorenje kao što ste vi u celom

131
 Naš svet kNjiga

svom ţivotu. Stvari o kojima sanjam da vam radim.“ Ispustio je

uzdah zadovoljstva a onda dodao, „Naravno, bio bi
prezadovoljan kad biste pristali da budete moja ţena, takođe.“
„Oj...“ Lisa je rekla i dalje se boreći da stavi malo razmaka
između njih. Iskreno, postajalo joj je teško da diše pošto ju je
tako čvrsto pritiskao uz sebe, počela je da brine da je to moţda i
poenta. Ugušiti je do nesvestice, moţda, i onda je odvesti i
naterati na udaju. Gospođa Morgan je rekla da njen udvarač
voli grubo i da je ţeli oţeniti.
Dobri boţe, nikada nije trebala doći ovde sa njim. Ta
pomisao bila je dovoljna da pošalje paniku kroz nju, ta panika
dala joj je snagu koja je Pembroka uhvatila nespremnog pa je
popustio stisak. Umalo ga je oborila na zemlju u svojim
naporima da se oslobodi, ali je uspeo da sačuva balans. Ali do
trenutka kada se umirio i uspravio, Lisa je već bila na nogama i
ţurila je da se vrati odakle je došla.
„Gospođice Madison!“ „Gospođice Madison!“
Jedno je došlo od Pembroka iza nje, ali je drugo došlo od
napred što je privuklo njenu paţnju i videla je da je to Lord
Tibald dok je silazio stepenicama ka njoj.
„Moj Lorde,“ pozdravila je pridošlicu skoro bez daha dok je
prilazila. Pogledala je nervozno preko ramena ka Pembroku
koji je ţurio ka njima, a ona je zaobišla muškarca i krenula
stepenicama.
„Idite,“ Tibald je rekao neţno, lagano je gurajući. „Ja ću se
pobrinuti za njega. Malo je previše popio pre bala i poprilično
je teţak kad popije koju više.“
„Hvala vam moj Lorde,“ Lisa je rekla sa olakšanjem i
poţurila uz stepenice preko terase.

132
 Naš svet kNjiga

Skoro je stigla do vrata kada ju je tamna senka uhvatila za

ruku i povela preko terase do tamne sobe. Lisa je bila
iznenađena, nije čak ni vrisnula ili se opirala bilo je prekasno i
već je bila u tamnoj sobi.
„Šta do đavola misliš da radiš? Rekao sam ti da ne prilaziš ni
blizu Pembroku a ipak sam se vratio i zatekao Suzette koja mi
je rekla da igraš valcer sa njim. Samo što nisi bila na podijumu,
dopustila si mu da te izvede napolje.“
„Roberte,“ Lisa je rekla sa olakšanjem, prepoznajući glas dok
je zatvarao vrata terase, umotavajući ih u tamu.
„Do đavola Lisa, dajem sve od sebe da te drţim na
sigurnom,“ mumlao je dok je palio šibicu da prinese sveći na
stolu pre nego što je nastavio. „Ali bi mnogo pomoglo ako bi se
dozvala pameti i prestala se bacati u opasnost svaki put.“
„Bacati se u opasnost svaki put?“ prosiktala je zapanjeno
dok je on okretao pogled ka njoj.
„Da,“ prsnuo je od frustracije. „Odlazeći na čaj u bordel,
otvarajući prozor za kidnapera, i nestajući u bašti sa čovekom
koji bi mogao biti iza sve tvoje nedaće. O čemu li si mislila?“
„Nisam znala da ona vodi bordel!“ Lisa je protestvovala. „I
sigurno nisam otvorila prozor za tog čoveka, samo sam ţelela
malo sveţeg vazduha i... Do đavola! Nisam ţelela da napustim
balsku dvoranu večeras. I nisam ţelela da me mazi kao što
jeste. Zapravo sam se borila da se oslobodim.“
„Pa sigurno nisi izgledala kao da se boriš u Pembrokovim
rukama dole u bašti,“ zasiktao je. „Izgledala si kao da ti je
ugodno...“
Njegove reči su je povredile i njena ruka se susrela sa
njegovim obrazom u oštrom šamaru koji je odzvanjao tišinom.

133
 Naš svet kNjiga

Lisa je bila šokirana onim što je uradila. Nije to nameravala,

nije čak ni shvatila da je to uradila dok njena ruka nije dotakla
njegovo lice. Sada je gledala Roberta kako podiţe njegovu ruku
na mestu gde je malopre bila njena da protrlja obraz.
„Interesantno. Mene šamaraš, zašto nisi ošamarila njega, a
tvrdiš da si se borila. Pretpostavljam da to govori koliko si
borbena zapravo bila.“
Lisa je podigla ruku opet, ali ju je ovaj put uhvatio.
„Jednom je dovoljno,“ reţao je, druţeći joj zglob čvrsto.
„Probaj to opet i moraću te kazniti.“
U odgovoru Lisa je dala drugu ruku u let. Bila je toliko ljuta
da je ţelela to da iskali na njemu, šamarima, grebanjem moţda
čak i čupanjem. Ali je posumnjala je da nije bila samo ljuta na
Roberta zbog onoga što je rekao. Bila je besna što je bio toliko
slep i glup da je voli, besna što je bila toliko bespomoćna u
rukama Lorda Pembroka dok se nije oslobodila.
Besna što ju je ţena koju je smatrala prijateljicom otela i
drogirala, ţeleći je prodati za zadovoljstvo nekog nepoznatog
muškarca, i luda od besa što je taj nepoznati muškarac mislio
da moţe da je otme i oţeni iako ona to ne ţeli. Bila je besna
zbog svega, i Robert je samo bio okidač, zato je pustila drugu
ruku da poleti.
Ali je uhvatio u sekundi i pribio uz zid. Gledali su jedno u
drugo bez daha, oboje su disali teško sa previše emocija, onda
je Robert iskoristio stisak na njenim zglobovima da je privuče
bliţe na svoje grudi a onda je spustio njene ruke dole iza njenih
leđa, primičući je još bliţe uz njegove grudi i prekrio je njena
usta svojim.

134
 Naš svet kNjiga

Kazna je prošla... dobro... čak joj se i svidela, Lisa je odlučila

dok su se njegova usta pomerala preko njenih da otvori svoja.
Definitivno je ljubio drugačije od Lorda Findlay. Ovde nije bilo
neţnosti, nije bilo zadirkivanja niti grickanja niti osećaja da ţeli
više. Sada je dobijala to nešto više...Robertov jezik pustošio je
njen a onda se povlačio pa opet kliznuo u njena usta. To je
nedostajalo sa Findlayem, Lisa je shvatila dok je odgovarala na
poljubac, njeno telo se instiktivno primaklo još bliţe.
„Hriste,“ Promumlao je Robert, trgnuvši svoja usta od njenih
da bi spustio poljupce na njene obraze a onda niz vrat i dole do
ključne kosti, grickao ju je sisao, gutao. Lisa je zastenjala u
odgovor, boreći se da oslobodi ruke i dodirne ga.
„Izluđuješ me,“ reţao je prebacujući njene zglobove u jednu
svoju ruku tako da bi drugom mogao da sklizne uz njeno telo
do struka.
Lisa je uzdahnula, podignuvši se na prste dok se njegova
ruka smeštala preko jedne njene dojke terajući je da se izvija
dok je pokušavala da pobegne od dodira iako je zapravo samo
još više uronila u njega. Zajecala je kada su njegove usne došle
do njene ključne kosti, pa nazad ka vratu a onda je tiho šapnula
njegovo ime dok je osećala kako on povlači dekolte njene
haljine, pokušavajući joj osloboditi grudi dok je jezikom
prelazio preko.
Na njeno olakšanje, pustio joj je zglobove, i dopustio je da
stavi ruke na njegova ramena dok je on drugom rukom radio
na dekolteu njene teške haljine sve dok nije dobio svoju dojku.
Robert se odmah bacio na nju stiskajući mekanu kuglu dok je
sisao celu bradavicu i oreolu svojim usnama.

135
 Naš svet kNjiga

„Roberte,“ udahnula je Lisa od zadovoljstva, šokirana

zadovoljstvom koji je prolazio kroz nju. O ovome su sve
junakinje govorile u svojim knjigama. Ali one to zaista nisu
dobro opisale, dokučila je dok je grabila Robertova ramena jer
nije mogla više da izdrţi a da ne umota ruke u njegovu kosu i
ponovo vrati njegove usne na svoje.
Robert je poslušao, njegov poljubac ovaj put nije kaţnjavao
sad je zahtevao. Ali su njegove ruke nastavile da stiskaju njenu
izloţenu dojku dok je druga bila u njenoj ruci a je ona gurala
kukove ka njemu dok je njegov jezik proizvodio magiju.
Lisa je bila svesna da je on pomera unazad, ali nije razumela
zašto sve dok nije osetila nešto tvrdo iza sebe, a onda su mu
ruke prestale sa stiskanjem i milovanjem i uhvatio ju je za struk
i podigao da sedne na nešto. Sto, pomislila je, ali je bila previše
zauzeta da pogleda okolo i vidi. A onda se njegova ruka vratila
na njene grudi, dok je druga krenula da zadiţe njenu haljinu
duţ njene butine.
Lisa je zastenjala od milovanja, njena zadnjica se pomerala
po tvrdoj podlozi na kojoj je bila, i njen poljubac je postao divlji
i zahtevan. Prsti su joj halapljivo privlačili njegovo lice bliţe.
Kada je njegova ruka kliznula niz njenu butinu samo da bi se
vratila nazad, ali sa unutrašnje stanje, počela je ozbiljno da
stenja u njegove usne, uzavrela od uzbuđenja. Kada su mu
prsti dotakli kovrdţe između njenih nogu, Lisa je skočila gore i
unazad u isto vreme i stisnula noge ulovivši tako njegovu ruku.
Ometena onim što je Robert radio, Lisa nije isprva bila
svesna šta rade i njihove teţine na malenom stolu na kom je
sedela. Robert je bio malo brţi pa je pokušao da ih spase oboje,
ali je izgubio ravnoteţu i pao preko nje.

136
 Naš svet kNjiga

Njegova teţina joj je pala na grudi dok su joj leđa udarila od

tvrdu podlogu. Zastenjala je od bola kada su joj leđa udarila od
ivicu stola.
„Do đavola,“ Robert je mumlao, ustajući sa nje. „Da li si
dobro?“
Lisa je zastenjala, ali je otvorila oči i nasmejala se. „Mislim
da jesam. Malo ugruvana moţda, ali ostalo je dobro.“
„Ţao mi je,“ izvinuo se, podiţući je.
Lisa je paţljivo ustala i napravila grimasu od bola u leđima i
nozi. Kada je bila na nogama znala je da ništa nije slomljeno.
Robert se odmah okrenuo da podigne sto i podigne nešto što
je palo sa njima. Shvatajući da stoji sa jednom dojkom napolje,
Lisa je brzo zašuškala unutra u svoju haljinu. Onda je zabola
ruke u kosu, na slepo pokušavajući da popravi štetu ako je i
bilo, ali bilo je teško znati da li je išta pokvareno ovim
incidentom.
Udahnuvši okrenula se ka sobi i videla ogledalo na zidu.
Prišla mu je i otkrila da nije mnogo štete naneto njenoj frizuri.
Brzo je zategla kosu i onda ispravila haljinu pre nego što se
nervozno okrenula ka Robertu da vidi da je on završio sa
svojim poslom i da je gleda tiho. Pogled je bio onaj koji je
prepoznavala. Znala ga je predugo. Taj pogled je bio onaj koji je
nosio kada bi rešavao neki zadatak koji mu baš i nije bio jasan.
Bilo je to poprilično jasno da je razmatrao ono što su upravo
uradili. Lisa je instiktivno ispravila ramena u samoodbrani za
sve što je planirao reći. Ali sve što je rekao bilo je „Verovatno bi
se trebali vratiti na bal. Suzette je rekla da ti je plesna karta
puna. Tvoje odsustvo će biti primećeno.“

137
 Naš svet kNjiga

Lisa je gledala tiho u njega na trenutak, razočarana isto kao i

da ju je ošamario, a onda se samo okrenula ka vratima.
„Naravno, u pravu si,“ tiho je rekla je, a onda kad je posegla
za vratima dodala je, „Na kraju krajeva, neću naći muţa ovde,
zar ne.“
Otvorila je vrata i brzo krenula ka muzici koja je dolazila iz
dvorane.
„Tu si, svuda sam te traţio, naš ples samo što nije počeo.“
Lisa se naterala na osmeh kada se Lord Findlay iznenada
pojavio pred njom.
„Ja...“ napravila je pauzu i pogledala preko ramena kada se
njegov pogled suzio kada ju je zaobišao. Primetio je Roberta
naravno, pratio ju je. Samo Lord Langley nije zastao da se
pregleda i vidi da mu je kosa razbarušena i odelo neuredno.
Izgledao je kao... pa kao da je upravo bio sa zanosnom mladom
ţenom, pretpostavila je, i pitala se da li i njene usne izgledaju
otečene kao što su bile njegove.
„Muzika počinje moj Lorde,“ rekla je očajnički. Lord Findlay
je vratio pogled na njeno lice i podario joj mali osmeh. „Onda
ćemo plesati.“
Lisa je ispustila dah u olakšanju, nadajući se da je to značilo
da ona nije izgledala kao da je upravo bila ljubljena do ludila, i
pustila ga je da je povede do podijuma. Ali njene nade su pale
u vodu kada ju je Lord uzeo u ruke i promumlao, „Da li treba
da prozovem Langley da odbranim tvoju čast?“
Uzdahnuvši ona se ukrutila u njegovim rukama pre nego što
se opet opustila i rekla. „Samo smo se svađali.“
Nimalo iznenađujuće, to je izazvalo sumnju kod njega pa je
rekla „a onda sam ga ošamarila,“ priznala je. „A onda sam ga

138
 Naš svet kNjiga

ošamarila opet, a onda me je on poljubio za kaznu i sto je pao,

on ga je podigao i došli smo ovamo.“ Napravila je grimasu kad
je završila, svesna da je verovatno crvenila od besa.
Lord je nekoliko trenutaka ćutao, a zatim je pročistio grlo i
rekao. „Da li on često ljubi zbog kazne?“
„Ne, naravno nije nikad pre,“ uveravala ga je Lisa, a onda je
nervozno dodala „Pa sem večeras. Ali vidiš on je ţeleo da se
drţim podalje od Lorda Pembroka, ali ja sam morala da igram
sa njim zbog Suzette. Pembrok je video da sam uznemirena i
pomislio je da je to zato što sam bila bolesna i poveo me je na
vazduh. Onda me je zgrabio, i ja sam pobegla a Lord Tibald se
pobrinuo za njega dok sam ja ţurila unutra. Ali Robert je video
sve i uvukao me u neku sobu da me izgrdi zbog Pembroka zato
sam ga udarila i... pa sve ostalo sam rekla pre nego što sam se
vratila na bal,“ završila je uţurbano.
„Shvatam,“ Findlay je mumlao.
Lisa je davala sve od sebe da ga ne pogleda, uplašena od
onoga što će videti u njegovim očima. Ali kada mu se rame
krenulo tresti pod njenom rukom, ona je pogledala u njega
nervozno, zapanjena da vidi da je on veseo.
„Da li se vi to smejete moj Lorde?“ Lisa je pitala zapanjeno.
„Ţao mi je,“ rekao je iskreno, ali iskrenost je nestajala pred
zabavljenošću kad je rekao. „Zaista, vi ste najdivnija ţena.
Ponekad ne mogu uhvatiti ni glavu ni repove onome što
pričate.“
„Oh,“ promumlala je pretpostavljajući da je njeno
objašnjenje bilo pomalo nejasno.
„Zašto bi se trebala drţati podalje od Pembroka?“ Pitao je
Langley.

139
 Naš svet kNjiga

„Zato...“ Lisa je napravila pauzu razmišljajući šta da slaţe pa

je ponovila ono što je Tibald rekao.
„Zato što je nesnosno teţak kad popije čašicu više.“
„Ah, da jeste,“ Findlay se sloţio. „A večeras je malo preterao
sa tim čašama?“
„Lord Tibald je rekao da jeste,“ Lisa je mumlala.
„U redu,“ klimnuo je. „A kako to da si ti plesala sa njim
zbog Suzette?“
„Oh,“ uzdahnula je. „On je došao da me pita za ples i
Suzette je rekla kako mi je ostao slobodan valcer, pa sam
naravno morala da plešem sa njim.“
„Naravno,“ Findlay je rekao. „Da li si uţivala u
Langleyevom kaţnjavajućem poljupcu?“
Lisa se cimnula na neočekivano pitanje da se bukvalno
spotakla u plesu. Lord Findlay je pojačao stisak i zadrţao je,
privlačeći je bliţe svojim grudima da je spreči da padne a ona je
odahnula jer je time izbegla pitanje.
„Jesi li dobro?“ Pitao je, opuštajući stisak trenutak kasnije.
Bio je to pametan potez. Zaista nije primerno da vas muškarac
tako drţi.
Lisa je klimnula i dalje izbegavajući kontakt očima. „Da
jesam hvala.“
Pustio je trenutak tišine da prođe a onda je istakao neţno.
„Nisi mi odgovorila na pitanje... ali moţda mi je to i dovoljan
odgovor,“ dodao je i zvučao razočarano.
Nije... ne... svideo mi se vaš poljubac,“ rekla je malo
nervozno.
„Da li je?“ Charles je pitao pomalo uzbuđeno a onda je
nagnuo glavu i rekao. „Više nego njegov?“

140
 Naš svet kNjiga

Nije morao da pita to, Lisa je pomislila a onda rekla. „Bila su

to dva potpuno drugačija poljupca. Vaš je bio neţan...i ...sladak.
Njegov je bio...“ jedva je umirila misli da smisli opis. Očigledno
vreo, strastven, preplavljujući, nije dobar odgovor pa je samo
rekla „Grub.“
Lord Findlay je trepnuo na te reči. „Grubo? Šta to?“
„Njegov poljubac,“ rekla je. „O tome smo pričali, Moj Lorde.
Ako već insistirate na tome da vam ga opišem onda bar pratite
razgovor.“
„Da. Naravno, moje izvinjenje,“ mumlao je brzo, usne su mu
se stezale u crtu.
„Dakle, vidite, bila su to dva potpuno drugačija poljupca.
Koje je nemoguće uporediti.“
„Mogu zamisliti,“ rekao je ravno.
„Međutim, moţda da ste me vi poljubili grubo, pa, onda bi
ih moţda i mogla uporediti,“ rekla je čim joj je ta ideja pala na
pamet. Robertov poljubac je bilo teško zaustaviti. Bujao je od
strasti, i obuzeo ju je celu, njen um je divljao. Zapravo je to bilo
najuzbudljivije, najdivnije iskustvo u njenom ţivotu. Nije ţelela
da bude bez te strasti u braku i u krevetu. Ali nije kao da će je
Robert oţeniti s obzirom da je toliko tvrdoglav i tupav idiot od
muškarca. Ali on moţda nije bio jedini koji bi uspeo da probudi
tu strast u njoj?
Moţda Lord Findlay uspe da unese malo više napora u
njihov poljubac pa unese strast... pa moţda i ona oseti tu strast.
Činilo joj se to najrazumnijim. Findlay ju je već jednom
poljubio. Trebao je samo da unese više strasti nego Robert, ali
onda bi on mogao da se zapita o njenoj čednosti.

141
 Naš svet kNjiga

Podigla je glavu da pogleda u njega da vidi šta misli i

zatekla ga da zuri dole u nju sa zainteresovanim izrazom.
„Da li vi...?“ Napravio je pauzu da pročisti grlo pa rekao
paţljivo „Da li vi predlaţete da vam dam kaţnjivi tip
poljupca?“
„Pa radije bih to nego da pitam Roberta da mi da neţan
poljubac,“ priznala je, a onda je Lord Findlay popustio stisak
od smeha koji ju je zatresao da je vibrirala. Lisa se nasmešila,
zadovoljna jer ga je zabavila i ovaj put, ali onda u sledećem
trenutku, Charles je krenuo da ih vrti u stranu balske dvorane.
Lisa je pogledala iznenađeno dok su izlazili na terasu. Nije
shvatila da su bili toliko blizu terase kao da je očekivao ovaj
trenutak. Zapravo ona ga nije očekivala toliko brzo. Ona je više
bila očajnički ţeljna da joj Lord Findlay izbriše uspomenu na
Roberta i nadala se da će i on u njoj probuditi strast. Ako bi
Charles uspeo... pa onda bi sve moţda ispalo dobro. Lord je
zastao dok je ona gledala to kako su u mračnom uglu terase i
da li ih je neko primetio ili video. Kada se okrenula da ga
pogleda on se pomerio nervozno, njegove oči su je gledale
svuda osim u lice. „Kaţnjavajući poljubac, hmm?“ mumlao je
zamišljeno. Lisa je upravo htela sve da otkaţe kada ju je on
iznenada uhvatio za ruku, vukao ju je uz svoje grudi i spustio
usta na njena. Ovo je definitivno bilo kaţnjavanje, Lisa je
pomislila dok su se njegove usne češale od njene zube. Da li ju
je Robert stvarno nameravao kazniti? Nije sigurno ako je ovo
bila kazna, jer ovo nije bilo ni nalik onome što je Robert radio,
pomislila je dok je Charles grizao njenu usnu i terao svojim
jezikom njene usne da se razdvoje.

142
 Naš svet kNjiga

Kada je ušao unutra to nije bilo sa Robertovom milošću,

nego pobedničkim ţarom, ispunjavajući je da je mislila da će se
ugušiti. Robert ga je moţda nazvao kaznom, ali njegov poljubac
nije bio nikakva kazna u poređenju sa ovim. Dragi boţe, i ona
je to sama traţila pomislila je sa uţasom dok je Lord Findlay
nastavio da stiska usne preko njenih. Šta je do đavola mislila?
Poljubac ako je ovo uopšte to bio, bio je uţasan, i Lisa je
odahnula kada se napokon prekinuo i kad je podigao glavu.
„Pa,“ pitao je, dišući teško.
Lisa je zurila u njega bledo a onda je pročistila grlo i rekla,
„Bilo je mnogo više zapovednički... od... pa znaš.“
Bilo je to najbolje što je mogla da smisli u datim okolnostima.
Teško da ga je mogla kritikovati kad je upravo to traţila.
„Lisa!“
Uzdahnula je kad je prepoznala vlasnika glasa, okrenula se i
pogledala u namrštenog Roberta koji je stajao na nekoliko
koraka od njih. Bio je ljut naravno, ruke su mu bile stisnute u
pesnice, ali on je uvek delovao ljuto u poslednje vreme.
Pomislila je nesretno.
„Ovde sam moj Lorde,“ rekla je „Ne morate da lajete na
mene kao na psa.“
„Unutra,“ zareţao je, što nije bilo mnogo bolje od lajanja, bar
po njenom skromnom mišljenju.

143
 Naš svet kNjiga

„Da li si probala kolače?“ Suzette je pitala naginjući se

napred da uzme još jedan. „Trebala bi uzeti jedan.“
„Ne hvala,“ Lisa je mumlala uprkos svom bučnom stomaku.
Nije pojela ni jednu stvar koju je Pembrok doneo na piknik.
Moţda je bila gladna, ali sigurno je glad bolja od sati
provedenih nad kofom u povraćanju. Naučila je svoju lekciju.
Ipak bilo je teško sedeti i gledati ovde kako ljudi jedu dok je
ona bila gladna. Ali pretpostavila je da je to samo kazna u
Robertovim očima.
Sama pomisao na njega naterala ju je da pogleda ka njemu.
On je odlučio da sedi za drugim stolom ostavljajući nju,
Christiana, Suzette, Richarda i Daniela za njihovim.
Bio je piknik od Pembroka, na koji je Lisa mislila da neće
prisustvovati. Međutim, Christiana je videla pozivnicu pre
nego što je Robert uspeo to da odloţi i ona je ţelela da ide. A
oni nisu bili u stanju da odbiju a da ne kaţu istinu o svemu, što
je Robert odbijao da uradi iz nekog razloga. Sve što je govorio
bilo je da ne sme da nervira Christiane. Nije znala zašto se on
prokleto toliko brinuo za njenu sestru. On očito nije imao
problem da nervira nju.
Čovek je bio mrzovoljan još od prošle noći, reţao je i mrštio
se svakog drugog minuta. Ona je skoro pomislila da je
ljubomoran što je uhvatio nju i Charles u onome što je mislila

144
 Naš svet kNjiga

da je strastven zagrljaj. Međutim on nikada to ne bi priznao.

Robert je podigao svoju tvrdoglavost na viši nivo.
Pomislila je da bi je Charles pratio i gledao stalno iako nije
sada tu. Pembrok je rekao da je Findlay poslao poruku
izvinjenja, ali je ona pretpostavila da jednostavno nije ni
pozvao čoveka. Nije mogla da ne primeti da ni Lord Tibald nije
tu takođe... isto je poslao izvinjenje. Došla je do zaključka da je
Pembrok jednostavno odlučio da eliminiše konkurenciju time
što ih nije pozvao. Nije znala zašto se zamarao, s obzirom da joj
nije prišao od početka putovanja. Lisa nije znala da li se
sramotio zbog onog fijaska u bašti od sinoć, da li je bio besan
što ga je odbila, ili je samo bio zauzet pozdravljajući sve druge i
nije imao vremena da priča sa njom, ali proveo je većinu
putovanja oblećući oko svoje majke i pazio na njenu udobnost.
Čovek je definitivno bio mamin sin.
Ovaj izlet je svakako bio impresivan. Svi su se okupili na
doku, ukrcali se na brod i plovili duţ obale. Dok su gosti
uţivali u lepoti prirode mala vojska sluga je izašla iz
unutrašnjosti broda sa stolovima, stolicama, stolnjacima
posudama i posluţavnicima hrane. To uopšte nije bio piknik
nego obrok na otvorenom. Odlučila je. A i ponuda je bila
poprilično impresivna takođe. Međutim ona nije ţelela da
rizikuje i završi viseći nad korpom celu noć. Uostalom stomak
joj je još uvek bio osetljiv i nije bila baš toliko gladna.
„Oh, i torta je divna takođe,“ Christiana je mumlala. „Zaista,
Pembrokov kuvar je nadmašio sam sebe ovaj put.“ Lisa se
nasmešila i ustala.
„Mislim da ću prošetati obalom dok vi ne završite,“ rekla je i
odmakla se pre nego neko stigne protestvovati.

145
 Naš svet kNjiga

Nešto od Lisine napetosti je nestalo čim se pomakla od

stolova, ali nije se zaista opustila dok nije odmakla dovoljno
daleko da prestane čuti ţamor drugih gostiju. Ali tek u toj tišini
postala je svesna koraka iza sebe pogledala je iza ramena
namršteno a onda je uzdahnula kad je videla Roberta kako je
prati na tri metra iza. Njen čuvar je bio tu. Trebala je znati da joj
neće dozvoliti da ode sama. Trebala je znati da joj neće biti
dozvoljeno da uzme trenutak za sebe. Jedini mir koji je imala
bio je u njenoj sobi kod Christiane i Richarda. Samo tada Robert
ne bi bio pored nje. Ali u sobi bi brzo počela da oseća
klaustrofobiju. Nije to bila mala soba ili tako nešto, jednostavno
i u najvećoj sobi bi se osetila zatočeno. Mumlajući ispod daha,
ignorisala je Roberta i jednostavno nastavila da šeta. Nije
nameravala da ide mnogo daleko, ali njegovo prisustvo
nateralo ju je da nastavi duţ obale i oko uvale van pogleda
drugih.
„Verovatno bi se trebali vratiti,“ Robert je rekao tiho iza nje i
Lisa je primetila koliko je njegov glas bio blizu. Njegove reči
osetila je praktično na svom uhu. Međutim ignorisala ih je i
nastavila.
„Lisa?“
„Molim, Roberte?“ upitala je umorno, okrenuvši se na kraju
sa mrštenjem. Ali je onda ustuknula par koraka kada je videla
koliko joj je blizu. Bio joj je dovoljno blizu da je poljubi kada se
tek okrenula.
„Gde ideš?“ pitao je umesto da je opet opomene da se vrate.
„Samo... negde,“ mumlala je, nadrndano pokazujući rukom.
„Samo ţelim nekoliko minuta tišine i mira.“

146
 Naš svet kNjiga

Robert je klimnuo glavom i stao pored nje. „Prisustvovala si

mnogim balovima i čajankama. Pretpostavljam da nisi navikla
na toliku zauzetost tamo na selu.“
„Da, tako je,“ Lisa je rekla sarkastično. „To je zbog svih tih
ljudi oko mene, a ne zbog velikog mrzovoljnog orla koji me
prati svuda.“
Zastao je i pogledao je zapanjeno. „Pokušavam te čuvati.“
„Ne znam zašto. Ponašaš se kao da me mrziš,“ prsla je.
„Zašto se zamaraš da me čuvaš kada me mrziš? I zašto si ti taj
koji me čuva? Mogao si samo unajmiti nekog da to uradi i onda
bi se mogao vratiti svom ţivotu sretnog neţenje i zaboraviti na
mene.“
„Ne moţemo unajmiti nekog. Christiana bi ţelela da zna ko
je on i zašto ti treba i Robert ne ţeli da je zabrinjava u njenom
delikatnom stanju.“
Sada je Lisa prestala sa hodom. Okrenula se ka njemu i
trepnula, „njenom delikatnom stanju?“
„Ona je opet trudna, ali ne ţeli nikome da govori dok ne
bude prošlo neko vreme... u slučaju da opet izgubi bebu.“
Lisa je zurila u njega zapanjeno, nekoliko misli joj je prošlo
kroz glavu. Prvo i osnovno bila je misao izdaje što je Robert
znao pre nje. A ona je bila Christianina sestra. Izgledalo je kao
da je svi tretiraju poput deteta, bar da joj povere vesti.
Zatresla je glavom i okrenula se a onda nastavila sa hodom.
„I ne mrzim te Lisa,“ rekao je, zvučeći povređeno što je
uopšte to morao da kaţe. „Samo sve ovo utiče na moje
strpljenje.“
Lisa je klimnula sa razumevanjem na te reči.

147
 Naš svet kNjiga

„Šta se dešavalo sa tobom i Lordom Findlay sinoć?“ pitao je

iznenada, kao da ga je pitanje opeklo.
Lisa je zagrizla usnu i bila tiha neko vreme, a onda je
slegnula ramenima. „Video si šta se dešava.“
„On te je ljubio, ali izgledalo je kao da je grub,“ Robert je
rekao sa grimasom.
„On... ja...“ Lisa je zastala i uzdahnula, onda je zatresla
glavom smatrajući nemogućim čak i da pokuša objasniti taj
debakl. Očito nije prošlo onako kako je očekivala.
„Da li ti se nametnuo...“
„Ne, nije,“ rekla je brzo a onda je shvatila da nema drugog
izbora i priznala je. „Video nas je nakon što si ti... sinoć kada
smo se vratili na bal. Shvatio je da se nešto dešava. Priznala
sam mu da si me ti kaznio poljupcem zbog onoga sa
Pembrokom i on je pitao da li sam uţivala u poljupcu i da li je
taj poljubac bio bolji od njegovog. Rekla sam da su potpuno
drugačiji, i predloţila mu da me i on kazni poljupcem da bi ih
mogla uporediti.“ Lisa je prevrnula očima čak i kad je priznala
to shvatila je koliko je ta ideja bila glupa.
„I on je to uradio?“ Robert je pitao brzo.
Lisa je klimnula. „Međutim nije bilo ni nalik tvojoj kazni. On
je bio grub i... pa, neprijatan više. Kazna pretpostavljam, baš
kao što sam i traţila.“ Bila je tiha na kratko a onda je dodala.
„Što me je navelo da shvatim da tvoj poljubac uopšte nije bio
kazna.“
„Zaista bi se trebali vratiti,“ Robert je mumlao, zastajući i
okrećući se.
„Nikada te nisam smatrala kukavicom,“ Lisa je
prokomentarisala, okrećući se da vidi kako je opet frknuo

148
 Naš svet kNjiga

„Ali ti to jesi, zar ne Robert? Bojiš se da se oţeniš, uplašen da

priznaš da me ţeliš, uplašen da priznaš da taj poljubac uopšte
nije bio kazna, nego samo izgovor za strast koju osećaš za
mene. A imaš strast prema meni.“
„Moramo se vratiti kod drugih,“ Robert je reţao ne okrećući
se.
„Onda se vrati kod drugih. Bezbedna sam ovde i sama. Nije
kao da će Pembrok pobeći svim svojim gostima ili svojoj mami
i oteti me. Uostalom, šta bi onda uradio? Vezao me u
unutrašnjosti broda dok se putovanje ne završi?“
Robert je oklevao, ali je onda klimnuo i krenuo dalje,
ostavljajući je samu.
Lisa zaista to nije očekivala. Očekivala je svađu. Nadala joj
se čak, i nadala se da će to izazvati još jedan njegov izlet strasti.
Jer nakon Robertovog poljupca sinoć bila je na početku, ţelela
ga je kao ni jednog drugog. Lord Findlay i ostali su bili fini i
slatki i puni komplimenata, ali Robert je budio u njoj strast za
koju je znala da je niko drugi neće probuditi. Čak nije ni ţelela
da je probude. Uvek je za nju postojao samo Robert. I ona je
sumnjala da i on nju ţeli. Samo nije znala kako da slomi zidove
koje je izgradio oko sebe da ne bi morao da je traţi za sebe. Čak
nije znala ni zašto je toliko oklevao da to uradi.
Uzdahnuvši ona se okrenula da nastavi dalje i zaledila se od
iznenađenja kad je pred sobom ugledala velikog čoveka u
crnom sa kapuljačom. Bila je to ista prokleta kapuljača koju je
imao onaj muškarac koji joj je upao u sobu i pokušao da je
otme.

149
 Naš svet kNjiga

„Ro...!“ počela je da viče, ali nije završila jer je pesnica

poletela i sudarila se sa stranom njene glave, obarajući je na
kolena.
Robert se skoro nije okrenuo na Lisino vikanje. Bio je to zvuk
skraćenog imena, ali je onda samo pomislio da je vetar odneo
ostatak. Međutim, uzdahnuo je i opet stao. Iznerviran sa njom
ili ne, iritiran njenom tvrdnjom ili ne, nije je mogao jednostavno
ignorisati. Moraće se suočiti sa njom kad tad i započeti
raspravu, jer bila je u pravu, nije bio spreman da prizna da je
ţeli. Jer je ona takođe bila u pravu da se on bojao.
Počeo se okretati, uhvativši pokrete uglom oka, instiktivno
se sagnuo i okrenuo, jedva izbegavajući šaku koja je bila
usmerena ka njegovoj glavi. Trepćući od iznenađenja na
velikog čoveka koji je bio pred njim, pogledao je pored njega i
video Lisu kako leţi bez svesti na pesku gde ju je i ostavio, a
onda se sagnuo i otkotrljao u stranu dok se muškarac u crnom
opet zaputio ka njemu. Robert se podigao na noge spremajući
se za pesnicu, ali je ugledao momka kako izvlači dugu oštricu
sa pojasa iza njegovih leđa a onda ju je bacao iz ruke u ruku
dok je gledao u njega.
Jebeno brilijantno, Robert je pomislio mrzovoljno. Pesnice su
jedno, ali jednostrana borba sa noţem bila je potpuno nešto
drugo. Nije bilo dobro, nije bilo dobro uopšte jer ako ne uspe
da izbegne velikog gada Lisa će biti izgubljena. Što je značilo da
ne sme da izgubi borbu ako ţeli da zaštiti Lisu.
Veoma svestan činjenice, Robert je počeo da se okreće u
potrazi za nečim što bi mu moglo koristiti kao oruţje. Jedino
što je našao bio je pesak, ali nije oklevao sagnuo se uzeo punu
šaku peska dok je skakao u stranu da izbegne noţ.

150
 Naš svet kNjiga

Nije bio dovoljno brz, vrh noţa ga je potkačio i porezao po

rebrima, ali je ignorisao bol i ispravio se bacajući pesak ka
čovekovim očima. Trik je uspeo. Čovek je posrnuo unazad,
hvatajući se za lice, dok je Robert napao, savijajući se u struku
tako da se zabije ramenom u grudi čoveka. To je oborilo
grdosiju a Robert ga je snaţno počeo udarati pesnicama u lice i
stomak, sve dok nije izgubio svu snagu. Na njegovo olakšanje,
kada se zaustavio i kleknuo pored čoveka napadač se nije
podigao da napadne. Izgleda da je bio bez svesti. Barem koliko
je video po očima ispod maske. Robert se spustio u pesak sa
olakšanjem, a onda je pogledao u svoje grudi, namrštivši se
kada je ugledao krv koja prodire kroz razderotinu na njegovoj
košulji. Pogledao je ka mestu gde je Lisa leţala u pesku.
Verovatno je najbolje što je bez svesti jer bi se svakako
onesvestila kad bi videla krv. Nikada nije bila dobra sa krvlju.
Pogled mu se okrenuo ka napadaču pa se počeo naginjati
napred, nameravajući da ukloni čovekovu masku, ali je zastao
kad je rez na njegovom stomaku protestvovao. Uzdahnuvši
vratio se nazad a da nije skinuo masku. Poslaće Richarda i
Daniela kod momka pa mu oni mogu skinuti masku da vide ko
je. Sada, vaţnije je da Lisu odnese na sigurno kod drugih.
Njegova rana je bolela malo jače, i bivao je sve slabiji svakog
momenta. Ne bi mogao da se izbori sa čovekom opet ako se
ovaj probudi. Udahnuvši duboko naterao je sebe da ustane a
onda je krenuo ka Lisi.

151
 Naš svet kNjiga

Lisa je zastenjala i okrenula se, pitajući se zašto li se oseća

kao da je neko igrao po njenoj glavi. Onda je polako otvorila
svoje oči. Bila je u krevetu u svojoj gostinskoj sobi kod
Christiane i Rcharda.
„Oh, hvala nebesima. Budna si,“ Christiana je zavapila,
iznenada se pojavljujući u njenom vidokrugu kada se nagnula
nad njom. „Chrissy?“ Lisa je prošaptala. „Šta se desilo?“
„Zar se ne sećaš?“
Pitanje sa njene druge strane privuklo joj je paţnju ka
Suzette koja je takođe bila tu. Pogledala je u nju nesigurno a
onda opet u Christianu, pogled joj je kliznuo niz haljine koje su
nosile. Iste haljine koje su nosile na pikniku.
„Oh,“ izdahnula je prisećajući se svoje šetnje, njene priče sa
Robertom i velikog čoveka i njegove snaţne pesnice. „Da li me
je Robert spasao?“
„Nego šta i skoro umro u pokušaju,“ Suzette je rekla
mrzovoljno.
„Šta?“ Lisa je pitala sa uţasom.
„On je u redu. Dobro je,“ Christiana ju je uverila, gledajući
ka Suzette. „Ali je zadobio gadnu ranu na grudima spašavajući
te. I iskrvario dosta noseći te nazad do piknika. Ali doktor misli
da će biti dobro.“
„Nosio me je ranjen?“ Pitala je sa nevericom.
„Da. Nije ţeleo da te ostavi onesvešćenu i nezaštićenu,“
Christiana je objasnila neţno. „I kao što se ispostavilo to je bilo
pametno. Oborio je onog ko te je napao, ali kada su Richard i
Daniel otišli da ga pronađu on nije više bio tamo. Da te je
Robert ostavio tamo...“

152
 Naš svet kNjiga

Nije izrekla ostatak reči, ali je Lisa pretpostavila šta bi rekla.

Da je Robert rizikovao i ostavio je dok on ode po pomoć ona bi
nestala takođe. Uzdahnuvši protrljala je čelo ţeleći malo da
olakša pritisak u glavi.
„Da li te boli?“ Christiana je pitala zabrinuto.
„Da,“ Lisa je rekla sa grimasom, a Christiana se okrenula da
uzme čašu sa vodom pored kreveta.
„Doktor je ostavio lek za tebe. Rekao je da će pomoći, ali će
te ošamutiti. Tako da ne ustaj i ne pokušavaj da se pomeriš
kada ga popiješ.“
Lisa je sela dok joj je Suzette pomagala da popije lek. Kada je
to uradila potonula je nazad u postelju i pitala. „Da li je Robert
ovde?“
„Preko puta hodnika,“ Christiana je odgovorila spuštajući
sada praznu čašu.
„Oh,“ Lisa je rekla brzo, a onda pogledala u sestru. „Kako si
ti?“
Christiana je podigla obrvu zbunjeno. „Ja sam dobro. Nisam
ja udarena i oborena ili izbodena.“
„Da, ali svo ovo uzbuđenje nije dobro za bebu. Trebala bi
odmarati,“ Lisa je rekla briţno.
„Bebu?“ Christiana je rekla zbunjeno.
„Robert mi je rekao da si trudna,“ Lisa je rekla tuţno.
„Volela bih da si mi sama rekla. Ja...“
„Trudna?“ Suzette je ciknula, gledajući u Christiana. „I nisi
mi rekla?“
„Nisam rekla jer nisam trudna,“ Christiana je rekla suvo
Suzette a onda pogledala u Lisu. „Robert je rekao da jesam?“

153
 Naš svet kNjiga

„Da. On je rekao da mora on da me čuva i da ne moţe da

unajmi obezbeđenje. Da bi ti onda postavljala pitanja i mogla bi
se uznemiriti i opet izgubiti bebu,“ Lisa je objasnila.
„Pa to bi ga moglo brinuti da sam trudna, ali nisam,“ rekla je
brzo a onda dodala, „odakle mu do đavola takva ideja?“
„Ah,“ Taj zvuk sa vrata navelo je sve tri ţene da se okrenu i
vide Richarda kako stoji sa Danielom iza sebe. Bar je do tada
bio iza njega jer ga je sad Richard ugurao u sobu i rekao suvo,
„pitaj gospodina ja-imam-plan.“
„Daniel?“ Suzette je pitala iznenađeno. „Da li si ti rekao
Robertu da je ona trudna?“
„Da, zapravo jesam, moja ljubavi.“ Priznao je bez oklevanja
dok je prilazio krevetu da stane pored nje. Nagnuo se i spustio
poljubac na njeno čelo dok je ona cimala glavu unazad da ga
pogleda, on je slegnuo ramenima i rekao „Morao sam to reći.“
„Zašto bi pobogu to uradio?“ Christiana je pitala zapanjeno,
prekrivajući Richardovu ruku svojom kada je on zastao iza nje i
stavio joj ruku na rame.
„Zato što bi to značilo da čuvar ne moţe da pazi na Lisu i da
će Robert to morati da učini sam,“ Daniel je jednostavno rekao.
„Što je on zaista ţeleo da uradi svakako. Ja sam mu samo dao
potreban izgovor da se preseli ovde i to uradi.“
„Šta?“ Lisa je pitala zapanjeno.
Daniel je pogledao ka njoj i nasmejao se neţno. „Lisa, draga
moja, Robert te voli. I ne kao sestru,“ dodao je suvo. „Ali
dozvoljava svojim strahovima da ga spreče da učini nešto
povodom toga. Trebao je guranje, pa sam mu ga obezbedio.
Kada se desilo to sa gospođom Morgan, predloţio je da te
čuvar pazi ceo dan, ali ja sam rekao da je Christiana trudna

154
 Naš svet kNjiga

opet i da bi je briga oko toga potresla i da bi mogla izgubiti

bebu. Predloţio sam da te sami pazimo.“
„Ali vi me niste čuvali uopšte,“ istakla je. „Robert je taj koji
je bio sa mnom dan i noć od...“
„Čekaj. Kakav problem sa gospođom Morgan?“ Christiana
je prekinula i pogledala ka Lisi.
„Da li si je videla od kako si došla u London?“
Kada je Lisa napravila grimasu, Richard je brzo objasnio sve
o njenom čaju i svemu ostalom što je usledilo.
„Do đavola,“ Suzette je mumlala. „Trebali smo znati da ništa
dobro ne moţe doći od nje. Nijedna pristojna dama ne daje
devojci takve knjige.“
„To je nebitno sada,“ Christiana je rekla nestrpljivo i onda
okrenula pogled ka svom suprugu. „Zašto mi nisi rekao za
gospođu Morgan?“
„Zato što se ti i Suzette ona ne biste odvajali od Lise,“ Daniel
je objasnio umesto njega.
„Do đavola si u pravu da ne bi,“ Suzette je rekla besno.
„Što bi onemogućilo da Robert shvati svoja osećanja,“ Daniel
je istakao mirno, a onda je vratio pogled na Lisu i dodao. „I ne,
Richard i ja te nismo pazili. Verovali smo Robertu. Zapravo,
drţali smo Suzette i Christianu zauzetim koliko god smo mogli
da bi vas ostavili same.“ Napravio je pauzu pa podigao obrvu.
„Kako je to ispalo?“
Lisa se namrštila na svog zeta. „Ne baš dobro, hvala puno.
On je tvrdoglav i glupav i ...muškarac,“ završila je zgađeno.
„Da li te je poljubio ili nešto?“ Suzette je pitala.
Lisa je stisnula usne, ali nije mogla da spreči rumenilo na
svom licu.

155
 Naš svet kNjiga

„Jeste, zar ne?“ Suzette je ciknula.

„Jednom,“ rekla je nesretno. „Ali je i takođe bio uţasno
mrzovoljan, bezobrazan, naporan i neprijatan.“
„On je ljubomoran na sve tvoje posetioce,“ Daniel je istakao.
„To je dobar znak.“
Lisa ga je pogledala nesigurno. Ona je došla do zaključka da
je on jednostavno ne voli i time je objasnila to što nema interes
da je oţeni. I da kada prava devojka naiđe, ona koju će zapravo
da voli on će se predomisliti. Ali Daniel je sugerisao da je on
voli. Grickajući usnu ona je pitala „Zašto misliš da me voli?“
Kada je Daniel umalo prsnuo od smeha na to pitanje,
Richard joj je rekao neţno. „Lisa, svaka druga reč iz njegovih
usana je tvoje ime kada smo sa njim. Lisa takođe voli ova
peciva. Lisa dolazi u grad sledećeg meseca, sledeće nedelje,
sutra. Lisa bi uţivala u ovoj predstavi. Lisa bi volela ovo Lisa bi
volela ono.“ Nasmejao se neţno. „Znali smo da brine za tebe
već neko vreme, i nadali smo se da će progurati to navodno
prokletstvo svoje porodice.“
„Kakvo prokletstvo?“ Suzette je pitala iznenađeno.
„Sigurno znaš za njegovog oca i njegov brak? Glasine o Lady
Langley i njenoj aferi sa Gowerom?“
„Oh, pa da,“ Suzette je priznala, a onda dodala, „Ali to su
samo ogovaranja.“
„Bojim se da nisu,“ Daniel je rekao. „Gower se hvalio
svojom dugogodišnjom aferom sa Lady Langley.“
„Oh, boţe,“ Christiana je rekla.
„Hmm,“ Richard je klimnuo i stisnuo joj rame. „Ali ona je
samo zadnja na dugoj listi nevernih ţena u njegovoj lozi.

156
 Naš svet kNjiga

Robertov otac ga je odgojio da veruje da je to prokletstvo

njihove porodice i da se i on sam navikne da će mu ţena biti
neverna ako se ikada bude oţenio.“
„Oh, moj boţe,“ Christiana je rekla zgroţeno. „Kakva uţasna
stvar da mu se kaţe.“
„Zašto nama nikada to nije rekao?“ Suzette je pitala
iznenađeno.
„To baš i nije primeren razgovor za dame,“ Daniel je rekao
suvo, a kad je izgledala kao da će protestvovati, dodao je.
„Znam da ste vas tri bile veoma bliske njemu kao rod. I to ga je
verovatno sačuvalo. Ali...“
„Kako misliš sačuvalo?“ Lisa je prekinula.
Daniel je podigao obrvu, „Pa, kakav čovek misliš da bi
postao da je slušao sve čime mu je ogorčen otac punio glavu?“
Lisa je razmislila, oči su joj se proširile kad je shvatila koliko
bi ogorčen postao i koliko bi mrzeo ţene.
„Upravo,“ rekao je Daniel kao da joj je pročitao misli.
„Mislim da mu je prijateljstvo sa vas tri pomoglo, znajući da
ste fine i verne to mu je pomoglo da ne postane ogorčen i besan
kao njegov otac i deda pre njega.“
Pustio je da reči potonu a onda dodao, „Kako bilo, iako je
znao kakve ste to nije potpuno iskorenilo ono čime su ga trovali
čitav ţivot. On se plašio svojih osećanja i ţenidbe sa Lisom,
mislio je da će i njega zadesiti isto prokletstvo i da će biti
proklet.“
„On misli da ću ja biti neverna?“ Lisa je shvatila to veoma
lično. „Ne shvataj to lično,“ Richard je rekao umirujuće.
„Pretpostavljam da je to toliko ukorenjeno, da on misli kako je

157
 Naš svet kNjiga

nemoguće da se to ne desi. Da će te prokletstvo naterati na

prevaru.“
„Kako trulo,“ Lisa je rekla besno. „Niko i ništa me ne bi
moglo naterati da uradim nešto što ne ţelim. Ja jednostavno
nikada ne bi bila neverna svom muţu, bez obzira ko je on ili šta
uradio. Nikada ne bi prekršila obećanje dato pred bogom.“
„Sigurno ne bi,“ Christiana je rekla čvrsto. „Naša Lisa je
odana i verna kao pas.“
„Hvala ti,“ rekla je Lisa a onda se namrštila jer zaista, odana
i lojalna kao pas stvarno nije zvučalo privlačno uopšte.
„Da, pa nisam ja taj koji misli da bi bila neverna,“ Daniel je
rekao, „Ni Robert verovatno zaista ne veruje u to, jednostavno
je odgajan da veruje da će se sve to naţalost desiti. Iritantan
strah, ali ga drţi podalje od onoga što najviše ţeli.“
Lisa se cimnula na te reči i povukla ćebe više, ali je ipak
pitala. „Pa kako bih trebala da mu pomognem da prebrodi taj
strah?“
„Nisam siguran da zapravo moţeš,“ Daniel je priznao. „
Mislim da ti je najbolja šansa da ga nateraš da te oţeni.“
Lisa je otvorila usta zapanjeno a onda pitala. „Da li
predlaţeš da ga zavedem, navedem na odnose i onda nateram
da me oţeni?“
„Ne naravno da ne misli,“ Richard je rekao gledajući u svog
prijatelja.
„Ali naravno,“ Suzette je rekla „Ali to bi moglo da upali.
Robert je preveliki dţentlmen da te ne oţeni nakon intimnosti
ako biste bili uhvaćeni na delu. A kada te oţeni, on će videti da
si ti verna i dobra i to će ga osloboditi straha,“

158
 Naš svet kNjiga

„Oh, Suzette, nisam sigurna,“ Christiana je rekla. „Terati ga

na brak... Pa, Robert bi mogao biti veoma ljut. To bi im bio
ruţan početak.“
„Ali bi bio početak,“ Suzette se raspravljala. „Što je sigurno
bolje da se ona uda za nekog koga ne ţeli i da ţali za Robertom
ceo svoj ţivot dok on isto tuguje sam što ju je izgubio. Ovako bi
bar bili jadni zajedno a ne odvojeno.“
„Nešto bez jada bi ipak bilo bolje,“ Richard je rekao.
„U redu,“ Suzette je rekla sa sleganjem ramena. „Šta onda
predlaţeš?“ Došlo je do tišine dok su se Christiana i Richard
pogledavali a onda je ona rekla „Ne znam. Pretpostavljam da
ćemo smisliti nešto.“
„Bolje misli brzo,“ Daniel je rekao brzo. „Robert je sada ovde
u krevetu, što olakšava to da ga ona zavede. Ali kada ulični
tragač nađe ko joj je udvarač... pa sve će ovo biti dţabe i on
neće više odsedati ovde. I verujem da će se povući brzo i
daleko kada se sve ovo završi, a tada će njena šansa da ga
zavede biti izgubljena.“
Lisa se cimnula na njegove reči, znajući da su istina.
Vremena je ponestajalo. Ako ţeli da osvoji Roberta, mora to da
uradi ubrzo, ili moţe zauvek izgubiti šansu.

159
 Naš svet kNjiga

„Da li si sigurna da ţeliš ovo da uradiš?“ Christiana je pitala

zabrinuto.
„Naravno da je sigurna,“ Suzette je odgovorila umesto nje.
„Lisa voli Robert oduvek. Sve će biti u redu.“
„Suzette ne guraj je u ovo,“ Christiana je rekla tiho. „ Ovo
nije igra. On bi mogao biti veoma ljut ako prepozna našu
nameštaljku. Moţe da joj ne oprosti.“
Lisa je zagrizla usnu kada su joj Christianine reči prošle kroz
glavu. Bila je uplašena tom mišlju, ali ne toliko uplašena kao
mišlju da ga nikad neće imati, odlučila je. A ako ne uradi ovo,
bojala se da će ga vrlo verovatno izgubiti. Ili ga nikad neće
imati, Lisa je pretpostavila, pošto nije bio njen da ga izgubi.
Ispravivši ramena klimnula je odlučno. „Ţelim da uradim
ovo.“
„Dobra devojka,“ Suzette je rekla paţljivo, trljajući joj
ramena. „Moţeš ti ovo. Čitala si sve te knjige i znaš šta treba da
radiš. Samo se pretvaraj da si Fanny ili Sophia i radi bilo šta od
tih stvari koje su one radile u knjigama o kojima si toliko čitala.
Neće biti u stanju da ti odoli.“
„Dobro,“ mumlala je, um joj se prisećao svih informacija
koje je čitanjem pridobila tokom godina. Na ţalost jedino čega
se setila je da bi prvi put trebao da bude bolan i krvav.

160
 Naš svet kNjiga

A ta misao je nije baš ohrabrila. Teško da se neko moţe

radovati tome i počela je oklevati. A onda se prisetila onog
momenta na balu kad ju je Robert poljubio i mazio nakon što ju
je odveo u mračnu sobu. Te uspomene su uspele da oteraju
strah i napetost.
„Dobro,“ Suzette joj je odgovorila nazad. „Dakle mi ćemo
krenuti na bal, a ti idi i sedi sa njim u njegovoj sobi dok jede, a
onda ga zavedi. Mi ćemo se vratiti i uhvatiti njega i tebe,
nadam se gole u krevetu,“ dodala je. „Moţeš ti ovo.“
„Mogu ja to,“ Lisa se sloţila ispravivši ramena a onda je
pitala zabrinuto. „Kada ćete se vratiti?“
„Nismo odlučili ugovoreno vreme,“ Christiana je rekla
zabrinuto dok je Suzette oklevala.
„Bolje je tako, onda nećeš morati da glumiš iznenađenost,“
Suzette ju je uverila kad je videla da je Lisa zabrinuta.
„Ali, šta ako ga ne uspem zavesti dok se vi ne vratite?“
pitala je sumnjičavo.
„Pa, moraš ga zavesti odmah,“ Suzette rekla odlučno. „Ili što
je pre moguće. Doktor mu je dao lek tako da bi trebao da moţe
biti muško a da ne trpi bol.“
„Ali...“
„Ugasi sveću kad završiš,“ Christiana je predloţila. „Ako se
vratimo a sveća u sobi još gori, čekaćemo sa našim ulaskom.“
„Oh, okej,“ mumlala je sa olakšanjem. Biće dobro ako uspe
da skupi hrabrost da zavede Roberta pre nego što se oni vrate.
„U redu,“ Suzette je objavila. „Razvedri se. Ovo će uspeti. U
ovo vreme sledeće godine ti i Robert ćete biti u sretnom braku i
smejaćete se svemu ovome.“

161
 Naš svet kNjiga

„Ako joj oprosti,“ Christiana je rekla sa grimasom. Ona i

dalje nije bila oduševljena ovom idejom, ali joj je dala podršku
jer je volela Lisu i ţelela je njenu sreću. I pošto se nije mogla
setiti ničeg drugog što bi rešilo ovo. Lisa je to cenila.
„Chrissy prestani biti toliki pesimista oko ovoga,“ Suzette je
rekla mrzovoljno. „Razmatrali smo problem protekla dva dana
od kako se desio napad i ne postoji drugi način da ga rešimo. A
mora biti rešen brzo. Taj tragač moţe svakog časa da se vrati sa
imenom njenog udvarača.“
„Da, znam,“ Christiana je rekla i uzdahnula. „To je jedini
razlog zašto se ne protivim ovome.“ Nateravši se na osmeh
stisnula je Lisino rame. „Sve će biti dobro, sigurna sam.“
Lisa je klimnula, iako ona baš i nije bila sigurna u to. „Da li
ste vi dame spremne da krenete?“
Sve tri sestre su se okrenule ka vratima i videle Daniela koji
se smešio. „Richard je ugovorio da kočija stigne baš sad.
Moramo krenuti ako ţelimo da izbegnemo najgoru guţvu pri
dolasku.“
„Da, spremne smo,“ Suzette je rekla i zagrlila Lisu pre nego
što je prešla preko sobe i uhvatila pod ruku svog muţa.
„Dobro,“ rekao je i pognuo glavu da poljubi njeno čelo.
Pogledavši ka Lisi rekao je ohrabrujuće. „Sretno mala sestro.“
Lisa je klimnula i nasmešila se, onda je okrenula svoju
paţnju na Christianu dok je ona stajala ispred nje.
„Sve će biti dobro,“ Christiana je šapnula, dajući joj snaţan
zagrljaj. „Ne moraš raditi ovo ako ne ţeliš. Ali sve će biti dobro.
Bar se nadam da hoće. Biće super. Moţda.“
Na tu zbunjujuću rečenicu, pustila ju je i pošla ka ono dvoje
preko sobe. Lisa ih je krenula pratiti, onda se okrenula ka

162
 Naš svet kNjiga

prozoru i pogledala u noćno nebo, pokušavajući da ne misli o

onome što se spremala da uradi. Zavesti Roberta. Dragi boţe,
nije imala ideju šta bi trebala da radi. Kako bi trebalo da ga
zavede? Nije to bilo nešto za šta je bila uveţbana. Da li je čak i
postojao trening za to? Da li je postojala škola za rajske ptice i
druge kratke suknje? Časovi ljubljenja? Maţenja? Ili kako ne
vrištati kada se on probije kroz tvoju nevinost i počneš krvariti?
„Dragi boţe,“ mumlala je, gurajući te misli što dalje.
Ona će samo otići tamo i... pa, ješće sa njim, pričati, smejati
se i... nadala se nešto će je inspirisati. Tako joj je nekako bilo
lakše ako bi on bio taj koji zavodi. Ona bi odgovorila
momentalno. Međutim naţalost nije se sve tako odvijalo.
„Tu ste.“
Lisa se okrenula od prozora ka Bet, koja je ušla sa
posluţavnikom u ruci. „Kuvar je veoma brzo spremio ovo za
vas dvoje. Ona je rekla da Lord Langley mora da povrati snagu.
Uspela sam da joj ne kaţem ništa više o onome što znam,“ Bet
je rekla sa zadovoljnim cerekom.
Lisa je takođe uspela da se nasmeši, a onda se pomerila da
uzme posluţavnik od nje. Svi su bili prokleto paţljivi i sretni
oko njihovog plana. Činilo joj se da većina ukućana neće biti
baš toliko sretna na pomisao da slave uništavanje mlade ţene i
njene nevinosti. Zaista je imala neobičnu porodicu.
„Sretno,“ Bet je mumlala dok je predavala posluţavnik.
„Misliću na tebe.“
„Oh dragi boţe, molim te nemoj,“ Lisa je šapnula uţasnuto.
„Ovo mi je dovoljno teško bez da znam da misliš o tome šta ja
tamo radim.“

163
 Naš svet kNjiga

„Oh, da,“ Bet je mumlala. „Ja... ovaj... Misliću o nečemu

drugom onda.“
„Hvala ti,“ Lisa je rekla suvo i krenula ka sobi u kojoj je
Robert bio. Zastala je, pogled je spustila na posluţavnik u
njenim rukama a onda na kvaku, uzdahnula je i pogledala
okolo. Nasmešila se sa olakšanjem kad je Bet uvidela njen
problem, pritrčala je i otvorila vrata za nju.
„Sretno,“ šapnula je dok je Lisa klimala i ušla unutra. „Bog s
vama.“ Lisa se okrenula na te reči taman da vidi kako se vrata
iza nje zatvaraju.
Da bog bude sa njom? Planirala je da zavede muškarca,
ogoli sebe i natera njega na brak. Bog verovatno baš i ne bi
odobrio ovaj plan, ili bio na njenoj strani da joj pomogne u
njemu. Dragi boţe, svi su poludeli.
„Lisa?“
Uzdahnuvši nasmešila se na Robertovo iznenađenje i
krenula ka krevetu.
„Dobro veče. Donela sam ti večeru i mislila sam da jedem sa
tobom,“ rekla je paţljivo spuštajući hranu pored kreveta.
„To je ljubazno od tebe,“ Robert je šapnuo i pokušao da se
uzdigne u krevetu.
„Samo trenutak pomoći ću ti,“ Lisa je rekla kada se ona
namrštio i zastao.
Brzo spustivši večeru na sto, okrenula se i sagnula ka njemu.
Lisa je uhvatila kako su njegove oči pale na njene grudi gde joj
je haljina bila raskopčana, ali se pretvarala da nije i ponašala se
zaposleno time da mu pomogne da sedne.
„Ovaj... Lisa?“ Robert je mumlao dok se ona naginjala da
ušuška ćebe paţljivo oko njegovog struka.

164
 Naš svet kNjiga

„Da li bi ţeleo ogrtač ili tako nešto? Da li ti je hladno?“ pitala

je dok se ispravljala.
Robert je pogledao dole u svoje gole grudi i zavoj oko svojih
rebara a onda napravio grimasu. „Košulja će posluţiti.“
„Naravno.“ Krenula je ka kovčegu kod donje strane kreveta
i nagnula se da ga otvori znajući da će tako još jednom otkriti
ono što ima ispod odeće.
„Šta do đavola to nosiš?“ pitao je skoro stenjući kad je ona
izvukla košulju i pogledala sebe.
„Spavaćicu i ogrtač,“ Lisa je odgovorila naivno i prišla opet
krevetu da mu pomogne da obuče košulju.
„Kakvu vrstu spavaćice?“ Pitao je ometeno joj dopuštajući
da mu obuče košulju. Lisa se nije zamarala oko dugmića niti da
je propisno zakopča.
„Noćnu Roberte,“ Rekla je sa osmehom i okrenula se ka
posluţavniku. „Šta bih drugo trebala nositi?“
„Da, ali... to nije ona spavaćica u koju te je obukla gospođa
Morgan, zar ne?“ pitao je u neverici.
Lisa je pogledala u njega. „Zapravo jeste. Kako si znao?“
„Zato što kad se saviješ vidim ti sve do pupka a u tome te
nema mnogo šta sprečiti,“ rekao je suvo. „Šta do đavola radiš u
toj prokletoj stvari?“
„Veoma je udobna,“ rekla je sa slegnuvši ramenima,
sklanjajući njen tanjir i čašu vina, ostavljajući njegov na
posluţavniku kada sa okrenula ka njemu da mu stavi to u krilo.
Napravila je pauzu pre nego što ga je spustila i podigla obrvu,
onda se okrenula i vratila posluţavnik na sto. Sela je pored
njega na ivicu kreveta i posegla za njegovom košuljom,

165
 Naš svet kNjiga

mumlajući. „Nisi do kraja zakopčao svoju košulju. Ja

pretpostavljam da tvoja rana to oteţava.“
„Mogu zakopčati svoju košulju,“ mumlao je, ali nije je
zaustavio dok je ona radila sa dugmićima, dozvoljavajući da
njeni prsti dodiruju njegovu koţu koliko god je to mogla. Ne da
je on to primetio. Njegove oči bile su na otvoru njene spavaćice.
Što je činilo joj se bilo još više otvoreno kada se ona pomerala.
„Ne mogu da verujem da zapravo nosiš tu prokletu
spavaćicu.“
„Kao što sam rekla Roberte, udobna je,“ Lisa je rekla,
završavajući sa jednim dugmetom i puštajući da joj prsti kliznu
niz njegove grudi do drugog. „Osećaj je kao da praktično
nemam ništa na sebi, a način na koji se tkanina češe od moju
koţu je zapravo fin. Evo oseti.“
Puštajući dugme uzela je njegovu ruku u svoju dok je ogrtač
pomerila drugom rukom a zatim mu je ruku smestila na mesto
između svojih grudi. „Poprilično je divna, zaista.“
Dok je ona pritiskala poleđinu svojih prstiju od materijal
među njenim grudima, on je bio taj koji je okrenuo svoje prste i
povukao ih dole ka izrezu koji se otkrivao, prateći liniju njenih
grudi.
„Prelepo,“ mumlao je, oči su mu gorele.
Lisa je zadrţavala dah, čekajući dok su trnci počeli da se
pojavljuju od njegovih prstiju, takođe su joj se od toga napele i
bradavice. Mogla ih je videti kako se probijaju kroz materijal
njene spavaćice čak i kroz ogrtač. Ona nije bila jedina, Robert je
takođe primetio, videla je. Njegov pogled je bio fiksiran za
meso ispod tkanine dok su mu se prsti pomerali.

166
 Naš svet kNjiga

„Ne bi trebala biti ovde,“ reţao je, ali su mu prsti nastavili

pokrete po njenoj koţi kroz delikatnu tkaninu.
„Naravno da bi trebala. Moraš jesti.“ Šapnula je, pritiskajući
se neţno napred prema njegovom dodiru sve dok njen dah nije
bio na njegovim usnama dok je pričala.
Robert je podigao svoje oči do njenog lica, namrštio se i
počeo da skuplja usne kao kad razmišlja a to će sve uništiti.
„Poljubi me Roberte,“ molila ga je. „Tako sam uţivala u
tvojim poljupcima na balu. Naterali su me da gorim, da osetim
trnce svuda. Samo poljubac. Molim te?“
Lisa je videla borbu na njegovom licu kao da je oklevao, i
ona je rešila da doda malo nagovaranja. Pustila je njegovu ruku
i posegla za kanapom na svom ogrtaču povukla ga je u stranu.
Pa imala je haljinu gospođe Morgan, ali ona nije pokrivala
ništa. Isto je kao da je bila gola. Robert je zastenjao, njegova
ruka se pokrenula i dozvolio je svojim prstima da se pomere u
stranu i obujme njene grudi a onda dodirnu nabrekle
bradavice. Lisa je zastenjala u odgovor i nagnula se bliţe
njegovom dodiru, usnama instiktivno traţeći njegove. Robert je
nije odgurnuo, nego je ruku zadenuo u njenu kosu i nagnuo joj
glavu pod uglom u kom ţeli da ljubi njena usta. Znala je da je
pobedila. Zapravo je uspela. Zavela je Roberta.
Do đavola, pomislila je zapanjeno. Bilo je mnogo lakše nego
što je očekivala, a onda je prestala da misli kada su njegove
ruke počele da lutaju po njoj, skidajući njen ogrtač sa ramena
ostavljajući ga je skupljenog oko njenog struka dok su mu ruke
traţile grudi, stiskajući ih i gnječeći ih ţeljno kroz prozirnu
tkaninu dok su mu usta proţdirala njena.

167
 Naš svet kNjiga

Kada je Robert iznenada gurnuo unazad, Lisa je pomislila da

će se predomisliti i poslati je od sebe i da zapravo neće
pobediti, ali samo ju je odgurnuo toliko da prekinu poljubac.
Onda ju je uhvatio za struk i povukao je gore na krevetu tako
da bi mogao da stavi u usta njenu bradavicu kroz tanak
materijal njene spavaćice. Lisa je uzdahnula dok su se njegova
usta sklapala oko njenog neţnog, osetljivog uzbuđenog mesa, a
telo joj je bujalo od iznenadne rastuće potrebe. Gurnula je ruke
u njegovu kosu, drţeći mu glavu na grudima i mrmljala je male
besramne uzdahe ohrabrenja dok je on prelazio na drugu
bradavicu. Kada mu je jedna ruka pala do kraja haljine i počela
da se penje uz nogu, Lisa je zastenjala i stresla se pod tim
dodirom, njena bedra su bila sklopljena dok su se u njoj stvarali
trnci. Setila se ovog kada su njegovi prsti išli spoljnom stranom
njene noge, ali se ovaj put nisu vratili dole i počeli isto samo sa
unutrašnje. Umesto toga on je jednostavno pratio kost njenog
kuka a onda spustio svoje prste ispred i kliznuo između njenih
nogu. Lisa je uzdahnula, noge su joj se lagano otvorile kako bi
mu omogućile ulazak prstima, a onda su se opet zatvorile kad
je krenuo ka njenom jezgru. Robert nije odustao. Umesto
povlačenja on je prstima pritisnuo jače napred između njenih
nabora da bi pronašao svilenkasto meso koje je bilo ispod.
„Roberte,“ zastenjala je njegovo ime dok su mu prsti budili
sve one drhtave osećaje u njoj.
Njegov odgovor je bio da joj povuče haljinu napred skidajući
je sa njenog ramena i niz ruku. Lisa je bila sigurna da će je
pokidati u tom činu, ali tkanina je izgleda bila rastegljiva i za
nekoliko sekundi otkrila je jednu njenu dojku. Time je njegova
paţnja bila sklonjena sa one prekrivene dojke i bacio se na ovu i

168
 Naš svet kNjiga

počeo je sisati. Lisa je uzdahnula kada mu je druga ruka

krenula isto činiti sa drugim ramenom njene spavaćice,
povlačeći je i otkrivajući joj dojku. Prekrio ju je rukom i stisnuo,
mesio a onda je povukao bradavicu prstima kao što je sa
drugom činio usnama.
„Oh,“ Lisa je stenjala, opustila je ramena i otvorila mu noge
malo više da dopusti njegovoj ruci više slobode.
„Boţe, tako si mokra i vrela,“ reţao je, puštajući njenu dojku.
Lisa je jedva registrovala reči. Odjednom se pomerio, zbacio
pokrivač sa sebe izvadio ruku koja je bila među njenim nogama
uhvatio je za struk i prebacio je da leţi na leđima. Odjednom je
ona bila ispod njega a on nad njom, nadvijao se dok je rukom
išao niz njeno telo tako da ona više nije drţala njega. Njegov
jezik, usne i ruke izgleda da su bile svuda, na vratu, grudima i
dojkama. Onda je pritiskao materijal haljine koji ju je grebao ka
gore ostavljajući mu slobodno da usnama pređe preko njenog
stomaka.
„Roberte, tvoja rana,“ promrmljala je Lisa, uvijajući se i
cvileći od njegove paţnje pokušavajući mu opet uhvatiti
ramena. Trebala je nešto da se za to drţi, nešto da je primiri.
Nije mogla da dosegne za njim, zgrabila je umesto toga jastuk
koji je bio sa obe strane njene glave drţeći se za njega skoro
očajnički dok je dahtala i stenjala čim su njegovi prsti gurnuli
tkaninu iznad bokova a zatim su usledile usne. Pronalazeći
kost njenog kuka, on je ljubio i lizao svoj put preko nje. Lisa je
instiktivno podigla kukove da mu pomogne skloniti tkaninu,
dopuštajući da prevuče tkaninu skroz preko njenih bedara.
Robert je zastao i potpuno je sklonio, seo je i skinuo materijal
niz noge. Onda ju je bacio i okrenuo se da je pogleda.

169
 Naš svet kNjiga

Odjednom samosvesna Lisa se pokušala pokriti, jedna ruka je

prešla preko njenih grudi dok je druga pala među njene noge.
Iz nekog razloga ta stidljiva reakcija je nasmejala Roberta. Onda
joj je on uhvatio članak i podigao joj jednu nogu, dignuo ju je
iznad svoje glave tako da je on klečao između njenih nogu.
„Roberte?“ pitala je nesigurno, sigurna da će sad učiniti ono
o čemu je čitala u knjigama a oni su to opisivali kao
postavljanje svoje pobedonosne zastave u njeno tlo. Kada se on
iznenada pomerio i nagnuo napred, ona se pripremila, ali nije
legao na nju, postavljajući zastavu. Zapravo on se nije namestio
na nju uopšte. On se spustio nisko, ramena su mu se spustila
između njenih kolena a glava među njena bedra. Lisa je mislila
da je to nesreća. Da je jednostavno pogrešio, pa se šokirala kada
je još više raširio njene butine i spustio svoje usne na njeno
središte. Na trenutak je bila zbunjena i nije znala šta se dešava.
Onda je zastenjala i zacvilila kada je raširio njeno središte i
spustio svoj jezik na njeno sveto mesto. Ovo jednostavno nije
bilo... ništa od onog o čemu je čitala... dragi boţe! Um joj je
vrištao od zbunjenosti, ali uglavnom i od zadovoljstva koje je
kolalo njom. Činio joj je stvari koje... do đavola, nije čak ni bila
sigurna šta radi. Jedino čega je bila svesna je bila uţasna,
preplavljujuća ţelja zbog koje je njeno jezgro oteklo
zastrašujućom brzinom. Telo joj se iznenada treslo i ljuljalo, krv
joj je vrila u ušima, dok je ona poludela od milovanja. To zaista
nije nigde čitala.
Lisa je stenjala dok je on nastavio da sisa i vuče, povlačeći joj
kolena još više. Ona je onda zabola pete u krevet i podigla se
malo ka njegovim usnama. Ona je bila svesna da je stenjala i
dahtala, i da, ako on bude nešto rekao ona neće čuti.

170
 Naš svet kNjiga

Bila je toliko fokusirana na svoje zadovoljstvo. Toliko da je

jedva primetila da joj je zgrabio zglobove i prebacio joj noge
preko svojih ramena, ili kada ju je jednom rukom obuhvatio
oko butine tako da bi je potpuno umirio za ono što je radio, da
je potpuno izludi. Bar se tako osećala. Lisa se gubila u senzaciji.
Za koju je mislila da nije moguća. Bila je sva pulsirajuća,
vibrijajuća od potreba, odgovarala je na pesmu koju je on
svirao. Ali, boţe, bio je to dobar osećaj. Nije ţelela da ikada
prestane. Mogla je umreti u tom trenutku i umrla bi sa
osmehom, sigurna da je iskusila sve. A onda je napetost pukla
kao luk koji ispaljuje strelu, ali je ova strela eksplodirala nakon
puštanja, razbijajući njen um i telo na milion komada, vrištala je
kao da umire. Taj vrisak bi sigurno probudio sve u kući da nije
pritisnula jastuk na svoje lice da priguši zvuk. Kada je prestalo,
Lisa je povratila svesnost i shvatila da leţi na krevetu sa
jastukom preko lica dok je Robert spuštao poljupce na njena
drhtava bedra prvo jedno a onda i drugo. Nakon trenutka
njegovog pomeranja po njenom telu, bila je previše umorna da
skloni čak jastuk sa lica. On ga je sklonio. Kada mu je na
usnama ugledala osmeh i ona se osmehnula. Čovek je sa
razlogom imao taj arogantni osmeh, priznala je i našla je snage
da mu povuče glavu u poljubac. Lisa je to uradila iz
zahvalnosti, ali stenjanje i reţanje je samo zapalilo još jaču vatru
u njoj. Dragi boţe mislila je da u njoj nije ostalo ni malo strasti,
ali ju je on brzo vratio u ţivot. Skoro kao da je on to zahtevao
od nje svojim poljupcem i Lisa mu je to dala, nameštajući se
ispod njega dok se on spuštao. Kada je osetila nešto tvrdo
pritisnuto uz nju, ona je instiktivno omotala svoje noge oko
njegovih kukova dok su joj ruke pošle ka njegovim ramenima.

171
 Naš svet kNjiga

Ali se ta tvrdoća samo trljala od nju dok ju je ljubio, pomaţući

joj da zapali ponovo vatru u njoj. A onda je prekinuo poljubac
da bi se spustio opet do dojke da je zasisa dok je rukom
posegao među njih da se trlja od nju lakše. To ju je navelo da
zastenje i okrene glavu dok je toplota u njoj rasla, a onda je
osetila kako se pritiska uz nju dok popušta stisak i pomera usne
sa njene dojke do njenih usana. Lisa mu je uzvratila poljubac,
ali joj je paţnja bila usmerena na ono što joj je radilo njegovo
telo, malo je zastao pa opet krenuo a onda malo opet popustio.
Bila je to onozemaljska senzacija i nije bilo sigurna da li joj se
sviđa. Nekako je bilo čudno. A onda je njegova ruka kliznula
između njih da nađe centar njene uzbuđenosti dok je ona
stenjala i stezala noge oko njega dok je uzbuđenje u njoj raslo.
Ometena zadovoljstvom koje je izazivao, počela je instiktivno
da pomera kukove, ka milovanjima. Tvrdoća ju je tvrdila još
malo u svom guranju, sklonio je ruku sa nje da bi se oslonio na
krevet.
Lisa je otvorila oči u zbunjenosti i razočarenju a onda
zastenjala u šoku kad je gurnuo napred. Ovog puta nije bilo
nikakvog ublaţavanja već potpun napad kada je potonuo ceo u
nju. Na trenutak su se oboje zaledili. Lisa nije imala pojma
zašto je stao, ali je čekala da bol i krv poteknu iz nje. Ali to se
nije desilo. Osim laganog štipanja, i čudnog osećaja rastezanja
dok joj je telo prihvatalo ovaj upad... pa nije bilo uopšte bola. I
koliko je mogla da kaţe nije iz nje šikljala krv... bar je tako
mislila.
„Lisa?“ trepnula je i otvorila oči, shvativši tek tada da ih je
drţala zatvorenim. Robert ju je gledao i izgledao kao da je on
taj koji trpi bol. Lice mu je bilo kao da je bio u agoniji, oči su mu

172
 Naš svet kNjiga

bile vodenaste dok je gledao u nju. Nijedna knjiga nije

pomenula da muškarac trpi bol prvi put, pomislila je
iznenađeno.
„Da li si dobro?“ zareţao je.
Kada je nesigurno klimnula glavom, olakšanje ga je
preplavilo onda je spustio glavu i poljubio je a telo mu se opet
počelo pomerati, povlačio se iz nje i klizio nazad unutra. Lisa
mu je uzvratila poljubac i malo se namestila ispod njega dok se
pomerao, namestila se tako da je udarao tačno u centar njenog
zadovoljstva. Kada se počeo kretati brţe, kad su mu prodori
postali zahtevniji spustila je noge sa njega i zabola pete u krevet
da podigne kukove u susret njemu. Vozila se na talasima, i
kretala se ka obali opet, njeno telo je drhtalo i uvijalo se dok se
ona napinjala ka eksploziji zadovoljstva koje je znala da dolazi.
Kada se to desilo, Robert je spustio glavu da je poljubi
gotovo silovito i ulovio je njen vrisak u svoja usta. A otkucaj
srca kasnije on je zabacio svoju glavu unazad i zastenjao od
sopstvenog zadovoljstva dok su oboje jahali talas uţitka.
Trenutak kasnije on se sagnuo ka njoj a onda se otkotrljao na
leđa, uzimajući je sa sobom da se ugnezdi kraj njega. Potpuno
potrošena, oči su joj se sklapale. Lisa nije bila sigurna koliko je
spavala kada se iznenada probudila. Nije čak bila sigurna ni šta
ju je probudilo, ali se i dalje nalazila sklupčana pored Roberta u
njegovom krevetu. Podiţući glavu paţljivo, pogledala je u
njegovo lice, nasmešivši se kada je videla da spava, zatvorenih
očiju i poluotvorenih usana iz kojih je dopiralo tiho hrkanje.
Moţda je to ono što ju je probudilo, pomislila je Lisa zabavljeno
dok je gledala u njegovo opušteno lice. On je izgledao tako
mirno u snu, bez briga pomislila je i poţelela da uvek moţe da

173
 Naš svet kNjiga

bude tako miran. Ali naravno to nije bilo moguće. Pogotovo

nakon što Suzette i Christiana kao i Richard i Daniel dođu i
„Uhvate ih.“ On će biti besan. Ili zabrinut za njenu reputaciju.
Ili oboje. Verovatno je neće kriviti osim ako ne shvati da je sve
bilo namešteno. Ali on ne bi trebao da bude ljut da je oţeni kad
nije odustao od toga da je dovede u ono blaţeno stanje. Ta
pomisao navela ju je da se pomeri od njega, okrenula se na leđa
i leţala pokušavajući da razmišlja a da ne oseti njegov miris i
oseća njegovo telo. Ali taj potez joj nije pomogao. Bio je na njoj
kao parfem. Eau de Lord Langley. On ju je označio svojim
telom i mirisom. Ona je bila njegova. Samo je bila šteta što nije
ţeleo da se ţeni. Napravivši grimasu na tu misao Lisa je
pogledala ka plafonu a onda shvatila da svetlo još uvek gori. To
ju je navelo da pomeri pogled ka sveći na stolu pored. Vosak je
ugasio plamen jedne sveće i kretao se ka fitilju druge koja će
takođe uskoro biti ugašena... a onda će drugi doći, uhvatiti ih i
zahtevati od Robert da učini poštenu ţenu od nje. Što će on
uraditi. Lisa nije u to sumnjala ni na minut. Ali će je takođe i
mrzeti zbog toga. Ili će je bar vređati. Kriviće nju do kraja za
ovo. Lisa nije mislila da bi mogla to podneti. I iskreno nije
ţelela da ga osvoji na ovaj način. Ona je ţelela da on ţeli da je
oţeni. Ţelela je da joj veruje. Nije ţelela da je oţeni iz duţnosti i
onda čeka, čeka da ga izda. Takav ţivot bi bio nepodnošljiv.
Mora da postoji drugi način. Misao je jedva ušla u njenu glavu
kada je vosak kanuo i ugasio poslednji plamen sveće.

174
 Naš svet kNjiga

Otvaranje vrata i blaga svetlost koja je osvetlila mračnu sobu

trgla je Roberta iz sna i navela da trepne pospano.
„Oh, mračno je ovde, Chrissy. Sačekaj da uzmem sveću iz
hodnika,“ čuo je Suzette kako govori, i te reči su ga iz nekog
razloga naterale da se seti Lise. Panika ga je obuzela, pogledao
je ka drugoj strani kreveta, ali bilo mu je teško da je nađe u
mraku a onda se Suzette pojavila sa svećom obasjavajući sve,
ona i Christiana su i dalje bile u balskim haljinama a krevet
pored njega je bio prazan.
Robert je treptao od mesta gde bi trebala da bude Lisa pa do
Suzette i Christiane, koje su stajale na pola puta do kreveta.
„Hej,“ rekao je pospano, ali mu je mozak radio sto na sat
dok je pokušavao da shvati gde je Lisa i kada je otišla. On je
odmah zaspao. Trebao se naterati da ostane budan i popriča sa
njom. Uništio ju je. Sada se moraju venčati. Nije bilo izbora.
„Sad smo se vratili sa bala pa smo mislile da te obiđemo,“
Christiana je rekla nakon pauze.
„Da,“ Suzette je potvrdila, iznenada se opet pomerajući
napred. „Kako si proveo veče?“
„Da li se osećaš dobro?“ Christiana je pitala, bacajući prema
Suzette upozoravajući pogled a on nije bio baš siguran na šta ju
je to upozoravala. „Ja... da,“ rekao je sa uzdahom i pogledom

175
 Naš svet kNjiga

nazad ka krevetu. Imao je jednu prokleto dobru noć i

definitivno se osećao... do đavola, osećao se odlično... pa, osim
sitnih uboda bola na njegovoj rani. Verovatno se nije trebao
toliko umarati zbog rane, ali uz Lisu u onoj haljini to je prosto
bilo nemoguće.
„Pa... dobro je,“ Suzette je rekla, zvučala je nekako
iznervirano kada se okrenula i pošla ka vratima, noseći sveću
sa sobom.
Christiana je zagrizla usnu i pogledala za svojom sestrom, a
onda je i ona počela da se odmiče idući za svetlošću sveće. „Pa,
onda ćemo te ostaviti da spavaš. Samo smo ţelele da te
obiđemo.“
Robert je klimnuo, ali kad je ţena stigla do vrata pitao je
„Koliko je sati?“
Iz nekog razloga pitanje je navelo obe da zastanu i razmene
pogled a onda ga je Christiana pogledala i rekla. „Nije još ni
ponoć.“
„To je baš rano,“ prokomentarisao je. Obično su dolazili
mnogo kasnije, ponekad i prekasno, ali pretpostavljao je da je
zbog Christianine trudnoće došlo do nekih izmena. „Da, pa, svi
smo bili pomalo umorni i iscrpljeni zbog skorašnjih događaja.
A i bili smo zabrinuti za Lisu i tebe pa smo odlučili da se
vratimo ranije,“ Christiana je objasnila.
„Oh,“ mumlao je, misleći kako je dobro što se Lisa probudila
i otišla. Iako je brak sada bio neizbeţan, bilo mu je drago što
nije morala da pretrpi poniţenje da je uhvate kod njega u
krevetu.
„Onda laku noć Roberte,“ rekla je i zatvorila vrata,
ostavljajući ga opet u tami.

176
 Naš svet kNjiga

Uzdahnuvši vratio se u leţeći poloţaj, zureći u tamu nad

njim dok je razmatrao šta je sve moralo biti učinjeno. Moraće da
priča sa Lisom odmah ujutru i kaţe joj za svoju odluku da je
oţeni. Ona će sigurno biti zahvalna i laknuće joj, a onda će joj
reći da odu do doktorke Gretna Green. Nije pazio, nije čak ni
razmotrio da preduzme neke mere predostroţnosti da ona ne
zatrudni. Ona bi sad već mogla nositi u sebi Langleya. A poseta
Gretna Green uveriće ih da nije došlo do malog neţeljenog
skandala. I takođe će to značiti da moţe opet utonuti u njenu
toplotu. Boţe Lisa je bila toliko odgovarajuća koliko je jedan
muškarac mogao poţeleti, stenjala je, grčila se, mazno uzdisala,
telo joj je plakalo od zadovoljstva zbog onog što joj je činio.
Jednog dana bi ga mogla izdati, ali do tada njihovi odnosi u
krevetu bi bili zadovoljstvo. Pa bi i vredelo, za svu izdaju koja
bi došla kasnije, pomislio je Robert. Ali je morao da ima na
umu da će ga na kraju izdati i cvileti, stenjati i uzdisati za
drugim, njeno telo će plakati od zadovoljstva koje će joj pruţati
drugi muškarac. Samo je to morao imati na umu i uţivati u
njenom telu koliko god moţe... pa, moţda onda i neće biti tako
loše ako ga i izda do kraja.
Meko šuškanje zaparalo mu je uši, Robert se ukočio,
pokušavajući da shvati odakle dolazi taj zvuk i šta bi to moglo
biti. Činilo se da dolazi ispod kreveta, seo je i pogledao.
Mesečina je sijala kroz otvor na zavesama i njegove oči su se
prilagodile dovoljno da vide oblik i senku. Ali su mu se oči
proširile od čuda kada je ugledao malu figuru pored kreveta.
Još više su se proširile kad su shvatile da je to figura ţena.
„Lisa?“ šapnuo je u neverici.

177
 Naš svet kNjiga

„Šššš... čuće te i vratiće se,“ prosiktala je pomerajući nešto u

svojim rukama. Ogrtač pomislio je dok ga je oblačila.
„Šta radiš ispod kreveta?“ pitao je zabavljeno.
„Šta misliš da radim Roberte?“ Pitala je tihog glasa. „Čula
sam Christianu i Suzette kako pričaju niz hodnik, pa sam se
zavukla pod krevet da se sakrijem.“
„Zašto?“ pitao je prazno.
„Zašto?“ Lisa je rekla sa nevericom. „Zato da ne bih bila
uhvaćena u tvom krevetu, naravno. Za boga miloga, one bi bile
besne i morao bi me oţeniti, i... Roberte Langley da li se ti to
smeješ?“ Pitala je sa nevericom.
„Dođi ovamo,“ rekao je između smeha i uhvatio je za ruku
da je povuče na krevet. Pala je na njega, zato što je izgubila
ravnoteţu, ali on je to ignorisao i povukao je da je omota
rukama, povlačeći je da legne sa njim. „Veoma je slatko što si
pokušala da me zaštitiš Lisa. I drago mi je što nisi pretrpela
poniţenje da budeš uhvaćena u kompromitujućoj situaciji, ali
to ne menja ništa svakako. Sada ćemo se morati venčati.“
Lisa nije ciknula radosno niti je delovala zahvalno kao što je
očekivao. U stvari na njegovo iznenađenje ona se ukočila u
njegovim rukama.
„Lisa?“ Upitao ju je nesigurno, a onda se namrštio kada se
odmakla iz njegovog zagrljaja i sela.
„Nema potrebe da me oţeniš Roberte. Niko ne zna da smo
bili zajedno. Moţemo samo nastaviti kao da se ništa nije
desilo.“ Rekla je hladno i ustala.
„Šta?“ pitao je sa nevericom a onda je ustao da je zaustavi
kada je njena senka zaobišla krevet i krenula ka vratima.

178
 Naš svet kNjiga

Hvatajući je za ruku on ju je zaustavio i stao ispred nje. „Samo

minut, do đavola. Moramo pričati o ovome.“
„Nema se o čemu pričati. Niko ne zna, i ja te neću naterati da
me oţeniš. Sve je onako kako je i do sada bilo.“
„Do đavola jeste,“ Robert je rekao uz grimasu. „Lisa moţda
nosiš moje dete. Moramo se venčati.“
„Neću se udati za čoveka koji me ne ţeli i koji mi ne veruje
toliko da provede čitav ţivot sa mnom i koji misli da ću ga
jednog dana izdati,“ rekla je nesretno.
„Ovo je bila greška.“ Rekla je i pokušala se pomeriti od
njega, ali joj je on opet uhvatio ruku i zaustavio je.
„Lisa,“ počeo je, ali onda je zastao, potpuno nesiguran šta da
kaţe. Da li da joj kaţe da je definitivno ţeli, da nije onako kako
ona misli. Ona misli da on ne ţeli da je oţeni, i većinom je to
bila istina. Nije ţeleo da oţeni nikog. I bila je u pravu, proveo bi
ceo njihov zajednički ţivot čekajući da se izdaja desi.
„Idi da spavaš Robert,“ Lisa je rekla i on je uočio
razočaranost u njenom glasu, pretpostavljajući da se ona nadala
da će on poreći nešto od onoga što je ona rekla. Sve i da jeste,
moţda bi mu ona bar malo poverovala, dovoljno da se uda za
njega. Ali čak ni sad nije mogao da se natera da joj slaţe.
„Razgovaraćemo ujutru nakon što se oboje odmorimo,“
rekla je tiho i ovaj put kada se odmakla od njega, pustio je.
Pustio ju je da ode.

„Kako misliš krila si se ispod kreveta?“ Suzette je prsla.

179
 Naš svet kNjiga

Lisa je uzdahnula na sestrinu iritiranost i pogledala u ostale

osobe u sobi. Christiana, Richard i Daniel. Otišla je iz Robertove
sobe i pravo u svoju, samo da bi tamo zatekla svoje sestre kako
ispituju Bet, pokušavajući da shvate gde je ona. Sve tri ţene
odahnule su kad su je videle. Činilo se da su se počele brinuti
da je nešto pošlo po zlu, da je udvarač nekako uspeo da je se
dočepa i otme je. Krenule su da plaču i dale se u potragu za
svojim muţevima kada je ona ušla. Ali umesto toga su poletele
ka njoj i zasule je pitanjima, a nakon što ih je Lisa ućutkala iz
straha da ih Robert ne čuje, one su je povukle ka salonu gde su
im se pridruţili i njihovi muţevi da vide šta u njihovom
velikom planu nije proteklo kako je trebalo.
„Zašto si se do đavola sakrila?“ Upitala je Suzette sa
nevericom. „To je bila poenta celog plana. Trebalo je da te
uhvatimo u njegovom krevetu da bi ga mogle naterati da te
oţeni.“
„Da pa...“ Lisa se namrštila i zatresla glavom. „Odlučila sam
da to moţda neće upaliti.“
„Naravno da bi upalilo. Ti... da li si spavala sa njim?“
Suzette je pitala sa mrštenjem. „Jesi li?“
Lisa je odgovorila crvenilom koje je prekrilo celo njeno lice i
telo.
„Jesi?“ Suzette je rekla sa uzdahom i nagnula se nazad u
svojoj stolici dok je tresla glavom. „Ne razumem ništa od
ovoga. Imali smo dobar plan. Ti si trebala da spavaš sa njim a
mi da te uhvatimo. Mi smo se drţali našeg dela plana. Otišli
smo sa bala satima pre i sedeli u kočiji ispred čekajući da se
sveća ugasi. Što je bilo do đavola dugo i dosadno čekanje.“
Istakla je iznervirano. „Ali napokon se ugasila i mi smo se

180
 Naš svet kNjiga

popele gore spremne da budemo šokirane i uţasnute, samo da

bi ga zatekle samoga u krevetu... a ti nam sad kaţeš da si bila
tamo? Krila se ispod kreveta? Na šta si do đavola mislila?“
Lisa je oklevala a onda rekla. „Ne ţelim muţa koji je prisiljen
da me oţeni i koji će me odbacivati ostatak ţivota. Ne ţelim
Roberta ako će se naš odnos zasnivati na njegovim sumnjama i
čekanju da ga ja izdam sa drugim. Ne bih to mogla podneti.“
„Oh Lisa,“ rekla je Christiana saosećajno i ustala sa stolice
na kojoj je sedela da bi sela pored nje da je zagrli. „Razumemo
draga.“
„Do đavola razumemo,“ Suzette je protestvovala, „idioti se
vole. Svi to mogu videti. Ali nikada neće biti zajedno ovako.“
Daniel se nasmejao na njene reči i sagnuo se da sedne na
naslon stolice na kojem je ona sedela a onda ju je zagrlio.
„Mnogo si romantična ljubavi moja.“
Lisa je gledala u njih sa nevericom dok je Daniel prislanjao
poljubac na Suzette čelo. Ono što je njena sestra rekla nije ni
malo zvučalo romantično, bar ne njoj. Na šta je čovek mislio?
„Šta ţeliš da radiš?“ Richard je pitao tiho, privlačeći njen
pogled na njega dok je prilazio Christiani i sofi da sedne na
naslon do nje.
„Ne znam,“ priznala je iskreno. „Volela bih da me voli.“
„Voli te,“ Suzette je rekla izraţajno.
„Ljubav uključuje poverenje, Suzette,“ Lisa je rekla ozbiljno.
„A ne verujem da Robert ume verovati, ili voleti, nikog dok ne
preboli ono iz svog detinjstva.“
„Ali...“
„Da li veruješ Danielu?“ pitala je brzo.

181
 Naš svet kNjiga

„Naravno,“ Suzette je odgovorila začuđeno. Lisa je klimnula

glavom. „A da li on tebi veruje?“
„Da,“ Suzette je rekla bez sumnje i Daniel ju je zagrlio
mumlajući. „Svojim ţivotom.“
Lisa je ignorisala Daniela i susrela Suzettin pogled. „Pa,
koliko bi bila sretna kad bi Daniel non stop gledao u tebe
uglom svog oka, očekujući da ćeš ga izdati na neki način?“
Suzetta se namrštila na samu ideju a onda se naslonila na
stolicu i potonula sa uzdahom. „U redu.“
„Lisa,“ Christiana je rekla oprezno privlačeći njen pogled.
„Razumem da se moţda ne ţeliš udati za njega, ali evo kako
stvari stoje. Moţda si trudna. A to dete sigurno zasluţuje...“
„Ako sam trudna udaću se,“ rekla je jednostavno. „Ali dok
ne saznam na ovaj ili onaj način...“ slegnula je ramenima i
ustala. „Umorna sam jako. Mislim da ću otići u krevet. Laku
noć.“
Soba je bila tiha dok je odlazila, ali je čula zabrinuto
mumlanje čim je izašla na vrata. Bili su zabrinuti za nju, ali nisu
mogli ništa da urade po tom pitanju. Ona se neće udati za
Roberta. Večeras je bilo prelepo, iskustvo koje nikada neće
zaboraviti. Ali neće provesti ostatak svog ţivota sa nekim ko joj
ne veruje i zamera joj.
Lisa je samo ţelela da je sve ovo shvatila pre ovog večeras.
Nikada ne bi spavala sa njim i znala šta gubi ako se uda za
drugog ako do toga i dođe.

182
 Naš svet kNjiga

„Da li da ti čitam?“ Charles je pitao. „Ili ćeš ti čitati meni?“

Lisa je pogledom traţila Roberta a onda se nasmejala i rekla
„Zašto se ne bi smenjivali? Ti počni a ja ću preuzeti nakon
nekoliko stranica.“
„U redu,“ Charles je rekao i namestio se sa knjigom koju je
doneo za nju. Otvorio ju je na prvoj stranici i počeo čitati
naglas, a Lisa je ponovo vratila pogled na Roberta. On je sedeo
naslonjen na drvo nasuprot njima i hladno ih gledao. Pogled
nije skidao sa nje još od početka ovog izleta. Izgledao je kao da
nije prihvatao njeno odbijanje da se uda za njega. Verovatno to
nikako nije očekivao od nje nakon godina njenog oboţavanja.
Lisa je sumnjala da, ako bi mu pruţila priliku on bi je odvukao
u neki ćošak i traţio joj da se uda za njega. Međutim nije mu
dala priliku. Ostala je u svojoj sobi celo jutro, unutra
doručkujući da bi ga izbegla, i sišla je dole tek onda kad joj je
sluškinja rekla da je došao Lord Findlay zbog ugovorenog
izleta.
Charles ju je čekao na ulaznim vratima sa besnim
Robertovim pogledom koji ju je pratio dok je silazila niz
stepenice. Lisa ga je ignorisala, osmehnula se Lordu Findlayu i
dozvolila mu da je odvede do svog prevoza. Ţivotinja koja ga je
čekala, bila je osedlana i spremna da ih on prati. Lisa je davala
sve od sebe da ga ignoriše, ali bilo je teško kad je mogla osetiti
njegov besan pogled kako joj pali leđa sa svakim pređenim
trenutkom. On je bio besan što je ona odbila njegovu prosidbu,
što nije pričala sa njim danas kao što je obećala, i bez sumnje
zato što je bila na pikniku sa Findlayem. Ali ona nije znala šta
drugo da radi.

183
 Naš svet kNjiga

Nije mogla da se uda za njega, nije ţelela da se uda za njega

u ovoj situaciji, i razgovor sa njim na tu temu ne bi ništa
promenio. Što se tiče piknika njega je ugovorila još pre napada i
svega što je posle toga usledilo. Bilo bi nepristojno odbiti piknik
u poslednjem trenutku.
„Moţda ti moţeš nastaviti odavde.“
Lisa je pogledala ka Lordu Findlay i prihvatila knjigu koju
joj je davao, onda je bledo pogledala u stranice. Nije čula ni reč
koju je rekao i nije bila sigurna gde treba da nastavi.
„Ovde,“ pokazao je prstom na vrh desne strane.
„Hvala ti,“ mumlala je i počela da čita. Primorana da se
skoncentriše na reči, nije bila ometena Robertom, i Lisa je
počela da se opušta uvučena u priču. Bila je toliko zanesena sve
dok Robert nije progovorio, i tada je shvatila da senka nije od
oblaka koji je blokirao sunce nego od njega koji je stajao nad
njom.
„Postaje kasno.“
Pogledala je gore na te reči a onda je pogledala okolo,
iznenađena da je sunce već nisko na nebu.
„Oh,“ promumlala je. „Da naravno.“
Klimajući on se okrenuo i vratio se do svog drveta gde mu je
konj bio svezan, Lisa se nasmešila Charlesu. „Pretpostavljam
da bi se trebali vratiti, moj Lorde. Ali hvala vam na divnom
vremenu. Piknik je bio savršen, i zaista ovo je prelepa priča.“
„Da jeste,“ sloţio se, ustajući na noge, nudeći joj ruku da i
ona ustane. „Poprilično sam uţivao u vašem čitanju. Imate
boţanstven način da dočarate osobine likova.“
„Oh, hvala vam.“ Promucala je crveneći.

184
 Naš svet kNjiga

„Ne zahvaljujte mi. To je istina. Nadam se da ćete mi

podariti vreme i nastavak dalje sa ovom pričom kad se
sastanemo. Mislim da ne bih uţivao ovoliko ako ne budete
čitali.“
„Oh hvala, to je veoma ljubazno,“ rekla je. Lisa je pogledala
okolo, raširivši oči iznenađeno kad je videla da je njihov piknik
već pokupljen i da je samo ćebe ostalo da se spakuje.
„Sklonio sam malo dok ste čitali.“ Rekao je zabavljeno,
počevši da kupi ćebe motajući ga. „Bili ste toliko zaneseni
pričom da niste ni primetili.“
„Oh,“ mumlala je a onda se nasmejala, ponovivši. „Pa ovo je
dobra priča.“
„Ne bih se mogao više sloţiti, i zadovoljava me što izgleda
oboje imamo isti ukus za knjige,“ komentarisao je, a onda je
stavio ćebe preko ruke i primakao se bliţe da uzme njenu ruku
u svoju. „Bilo bi lepo da mi ţena čita noću pored vatre.“
Lisa je razrogačila oči a onda je nakrivila malo glavu,
zbunjenost ju je obuzela. „Pa, to zvuči divno.“
„Zar ne?“ sloţio se. „ Da li biste vi bili ta ţe...“
„Počeće da pada kiša,“ Robert ih je nepristojno prekinuo,
iznenada se stvorivši pored njih hvatajući Lisu za ruku da je
povede ka svom konju. „Jahaćeš nazad sa mnom. Bićemo brţi
od kočije koja će se probijati kroz saobraćaj.“
Lisa je izrekla izvinjenje i pogledala preko ramena ka Lordu
Findlay, ali nije protestvovala. Bila je sigurna da je pitanje koje
je Robert prekinuo bilo „Da li biste vi bila ta ţena?“ a ona nije
imala predstavu šta bi rekla. Lisi je čak laknulo što ih je Robert
prekinuo i odvukao je. Morala je da razmisli. Da razmisli o
tome šta ţeli.

185
 Naš svet kNjiga

Ona je pomislila da je odustala od Roberta i krenula traţiti

muţa, onda je odlučila da pokuša da ga navede da je voli, a
onda je pristala na plan da ga nateraju da je oţeni, samo da bi
konačno odlučila da ga ne ţeli tako. Sada prosto nije znala šta
ţeli.
To zapravo i nije bila cela istina, naravno, Lisa je to priznala
sebi dok joj je Robert pomagao da se popne na konja iza njega.
Znala je da ţeli Roberta. Samo ga nije ţelela ako će on biti
nateran da je oţeni i ako joj neće verovati. A to je očigledno bio
jedini način na koji ga je mogla dobiti. Dakle, ako ga ne moţe
imati, šta će je učiniti sretnom? Da ostane sama ceo ţivot, da
ţivi od uspomene na noć sa Robert? Ili udaja za drugog i
moţda na kraju uspe da ugreje prijateljski brak čitanjem noću
pored vatre, da dobije decu koja će joj skrenuti paţnju?
„Stavi ruke oko mog struka,“ Robert je naredio i čekao da
ona to uradi pre nego što je naterao konja da se pomeri.
Bili su tihi tokom jahanja, kroz park ka kući. Lisa je samo
sedela iza njega, njene ruke bile su oko njegovog struka, dah je
odgovarao njegovom dok su jahali. Ali osećaj njega i njegov
miris podsetio ju je na prošlu noć. Taj fini miris njegove
kolonjske ostao je sa njom celu noć, ispunjavajući njene snove
poljupcima i milovanjima. Bilo joj je ţao što se probudila, i bilo
joj je ţao što je mirise sprala kupanjem. Ali joj je i laknulo.
Njegov miris činio je nemogućim da ne misli na njega, a misliti
na njega nekako je bilo mučenje.
Počela je kiša dok su išli putem ka Richardovoj i
Christianinoj kući, pa je bila iznenađena kada Robert nije
zastao ispred ulaznih vrata da ona poţuri unutra. Umesto toga
on je nastavio okolo ka maloj staji a onda je stao.

186
 Naš svet kNjiga

Oboje su oklevali, čekajući da neko dođe i preuzme uzde.

Kada se to nije desilo, Robert je promumlao. „Harry mora da
nije ovde.“
„U redu je,“ Lisa je rekla sklanjajući ruke sa njegovog struka.
„Mogu sama sići.“
„Samo sedi mirno,“ Robert je rekao, poseţući iza da je spreči
da siđe. On je onda uzeo uzde u jednu ruku zamahnuo jednom
nogom preko glave konja i sišao dole. Sleteo je sa malim
treskom, ali pre nego što je i stigla da ga pita da li je dobro on je
podigao ruke da joj pomogne da siđe.
„A tvoja rana?“ Lisa je pitala mršteći se. Zaista, bio je pod
velikim naporom od sinoć. I nije trebao danas jahati. Ali
podizanje nje sa konja bila bi skoro kazna.
„Sada brineš za moju ranu? Činilo se da se nisi brinula kada
si me navela da se popnem na konja i pratim tebe i Findlaya.“
Rekao je suvo i gestikulirao ka svojim rukama da se ona
pribliţi.
Lisa se namrštila na njegov komentar i dozvolila mu da joj
pomogne da siđe, ali kad je bila na zemlji promumlala je
„Nisam te ja naterala da dođeš.“
„Znači trebam da te ostavim da te otmu i uzmu protiv tvoje
volje.“ Mumlao je okrećući se ka konju.
„To je ironično. Čuvaš me da ne budem uzeta protiv svoje
volje,“ prišla je a onda se ugrizla za jezik. Do đavola ponekad
bi ţelela da prvo promisli pre nego nešto kaţe. Primetila je
koliko se Robert ukočio na ono što je ona rekla pa je uzdahnula
i rekla. „Ţao mi je. To nije bilo potrebno. Bila sam voljna.“
Robert nije odgovorio. Jednostavno je nastavio sa
uklanjanjem sedla sa konja i bacio ga u stranu pre nego što je

187
 Naš svet kNjiga

poveo ţivotinju u njen odeljak. Lisa ga je pratila govoreći

„Zaista mi jeste ţao Roberte.“
Njegov odgovor je bio taj što se sagnuo da podigne četku a
onda sa njom počeo da češlja konja preko leđa pazeći na
pokrete, što joj je samo govorilo da je lud od besa.
Prevrnuvši očima pokušala je da smisli kako da umiri
situaciju, ali joj ništa nije palo na pamet. Konačno je uzdahnula
i okrenula se da ode, nameravajući da ode kući. Izašla je iz
odeljaka za konja i zastala kada je hladno rekao, „Nećeš se
udati za Findlay.“
Lisa se okrenula iznenađeno. „Nije me ni pitao.“
„Nameravao je kada sam ga ja prekinuo,“ rekao je spuštajući
četku sa strane i krećući ka izlazu.
„I nećeš se udati za njega.“
„Roberte nećeš mi ti reći za koga ću se ja udati,“ rekla je
neţno.
„Do đavola neću. Moţeš biti noseća sa mojim detetom.“
Lisa je zagrizla usnu na te reči, a onda je zatresla glavom.
„Sumnjam. Sigurno jedan put nije...“
„Dovoljan je samo jedan put, Lisa,“ prekinuo ju je
momentalno.
Lisa se spotakla nesretno. „Onda ako me opet pita, ili stigne
da me pita a da ne bude prekinut, ja ću mu objasniti situaciju i
ako me i dalje bude ţeleo oţeniti...“
„Hoće,“ Robert ju je prekinuo besno. „Ţeli te.“
„Ne moţeš to znati,“ protestvovala je.
„Lisa kada ne gledaš, njegove oči su svuda po tvom telu.
Ţeli te. Veruj mi, prepoznajem taj pogled. Tako te isto i ja
gledam.“

188
 Naš svet kNjiga

Kada su joj se oči raširile sa nevericom, opsovao je i prešao

tu malu razdaljinu između njih. Krenuo je na nju poput talasa,
njegove ruke su bile svuda po njoj, njegove usne mrvile su
njene, a njegovo telo ju je guralo unazad.
„Roberte,“ dahtala je kada je prekinuo poljubac da bi
pogledao okolo, a onda je promenio smer noseći je nazad ka
jednom od boksova. „Ne moţemo...“
Njene reči završile su uzdahom dok je on nogom šutirao
vrata boksa i spustio je na seno.
Njegova usta su tada ponovo prekrila njena, gušeći svaki
protest u njenom umu. Njegov poljubac je bio poput vina,
čineći je pijanom od zadovoljstva i ţelje i Lisa je odustala od
pokušaja da bude dobra devojka i prekine ga, njene usne
postale su zahtevne uz njegove. Robert je zastenjao pod
promenom njenog ponašanja i pod njenim odgovorom, a onda
je momentalno počeo da joj povlači haljinu gore, uspevajući da
joj oslobodi grudi rekordnom brzinom. Onog trenutka kad su
bile slobodne on je obrušio usta na njih ljubeći ih. Lisa je cvilela,
njene ruke pomerile su se na njegova ramena primičući ga bliţe
da mu skine kaput dok joj je on sisao prvo jednu bradavicu a
zatim i drugu. Dahnula je iznenađeno kada se njegova noga
našla među njenim i kad se počela trljati od njeno središte.
Iznenađenje je međutim brzo prošlo, i ona se zatekla kako se i
sama pritiska od njegovu butinu, uţivajući u trenju koje je
njihovo telo i odeća pruţalo. Kada je osetila tvrdoću na svom
bedru, prepoznala je šta je to i protrljala je svoje bedro uz to,
nesigurno, ali se nadala da će i on uţivati u tome isto koliko je i
ona uţivala u onome što je on radio. Lisa nije znala da li mu se
to sviđa, ali je iznenada odustao od njenih grudi da bi ljubio

189
 Naš svet kNjiga

njene usne opet skoro nasilno od svoje potrebe. Odmah je

počela da mu skida odeću, pokušavajući da je ukloni tako da bi
osetila njegovu koţu uz svoju, ali ju je Robert iznenada uhvatio
za zglobove i digao ih iznad glave, onda ih tamo drţao jednom
rukom dok je drugom krenuo pod njenu suknju.
Lisa je otvorila usta zbog vazduha i trgnula rukama, njeno
telo se treslo ispod njegovog dok je on dizao suknju uz njene
noge.
„Roberte, molim te,“ gunđala je, a onda je zastenjala kad je
rukom stigao među njene noge.
„Isuse, već si mokra,“ Robert je mumlao u njen vrat,
grickajući ga.
„Izvini,“ promrmljala je nelagodno, što ga je samo
nasmejalo. Lisa nije razumela čime ga je to zabavljala, ali u
sledećem nije marila kad je on uvukao prst u nju. „Oh boţe,“
skliznulo je sa njenih usana na njegovo milovanje.
„Da li si bolna?“ pitao je zabrinuto.
Lisa je zatresla glavom, nesposobna da govori od njegovog
dodira.
„Hvala bogu,“ prošaputao je i pustio joj ruke da posegne
dole i da nastavi milovanje. Lisa se odmah uhvatila za njegova
ramena, ali je ruku brzo zamenilo nešto drugo što se pritisnulo
uz nju. Zadrţala je dah dok se on nameštao pod pravi ugao, a
zatim je ispustila dug izdah dok su im se tela spajala.
„Da, molim te,“ prošaptala je, omotavajući noge oko
njegovih kukova. On je opet krenuo na njene usne, dok je
prodirao u nju.

190
 Naš svet kNjiga

Onda se uspravio uhvatio joj članke podiţući ih na svoja

ramena tako da bi mogao drţati njene kukove dok je prodirao u
nju.
Lisa je zapanjeno gledala u njega, šokirana novom pozom.
Zatim je zatvorila oči i progutala jecaj kada mu je jedna ruka
dotakla njenu dojku. Druga je kliznula između njih i počela je
milovati dok je ulazio i izlazio iz nje.
Koliko je brzo i ţestoko počelo, tako se i završilo brzo. Za
nekoliko trenutaka Lisa se grčila i vrištala dok je zadovoljstvo
tutnjilo kroz nju. Ovog puta i Robert je bio odmah iza nje. Lisa
ga je očajnički drţala dok se vozila na valu zadovoljstva, a onda
ga je čvrsto stisnula dok se on spustio da legne na nju. Ostao je
tako na trenutak, njegova teţina joj je bila prijatna, a onda se
okrenuo na leđa povlačeći je sa sobom.
Robert je nastavio da je drţi kad je osetila nekoliko poljubaca
na vrhu njene glave a onda se opustio. Nakon nekoliko minuta
disanje mu se umirilo a ona je znala da je opet zadremao, isto
kao i sinoć. Nisu mogli da dozvole da ovako budu uhvaćeni u
štali.
Oslobodivši se njegovog zagrljaja, ona se uspravila i
pogledala okolo, zapitavši se gde je mlada, naivna, romantična
Lisa nestala i došla do ovog gde je sad. Pokupila je svoje suknje
razbacane po štali. Brilijantno. Najtuţnije od svega je bilo što
nije ţalila. Bilo je tako proteklo dobro. Uzdahnuvši, navukla je
suknju a zatim je namestila i na svoje grudi. Rekla je istinu kad
ju je pitao da li je bolna. Nije bila. Ali sada jeste bila malo, ta
spoznaja navela ju je na grimasu. Pretpostavljala je da je to
normalno. Njeno telo nije naviklo na takvu aktivnost. Lisa je
brzo namestila suknje, izvadila komadiće slame iz kose a onda

191
 Naš svet kNjiga

namestila i zalutale pramenove. Zatim je nesigurno pogledala

Roberta. Nije ga mogla ostaviti ovako, ali sa druge strane nije
imala ţelju da priča sa njim u tom trenutku. Rekao bi joj da ne
moţe da se uda za Findlaya, ili bi insistirao da se uda za njega,
a ona nije htela sada da se bavi tim.
Posle oklevanja, iskrala se iz boksa i krenula ka vratima.
Zastala je i pogledala iza sebe, a onda izašla na kišu zalupivši
vratima, pazeći da napravi što više buke. Zatim je provirila
kroz otvor, opustivši se kad je Robert iznenada ustao,
poskočivši na udarac. Buka je obavila svoj posao. Bio je budan.
Naglo se okrenuvši Lisa je potrčala ka kući, krenuvši ka
velikim vratima Richardove kancelarije radije nego da naleti na
nekog u kuhinji. Ono što nije očekivala je da će zateći Richarda
za stolom.
Pogledao je gore, očiju raširenih kada ju je ugledao kako
lupa vratima, i dok zastaje zbunjeno, oči su joj bile divlje. Onda
je pretrčala preko sobe i promumlala, „Izvini,“ i poţurila u hol,
penjući se stepenicama do svoje sobe.

192
 Naš svet kNjiga

„Da li si sigurna da ne ţeliš da dođeš večeras?“ Christiana je

pitala, gledajući Lisu zabrinuto.
„Sigurna,“ Lisa ju je uverila, izbegavajući njene oči.
Zapravo, deo nje je ţeleo da ide, a opet, deo je ţeleo da
izbegne šansu da bude prisiljena da priča sa Robertom.
Međutim, drugi deo, je takođe ţeleo da izbegne ples i moguću
prosidbu od Lorda Findlay... da definitivno nije ţelela da ide.
Bukvalno je u tom trenutku bila zaglavljena... izbegavajući dva
muškarca.
Na sreću Lisa je mogla izbegavati Findlaya ostajući kući,
Robert je bio teţi. Mogla je ostati u svojoj sobi naravno, ali
nema garancije da je on neće potraţiti i tamo. Kucao je na vrata
tri puta već od kako se popela gore nakon onog u štali. Odbila
je da priča sa njim svaki put, i malo je toga mogao osim da je
ostavi na miru dok su Christiana i Richard kući. Ali je
pretpostavljala, međutim, da neće biti baš toliko uljudan kad
oni ne budu tu.
„Dobro,“ Christiana je rekla ravno, i okrenula se da ode ka
vratima, a onda je zastala i pitala, „Da li imaš neku poruku za
Lorda Findlaya? Sigurno će pitati gde si.“
„Ne,“ Lisa je rekla i uzdahnula. „ Samo reci da se ne osećam
dobro. Još bolje, reci da sam uhvatila prehladu zbog kiše.“
Klimnuvši, Christiana se okrenula i izašla iz sobe.

193
 Naš svet kNjiga

Čim je izašla, Lisa se okrenula i otišla do prozora da pogleda

napolje, njen um je traţio način da izbegne Roberta. On će doći,
sigurna je. Verovatno minut nakon što Christiana i Richard odu
a poslednje što je ţelela je da se svađa sa njim. Njeno
odolevanje tom muškarcu je očigledno bilo pod znakom pitanja
i nemoguće. Ideja da se uda i uţiva u zadovoljstvu koje izaziva
u njoj ostatak njenog ţivota je bila primamljiva. Vreme između
strasti ju je brinulo. Dani tišine, sumnje i osude.
Lisa je znala da ne moţe to podneti. Moţda bi samo mogla
poći kući Madison, pomislila je iznenada. Mogla je da se ne uda
ni za koga sada. Muškarci su ţeleli da njihove ţene budu čiste u
prvoj bračnoj noći, a ne iskorišćene i moţda noseće. Misao ju je
navela na grimasu. Sada je postojala dvostruka šansa da nosi
Robertovo dete. Nije ţelela da bude i trostruka. Ali ako ostane
ovde, Lisa apsolutno nije imala sumnju da će se opet desiti.
Dragi boţe njeno telo je već bilo gladno za još. Sada kad je
njeno telo iskusilo zadovoljstvo u krevetu, bila je nezasita.
Okrećući se, ugledala je Bet.
„Ako ne ţeliš da ostaneš zaglavljena ovde sa mnom celu
noć, preporučujem ti da odeš sad,“ rekla je i krenula da povlači
stolicu od prozora ka vratima.
Bet je raširila oči i krenula ka vratima. „Ako me budete
trebali biću dole.“
„Neću te trebati do ujutru,“ Lisa ju je uverila i sačekala da
izađe pre nego što je čvrsto namestila stolicu ispod kvake.
Zadovoljna što je uradila sve što je mogla, Lisa se okrenula i
pogledala opet kroz prozor. Nije stajala tu ni momenat kada se
začulo kucanje na vratima.
„Odlazi Roberte,“ rekla je odlučno.

194
 Naš svet kNjiga

„Moramo da pričamo Lisa,“ rekao je još odlučnije.

„Ne ţelim,“ rekla je u odgovoru.
Momenat tišine je usledio a onda se kvaka okrenula, ali
stolica ju je drţala. Bila je tišina a onda je Robert zareţao, „Da li
si ti to zaključala vrata?“
„Ne, zaglavila sam stolicu ispod njih,“ rekla je. „Neću pričati
sa tobom, Roberte. Samo odlazi.“
Lisa je čekala momenat, skoro zadrţavajući dah, ali kad
odgovor nije došao, primakla se bliţe vratima i osluškivala.
Međutim, nije mogla čuti ništa i nije mogla reći da li je i dalje
ispred ili ne.
Uzdahnuvši okrenula se i pogledala po sobi. Krenula je ka
prozoru, ali je zastala na pola puta i bacila se na krevet. Neće
provesti narednih pet sati šetajući po sobi kao zatvorena
ţivotinja. Samo će izludeti. Mora da spava, ili čita, ili nešto.
Razmišljanje bi takođe bilo dobro, ali pokušavala je to da
radi od kako se vratila. Ali umesto da misli o tome šta da radi,
njene misli bile su prilepljene za Roberta i sve one delikatne
stvari koje joj je radio danas i juče. To je poslednja stvar koja joj
je trebala sada kada sestre i zeta nema da spreče njenu grešku
opet. Uzdahnuvši, Lisa je pomakla svoju haljinu i sela preko
nogu na krevetu, a onda se pomakla da nađe svoju spavaćicu.
Prvo što je videla bila je spavaćica gospođe Morgan. Uzdahnula
je i sklonila je sa vrha njenog kovčega gde je stajala. Mora reći
Bet da spali tu prokletu stvar, pomislila je, ali nije mogla da
odoli i ne posegne za njoj dok joj je um opsedala uspomena.
Otresla je glavom da otera slike koje je osećala, Lisa je
zgrabila belu spavaćicu i uspravila se a onda je uzdahnula kada
joj se prozor otvorio sa treskom.

195
 Naš svet kNjiga

„Robert?“ rekla je zapanjeno dok je on ulazio u njenu sobu.

„Šta do đavola?“
„Moramo staviti bolju bravu na prozor,“ rekao je mirno,
sklapajući dva dela okna jedno do drugog, ali se nije zamarao
da ga zatvori. Bio je provaljen i definitivno uništen. Okrećući
se, dodao je, „I bilo je izuzetno glupo što si stavila stolicu na
vrata. Ako se tvoj maskiran muškarac pojavi ja ne bih mogao
da ti pomognem.“
„Bila sam više skoncentrisana da tebe zadrţim napolje pre
svega.“ Rekla je besno.
„Da, pa...“ napravio je grimasu. „To ti nije uspelo.“
Prevrnula je očima na očiglednu smešnu tvrdnju a onda je
videla malu tamnu mrlju na njegovoj košulji. Grickajući usnu
pitala je. „Da li je to krv?“
Robert je pogledao dole u mesto a onda je brzo prekrio
mesto dlanom. „Ne, mora da sam se negde isprljao dok sam se
penjao.“
Lisa se namrštila nesigurna da li da mu veruje, ali ţelela je
to. Ona zaista nije podnosila krv baš najbolje. „Ne bi trebao da
se penješ po drveću moj Lorde, rasporićeš svoju ranu.“
„Dobro sam,“ uverio ju je, pomerajući se ka vratima. „Idem
da promenim košulju.“ Pomakao je stolicu a onda je pogledao.
„Ne vraćaj stolicu. Popeću se kroz tvoj prozor opet ako budem
morao.“
Lisa je napravila grimasu, ali je klimnula glavom.
Ispuštajući dah, i on je klimnuo i okrenuo se ka vratima, ali
je onda zastao i pitao, „Gde je Bet?“
„Dole, zašto?“

196
 Naš svet kNjiga

„Imam nekih poteškoća u kojima se nadam da će mi

pomoći,“ rekao je i izašao kroz vrata.
Lisa je zurila u zatvorena vrata na trenutak a onda je
poţurila da ih otvori i krene niz hodnik... skoro je naletela na
Robert, koji je zastao da otkopča svoju košulju, povuče zavoje
sa rane i proveri je.
Verovatno je proveravao koliko je štete naneo, pomislila je i
odmah pokrila oči.
„Idi u sobu, poslaću Bet da te zakrpi.“
„Ne, u redu je, nisam pokidao konce. Samo sam jedan malo
povukao. Ispraću je i zameniti zavoj,“ rekao je otpuštajući
zavoj. „Ne uznemiravaj Bet.“
„Moţeš se povrediti, Robert. Pusti mene...“
„Dobro sam,“ prekinuo je i okrenuo se da pođe u svoju
sobu.
Lisa je instiktivno krenula da ga prati, ali je zastala kada se
Bet pojavila na vrhu stepenica. Zabrinuta njenim alarmantnim
izrazom, Lisa joj je pošla u susret. „Da li je sve u redu?“
„Da,“ Bet je mumlala. „Pomislila sam da je bolje da vas
upozorim. Čula sam da Handers pominje kuvaru da je video
Lorda Langley napolju i ja sam pomislila da je to čudno pošto je
odlučan da vas drţi na oku. Ali onda mi je palo na pamet da bi
se mogao uspeti uz drvo i ući kroz vaš prozor.“
Lisa je klimnula. „Bila si u pravu. Uradio je to i sada je
potrgao šavove. Moţeš li doneti gazu i...“ nije ni izgovorila
ostatak naredbe. Bet se već okrenula da izvrši zadatak i donese
šta treba.
Pošto nije imala šta drugo da radi, otišla je do Robertove
sobe i provirila paţljivo unutra. Uočila ga je odmah. Sedeo je na

197
 Naš svet kNjiga

suprotnoj strani kreveta, njoj okrenut leđima. Već je sklonio

stare zavoje sa svojih grudi i krenuo da tapka ranu starom
gazom.
„Robert, čekaj Bet, ona...“
„Ne trebam Bet, dobro sam,“ rekao je i nastavio sa onim što
je radio.
„Rana mora biti propisno očišćena. Gaza mora biti
natopljena a onda čisti zavoj mora ići preko. Ne moţeš to sam,“
bila je odlučna.
„Mogu,“ tvrdoglavo je odgovorio i pogledao u Lisu koja je
tresla glavom, onda je pogledao kada se Bet stvorila pored nje
sa kanticom vode, gazom i zavojem.
Lisa se pomerila u stranu i pokazala sluţavki da uđe, ali je
radije ostala pored vrata umesto da rizikuje i vidi krv.
„Hvala ti, Bet,“ rekao je tiho kada je stala pored stola i na
njega spustila sve što je donela.
„To će posluţiti.“
Bet je oklevala, ali je definitivno bila otpuštena, pa se
okrenula i pošla nazad ka Lisi sa sleganjem ramena. Šta je
drugo mogla?
Kad je sluţavka otišla, Lisa je zatvorila vrata, ali je ostala kraj
njih, tiho gledajući kako Robert čisti ranu. Tek kada je pokušao
da se omota zavojem upao je u problem. Što je ona i očekivala.
„Lisa?“ rekao je nakon nekoliko trenutaka borbe sa zavojem.
„Da li bi mogla...“ Bacio je pogled preko ramena sa
izvinjenjem.
Izdahnuvši u afektu, pomerila se sa mesta gde je stajala kod
vrata i došla ispred njega, kontrolišući se da mu ne kaţe... rekla
sam ti. Na njenu sreću i olakšanje uspeo je da namesti zavoj

198
 Naš svet kNjiga

preko grudi i rane koja je sad bila čista, beli zavoj ju je

prekrivao i krvi nije bilo na vidiku. Ispustivši dah uzela je rolnu
zavoja od njega i rekla, „Ruke gore.“
„Lisa,“ prošaptao je, poseţući za njom. „Ne moţeš se udati
za Findlay.“
„Nemoj pričati, Robert, samo ćemo se početi svađati,“
upozorila je. „Ali...“
„Da li da zovem Bet da ovo odradi?“ pitala je, podiţući
obrvu. Pretnja ga je navela da se utiša i sedne nazad. Sa
olakšanjem počela je da omotava čist beo zavoj oko njegovih
grudi.
„Mirišeš boţanstveno,“ mrmljao je dok je ona omotavala
zavoj oko njegovih leđa, ruku, oko njega sa licem priljubljenim
uz njegovo.
„Hvala ti,“ odgovorila je neţno, prebacujući zavoj napred.
„I prelepa si.“
„Roberte,“ rekla je uz uzdah dok je opet omotavala oko
njegovih leđa.
„Istina je, mirišeš dobro, izgledaš dobro... osećaj tebe je
dobar,“ dodao je, njegove ruke krenule su da se spuštaju od
njenih ramena preko ruku do leđa dok je ona omotavala zavoj
od njegovih leđa ka napred, opet.
„Roberte.“ Ovog puta njegovo ime zvučalo je kao molba i
ona je zastala sa svojim poslom, njene oči su se zatvorile. Samo
taj mali, nevin dodir njegovih ruku ukrutio joj je bradavice, a
butine su počele da se tresu.
„Ţeliš me,“ šaptao je, naginjući se da spusti poljubac na njen
vrat što ju je navelo da se strese. Ruke su mu se pribliţile

199
 Naš svet kNjiga

njenim dojkama i neţno ih stisnule. „Ne moţeš se udati za

Findlaya. On te nikad neće navesti da se ovako osećaš.“
Lisa je zatresla glavom a onda je povukla zavoj na njegove
grudi i zakačila ga, jedva jer je to bilo nemoguće pored
njegovog milovanja. Čim je završila on je stavio ruku na njena
leđa i privukao je bliţe od čega je zastenjala, privukao ju je
među svoje noge češući i gnječeći njeno meso.
„Ovo bi mogli raditi svaku noć ako bi se udala za mene,“
rekao je tiho, rukama se uvlačeći među njene noge od pozadi.
Grickajući usnu, Lisa se uhvatila za njegova ramena i
zatvorila oči dok joj je telo počelo drhtati zbog onog što joj je
radio.
„Udaj se za mene Lisa.“
„Ućuti,“ siktala je i uhvatila njegovo lice među ruke tako da
ga moţe poljubiti. Lisa se nije opirala kada ju je iznenada
okrenuo i stavio na krevet pored sebe.

Zvuk smeha trgao je Roberta iz sna. Namrštivši se u tami,

slušao je kratko, opustivši se kad je prepoznao da su to
Christiana i Richard. Čuo je kako ona predlaţe da ga obiđu a
onda je osmeh polako došao na njegovo lice dok je pokušao da
pogleda na krevet pored sebe, a onda su se vrata otvorila,
svetlost je zapljusnula sobu i video je da je sam. Lisa je nestala.
„Da li si budan?“ Richard je rekao sa vrata. „Da li je sve
dobro?“

200
 Naš svet kNjiga

„Dobro je,“ odgovorio je Robert okrećući glavu da ga

pogleda. „Spavao sam, ali me je vaš smeh probudio.“
Richard je podigao obrvu na to i zaigranim glasom rekao,
„Ţao mi je zbog toga, laku noć.“
Robert je uzdahnuo dok su se vrata zatvarala. Nije trebao da
bude tako grub, ali do đavola, Lisa se opet iskrala i otišla iako
bi hvatanje nje, tu rešilo sve njegove probleme.
Do đavola, pomislio je. Sledeći put će se pobrinuti da vodi
ljubav sa njom u njenoj sobi. Ta pomisao navela ga je da trepne
iznenađeno. Do đavola. Da li je on zaista nameravao da je
kompromituje samo da bi se udala za njega? Pa, već je
kompromitovana, samo je morao to dokazati. Međutim, poenta
je bila da bi se on pre par dana nasmejao na to da treba nekog
da oţeni, a sada je bio voljan da igra prljavo samo da bi prisilio
Lisu da bude njegova ţena i u njegovom krevetu.
Kakvu je razliku moglo napraviti dva dana, pomislio je pa
odmahnuo glavom. Nije mogao da veruje da ona ne ţeli da se
uda za njega. Većina ţena bi vrištala od sreće i čak zahtevala da
stavi prsten na njen prst nakon što ju je obeščastio. Ali ne i Lisa.
Verovatno zato što je te romantične prirode. Te knjige su u njoj
podigle očekivanja. Ţelela je romantiku, izjave večne ljubavi, i
sretan kraj. Ali to nije bio stvaran svet. Ljudi su se venčavali i
bili jadni većinu dana. Pa, većina njih, pretpostavio je, misleći
na Christianin i Suzettin sretan brak sa njihovim muţevima.
Naravno oba para su bila zajedno samo nekoliko godina.
Trebalo je još dosta vremena da se beda usidri. Bio je siguran
da su njegov otac i majka imali sretnu godinu ili dve na
početku. Uzdahnuvši okrenuo se na bok i lecnuo se na bol u
svojim grudima.

201
 Naš svet kNjiga

Nije bio ništa više zabrinut za to večeras nego što je bio prve
noći ili nakon onog u štali. Prokleta stvar nikada neće zaceliti
ako ne bude pazio. Ali nije zapravo mario za to dok se Lisa
uvijala i drhtala u njegovim rukama, njeni nokti su se zarivali u
njegovu koţu a njene molbe odzvanjale bi u njegovom uhu.
Nije bilo načina da on o njoj ikad više misli kao o mlađoj sestri.
Robert nije mogao da veruje da je ikad to i mislio. Ţena je bila
strastvena koliko i on, traţeći njegove prodore sve više i više.
On će je traţiti za sebe. Odlučio je. Samo mora još shvatiti
kako.

Lisa se okrenula u svom krevetu i pogledala ka prozoru

kada je čula sestru i zeta kako zatvaraju vrata sobe a onda je
tišina ispunila kuću. Probudila se i vratila u svoju sobu malo
pre nego što su se oni vratili. Baš na vreme pomislila je i skoro
uzdahnula glasno sa nečim sličnim razočarenju. Da je bila
uhvaćena morala bi se udati za Roberta. On bi se za to
postarao. I ta pomisao je bila primamljiva. Uţivati u takvom
zadovoljstvu svaku noć? Ko ne bi bio u iskušenju?
„Ne moţeš se udati za Findlay. Nikada te ne moţe navesti
da se ovako osećaš.“
Robertove reči od ranije prošle su joj kroz glavu i okrenula
se na leđa. Reči su samo nastavile da se ponavljaju u njenom
umu... I pitala se... Moţe li? Moţe li iko? Sigurno on nije jedini
na svetu koji ume da je ljubi i dodiruje tako da u njoj probudi
strast?

202
 Naš svet kNjiga

Misao je bila depresivna. Dok je mislila da ne moţe ţiveti sa

njim dok on čeka kada će ga ona prevariti, takođe je počela da
misli da ne bi mogla ţiveti u celibatu ceo svoj ţivot na selu.
Čovek je vratio njeno telo u ţivot i nije mislila da bi mogla brzo
ili lako da zaboravi zadovoljstvo na koje je sada njeno telo
naviklo. Nije to ni ţelela.
Sigurno ju je neko mogao naterati da oseti sličnu strast ili bar
pribliţno.
Miran ţivot sa muškarcem koji joj se dopao, u čijem je
društvu uţivala i koji bi je mogao navesti da se oseti bar pola
kao što se osećala sa Robert bilo bi svakako bolje nego
alternativa. Sviđao joj se Charles Findlay. Uţivala je da igra sa
njim i ćaska, zaista je uţivala da mu čita, da se trka i... pa,
sviđao joj se. Istina, prvi poljubac je jedva probudio mrvicu
strasti i ostavio je ţeljnu. I da, drugi poljubac je bio bolan, ali to
je bila njena krivica. Zamolila ga je da je tako poljubi i on je to
upravo uradio. Kako je mogla da zna da Robertovi poljupci
nisu bili kaţnjivi?
Moţda ako bi zamolila Charlesa da je poljubi strastveno, a
ne kaţnjivo, moţda bi to bila promena. Vredelo je pokušati.
Naravno on moţda neće biti voljan da je oţeni kada mu prizna
da je bila sa Robertom. Ali nije mogla da ţivi sa takvom tajnom.
Njena savest bi je ubila. Ali ako bi se i okrenuo od nje tada,
znala bi da li je taj poljubac uspeo u njoj da probudi strast ili je
Robert jedini.
Naravno sve je zavisilo od toga da li je trudna ili ne. Ali
onda, Suzette i Christiana su bile udate već dve godine i znala
je iz njihovih priča da su uţivale u postelji često a ipak nisu bile
trudne. Okej Christiana je bila jednom, ali je pobacila.

203
 Naš svet kNjiga

Pa moţda u njenoj porodičnoj liniji postoji problem za

ostajanje u drugom stanju. Ta pomisao joj je dala nadu.
Uništena i sama sa sobom, je sigurno mnogo bolje, nego
uništena i sama sa detetom.
Okrenula se opet na stranu i pogledala kroz prozor
razmišljajući šta bi trebala da uradi. Ona će pitati Charlesa da je
poljubi strastveno. Ako to upali i ako je pita da se uda za njega,
ona će mu reći za Roberta i videti njegovu reakciju, a onda...
Pretpostavila je da „A onda“ zavisi od toga kako će on
reagovati.
Nije bilo mnogo, ali ipak je to mala trunka nade koju ona nije
osetila danima. Ona moţda neće moći da ima brak kao njene
sestre, ali onda moţda bi i mogla. Nakon svega, ni Suzette ni
Crhistiana nisu poznavale svoje muţeve pre braka. Zapravo
znali su se svega nekoliko dana. Za nju je postojala nada bez
Roberta. Samo je morala uspeti da mu odoli u međuvremenu.
Bila je najviše zabrinuta zbog tog iskušenja. Sve što je on
trebao da uradi je da je dotakne i njen otpor bi pao kao kula od
karata. Sve to je zaista bilo patetično, dok je razmišljala o tome.
Ona je bila bolje odgajana od toga. Ali sve dok ju je on čuvao...
ona je bila u problemu. Ustala je i sela. Richard i Daniel su sve
ugovorili, da je on čuva u nadi da će priznati da je voli. Da će
odustati od sulude ideje o prokletstvu u svojoj porodici. Ali
Christiana nije bila trudna i znale su za njenog udvarača. Nije
više bilo izgovora da ne zaposle pravog telohranitelja da je
čuva umesto Robeta. A to bi joj olakšalo iskušenje.
„Prokletstvo,“ promrmljala je, vraćajući se nazad na jastuk.
Trebala je o tome misliti ranije. Pričaće sa Richardom o tome

204
 Naš svet kNjiga

sutra. Uz malo sreće, Robert i njegovo iskušavanje napustiće

kuću sutra popodne.

„Oh, to si ti.“
Robert je zastao na korak od Richardove kancelarije i
okrenuo se ka čoveku koji je stajao ispred vrata.
„Čuo sam nekog i ustao da pogledam, ali dok sam navukao
svoje pantalone hodnik je bio prazan, pa sam pomislio da
proverim ostatak kuće,“ objasnio je Richard ulazeći u sobu i
zatvarajući vrata za sobom.
„Nisam mogao da spavam,“ Robert je gunđao, okrećući se
ka kaminu.
„Kako je rana?“ pitao je Richard idući ka ormanu da bi sebi
natočio viski.
„Zarasta,“ odgovorio je bez interesa. Nije mu to smetalo u
snu. Nego Lisa koja je odbijala da se uda za njega. Nije mogao
da veruje da je odbacila njegovu prosidbu. Za boga miloga
pratila ga je okolo kao verno kuče većinu njihovog ţivota
oboţavajući ga. I spavala je sa njim, za boga miloga. Pustila ga
je da joj radi stvari koje bi samo njen muţ trebao. Ona bi mogla
nositi njegovo dete! A opet je odbijala da se uda za njega?
Nikada neće razumeti ţene.
„Pa zašto si ustao da šetaš?“ Richard je pitao, smeštajući se u
svojoj stolici pored vatre, posmatrajući ga radoznalo.

205
 Naš svet kNjiga

„Objasni mi ţene,“ pitao je umesto odgovora. Richard je

podigao obrve i spustio čašu koju je krenuo podizati ka
usnama. „Neku posebnu ţenu?“
„Lisu,“ zareţao je.
Richard je klimnuo glavom. „Šta ţeliš da znaš u vezi nje?“
„Pitao sam je da se uda za mene,“ priznao je nakon kratkog
oklevanja „Nekoliko puta.“
Richard nije bio iznenađen. Nije čak ni napravio grimasu,
samo je pitao. „A zašto bi ti to uradio?“
Robert se okrenuo ne ţeleći da kaţe šta ga je navelo na
prosidbu.
„Mislio sam da nemaš ţelju da se ţeniš?“ Richard je
zadirkivao „Da će svaka ţena koja bude dovoljno glupa da
zakači sa tobom biti jadna sa tobom.“ Robert je zagunđao i
klimnuo glavom.
„Zašto bi onda pitao Lisu da se uda za tebe?“
Namrštio se hladno, gledajući pucketanje vatre iz kamina, ne
ţeleći da odgovori.
Nakon momenta tišine Richard je rekao. „Moţda odbija jer
ne ţeli da bude okarakterisana kao preljubnica kada to nije
zasluţila.“
Robert se iznenađeno okrenuo na to. „Šta?“
Richard je slegnuo ramenima, „Poverenje je deo ljubavi i
neophodno za dobar brak, Roberte. Moram verovati Christiani,
u sitnicama i u krupnim stvarima, kao i ona meni. Ako
nemamo poverenje, naš brak nikada ne bi mogao da uspe i
preţivi sve nevolje i iskušenja.“ Uzeo je gutljaj viskija i dodao.
„Isto je i sa Daniel i Suzette. Poverenje je vaţno u braku. Lisa to
zna. Ali ti joj to ne nudiš svojim predlogom.“

206
 Naš svet kNjiga

„Verujem joj... uglavnom,“ dodao je neugodno.

„Uglavnom nije dovoljno,“ rekao je tiho. „I pretpostavljam
da, ako joj ne moţeš ponuditi svoje puno poverenje, nećeš je
osvojiti.“
Robert se okrenuo ka plamenu u kaminu sa mrštenjem.
Prošlo je nekoliko trenutaka tišine, a onda je Richard pitao.
„Da li misliš da ne trebam da verujem Christiani kao što joj
verujem?“
„Naravno da trebaš,“ rekao je bez razmišljanja. „A moţe li
Daniel da veruje Suzett?“
„Opet naravno,“ rekao je. „Nijedno od njih nema ni
najmanju obmanjujuću kost u sebi.“
„Pa ne bih baš tako daleko išao,“ Richard je rekao
zabavljeno, a onda je brzo dodao. „Ali moje pitanje je, zašto
onda ne veruješ Lisi? Ona je njihova sestra. Odgajane su po
istim načelima od istih roditelja. Zašto je ona nepouzdana ako
njene sestre nisu.“
„Ja verujem Lisi,“ rekao je sa mrštenjem.
„Ne, ako misliš da će ti biti neverna,“ Richard je rekao
odlučno.
„To je drugačije. Ne bi bilo... nisam mislio da je ona... to je...“
„Prokletstvo?“ Richard je sugerisao kada je Robert zastao.
„Da,“ rekao je uz uzdah dok je drugi čovek zavrteo glavom.
„Ti čak i ne shvataš kako to iracionalno zvuči, zar ne? Tvoj
otac je ukorenio svoje uverenje u tu tvoju glavu da ne moţeš da
vidiš kako je to samo ogorčenost i mrzovoljnost jednog starca.“
„Nisu bila uverenja,“ Robert je rekao tiho, „Moja majka je
bila neverna.“

207
 Naš svet kNjiga

„Zar nisi pomislio da ju je on moţda doveo do toga svojom

ogorčenošću i sumnjama?“
Predloţio je tiho “Pretpostavljam da je i tvoj otac rastao sa
tom ogorčenošću prema ţenama koju je nasledio od svog oca.
Pa je to nepoverenje pokušao da usadi i u tebe. Ja mislim, da ti
nisi bio blizak sa sestrama Madison, da bi odrastao u mrzitelja
ţena baš kao što je bio on.“
Robert se namrštio. „Nije mrzeo ţene.“
„Zaista?“ upitao je Richard sa nevericom i smehom. „Daj
jedan primer kada je on nešto lepo o ţenama rekao. Zato što
sam ja sretao tvog oca par puta kad sam bio mlađi i delovalo mi
je da je baš ogorčen i mrzitelj ţena.“ Sa tim rečima spustio je
piće i ustao. „Ja se vraćam u svoj krevet da se mazim sa svojom
ţenom. A ti bi trebalo da odmoriš. I ozdraviš.“
Robert je samo klimnuo glavom. Njegove misli su sada bile
na njegovom ocu dok je traţio samo jednu dobru stvar a da je
on rekao za bilo koju ţenu. Jedino što je mogao da se seti je bilo
kada je rekao da kuvarica pravi prokleto dobre paste. Naţalost
uz komentar da je ţalosno što ona nije muškarac.
Namrštivši se seo je na Richardovu stolicu dok su mu se
vraćale slike detinjstva i interakcije njegovih roditelja. Ono čega
se on setio... bilo je dosta svađa i vikanja, obično svaki put kada
bi se njegova majka vratila iz bilo koje posete njenim
prijateljima. Koje su bile gotovo svakodnevne. Prisetio se svog
oca koji je vikao optuţbe, i njegove majke koja je delovala
frustrirano i očajno. Tada to nije razumeo, ali sada zna da ju je
otac optuţivao da se susretala sa ljubavnicima i da je bila
neverna. A pošto je Robert obično bio u tim posetama sa njom
znao je da to nije bilo tako... Pa su sve te svađe bile bezrazloţne.

208
 Naš svet kNjiga

One su bile samo paranoja i laţne optuţbe protiv ţene koja ih

nije zasluţila.
Mora da joj je to bilo nepodnošljivo, pomislio je namrštivši
se. Kako to da to ranije nije video?
Nekako, kao mladić uvek je stajao na stranu svog oca,
siguran da je on u pravu i da je ona ništa drugo do neverne
kurve. I da, na kraju se ona okrenula ka drugom muškarcu. Ali,
da li je bilo moguće da je njegov otac gurnuo njegovu majku u
ruke drugog muškarca nakon godina psihičkog maltretiranja?
Ako će da bude iskren jedina afera za koju je Robert znao je ona
sa Gowerom koja je počela tek kada su se njihovi roditelji
rastali. Ovo je bacilo potpuno novo svetlo na sliku njegovih
roditelja... da ne pominje verovanje u navodnu kletvu porodice.
Što je očigledno bilo samo glupo verovanje. Da je Lisa pristala
da se uda za njega, da li bi i on nju naveo da ga ostavi ili
prevari?
„Isuse,“ promumlao je.

209
 Naš svet kNjiga

„Da li si sigurna da Robert još nije ustao?“ Lisa je pitala Bet

po treći put od kako joj je sluţavka završavala sa kosom.
„Da. Handers je rekao da je Lord Langley proveo skoro celu
noć budan i da je bio u kancelariji, a Lord Radnor je rekao da ga
pusti da spava. Tako da spava.“
Lisa je klimnula glavom uz uzdah olakšanja. „A Richard je
već otišao?“ „Da. Bio je budan u zoru i otišao je,“ Bet je
ponovila isto po treći put.
Lisa je opet klimnula, ali ovaj put sa grimasom. Nadala se da
će popričati sa njim oko zaposlenja straţara tako da Robert
moţe da ode. Ali ništa nije mogla uraditi pošto je Richard
otišao. Ipak neće sedeti ovde pa da je Robert opet namami u
krevet.
Moţda bi ona sama trebala da unajmi čuvara. Ulični tragači
su radili takve stvari, bar se nadala da rade. Ako ne, oni joj
sigurno mogu reći ko radi. Videće sa Handersom da pozove
tragača i da sama reši stvar, odlučila je.
„Evo ga,“ Bet je mumlala, odmičući se kada je završila sa
njenom kosom. „Da li vam treba još nešto?“
„Ne,“ Lisa je rekla, ustajući da krene ka vratima. „Moram
izaći na kratko. Ja ću...“
„Ne sama,“ Bet je rekla odlučno. „Onaj udvarač što vas prati
je još uvek negde tamo.“

210
 Naš svet kNjiga

Lisa je oklevala, prepoznajući tvrdoglavost u Betinom

drţanju. „Uzela bih Handersa da odemo i unajmimo čuvara
tako da bi Lord Langley bio oslobođen zadatka.“
Bet se opustila pomalo i klimnula sa razumevanjem. „Ja i
vozač bi trebali da moţemo da vas sačuvamo. Ali uzećemo i
jednog od posluge samo da budemo sigurni.“
Lisa se nasmejala iskreno dok je ona kretala da joj se
pridruţi. „Pretpostavljam da me nećete pustiti samu?“
„Sa vašom tendencijom da se uvalite u nevolju? Bet je
frknula „Sigurno ne gospođice.“
Odmahujući glavom, Lisa se nije zamarala svađom, nego se
jednostavno okrenula i pošla iz sobe. Spuštala se niz stepenice
kad se na ulaznim vratima začulo kucanje.
Lisa je usporila, ali je onda nastavila napred, gledajući
znatiţeljno kako se Handers pojavljuje na vratima da otvori.
Njene oči su se raširile kad je na vratima ugledala
namrštenog Findlaya sa cvećem u jednoj ruci, i knjigom i
malom kesom u drugoj.
„Došao sam...“ počeo je a onda je zastao kad je video Lisu
kako silazi niz stepenice. Lice mu se ozarilo momentalno,
osmeh je prekrio njegovo lice i nestala je namrgođenost od
ranije. „Lisa. Mislim gospođice Madison,“ ispravio se brzo,
pogled mu je klizio sa Bet na Handersa.
„U redu je Handers. Primiću Lorda Findlaya,“ Lisa je rekla
odlučno bez oklevanja.
„U redu, gospođice. Da ga otpratim u salon?“
Ona se nasmejala iskreno na to pitanje, ali je odmahnula
glavom. „Mislim da ga mogu sama odvesti. Ali vi biste mogli
poslati neku čaj.“

211
 Naš svet kNjiga

„U redu, gospođice.“ Batler se naklonio i okrenuo se prema

hodniku.
„Da razgovaram sa Harryem u štali da unajmi kočiju za
vas?“ Bet je prošaptala iza nje.
Lisa je pogledala preko ramena i klimnula. „Da molim te.“
Sluškinja je klimnula i okrenula se u pravcu gde je otišao
batler dok je Lisa silazila sa stepenica da priđe Charlesu.
„Molim te uđi,“ rekla je uz osmeh, shvatajući da muškarac i
dalje stoji na vratima.
Uzvraćajući joj osmeh, ušao je unutra i zatvorio vrata.
„Ovo je za tebe.“
„Hvala ti,“ Lisa je promumlala, prihvatajući cveće koje joj je
pruţio.
„Prelepo je.“
„Ne tako prelepo kao ti,“ svečano je objavio, a onda je
dodao. „Drago mi je da vidim da ste dobro. Bio sam zabrinut
kada se sinoć nisi pojavila na Norstroms balu. Tvoja sestra mi je
rekla da si uhvatila prehladu nakon što si pokisla. To je sve
moja krivica. Trebao sam biti obazriviji za vreme. Ţao mi je.“
„Nemoj da ti bude. Dobro sam,“ odgovorila je pokušavajući
da ignoriše krivicu koja je krenula da raste u njoj. Uzdahnuvši
okrenula se i povela ga prema salonu, dodajući, „I svakako to
nije bila tvoja krivica.“
„Ipak, moram više paziti u budućnosti,“ uveravao je a onda
su oboje zastali kada je sluškinja izletela iz kuhinje sa vazom
punom vode.
„Gospodin Handers je rekao da biste ţeleli ovo, gospođice.“
Devojka je objasnila drţeći vazu.

212
 Naš svet kNjiga

„Da hvala ti, Joan,“ rekla je spuštajući cveće u vazu a onda ju

je uzela od devojke da je ponese u salon. Spustila ju je na sto
ispred sofe, na koju je sela i krenula malo lepše da aranţira
cveće, dok je lord Findlay sedao na stolicu preko puta nje.
„I ovo je za tebe,“ promrmljao je Charles, naginjući se
napred da joj pruţi knjigu i kesu koju je nosio zajedno sa
cvećem.
„Hvala ti,“ Lisa je rekla prihvatajući ponude. Brzo je
pregledala naslov i nasmešila se, „Pronašli ste moju slabost,
moj Lorde. Oboţavam da čitam. Iako nisam imala mnogo
vremena da uţivam u knjigama od kako sam došla u London.“
„U gradu si uvek zauzet,“ rekao je i odmahnuo rukom pa
dodao. „Ima se više vremena za čitanje na selu. Ja zapravo više
preferiram ţivot na selu samo iz tog razloga.“
„I ja,“ priznala je. Iako je ovo bilo njeno prvo putovanje u
grad, Lisa je saznala da konstantna mešavina balova i čajanka
ume da bude zamorna. Naravno, ostatak njenog vremena
takođe nije bio baš opušten, pokušaj otmice, i Robertovi
konstantni napadi.
„Onda je to, još nešto što imamo zajedničko,“ Charles je
rekao sa osmehom.
„Da,“ sloţila se sa osmehom, spuštajući knjigu dole i
prebacujući paţnju na kesu koju joj je dao. Otvorivši je provirila
je unutra, oči su joj se proširile kad je videla tvrde bombone
unutra. Prizor ju je zapanjio „Moje omiljene!“ a onda se Charles
nacerio, „Stvarno? I moje su takođe.“
„Još nešto što nam je zajedničko,“ Lisa je rekla uz smeh, a
onda je pogledala sa njega ka vratima na koja je ušla Bet sa
posluţavnikom i čajevima. Sluškinja je spustila posluţavnik

213
 Naš svet kNjiga

pored cveća, a onda joj šapnula na uho. „Harry je uredio kočiju,

a Handers je odabrao jednog od najvećih ljudi da krene sa
nama.“
„Hvala ti,“ Lisa je prošaptala.
Klimnuvši sluškinja se ispravila i napustila sobu ostavljajući
ih same.
Kada je otišla Lisa je oklevala a onda je sipala čaj.
„Hvala ti,“ Charles je rekao dok je prihvatao šoljicu koju je
ona ponudila.
„Hoćemo li jesti i bombone?“ Lisa je uzela kesu i
raspakovala.
„Da to bi bilo fino,“ Charles je odgovorio, poseţući da uzme
jednu iz kese koju je drţala. Smešeći se naslonio se nazad u
stolici i gledao u malenu bombonu na dlanu a onda je zatresao
glavom. „Ne mogu da verujem da volimo toliko istih stvari. To
je lepo.“
„Da,“ Lisa se sloţila, uzimajući jednu od bombona u svoje
usne i gledala ga dok ju je motala po usnama svojim jezikom.
Izgleda da zaista imaju dosta toga zajedničkog. To bi trebalo
biti dobro. Sada još kad bi samo mogao da probudi strast u
njoj...
„O čemu razmišljaš?“ Pitao je iznenada, radoznalog osmeha
na usnama. „Imaš veoma čudan izraz lica.“
Lisa je oklevala i podigla šoljicu svog čaja. Uzela je gutljaj, a
onda radije nego da odgovori ona je pitala, „Moj Lorde, šta ste
ţeleli da me pitate pre nego što vas je Robert prekinuo pre neki
dan?“ Kada je videla oklevanje kod njega dodala je „ Pomislila
sam da ste moţda bili u sred toga da me pitate da budem vaša
ţena.“

214
 Naš svet kNjiga

Charles je pogledao dole u svoj čaj, a onda ga spustio sa

uzdahom i klimnuo. „Zapravo i jesam.“ Oboje su bili tihi neko
vreme a onda je on podigao svoju obrvu i pitao „I hoćeš li?“
Lisa je zagrizla usnu i spustila oči. Trebala je da zna da će
ovo pitanje uslediti, ali ona trenutno nije bila sva svoja za
razmišljanje. Što je bio najveći problem. Kad bi dobila neko
vreme bez Robert za razmišljanje onda bi moţda mogla da
shvati koja joj je najbolja solucija. Ali da bi dobila to vreme
morala je da zaposli straţara i ukloni svaki mogući razgovor ili
susret sa Robertom. Do tada, dok to ne učini nije mogla da
veruje ni jednom svom razmišljanju niti ijednoj svojoj odluci
koju je donela, a da ne padne na kolena od svoje reakcije na
Roberta.
„Lisa?“ pozvao ju je.
Uzdahnuvši, ona je podigla pogled i pitala. „Da li bi mnogo
zamerio ako bih uzela vreme da razmislim o odgovoru?“
„Vreme da razmisliš“ Charles je ponovio naslanjajući se
nazad.
„To je velika i krupna odluka,“ rekla je kao izvinjenje. „To je
odluka o smeru ostatka mog ţivota. I tvog.“
„Da, jeste“ sloţio se.
„I dok ja uţivam u tvom društvu, i deluje da volimo iste
stvari, ja...“ Oklevala je i onda dodala. „Mislite da biste me
mogli opet poljubiti moj Lorde?“
Charles se cimnuo iznenađeno, čaj mu je pljusnuo na tacnu
na kojoj je stajala šoljica. „Shvatam da to nije primereno da
pitam,“ brzo je nastavila crveneći. „Ali pomislila sam da pre
nego što odlučimo o nečemu toliko bitnom da bi trebali da
uvidimo ako bismo mogli... ovaj da li se uklapamo jedno sa

215
 Naš svet kNjiga

drugim... mislim više nego samo intelektualno.“ Oči su mu

sada bile raširene, obrve visoko na čelu, a Lisa je bila crvena od
stida.
Napravila je grimasu i nastavila. „Prosto, za ceo ţivot je jako
dug period i već si me pre ljubio, prvi put mislim da si bio
neţan a drugi put si me kaţnjavao na moj zahtev, ali ja...“ Lisa
je zatresla glavom, „Ja samo ţelim da me poljubiš strastveno
i...“
Zurila je u njega bespomoćno, a onda je naglo ustala,
previše postiđena da nastavi. „Ţao mi je nije primereno od
mene čak i da predlaţem tako nešto. Trebalo bi da...“
„Ne, ne.“ Charles je odmah ustao i obišao sto da je uhvati za
ruke.
„Uhvatila si me nespremnog, ali si potpuno u pravu.“
„Jesam?“ Lisa je pitala nesigurno.
„Da, naravno. Sigurno poljubac ili dva da osiguramo da
mi.... ovaj... vidimo da li odgovaramo jedno drugom je pametna
ideja,“ rekao je sa iskrivljenim osmehom. Lisa je osetila kako se
opušta na njegove reči i klimnula je glavom. „Da, dobro.“
Charles je kratko oklevao, zatim joj je pustio ruke uhvativši je
za laktove da je privuče bliţe sebi. Lisa je uspela da se ne ukoči.
Mada je bilo teško. To nije bio Robert i njeno telo je izgleda bilo
itekako svesno toga. Charles joj se nasmešio a zatim je spustio
glavu i lagano joj pritisnuo usne, a onda je počeo da gricka i
licka. Lisa je čekala da joj se nešto javi... i čekala. Kada je njegov
jezik dotakao njene usne one su se odmah otvorile, dopuštajući
mu da je ušuška. Na njeno olakšanje, strast je došla, polako se
budila u njoj. Sa druge strane njegove ruke ostale su na njenim
laktovima, nisu lutale po njenom telu kao što su Robertove

216
 Naš svet kNjiga

radile kad ju je ljubio, pa je moţda tu bila razlika, govorila je

sama sebi. Koraci ka vratima naterali su ih da se razdvoje a
kada je ona pogledala ka vratima proklela je sebe što ih nije
zatvorila kada je videla Roberta kako stoji na njima.
„Langley,“ Charles je rekao sa cerekom puštajući Lisu. On je
oklevao a onda je rekao, „Ti bi trebao biti prvi koji ćeš nam
čestitati. Upravo sam pitao gospođicu Madison da se uda za
mene.“
Lisa je zagrizla usnu, ali drugačije nije reagovala. On je jeste
pitao da bude njegova ţena. Međutim, ona je pitala za vreme
da razmisli a način na koji je on to predstavio bio je kao da je
već pristala. Ali oni su ipak bili uhvaćeni u nekako
kompromitujućem poloţaju i ona nije ni sumnjala da je on
samo pokušavao da je zaštiti.
„Moţda bi za sada trebao da odeš,“ Lisa je predloţila kada
Robert nije komentarisao i samo je nastavio nemo da zuri u
njih.
„Naravno,“ Charles je odgovorio, ali je i pitao, „Da li ćeš biti
na Brewsters balu večeras?“ Lisa je samo klimnula.
„Onda ću te potraţiti tamo,“ objavio je. Poljubio joj je čelo a
onda je prešao preko sobe da ode.
Robert se pomerio kako je on prilazio, gledajući ga kako
izlazi a onda je gurnuo vrata da se zatvore i okrenuo se ka Lisa.
„Nisam se sloţila da se udam za njega,“ rekla je nervozno da
prekine tišinu, a onda se nije mogla zaustaviti. Podiţući bradu
rekla je, „Ali nameravam, ako me bude ţeleo nakon što mu
kaţem za... ono što smo uradili.“
„Ne moţeš se udati za njega,,“ Robert je rekao tiho. Ona je
progutala

217
 Naš svet kNjiga

„Mogu i hoću Robert.“

„Udaj se umesto toga za mene. Onda nećeš morati nikom
ništa da objašnjavaš.“ Rekao je besno, ona je zatresla glavom.
„Neću provesti ostatak ţivota pokušavajući da dokaţem da
nisam neverna.“
„Mogla bi nositi moje dete,“ istakao je.
„Onda je najbolje da brzo nađem muţa,“ Lisa je prsla
nestrpljivo a njegova se glava cimnula kao da ga je ošamarila.
„Drugi čovek neće odgajati moje dete,“ reţao je.
„A ja se neću udati za čoveka koji misli da ću mu biti
neverna pre nego što i stupimo u brak,“ bacila je nazad.
„Ja ne...“ Robert je počeo, ali je onda stao kada se začulo
kucanje na vratima. Reţući ispod daha od frustracije, okrenuo
se da ih otvori. „Šta?“
„Stigao je gospodin Smith da vas vidi moj Lorde,“ Hunders
je objavio. „Otpratio sam ga u kancelariju.“
„Do đavola,“ Robert je mumlao, a onda je oklevao trenutak
pre nego što se okrenuo ka Lisi. „Sačekaj ovde. Moram ga
videti, ali neću dugo. Moramo pričati o ovome.“
Nije čekao njeno slaganje, nego se okrenuo i napustio sobu.
Lisa ga je čula kako ide niz hodnik, ali kada je čula da se
vrata kancelarije zatvaraju, poţurila je da izađe iz sobe, niz
hodnik i pravo na prednja vrata. Nije mogla pričati sa
Robertom. Svađaće se, on će je poljubiti, završiće goli u salonu,
biće uhvaćeni i njena odluka o tome sa kim će provesti svoj
ţivot biće oduzeta od nje.
Njena osećanja su je navela na paničnu reakciju bez realne
destinacije u njenom umu. Ali kad je uočila kočiju ispred kuće,
ona je momentalno poţurila ka njoj, zaustavljajući se tek

218
 Naš svet kNjiga

dovoljno dugo da kaţe vozaču gde ţeli da ide a onda se popela

i sela na sedište. Kočija se već kretala pre nego što se i setila da
nije povela sa sobom Bet i još nekog.

„Ţao mi je trebalo mi je dosta, moj Lorde,“ Smith je rekao

čim se pozdravio i čim mu je Robert pokazao stolicu.
„U redu je,“ Robert je mumlao sedajući u stolicu iza stola
gledajući ga paţljivo. „Pretpostavljam da ste pronašli gospođu
Morgan?“
„Da, ali trebalo mi je dosta truda. Ona kao da je propala u
zemlju. Pritajila se i samo uţivala kao na odmoru. Bilo je teţe
tako da je nađem umesto da je odmah pokazala gde je. Morali
smo pričati sa gomilom ljudi, i traţiti je sve do Pariza pre nego
što smo našli nekog ko ju je prepoznao, a onda je sve bilo samo
slučajnost. Putovali su istim brodom. Ona im je rekla da je
krenula za Pariz, ali su je videli kako ulazi u kočiju i upućuje se
na sever.“
„Sever?“ upitao je Robert namršteno. Pariz je bio juţno od
Calaisa. Smith je klimnuo.
„Putovala je severno uz obalu do Amsterdama a onda
jugozapadno do Dusseldorf, Weisbaden, Stuttgart, a onda u
Milano i zatim napokon u Firenzu.
Robert se namrštio. Zvučalo je kao da je na nekoj brzoj
turneji, prokleto brzoj turneji. „Kako je do đavola to sebi mogla
da priušti?“

219
 Naš svet kNjiga

„Udvarač je očigledno bio u kući kada je gospođa uočila da

ste vi i gospođica Madison pobegli,“ Smith je rekao suvo.
Robert je cimnuo glavom na ovu vest. Očigledno je izvukao
Lisu taman na vreme. Sat nije prošao od kako ju je on izvukao
iz sobe i vratio se u Morgan bordel, ali se ţena spakovala i
isparila. Mora da su trenuci bili u pitanu dok ju je on odveo iz
sobe a udvarač je trebao da uđe i uzme je.
„On ima duboke dţepove,“ Smith je nastavio. „Rekao joj je
odakle da krene, gde da ode, i platio joj je dobro da ne otvara
opet bordel dok joj on ne javi da je sve čisto.“
Robert je samo namršteno klimnuo glavom.
„Dakle, stara veštica nije bila na otvorenom da se nađe, i
putovala je u nekoliko gradova. U Dusseldorfu je tvrdila da je
udovica koja je krenula u posetu ćerki. U Weisbadenu je bila na
putu da upozna svog muţa. U Milanu je bila dama koja je
traţila svog sina, koji je bio na velikoj turneji, da mu prenese
vest da mu je sestra umrla.“ Zatresao je glavom. „I promenila je
svoj izgled sa svakom stanicom kao neki ekspert u
prerušavanju.“ Robert je besno pitao. „Kako ste uspeli?“
„Iskreno, mislim da ne bi uspeli da jedna stvar nije ostala
ista gde god bi se pojavila,“ rekao je suvo.
„A šta je to?“
„Ostala je stara krava,“ Smith je rekao mračno. „Podizala je
buku svuda gde bi se zaustavila traţeći bolju uslugu, i ţalila se
na ovo i ono i na ništa. Navela je sve koji su je sreli da je zamrze
strastveno. Na kraju, sve što smo morali je da pitamo da li su
videli tešku Engleskinju. Sticala je neprijatelje gde god se
zaustavila.“

220
 Naš svet kNjiga

„Hmm,“ Robert se naslonio u stolici a onda pitao, „Ali

uspeli ste da je uhvatite?“
Smith je klimnuo. „Uvek uhvatim svoje muškarce, ili u
ovom slučaju, groznu staru vešticu,“ rekao je zabavljeno.
Robert se blago osmehnuo na te reči, ali je pitao „Da li ti je
rekla ko je udvarač?“
„Trebalo je malo ubeđivanja. Uz sve to što je kučka, plašila
se tog muškarca,“ rekao je svečano. „Ali kada smo joj zapretili
da ćemo je vratiti, počela je da peva. Vaš čovek je izvesni Lord
Charles Findlay.“

Lisa se nervozno pomerila na sedištu kočije, pokušavajući u

glavi da smisli šta će reći Bow uličnom tragaču. Nije imala ţelju
da mu kaţe sve. Bilo bi neprijatno objasniti da je otišla da
popije čaj sa vlasnicom bordela, i da su je drogirali, zaključali,
okupali i obukli za muškarca? Previše poniţavajuće. Nije imala
ţelju da priča priču. Ipak morala je dati neko objašnjenje zašto
joj treba čuvar da zameni Roberta.
Moţda mu moţe izostaviti priču o bordelu i reći mu samo za
napad u njenoj sobi i na Pembrokovom izletu, pomislila je.
Naravno, svaki ulični tragač, iole normalan bi se zapitao zašto
je ona došla sama da ga vidi i zašto nije povela čoveka iz kuće
sa sobom.
Ta misao ju je navela da se namršti a onda su joj se ruke
počele tresti. On bi se pitao zašto njena sluškinja nije sa njom na
ovom putu, shvatila je da je mogla reći vozaču da se vrati.

221
 Naš svet kNjiga

Kada ja bila kod vile mogla mu je traţiti da ode po Bet i time

rizikuje da bude uhvaćena od strane Robert. Ili moţda moţe da
sve ovo odgodi i zamoli Richarda da se pobrine za sve. Ali on
to neće moći sigurno do sutra... još jedan dan i noć sa Robert
tamo, koji će je ljubiti i maziti, radeći joj stvari koje zaista ne bi
trebao.
Ne, ona je ţelela čuvara sada. Ona je ţelela da Robert ode
odmah. Lisa nije čak ni bila sigurna da bi Richard bio voljan da
unajmi čuvara za nju i prekine Robertovu potrebu da ostane u
kući. Richard se moţda ne bi sloţio da on treba da ode. Nakon
svega, on je znao da je ona spavala sa Robert.
Oči su joj se proširile. Richard je znao da je spavala sa
Robert. Svi su znali. Zašto niko do đavola nije insistirao da se
ona uda za njega? Svako od njih bi trebao da vrišti da se to
uradi, pogotovo Richard. Ona je bila neudata mlada ţena, član
plemstva i njegova snaja, a bila je upropaštena pod njegovim
krovom. On bi trebao da besni i viče na Roberta da sve to
ispravi i učini kako dolikuje.
Činjenice su bile prilično šokantne sada kada je razmišljala o
njima. Shvatila je da je tu nešto što nije razumela. Da li je on bio
u dogovoru sa Robertom? Da li se nadao da će je čovek oţeniti,
tako da on to ne mora da zahteva?
Lisine misli su zastale sa stajanjem kočije. Pomakla se u
sedištu i provirila napolje kada je videla ruševinu u kojoj su
bili. Nije prepoznala adresu koju je Tibald spomenuo da se na
njoj nalazi ulični tragač. Tibald joj je rekao da je područje u kom
se on nalazi propalo, ali je ona tada mislila da je to samo
siromašniji deo grada a ne ove uznemirujuće ulice koje su

222
 Naš svet kNjiga

izgledale kao da će se obrušiti i progutati ljude koji su stajali u

senkama izgledajući opasno.
Lisa je zagrizla usnu iznenada pomislivši da bi povratak
kući ipak bio najbolji. Ali pomisao na to šta bi Richard mogao
da je navede da se predomisli. Nije da će biti dugo na ulici. Ona
samo mora da izađe iz kočije i uđe u zgradu ispred koje su se
zaustavili, Lisa je ohrabrivala sebe a onda se zapitala zašto
vozač nije dolazio da joj otvori vrata. Verovatno se bojao da
napusti svoje mesto i rizikuje da neko naskoči i odveze njegovu
kočiju, pomislila je a onda je sama otvorila vrata. Zaista, Bet je
bila u pravu, imala je tendencije da se uvali u nezgodne
situacije, Lisa je pomislila dok se spuštala na zemlju. Čim je
izašla zatvorila je vrata, pogledala nervozno okolo i poţurila ka
vratima koja su bila pred njom.
Jedva je stigla do zgrade kad je zvuk kočije koja juri naveo
da se okrene i vidi kako je zašla za ugao i juri ka nepoznatom
pravcu. Lisa je uzdahnula začuđeno jedva verujući da ju je
čovek ostavio tu. Nije mu čak ni platila, pomislila je, a onda se
zapitala da li je njen konjušar platio. Ako jeste, ona će ga poslati
da uzme njen novac nazad. Ali...
Lisa je zaustavila svoje misli svesna paţnje koju je privlačila
na ulici. Zapazila je poglede grupe muškaraca koji su joj bili
upućeni, okrenula se ka vratima očajno. Zasigurno će joj trkač
naći kočiju da se vrati kući nakon što sklope dogovor,
uveravala se. I on će poslati čuvara sa njom.
Zato je i bila ovde.
Lisa je stigla do vrata i oklevala, nesigurna šta da uradi da li
da uđe ili pokuca. Da je to bila radnja samo bi ušla, ali pošto je
unutra moţda ipak bila kancelarija trebala bi da pokuca.

223
 Naš svet kNjiga

Grickajući usnu premeštala se sa noge na nogu a onda je

pokucala na vrata pre nego što se okrenula preko ramena. Čim
je to uradila, poţelela a je da nije. Tri muškarca su sada išla u
njenom smeru, očiju fiksiranih na nju kao da je ona ukusno
parče pite a oni su jako gladni. Brzo se okrenula nazad ka
vratima i počela je da se moli ispod daha. To je bila ona stara
mantra „Molim vas poţurite, molim vas poţurite“. Ali kada se
vrata nisu otvorila ona je pokucala još jače. Lisa je čvrsto drţala
pogled na drvenoj ploči pred njom dok je čekala, gotovo
prestravljena da gleda oko sebe, napola uplašena da ako to
uradi, videće one muškarce odmah iza nje. Ali vrata se nisu
otvarala i nije bilo zvukova unutra. Progutala je očajnički
traţeći kvaku, ali je zastala na zvuk kočije koja se pribliţavala.
Njena kočija se vraćala pomislila je sa nadom. Ili je to moţda
bio tragač koji se vraćao kući pa zato nije odgovarao.
Rizikovala je da pogleda preko ramena. Iako nisu bili odmah
iza nje muškarci su joj bili veoma blizu a dvojica novih iz druge
grupe su takođe krenula ka njoj. Osetila se kao mali nezaštićeni
zec oko kojeg kruţi čopor vukova, a onda joj je pogled kliznuo
na kočiju koja se zaustavila na putu.
Lisa je prepoznala grb na njoj baš kada su se vrata otvorila i
Lord Findlay izašao iz nje. Uočivši je on je iznenada zastao,
jedna ruka mu je još uvek bila na otvorenim vratima kočije a
obrve su mu bile podignute. „Lisa?“
Dok je prva grupa muškaraca bila na samo šest koraka od
nje ona je odustala od vrata i poţurila ka njemu.
„Lisa šta radiš ovde?“ Upitao je uhvativši je za ruke mršteći
se na muškarce iza nje.

224
 Naš svet kNjiga

„Planirala sam da unajmim uličnog tragača, ali on nije

ovde,“ promrmljala je gledajući pored njega u kočiju a onda je
pogledala preko ramena da vidi kako su se muškarci zaustavili
i sad gledaju i čekaju.
Vraćajući pogled na Charlesa pitala je, „Da li bi me mogao
odvesti kući moj Lorde? Moja kočija je otišla bez mene i...“
„Naravno.“ Pomerajući se u stranu, pomogao joj je da uđe,
onda je rekao nešto svom vozaču pre nego što joj se pridruţio u
kočiji. Kočija je krenula a oni su gledali u ljude koje su ostavili
za sobom. Svaki od njih je gledao u kočiju sa suţenim očima i
gladnim pogledima i ona je pomislila kako ju je Charles upravo
spasao od neprijatnog iskustva. Sedeći u sedištu, ona se
nasmešila sa zahvalnošću. „Drago mi je da ste stigli na vreme.
Malo sam se uznemirila.“
„Malo?“ upitao je suvo „Lisa ti ljudi bi te ...“ napravio je
pauzu a onda je zatresao glavom. „Sreća je što sam odlučio da
danas posetim Tibaldovog tragača.“
„I vi ste došli da ga vidite takođe?“ pitala je iznenađeno, a
onda se zapitala zašto li je uopšte to pitala. Zašto bi drugo bio
tu.
„Da imao sam mali problem sa krađom nedavno. Nova
sluškinja, pretpostavljam, i pošto je Tibald govorio toliko dobro
o ovom tragaču pomislio sam da dođem i vidim šta moţe
učiniti za mene.“
Pogledao ju je obazrivo. „Zbog čega ste ga vi traţili?“
„Oh pa ja samo... nešto slično,“ završila je nejasno, ne ţeleći
da poteţe tu priču trenutno.
„Hmm.“ Charles ju je ozbiljno pogledao a zatim rekao. „Ne
mogu da verujem da te je Radnor pustio da kreneš sama.“

225
 Naš svet kNjiga

„Da, pa Richard nije znao da dolazim ovamo,“ priznala je.

Charles je klimnuo a onda je dodao, „Ipak ne verujem ni da
je Langley dozvolio da dođeš ovde a da njegove oči nisu na
tebi. Čovek ti je kao senka.“
„Da jeste,“ Lisa se sloţila. „Čovek je...“ prekinula se i
pogledala kroz prozor, iritirana svime. Na kraju je jednostavno
rekla. „Robert takođe nije znao da dolazim. U stvari nije imao
pojma da odlazim, inače bi me pratio.“
Findlay je oklevao, a zatim se nagnuo napred na svom
sedištu da bi uzeo njene ruke u svoje. Kada je podigla pogleda
da ga pogleda rekao je. „Lisa da li je Langley razlog zašto ţeliš
da razmisliš o mojoj prosidbi?“
Lisa je izbegavala kontakt očima i pokušavala da oslobodi
svoje ruke, ali on ih je drţao čvrsto i rekao neţno. „Postalo mi je
očito da među vama postoji nešto više od porodičnog odnosa.
Tvoja osećanja barem su dublja od toga, iako ne znam za
Langleya. On je hladno kopile i teško ga je pročitati.“
Lisa je spustila svoj pogled i zatresla glavom nesretno.
Pitajući se da li ceo London vidi njena osećanja za Roberta.
„Da li ga voliš?“
Lisa je progutala knedlu, boreći se da ne govori, ali je samo
izašlo iz nje. „Volela sam ga ceo svoj ţivot. Nikog sem njega. I
mislim da je i njemu stalo do mene, ali se boji da ću mu biti
neverna baš kao njegova majka i baka i odbija da se ţeni. Ili bar
jeste.“ Dodala je sa mrštenjem.
„Sada ţeli da me oţeni, ali samo zato što...“ naglo je zastala,
crveneći kada je shvatila da je umalo otkrila istinu i brzo je
dodala. „Ali neću se udati za čoveka koji misli da ću mu biti
neverna.“

226
 Naš svet kNjiga

„Oh,“ Charles je rekao brzo i stisnuo njene ruke. „Onda

predlaţem da umesto toga prihvatiš moju prosidbu.“
Iz usana joj je izleteo oštar smeh, a onda je umorno zatresla
glavom. „Moj Lorde, ti mene ne ţeliš.“
„Naprotiv ţelim te mnogo,“ rekao je iskreno.
„Ne bi me ţeleo kad bi znao...“ Lisa ga je naglo prekinula, ali
ju je Charles prekinuo i završio umesto nje.
„Da te je Robert obeščastio?“

227
 Naš svet kNjiga

Robert je zurio u Smitha bledo. „Findlay?“

„Hmm. Nikad čuo lično za čoveka. Znam da je uvaţeni Lord
i to sve, ili bi trebao biti. Ali se ispostavilo da je bolesni skot
umesto toga.“ Smith je rekao i pogledao u maleni rokovnik.
„Previše je u piću i kocki. Voli prostitutke, ali one ne vole njega
baš jer on očigledno svoje zadovoljstvo pronalazi u pruţanju
bola drugima. On je nasilne naravi i ţeli ono što ţeli.“ Okrenuo
je stranicu i pogledao u Roberta. „Čini se da gospođicu
Madison ţeli već neko vreme. Očigledno je osmislio neki plan
da je dobije pre nekoliko godina uz pomoć njenog zeta.“
Napravio je pauzu i podigao obrva. „To bi bio Lord Radnor.“
„Njegov brat,“ Robert je rekao sa grimasom. „Ne Lord
Radnor, nego njegov brat George.“
„Hmm.“ Smith je izgledao sumnjičavo, ali je pustio to i
nastavio. „Izgleda da su im planovi propali i on je čekao svoju
priliku da opet dođe do nje. Bila je čista slučajnost da se
gospođa Morgan uključila. Bio je u bordelu noć pre incidenta
što je dovelo da ona bude zaključana tamo. Morgan je
pomenula da očekuje devojku na čaju sledeći dan. Verujem da
je Findlay odmah sve platio, zatim joj je dao novac i za drogu,
da je pripremi za njega i njegovo zadovoljstvo. Rekao je da će je
oţeniti... nakon.“ Slegnuo je ramenima.

228
 Naš svet kNjiga

„Gospođa Morgan se kune da je to jedini razlog zašto je

pristala na to. Devojka bi bila udata i sve bi bilo dobro i
prikladno po nju, on je uvaţeni Lord i ne bi bilo štete.“ Završio
je suvo.
Robert se naslonio nazad sa psovkom. Sumnjao je da je jedan
od tih muškaraca koji se motaju oko nje, njen tajanstveni
udvarač, ali je sumnjao na Pembroka, ne Findlaya. Pembrokovi
kolači su je načinili bolesnom i naveli je da ostane kući one noći
kad je napadnuta. A na drugom Pembrokovom izlasku je drugi
put napadnuta. Naravno to je pomoglo da sve njegove sumnje
padnu na njega, a sada shvata da bi svaki pametan čovek ţeleo
da sumnja ide na nekog drugog. To je ostavilo Findlayu čist put
da se pribliţi Lisi bez mešanja. Robert mu je takođe pomogao
time što je naterao Lisu da se kloni Pembroka.
„Do đavola,“ mumlao je.
Smith je klimnuo i istakao. „Malo toga moţe da se učini
protiv Lorda Findlaya pravno a da se ne ukalja reputacija
gospođice Madison.“ Pustio je da trenutak prođe a onda je
dodao. „Čak iako biste bili spremni da to rizikujete, bez
gospođe Morgan kao svedoka u njenu korist, bilo bi teško
dokazati bilo šta. A uz to ste vi rekli da pustimo ţenu ukoliko
nam kaţe ime i mi smo to uradili.“
Robert je opsovao tiho. Shvatio je to pre nego što je i saznao
ko je bio udvarač. Nije imao nameru da ide legalnim putem i
reši se čoveka. On je nameravao da ulovi skota i lično pretuče
boga u njemu što je sve ovo priredio Lisi, i zbog onog što bi joj
tek priredio da on nije stigao da je spasi od gospođe Morgan
onaj dan.

229
 Naš svet kNjiga

„Naravno, postoje drugi, manje legalan načini da se reši

takav čovek,“ Smith je nastavio kao da je čitao Robertove misli.
„Ja obično ne ohrabrujem te stvari, ali u ovom slučaju izgleda
da je to jedini način da mladu damu drţite na sigurnom... ako
se ona uda za nekog drugog i ukloni kao iskušenje. Da li postoji
šansa da se uskoro uda?“
„Zapravo su veoma dobre šanse,“ Robert ga je uverio.
Njegov razgovor sa Richardom noć pre mu je razbistrilo neke
stvari i mišljenje o nekim pitanjima to je upravo pokušavao da
kaţe Lisi kada ih je Smith prekinuo. Čim on bude otišao on će
se vratiti u salon i objasniti joj u kakvoj je zabludi bio. Kako je
shvatio da istina o njegovom detinjstvu i njegovoj majci uopšte
nije bila istina. Da je on uvideo da je njegov otac bio mrzovoljni
starac koji ga je zarazio svojim otrovom, ali da je ona bila
njegov protivotrov. Rekao bi joj kako je shvatio da su njegove
misli bile nerazumne i glupave oko braka i ţene, i da joj veruje,
svim svojim srcem.
Naravno Robert je znao da će moţda imati povremena
sumnje u svojoj glavi sa kojim će morati da se izbori i da ih reši,
ali da će učiniti sve kako bi osigurao da to na Lisu ne utiče. On
je ne bi oterao kao što je njegov otac učinio sa njegovom
majkom. On bi je čuvao i mazio do kraja njihovih ţivota.
„Pa to joj barem osigurava sigurnost. Findlay teško da moţe
oţeniti udatu ţenu, Smith je rekao ponosno. „Sa druge strane
postoji rizik da i dalje pokušava da je uhvati nasamo da
sprovede svoj plan sa njom, ali pretpostavljam da će ga pesnica
ili dve ubediti da se povuče.“
„Nesumnjivo,“ suvo se sloţio Robert.

230
 Naš svet kNjiga

„Samo mi javite ako ţelite da se par mojih momaka pobrine

za to,“ rekao je Smith ustajući.
„Mislim da bih više voleo sam da se pobrinem za to,“ rekao
je Robert podiţući se na noge takođe.
„I mislio sam da biste ţeleli.“ Rekao je Smith sa osmehom
dok ga je Robert pratio ka vratima kancelarije. „To je ono što
bih i ja uradio.“
Robert nije komentarisao, ali ga je poveo hodnikom do
ulaznih vrata. Šake su ga svrbele za licem od Findlaya.
„Poslaću vam svoj račun, moj Lorde,“ reče Smith, zastavši
na ulaznim vratima. Onda je podigao jednu obrvu. „Na vašu
adresu, ne ovde, pretpostavljam?“
„Da molim vas,“ odgovorio je otvarajući mu vrata.
„Vrlo dobro.“ Smith je klimnuo glavom, a zatim se okrenuo
da izađe napolje. Robert ga je gledao kako odlazi ka svojoj
kočiji i zatvorio vrata za njim okrećući se u hodniku. Vrata
salona su bila zatvorena, a on je zastao da uzme dah pre nego
smisli šta će reći kad ih otvori. Imao je osećaj deja vua kada je
napokon otvorio vrata i zatekao prazan salon.
„Handers!“ viknuo je, ţureći ka kuhinji.

Lisa je zurila u Charlesa sa šokom i uţasom dok su se

njegove reči ponavljale u njenoj glavi. „Robert vas je
obeščastio?“
„Oprostite mi što sam tako tup,“ Rekao je Charles blago.
„Ali je toliko očigledno da se to desilo.“
„Kako?“ Upitala je zbunjeno.

231
 Naš svet kNjiga

Charles je oklevao a onda je uzdahnuo. „Pa način na koji te

gleda nije baš rodbinski. Prvo te je gledao sa glađu koju samo
drugi muškarac moţe da prepozna. Ali danas, i prošli put kada
sam te video...“ napravio je pauzu pa dodao, „Onaj dan na
pikniku ti si ga odlučno ignorisala, ali on nije mogao da skine
svoje oči sa tebe. Njegove oči su se pomerale po tebi kao oči
ljubavnika. A onda naravno, posumnjao sam da se nešto desilo
one noći kada si traţila da te poljubim strastveno. Rekla si da te
je ljubio strastveno, ali bilo je tu više od poljupca, zar ne?“
„Da, ali ne... tek sledeće noći je on... mi... ja...“ napravila je
grimasu, i zatresla glavom. „Moţda ćete povući svoju
prosidbu, moj Lorde. Razumela bih potpuno da me ne ţelite
sada kad znate.“
„A ipak vas ţelim,“ rekao je zlovoljno, i nasmejao se na njen
iznenađen izraz.
„Lisa ti si veoma privlačna ţena. Čuo sam za tebe pre nego
što sam te upoznao, ali kada sam te upoznao...“ Slegnuo je
„Ţelim te od prvog puta kad sam te video na Londonskom balu
pre dve sezone.“
Kada je zatresla glavom i pokušala da se nagne unazad, on je
drţao njene ruke čvrsto i rekao. „Istina je. Jednostavno nisam
mogao da te izbacim iz glave. Sve druge ţene su bledele nad
tvojom slikom u mojim mislima. I proveo sam poslednje dve
godine ţaleći što te nisam onda oteo i odveo sa sobom.“ Kada
su joj se oči raširile slegnuo je ramenima. „Ţelim to sada još
više kada znam da te je Langley iskoristio. Bar te tako mogu
sačuvati od toga.“

232
 Naš svet kNjiga

Lisa se namrštila. Robert je nije iskoristio. Otišla je u njegovu

sobu potpuno nameravajući da ga zavede i natera na brak.
Naravno nije se morala puno truditi, ali nije je on iskoristio.
„Ţelim te,“ Charles je rekao odlučno. „Ali za razliku od
Langley moje namere su bile časne i ţeleo sam te prvo oţeniti.“
Nagnuo se bliţe neţnog izraza. „Reci da i reći ću vozaču da nas
odmah odvede u gradsku većnicu. Moţeš ostaviti Langleya i
sve iza sebe i biti dama Findlay. Moţemo ţiveti tiho na selu,
čitati knjige, vozati se na vodi i istraţivati tela jedno drugog
noću.“
Charles ju je pomazio rukom po obrazu dok je govorio to
poslednje, a Lisi je bilo teško da se ne cimne. Njena reakcija je
bila ista kao i na pomisao da istraţuju tela jedno drugom. Ideja
joj se uopšte nije dopadala. Nije mogla naći u njoj ništa za šta bi
se uhvatila. Nije moga čak ni zamisliti nečije telo a da nije
Robertovo i kada je to sebi priznala shvatila je koliko je bila
glupa kad je pomislila da se moţe udati za nekog drugog. To
nije bilo kao da se presvlači iz jedne haljine u drugu. Ovo je bio
suprug. Čovek koji će očekivati od nje da radi sve te intimne
stvari koje je radila sa Robertom. Koji će imati pravo da je
skine, dodiruje je na mestima koja su... ona se stresla na
pomisao da se uda za ovog čoveka ili bilo kog drugog a da on
nije Robert, stresla se na pomisao da je neko drugo mazi ljubi i
sisa, ili ukopa svoje telo u njoj. Da je Robert mogao da vidi
stvari jasnije i veruje da će mu biti verna udala bi se za njega,
ovako radije bi bila matora usedelica do kraja ţivota.
„Lisa?“ Uzdahnuvši podigla je glavi i ponudila osmeh
izvinjenja. „Ţao mi je moj Lorde. Ganuta sam, ali neću moći.“

233
 Naš svet kNjiga

Kada je pustio njenu ruku i naslonio se nazad, ona je

zagrizla usnu i pokušala biti što neţnija. „Moţda nosim
njegovo dete, moj Lorde. Sigurno ne biste ţeleli da odgajate
njegovo dete kao svoje. Odbacićete ga kao i mene.“ Zatresla je
glavom. „Previše mi se dopadate da vas veţem detetom
drugog muškarca. Uostalom, verovatno bi vas učinila jadnim.
Zaista volim Robert ceo moj ţivot. Ne mogu ni da zamislim da
će se to ikada promeniti. Udala bih se za vas i zauvek ţudela za
njim. Ja...“
„Na ţalost si veliki romantik, moja draga,“ Charles ju je
prekinuo hladno. „Malo praktičnosti u toj tvojoj pretrpanoj
glavi bi sve ovo olakšalo.“
Lisa se cimnula na uvredu, iznenađena njegovom
promenom ponašanja. Činilo se da od kako ga je odbila, da je
on skinuo svilene rukavice i bacio svoju istinu na nju.
Pretrpanu? Zato što je volela drugog?
„Naravno, ništa od ovog nije tvoja krivica,“ Charles je rekao.
„Da ti gospođa Moragan nije dozvolila da pobegneš, mi bismo
bili u braku dan nakon što si stigla u London i Langley nikada
ne bi imao šansu da te oskrnavi. On bi bio samo bleda
uspomena naspram onoga što bih vam ja postao i kako bih vas
ja naveo da se osećate.“
Lisa je trepnula nekoliko puta dok joj se um borio da sve
posloţi čim je čula ime Morgan.
„Ti si udvarač“ rekla je polako, pitajući se zašto nije šokirana
tim saznanjem.
„Da. Jesam. I ti ćeš se udati za mene,“ rekao je mirno. „Bio je
to plan godinama i neću dopustiti da izgubim to tvoje ukusno

234
 Naš svet kNjiga

telo zbog neke romantične ideje da voliš Roberta Langleya,

čoveka koji te čak i ne ţeli,“ dodao je ravno.
Lisa je zurila u njega tiho dok se veoma stara puzla krenula
sklapati zajedno sa ovom novom u njenoj glavi.
„Ti si bio drugi čovek u dogovoru sa vojvodom, mislim
George,“ mumlala je blago dok joj se prošlost razbistrila u
glavi. Pre dve godine ona i Suzette su došle u London da bi
pronašle svog oca koji se nije vratio na seosko imanje i nije
odgovorio ni na jedno od njihovih pisama. Stigle su i našle ga u
čaši kako kuka nad sudbinom što je prokockao skoro sve do
uništenja. U panici su otišle do Christiane, nadajući se da će im
ona pomoći da smisle plan i nađu Suzette muţa koji bi mogao
da otplati očev dug u zamenu za njenu ruku i popriličan miraz
koji im je deda ostavio. Jedan za svaku. Međutim stigli su
taman da otkriju da ni u Christianinom braku nije sve baš
najbolje. Čovek koji je zračio tolikom snagom i šarmom godinu
dana ranije postao je okrutan, kontrolišući tiranin. Budući da je
bilo tako, nekako im je laknulo što im je čovek učinio uslugu i
umro na dan njihovog dolaska. Bar je tako bilo dok nisu
shvatile da je njegova smrt značila ulazak u ţalost i da će tako
izgubiti šansu da nađu muţa za Suzette. Na kraju tri sestre su
učinile jedinu stvar koju su mogle, sakrile su smrt
Christianinog muţa i prisustvovale balovima tako da bi našle
muţa za Suzette koji bi odgovarao njihovim zahtevima.
Zamislite njihovo iznenađenje kada se njen mrtvi muţ
pojavio na prvom balu na kom su prisustvovale. Ispostavilo se
da se Christiana udala za nekog ko nije Richard Fairgrave, Grof
od Radnora, nego zapravo njegov brat, George, koji je unajmio
čoveka da ubije Richarda tako da bi mogao zauzeti njegovo

235
 Naš svet kNjiga

mesto. Međutim njegov unajmljeni ubica se povukao iz posla,

ostavljajući Richarda u ţivotu u Americi.
I on je bio taj koji se pojavio na balu te noći, traţeći pravdu i
svoj ţivot nazad, i traţeći tri blesave sestre.
Ubrzo su saznali da prevara i brutalnost nisu bili jedini
Georgeovi gresi. On je takođe saznao za velike miraze koje su
devojke dobile od svog dede. I to je bio razlog zašto ju je
oţenio. I bio je u dogovoru sa još dvojicom muškaraca da se i
druge dve sestre udaju za njega i da ih onda ubiju u velikoj
nesreći i oni ostanu udovci. Identitet Suzetteinog potencijalnog
muţa i ubice su otkriveni tokom otkrivanja ko je ubio George.
Ali nikada nisu saznali ko je trebao da oţeni Lisu. Do sada.
„Da, ja sam bio treći čovek u zaveri da te oţenim i ubijem
tebe i tvoje sestre,“ Charles je priznao. „Zapravo, nisam bio
toliko zainteresovan kada mi je George predočio ceo plan.
Volim da se kockam, ali ne toliko kao on, imam veoma veliko i
zdravo imanje koji mi daje dovoljno novca da se kockam.“
Slegnuo je. „Međutim nakon što sam te video na Londons
balu...“ Nasmejao se „Sva ta bleda, savršena koţa i te zlatne niti
koje su krasile tvoju glavu.“ Pomerao je svoj pogled svuda po
njoj upijajući svaki njen milimetar. „Pa, pristao sam na plan.
Nisam mogao da dočekam da spustim svoje ruke na tebe i
vidim koliko je tvoja koţa zaista divna kada je obloţim
modricama i kanapima. Ili kako bi taj tvoj divan glas zvučao
kada bi zavrištala od zadovoljstva nad bolom.“
Charles je zastao i nagnuo se napred kako bi uhvatio Lisinu
bradu, zatvarajući joj usta. Povukla se nazad međutim nije
imala gde od sedišta, jeza joj je protekla kroz kičmu kada je
videla sliku koju joj je opisivao.

236
 Naš svet kNjiga

„Naţalost,“ nastavio je, nezainteresovan njenom reakcijom.

„Sudbina je intervenisala i učinila te poprilično teškom za
uhvatiti na kraju. Prvobitno Georgesov plan se pokvario kada
se glupavo ubio. Što je verovatno i najbolje. Verujem da bi se
svakako raspao kada bih odbio da te ubijem. Međutim, onda je
i tvoj otac napustio grad, čineći gotovo nemogućim da te
zavedem i navedem da se udaš za mene.“ Reţao je
nezadovoljno. „Nisi dolazila dve proklete godine, propadala si
na selu, gde nisam imao nikakav izgovor da dođem i posetim
te.“
Findlay je zatresao glavom u gađenju. „Skoro sam odustao
od toga da te imam kada je gospođa Morgan slučajno
pomenula da si u gradu i da dolaziš na čaj.“ Prsnuo je u smeh.
„Pa, činilo se prosto savršenim da bi bilo istinito. Mogao sam te
imati drogirati te i odvesti u Gretna Green da te oţenim, a onda
bi uţivao u svom slobodnom vremenu sa tobom, zauvek.
Zamisli Lisa godine i godine izuzetne igre, istraţujući koliko
bola tvoje telo moţe da izdrţi, i koliko zadovoljstva moţe da
dobije od bola,“ rekao je to kao da bi ona trebala da bude
zadovoljna planom da je muči narednih četrdeset godina ili
više, a onda su mu se usta iskrivila od nezadovoljstva.
„Naţalost, ta stara krava ti je dozvolila da pobegneš, a ja
sam bio primoran da promenim planove. Vratio sam se na
prvobitan plan da te zavedem i da ti se udvaram, ali sam
iskoristio prilike i pokušam to sve ubrzati. Međutim, ubrzo mi
je postalo očigledno da te zanima Robert, a ne čovek koji je
imao mogućnost da te zadivi.“ Usta su mu se iskrivila a onda je
dodao. „Uprkos tome ja sam ostao blizu u nadi da će se ukazati
prilika da opet nastupim i odvedem te.“

237
 Naš svet kNjiga

I dala mu je priliku tako što je sretno uskočila u njegovu

kočiju danas, Lisa je shvatila sa mrštenjem, ali je rekla,“ Ti stojiš
iza napada u mojoj sobi one noći kada se nisam osećala dobro?“
klimnuo je. Lisa se namrštila. „Ali kako si znao da ću biti kući?
Nisam ni ja čak znala dok se nisam razbolela od onih slatkiša.
Planirala sam da prisustvujem balu te noći.“
„Znao sam zato što nisi od slatkiša obolela te noći,“ rekao je
zabavljeno. Lisa je gledala zbunjeno „Nisam?“
Charles je zatresao glavom. „Ja sam stavio emetic u tvoj čaj
dok ti je Tibald pričao sve o tragaču kog je unajmio. Bila si
toliko zauzeta ćaskanjem da nisi pila čaj sve dok svi nisu stigli.
On se nasmešio. „Način na koji si se mrštila dok si ga pila
pomislio sam da ćeš skočiti i reći kako nešto ima u tvom čaju,
ali nisi.“
„Bio je hladan i gadan, ali sam pomislila da je takav jer je
predugo stajao,“ rekla je tiho, prisećajući se gadnog ukusa.
„Ahh,“ Charles je klimnuo a onda komentarisao, „Emetic je
predviđen da brzo deluje. Verujem da si se jedva popela gore
pre nego što su mučnine počele.“
„Stigla sam skroz do svoje sobe a onda je počelo,“
informisala ga je hladno.
„Hmm,“ slegnuo je. „Ne deluje brzo kao što tvrde. Ah pa
dobro, tako je i najbolje, pretpostavljam. Gledanje drugih ljudi
kako povraćaju okrene mi stomak, čini da i sam krenem
povraćati.“
Lisa je počela da misli kako je šteta što nije. Ona je takođe
pomislila kako će zadrţati tu informaciju za buduće pokušaje.
Ako ne pobegne, moţda bi mogla povraćati po čoveku u svakoj
prilici.

238
 Naš svet kNjiga

„A napad tokom Pembrokovog izleta?“ pitala je odbacujući

mogućnost da neće pobeći.
Findlay je slegnuo zabavljeno. „On se usudio da me ne
pozove. I Tibald takođe. Izbacivanje konkurencije. Veoma
nesportski od njega, zaista,“ rekao je a onda slegnuo. „Nisam
mario međutim, zato što sam podmitio kapetana broda da mi
kaţe gde je planirano zaustavljanje za piknik tako da bih ja
mogao poslati čoveka da te otme.“
Razmišljao je trenutak, a zatim priznao. „U stvari nisam
polagao puno nade da će te tamo uhvatiti. Očekivao sam da ćeš
se drţati blizu drugih, ili da će Langley biti uvek blizu tebe tako
da neće biti šanse da te uhvati. Ali odlučila si da šetaš po plaţi i
dok te je Robert pratio, a onda se okrenuo i ostavio te samu.
„Bio si tamo?“ upitala je iznenađeno Lisa.
„Boţe ne. Bio sam u svom klubu, tvrdeći svoj alibi tako da
niko ne bi posumnjao na mene dok bi te ja vodio da te oţenim.
„Oh,“ promumlala je ona.
„Ne, poslao sam svog čoveka. Naţalost, od onog što mi je
rekao, pokušao je prerano da te zgrabi. Trebao je čekati da se
Robert vrati do ostalih. Rekao je da se bojao da će se Langley
odmaći samo malo i onda te gledati iz daljine, pa je iskoristio
priliku.“ Findlay je zatresao glavom na ono što je očito bila
glupa odluka. „Idiot je zasluţio gadnu posekotinu na glavi
zbog nevolje u koju se uvalio. Ali je odradio dobar posao sa
noţem i Langley pre toga. Bar je tako tvrdio.“
„Ne tako dobar posao. Robert je uspeo da me obljubi odmah
sledeće veče uprkos svojoj groznoj rani,“ rekla je zadovoljno.
Charlesove usne su se stegnule. „To je razočaravajuće.“

239
 Naš svet kNjiga

„Boţe,“ Lisa je rekla besno. „Nadam se da ćeš se udaviti u

tom saznanju.“
Sada se on smejao.“ Znači mačkica ipak ima kandţe.
Savršeno. Volim da se borim sa njima radi zabave.“
„Ne znam za zabavu, ali ti očigledno dobijaš mnogo borbe
od mene, moj Lorde,“ uverila ga je a onda je posegla za
kvakom na vratima kočije. Ali kao da je baš to čekao, Charles ju
je uhvatio i odvukao od vrata.
Lisa je pala unazad na klupu kada ju je pustio. Uhvatila je
bolnu ruku onom zdravom, i gledala u njega dok je dobijao
maleni osmeh na svojim usnama.
„Da li mnogo boli?“ Charles je pitao zadovoljno.
Videvši kako uţiva u tome da joj nanese bol, Lisa je pomerila
svoju dobru ruku sa povređene i uzdahnula.
„Ne puno moj Lorde.“
Kao što je i očekivala, njegove usne su se stegnule u tanku
liniju razočarenja.
Pretpostavljala je da će pokušati opet da je povredi ili kazni
Lisa je brzo rekla. „Pretpostavljam da nismo na putu do Radnor
kuće?“
Charles je trepnuo a onda je delovao da se opustio pa se i
nasmejao. „U pravu si naravno. Na putu smo do moje kuće.
Pobrinuću se da nastavim svoju rutinu ovde u gradu sledeću
nedelju da se osiguram da niko ne posumnja u mene, a onda ću
se povući na selo, slomljenog srca jer si odbila moju prosidbu.“
„Zato si se ponašao onako pred Robertom,“ rekla je
shvativši. „Pomislila sam da samo ţeliš da zaštitiš moju
reputaciju nakon što si me poljubio.“

240
 Naš svet kNjiga

On je napravio grimasu, „Tvoja reputacija je već uprljana

moja draga. Langley te je obeščastio, sećaš se? Tada sam još
više posumnjao,“ uverio ju je a onda dodao. „Zato ne, rekao
sam da smo vereni da bih mogao odigrati slomljenog i
povređenog verenika kada ti nestaneš. Mogu otići u Radnor i
zahtevati da se sve učini da ti budeš nađena. Kao tvog verenika
oni će me obaveštavati o svemu i za nedelju ili duţe...“ Slegnuo
je.
„Vratićeš se na selo sa slomljenim srcem,“ Lisa je ponovila
njegove reči.
„Upravo. Bar će oni tako misliti. Umesto toga ja ću se
zaputiti za Gretna Green sa tobom.“
„Nemoguće da zaista misliš da ću se udati za tebe?“ pitala je
zabavljeno „Ne moţeš me naterati da kaţem te reči pred
matičarem.“
„Moja draga Lisa,“ rekao je zabavljeno. „Nakon nedelje sa
mnom uradićeš šta god ja ţelim.“
Ove reči poslale su jezu niz Lisin vrat.
„Ah, stigli smo,“ Charles je objavio, gledajući kroz prozor
kočije koja je usporavala.
Lisa se ukočila. Ako je htela da pobegne, sad je bilo vreme
da to uradi. Nije imala pojma gde ţivi Charles, ali trebalo bi da
je u elitnom delu sa ljudima koji su svuda. Sve što je morala da
uradi je da vrišti čim izađe iz kočije i neko će pomoći, Lisa je
pomislila, a onda je pogledala oštro u Findlay kad je on frknuo.
„Uvek me zabavlja kada dođe do ove tačke. Vi ţene sve
mislite isto, znate. Svaka od vas počinje da vrišti, nada se
podiţe u vašim grudima poput talasa. Pobeći ćeš sada. Ovo je
tvoja šansa. Da vrištiš i beţiš, ili nešto tako, sve to mislite.

241
 Naš svet kNjiga

„Zatresao je glavom na njenu glupost a onda je rekao

podrugljivo, „Kao da ne uzimam ţene godinama koje su
nevoljne da uđu u moj dom pa da nisam naučio kako da to
prođe sa najmanje buke.“
Reči su bile poput kofe hladne vode na Lisinom licu. Uzimao
je ţene koje nisu bile voljne godinama? Za šta? Šta se desilo sa
tim ţenama?
Naravno on ih nije oţenio kao što je tvrdio da namerava da
uradi sa njom, pomislila je i pogledala nervozno u Charlesa pa
u vrata dok je kočija stajala. Tlo joj se stezalo, spremno da beţi
uprkos njegovim rečima, pumpanje krvi kroz njene vene bilo je
veliko.
Lisa je bila toliko napeta da kada su se vrata kočije otvorila
ona je zapravo malo počela. Nadala se da će videti ono što je
iza, ali veliki čovek je ispunio prolaz. Velike krupne ruke su je
uhvatile a da ona nije bila ni svesna šta se dešava, jedna ruka
prekrila joj je usne a druga ju je izvukla kroz vrata. Instiktivno
je počela da se šutira i bacaka, ali bilo je kao da se boriš sa
zidom. Ruke su joj beskorisno bile prikovane uz bokove, a noge
su joj udarale u nešto što je bilo čvrsto kao drvo, naspram čega
su njeni udarci bili poput udaraca deteta. Lisa je odneta ne više
od četiri metra od kočije do otvorenih vrata. Bilo je dovoljno da
vidi da se nisu zaustavili ispred kuće u prometnoj ulici, već u
dvorištu sa visokim zidom očigledno kuće. Nije ni čudo što je
Charles bio zabavljen njenim porivom za beţanjem. Nije imala
šansu shvatila je.
„Odvedi je u sobu, Max,“ Charles je naredio dok su ulazili u
veliku masovnu kuhinju. „Ja ću uskoro doći.“

242
 Naš svet kNjiga

Lisa je divlje gledala oko sebe, zureći preko velike ruke na

njenom licu. Ta ruka nije prekrivala samo usne, nego i njen nos
tako da nije mogla da udahne. Počela je očajnički da se bori,
plašeći se da će se ugušiti do smrti, ali nije ju jako stiskao a njen
vid se pomračio kada su prolazili kroz kuhinju, niz uski niz
stepenica i preko otvorenog prostora sa vratima i malim
prozorom.
Njen otmičar je šutnuo vrata od čega su se ona otvorila.
Onda je ušao i bacio nju unutra.
Lisa je sletela na nešto tvrdo i zacvilela od bola, onda je na
trenutak samo leţala mirno, očajnički je trebala vazduh u njena
izmučena pluća. Nakon trenutka, počela je da se oseća bolje i
pronašla je snagu da se digne u sedeći poloţaj i osmotri. Jedno
svetlo je dopiralo kroz prozor. Bilo je dovoljno da vidi da je u
maloj sobi sa samo jednim uskim krevetom. Dušek je bio teţak i
činilo joj se da je bio ispunjen nabijenom slamom. U sobi nije
bilo ničeg više sem prljavštine. Bila je u podrumu. Odmaknuvši
se od kreveta Lisa je došla do vrata i potraţila kvaku, ali nije je
bilo, barem ne iznutra, pa je zgrabila i povukla, vukući šipke,
kojima nije učinila ništa. Vrata se nisu ni pomerila. Stisnula je
zube i gledala kroz njih u sobu iza i horor scenu. Izgledalo je
kao drvena komora za mučenje sa okovima svuda, visili su sa
plafona, bili su pričvršćeni na zidove naizmenično, čak su bili i
na svakom ćošku stola koji je bio u centru otvorenog prostora.
Razni bičevi i kanapi su takođe visili na zidu od čega joj se krv
sledila. Zaklela bi se da su krajevi nekih obojeni osušenom
krvlju.
Gutajući, Lisa se odmakla od vrata i drhteći sela na krevet.
Gospođa Morgan je precenila kada je rekla da je njen udvarač

243
 Naš svet kNjiga

pomalo grub. Charles Findlay je očigledno bio jedan od onih

uvrnutih pojedinaca koji su uţivali u nanošenju bola, na mnogo
različitih načina. Ona nije ţelela da sedi i čeka i da vidi šta je
sudbina isplanirala za nju. Pobeći će, odlučila je Lisa, ustavši.
Samo je morala shvatiti kako.

„Findlay?“ Richard je ponovio njegovo ime sa mrštenjem.

„Da,“ Rekao je Robert smrknuto, hodajući ka prozoru salona
gledajući ka ulici po ko zna koji put od kako je Lisa nestala.
„Kopile,“ Promumlao je Daniel. „Čio sam neke tračeve da
zlostavlja prostitutke, ali nisam mislio da bi krenuo za
devojkom iz plemstva.“
„Hmm,“ Robert je promrmljao, zureći u praznu ulicu ispred
kuće ţeleći da ugleda Lisu kako tu lagano korača, zdrava,
srećna i vesela. Naravno to se nije desilo, ali se nije desilo ni u
jednom drugom trenutku kada se on nadao.
„A Lise nema celo popodne?“ Upitao je Daniel.
„Da,“ Reţao je Robert, „Traţila je od Harrya da unajmi
kočiju da ode do tragača.“
„Šta?“ Richard je pitao iznenađeno. „Zašto bi ona unajmila
tragača?“
Robert je zaškripao zubima a onda rekao. „Pretpostavljam
da je htela da preko njega zaposli nekog da je čuva, tako da to
ne moram da budem ja.“
Na trenutak je nastala tišina, a onda je Daniel upitao. „I
otišla je sama? Nije čak povela ni Bet?“

244
 Naš svet kNjiga

„Očigledno je trebala da povede Bet i slugu ovo popodne,

ali je pobegla bez ijedno od njih dvoje.“
„Da li si siguran da je otišla samovoljno, da nije oteta?“
mračno je upitao Richard.
Robert je uzdahnuo i protrljao čelo. „Rukovodilac ju je video
da odlazi. Rekao je da je istrčala iz salona kroz ulazna vrata i
sela u kočiju. Rekao je da je bila uznemirena.“
„Zašto bi bila uznemirena?“ Ozbiljno je pitao Richard.
Robert je slegnuo ramenima. „Razgovarali smo pre toga, ali
smo bili prekinuti. Rekao sam joj da ćemo završiti razgovor
kada završim.“
„A ona je pobegla da bi to izbegla,“ Suvo je pogađao Daniel
a onda je pljusnuo Roberta po leđima. „Ti baš umeš sa Lisom.“
„Tvoj sarkazam nije dobrodošao,“ zareţao je. „Pokušavao
sam da joj kaţem kako sam shvatio da su moji strahovi oko
njenog neverstva neosnovani, i da je to rezultat paranoje mog
oca koji je mrzeo ţene.“
„Znao sam da ćeš na kraju shvatiti,“ Tiho je rekao Richard.
„Zbog čega si to shvatio?“
„Našeg razgovora od sinoć,“ priznao je Robert bez da ga
pogleda. „Bio si u pravu, Richarde,“ moj otac je bio ogorčen,
mrzovoljan idiot. Udahnuo je i odmahnuo glavom.
„Kada sam to shvatio, to me je nateralo da sve pogledam
malo objektivnije.“
„Hmm,“ promrmljao je Daniel. „Kaţeš da si to pokušavao
reći Lisi, zar nije slušala?“
„Nije dobila šansu da sasluša. Nisam stigao daleko pre nego
što sam morao da odem jer je Handers rekao da je stigao
Smith.“

245
 Naš svet kNjiga

„A onda je ona otišla,“ rekao je Daniel i zakoračio pored

Roberta do prozora.
„Nema je više od dva sata.“
„Znam. Prvo nisam brinuo, putovanje ume da bude sporo u
ovo doba dana, a sastanak nekad ume da traje i po sat vremena.
Ipak pre nego što ste vi došli poslao sam Harrya da proveri da
se vozač nije vratio bez nje ili tako nešto. On je trebao da mi javi
kada se vrati.“ Robert jedva da je završio rečenicu kada je buka
u hodniku navela sve da se okrenu ka vratima radoznalo.
Richard se okrenuo takođe ka vratima da vidi da su se ona
otvorila i da je Harry ušao vukući vozača za lakat.
„Izvinjavam se na upadu moji Lordovi,“ promumlao je
konjušar i klimnuo ka svom gospodaru. „Ali mislim da biste
ţeleli da čujete šta ’gospodin’ ima da kaţe o onome što je
uradio gospođici Lisi.“
„Nisam uradio ništa,“ čovek je protestvovao, trgajući grubo
svoju ruku da se oslobodi Harryeva stiska. „Nisam uradio
ništa. Nikada u ţivotu nisam nekog povredio i nisam povredio
ni nju takođe.“
„Reci njima ono što si rekao meni,“ Harry je vikao, drmajući
ga, a onda se okrenuo ka Robertu pre nego što je ovaj
progovorio. „Odvezao je Lisu u najgori deo grada i ostavio je
tamo bez zaštite i ičega,“ sa gnušanjem je rekao Harry.
„Pokušao je da kaţe kako je ona insistirala da je ostaviš tamo,
ona to nikada ne bi uradila, tako da sam koristio malo metoda
svog ubeđivanja. Konačno je priznao da je pre nego što je Lisa
izašla iz kuće, Lord prišao i ponudio mu vreću novčića da je
ostavi gde god da mu ona kaţe da je odvede.“ Harry je reţao i

246
 Naš svet kNjiga

namrštio se na vozača. „I on je uzeo novac, jeste. Ostavio je kao

neku siromašnu beskućnicu.“
„Gde?“ Zareţao je Robert, prelazeći sobu da pogleda čoveka.
To je bilo sve što je morao da uradi čovek je izbrbljao adresu i
Robertova glava se uzvrtela od šoka. To je bio najgori deo
grada. Tamo nijedna ţena ne bi bila sigurna, a kamoli lepa,
nezaštićena ţena, poput Lise.
Krenuo je ka vratima, a da nije ni promislio o tome, ali je
naglo zastao kada ga je Richard uhvatio za ruku.
„Ona više nije tamo Roberte.“ Ostavio ju je pre više od dva
sata.“
Robert se naglo zaustavio na te reči i okrenuo se sa
mrštenjem.
„Ako je Findlay rekao da je ostavi tamo, to je bilo sa
razlogom,“ Richard je istakao tiho. „Bez sumnje se on pojavio
da spase damu u nevolji.“
„Da,“ rekao je Daniel „I njoj je sigurno laknulo da vidi
poznato lice da je sama pojurila u njegovu kočiju kao jagnje na
klanje.“
Robert se trgnuo na opis i rekao. „Onda idem kod Findlay.“
„Već ju je mogao odvući u Gretna Green,“ Daniel je istakao.
„Gospođa Morgan je rekla da on planira da je oţeni.“
„Nakon što je obeščasti,“ Richard je tiho podsetio.
Robert se ponovo okrenuo ka vratima, ali ga je Richard
ponovo uhvatio. „Misli, čoveče ne moţeš samo otići kod
Findlay. Mogao bi je već sada odvesti. Planovi se menjaju.“
„U pravu si,“ Robert je rekao sa mrštenjem prepoznajući
mudrost u njegovim rečima. „Trebamo plan da pokrijemo sve
mogućnosti.“

247
 Naš svet kNjiga

„Sada razmišljaš“ rekao je Richard i zahvalno odahnuo.

Onda je predloţio. „Pošalji poruku Smithu da dođe ovamo. Mi
ćemo razraditi različite mogućnosti i odlučiti ko će šta
proveriti. Sa dovoljno ljudi moţemo pokriti sve moguće terene
da spasimo Lisu pre nego što uspe da joj nanese zlo ili je natera
da se uda za njega.“
„Ako je natera da se uda za njega, ona će biti udovica do
sumraka.“ Robert je obećao uz reţanje.

248
 Naš svet kNjiga

Zvuk koraka niz drvene stepenice naveo je Lisu da se trgne.

Sela je malo uspravnije, ali ono što je zaista ţelela je da pobegne
u ćošak i nestane. Findlay je rekao da će doći dole nakon što je
naredio svom čoveku da je dovede ovamo. Nije imala sumnje
da sada on silazi, i očigledno nije imala ţelju da ga vidi.
Međutim, ona se neće sakrivati. Heroine u knjigama koje je
čitala nisu preţivele tako što su bile slabe i smešne ţene. Bile su
hrabre i hrabra sudbina ih je nagradila za to. Ona će takođe biti
hrabra... ako je to i ubije.
Ta poslednja je bila nepotrebna misao, odlučila je Lisa čim joj
je prošla kroz glavu. Stvarno je to mogla malo bolje formulisati.
„Ah, vidim da si se lepo smestila.“ Lisa je pogledala ka
vratima čim je začula taj glas i podigla bradu buntovnički dok
ju je Findlay gledao kroz rešetke. Gledao ju je sa zanimanjem,
kao da je zarobljena ţivotinja u kavezu.
„Čini mi se da vam se ovo sviđa moj Lorde?“ rekla je
hladno. „Zaista, to vas čini neprivlačnim.“
„Dobro je, vatrena si,“ Charles je rekao zabavljeno. „Znao
sam da ćeš biti.“
„Drago mi je da vam udovoljavam,“ Lisa je rekla prezirno.
„Nisi udovoljila.“ Rekao je sa smehom. „Ali hoćeš.“
„Sumnjam u to moj Lorde.“

249
 Naš svet kNjiga

„Oh hoćeš,“ Charles ju je uverio. „I uţivaću da te učim kako

da to uradiš. Znao sam to od prvog momenta kada sam spustio
oči na tebe.“
Lisa je ostala tiha ovaj put i samo zurila u njega sa laţnom
ravnodušnošću. Nije napravio pokret da otključa vrata i uđe
što je bilo dobro pomislila je. Tako da je čekala da vidi šta će
uraditi.
„To me navodi da poţelim da odmah počnem,“
prokomentarisao je kada ona nije odgovarala. „Naţalost
moraćemo da se suzdrţimo od uţivanja jedno u drugom za
sada. Moram večeras da prisustvujem balu i glumim
razočarenje što se ti, moja verenica nisi pojavila, a onda da se
šokiram kada saznam da si nestala, moţda i prolijem koju
suzu.“
Lisa se skoro opustila na vest da će je za sada ostaviti na
miru, ali je instiktivno znala da je loša ideja pokazati olakšanje.
Mogla bi ga time navesti da je zgrabi pre bala, tako da se ona
osmehnula.
„Ne napreţi se u naporu da pustiš suzu moj Lorde.
Sumnjam da će mnogi biti time impresionirani.“
„Oh, ne znam. Umem biti veoma dobar glumac kada ţelim.“
Rekao je suvo, zabavljeno je gledajući.
„Da umeš ti to. Nakon svega ipak si me uverio da si
dţentlmen.“ Rekla je suvo. „I mnogi drugi su verovali da si
čovek.“
„Oh, sviđa mi se tvoja vatrenost Lisa. Jedva čekam da je
ugasim.“ Izjavio je sa osmehom. „Ova noć će se činiti
beskonačnom dok se ne vratim ovamo.“

250
 Naš svet kNjiga

„Ne ţurite zbog mene moj Lorde,“ rekla je slatko. „Zabavite

se plešite sa svim lepim devojkama i popijte mnogo.“
„Oh ne, ostaću trezan i čuvaću svoju energiju za tebe.“
Uverio ju je sa osmehom a onda zavrteo glavom. „Da li je
Langley shvatio šta se krije u tebi? Da li je video strast ispod
svog tog sretnog čavrljanja i romantičnog duha?“ osmeh mu je
naglo nestao. „Da li si mu je pokazala?“
Lisa je oklevala. Bilo je nečeg gotovo ljutitog u njegovim
poslednjim rečima. Ton kojim je govorio bio je ljubomoran i
posesivan. Činilo se kao da mu je ipak stalo što je Robert bio
njen prvi. Nesigurna kako da odgovori, ostala je tiha i nakon
nekoliko trenutaka, Findlay je uzdahnuo. „Pretpostavljam da
bih trebao krenuti na bal, redovi umeju biti veoma dugački a ja
ne bih ţeleo da propustim bilo koje od uzbuđenja. Naravno
sumnjam da će vaše sestre i njihovi muţevi biti tamo. Siguran
da gotovo ludački tragaju za vama u ovom trenutku. Moraću
da čujem vest da si nestala sa neke treće strane, a onda da odem
do Radnor skrhan.“ Uzeo je trenutak pauze a onda pogledao
kroz rešetke i rekao „Trebala bi da spavaš. Biće bolje ako budeš
odmorna kad se vratim.“
Charles se okrenuo i nestao iz njenog vidokruga. Lisa je
čekala da vidi da se neće vratiti onda je ispustila dah i
potonula uza zid dok je slušala njegove odmičuće korake.
Stvari se definitivno u ovom trenutku nisu odvijale dobro.
Proverila je vrata paţljivo i videla da nema šanse da se otvore
iznutra, i nije bilo prozora ili drugog puta za beţanje. Dakle
beţanje otpada. Ostala je samo borba, za šta je imala nameru da
je pruţi, samo bi bilo bolje kad bi imala neko oruţje. Udahnuvši
duboko podigla se na noge i polako se okrenula u krug

251
 Naš svet kNjiga

posmatrajući svaki milimetar ćelije. Nije bilo mnogo čega.

Krevet dušek i prljavi pod...
Lisa je oklevala a onda je vratila svoju paţnju na krevet.
Imao je drveni okvir, jeftin i dotrajao. Klekla je pored njega da
ga bolje pogleda. Zatim je uhvatila svaku nogu i povukla ih je
da proveri čvrstinu. Stisnutih usana ona je počela da klima
najslabiju od njih polako je pomerajući napred nazad.

„Evo ga,“ promrmljao je Richard i Robert je klimnuo glavom

dok su gledali kako Findlay kočija izlazi iz dvorišta i kreće niz
ulicu.
„Pametno,“ promumlao je Daniel. „Ponaša se prirodno,
prisustvuje balu i drţi se svoje rutine. Kao što si rekao tako će
manje izazvati sumnju nego da je iznenada nestao.“
Robert je ponovo klimnuo glavom, ali nije komentarisao.
Koristio je svu svoju koncentraciju da ne skoči u unajmljenu
kočiju i ode do kuće vičući Lisino ime.
„Findlay je pametan čovek, tu mu odajem priznanje.“
Ovaj put Robert je uspeo da skloni svoj pogled sa kuće preko
puta ulice i pogleda u govornika. Gospodin Smith je bio na
otvorenom prozoru na vratima iza njih.
„Šta vi radite ovde?“ Robert je zareţao nagnuvši se da otvori
vrata i potraţi čoveka unutra.
„Trebalo bi da ste na putu za Gretna Green da se uverite da
oni nisu tamo.“

252
 Naš svet kNjiga

„Poslao sam dvojicu mojih ljudi. Uzaludno putovanje koliko

vidim, pošto je Findlay još uvek ovde. Nema sumnje da je i
devojka.“ Smith je rekao mirno i zatvorio vrata da se smesti na
klupu pored Richarda. Robert je klečao na podu da bi gledao
kroz prozor dok je Daniel sedeo na suprotnoj strani od
Richarda.
Robert se namrštio, ali nije istakao da bi moţda moglo biti
drugačije.
„Osim toga, upravo sam krenuo kada sam sreo damu koja je
bila Findlayeve sorte, volela je grubo i umela je da se nosi sa
sobom i takvima.“ Objasnio je. „Mislio sam da bi bilo korisno
postaviti joj neka pitanja. Ispostavilo se da je to bio dobar
instinkt. Imam informacije koje bi mogle biti korisne.“
„Reci mi,“ naredio je Robert.
„Rekla je da se ne zamarate sa gornjim spratovima ako
traţite devojku. Sve je normalno kao i svaka druga kuća od
Lorda u Londonu, kaţe da on u podrumu prima devojke a ne
gore, tako da je ona sigurno dole.“
„U podrumu?“ promrmljao je Robert osvrnuvši se ka kući.
„Da gospodaru,“ Smith je potvrdio ozbiljno. „Izgleda da
dole ima pravu malu komoru za mučenje. Voli da zaključa
devojke dole tako da mogu da vide sve njegove alatke za
mučenje, ona kaţe da ih on uglavnom ostavi tamo i prisustvuje
bilo kom događaju ili balu pre nego ih uzme. Što očito i večeras
čini.“ Smith je rekao gledajući u smeru gde je kočija otišla.
Onda se okrenuo i dodao. „Ona je rekla da pušta devojke da se
pravi strah uvuče u njihov stomak za ono što sledi kada se on
vrati. I da ih voli uplašene.“

253
 Naš svet kNjiga

Robertove usne su se stisnule na pomisao da je Lisa

zaključana negde, dok gleda u Findlay sprave za mučenje,
prestravljena zbog onoga što sledi kada se vrati sa bala.
„Takođe je rekla da ne očekujemo pomoć od posluge ili bilo
koga drugog ko je unutra. Oni svi znaju kakav je i aktivno u
tome učestvuju.“
„Učestvuju?“ Robert je pitao oštro.
Smith je klimnuo glavom. „Findlay dozvoljava nekima od
svoje posluge da povremeno budu sa devojkama. Ili ih bičuje...
ili dozvoljava da oni bičuju druge. Ponekad oboje.“
Reţanje je pobeglo sa Robertovih usana na ovu vest pa je
pogledao ka kući. On će ubiti skota i njegove sluge ako su samo
spustili ruke na nju. On će sigurno svakako ubiti Findlay
principa radi. Čovek je bio ţivotinja.
„Da li je rekla nešto oko brava koje bi mogli da susretnemo,
ili o najboljem pravcu da dođemo do podruma?“ Richard je
pitao tiho. „Zadnja vrata, rekla je,“ Smith je odgovorio. „Kroz
dvorište i oko kuće vrata za podrum su u kuhinji. Ali rekla je
da je kuhinja uvek zauzeta. Neće biti lako uvući se.“
„Onda nam treba distrakcija,“ rekao je Daniel mračno.
„Da trebaćemo, i imam ideju za jednu,“ odgovorio je Smith.
Sva tri muškarca su se okrenula na taj komentar. „Kakvu
ideju?“
Smith je oklevao a zatim je rekao. „Mi… sada, mislim da
vam se neće dopasti. Ali sam siguran da će funkcionisati.“
„Šta će funkcionisati?“ Nestrpljivo je upitao Robert.
Smith je napućio usne i rekao. „Čini mi se da je jedina stvar
koja ulazi i izlazi iz tog podruma ţena.“
„Ţena?“ Daniel je upitao oprezno.

254
 Naš svet kNjiga

„Da gospodine. I to redovno. Ta devojka o kojoj sam vam

pričao je rekla da Findlay ne deli samo ţene sa svojim ljudima
nego ih ponekad iznenadi sa ponekom samo za njih. Time ih
drţi zadovoljnim i manje su šanse da onda neko od njih izda
Lorda.“ Smith je rekao. „A onda sam pomislio sa damama
unutra, oni bi pomislili kako im je poslao dame da im ne bi
palo na pamet da se pokušaju igrati sa njegovom novom
igračkom pre njega.“
„Gospođica Madison nije igračka,“ rekao je Robert besno.
„Molim vas oprostite gospodaru, ali ona to jeste za
Findlaya.“
„Da li sugerišete da unajmimo par prostitutki da ometaju
Findlayove ljude dok mi spašavamo Lisu?“ Polako je pitao
Richard.
„Mogli bismo to da uradimo,“ reče Smith, „Ali rizikujete da
jedna od njih kasnije progovori i izazove skandal za gospođicu
Madison i vas ostale. Mnogo bi bilo lakše kada bi vam pomogle
vaše ţene.“
„Naše ţene nikada ne bi mogle da glume prostitutke.“ Reče
Richard.
„Osim toga poslali smo ih na bal i rekli im da ćemo se
kasnije naći sa njima. One čak i ne znaju da Lise nema. Rekli
smo im da ona i Robert razgovaraju o svojoj budućnosti.“
„Hmm.“ Smith je klimnuo glavom. „A ipak tamo stoji kočija
Radnor imanja samo dve kočije iza vaše. Gledajući kuću
oprezno baš kao i vas trojica.“
„Šta?“ upitao je Richard šokirano.

255
 Naš svet kNjiga

„Niste ih primetili, a?“ Pitao je Smith blago. „Ja se ne osećam

loše. Vi ste se bez sumnje fokusirali na kuću. Uostalom ja
uočavam sitnice, kao i veliku kočiju sa plemenitim grbom.“
Daniel je poklekao i izašao iz unajmljene kočije dok je
Richard bio odmah iza njega.
„Mora da su vas pratile,“ neţno je rekao Smith Robertu.
„Veća kočija u svakom slučaju i svakako nam treba pomoć
ţena.“
Klimajući Robert je krenuo za muškarcima a Smith ga je
pratio.
„Šta do đavola vi radite ovde?“ Richard je upitao kada je
Robert zakoračio u kočiju i seo na ono malo mesta koje je ostalo
pored para.
„Ona je naša sestra, Richard,“ Christiana je ostala mirna i
tiha. „Gde bi drugo bile?“
„Ali kako ste uopšte znale...“
„Kako misliš da smo znale?“ Suzette je pitala sa ogorčenošću
sa suprotne klupe. „Bet je bila zabrinuta i prisluškivala kod
vrata kada je Harry priveo kočijaša kod vas u salon. Čula je sve
i rekla nam.“
„Naravno,“ Daniel je mumlao.
„Da, naravno, ona je lojalna devojka koja ne krije tajne. Tako
da naravno da nam je rekla šta naši muţevi taje.“ Rekla je
Suzette optuţujuće. „To nije bila moja tajna da je kaţem,“ rekao
je Daniel brzo, a Suzette oči su se suzile.
„Gde li sam već čula tu pesmu?“ Upitala je suvo.
„Nismo hteli da vas brinemo.“ Dodao je on. „Planirali smo
da vratimo Lisu i ne uzrujavamo vas.“
„Ili nas ne uključite.“ Suho je odgovorila.

256
 Naš svet kNjiga

„Ţeleli smo što se toga tiče,“ Ubacio se Smith, privlačeći oči

na sebe dok je sedeo pored Suzette i Daniel. „Baš sam upravo
ljudima rekao da nam treba vaša pomoć da izvučemo Lisu.“
„Bilo šta,“ odmah je rekla Christiana.
„One se neće oblačiti u lagane suknje i zavoditi muškarce.“
Richard je rekao odlučno. „Moraćemo smisliti drugi plan.“
„Lagane suknje?“ Christiana i Suzette su pitale u isto vreme
sa zanimanjem.

257
 Naš svet kNjiga

Lisa se nelagodno pomerala na malenom krevetu sa

grudvastim dušekom. Grudvastim jer je uklonila nešto od
slame i to je obavila ţurno i neefikasno je raspodelila ostatak
slame u prljavoj koţi. Nije imala nameru da troši vreme da to
bolje popravi, ali bilo je prokleto neudobno, priznala je i
prebacila se na stranu okrenuta ka zidu. Ruka joj je stisnula
nogu kreveta koju je drţala i premestila je blizu tela. Stavila je
pod suknju, pored noge dok je još leţala na leđima. Bila je
dobro sakrivena nadala se.
Bez ičeg drugog da radi, Lisa je odlučila da bi trebala da
odmori i prikupi malo snage pre nego što se Findlay vrati.
Trebaće joj sva njena snaga i energija tada, ali ne za ono za
šta je Findlay nameravao. Lisa je ţelela da bude spremna i jaka
da ga napadne oruţjem. On je mislio za sebe da je pametan.
Ona će udariti tog samozadovoljnog krelca u lice.
Zvuk otvaranja vrata došao je do njenih ušiju, slab i tih da ga
jasno čuje. Moţda je čak bio i gore. Ona je već primetila nešto u
kamenim zidovima koji su činili da se čuju iskrivljeni zvuci.
Nekoliko puta je pomislila da se neko kreće po otvorenom
prostoru, samo da bi shvatila da je prazno i da su pokreti i
koraci bili od odozgo, a nekako su odzvanjali do dole.
Kada nikakav zvuk nije pratio mekani klik, Lisa je naterala
sebe da se opusti. On se još nije vratio. Trenutak kasnije kroz

258
 Naš svet kNjiga

rešetke se pojavio iznenadni smeh. Lisa se ponovo smirila u

krevetu, naoštrivši uši. Zvučalo je kao ţene, a sada je čula i
korake, nekoliko komada nogu koračale su po drvenim
stepenicama na otvorenom prostoru, pretpostavila je. Još jedan
zvuk smeha i ţamor glasova, muških i ţenskih, su to potvrdili,
a Lisa je nervozno uhvatila nogu kreveta nesigurna šta se
dešava.
Da li se Findlay vratio, i doveo još ţrtava? Ugrizla je usnu i
osluškivala, mrštila se na nasilan zvuk koji je iznenada čula.
Udarce, pucanje mesa, a onda uzdasi i prigušena cika ţena i
onda opet tišina.
Lisa je osluškivala druge zvukove da je skoro propustila
zvuk na vratima svoje ćelije. Ona ih je tek postala svesna nakon
što je metal zaškripao. Lisino srce je skočilo u njeno grlo.
Charles Findlay se vratio i došao po nju. Njena ruka je stegnula
nogu od kreveta, nokti su se ukopavali u drvo, ali je čekala,
osluškujući napeto mekan zvuk koraka koji su se kretali ka
njenom krevetu. Lisa se nije pomerila sve dok nije osetila ruku
na ramenu. Tada se okrenula i zamahnula svojim oruţjem iz
sve snage, jer je očekivala da će to biti glava Findlaya. Noga je
već bila u letu kad je prepoznala Roberta. Sa cikom ona je
pokušala da zaustavi udarac, ali najbolje što je mogla da uradi
je da ga umesto oko kao što je nameravala udari u stranu glave
od čega je on sa jaukom skočio unazad.
„Robert,“ uzdahnula je, ispuštajući improvizovano oruţje i
skočivši sa kreveta da mu priđe kad je on pao na kolena. „O
boţe ţao mi je! Mislila sam da si Findlay. Da li si dobro?“
Odgovor je bilo stenjanje, a Lisa je kleknula pored njega da
mu pogleda glavu. Međutim njegova ruka je prekrila njenu, i

259
 Naš svet kNjiga

dok je htela znati koliko ga je teško povredila, mogla je da

pomisli samo da to što ne moţe da vidi da je to dobra stvar.
Dok je imala ţelju da vidi štetu koju je nanela. Imala je
tendenciju da se onesvesti kada bi videla krv. Verovatno bi bilo
najbolje da ona zapravo i ne vidi ranu dok ne budu na
sigurnom. „Šta se desilo?“
Lisa je pogledala iza Roberta i videla Daniela koji je stojao na
otvorenim vratima ćelije mršteći se dok je gledao situaciju.
Očigledno Robert nije došao sam da je spasi, shvatila je. Iako
nije imala pojma da je traţe. Stavljajući to na stranu za sad rekla
je nesretno. „Mislila sam da je on Findlay pa sam ga udarila
nogom od kreveta.“
„Nogom od kreveta?“ Upitao je Daniel, dok su mu oči klizile
na krevet pored zida.
„Napunila sam svoju podsuknju slamom a dušek stavila
ispod kreveta da zameni nogu koju sam otkinula“ objasnila je
umorno.
„Pametno,“ prokomentarisao je Daniel prilazeći preko sobe
do Roberta. „Moţeš li da hodaš Robert? Trebali bi da odemo
odavde. Gore je kuća puna sluga. Ako jedan od njih dođe iz
bilo kog razloga, mogli bi nas pronaći.“
Robert je gunđao i borio se da ustane. Lisa je odmah krenula
da mu pomogne, povlačeći njegovu ruku preko svog ramena
da mu pomogne u hodu. Kada su se odvukli do vrata Daniel se
pomerio u stranu da im oslobodi prolaz. Pogledao ju je onako
neţno i tiho pitao. „Da li si dobro Lisa? Findlay nije...“
„Dobro sam,“ uverila ga je, ali je on ipak oklevao „Findlay je
nameravao da se večeras počne zabavljati nakon bala. Plan je

260
 Naš svet kNjiga

bio da on prisustvuje balu, da glumi uznemirenog verenika a

onda da se vrati da me uzme,“ rekla je suvo.
Danielova usne su se stegnule u tanku liniju na te reči, ali se
onda nasmešio pakosno „Pa koliko mi se čini dočekaće ga
veliko iznenađenje. Skoro mi je ţao što nismo dovoljno
zakasnili da ga udariš jednom ili dvaput.“
„Iako bih bila zadovoljna da sam ga udarila jednom ili dva
puta zahvalna sam što idem odavde,“ Lisa ga je uveravala dok
je pomagala Robertu da se kreće na otvorenom. Pogled joj je
klizio po sobi dok je išla, primetila je Richarda sa dve lagane
suknje koje su stajale pored stepenica, primećujući takođe
nesvesno i tela Findlay ljudi.
„Lisa!“ povikala je jedna tamnokosa ţena glasnim šapatom.
Lisa je zastala, nateravši i Roberta da zastane takođe i
odjednom je gledala u široke oči tamnokose sa laganom
suknjom koja ih je uočila i poletela ka njima. Oči su joj se u
neverici proširile kad ju je ţena gotovo zagrlila bacajući
Roberta gotovo na pod u svojoj ţelji. Lisa je zbunjeno
pogledala Daniela i tiho ga je upitala ko je ta ţena.
„Suzette izgleda veličanstveno zar ne?“ rekao je Daniel sa
osmehom prema ţeni. Ona ju je pogledala i sve što je uspela da
vidi je strana glave iza njenog zagrljaja. A onda je njen pogled
skliznuo ka ţeni dostojanstvenog hoda koja im je prilazila sa
Richardom koji je pokušavao da joj ogrne sako, a Lisine oči su
skoro ispale iz njene glave kad je prepoznala Christianu.
„Dragi boţe,“ promrmljala je, zadivljena koliko su njene
sestre bile dobro maskirane u prostitutke. Dragi boţe to je bilo
toliko šokantno. To ju je navelo da pomisli kako bi, ako skinu
lagane suknje i obuku se propisno mogle da prođu kao dame.

261
 Naš svet kNjiga

Ta misao je bila nešto o čemu nikada nije razmišljala. Lisa je

uvek mislila da u tim ţenama ima nešto drugačije, da će one
biti prepoznate po onome što jesu kako god bile obučene. Ali
ako su Suzette i Christiana mogle da prođu kao prostitutke
samo zbog laganih suknji tako lako... pa moţda nije bilo razlike
za dame u laganim suknjama osim okolnosti u kojima su...
„Hvala bogu da si dobro,“ Promrmljala je sestra odmah
zagrlivši nju i Suzette.
„Zašto si tako obučena?“ Pitala je Lisa nesigurno, a onda je
zastala i zabrinuto pogledala Roberta koji je zastenjao i
naslanjao se više na nju.
„Šta vam je do đavola ljudi trebalo toliko dugo?“ Duboki
glas se prolomio na vrhu stepenica ona je pogledala i videla
visokog momka sivo crne kose kako ih gleda dole niz stepenice.
Izgledao joj je uţasno poznat, ali trebao joj je trenutak da ga
prepozna kao Robertovog čoveka sa kojim se sastao pre
nekoliko dana.
„Idemo odmah, gospodine Smith,“ Richard ga je uverio tiho
i uhvatio ruke Suzette i Christiane da ih povuče ka
stepenicama, pre nego što se okrenuo ka Lisi. „Zašto ne pustiš
Daniela da pomogne Robertu da se popne uz stepenice? Biće
brţe.“
Oklevala je, ali onda se izmakla ispod Robertove ruke da
pusti dvojicu muškaraca da zauzmu njeno mesto i pomognu
povređenom čoveku. Kada je bila sigurna da ga imaju, ona se
okrenula i pratila sestre pored onesvešćenih muškaraca na
podu. Lisa je uspela da nastavi hodati odolevajući da se ne
zaustavi i ne išutira veliku debelu osobu koju je prepoznala kao
momka koji ju je izvukao iz kočije i skoro ugušio do smrti, pre

262
 Naš svet kNjiga

nego što ju je stavio u ćeliju. Međutim ako je pogled mogao

ubiti, sumnjala je da će se onda on probuditi. Lisa je tiho
pojurila stepenicama iza svojih sestara, sa muškarcima koji su
se penjali iza njih. Na vrhu ušli su u kuhinju kuda je i uvedena.
Za stolom je sedela ţena koja je spavala. Ili moţda nije bila pri
svesti. Visoki muškarac koji ih je poţurivao je takođe bio tu,
stao je pored vrata koja su vodila u ostatak kuće. Zastao je i
pogledao prema njima da li su svi tu, onda ih je poveo ka
drugim vratima, a onda je stalno pogledavao ka onesvešćenim
slugama. Sada kada su bili podalje od stepenica, njene sestre su
je uhvatila za ruke i povukle ka izlazu iz kuće kao da su se
bojale da bi nešto moglo da je zaustavi.
Što je bilo malo verovatno, pomislila je Lisa sumorno. Nije
mogla dovoljno brzo da pobegne odatle. U dvorištu iza kuće
bila je usamljena kočija, prema kojoj su je sestre uţurbano
vukle, uguravši je prvu unutra pre svih. Lisa se smestila na
klupu, ali se nagnula napred zabrinuto gledajući Roberta dok
su joj se sestre penjale takođe sedajući na suprotnu klupu,
ostavljajući dovoljno mesta pored Lise za Roberta kada
muškarci stignu.
„Šta je sa vama muškarcima?“ Lisa je čula Christianu kako
pita zabrinuto, dok se ona naginjala ka Robert da pogleda
njegovu ošamućenu facu. Očigledno ga je dobro udarila. Bilo je
dobro što ga je prepoznala i ublaţila udarac jer bi on moţda
sada bio mrtav. Šteta što to nije bio Findlay pomislila je, dok ih
je Richard uveravao da će biti odmah za njima u Radnorovoj
kočiji. On je onda zalupio vrata kočije. Obe, Suzette i Christiana
su anksiozno gledale kroz prozor u svoje muţeve kada se
kočija počela kretati. Moment kasnije Suzette se naslonila

263
 Naš svet kNjiga

nazad i sa uzdahom objavila, „Stigli su do kočije da ih niko ne

zaustavi. I gospodin Smith je.“
„Dobro je,“ Lisa je mumlala pretpostavljajući da je gospodin
Smith visoki muškarac sa sivo crnom kosom. Pogledala je u
Christiane i videla kako se njena starija sestra takođe opušta, i
uspela je da se nasmeje dvema ţenama pre nego što je opet
pogledala u Roberta.
Oči su mu bile zatvorene. Izgledalo je kao da spava i njegove
ruke nisu više bile na njegovoj glavi, ali na sreću glava mu je
bila pritisnuta uz njeno rame, krijući ranu i krv koja je bez
sumnje bila tu.
Ispustivši dah, pogledala je opet u sestre i upila njihovu
odeću. „Zašto ste tako obučene?“
„Morale smo da ometamo Findlayeve ljude tako da bi se
muškarci mogli uvući u kuću,“ Suzette je rekla sa osmehom.
„Ometati ih? Zaista?“ Lisa je pitala zabavljeno, zapravo
upitavši se šta je spadalo pod to. Iako je znala da je tolika
razgolićenost sigurno bila dovoljna distrakcija za muškarce.
„Da, i do đavola, bilo je zabavno,“ Suzette je rekla kroz
smeh, a onda nabrala nos. „Pa, većinom jeste. Nije mi bilo
toliko kada me je jedan od njih uhvatio dok smo išli niz
stepenice.“
„Ni Daniel nije to baš mnogo cenio,“ Rekla je Christiana
suvo. „Kunem se da je uloţio malo više snage dok je tukao tog
momka kada smo se spustili dole gde su nas čekali on i
Richard.“
Suzette se ponovo nacerila. „I udario ga je nečim ţestoko
među noge kad smo sišli dole,“ rekla je ona u smehu.

264
 Naš svet kNjiga

Christiana je zatresla glavom i pogledala u Lisu. „Ona je

uvek bila nasilnija od sve tri.“
Lisa se blago osmehnula i onda rekla. „Hvala vam... za
pomoć u spašavanju.“
Christiani su se oči odmah zacaklile i nagnula se napred da
joj stisne ruku. „Ništa drugo nismo mogle da uradimo, i ti bi
isto učinila za nas.“
„Da“ rekla je jednostavno i okrenula ruku da je stisne nazad.
„Kako ste saznali gde sam?“
Christiana je brzo objasnila ceo događaj koji je doveo do
spašavanja. Lisa ih je tiho slušala i kada je završila pitala je.
„Šta će uraditi sa Findlay?“
Suzette i Christiana su razmenile pogled. Suzette je
uzdahnula i rekla. „Nisam sigurna da išta mogu, Lisa. Barem
ne a da ne izazovu skandal.“
„Znači on će se samo tako izvući iz svega?“ upitala je mrko.
„Ne znam,“ Reče Christiana nesretno. „Nadam se da neće, ali
moraćemo čekati da vidimo šta će njegovi ljudi uraditi sa njim.
Sumnjam da će ga samo pustiti da se izvuče osim ako nije
apsolutno neophodno. Jer oni moraju da misle i o tebi, Lisa.“
Ona je napravila grimasu nezadovoljstva na to, ali onda je
kočija usporila i stala pogledala je kroz prozor i videla da su
kući. Lisa se pitala kako će izneti onesvešćenog Roberta, kada
su se vrata kočije otvorila i Richard se pojavio. Radnorova
kočija je očigledno bila odmah iza njihove, ili su ih prestigli
negde uz put i bili pre njih kući. Lisa je sa sestrama izašla i
čekala pored kočije dok je Daniel dodavao Roberta u
Richardove ruke. Ţene su onda pratile muškarce koji su ga
nosili u kuću.

265
 Naš svet kNjiga

Odneli su ga pravo u njegovu sobu na spratu, ali kada se

Lisa počela penjati na krevet kad je on bio polegnut, Suzette je
uhvatila njenu ruku i odmakla je.
„Krv,“ rekla je jednostavno zbog čega se Lisa namrštila. Lisa
je oborila ramena dopuštajući sebi da se odmakne do prozora u
njegovoj sobi dok je Christiana brinula o njemu. Gledala je tiho
kroz prozor dok je čekala da bude očišćen dovoljno da ga moţe
videti bez da se onesvesti. Ona i Suzette su bile tihe dok su
čekale, svaka od njih povremeno je bacala pogled na trio oko
Robertovog kreveta, dok mu je Christiana čistila ranu i radila
šta je trebalo. Sve to kao da je trajalo predugo, ali Lisa je
pomislila da je to zbog toga što ona čeka, a zatim se Christiana
uspravila i rekla nešto muškarcima pre nego što se pridruţila
njima kod prozora.
„Kako je on?“ Zabrinuto je upitala.
„Ima rez i malu čvorugu na glavi, ali mislim da će biti
dobro,“ rekla je Christiana.
Lisa je tiho zurila u nju, prepoznajući zabrinutost u njenom
pogledu. „On je u nesvesti.“
„Da,“ reče ona uz uzdah. „I to je zbunjujuće. Ali stvarno
mislim da će biti dobro Lisa. Sumnjam da je čitav dan išta jeo, i
bio je pod velikim stresom zbog tebe. To je samo pogoršalo
situaciju i oslabilo ga. Sigurna sam da će se uskoro probuditi.“
Christiana je oklevala a onda dodala. „Zašto ne odeš malo da
legneš? Imala si dug i teţak dan. Doći ću po tebe kad se on
probudi.“
Lisa je oklevala, ali je onda klimnula glavom i okrenula se ka
vratima. Bio je dug dan, veoma stresan. Prvo ju je unajmljeni
vozač ostavio u onoj ulici, a onda je Findlay pokazao svoje

266
 Naš svet kNjiga

pravo lice i oduševljeno joj predstavio svoje planove za nju. Bila

je veoma umorna, priznala je Lisa sebi dok je izlazila iz
Robertove sobe i prešla hodnik do svoje. Tek kada je posegla za
kvakom na vratima zapitala se gde je Bet. Prema njenim
sestrama sluţavka je otkrila ono što su muţevi tajili od njih, da
je Findlay platio vozaču da je ostavi tako da bi je mogao oteti.
Ona je očekivala da će sobarica sa oduševljenjem čekati da vidi
kako je Lisa spašena. Međutim nije bilo ni znaka od devojke od
kako su se vratili.
Puštajući kvaku, Lisa se okrenula i pošla hodnikom ka
kuhinji umesto da je ušla u svoju sobu. Ona se spustila lagano u
prizemlje a onda je hodnikom došla do kuhinje. Tamo je
zatekla kuvaricu i par sluga koji su sedeli za stolom i nešto tiho
pričali. Svi su je pogledali kad je otvorila vrata i sa olakšanjem
se nasmejali govoreći kako su sretni što se vratila ţiva i zdrava.
Lisa nije bila iznenađena što su sve sluge znale, u kući se tajna
prosto nije mogla sakriti. Promumlala je tihu zahvalnost, a
zatim je pitala gde je Bet, da bi joj oni rekli kako je ona otišla u
njenu sobu da je sačeka. Da se još nije pojavila verovatno bi
zaspala čekajući. Nasmešivši se Lisa se zahvalila a onda ih je
ostavila. Ušla je u svoju sobu zatvorivši vrata i pogledala okolo
kladeći se da će je zateći u stolici gde je i bila. Međutim nije
spavala ona je bila budna, vezana široko otvorenih očiju, u
stolici gde je sedela.
Lisa se smirila odjednom, a zatim je pratila smer
sluškinjinog pogleda, instiktivno se okrenula i videla ko stoji
iza vrata. Findlay je bio tu, naslonjen na zid pored vrata, ruku
prekrštenih kao da pozira dok se smejao.

267
 Naš svet kNjiga

„Imate sreće što sam strpljiv čovek Lisa, inače bih vas
sigurno kaznio što sam toliko čekao na vaš povratak.“
Prokomentarisao je sa osmehom. Tada se uspravio i krenuo ka
njoj govoreći. „Naravno pretpostavljam da je teško da tebe
krivim. Čini mi se da muškarci nisu ţurili da vas vrate. Do
đavola čak se nadam da su uleteli u nevolju sa mojim ljudima?
Primetio sam da je Langley unesen unutra.“
Lisa je otvorila usta da vrišti za pomoć, ali je Findlay bio
brţi. Pre nego što je zvuk pao sa njenih usana, on je bio na njoj,
prekrivajući joj usne jednom rukom, a drugom je privlačeći na
svoje grudi, drţeći je za poleđinu vrata. Lisa se uhvatila za
njegova ramena da odrţi balans zbog nezgodne pozicije u kojoj
se našla.
„Uočio sam Radnorovu kočiju pred svojom kućom kada sam
krenuo na bal. Čini se da nisam bio toliko lukav kao što sam
mislio i da je pomoć bila na putu,“ šapnuo je nagnuvši se
unazad.
„Razmatrao sam o tome šta da radim. Da li da se vratim kući
i upozorim sluge da se pripreme na borbu? Ili pobegnem iz
zemlje?“
„Međutim onda mi je palo na pamet da nema potrebe za
bekstvom iz zemlje. Nije izgledalo kao da će pozvati vlasti. Na
kraju krajeva to bi naškodilo tvojoj reputaciji. Shvatio sam da
imam drugu opciju. Mogao sam doći ovamo. Oni bi te spasili i
doveli ovde, opuštajući se misleći da si sigurna pod okriljem
porodice, i da te ja onda mogu oteti ispred njihovih noseva. To
bi značilo da imam celu noć da te odvučem u Gretna Green i
prisilim da se udaš za mene pre nego shvate da si nestala.“
Lisa je gledala u njega preko ruke na njenim usnama.

268
 Naš svet kNjiga

„Znam, znam,“ rekao je i zatresao glavom. „To znači

preskakanje svih onih divnih zadovoljstava u kojima sam
planirao da uţivam večeras. Ali i dalje moţemo uţivati nakon
sklapanja braka.“
Lisa je osetila prozorsku platformu pritisnutu od svoja leđa i
noge pa je pokušala da pogleda okolo, ali je i dalje drţao njenu
glavu jednom rukom a usta drugom. Prikovao ju je bokovima
uz prozorsku platformu i rukom nešto izvadio iz dţepa što je
onda gurnuo u njena usta. Lisa je instiktivno podigla ruke u
nameri da je izvadi, ali joj je on odmah uhvatio zglobove i
stavio ih iza leđa. Drţeći ih tamo jednom rukom, on je izvadio
drugo parče materijala iz svog dţepa i brzo joj vezao ruke.
Dok je bio ometen vezivanjem njenih ruku, Lisa je pokušala
da izbaci parče tkanine iz svojih usta. Sve što je trebalo da samo
jednom vikne za pomoć i oni bi odmah svi bili tu. Skoro je
uspela, ali taman kada je trebala da izbaci zadnje parče iz usta
Charles je završio sa njenim rukama i vratio paţnju na njeno
lice, on je gurnuo nazad tkaninu gotovo do tačke da je
pomislila da će se udaviti. Zatim je vezao još jednu traku preko
njenih usana pričvršćujući je iza njene glave.
„Tako,“ rekao je kad je završio. „Ovo će biti teško, ali idemo
kroz prozor i niz drvo. Ti naravno nemaš ruke da ti pomognu,
tako da ćeš morati da zavisiš od mene da te sprečim da padneš.
Ja ću te čuvati... osim ako ne pokušaš da pobegneš. Ako
pokušaš pustiću te da padneš. Da li se razumemo?“
Kad je Lisa oklevala, on joj je stisnuo vezane zglobove toliko
da ju je zabolelo. „Da li se razumemo?“

269
 Naš svet kNjiga

Naglo je klimnula glavom „Dobro.“ Charles se osmehnuo.

Lisa ga je oprezno posmatrala, a onda je naglo udahnula kada
ju je okrenuo ka prozoru.
„Idemo,“ mumlao joj je pored uha.

270
 Naš svet kNjiga

Konstantna pulsirajuća bol u glavi probudila je Roberta.

Stenjući otvorio je oči i trepnuo gledajući u Lisino prelepo lice,
njena kosa je bila oko njene glave. On nije čak ni promislio
samo je posegao za njom i krenuo da je vuče dole, sa namerom
da je poljubi od olakšanja što je dobro.
“Robert, ako ne oslobodiš moju ţenu biću veoma iznerviran.
Moţda čak i zaboravim da si pretrpeo povrede glave i zadam ti
još koju.”
“Richard?” rekao je nejasno, zaledivši se na te reči iako nije
znao odakle je njegov glas, pustio je onu koja je izgleda bila
Christiana, pogledao okolo i odmah uočio čoveka kako im
prilazi od glavnog prozora gde je i Daniel stajao sa Suzette, koja
se cerila zabavljeno.
Uzdahnuvši, pogledao je u Christianu, uspevši da sad vidi
mnogo jasnije.
“Izvini Chrissy,” mumlao je sa kajanjem. “Pomislio sam da
si…”
“Lisa,” završila je umesto njega sa zabavljenim osmehom.
“Shvatila sam to odmah.”
Stenjući pogledao je opet po sobi, ali Lisa se nije iznenada
pojavila da se izvinjava što ga je udarila dok ju je on spašavao.

271
 Naš svet kNjiga

“Poslala sam je da legne.” Christiana je rekla neţno,

pretpostavljajući koga traţi. “Ona je bila pod stresom ceo dan.
Uostalom znaš kako reaguje kad vidi krv.”
“Oh, da,” rekao je Robert uz grimasu. Lisa bi se verovatno
onesvestila i onda bi leţala pored njega. Što i nije tako loš
ishod, pomislio je. Bar tako ne bi morao da ide da je traţi.
“Oh Roberte, lezi i odmori,” Christiana je rekla kad je on seo
i spustio noge sa kreveta. “Zadobio si dobar udarac. Odmori i
oporavi se.”
“Moram da pričam sa njom,” rekao je tiho, shvativši da
njegovo ustajanje nije pogoršalo bol. Čak ga je pomalo i olakšao
nekako, vid mu se izbistrio pomalo. Čudno.
“Ali…” Christiana je počela, kada ju je Richard uhvatio za
ruku.
“Pusti ga. Najbolje je da ovo reše.” Rekao je neţno.
Uzdahnuvši klimnula je i nije protestovala dalje. Samo je
gledala zabrinuto dok je on ustajao.
Robert nije znao kome je više laknulo što su ga videli na
nogama, njemu, Christiani ili ostalima. Zato se nasmejao.
“Mislim da sam dovoljno dobro. Osim glavobolje osećam se
dobro, mada Lisa ima opasan udarac,” dodao je.
“To bi moglo biti korisno kada se uvali u nevolje,” Daniel je
rekao zabavljeno, vodeći Suzette bliţe krevetu.
Robert se nasmejao na te reči i krenuo ka vratima,
pomerajući se pomalo sporo iz prve samo sa bude siguran da
mu se neće zavrteti i da neće pasti na lice.
“Sretno sa njom,” Daniel je vikao zadirkujući “Vikni ako
opet zamahne na tebe… ovaj put to ne ţelim da propustim.”

272
 Naš svet kNjiga

“Ha, ha,” Robert je mumlao, ali se smejao. Znao je da Lisa

nije očekivala njega. Pretpostavlja da je trebao da kaţe nešto
pre nego što joj je dotakao rame. To bi ga sačuvalo od
glavobolje.
Robert je skoro zamahnuo glavom na sopstvene misli, ali se
zaustavio pre nego što jeste. Bol u glavi je popuštao pomalo sa
svakim korakom, ali je pretpostavio da ako bi je protresao
moţda bi bol opet počeo. Prešao je hodnik i zastao ispred
njenih vrata nesiguran šta da kaţe. Imao je toliko toga da joj
kaţe, ali ţeleo je da sve prođe dobro. Ovo je bilo vaţno. Nakon
što je sloţio misli u glavi, udahnuo je duboko i pokucao neţno
na vrata.
Niko nije rekao koliko je prošlo od kako je Lisa otišla da
legne. Nije mu čak ni palo na pamet da je moţda već spavala,
ali tišina unutra ga je navela da pokuca još jednom jače. Robert
je oklevao, a onda se okrenuo od vrata. Ako spava
pretpostavlja da će morati da čeka do sutra. Radije ne bi, ali
teško da će shvatiti bilo šta što ţeli da joj kaţe ako bude
pospana i mrzovoljna što ju je probudio, pretpostavio je.
Međutim bio je na jedan korak od vrata kada je začuo glasno
lupanje u sobi iza njega.
Okrećući se, Robert nije oklevao, otvorio je vrata i poleteo
unutra, onda je zastao naočigled prestravljene Bet, koja je leţala
postrance na podu, očigledno je namerno oborila sebe i stolicu.
To je bio taj udar, shvatio je i poţurio da joj pomogne. Ona je
uspela da proizvede zvuk i navede bilo koga ko je pred vratima
da uđe.
“Findlay,” Bet je rekla čim joj je Robert oslobodio usta.
Cimnula je glavom ka prozoru. “Oteo ju je.”

273
 Naš svet kNjiga

Robert je gledao ka prozoru dok je ustajao, ali nije potrčao

da vidi koliko je Findlay odmakao sa Lisom. Napravio je tu
grešku prošli put kada ju je napao ovde, pokušao je da se spusti
niz drvo brzo za napadačem, koji je već vodio u startu. Ovaj
put biće pametniji.
Okrećući se, izleteo je iz sobe skoro obarajući Daniela koji je
ţurio hodnikom sa Suzette.
“Pomozite Bet,” rekao je Robert dok je ţurio niz hodnik i
dole. Nije čekao da vidi da li Daniel sluša, nego je poţurio dole
da otvori ulazna vrata. Bio je to mudra izbor. Poţurio je napolje
i iza ugla taman na vreme da vidi Findlay kako obilazi kuću sa
Lisom na ramenu, njena glava je visila niz njegova leđa a ruke
su joj bile vezane. Oba čoveka su se zaledila u sekundi
gledajući jedan u drugog.
“Pusti je Findlay,” Robert je rekao mrzovoljno.
“Robert?” Lisa se uzdigla na njegovom ramenu,
pokušavajući da pogleda ka mestu gde je stajao, a Robert je
video da je povez bio oko njenog vrata i da su joj ruke bile
vezane iza njenih leđa. Koristila je samo snagu stomaka da se
uzdigne i okrene, ali nije uspela pa je opet pala na njegova leđa.
Njen glas je bio jak i iznerviran kada je rekla. “Trebalo bi da si u
krevetu. Idi dovedi Richarda ili Danela da se pozabave ovim.”
Robert je prevrnuo očima na tu naredbu. Ţena je bila vezana
i umalo oteta a ona mu je govorila da dovede nekog drugog da
reši ovo? Ludilo, pomislio je i zatresao glavom.
“Predlaţem da mi se skloniš sa puta Langley,” Charles je
rekao neprijatno, privlačeći njegovu paţnju na čoveka a onda je
video da je od negde izvukao pištolj i uperio u njega. “U
suprotnom ovo će biti veoma neuredno.”

274
 Naš svet kNjiga

Robert je gledao pištolj, telo mu se pripremilo za akciju, ali je

podigao ruke i odmakao se par koraka unazad. Findlay je
odmah počeo da se pomera sa svojim teretom.
“Zaista ću morati da insistiram da pustiš moju snaju
Findlay. Ili će stvari postati još neurednije nego što si ti
planirao.”
Robert i Charles su pogledali u stranu da vide Richarda koji
je stajao sa strane sa pištoljem u svojoj ruci usmerenog ka
čoveku koji je drţao Lisu.
“Ti me ne bi me upucao, moţda pogodiš Lisu.” Findlay je
rekao samozadovoljno.
“Upucaj ga, nije mi bitno ako pogodiš mene. On će me
ionako mučiti.” Lisa je vrištala a onda dodala samouvereno.
“Samo pokušaj da ne pogodiš noge, biće mi potrebne da leţim
ili sedim dok se oporavljam.”
Robert je prevrnuo očima a onda krenuo napred. Neće
dozvoliti da Findlay ode sa njom, niti će dozvoliti da Lisa bude
ranjena.
“Odbij Langley,” Charles je rekao dok mu je ruka bila na
pištolju i dok je gubio nešto od koncentracije po prvi put
večeras. “Pucaću.”
“Ne bi ti to savetovao Findlay,” Daniel je zareţao iza njega
dok je došao oko kuće.
Charles se okrenuo postrance i bacio pogled na njega dok je
pokušavao da drţi i Richarda i Roberta na oku takođe. Oklevao
je na trenutak a onda je opsovao i krenuo ka Robertu. U
trenutku kada je Robert pomislio da će ovaj pucati on je bacio
Lisu sa ramena i bacio ju na njega kao vreću krompira.

275
 Naš svet kNjiga

Robert je instiktivno pokušao da uhvati Lisu, jedva

primetivši da ga je Findlay obišao i dao se u beg.
“Jesi li dobro?” upitao je Robert, podiţući Lisu na noge
zabrinuto zureći u nju. Čekao je dovoljno dugo da dobije njeno
klimanje glavom a onda ju je gurnuo ka Danielu i krenuo za
Findlayem.
Čovek je bio skoro na putu kad je Robert krenuo. Besan na
pomisao da će kopile pobeći, vikao je njegovo ime. Dovoljno da
ovaj pogleda preko ramena dok je trčao… smrtonosna greška.
Bio je samo na metar od kočije, ali pogled unazad ga je
spotakao i on je pao ispred svog konja. To moţda ne bi bio
toliki problem da nije nosio pištolj. Oruţje je opalilo dok je
udarao od zemlju i zalutali metak pogodio je jednog od
njegovih konja. Obe zveri su poskočile na zadnje noge od
straha mlateći kopitima u vazduhu pre nego što su se spustile
dole…na Findlaya.
Robert se lecnuo i usporio dok su ţivotinje gazile čoveka, a
onda poletele napred, uprkos naporima kočijaša da ih umiri i
kontroliše.
“Mislite da je on dobro?” Lisa je pitala skrećući paţnju na
činjenicu da su ona, Daniel i Richard stigli do njega. Robert se
kratko nasmejao na pitanje. Pretpostavio je da je time tačno
rekla ono što misli o Findlayu, pošto uopšte nije pitala za njega
nego za konja koji je jurio niz ulicu sa drugim konjem i kočijom,
a ne na povređenog muškarca na podu.
“Proveriću Findlaya,” Rekao je Richard tiho, krećući se
pored Robert da bi stigao do čovekovog krvavog tela.
Izgleda da je taj komentar privukao Lisinu paţnju na
Charlesa i ona ga je pogledala očigledno prvi put.

276
 Naš svet kNjiga

Bar je tako Robert zaključio kad je ona iznenada počela da

bledi od pogleda na krv oko čoveka.
“O boţe,” rekla je ona i počela da se ljulja, a onda joj se činilo
kako su noge počele da joj tonu u zemlju. Robert ju je uhvatio
pre nego što je pala, grleći je rukama.
“Vodi je unutra, mi ćemo pogledati Findlaya,” Rekao je
Daniel tiho.
“Ništa se ne vidi,” rekao je Richard mračno ispravljajući se iz
klečećeg poloţaja. “On više neće nikom smetati.”
“Dobro je,” promumlao je Robert. “Gde je Smith?”
“Poslali smo ga kući našom kočijom čim smo stigli ovamo,”
odgovorio je Daniel. “Poslaću po njega, on moţe ovo da reši.”
Robert je klimnuo glavom i okrenuo se da odnese Lisu u
kuću.
Christiana i Suzette su jurile niz stepenice sa Bet koja im je
bila za petama kada su ušli, ţelele su da se uvere da je ona
dobro, mada se upravo onesvestila jer je videla krv. On ih je
onda uverio da su Richard i Daniel dobro i da su napolju.
Ostavljajući ţene da ţure napolje i same se uvere on je odneo
Lisu gore. Robert je nameravao da je odvede u njenu sobu, ali je
bio svestan da je Bet odmah iza njih a ţeleo je neko vreme
nasamo sa Lisom da joj objasni sve što ima, čim se probudi i da
je zamoli da se uda za njega, pa je zato ušao u svoju sobu i
nogom zatvorio vrata. Bila je to tiha, ali efektivna poruka. Bar
Bet nije pokucala na vrata ili pokušala da uđe.
Dobro je da nije, Robert je odneo Lisu do kreveta i spustio je
na njega. Onda je gledao tiho u nju momenat pre nego što se
okrenuo ka prozoru i gledao kroz njega čekajući da se ona
probudi.

277
 Naš svet kNjiga

Lisa se polako probudila i shvatila da leţi u tuđem krevetu.

Trebao joj je minut da prepozna da je u Robertovoj sobi.
Sekundu kasnije primetila je i tog muškarca kako stoji pored
prozora, gledajući napolje u tamu. Izgledao je tako zanosno
prelepo, stojeći tamo mirno da je na momenat samo stajala i
gledala u njega.
Čovek ju je spasio četiri puta do sad, rizikovao je svoj ţivot i
bio povređen više puta. Samo što se ovaj zadnji put izvukao
nepovređen, bila je to čista sreća. Charles ga je mogao lako
upucati, napolju u dvorištu. Robert ju je pratio danima,
pokušavajući da je sačuva, i povredio se radeći to.
Voleo ju je, bila je sigurna u to. Moţda je on mislio da je voli
kao prijatelja ili mlađu sestru, ali strast koju je pokazao prema
njoj kada su bili zajedno nije bila prijateljska ili bratska. A šta je
bila ljubav ako ne prijateljstvo, strast i poverenje?
Poverenje je jedino nedostajalo. Ali ona je znala da on neće
biti u stanju da pokloni poverenje ni jednoj drugoj ţeni takođe.
Moţda dve od tri stavke i nisu bile loše za početak, pomislila je.
Moţda će naučiti da joj veruje vremenom. Lisa se nadala tome,
jer se bojala da će se svakako udati za glupog muškarca.
Jednostavno si nije mogla pomoći. Sviđao joj se, volela ga je,
ţelela ga je i verovala mu je... svojim ţivotom. Udaće se bez da

278
 Naš svet kNjiga

zaradi njegovo poverenje ako je to potrebno, jer neće moći

odoleti ako je još jednom pita.
„Robert,“
On se okrenuo i uočio Lisu kako sedi na krevetu, nasmejao
se i prešao preko sobe prema njoj. Seo je na ivicu kreveta,
sklonio je kosu sa njenog lica i pitao, „Kako se osećaš?“
„Ja se osećam dobro. Nisam ja problem,“ rekla je namrštivši
se. „Ti si.“
„Jesam?“ pitao je zabavljeno, misleći kako izgleda neodoljivo
sa namrgođenim izrazom na licu.
„Da, Robert, ti si,“ rekla je odlučno. „Ţeleo ti sebi da priznaš
ili ne, ti mene voliš. Ja sam stvorena za tebe. A ti si očigledno
mnogo tvrdoglav i glup da to uvidiš. Ja mogu to da vidim, i ja
sam...“
„Volim te,“ prekinuo je tiho, i Lisa je zastala i trepnula
iznenađeno.
„Voliš?“ pitala je nesigurno a to pitanje je navuklo
zabavljenost na njegove prelepe usne.
„Lisa, u poslednjih par dana ja sam potpuno odustao od
svog ţivota da bi sačuvao tvoj. Izvrnuo sam članak i bio
uboden u pokušavajući da te zaštitim, da ne pominjem kako si
me ti udarila. Ako to nije ljubav, ja stvarno ne znam šta onda
jeste.“
„Oh,“ Lisa je izdahnula očiju širom otvorenih, a onda je
dodala. „A šta je sa poverenjem Roberte? Ljubav uključuje
poverenje i...“
„Verujem ti,“ Robert je rekao prekinuvši je, što je donelo
sumnjiv izraz na njeno lice. Uzdahnuvši, uzeo joj je ruke u svoje
i stisnuo ih pre nego što je rekao. „Pokušavao sam sve ovo da ti

279
 Naš svet kNjiga

kaţem ranije danas pre nego što je Smith stigao i prekinuo nas.
Richard i ja smo pričali sinoć. On me je naveo da shvatim da je
moj otac bio ogorčeni ţenomrzac. Da se on uništavao sumnjom,
toliko da je čak i kaţnjavao moju majku za preljubu godinama
pre nego što je čak i pogledala drugog muškarca. Zapravo,
mislim da ju je on gurnuo u ruke drugog muškarca svojom
okrutnošću i mrţnjom. Ali ona je bila samo sa jednim
muškarcem, Gowerom i uradila je to tek nakon što joj se brak sa
ocem raspao. Da nije bilo brige oko skandala mislim da bi se
ona davno razvela od mog oca. Ovako, oni su ţiveli
razdvojeno, vodili su odvojene ţivote, kada je ona krenula
nešto sa Gowerom. To me je navelo da se zapitam da li se ista
stvar desila i sa mojim dedom i njegovim ocem,“ priznao je sa
grimasom a onda nastavio.
„Kada sam sagledao situaciju shvatio sam da Langley
muškarci nisu toliko ukleti preljubnim ţenama kao što su ukleti
mrţnjom i sumnjom koja je odvlačila njihove ţene od njih.“
Pustio je reči da potonu a onda dodao. „I da nije bilo mog
prijateljstva sa tobom i tvojim sestrama ja bi verovatno takođe
izrastao u čoveka sumnjičavog i punog mrţnje prema ţenama.“
Robert je opet stegnuo njene ruke, a onda priznao. „Čak i sa
vas tri da mi pokaţete da nisu sve ţene laţljive, preljubnice, ja
sam i dalje bio paranoičan o nevernim ţenama... o tebi,“ dodao
je uz mrštenje. „Kao što je moj otac bio sa mojom majkom... i to
je bilo sve zbog verovanja u to muško prokletstvo moje
porodice. Ali ja sam bio veće sreće,“ rekao je sa osmehom.
„Imao sam tebe, Suzette i Christianu u svom ţivotu. Vas tri ste
bile oličenje vernosti kada su u pitanju ţene, Lisa, i ja sam
siguran da je najbolja od njih zapala meni za oko.“

280
 Naš svet kNjiga

„Jesam?“ pitala je sa sumnjom.

Robert je klimnuo a onda istakao. „Uţivamo u društvu jedno
drugog, volimo da čitamo jedno sa drugim, imamo prelepe
debate, volimo sličnu hranu, volimo da igramo, cenimo iste
vrednosti. I nijedna druga ţena u mom ţivotu nije probudila
toliku strast u meni kao što si ti. Volim te Lisa Madison. Volim
tvoje sanjarske oči opijene romantikom, tvoju neosporivu
lojalnost, tvoj iskričavi smisao za humor, tvoju hrabrost, tvoju
strast, tvoju inteligenciju, i čak i tvoju povremenu naivnost.
Verujem ti celim svojim srcem, svojim imenom, i svojim
ţivotom. I dok ti ne mogu obećati da nikada neću posumnjati
ili da se očevo prokletstvo neće ponekad pojaviti i zabrinuti me,
mogu ti obećati da ću uvek traţiti način da to prebrodim ako se
desi, i da definitivno neću to iskaliti na tebi.“
„Oh,“ Lisa je izdahnula.
Robert je okrenuo njene ruke u svojim, gledajući ih pre nego
je pronašao njen pogled i dodao. „Nadam se da je to obećanje
dovoljno da te uveri da budeš moja ţena, Lisa. Jer mislim da ne
bih mogao da podnesem...odbijanje,“ istakao je a onda dodao.
„Znam da ne bih mogao da podnesem ţivot u kom mi ti nisi
prijatelj, ljubavnik, partner i ţena.“
„Oh,“ Lisa je ponovila zapanjeno a ona je iznenada izmakla
svoje ruke iz njegovim, ustala je i pobegla iz sobe.
Robert ju je gledao nesretno. Čekao je momenat, i čekao,
njegova šokiranost je počela da prerasta u zbunjenost i bes. On
je upravo ogoleo srce pred ţenom i šta se desilo? Ona je
pobegla. Šta do đavola?
Ustavši, poţurio je preko sobe i niz hodnik. Očekivao je da je
nađe iza zatvorenih vrata svoje sobe, čak i zaključanih, ali bila

281
 Naš svet kNjiga

su širom otvorena. Pretpostavio je da to znači da je pobegla

dole niz stepenice, ali pogledao je u sobu svejedno, za svaki
slučaj. Opustio se kad ju je ugledao kako stoji pored malog
stola u svojoj sobi, pišući brzo u svoj dnevnik, ne okrećući se.
„Lisa,“ počeo je iritirano.
„Jedan trenutak Robert. Skoro sam završila,“ mumlala je,
nastavljajući sa pisanjem.
Robert je uzdahnuo i udario stopalima. Onda je upitao
empatično. „Završila sa čime?“
Umesto odgovora, pogledala je preko ramena i pitala, „Šta si
rekao nakon dela da voliš moj iskričavi smisao za humor? Da li
je hrabrost ili strast?“
Robertova usta su se otvorila a onda je pitao zabavljeno.
„Da li zapisuješ sve što sam ti rekao?“
„Pokušavam, ali ne mogu da se setim šta dolazi nakon mog
smisla za humor,“ rekla je zvučeći zamišljeno.
Zurio je u nju tiho, tenzija ga je napustila. Nije pobegla jer
nije ţelela da se uda za njega. Pobegla je da zapiše sve što joj je
rekao. Nije imao ideju zašto je morala sve to da zapiše, ali mu je
bilo draţe nego da je samo pobegla. Pokušavajući da ostane
strpljiv dodao je, „Lisa. Ja sam ti upravo ogolio srce i pitao te da
budeš moja ţena. Odgovor bi bio više prikladan i očekivan.“
„Oh,“ trepnula je, gledajući nazad ka svom dnevniku, a
onda je stala ispred njega u uzela njegovo lice u svoje ruke.
„Naravno da ću se udati za tebe, Roberte.“
Olakšanje je prošlo kroz njega, skliznuo je rukama oko
njenog struka i privukao je u svoj zagrljaj, ali kada je krenuo da
spušta svoju glavu da je poljubi ona je dodala, „Sada kada si se

282
 Naš svet kNjiga

dozvao pameti i shvatio kakav sam ulov i da smo suđeni jedno

drugom, nema razloga da moj odgovor bude ne.“
Robert je zastao i sa grimasom rekao „Hvala ti.“
„Nema na čemu,“ rekla je i izvukla se iz njegovih ruku
nazad ka svom dnevniku. „Sada šta si rekao nakon Humora?“
Robert je zacvilio kad je dodala. „Ţelim da zapišem tako da
nikada ne zaboravim šta si rekao.“ On se opustio, osmeh je
prekrio njegove usne kad je dodala. „Toliko dugo sam ţelela da
oprobam sebe u pisanju a ono što si rekao je bilo prelepo.
Zvučalo je poput heroja iz mojih priča koji bi govorili slične
stvari svojim heroinama na kraju.“
„Dragi boţe,“ Robert je mumlao, izdalo ga je strpljenje kad je
prešao preko sobe, uhvatio je za ruku i odvukao od mesta gde
je stajala.
„Robert, ţelim da zapišem ono što si rekao,“ protestvovala je
dok ju je on vukao ka krevetu. „Zaboraviću uskoro ako ne
zapišem, a to su zaista najlepše i najdirljivije reči koje je devojka
mogla da čuje.“
„Drago mi je da mogu da ti udovoljim,“ rekao je zabavljeno,
sedajući na krevet, povlačeći je ispred sebe a onda ju je okrenuo
tako da njena leđa budu njemu okrenuta. Brzo je skidao njenu
odoru, i dodao. „Međutim ne mogu potpuno ponoviti ono što
sam rekao.“
„Ne moţeš?“ pitala je očigledno razočarana dok je on
završio sa njenom odorom i krenuo na podsuknju. Materijal je
padao oko nje na podu.
„Ne praktično ne mogu,“ rekao je, nastavljajući dalje da je
skida. „Međutim, ne boj se, imam ceo ţivot da ti govorim takve
stvari u našem daljem ţivotu, moja ljubavi.“

283
 Naš svet kNjiga

„Oh, i to je divno takođe,“ mumlala je, njene reči su bile

prigušene od materijala koji joj je prevlačio preko glave.
„Molim te, pokušaj da zapamtiš jednu takvu za kasnije, moj
Lorde. Zapisaću i nju takođe.“
„Kako ţeliš,“ rekao je zabavljeno, bacajući njene stvari
pored. Lisa se momentalno okrenula da ga pogleda.
„Zaista me voliš, zar ne Robert?“ pitala je sa stidljivim
osmehom.
„Zaista volim,“ uverio ju je, omotavajući svoje ruke oko nje
da je privuče na grudi. „Ali ti to znaš zar ne?“
„Mislim da znam,“ rekla je tiho a onda dodala. „Ali bilo je
trenutaka kada sam mislila da grešim.“
„Nisi nikad grešila,“ uverio ju je, naginjući se da spusti
poljubac na njeno čelo. „Ti si bila apsolutno u pravu a ja sam
bio samo previše tvrdoglav i... ovaj...“
„Glup,“ ponudila je da doda umesto njega. „Da to,“ mumlao
je. „Da nisam to video.“
„Drago mi je da su ti se sada oči otvorile,“ rekla je sa sretnim
osmehom. „I meni je, moja ljubavi. I meni je.“ Uverio je
dopuštajući svojim očima da uţivaju u toj predivnoj koţi koju
je ogolio. Onda se nagnuo i poljubio je dok je rukama pratio isti
put.
Lisa je momentalno odgovorila, primičući se bliţe
omotavajući svoje ruke oko njegovog vrata sa uzdahom. Robert
je još nešto video nakon što su mu se oči otvorile, video je dug
sretan ţivot sa ţenom u braku, pun prijateljstva, ljubavi i
strasti, dece i poverenja. Bio je siguran da je Langley
prokletstvo napokon prekinuto.
„Oh boţe.“

284
 Naš svet kNjiga

Robert se cimnuo i onda prekinuo njihov poljubac

pogledavši okolo na očigledno i glasno pročišćavanje grla.
Richard i Christiana su stojali na vratima zajedno sa Danielom i
Suzette iza njih, gledao ih je zbunjeno a onda je pogledao ka
Lisi koja je ciknula i sagnula se po svoju suknju pokušavajući
da prekrije svoju golotinju.
Reţući na neprijatnu situaciju, Robert je brzo zgrabio njenu
odoru sa kreveta i kleko da joj pomogne u tome. Kada ju je
propisno pokrio, uspravio se i okrenuo ka publici od dva para.
„Šta sve ovo znači?“
Četiri para očiju su gledala podignutih obrva upitno i Robert
je shvatio da bi njegovo ponašanje moglo biti pogrešno
protumačeno, ali je Richard pitao. „Da li da zakaţem kočiju za
put u Gretna Green?“
„Druga alternativa je da odeš kući i vratiš se da posetiš Lisu
sa nekim poklonima dok ne sredimo sve za venčanje ovde u
gradu,“ Christiana je istakla neţno.
„Ona bi već sada mogla nositi tvoje dete,“ Suzette je istakla.
„Brz put u Scotland bi moţda bio najbolji.“
„Uostalom zašto da prekidamo porodičnu tradiciju sada?“
Daniel je pitao suvo, „Svi smo mi imali hitne puteve za Gretna
Green.“
„Mi smo se venčali u Radnoru,“ Christiana je podsetila
Daniela brzo.
„Samo čistom srećom. Plan je i za vas bio Gretna Green,“
Suzette je istakla momentalno.
„Istina,“ Christiana je priznala.
Svo četvori ljudi se zatim okrenulo ka njemu i gledalo ga
upitno. Gretna Green ili dugo čekanje da se sve uredi propisno,

285
 Naš svet kNjiga

Robert se pitao. I bez sumnje su mu njih četvoro sugerisali da

on i Lisa apsolutno nemaju vremena. Jedina opcija je bila
očigledna.
„Vas četvore se idite pakovati. Ja ću urediti kočije,“ Robert je
rekao suvo.
„Nema potrebe,“ Richard je rekao zabavljeno. „Mi smo znali
da ćeš se na kraju dozvati pameti. Spakovani smo već danima.“
„Christiana i ja ćemo pomoći Lisi da se spakuje, dok vi
momci uređujete kočije i pakujete kofere u njih.“ Suzette je
rekla, ulazeći u sobu da poţuri Lisu. Ona je onda pogledala
nazad i dodala, “Pa trebaće nam tri naravno, za sve nas. Mi ne
moţemo ići bez naših sluškinja.“
„Do đavola,“ Robert je mumlao mentalno računajući koliko
će mu vremena trebati da se odvuku do Gretna Green sa tri
kočije, punih njima, njihovim slugama i njihovim prtljagom.
Trebaće nekoliko dana da završi ono što je ţeleo upravo da
počne sa Lisom.
„Razvedri se,“ Daniel je rekao, udarajući ga po leđima
zabavljeno. „Oboje ćete uskoro uskočiti u nešto što se zove
bračni pakao.“
Robert se nasmejao divlje. „Baš tako.“
„Dobrodošao u porodicu,“ Richard je rekao dok ga je Daniel
poţurivao ka vratima. „Sada je zvanično. Umesto da budeš
dosadni brat Suzette i Christiane bićeš im zet.... ali ne i Lisi,“
istakao je.
„Ne, nikada Lisi,“ Robert se sloţio dok su izlazili iz sobe.

286
 Naš svet kNjiga

„Ne bih ti to preporučio,“ Richard je rekao tiho, stajući da

namesti svog sina uz rame i pomazi tromesečni plačući haos.
„Ţene te neće dobro dočekati, i Lisa neće biti sretna što te vidi.“
„Hmmm,“ Daniel je rekao zabavljeno. „Zar se ne sećaš šta se
desilo kada se Richard popeo gore dok se Christiana
porađala?“
Te reči su navele Roberta da zastane. Sećao se. Christiana je
klela svog muţa i bacala na njega sve što je mogla da nađe,
psujući šta ju je naterao da prolazi, ’Ovaj pakao’ pre nego što je
vrisnula u agoniji pred još jednom kontrakcijom. Richard je
imao krvav nos jer je pogođen knjigom, koju je Christiana
bacila na nega.
„Upravo sada Lisa verovatno proklinje sve muškarce i šalje
ih do đavola, ali najverovatnije što si je učinio trudnom.“
Richard je istakao skoro šapatom dok je njegov sin, Richard
junior, počeo da tone u san.
„Pa, teško da sam to učinio sam, učestvovala je.“ Robert je
mumlao, ali se okrenuo i otišao do salona Madison vile. Daniel
se nasmejao nezadovoljnog izraza i otišao do prednjeg prozora
da pogleda napolje. Verovatno je proveravao svog
dvogodišnjeg sina, Christophera, Robert je bar tako
pretpostavio, znajući da je dadilja odvela dečaka malo napolje
na sveţ vazduh. Daniel je oboţavao svog sina.

287
 Naš svet kNjiga

Isto kao što je Richard oboţavao svog, i kao što su svi

oboţavali svoje ţene. Ali to su i bile ţene koje se isplatilo da ih
oboţavate, Robert je pomislio čudeći se nad činjenicom da se
stvarno tako osećao u vezi svoje ţene. Njegove Lise. Sve je bilo
zbog nje. Svaka druga ţena bi pobegla sa Pembrokom ili
Tibaldom ili bilo kojim drugim proscem nakon što je on glumio
potpunog idiota i odbijao da prizna svoja osećanja za nju. Ne i
Lisa. Imala je srce, upornost i bila je ţestoko odana. To je bilo
tako očigledno, da gotovo tri godine kasnije nije mogao da
veruje kako je mogao biti toliko glup. On je sa Lisom bio
najsrećniji u svom ţivotu. Imali su povremene svađe, i padove,
a Lisa je ponekad kušala njegovo strpljenje, ali sve u svemu
njihov ţivot je bio dobar. Bolje nego dobar. Prokletstvo Longley
je zaista bilo razbijeno. Iako je Robert pretrpeo jedan ili dva
napada ljubomore i brige kada bi joj neki muškarac podario
više paţnje nego što bi on ţeleo, Lisa je uvek osetila njegova
osećanja i našla način da ga uveri koliko ga voli, kao i uvek
kada bi ti trenuci prošli. On je sumnjao da bi neka druga ţena
bila toliko paţljiva i razumna. Ali Lisa ga je najbolje poznavala
od svih drugih. Čak je ponekad delovalo kao da ga ona bolje
razume od njega samog, Robert je pomislio. Zaista je bio
srećnik.
„Moj Lorde,“ Robert se osvrnuo na Betin glas, zabrinuto
podignuvši obrve sa pitanjem „Da?“
„Moţete se sad popeti,“ reče Bet a onda brzo odjuri pre nego
što je upita da li je Lisa dobro i da li je dečak ili devojčica.
Progutavši, odmah je krenuo ka vratima, svestan da su
Richard i Daniel za njegovim petama.

288
 Naš svet kNjiga

„Šta se dešava?“ Upitao je Lord Madison, pojavljujući se na

vratima svog ureda dok su oni prolazili.
Robert nije zastao, samo je u prolazu rekao „Sada moţemo
ići gore,“ nije bio iznenađen kada se Lisin otac odmah
pridruţio koloni. Lisa je sedela na krevetu sa malim sveţnjem
koji je zaštitnički privijala na grudi. Izgledala je apsolutno
iscrpljeno, ali i prelepo kada je Robert u pratnji dugih
muškaraca ušao u sobu. Jedva da je i pogledao Suzette i
Christianu, koje su stajale sa obe strane kreveta kao stubovi.
Oči su mu bile fokusirane samo na Lisino lice i bio je zabrinut
kada je video da je ona zabrinuta.
„Jesi li dobro?“ upitao je, sedajući pored nje na postelju,
ţeleći da uzme njene ruke u svoje. Međutim nije moga, bez da
iz naručja izbaci bebu koju je ona drţala, pa je umesto toga
dodirnuo njen kuk, ţeleći da je umiri, uprkos njenom drmanju
glave. „Zar ne ţeliš da vidiš svoje dete?“ upitala je ona dok je
on nastavio da gleda u nju. Izgledala je nervozno, primetio je sa
mrštenjem.
„Naravno da hoće,“ rekla je Suzette, savijajući se da malo
odmota ćebe oko bebe „Moj Lorde, vaša kćer, Lady Sara
Maitland.“
„Pomislila sam da bi moţda bilo lepo da joj dam ime po
mojoj majci,“ Lisa je rekla brzo. „Nadam se da ti ne smeta.“
„Ne, naravno,“ mumlao je gledajući ka malom crvenom licu
svog deteta. Bila je apsolutno prelepa, naravno. Ali kako bi
mogla da ne bude, kad joj je Lisa mama, pomislio je.
Posegnuvši prstom da pomazi bebin obraz, smešeći se kada je
malena ruka poletela gore da ga uhvati, i prinese usnama.

289
 Naš svet kNjiga

„Prva devojka u porodici,“ promumlao je Richard.

Pribliţavajući se da je bolje vidi.
„Hmm. Ona će biti tako razmaţena od svojih ujaka“, Daniel
je dodao sa osmehom.
„I terorisana od strane malih rođaka,“ rekla je Christiana
zabavljeno.
„U to ne sumnjam,“ promrmljala je Lisa.
„Mogu li da je uzmem?“ Upitao je Lord Madison, prolazeći
pored Christiane i Richarda.
Lisa je klimnula glavom i podigla bebu dok ju je starac
uzimao paţljivo kao da je od stakla.
„Mala Sara,“ coknuo je, lagano ljuljajući dete dok je hodao
malo dalje od kreveta. „Ti ćeš izrasti u prelepu ţenu kakva je
tvoja baka bila. Ispričaću ti sve o prelepoj i predivnoj ţeni
kakva je bila.“
Robert se nasmejao na te reči a onda se okrenuo ka Lisi, dok
su ostali pratili starca kao da su pacovi a da on svira melodiju
na fruli. Ali kada je opet video zabrinutost na Lisinom licu
namrštio se.
„Šta je bilo, ljubavi moja?“ upitao je sada uzimajući njene
ruke u svoje pošto su bile slobodne. „Nešto nije u redu? Dobro
si zar ne?“
„Da naravno,“ brzo ga je uverila. „Ja samo... da li si veoma
razočaran?“
Robert se namrštio zbunjeno. „Razočaran zbog čega?“
„Znam da muškarci više vole mušku decu nego ţensku i...“
Njene reči su ga tiho nasmejale.
Odmahujući glavom neţno joj je stisnuo ruke. „Ljubavi
moja, sretan sam što imam devojčicu. Langley su rađali samo

290
 Naš svet kNjiga

dečake vekovima. Bilo je vreme da se to prekine jednom

devojčicom i ja sam sretan što sam za to ja zasluţan.“
Sagnuo se i poljubio je neţno a onda se uspravio i dodao.
„Pretpostavljam da to znači da je prokletstvo totalno završeno.
Teško da ću moći odgojiti kćer da mrzi ţene.“
„Ti nisi mrzitelj ţena Lorde,“ reče Lisa smeškajući se i
opuštajući se jer je on sretan što je dobio kćer.
„Ne definitivno sam ljubitelj ţena,“ sloţio se i naslonio čelo
na njeno. „A ti si ona koja me je naučila da to budem.“
„Oh, i ja tebe volim Roberte,“ šapnula je, omotavajući mu
ruke oko ramena.
„I ja tebe Lisa,“ uverio ju je.“ Hvala ti za kćer. I što si
dovoljno strpljiva da me voliš i veruješ mi.“
Lisa je odgovorila tako što ga je poljubila. Pretpostavlja da je
to trebalo da bude lagano dodirivanje usana, ali kao i uvek nije
mogao da odoli a da ne produbi poljubac. Tada je ona
uzdahnula i odmakla se. „Koliko dugo moramo da čekamo pre
nego počnemo da radimo na maloj sestri za Saru?“
„Ja bi stvarno sačekala godinu dana da se oporavim od
rađanja, pre nego što zatrudnim sa još jednim.“ Rekla je suvo,
„Ali uskoro moţemo početi sa veţbanjem, sigurna sam.“
„Veţba je dobra,“ Robert je rekao sa cerekom, i poljubio je
još jednom, ali ovaj put poljubac je bio strastven. Imali su ceo
ţivot da veţbaju. I on se radovao tome.

291
 Naš svet kNjiga

Hvala našoj dragoj Dei koja je prevela još jednu knjigu

za sve nas!

Voli te tvoj NSK–a! io

292