1 1

Dragi itaoe, Pre nego to te oamute strava i uas koji te ekaju na stranicama ove knjige i pipci iz senke epaju i odvuku u mrak, elimo ti lep provod tokom predstojeih praznika i sve najbolje u novoj godini. Ukoliko prepozna i sebe meu junacima neke od pria, nemoj brinuti. U njima su opisani obini ljudi, tvoji sugraani i komije. Neto tajanstveno i zlo im se dogodilo, a nas navelo da to podelimo sa tobom. Nadamo se da e uivati u onome to jedva eka da bude ispriano. Savetujemo ti da se opusti, jer si to svakako zasluio. Samo, imaj na umu opreza nikada dosta! I zato, kada se zavri slavlje, kada prijatelji odu, a svetla se pogase, obavezno zastani pre odlaska u krevet, zatvori oi i dobro osluni... Moda neto die u tvojoj torti.

Andrea Baskin Andrea Baskin je roena 1982. godine u Augsburgu, gradiu u Nemakoj. Poinje da pie poeziju sa osam godina, da bi sa devetnaest prela na duu formu i poela da pie prvi roman, koji zavrava dve godine kasnije. ovek bez lica ugledao je svetlost dana 2010. godine i za sada je jedinac, ali na putu je prvi deo trilogije o vampirima, pa zatim i novi projekti. Godinu dana uestvovala je na knjievnoj radionici foruma Znak Sagite. ivi i radi kao instruktorka fitnesa u Subotici, gde u slobodno vreme i svira, pie tekstove za razne bendove, fotografie i prevodi engleski i nemaki.

Ko se zadnji smeje... Posmatrao ih je. Sakriven iza oblinjeg buna, nije skidao pogled sa nevine devojake igre i prizora golih tela koja su se izazovno presijavala na bledoj meseini. Smeh je smetao osetljivim uima i izazivao izraz mrnje na njegovom gotovo bebastom licu. Kupale su se u jezercetu u kome je uio da pliva. Sve to je u tom trenutku oseao prema njima bila je odvratnost. Raskalaane i nepristojne bludnice. Morao je da ih kazni! Mama mu je od malena govorila da su ene zlo i da ih se kloni. Znao je da je zasluio svu bol, sve batine koje je dobio od nje. Sve joj je opratao, ak i kad mu je slomila vilicu, jer je rekao da mu se svia jedna devojka. Doruak, ruak, veera batine. Najvie je, meutim, volela kada je on nju tukao, zato bi mu svaki Boi poklanjala novu igraku za nanoenje bola. Oboavala je bi, ali je najee traila da je udara pesnicama. Satima. Imao je snane ruke, jer ga je kao dete terala da udara vreu kako bi ojaao. Kada nije eleo da je slua, ona bi tukla njega, dok je ne bi konano posluao. Batinjanje majke je poelo kada je napunio etrnaest godina. esto ga je molila da ne staje, dok jednom stvarno nije prestajao. Udarao ju je i udarao. Masnice na njenom telu arenile su se kao mozaik. Vritala je, dok joj je njegov zlatni prsten kidao kou sa lea sve bre i bre, ostavljajui duboke oiljke. Znao je, ako prestane, nee biti u stanju nikada vie da je udari. Prljenovi kime su krckali glasnije od suvih grana koje su tada pokrivale zemlju oko kue zabaene u umi. Imao je oseaj da e mu glava eksplodirati. Od zvukova lomljenja kostiju, od besa, od vritanja koje je postajalo sve isprekidanije. Onda je sve to odjednom 5

prestalo. Tiina je ispunila prostoriju do samog tavana. U momentu kao da su i insekti zadrali dah. Hladnoa mu je grila prste dok je dovlaio sekiru iz upe. Jednim preciznim udarcem, odvojio je glavu od trupa, da bi preao na udove. Kapljice su se rasprile u vazduhu nalik malim crvenim vatrometima. Krv se u mlazevima slivala sa stola. Kada je zavrio, seo je i dugo posmatrao reereeni le ene koja mu je bila sve u ivotu. Nije plakao, samo je obuhvatio kolena i ljuljao se. Polako i ritmino. Napred nazad. Nakon nekoliko dana, smrad se poeo iriti. Prazan, staklasti pogled kao da ga je i dalje optuujue pratio. Kada vie nije mogao da ga podnese, zakopao ju je u bati. A daaaj, fuuuj! oglasila se Desika. Rei su se utopile u pretee zvukove koje je proizvodio umski orkestar vetra i nonih ivotinja. Vatra je tiho pucketala. Mark je prevrnuo oima na neoekivanu upadicu, dok je Desika gledala duboko u njih. Bile su crnje od mraka koji ih je okruivao i razlog njene fasciniranosti ovim tipom. Zar nismo rekli bez upadanja u re? Koji je tvoj problem bogte?! Pa, kada je odvratno, pravdala se devojka. Traile ste urbanu legendu, zar ne? Pono se pribliavala. Trebalo je to da bude no za pamenje. etiri tinejdera volela su sve to je nekonvencionalno. to je kul i, po mogustvu, originalno. Mala ekipa se 6

odluila za doek Nove Godine uz horor. Zato bi samo No vetica morala tako da protekne? Sendi i Desika su bile drugarice, a momke su poznavale sa foruma uasa. Poto su im se inili simpatini a imali su ista interesovanja, odluile su se za zajedniko kampovanje. Doek na malo drugaiji nain. Da. Da nastavim, ili emo sada da filozofiramo koliko je odvratno to to je uradio? Nastavi, Desika je spustila pogled, dok se Sendi kikotala. A, ta se ti smeje?! Smeni ste mi. Kao da ste mala deca. Gde je Dejv? iznenada je upitao Mark. Zar ne uje kako hre u atoru? Zna da je veiti partibrejker. Zato je onda, uopte, i dolazio? Kada je uo da idem i ja, nije postojala sila da ga u tome sprei, teatralno se pohvalila Sendi. Ima li neto izmeu vas? ubacila se Desika. Da, u njegovim snovima! Svi su se nasmejali. Onda? Da nastavim? Nastavi! viknule su jednoglasno. 7

Znai, lik ih je posmatrao, kao i sve ostale ljude koji su dolazili tu da se kupaju. Tog leta je napunio devetnaest godina. Prie o ludaku koji je iveo sam brzo su dospele i do grada. Klinci su smislili ispit hrabrosti, koji je svaki od njih morao da poloi. Otii do kue u umi, zakucati na vrata i saekati da neko otvori. To mu je bila srea. Nakon to je nekoliko dece poteno uplaio hvatajui ih za rukav pre nego to bi uspeli pobei, poeo je da preivljava tako to je krao stvari od turista i prodavao ih upravo tim klincima. Koliko god da su ga se plaili, toliko su ga gotivili, jer im je davao cigarete i alkohol. Devojke su ciale, prskajui se hladnom vodom dok je bes u njemu dostizao vrhunac. Istrao je iz skrovita i najblioj razvalio takvu amarinu da je na mestu pala u nesvest, drugu je zgrabio za zglob gotovo joj iaivi rame, ali trea je krenula da bei. Potrala je u mrak grabei rukama kao slepac. Zgrabio je samaricu i opalio joj hitac u lea. Grimizna boja razlila se po vodi, kao mastilo po papiru. Vezao je preostale dve devojke konopcem i hladnokrvno ih potrpao u kombi. Drao ih je u podrumu sa jo tri nesretnice, koje je ranije kidnapovao. Jedna je konstantno sedela u oku i lupala glavom o zid. elo joj je bilo krvavo, a iz usta joj je curila pena, kapljui joj sa brade kao pljuvaka bebama. Druge dve zarobljenice su novajlijkama objasnile da je ta sirotica najdue tamo i 8

da su je takvu zatekle. Nikad nije ni re progovorila, retko je jela, a uvee je ili lupala o zid ili vritala bez ikakvog vidljivog razloga. ake su joj takoe bile raskrvavljene, to je svedoilo o tome da je i njih koristila za udaranje o zid. Svako vee, jednu od njih bi drogirao i izvodio iz podruma. ta im je tano radio ni jedna nije umela da kae, ali i o tome postoje prie. Meni se piiiki! dreknula je Desika. Ja u ovo ne verujem, Marku je ve bilo dosta njenog prenemaganja. Sendi se trgla kao da se pred njom pojavilo udovite. Ti, bre, nisi normalna, majke mi! Idi piaj! Boe, kako si nekulturan, napuila je usne. E, ajde stvarno... idi... Ajde saaa mnooom... Joooj! Mark, koliko je sati? Otkud ja da znam?! Pa... mislila sam... Previe ti razmilja. Idemo tamo iza drveta, ali pouri, elim da ujem nastavak prie, nestrpljivo ju je pourkivala Sendi. 9

bradu.

Moda vam je i ne ispriam... promrmljao je sebi u

Dejv je i dalje ujednaeno hrkao. Hrkanje mu je zaista nalikovalo pilanju drveta. Sova na grani se promekoljila i ispustila umorno hu. Evo naaas, iritirajui glas se prolomio dalje nego to je iko od njih oekivao. Ups, dodala je tie. Nekad si stvarno gora od deteta, zakljuila je Sendi. Nastavi, duo se okrete prema Marku. Vai, ali budete li me jo jednom prekinuli, ostaete bez prie! Neemo... obeavamo, Desika ree u ime obe. Ritmino kuckanje ivae maine presecao je tihi zvuk gitare. Pla je bio priguen krpom koja joj se nalazila u ustima. Bie najlepa od svih! promrmljao je vie sebi u bradu, nego to se obraao njoj. Priao je i ne ba neno krenuo da upa odeu sa njenog tela. Zatvorila je oi da ga ne vidi, ali miris jakog enskog parfema podseao ju je na njegovu blizinu. anel broj 5. Taj uveni, izlizani, dobro prepoznatljivi anel broj 5. Dodir njegovih prstiju na grudima joj se gadio. Grubi pokreti su je boleli. Koa joj je gorela kao da se spontano zapalila. Prislonio joj je neto uz telo. Kada je otvorila oi ug10

ledala je haljinu na cvetie. Osetila je kako joj stavlja i eir na glavu. Lepa si kao lutka, smeio se, a ona je ugledala praznine u ustima. Hoe li da bude dobra? Gledala ga je sa uenjem. Pitao sam te neto, lupio joj je amar. Crveni otisak ake na njenom belom obrazu nalikovao je na leptira. Pitau te samo jo jednom... hoe li da bude dobra? Klimnula je naglo glavom, oseajui kako joj je vratni prljen neprijatno krcnuo. Zato su ti usta tako mala? Nije u potpunosti razumela pitanje, samo je razrogaila oi u udu. Udarac koji je usledio doveo je do toga da se krpa u ustima natopi krvlju, a usne naglo oteknu. Izvadio je iarano platno. Jaaao, kako je leeepo, uzviknuo je sa oduevljenjem deteta, prevrui oi u ekstazi. Pljunula je dva zuba. Zaigrala su po podu nalik kockama u kazinu. Besan pogled bio je potpuno suprotan reakciji koja je do malopre preovladavala njegovim biem. Zato si to uradila? zareao je. 11

Uzeo je kljeta i isupao joj nokat sa palca, cimajui alat levo-desno ne bi li olakao posao. Nije nita oseala pod dejstvom droge, tako da je samo posmatrala u neverici bespomono se trgnuvi nekoliko puta. Posle toga se niega nije seala, kao ni jedna pre ili posle nje. Uskoro su im svima tela bila prekrivena masnicama. Nekontrolisani izlivi besa njihovog muitelja ostavljali su jasan trag. Kako je vreme prolazilo, bile su sve vie nalik porcelanskim lutkama. Jarko crvene, podbule usne, tup pogled. Nokti na rukama su im nedostajali, isto kao i kosa sa glave. Sve odreda ih je obrijao na elavo, kako bi mogao da im stavlja periku po elji. Ta igra je trajala nekoliko meseci. Pojam o tanom vremenu su ve davno izgubile, kada im je jedne noi doneo pet kutija. Srean Boi! uzviknuo je. Zbunio ih je. ta ekate? Otvorite poklone! poremeeno se smejao, neprekidno otvarajui poluprazna usta. Nedugo zatim svaka devojka je drala po jedno oruje. Nauile su da se ne opiru naredbama. Arsenal je bio prilino aren. Katana, pitolj, lovaki no, bejzbol palica i sekira. Neka igra pone, ovog puta je vrisnuo. Nisu znale o emu govori. se. Koja od vas preivi, putam je na slobodu, cerekao

12

Kao da je to bila komanda na koju su dugo ekale, sve odjednom krenue na njega. I? radoznalo je upitala Sendi, trepnuvi od uzbuenja. Mark je skinuo majicu, kako bi se pred okiranim pogledom devojaka ukazao trup prepun oiljaka, razvukao usta u irok osmeh pun vetakih zuba i rekao. NISU USPELE DA ME UBIJU!

13

Boris Mii Boris Mii roen je 1974 godine u Rijeci. Od 1995. godine ivi u Novom Sadu, gde je i diplomirao na Pravnom fakultetu. Ljubitelj je fantastine knjievnosti (epske i urbane fantastike, horora) i stripa. Od savremenih pisaca oboava Stivena Kinga. lan je redakcije portala SF-Serbia (www.sf-serbia. com), gde pie recenzije knjiga i stripova. Jedan je od redovnijih uesnika knjievne radionice Znak Sagite. Prie je objavljivao u asopisima Emitor, Afirmator i Libartes.

14

Nona straa 31.decembar, 1993. godina, negde u Bosni Svet je bio nepomian, beo i tih poput smrti. Mitar nervoznim, promrzlim prstima zapali cigaretu. Nikada nije voleo zimu i glupave novogodinje praznike. Loe je spavao poslednjih dana. Preksino se probudio skoen od leda, pred samu zoru, da bi mu se vid poigrao sa ivcima. Sa prozora ga je posmatralo bledo, gotovo prozirno lice devojice. Skoio je sa kreveta istog trenutka kada je ugledao, dograbio papovku i izjurio iz straare. Nikoga nije bilo napolju; niega. Jo jedna prevara umornog uma. Poalio je to se nije ranije vratio sa odsustva. Sada bi bar sa ostatkom jedinice bio na liniji. Bolje je biti i u rovu, pomisli, nego sa jo trojicom zgubidana uvati besmislenu strau u poruenom selu, sluajui zavijanje beivotnog decembarskog vetra, koji mu je strugao po ivcima i inio ga napetim i agresivnim. Trojica zgubidana. Prezrivo pljunu u sneg. Dvojica e se jednog dana poubijati. Damir i Slavia. Damir mu je iao na ivce svojim srbovanjem, stupidnim velianjem likova i stvari o kojima pojma nije imao. Krupan, ko od brda odvaljen. Puno miia, a malo pameti. Jo gore, kratak fitilj. Slavia suta suprotnost. Sav u hipi fazonu, mrav, bled i usukan. Gitara, Bitlsi, Bob Marli, mir, svi ljudi se vole i slina sranja. Silom prilika tu gde je, mrzeo je i vojsku kojoj je pripadao i njene vojnike. Mitar ih je mrzeo obojicu podjednako. Glupa seljaina i glupi gradski kico. Ali trei... sa nadimkom Pop. Mitar mu se divio. Hrabar, 15

odvaan, bez straha na liniji, sposoban da svakom oficiriu saspe u lice ta misli. Tip zaista ima harizmu, pomisli Mitar. Prosto se prirodno nametnuo kao voa. ideja. Sve je na kraju krajeva, i poteklo od Popa. Cela suluda

Mitar pogleda u mrtvo belilo, priseajui se razgovora od pre nekoliko sati. Neemo valjda novogodinju no provesti straarei u ovim ruevinama? Recite mi da se alite, Pop ih je gledao sa nevericom. Damir se lenjo protegnu na krevetu. A, ta oe da radimo? Da briemo kui? Zna dobro koliko ima punktova vojne policije. Mogli bi smo da ostanemo ovde, igramo karte, drmnemo koje pivo... Mitar se nadao da e posluati glas razuma. Popov iznenadni kez, nije meutim slutio na dobro. Mitar je dobro poznavao njegov govor lica. Kad god bi mu se takav osmeh proirio licem, usledio bi neki belaj. A, da dovedem Renatu, da se malo zabavimo? Popov kez je bio sve vei. Damiru se oi zacaklie. Nije ti to loa ideja, dobaci. Nije, ako hoe da zakai sve polne bolesti koje postoje, oglasi se Slavia. ta je haiaru? Damir se smekao. Boji se enske? Pa sutra moe poginuti budalo, a da se ne omrsi. Daj, ne serite, Pop je bio uporan. Riba skroz dobro 16

izgleda. Noge da umre, crna kosa, dobro nije neto u faci, ali dupe i sise ima se ta videti. Da izgleda dobro, izgleda, Mitar se sloio. Samo to je pola grada, i tri etvrtine kasarne prolo kroz nju. Bila je s oficirima za lovu. Mravi je u pravu, fasovaemo neku boletinu. Bilo je meutim, kasno. Damir se primio. Slaviin otpor se topio. Pop je bio ubedljiv. Dobar je s Renatom, skupie love to imaju, pa e je dovesti da se sve petoro fino zabave. Na kraju je Mitar popustio. Pomisao na Renatine snane butine i kurvinski pogled, bila je ipak primamljivija od zurenja u ledenu pomrinu. Ili kartanja i opijanja. Ostao je jo jedan detalj. Tanije dva. ta emo s vodnikom Torbicom? I onim magarcem Kovaeviem? upita Mitar. Renatu dovodim oko deset, Pop je razraivao strategiju. Torbica e do pola deset ve biti ukomiran, u carstvu snova. Zna da debela svinja uvek loe posle podne. A Kovaevi, ta si mislio, da e se on ovde s nama motati? Ide taj u grad, provee no kod ene i dece Mitar se ponovo zagleda u avetinjski puste kue, oseajui da mu vetar strue po kimi. Najednom, jedva je ekao da ih vidi. Da uje Renatin glupavi kikot sada mu se on inio kao najlepa muzika. Bilo ta, samo da razbije jezivu, zjapeu tiinu, koju je prekidao tek fijuk suludog vetra. Baci pogled na sat, i u korake. Damir i Slavia. Sve po planu? ree kad su uli u straarsku kuu. 17

Jata, otpuhnu Damir. Krmak se naroljao i zaspao. Kovaevia nema, taj je ve zapalio u grad. Kasarna je potpuno prazna, niko nee u obilazak strae noas. Oni u kuvariji su mirni, gledae svoja posla. Sve je isto. 22.30 Straarska kuica orila se od smeha. Mitar je pocrveneo u licu od rakije; ba se lepo ugrejao. Sa svakom novom aicom, Renata mu je izgledala sve lepa. Mravi haiar je opinjeno buljio u nju. Slavia e se jo zaljubiti, pomisli Mitar. Razgovor je bio sve oputeniji. Damirove ruke su joj arale po demperu, pipajui grudi. Mitar joj stavi ruku na butinu. Cerekala se kao luda, pijana i vesela. Ipak, oi su joj i pijanoj, traile Popa. Mitar po prvi put oseti ubod ljubomore. Prokletsvo, tip se sviao ba svima. Ne bi trebalo da ga je briga zbog naklonosti jedne fufice, ali nije mogao porei da ga je acnulo. Pop se ipak pokazao drugarinom. Oima joj dade znak, i ona uhvati zbunjenog i pocrvenelog Slaviu pod ruku. Njih trojica se bez rei pokupie napolje. Ugrejane od rakije i navale strasti, zapuhnu ih ledeni decembarski vazduh. Mitrovo dobro raspoloenje namah ieznu. Prokleto mesto, pomisli. Ne dozvoljava ti ni pola sata sree, ni pola sata zdravog razuma. Ruevine su pretei zjapile iz mraka, kao da e ih progutati. Mitar se strese. Uzidae nas u sebe, kao Skadar na Bojani. Odmahnu glavom, da rastera sulude misli. Vetar jo jednom zafijuka, i Mitru se uini da uje neto u daljini... neki zvuk koji ne bi trebalo da se uje. 18

Ponovo. Ovaj put nije moglo biti greke. Jecaj. Pla. Jeste li uli? Neko plae u blizini? Pope... da proverimo? ree Mitar. Kakav pla? Nita nisam uo. Damir je vrteo glavom. Ma, zna da vetar proizvodi udne zvukove, ree Pop. Napet si, opusti se. Da, u pravu si. Napet sam, samo vetar. Odgovori Mitar, nimalo ubeen. Damir. Bie hrabriji kad mu Renata popui, nasmeja se Idiote, pomisli Mitar, ali zadra tu misao za sebe. 23.00 Slavia je izgledao iscrpljeno... i nekako previe bledo. Dok su puili ispred straare, kroz zavijanje vetra sluali su Renatino i Damirovo stenjanje i cerekanje. Pa, kako je bilo? Dobra mala, a? Pop ga veselo gurnu ramenom. Slavia je utao. Puio je utke, a onda se okrenuo i pogledao Popa u oi. Mitar se najei. To je bio prazan pogled... pogled mrtvaca. Pope, poe Slavia, ono to si priao da ti se desilo... kad si se vraao iz kenjare. Da si imao oseaj da te neko posmatra sa stadionskog koa, da su ti se dlake na vratu najeile? 19

Samo ruan oseaj, nita vie, ree Pop. Ove proklete ruevine same po sebi su depresivne. Konano si prestao biti devac, pa si se ukenjao, Mitar pokua da okrene na alu. Mitre, uo si ta se ovde dogaalo devedeset druge i u novogodinjoj noi devedeset tree. Zna kako se ubijalo. Poznajem momke iz prologodinje klase. uo sam da su neki otkaili. uli su glasove, privialo im se svata na nonoj strai. Slavia je bio beo kao kre. Ti nisi normalan. ovee, zato ne pria o maloj, nego se optereuje babskim priama? Mitar je besneo, ali je oseao strah. Po prvi put je popizdeo na Popa. Nisu ovo smeli uraditi. Previe patnje i bola zakopano je u tim zidinama. Oskrnavili su ovo mesto. Mitar nije shvatao kakva se misao formira u njegovom umu, ali je oseao da neto dolazi, veno i konano, dok je vetar neprekidno pevao kroz zidine. Dok smo, zna... Slavia promuca, sa prozora nas je posmatrala neka devojica. 23.20 Pop je bio predzadnji. Mitar je oseao prazninu, sve u njemu je vritalo, a nada gasnula; oseao je da se beskrajna, konana hladnoa blii i da e ih sve usisati u tamu kao udovini vrtlog. Ne, sunce nee svanuti za nas, nikada, pomisli. Ovo mesto e nas pojesti, primiti u sebe zauvek, ugradie nas u svoje krvave temelje, gde emo do kraja venosti sluati pesmu zimskog vetra i pla mrtvih. 20

23.40 Renatino telo bilo je toplo, meko i podatno, njene usne vlane i eljne. Mitar joj je bio zahvalan na tom daru. Nije je vie potcenjivao, sada je uvideo svu veliinu i lepotu onoga to im je pruila. Da stvorimo ivot usred ove pustoi, smrti i razaranja. Da postanemo na neki nain besmrtni. Nikada neemo znati ko je od nas, zar ne? Hvala ti, poljubio ju je neno, u elo i oi, a zatim izaao u tamu. Doekao ga je talas beline, meava koja je brisala ula, um i vreme... Mitar je kroz tu belinu video i uo ono to je prolo i to je nasluivao da se ovde dogodilo. Posmatrale su ga oi mrtvih koji su se obeeni, njihali sa koa. uo je rafale koji su kosili ljude ispred vlastitih kua. Video je poruene zidine u njihovom nekadanjem sjaju dok su kue jo bile itave, a plameni jezici tek poinjali da ih liu. uo je nasmejane glasove vojnika koji su tovarili stvari u kamione i kola. Video je i najbizarniju sliku od svih sa gomile leeva ustala je devojica, mala, mrava, u kratkoj haljinici i prevelikom demperu, jecajui je dozivala majku, drei u rukama kolsku muziku svesku kajdanku, sa koje je kapala krv. Otvorio je oi, svet oko njega je stao, zarobljen u hladnoj, bezvremenoj tami. Pogledao je u kasarnu nije bilo svetala. U umu mu se fomirala jo jedna slika torbica lei u lokvi krvi, oiju ispunjenih uasom i mrtvim rukama vrsto stee staklo zariveno u grkljan. Vratio je pogled na put meava mu je oteavala vidik, ali dobio je neko esto ulo kojim se probijao kroz ledenu tamu. Na putu je uoio sitnu siluetu. Dozivala ga je ruicama. Mitar gotovo oseti olakanje. 21

Nee vie biti runih snova, krivice zbog tuih grehova, neprijateljskog okruenja koje ga je izjedalo iznutra kao rak. Nije se vie plaio, postae jedno sa ovim mestom, zauvek. 24.00 Renata je plakala. Um joj se polako bistrio od pia i nije bila ponosna to lei u bednoj straarskoj kuici, sa toplim semenom etvorice mukaraca u sebi. Poslednji, Mitar, uradio je neto to joj niko dosad nije priutio... Poljubac u oi i elo, tople, nene rei koje su joj poterale suze na oi. To je bolelo vie od oseaja ponienosti i papirnih dojmaraka koje su bile razbacane po krevetu. Polako se pridigla, oamuena od pia i strasti. Prokletstvo, gde su svi? Morae da prespava tu. Ne moe po ovom kijametu u grad. Jedino ako je neko isprati. Mogao bi Pop. Moda i Mitar. Sladak je, pomisli. Glumi mukarinu i mrguda, ali zapravo je nean i drag. Ogrnula se kaputom i izala napolje. Dozivala je momke, ali odgovara nije bilo. Pogledala je mranu siluetu kasarne nekadanje kole. Da nisu tamo otili? Zar tako, bez pozdrava, ciao bella, odradili smo ta smo imali, sad sama po kijametu idi nazad u grad? Na pola puta prema kasarni videla je siluetu. Prila je blie i shvatila da se radi o devojici. Mogla je imati nekih pet-est godina. Bila je bleda, ispijenog lica, umornih, tunih oiju. Kratka haljinica i tanuni demperi skrivali su krhko telo. Mila, ta ti se desilo? Otkud ovde u ovo doba? Gde su 22

ti roditelji? Devojica ne odgovori. Samo je pogledala krupnim crnim oima i Renati se u nastupu lucidnosti uini da je devojica previe bleda, gotovo prozirna, da joj sa kajdanke koju dri u rukama kaplje krv, da joj pada na noge i prolazi kroz njih ne ostavljajui nikakav trag, ali joj misao pobee. Uzmi, ree i ogrnu devojicu svojim kaputom. Nikakvog odgovora. Pomislila je da je povede sa sobom u grad, da je nahrani i ugreje, ali u tom momentu se neeg setila. Prokletsvo, pomisli, zaboravila sam pare. Saekaj me tu mila, odmah se vraam. Ponovo nikakvog odgovora. Vratila se u straarsku kuicu, povremeno se osvrui da vidi devojicu, koja se nije pomerala sa puta. Na krevetu su bile etiri novanice od po dvadeset maraka, ona isprui ruku da ih uzme, i u tom momentu zidovi oivee. Prvo su dole slike videla je njihova lica, prozirna, bleda, nestvarna, kako se mekolje u zidu a, onda je stigao i zvuk. Glasovi su bili daleki, kao da dolaze iz drugog sveta, ali prepoznala ih je. Pop. Mitar. Damir. Slavia. Mi ostajemo ovde, na nonoj strai. Poseti nas nekad. Doi. Doi. Ne ostavljaj nas same u venosti. Vrisnula je i istrala napolje. Pogledala je u devojicu koja je sada bledela, postajala sve nejasnija, poput siune zvezde koja gasne na nonom nebu. Tanka ruica podie se u neto nalik pozdravu. Renata joj oamuena mahnu, a zatim devojice nestade. Na mestu gde je stajala sada je samo leao 23

Renatin kaput. Renata pade na kolena, meava joj se sjuri u oi i sve brane popustie- jecala je dugo, elei da zaboravi sve, utvarnu devojicu, momke, tako ive i vatrene do pre samo koji minut koji su joj sada aptali glasovima iz zida i ovo prokleto mesto. elela je da zaspe na snegu i da kada se probudi, sve bude samo ruan san. Nije ula zvuk automobila koji se probijao kroz meavu. Vrisnula je kada joj se neija ruka spustila na rame. Vrisak se pretvorio u jecaj kada je prepoznala oevo lice. Pomislila je koliko ga je puta povredila i umesto osude na tom dobroudnom licu videla samo brigu i nenost. Zagrlio je vrsto, milovao po kosi, aptao umirujue rei. Dobri, stari tata pomisli. Oseao je da neto ne valja ili se jednostavno prepao snega, noi i meave i krenuo po nju. Dok su se vozili kui, uinilo joj se da kroz fijukanje vetra uje glasove, meali su se muki, momaki tonovi, i pla koji je podseao na deiji. Ali pre nego to je njen um pokuao da tu informaciju obradi, umor je savladao i vrsto je zaspala. 31. decembar 2000. godine, negde u Bosni Kola se zaustavie pored niske, neugledne kuice smetene u blizini velike kole. Iz kola izae mlada, naoita ena, vodei za ruku malog deaka. Kao i svake novogodinje veeri godinama unazad dolazili su da poloe cvee u kuu ruevinu. ena se priseti pria o obnavljanju iste. Pokuaju obnavljanja. Desile su se udne nesree radnicima, pa su nakon toga pokuali da je potpuno sravne, ali ni to nije uspelo. Jedan 24

bagerista je dobio srani udar, a drugi je poludeo. Na kraju su reili da je ostave na miru. Oseala je podozrive poglede seljaka koji su virili iza zavesa pretpostavljala je da odavno misle da je aknuta. Ipak je nisu dirali dolazila je na isto mesto godinama i navikli su na nju kao to naviknu na mraz, meavu ili oluju. kosi. Poloili su cvee i ena pomazi crnokosog deaka po Da moe otac da te vidi, kako si lep i porastao, ree. Mitre, uvek si mi bio najdrai, a nisam imala prilike da ti to kaem. Bila sam sa Popom samo da bih bila u tvojoj blizini. Oprosti mi. Mislila sam da nikada ne bi poeleo da bude sa nekim kao to sam ja. Otac, mama? deak je upitno pogleda. ike koje apuu iz zidova kau da ovde poivaju moji oevi.

25

Goran Segedinac Roen 1984. godine u Sarajevu. Diplomirao komparativnu knjievnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njegove prie iz domena horora i fantastike objavljivane su u zbirci Gradske prie 3 Fantastika, asopisu na rumunskom jeziku Europa i fanzinu Emitor. Priom Nedonoe 2009. godine je osvojio prvo mesto na konkursu za horor priu u organizaciji sajta Eniaroyah.com. Godine 2010. objavio je zbirku kratkih proznih ostvarenja Iznutra (Vega Media, Novi Sad). ivi i stvara u Novom Sadu.

26

Poklon Zatvori oi, uzbueno ree Dragana, dok je odsjaj novogodinjih lampica bojio zidove u mutne nijanse utog i zelenog. Dejan je poslua, ne skidajui osmeh sa umornog lica. ta je sad ovo? Poranila Nova godina? Poranila, poranila, odgovori ona, i sagnu se da dohvati paket ispod kreveta. Posao ankera, nosio je sa sobom brojna odricanja u koje su se svakako ubrajali i radni praznici. Meutim, bila je reena da svom voljenom uprilii makar malo atmosfere koja e mu biti uskraena. Jutros je kurir doneo poiljku i sada je jedino bilo vano da mu se dopadne ono to je bilo skriveno pod ukrasnim papirom. Jedva ga je doekala da zavri smenu. Srebrnasti celofan zauta kada ga je primio u ruke. Dragana, apnu on, toboe prekorno. Zato si se troila? Hajde, ne filozofiraj nego otvori. Ljubavi... On pokida traku, i otkri kutiju od lakiranog drveta. Dragana, poput malog deteta, skoi da upali svetlo, kako bi to bolje mogao da osmotri ono to se nalazilo pod poklopcem. Ne mogu da verujem, zau ga kako govori. Odakle ti pare, ludo jedna? ti se? Ne beri brige. Sa aukcije je. Naali se ona. Ne svia

27

Ti si luda. Skroz. Dolazi ovamo. Dejan je zagrli toliko snano, da je osetila kako gubi dah. Pronala sam na netu da su ovi najkvalitetniji, pokaza ona rukom na valjkasti predmet koji se nalazio na krevetu. Nije bilo drugih uesnika u nadmetanju pa sam bila sumnjiava. ali se? Pa svi u klubu e da polude od ljubomore. Niko nema ovakav ejker. Niko nema ni ovakvu suprugu, ona napui usta kako bi prihvatila poljubac. Volela ga je do ludila, i verovatno bi svisnula od muke da nije uspela da ostvari svoj naum. Dok ga je posmatrala kako ga paljivo dodiruje, kao da e svakog trenutka ispariti, znala je da se trud isplatio. Nemoj samo da mi zavodi goe, sada kada ima ovako mekersku opremu. Stvarno bi trebalo da doe. Mogu da te uvedem bez problema. Ne optereuj se. Kristina ide kod svojih, a Sneana je sa momkom. Samo bih ti bila na teretu. Zna i sam kolika e guva da bude. Dejan uzdahnu. Ovo je poslednja godina, kunem ti se. Od januara u da traim neko mirnije mesto. Previe sam mator, a sa druge strane..., on zastade. ta? ta si hteo da kae? navali ona. Mogli bi da se proirimo. U ovoj kui ima mesta za jo nekoga. 28

Dragana ushieno zapljeska rukama i baci mu se u naruje. On pokua da je zadri, ali izgubi oslonac i oboje se sruie na pod. Lake eno!, lana strogoa u glasu ugui se pod naletom smeha. Ciali su i valjali se kao bezbrini tinejderi. Ona mu kolenima pritisnu grudi, golicajui ga kosom, ali se ve u sledeem trenutku nae pod njim, grizui ga za miicu dok ju je golicao po stomaku. Dejane pazi! Refleksom profesionalca, njen suprug izmahnu rukom i zadra krupnu figuru Deda Mraza. Keramika imitacija visoka koliko i sama jelka, vrati se u stabilan poloaj i ona odahnu sa olakanjem, srena to nee morati da isti krhotine. Jebe ovo, opsova ona. Daj da ga vratimo u podrum, ili makar odnesemo na sprat. Zato ga toliko ne voli?, upita on zadihano. Aman, nije u tome problem. Stalno moram da pazim da ga ne zakaim i ne razbijem. objasni Dragana. Nemoj molim te, imam ga od kada sam bio klinac. Moja keva bi nas zadavila. E, ako je Slavki toliko bitan, neka ga nosi, Dragana je volela svekrvu, iako je ova esto umela da joj ide na ivce. Ruan je, bre. Izgleda kao one batenske figure patuljaka, samo to je jo i vei. Ne priaj tako o Deda Mrazu. Mogla bi da ostane bez poklona! Dejan je utinu za zadnjicu. 29

ta e mi pokloni, kad imam tebe? Nego, hoe li napraviti neki koktel, ili sam ovo uzaludno kupovala? Gde mi je pamet?, Dejan skoi i pljesnu se po elu. ta elite gospoo? Mai Tai, Long Ajlend, neto laganije? Iznenadi me, mazno procedi ona ne ustajui sa poda. Dejan dograbi ejker i uputi se prema kuhinji. Sluala mu je korake, pitajui se da li e uspeti da brak ouvaju ovakvim i u budunosti. Bili su venani tek godinu dana, i u zajedniki ivot su uplovili brzo, tek nakon nekoliko meseci veze. Ali, sve u njihovom odnosu bilo je toliko savreno da jednostavno nije ostavljalo mesta sumnji. Imali su sree da poseduju krov nad glavom, idilinu kuicu u predgrau koju je nasledila od bake. Novca nikada nije bilo dovoljno, ali uspevali su da preguraju mesec. Najvanije je bilo razumevanje, obostrano potovanje i podrka koji nisu izostajali. Sve se toliko uklapalo u obrazac sree, da bi joj esto, kada bi razmiljala o tome, u oima zaiskrile suze. Prvi zajedniki praznik je, i pored obaveza koje su imali, obeavao mnogo radosti. Zanesena mislima, nije primetila kada se vratio u sobu. Dragana...vidi ovo. Ton kojim joj se obratio, natera je da smesta ustane. Stajao je u udu, drei ejker na odstojanju, kao da e ga ujesti. ta je bilo? Pogledaj. Ima neto u njemu. Dragana uze posudu i zagleda se u otvor, oekujui podvalu. Dejan je esto umeo da pravi sitne smicalice kako bi je oraspoloio ili nasmejao. Ovaj put bio je ozbiljan. Unutranjost 30

ejkera, bila je ispunjena sivkastim prakom. ta je ovo? Je l to treba tako? upita ga ona, pomislivi da se radi o nekakvom sredstvu koje bi ga odravalo u periodu kada je van upotrebe. U glavi joj se smesta javi asocijacija na veliki crni tiganj, koji je njen otac redovno premazivao tankim slojem ulja. Koliko ja znam, ne treba. Vidi ovo... On isprui ruku. Na palcu i kaiprstu nalazio se trag oigledno nastao usled razmazivanja praha. Izgleda kao pepeo. Otkud pepeo? Dragana postade nervozna. Sama injenica da se poklon ne nalazi u stanju u kome je trebalo da bude, bila je dovoljna da joj pokvari raspoloenje. Ne znam. Moda su ostaci nekog mrtvaca. Neko je zamenio ejker za urnu. Ispali on kao iz topa. Ovo bee dovoljno. Ionako straljiva i zbog daleko banalnijih stvari, ona vrisnu i baci posudu u vazduh. Dejan pokua da uhvati ejker, ali mu ovaj proe kroz ruke rasipajui sadrinu po sobi. Fina praina samo na trenutak ispuni vazduh, a potom nestade, stopivi se sa okolinom. ta radi to, bre? viknu on podiui predmet. Sve se prosulo. On okrenu otvor ka njoj, kako bi joj pokazao dno. Dragana se uhvati za glavu. Valjda nije neki otrov? Daj, ne budi tolika paniarka. Kakav otrov? Ja sam 31

budala to te uopte plaim glupostima. Ko zna ta su stavili u njega. Trebalo je samo da ga operem i da ti ni ne govorim. ta e sada da uradi? ta misli? Dejane, nemoj ga koristiti. Vratiu ga i traiti da ga zamene. Poslae novi. Zar ne ree da si ga dobila na aukciji? Ba me briga. Neka vrate pare, ili poalju neto drugo. Kupiemo ejker u prodavnici. Lepi i bolji. Njen suprug joj prie, i pomilova je po kosi. Hajde, ne budi ludica. Sve je u redu, nema potrebe da diemo frku. Idem ja da nam spremim pie, a ti, ako hoe, usisaj sobu. Treba i da prebriem povrine. Sitno je, sigurno je posvuda. Uopte ne mogu da vidim. Ma, samo prei usisivaem preko tepiha. Sutra e obrisati. Nije to nita strano. Popijemo po jedno, pa na spavanje. ta kae? Ona uzdahnu i slegnu ramenima. Ponekad ni sama nije mogla da razume svoje napade panike. Vai. Spremi nam neto lepo. Umesto odgovora, on je poljubi. Napolju zalaja pas.

32

Probudila se oblivena znojem. Meavina vonih ukusa sa nekoliko kapi vodke prijala je dok ju je ispijala, ali sada joj je kuvala u stomaku. Ne elei da probudi mua, ona se okrenu na bok i poe da die duboko. Ranije, kada se iz nonog ivota vraala popivi koju aicu vie, uspeno je primenjivala ovu tehniku kako bi umirila eludac. Nije vredelo. Snana kontrakcija stomaka potisnu neeljeni sadraj takvom silinom, da je morala da poklopi usta akom kako se ne bi izbljuvala po sebi. Uspaniena i bosa, ona se, gotovo, skotrlja niz stepenice, zahvaljujui bogu to su svetlo u kupatilu nou drali upaljenim. U jednom skoku nala se kraj wc koljke, uzaludno pokuavajui da ispusti to manje zvuka. Sa prvim mlazevima doe i olakanje. Pustila je da joj se pljuvaka cedi niz bradu, udei se reakciji vlastitog organizma, obeavajui sebi da u skorije vreme nee omirisati alkohol. vinu. Shvatila je da nije sama, tek kada je neko odvrnuo sla-

Dejane? pozva ona, briui suzne oi nadlanicom. Nije elela da ga probudi, i uskrati mu dragocene trenutke sna. Ono to je ugledala, u trenutku joj zaledi dah. Poznati lutak u crvenoj odori, cerio se posmatrajui je u odrazu ogledala. Njegovo keramiko telo, klatilo se kao da je i samo opijeno, ali ovog puta nije odavalo utisak da e pasti. Ovo se ne deava, pomisli ona. Pijana sam, sanjam. Kada je Deda Mraz progovorio, znala je da grei. Jesi li bila dobra devojica? nasmejana glava okrenu se u njenom pravcu, ozarena udovinim prisustvom nemogueg ivota. Tamnocrveni sloj boje na krtim usnama, presijavao se 33

pod sjajem neonke nad nonim ormariem. Krajikom oka ona prepozna predmet koji je drao u ruci. Moj karmin. Gospode dragi, to je moj karmin. Izletela je iz prostorije, poput furije, borei se da shvati ono to je pretilo da joj istrgne srce iz grudi. Morala je da probudi Dejana. Posrtala je grabei uz stepenice, bolno svesna istine koja je postajala oiglednija pri svakom udarcu koji je nosilo spoticanje. Ovo je stvarno. On je iv i hoda naom kuom. U sobi je vladala tiina. Ako je i bilo buke, ona nije poremetila san njenog supruga. Dejane, pozva ga ona. Dejane! Mumlanje bee jedini odgovor. Dejane ustani, kriknu Dragana, nateravi ga da uspanieno poskoi u krevetu. Drhtavim rukama ona pronae prekida i upali lampu. Iako bunovan, bilo je dovoljno da je samo letimino pogleda kako bi shvatio da neto ozbiljno nije u redu. ta ti je? krenu on ka njoj. Dole... u kupatilu je! Majko mila, u kupatilu je... Borila se da ugui suze. raz. Ko je u kupatilu? njegovo lice poprimi ozbiljan iz-

Deda... ona zastade zarobljena izmeu dva straha. Morali su brzo da reaguju, ali, ako mu kae istinu nee je oz34

biljno shvatiti. Dragana, ta to govori? Molim te... sluaj me... dole u kupatilu je Deda Mraz. On je iv, Dejane. Kakav, bre, Deda Mraz? Dejane, moramo da idemo. Obuci se, sve u ti objasniti kada izaemo. Gde da idemo? Koliko je sati? Dejane, on je dole! On joj uputi kratak pogled u kome se meao bes i zabrinutost, a zatim se uputi u prizemlje. Stani, povika ona i zgrabi ga za ruku. eno, ta nije u redu sa tobom? Znam kako zvui, ali videla sam. U kupatilu je neko. Smiri se. Sii u da proverim a ti ostani ovde. On joj se otrgnu i poe bez rei. Pazi se, dobaci ona i poe da sakuplja odeu. Odjednom zastade, i naglo potra ka ormaru, traei torbu. Trebalo je prvo toga da se seti. Zaboravila je da prikljui telefon na punja, ali sreom baterija nije bila prazna. Operater se javio nakon prvog zvona. Policija. Hou da prijavim provalu, procedi ona usplahireno. Gde se nalazite? 35

Bistrika, broj osam. Bela kapija. Pourite molim vas, u kui je. Vi ste unutra? Moj suprug i ja. Molim vas, bre. Ostanite pribrani, aljemo patrolu. Dragana sklopi aparat, i priljubi se uz dovratak. Plaila se da vikne Dejanovo ime, kako ne bi skrenula panju monstrumu. A opet, zar su imali anse? On nije mogao da zna sa im e se suoiti. ta ako ga savladanog okom, lutak napadne? Kako se ophoditi prema neemu to nije moglo biti ivo? Neto lupi. Ona zacvile, van sebe od straha. Sklopiu oi i zaspati, sklopiu oi i sve e proi. Ujutro u se smejati. Ovo je komar, samo treba da sklopim oi. Neko vreme pokuavala je da se umiri, ne elei nita drugo nego da sve bude po starom. inilo joj se da provodi venost, oekujui dolazak policije. Neto se dogodilo Dejanu, nije bilo drugog objanjenja. Zato se ne vraa? Da je sve u redu, ve bi me pozvao. Iskoraila je bojaljivo, plaei se prizora koji bi mogla da zatekne. Sjaj novogodinjih sijalica, upotpunjavao je prividan mir koji je vladao u prizemlju. Dejane? Deki? ljap. Dejane? ljap. ljap. Ona se pognu, i pridravajui se za rukohvat pokua da izviri kako bi stekla to bolji pogled na dnevnu sobu. Nije 36

elela da silazi, ne dok se ne uveri da je udovite otilo. Ako bi uspela da proviri jo malo, mogla bi da ugleda jelku. Lutka e biti tamo, na svome mestu. Dejan je moda ostao u toaletu. Patrola e uskoro doi i ja u joj se izviniti. A, sutra, sutra u da je bacim u smee. Vetaka ruka munjevito iskoi iz senke, hitnuvi predmet koji u irokom luku udari u plafon iznad nje, a zatim joj pade kraj nogu. Staklast pogled mrtvih oiju, u trenutku joj pomuti svest. Jezivi smeh odzvanjao je u uima kada je izgubila ravnoteu. Osetila je snaan bol udarivi elom o stepenik, a zatim je obuze tama. Kada je progledala, bol je bio neizdriv. Ona uloi napor da ustane, ali jedina reakcija na njen pokuaj bee razarajua agonija koja se proiri iz mlitave noge na kojoj je sedela u nemoguem poloaju. Nalazila se na kauu, na istom mestu sa koga je pre samo nekoliko sati uruila poklon svom pokojnom muu. Dva policajca u uniformama gotovo crnim od krvi, behu smetena u podnoje novogodinjeg drveta. Sa bolom doe i oseaj nemoi, i ona mu se prepusti dok su joj se suze slivale niz obraze. Ne brini, bolelo ih je, zau demonski glas iza sebe. Nije elela da ga ponovo vidi, ali on je dograbi za kosu i povue joj glavu unatrag. Na licu Deda Mraza, blistale su oi kasapina. Kada spale staro, ja pronaem novo, naceri se on otkrivi tamnu upljinu vetakih usta. Bolje telo nisam mogao poeleti za praznike. Dragana zajeca. 37

Ne plai devojice, dok je govorio oseala je miris trulei. Bila si toliko nevaljala... Beika joj popusti kada elik dodirnu grkljan, no to je nije zabrinulo. Jo jedan kratak uzdah bee sve to joj je preostalo. Nije mogla da vidi krv, ali je oseala njen metalni ukus. Srena Nova godina.

38

Praznik Otkako su se preselili, nije progovarao. Na sve naine se trudila da ga odvoji od skuta, i navede ga da se barem na trenutak otisne ka povrini, ali svi pokuaji ostajali su jalovi. Uinio bi nekoliko bezvoljnih zamaha, a potom pustio da potone na dno nastavljajui da smeuranim ruicama mulja peskovito tle. Nije mogla da ga krivi. Kao i svaka majka, poznavala je svoje dete, i nije bilo sumnje da pati zbog injenice da su bili primorani da napuste dom. Bliila se nova godina, i po prvi put nee imati priliku da sa bratom okiti jelku. Razmiljala je o alternativi, neemu to bi moglo da poslui kao zamena za izgubljenu radost, ali osim krljavih algi i gliba nije bilo niega to bi se moglo iskoristiti. Trebalo je mudrije da biram. Dragan se inio kao ovek iz snova. Vet na reima, paljiv u svakom trenutku, osvojio joj je srce jo na prvom sastanku. Pustila ga je da im ue u dom, ne slutei da se pod maskom oseajnog mukarca krije lice udovita. Deacima je trebao otac. Dobili su silediju. Dok se zadovoljavao da iskali bes samo na njoj, mogla je da trpi. Ali, kada je prvi put digao ruku na starijeg, naredila mu je da ode. Bogu hvala, nije ga pronaao. Bio je u koli. Nije smela da se opusti. Ljudi takvog karaktera ne predaju se lako. Otila je samo do prodavnice, ali se na licu 39

dvogodinjeg Marka videlo da neto nije u redu im je prela prag. Udarac bee snaan. Kada se osvestila, bila je ispunjena vodom. Sreom, potonuo je kraj mene. Nije imala nameru da digne ruke od njega. Liena zemaljskih obaveza koje bi je u tome spreile, poklanjala mu je izuzetnu panju. Morao je da prihvati novi ivot, da pokua sve kako bi nastavio i prilagodio se okolnostima. Naalost, samo je sedeo. Mrske riblje glave izranjale su iz mraka, kidajui komade njegovog nevinog lica. Prvo su stradali obrazi, mekani jastuii za koje ga je tipkala im je progledao. Potom je izgubio oko. Na kraju e ostati samo kosti. Prethodnog dana, dozvolila je da ih razdvoji struja. Utonula u seanja, prekasno je shvatila da su se udaljili. Panino ga je traila, napinjui se da kroz mutnu okolinu razabere detinje obrise bez kojih nije mogla da zamisli venost. Nije ga bilo. A, onda se vratio odozgo. Kako je samo bila srena. Obavijala je meke udove oko njega, podstiui ga da joj se obrati, i podeli svoje iskustvo. Obasipala ga je poljupcima bez usana, gotovo luda od sree. Molila ga je da zajedno pou gore, da plivaju i ponovo budu ivi. Majka i sin, zauvek zajedno u podvodnom beskraju. I on joj je pokazao. U prvi mah nije shvatila o emu je re, dok je ostacima prstiju grebao ledenu koru povrine, pokuavajui da joj objasni. Onda je ugledala are, useene linije koje su se meusobno 40

presecale, tvorei nepoznate oblike i figure. Seanje se vratilo polako, poput plime. Klizaljke. Vie nije bilo sumnje u to da e nova godina doneti promene. im svane, opet e se uputiti ka vrhu. Nee se meati, neka sam izabere drutvo. Sve to je planirala da uini, jeste da mu, kao svaka dobra majka, omogui da dobije eljeni poklon. Deca e se sigurno vratiti, a kada joj pokae ono koje mu se najvie dopada, njene ruke e imati toliko snage da probiju led. Moda nee biti ukrasa i pesme, ali radost nee izostati. Konano e mirno moi e da ga posmatra, opijena detinjom sreom. Na kraju, samo to je i vano. Kada ti i to dosadi, vratiemo se po jo. Gde je voda, tu su i ljudi. Ko zna, moda i meni jednog dana doe onaj pravi... A, dok se to ne desi, uivaemo u svakom prazniku.

41

Igor Ivanievi Igor Ivanievi je roen 1989. godine u Kragujevcu. Student je Pravnog fakulteta, a u slobodno vreme pie, fotografie i uiva u horor anru. Dobitnik je pohvala, priznanja i nagrada iz oblasti umetnike fotografije, a jula 2012. otvara i prvu samostalnu izlobu pod nazivom Bez pisma od Boga. Od ranog detinjstva pie kako poeziju, tako i prozu. Septembra 2012. godine u sklopu zbornika Poetsko oe, izdaje i jednu od svojih pesama u izdanju Poete. Zavrava svoj prvi roman.

42

Gong Te novogodinje noi, nakon to se umorna vratila u vilu i za sobom zatvorila vrata, Dora je pozdravila tiinu. Jecajima je pozdravila kuu koja joj je tihim kripanjem i sitnim promajama po okovima poelela dobrodolicu. To je bio jedini nain na koji je stara graevina mogla da svoje misli i tuge podeli sa enom koja je sa njom i u njoj ivela, s njom u paru patila, ali i u nekim trenucima ak bivala srena. No, ti trenuci kratkotrajnog smiraja su ve odavno nestali, tako da ih je kua sasvim lepo mogla upakovati u fioke i sloiti na tavanu sa ostalim seanjima i slikama svih ljudi koji su nekada u njoj iveli, tu se raali, umirali, voleli, mrzeli i patili. Dora je tog dana posetila majin grob. Napustila ju je iznenadno, napokon izdahnuvi nad ivotom. Jednostavno se jednog jutra probudila, sela za ogledalo, izborano lice osmotrila u odrazu, crvenim karminom naslikala usne u klovnovskom osmehu, a onda u beloj, svilenoj spavaici poslednje korake nainila ka neofarbanom prozorskom oknu. Skoila je. Vie je nije bilo. Dok ju je erka kao kakvu okrnjenu porcelansku lutku skupljala u dvoritu i povezivala odbegle delove tela, nije ak stigla ni da zaplae. Majka se usiljeno smekala i staklastim oima kezila. Krv je kao kakav crveni potoi, koji je teio da postane reka, tekla po ve nataloenim naslagama snega. Od tada je prolo nedelju dana, razmiljala je Dora. Majka je lekarila u sveem grobu, u novom, skuenom domu, dok se erka pitala da li se napokon oseala ivom? Da li je mogue da se ljudi nekada oseaju ivljim u smrti, nego za 43

vreme ivota? Majka je najvei deo postojanja provela opivena ivotnim mrtvilom, tako da je dane provodila u nekoj udnoj reiji linog Ludolenda. Stvarno je bilo samo ono to je ona u glavi stvorila, a neispravno je bilo sve ono to nije elela. Za nju je vreme bilo mrtvo, a sve to se deavalo, odigravalo se samo u estim snovima. U tim saivenim kreacijama tiina nije bila tiina, ona je bila mlada, ljudi su se kretali sinhronizovano, iveli veno, voleli neizrecivo i nijedna pozitivna emocija nije dostizala kraj. Smrt nije postojala. udni su bili samo trenuci kada bi se smeno ivahna vratila ivotu i otrgla sanjarenju, ali takvi momenti su uvek trajali previe kratko da bi se osetili i bili previe mlaki da bi se produbili. Tog dana Dora je mrtvu i polomljenu majku odnela do salona, odbeglu ruku koncem priila za rame, beivotno telo posadila na veliku fotelju sa visokim naslonom, naloila vatru u kaminu i jedno vreme posmatrala majin odraz i vatru koja se oslikavala u beivotnim stariinim oima. ena se i dalje tiho cerila klovnovskim osmehom i gledala u erku klikerom okom, a onda je Dora postavila aj i sa majkom ispila poslednje gutljaje, prijatne, tople tenosti. Na taj nain, uz aj i neobavezno avrljanje, ona ju je ispratila. Gledala je u le nekih sat vremena, a onda napokon reila da staru, izboranu i sedu enu prepusti zemlji i crvima. Sada, dok je stajala naslonjena na vrata i gledala u praznu unutranjost novogodinje okiene kue, nije mogla a da ne oseti nelogodu. Bila je sama. Sve je nalikovalo na prolost. Znala je da vie ne eli da joj se prepusti. Njen ivot je tek trebalo da pone. Niz velike, vijugave stepenice, koje su se nalik otvorenoj 44

harmonici sputale pravo u salon, siao je mrav, stariji batler i krenuo ka Dori. Na sebi je imao savreno ispeglan smoking, duga, seda kosa je bila zalizana na slepoonicama, a dva niza delimino propalih zuba su joj se smeila. Gospoo Dora, govorio joj je ovek, dok joj je zamiljenoj uzimao crni kaput od tvida i ubaru sa glave, ne bi trebalo da izlazite ovako kasno. Ubudue nikada sami ne uzimajte koiju. Konji su umorni, a ni vi niste navikli na sav taj napor. Bojim se. Najbolje bi bilo da odete u salon i malo se opustite. Doneu vam oljicu aja. Dora ga je posluala i zamiljeno, lelujavim i umornim koracima, koji su odisali nekakvom udnom starou, otila putem salona. Na sredini je stajala velika jelka, a ukrasi na njoj, ozareni svetlou umiruih svea, su se caklili. U tiini koja je nastala, Dora je jasno mogla da uje zvuk potpetica. Odzvanjale su u noi u kojoj je samo praznina bila stvarna i opipljiva. U kaminu je pucketala ve zaloena vatra, a sa velikog zida, obloenog starinskim tapetama, devojku je posmatrao portret majke. Smejala se. Isto kao one veeri kada se polomila i umrla. Seda kosa joj je bila uredno zavezana u punu, a oi su gledale u daljinu. Dora se zavalila u fotelju u kojoj je majka najvie vremena provodila, i zagledala se u sliku. Tako okaena na ekseru, materijalizovana na platnu i oivena, irokim, zlatastim ramom, majka je delovala gotovo stvarno. Kao da ju je na nekakav nain progonila. Zauo se udarac gonga i Dora je pogledala na veliki sat koji je stajao iznad kamina. Pokazivao je osam sati uvee. Jo samo etiri asa do ponoi..., pomislila je, nervozno ustala i malaksalim koracima otila do prozora. Rukom 45

je sklonila teku zavesu od brokata i neko vreme posmatrala seosku decu. Pravila su Sneka Belia tik pored prozora i veselo pevuila neku od estih novogodinjih pesama. tiho. ta da poelim sebi za ovu Novu godinu? rekla je

Iz daljine je dopirao zvuk deijeg smeha, obogaen nevinou neznanja, dok je Sneko ve dobijao svoje ledeno oblije, a onda je jedna grudva nehotice pogodila prozorsko okno. Deca su prestraeno pogledala u Dorin lik na staklu, a onda su se svi u panici razbeali. Beite, vikalo je jedno dete i kretalo u trk. Skoro svi su u narednom trenutku nestali, dok su za sobom ostavili samo tragove pretranih koraka, a jedna devojica, koja je trala poslednja, se iznenada saplela i izmu izgubila malo dalje u snegu. Okrenula se i gledala za decom. Nije bilo nikoga. Krenula je da plae, gleda u kuu i inilo se kao da je oekivala da e se duh pojaviti na vratima i uvui je u svoje tamne skute. Vrata su se otvorila, ali se na njima nije ukazao duh, ve silueta mlade, plavokose devojke. U ruci je drala sveu i blago se osmehivala devojici. Malena, rekla joj je Dora, nema se ega bojati. Zna da sam u pravu, zar ne? Uasno je bezobrazno to su tako slatku devojicu ostavili da se mrzne u snegu. Polako joj je prila i blago tipnula devojicine crvene obraie. Ti si se zaledila. Hoe li da ue na jednu olju toplog aja? Stari Timotije ga je do sada verovatno skuvao. Nadam se da e doneti i kolae. Devojica je ustala sa snega, pronala odbaenu izmu 46

i inilo se kao da se dvoumila. Mama e me traiti, prozborila je. Rekla mi je da do deset budem kod kue ili mi Deda Mraz nee doneti poklone ove godine. itave godine sam bila dobra. Imamo vremena do deset, rekla je Dora veselo. I Deda Mraz nikada ne bi zaboravio na tako lepu devojicu. Lino u te odvesti kui. Zna, dodala je rasejano, nekako je tuno sedeti sam u novogodinjoj noi i druiti se sa starom slikom na zidu. Vi, deca, imate bar Deda Mraza da vas poseti i obraduje, a nama odraslima ostaju samo misli da nas opomenu da smo sami i stari. Kako se zove? Ne smem rei ime, prozborila je devojica stidljivo. Tuni ste, gospoo? dodala je bojaljivo. Dora se setno nasmejala, potvrdila klimanjem glave i zajedno sa devojicom ula u kuu ba u trenutku kada je sat na ispucalim tapetama pokazivao devet. Gong je odzvanjao dok sve ponovo nije utihnulo i zaspalo u tiini. * Poto je Timotije doneo aj Dori i na njeno insistiranje ostavio je samu, ova se okrenula ka mlaanoj goi upuujui joj ljubazan kez. Devojica je leala na vunenom tepihu ispred kamina i spretno darala vatru. Gledala je u varnice kako lete ka vazduhu, a onda nestaju u tmini. Ima divnu, svilenkastu kosu, primetila je Dora i 47

bacila jo jedan pogled na bezimenu devojicu. Seam se da sam je i ja nekada imala. Naalost, dodala je, sa godinama kosa gubi svoj sjaj, kao i sve ostalo... Koliko imate godina? pitala je devojica Doru. Dvadeset i osam. Devojica se promekoljila na tepihu, a onda pogledala u sliku starije ene koja je visila na zidu. tuni? Ovo je slika vae majke? Zbog nje ste sada tako

Dora je jo jednom potvrdila klimanjem glave, a onda se i sama zagledala u majin portret. Bila je jako stara, primetila je sneno. Umorna od ivota, od borbi, gubitaka i svega onoga to vie nije mogla da ima. Zato je i otila. Ne krivim je. Ne mogu. Samo je elela novi poetak. Ali, zar vas nije strah da ivite sami u ovoj kui? upitala je bezimena. Tako je strana, jeziva, velika i hladna. Ponekad jeste, rekla je zamiljeno Dora. Ali, kada ovek malo vie vremena provede sam, on se na tu samou i navikne, a iz dosade krene da igra mnoge, male, zabavne i posve aave igre. Isprva je samo zabavno, ali s vremenom te igrarije postanu neto opipljivo, neto novo i vredno ivljenja... stvarne su. Devojica je razrogaenih oiju ustala sa tepiha i prila domaici. Spustila je male ake na dugu Dorinu haljinu i sa 48

uzbuenjem gledala u enine usne koje su se polako micale i pevuile neku deiju pesmicu. Tamo gde je mata, tamo je i san Ali kada sekirom zakolje ruan strah Otera starost kao no dan Ostane vie prostora za nas Mogu li i ja da se igram sa vama? pitala je bezimena devojica. Zvui kao neto to bi mi se dopalo. Znate, dodala je, ova kua je divna za igru skrivanja. Mama mi nikada ne dozvoljava da se krijem od nje, jer se uvek plai da me nee pronai, ali vi mi delujete kao neko ko bi voleo da trai. Ako tako eli, malena, sloila se Dora sa smekom na licu, rukom prela preko devojicine zlataste kose i prstima dodirnula mlade obraze. Ako tako eli... Ja u se sakriti, a vi ete me nai, vrisnula je ushieno bezimena i otrala u pravcu stepenica, za trenutak zastala i okrenula se prema Dori. Javite mi kada bude bilo deset sati. Pokuajte da me naete, hoete? Hou, dete, dobacila je Dora dok je ustajala sa fotelje i kretala prema kaminu. Budi sigurna da u te nai. Devojica je otrala uz stepenice, dok je Dora brojala njene malene, ivahne korake i oseala kako joj krv ponovo struji u venama. Toliko mladosti i detinje lepote, naivnosti i neiskavarenosti na jednom mestu u njoj je budilo zadovoljstvo 49

i nekakvu nedefinisanu enju. Prila je majinom portretu i jednom se osmehnula gledajui u to staro, izborano lice na uljanoj slici. Mrtva si, dodala je sa zadovoljstvom. Nee vie biti tu da me kontrolie i mrtvilom gasi moju vatru. Moram da je nahranim. ena na slici u ulju se tiho nasmejala i isprva jedva vidljivo pokrenula. U narednom trenutku je stavila koat prst preko usana i rekla nekoliko tihih ne. Ne, Doro, uvek u biti tu, prozborila je hrapavim, starakim glasom. Uvek u biti tu da te podsetim ko si ti zapravo. Onda je rukama polako krenula da prolazi sa unutranje strane platna. inilo se kao da je traila nekakvu rupu u njemu ili kakvo osetljivo mesto koje bi moglo da je propusti na slobodu i vrati nazad u ivot koji vie nije ivela. Dora se nasmejala. Uzela je stari svenjak sa kamina i upalila sveu. Krenula je ka stepenicama i ostavila prazan salon u kojem je ena sa slike i dalje pokuavala da nae izlaz, no nije uspevala. Ostala je duboko zarobljena u okovima rama. Izbrojala sam do sto, doviknula je Dora, dok se polako pela uz stepenice. U jednoj ruci je drala plamteu sveu, a drugom pridravala krajeve duge haljine. Pronai u te, malena. Nadam se da si se dobro sakrila. Igra skrivanja je i moja omiljena... a zna li zato? Zato to te ja uvek pronaem. Gong je odzvonio deset sati. Dva sata do ponoi.

50

* Jedini zvuk koji je dopirao iz kue je bilo ukanje Dorine haljine i udaranje njenih potpetica po ve istrulelim podnim daskama. Senke su se takoe igrale murke, a zavisno od ugla posmatranja one su bile as nevine i draesne, as demonske i jezive. Niz zamraen hodnik je prolazila Dorina senka i u ruci vrsto stiskala svenjak, dok joj je vreo vosak polako kapao po akama. Gotovo da se nije ni obazirala. Tiho je pevuila pesmu koju je maloas pevala bezimenoj devojici i zavirivala iza svakog mranog kutka u kome bi je moda mogla pronai. Napokon je stigla do sobe u kojoj je nekada boravila njena majka. Sve je bilo savreno isto, ali se u vazduhu i dalje oseao bajati miris tamjana. Miris koji je majka najvie volela. Dora je otvorila orman. Ima li koga? Deteta nije bilo. Osetila je da gubi snagu. Jedva se odvukla do tekih zavesa i pogledala iza njih, ali ni tamo nije bilo nikoga. Napolju je padao sneg, a igra traenja nikako nije htela da se privede kraju. Dora je sela na krevet i spustila svenjak na pod pored nogu. itavo telo ju je bolelo. Zatvorila je oi i u nozdrvama i dalje mirisala udan miris tamjana, kada je zaula krckanje dasaka ispod sebe. Napokon, pomislila je zadovoljno. Nala sam je! Ne mora se vie kriti, malena, rekla je kroz osmeh i dalje murei. Znam da si ispod kreveta, moe izai. Zar ti nisam rekla da u te nai? Ja uvek... Onda je osetila iznenadan ubod u stomaku i otvorila oi. Prvo to je videla bila je drka velikog kuhinjskog noa, koja je kao nekakav tuin virila iz njenog tela. Zgrabila je drku noa, pokuavi da ga izvue iz utrobe, ali nije uspela. Spustila je 51

lea na prijatan duek majinog kreveta i posmatrala krv koja je veselo oko nje kretala da tee. Osetila je elju da se nasmeje nad ovim pobedonosnim porazom. Devojica se popela na krevet i ugnezdila iznad Dorine glave. Spustila je prstie na lice umirue ene i klizila njima po koi. Ne sme da zatvori oi, cvrkutala je. Ne sme da ne vid. To sam ja, zar me ne prepoznaje? Sada znam da zna moje ime. Dora je gledala u okrenutu sliku detetove glave iznad sebe, nasmejala se i u narednom trenutku izdahnula. Devojica Dorinim oima nije dala da se zatvore. One kapke je drala zategnutim jo nekoliko trenutaka, a onda je izvukla no iz eninog tela i prinela ga mrtvom eninom pogledu. Kopala je kao pravi mali rudar nekoliko narednih trenutaka, a onda u akama imala dva lepa, Dorina oka. I dalje su gledala u nju na udan, moglo bi se ak rei i srean, nain, a onda ih je devojica odloila u dep pantalona. Sada emo se stalno gledati, rekla je i otila do toaletnog stola i iz njega izvadila crveni karmin. Vratila se Dorinom beivotnom telu i na licu mu docrtala klovnovski osmeh. Sve je delovalo kao savrena lakrdija. enine prazne one duplje su gledale u mrak, a usne se smejale u agonoji. Gong je odzvanjao jedanaest sati. Jo samo malo do ponoi! A onda, Srena Nova godina! Srena Nova godina! ta poeleti sada? Pitala se devojica. Smejala se jo neko vreme, a onda je uzela sveu sa poda, otila do vrata i polako izala u 52

hodnik. * Bilo je deset minuta do ponoi kada je salon osvetljavala samo jedna svea koja je dogorevala. U kaminu se vatra polako gasila, dok je poslednja cepanica zavravala u pepelu. Na zidu, slika ostarele majke je i dalje pokuavala da izae iz rama, a na fotelji sa visokim naslonom, umotana u ebe sedela je devojica. Posmatrala je prvo sliku i cerekala se bezuspenim pokuajima ene da napusti zatvor od platna, a onda je pogled usmerila ka prozorskom oknu i snegu koji je vejao spolja. Sa mesta na kome je sedela tek jedva je mogla da uoi Sneka, koga su te veeri deca napravila. Gledao je u nju... dva crna dugmeta umesto oiju. Sa sprata su dopirali zvuci koraka. Neko je polako silazio niz stepenice. Zajedno sa njim je dola i svetlost. Devojica se okrenula i pogledala u starog batlera Timotija, koji joj se sa dobro poznatim i blagim osmehom pribliavao. Gospoo Dora, zar nije kasno? primetio je gledajui u devojicu. Jo malo, pa e pono. ini mi se da nas dvoje ulazimo u jo jednu Novu godinu, dodao je blagonaklono. Devojica se iskobeljala iz ebeta i ustala sa fotelje. Stala je ispred batlera i gledala ga ispod oka. Ja nisam gospoa, rekla je ljutito i nogom lupila o pod. Imam samo deset godina! 53

Zar? rekao je Timotije aljivo. Danas ste ih imali dvadeset osam, a pre sedam dana sedamdeset dve. udno je to vreme, gospoo Dora, koje vama ide u korist. Svi mi polako, s godinama koje nadolaze, starimo, a meni se ini da se vi vremenom podmlaujete. Odajte mi vau tajnu. Devojica Dora se jednom pobedonosno nacerila i otila do prozora. Deda Mraz, irvasi, magija... procedila je kroz kez. Sve je to tako postojano u deijem oku, nakon to oslepi majino. Timotije je otiao do fotelje, uzeo odbaeno ebe u jednu ruku, a drugom obuhvatio Doru. Hoemo li do vae sobe, devojice? rekao je veselo. Ako Deda Mraz bude doao, sigurno e vam pored kamina ostaviti poklone, ali vi ne smete da ga vidite. Samo tako arolija moe da bude arolija. Dora se par sekundi premiljala, a onda je dozvolila Timotiju da je odvede do sobe. Dok se nesigurnim koracima pela niz stepenice, rekla je: Uivala sam. Sve su umrle srene, zar ne? Svaka je imala osmeh na licu. Znale su da e se roditi mlae! To je bila moja novogodinja elja i tako je udesno da se ostvarila. Nema vie starih kostiju i lekova pred spavanje, nema smrti koja eka po okovima. Mlada sam, moj Timotije. ivot je i dalje ispred mene. Timotije je Doru uukao u krevet, poljubio u elo i na prstima izaao iz sobe u kojoj je sve mirisalo na tamjan. 54

Odsjaj svee se sve bre udaljavao idui ka salonu. Devojica je pokuala da zaspi, ali joj nije polazilo za rukom. Ustala je i otila do toaletnog stoia nad kojim je stajalo veliko ogledalo. Uzela je ealj i njime poela da prolazi kroz svilenkastu, plavu kosu. Iz ogledala ju je posmatrao lik starice. Smekala se krezubo i sa uivanjem eljala razreene sede. Oi su kiljile u daljinu, a glas je polako, negde iz nutrine, isputao hrapavi zvuk. Mileo je prostorijom. Starica je pevuila: Tamo gde je mata, tamo je i san Ali kada sekirom zakolje ruan strah Otera starost kao no dan Ostane vie prostora za nas U salonu je gong oznaio pono. Dola je nova godina.

55

Ivica Milari Ivica je roen 1983. godine u Novom Sadu, gde je zavrio osnovnu i srednju kolu. U Novosadskoj novinarskoj koli je 2007. godine zavrio specijalizovane studije novinarstva, a 2009. godine je diplomirao psihologiju na Filozofskom fakultetu u rodnom gradu. Objavljivan u zbirkama Utkane prie, Antidepresiv i Anomalija #1, zbirkama Tragovima bosanskog kraljevstva i Baton u Bosni i Hercegovini i zbirci Prie o dinosaurima u Republici Hrvatskoj. Saraivao sa asopisima Gradina, Emitor, Znak Sagite i nedeljnikom Grad. Oktobra 2009. godine osvojio je nagradu ura ukanov za rukopis zbirke pripovedaka Novosadska zadovoljstva koja je objavljena u januaru 2010. godine. Sajt: ivicamilaric.blog.rs

56

Tetsuo i eki Kakvo li je vreme u Kobeu? Tetsuo je frknuo na japanskom. ekaj, eki je izvadio telefon iz depa i malo arao palcem po ekranu. Oblano. Kiovito. Kao i ovde. Pike kineske, sve u vas pobiti, ovek koji je kleao ispred njih zajeao je na srpskom. Njegova obrijana glava bila je prekrivena masnicama i posekotinama, a ruke i noge vezane iza lea serijom kompleksnih vorova. eki se sagnuo i otvorio gornji deo trenerice koju je nosio. Koliko lanaca, zadivio se nakitu koji je ovek nosio. Kladim se da e zakaiti jedan. Glavu dole, debeli psu, prodrao se na oveka kada je pokuao da ih pogleda. Da ga pitam poslednji put? Hajde. eki je otvorio aplikaciju i jasno izgovorio u nju. Gde moemo da naemo uzorak nove supstance? Gde je u stanju pronali mi novo materija, preveo je prijatan enski glas iz zvunika telefona. ta? Jebau vam kosooku majku, mrmljao je sebi u bradu dok mu je krv curila sa uglova usana. ta? Seksualni odnos, nepoznata re, majka, drugi, jednako prijatan glas preveo je na japanski. 57

Tetsuo je isukao katanu. Na trenutak, seivo je uhvatilo meseinu u gotovo potpunom mraku Fruke Gore. ovek je uutao, a eki se povukao korak unazad. Sledeeg trenutka, njegova glava kotrljala se prema oblinjem panju. Najke patike nekoliko sekundi rovale su mehaniki po zemlji, a zatim se umirile. U ta smo se kladili? Tetsuov osmeh bio je druga stvar koja je te noi blesnula u tami. Vozei oprezno, vratili su se u grad i parkirali ispred Holidej Ina. Tetsuo je ostavio katanu u gepeku, ali je zato pokupio tanto u koricama i zavukao ga iza pojasa. eki je dohvatio Glok, proverio arer i stavio ga na isto mesto. Uli su u zgradu i klimnuli glavama devojkama za recepcijskim pultom. Moramo veeras da zovemo neke devojke. Mhm, sloio se Tetsuo u liftu. Na poslednjem spratu doekali su ih ljudi veoma slini onom kog su sat vremena ranije obezglavili. Pokazali su da je put prema kancelariji otvoren. Obojica su se izuli ispred vrata pre nego to su uli. Pozdrav, prvi se javio Marko, mravi hipster i efov sin koji je teno govorio japanski. se. Dobro vee, obojica su odgovorila u glas i naklonila

ao, ef, stariji ovek nalik na prosenog starijeg oveka u prosenoj odei za starije ljude, pozdravio ih je na srpskom. Nije bilo problema? 58

Nije bilo problema. Jamagui sindikat reava probleme, nacerio se eki i pruio svoj telefon. Potvrda. Marko je prihvatio ureaj i odneo ga do oca, koji je nepomino sedeo na jedinoj stolici, naslonjen na jedini sto u prostoriji. Iza staklenih zidova videla se Petrovaradinska tvrava i laserski snopovi koji su projektovali nekoliko puta vei hologram kule-sata iznad samog objekta. Koprcao se kao prasence, prokomentarisao je ef. Fino. Duboko zakopan? Da li ste ga dobro sakrili? O, da. I nije imao uzorak kod sebe? Novanik bez dokumenata, neto gotovine, dva mobilna telefona, kljueve. Nita vie. Sve smo zakopali na drugom mestu. I ovaj bez uzorka. tedljivi su ti derani, nema ta, ef je dobacio sinu. Marko je slegnuo ramenima. Nekoliko trenutaka, niko nita nije govorio. Ko je sledei? Tetsuo je eleo da zna. Za sada, niko. Odmorite malo. Javiemo vam se. Obojica su se ponovo poklonila i napravila nekoliko koraka unazad, dok im se zadnjice nisu prislonile uz vrata. U prolasku, eki je poslao poljubac telohranitelju koji ih je posebno gnevno posmatrao. 59

Nemoj praviti probleme. Ali, vidi kako je sladak. eeru? Smejao se eki, dok ga je ovek markirao poput ajkule. Kockasti majmuni. Tokom vonje do kue obojica su utala i sluala novi album najnovije korejske pop senzacije. Tetsuo je vozio, pratei uputstva koje je GPS projektovao na Tojotinu oferku. eki je tiho pevuio uz pesme sve dok se nisu parkirali ispred neupadljive kue u Mornarskoj ulici. Telep je bio tih i pust, osim retkog udaljenog lavea pasa. Nakon jednog je i eki poeo da zavija. im su izali sa aerodroma na eneju, Marko ih je doveo u tu kuu. Bilo je to pre tano tri nedelje, a od tada su njih dvojica ubili etiri oveka, a iste prostorije se ispunile praznim bocama votke, pikavcima i raznim drugim otpadom. Gledali su zajedno epizodu emisije Srbija trai novu superzvezdu i pili Redbul sa Baltik votkom pre nego to je stigla prostitutka koju su pozvali. eki joj je otvorio vrata. Zdravo lutko! Dobro vee, ja sam Sandra, pristojno se javila devojka, kao da joj se svaki dan Japanci na Telepu obraaju na japanskom. Bila je mlada, visoka, sa isturenom vilicom i iznenaujue pristojnim prirodnim grudima koje su trale na suvie mravom telu. Odmah, eki joj je stegnuo jedan guz u crvenoj haljini. Tupo se nasmejala i sledila ga u dnevnu sobu. Uz pomo aplikacije za prevod i ekievih demonstracija, objasnili su joj ta ele i skinuli svoja odela. Zurei, a potom 60

liui njihovu kou prekrivenu gustim, arenim tetovaama Sandra je ispunila sve to su zatraili. Nakon dva sata, svo troje su mrknuli po dve linije kokaina. Ja ne mogu ponovo da svrim, objavio je Tetsuo leei na Sandrinim leima. Pa silazi onda, ja mogu, viknuo se eki i privukao Sandru blie sebi. Tako je, lutko, tako je! Tetsuo se paljivo pomerio unazad, siao sa kaua i vratio gledanju srpske televizije, a Sandra i eki nastavili da stenju jo nekoliko minuta. Potom su zajedno gledali MTV i podelili doint. Nije loa ova Sirija, konstatovao je eki, tipkajui odsutno Sandrinu bradavicu. * Onesveen od alkohola i narkotika, Tetsuo sanja. Ponovo je deak u Kobeu, goljavi klinac u dvoritu kole. Kenzoa, njegovog najboljeg druga, zadirkuju tri starija deaka, tipaju ga krvniki za salo i utiraju ga po nogama. Kenzo plae i pia u gae od nemoi. Tetsuo zna kako mu je; i njemu to esto rade. Ali, taj dan je neto drugaije. Tetsuo se prisea oca koji mu lupa amare kada se vrati pijan iz smene u poti, i majke koja pojaava zvuk televizora da komije ne uju kako ga preklinje da prestane. Tetsuo uvia da je ivot la, prevara, da nita tu nema ni za koga, pa ni za njega, da je sve prazno i zlo. Dua mu naputa telo, postojanje postaje lako i prozirno, a on sa visine posmatra, poput duha, kako Tetsuo61

vo telo prilazi najbliem starijem deaku, skae mu na lea i poinje da grize; prvo po vratu, a zatim po licu. Pare uha pada na beton i ostavlja mali krvavi trag. Druga deca vrite, pojavljuju se nastavnici, vuku ga, ali ono ne prestaje da povreuje. Iznad tog dogaaja, u niskim oblacima nad Kobeom, Tetsuo sve to zadovoljno posmatra. Uvia da ljudi mogu da postanu puno bolji kada se od njih odvoji neki deo tela. Tetsuo. Tetsuo! Probudi se. Kao opeen, Tetsuo je skoio na noge i posegao rukom za zadnju stranu pojasa, a drugu ruku isturio u gestu odbrane od nevidljivog napadaa. Njegovi prsti su traili tanto, ali budui da je bio go, tamo niega nije bilo. eki je rairio ruke. Predajem se! Izvini, Tetsuo je obrisao suze koje je pustio tokom sna. Imao sam komar. Znam, zato sam te i probudio. Eto. Eto, sloili su se i slegnuli ramenima. Ostatak dana proveli su igrajui Plejstejn 5. Uvee su pozvali Sandru i zajedno pogledali Gospodar Prstenova: Dve Kule, sa dodatnim scenama, i osim kratko oralnog seksa koji je eki zatraio, nita drugo nisu radili. Sandra je pokuala da im ispria ta je to Kosovska bitka, ali prevodilac u telefonu nije puno pomogao. Kada je otila, njih dvojica su podelili veliku picu i zaspali. 62

Stomaka prepunog testa, feferona, kulena i istopljenog sira, eki sanja. * Sedi na motociklu i blene u sopstveni stomak koji se preliva preko rezervoara za gorivo. Tetsuo je pored njega, namrten ispod naoara za sunce. Preko puta, petorica lanova drugog bosozokua ih posmatraju nezainteresovano; jedan u ruci dri metalnu cev i okree je poput kiobrana. Naslonjeni na zid bone uliice, dvojica mukaraca u odelima, zakopani do grla, pue i gledaju ta e se dogoditi. ekiu drhte ruke, pa stee korman jo jae. Sputa Linkin Park majicu u elji da sakrije salo, nekoliko puta turira i ubacuje mainu u brzinu. Juria prema njima, izvlai kratku bejzbol palicu iz leita pored sedita i pokuava da zamahne prema grupi. Meutim, palica mu izlee iz vlanog stiska, a on gubi kontrolu. Toak udara o ivinjak, motor skae na trotoar i udara jednog mladia, dok se ostali sklanjaju u stranu. eki pada na zadnjicu poput cigle, i isputa bolan uzdah. Vidi da se ona metalna cev die iznad njegove glave, vidi bol koji dolazi, rascepljeno lice, maloumnu majku koja dolazi da ga poseti u bolnicu i donosi mu omiljene slatkie. Nada se da e ga udarac ubiti. Udarac ne stie, ve uje brundanje Tetsuovog Suzukija DR650SE 2013. On skae sa njega, otima cev iz ruku i udara biveg vlasnika po kolenima. Kosti krckaju pri susretu sa metalom, a mladi jei i pada. Od preostale trojice, samo jedan deluje spremno na tuu. U njegovoj aci je zakrivljen no, tanto. Tetsuo se smeje, 63

a eki zna da mu je svejedno. Nekoliko sekundi kasnije, Tetsuo pomae ekiu da ustane. Duboka posekotina krvari na njegovoj levoj podlaktici, ali mu protivnik lei na trotoaru bez svesti, sa nosem koji je pomeren nekoliko santimetara u stranu. Ostali bee, a eki nemilosrdno uta mladia i dodatno pomera nos, koji poinje jo jae da krvari. Poinje da se trza, kao da je povezan na struju. Obojica podiu motore, a Tetsuo stavlja tanto za pojas. U daljini se uju uzvici i policijske sirene. Jedan od dvojice ljudi u odelima koji su nepomino posmatrali prilazi i ceri se. Tetovae oko njegovih zglobova se vide kada skine naoare. Debeli, davno nismo videli nita smenije, udara mu blag amar. Ali, niste bili loi. Javite se ako bi eleli neki posli. ovek odlazi, a njih dvojica se poklanjaju. eki se probudio uz zvuke sopstvenih prdea. Tetsuo ga je posmatrao nekoliko trenutaka, a zatim poeo da se smeje. Dva dana kasnije, Marko im je javio da nastupaju uvee, i to u velikom stilu. eki je oistio Glok i zalepio dodatne produene okvire za podlaktice i listove. Tetsuo je nekoliko sati radio iaido kate u dvoritu kue, prolazei polako kroz vazduh sa zatupljenom katanom od aluminijuma. Sa drveta trenje, crna maka ga je posmatrala. Kada je prola pono, izali su na ulicu, gde ih je Marko ekao. Daj mi telefon, da vam ostavim lokaciju, smestio se iza njih u Tojoti, i govorio naslonjen meu seditima. Skreni 64

ovde, hou neto da vam pokaem. Automobil je izaao na bulevar Cara Lazara i odmah uao u guvu. Kretali su se brzinom peaka kada su stigli do policijskog kordona. U vazduhu se oseao miris zapaljene gume. Auto-bomba, parkirana ispred kafia gde smo poslali dvojnika mog oca. Ubijeno je sedam osoba, nai i etiri civila. Sva trojica su pogledala ugao zgrade koji je bio potpuno uniten, okruen policajcima sa mainkama koji su udaljavali prolaznike, skenirajui usput njihove zenice. Zguvana karoserija automobila, sagorela do golog metala, stajala je ispred crne rupe u betonu. Okolno zelenilo takoe je bilo spaljeno, a delovi konstrukcije kafia i dalje su se dimili. Opako, prokomentarisao je eki zadivljeno. Znate li ta ovo znai? Eskalacija. Tano, Tetsuo. Eskalacija. Protivniki klan nam daje do znanja da se sa njima ne moe razgovarati. Poruke koje smo im slali poslednjih nedelja oigledno nisu dole do otvorenih uiju. Ne ele da podele uzorak sa nama. Mi ne prihvatamo taj odgovor, a oni na. ta se od nas oekuje? Na lokaciji se nalazi klub, malo mesto. elimo maksimalnu koliinu tete, u svakom smislu. Niko tamo nee biti civil, razumete? Slavie veeras, a nai tehniari su prosledili crve koji e onesposobiti sve linije komunikacije izmeu klu65

ba i ostatka sveta, ukljuujui i antene za mobilnu telefoniju. Uite na tu proslavu i sredite sve tamo. Pronaite uzorak ukoliko moete, sigurni smo da bi morao da bude tamo. Pobijte ih posle toga. Sve? Sve. Nema problema, eki se iskezio. Policija? Nee reagovati dvadeset minuta, toliko su plaeni. Ovo moe biti problem, Tetsuo je uzdahnuo. Ne znamo puno o tom mestu, nismo mogli da se pripremimo, nismo uradili jo nekoliko stvari. Samo nam bacate ovo pred noge. Znam, Marko je rairio ake. Krizna vremena. Potencijal supstance, koliko ujemo, je ogroman. Rat izmeu naih klanova deluje neizbeno, to znai obrauni na ulicama, mrtvi prolaznici, nove auto-bombe i slino. Mi moemo da upravljamo lokalnom policijom donekle, ali je samo pitanje dana kada e se umeati reaktivni tim policije EU. A, to donosi policijski as i ubrzane sudske postupke. Nakon toga, svi gubimo. Ovakav nasilan potez, koji niko ne oekuje, pogotovo ne veeras, nakon napada za koji oni veruju da je odneo mog oca, moe takav sukob sasei u korenu. Mnogi kapetani suparnikog klana bie u tom objektu. Nae ljude prate i nadgledaju. Veruju da nismo u stanju da se ovako brzo mobilizujemo. I u pravu su. Vas i dalje ne poznaju, ne znaju da ste ovde. Neete privui panju, niti skrenuti jedan jedini pogled na sebe. Dvadeset minuta! Iskoristite taj prozor najbolje to moete. Da li vam je potrebna dodatna oprema? 66

Ne, smrknuto je odmahnuo bradom. Imamo sve. Odlino. Ovo je pomalo improvizacija, ali nae simulacije teorije igara sa ovim scenariom pokazale su veliku ansu za uspeh ukoliko uspete da uklonite ljude u tom klubu. Programi predviaju da bismo u tom sluaju ostatke njihovog klana asimilovali u roku od nekoliko meseci, bez previe otpora. Uzorak bi nam bio ogroman posed. Takoe, time bi va posao sa nama bio okonan, a Jamagui sindikat bi mogao da vas dobije nazad u roku od nedelju dana, i to uz nau zahvalnost i duplirane premije za obavljeni posao. Uzorak bi takoe ubrzo bio prosleen klanu, kao dokaz neraskidivog prijateljstva. Da... Tetsuo se sloio, iako je zvualo kao da mu je svejedno. Bie sve odlino-savreno, nita ne brinite gazda, eki je rairio sako i pokazao Glok koji se tu nalazio. Dobro, Marko je obrisao nos o nadlakticu Ja u izai ovde. I srena nova godina! Obojica posmatraju kako Marko ulazi u blindiran dip, dok mu dva telohranitelja dre vrata. Vidi, stvarno, eki je podigao telefon. Trideset i prvi decembar! Tetsuo je napuio usne i pogledao na asovnik kontrolne table. Idemo da pojedemo neto. Moe! Seli su u Karibik na bulevaru Osloboenja. Ulice su bile 67

zakrene saobraajem, a trotoari peacima. Nezainteresovano su posmatrali tuu grupe mladia sa navijakim alovima, pre nego to je policijski transporter preao ivinjak i umalo pregazio polovinu njih. Iz njega je izala gomila policajaca u opremi za nerede i poela da hapsi one koji su najsporije beali. Tri srednjokolke u helankama sa procepima koji su pratili liniju izmeu guzova prole su pored njihovog stola i nasmeile se. Ne znam ko je smislio tu modu sa zarezima na dupetima, ali oboavam tog oveka. Ili enu. eki je ispio sok iz plastine ae. Vidi ih, prelepe su ove male Sibirke. Hoemo li moda da pozovemo Sandru jo jednom, neto sam se uzbudio? Nemamo vremena. Moda da ponudimo nekoj od ovih da se provoza sa nama? Imamo dosta eura za jednu kratku ponudu? Biu brz. Nemamo vremena. ta ako umrem veeras? stola. Umree, i to je to, Tetsuo je obrisao usta i ustao od

Ej, Kinezi, hoete da se malo provedete sa nama za novaka? Upitala je na srpskom jedna od tri devojke u prolazu. Jeftino, a bie zabavno? ao mi je mala, eki se nasmeio i odgovorio na japanskom Rado bih ti pokazao zmaja, ali nemamo vremena, coknuo je jednom i poslao im poljubac. 68

Sve tri su mu pokazale srednji prst. U kolima, svuda oko njih dolazili su zvukovi muzike, galame, policijskih sirena, udaljenih prasaka petardi i malih vatrometa. eki je repetirao i hvatao zrno koje je iskakalo iz cevi, mumlajui neku melodiju. Tetsuo je parkirao nekoliko ulica dalje od lokacije koju im je Marko ostavio. Izvadio je katanu iz gepeka, stavio je ispod kaputa, namestio tanto na mesto i pogledao ekia, koji je piao pored zadnje gume. Da li si spreman? Voleo bih liniju kokaina, ali se plaim da e mi ruke drhtati. Bolje nemoj onda. Neu. Sve e biti dobro, brate, je li tako? eki se zakopao. Brate, sve e biti dobro? Bie. Sanjao sam sino da smo klinci, na motorima, pre nego to su nas regrutovali. Ba smo bili ludi tada, je li tako? Jesmo. A, sada smo jo opasniji, ti i ja. Je li tako? Jeste. Idemo. * Dok su Tetsuo i eki prilazili sasvim obinim vratima, 69

sasvim obine, iako luksuzne kue, neupadljivo uvuene meu starim zgradama Podbare, Sandra je spavala. Sanjala je da se igra sa deacima iz zgrade, da im pokazuje specijalno mesto, i kako se osea mono dok oni crvene i nespretno, bojaljivo dodiruju njenu hladnu kou. A, onda se ti deaci pretvaraju u odrasle ljude, mukarce koji su ponekad nasilni, ponekad plaljivi, ponekad pijani, a ponekad ak i udni Kinezi, ali uvek uzbueni i eljni da dodiruju njena specijalna mesta. Lei na mekanom pokrivau, u savreno beloj prostoriji iji zidovi se ire u nitavilo, iz kog se polako formira obris, a zatim ruke i noge. Obris pripada mukarcu, savreno graenom, do te mere ak da ga Sandra uopte ne razaznaje, ali zna da ga voli, da ih sve voli i sve je spremna da utei, razume i primi u sebe. Sanja kako iri noge, a obris lee na nju, istovremeno predivno mekan i veoma tvrd, savren i idealan. Sandra stenje i prihvata ga, znajui da mu daje ono to je svima davala malo utehe i topline, u svetu koji je sve osim topao i utean. Sandra se probudila uz vriske, a debeli ovek koji je leao na njoj i stenjao naglo se zaustavio i poeo da se osvre oko sebe. ta se to ulo? upitao je zadihano. * Tetsuova otrica, prekrivena nanovlaknima ugljenika, prepolovila je sigurnosnu kameru zajedno sa draem. eki je drao oruje upereno u zemlju, naslonjen na zid pored vrata. Dug arer virio je iz drke kada je pitolj prislonio uz grudi. Tetsuo je priao i zauzeo identian poloaj sa druge strane 70

vrata. Spreman? Tetsuo mu je namignuo. Jebe ovo, brate. Jebe ovaj svet. Spreman sam. Sreno, Tetsuo je zatvorio oi i podigao ma u srednji gard, aka prislonjenih uz kuk. eki je proverio vrstu municije, pogledao oko sebe i iskoraio pred ulaz. U okolnim ulicama ule su se petarde. Podigao je oruje i naciljao, ali nije povlaio oroz sve dok nije doekao sledei pirotehniki bara. Nije morao dugo da eka. Sa okolnim praskanjem i on je poeo da puca; po jedan metak u svaku arku vrata. Pucnji su se stopili sa okolnom bukom, a zrna sa jezgrom semteksa proizvele male, potmule detonacije u svakoj arci, nakon ega je ispalio jo tri zrna oko brave. Teko, gusto drvo drobilo se poput stiropora. Hajde brate, eki je utnuo vrata svom snagom. Sandra nije imala pojma ta se deava. Gola i raskreena, opijena od mrka heroina, izgubljena pod dreavim neonskim svetlom, posmatrala je kako se mukarci koji su nju i druge devojke iznajmili teturaju po prostoriji, kako njihove erekcije padaju dok kopaju po gomilama odee. Zovi nekog, upali su nam na gajbu! Telefon mi ne radi. Ostavio sam telohranitelje u Lazinom Teletu, nita nam nisu javili da se sprema. Ovo ne bi smelo da se deava! Bre, greka nekakva! Kakva greka, jesi normalan? 71

Daj utoku! Nisam je poneo. Ni ja. ta da radimo?! U daljini, Sandra je ula tumaranje i uurbane korake, kao i vriske mukaraca koji su presecani u treptaju oka. Druge devojke su poele da se ogru, nespretno navlae cipele sa visokim potpeticama, ili su samo zbunjeno treptale i sabijale se jedna uz drugu. ta se deava? upitala ju je plavua sa silikonskom usnama sa kojom se ljubila na poetku orgija. ta se to uje? Ne znam, Sandra se stresla. Kretali su se u tandemu; Tetsuo prvi, sa ekiem koji se osvrtao iza njega, traei preivele. Po probijanju vrata upali su u iroki hol, i naleteli na dvojicu mukaraca. Prvi se drao za potkolenicu, prekrivenu iverjem koje je odletelo nakon detonacija semteks municije, a drugi je pokuao da podigne samaru sa skraenim cevima. Tetsuo je izveo klasian kendokoto odbrambeni manevar i tupom stranom odbio oruje dalje od sebe. U drugoj polovini istog poteza vrh katane spustio se na ovekov zglob, a oruje palo zajedno sa akom. Sledei zamah proveo je seivo iznad njegovog kuka i preko stomaka, zbog ega se sloio na zemlju, drei svoje iznutrice. eki je za to vreme udario pitoljem drugog u lice i odmah ga onesvestio. Pazi na vrata, Tetsuo je naredio, i obojici zabio katanu ispod brade pravo u mozak, to ih je umirilo. Idemo dalje? eki se nasmejao, a znoj mu je svetleo 72

na licu. Idemo. * Jebote, ta je ovo? Sandra je primetila da mukarci u uglu sobe posmatraju mali monitor. cija? Ko su ovi tipovi? Neki Kinezi, kakva je ovo zajebanNije brate, upravo su zaklali Borisa i Robiju! Jedan ima ma, jebao te otac! Brate, beimo odavde. U umu uronjenom u heroinski stupor, Sandra se prisetila da joj je jedna od devojaka u taksiju rekla da idu na gau kod nekih opasnih kriminalaca. Nije obratila panju na to, sve do sada. Nemamo gde, to je jedini ulaz. Nema prozora, niega. Daj prangiju neku, bre! Moja je ostala u garderoberu. I moja. Neu da umrem, u kurac! ekaj. Imamo... Imamo uzorak. Rekao si da bi u veim koliinama ozbiljno sjebao oveka. Test-majmuni su vadili jedno drugom oi, je li tako? Priao si mi to, brate! 73

Jeste, jesu, sjebe u veim koliinama potpuno. Dajmo ga ribama, i gurnimo ih u hodnik. Kapirate? Neka... To to e ih srediti. ta? Daj boicu ovamo. isto? Da, jebote, to je poenta. Neka odlepe. Neka nam kupe koji minut. Evo ga. Dolazi ovamo, kurvo! Odjednom, Sandra je osetila da se devojka pored nje pomerila. Nije tano mogla da uvidi ta se deava, ali je primetila da joj mukarci guraju neto u usta, a zatim je izbacuju kroz vrata. Dohvatili su drugu devojku, a posle nekoliko sekundi, grube ake su se spustile i na njeno telo. Mlitavo se kretala po sobi dok su je gurali i vukli, a zatim je na jeziku osetila neto neverovatno. Polako, eki je usporavao Tetsua. Posle dva telohranitelja, ubili su jednog onesveenog oveka na kauu, a eki je ispalio rafal u telo tipa koji je istrao na njih sa kuhinjskim noem. Kua nije izgledala kao noni klub, ve vie poput jeftinog bordela, u kom je svaka soba vodila direktno u sledeu, bez dodatnih vrata i prolaza, zatamnjena ili obojena dreavim neonskim svetlom. istili su jedan po jedan segment. Neto se uje ispred, Tetsuo je zastao i podigao seivo. 74

Neto udno. eki je nianio preko njegovog ramena. Otvoriu vrata. * Na nepcu nije osetila puno toga, osim blagog peckanja. Tenost je imala ukus deterdenta, samo pojaanog hiljadu puta, ali sve to je saznala preko svog nosa, a ne jezika. Gurala se sa drugim devojkama u mranom hodniku, potpuno dezorijentisana, dok joj je drelo gorelo. Uhvatila se za vrat i prsti su joj dotakli neto mekano, gotovo elatinasto. Koa dunika se savijala poput tanko razvuenog testa i inilo joj se da moe da proe prstima kroz nju. Nije oseala bol. Neko ju je gurnuo, zbog ega je izgubila oslonac i udarila glavom o zid. Ni to je nije zabolelo, ali se jeste okrenula i zamahnula rukom kroz vazduh. Zakaila je neto akom, a komad mesa ostao joj meu prstima. I sama je primila udarac, inilo joj se da krvari, ali i dalje nije bilo oseaja. Nije bilo niega, osim besa. U umu, plamiak koji joj se iz stomaka postepeno penjao kroz telo stigao je do mozga i tamo pretvorio u poar koji je prodirao sve, njenu linost, misli, seanja i oseanja. Ostao je samo bes, bez oblika, cilja i svrhe. Na drugom kraju hodnika, otvorila su se vrata i pojavila se svetlost.

75

* Tetsuo se zaledio. Gomila golih devojaka, deformisanih lica i ispruenih ruku navirala je ka njemu. eki je zamucao, i povukao se nekoliko koraka unazad. Jedna je pokuala da povue Tetsuoa za ramena. Izmakao se u stranu i udario je pesnicama stegnutim oko drke katane. uo je kako joj se vilica dislocirala, ali je ostala na nogama. Druge su takoe grabile ka njima, trzajui se poput epileptiara tokom napada. ta je ovo? Ne znam. Poni da puca. Prvi hitac je proao kroz butinu najblie ene, a drugi i trei kroz njen grudni ko. Rane su krvarile, ali ena nije stala, sve dok joj Tetsuo nije odrubio glavu. Pucaj! U guvi, eki je zateturao i pao, zbog ega je jedva uspeo da se okrene na lea i ispali rafal u plavu devojku sa ogromnim silikonima koja se nadvila nad njega. Tetsuo ju je utnuo prema grupi, i zamahnuo ponovo. Drugu je presekao skoro na pola, ali je njegov ma ostao zaglavljen, a devojka ga povukla i istrgla iz njegovog stiska. U padu, nekako je uspela da ga uhvati za levu ruku i jednim stiskom slomi obe koske u njoj. Tetsuo je zavritao, i izvukao tanto nepovreenom rukom. Pucaj! eki je, meutim, drao na nianu Sandru, iji grkljan se gotovo sasvim istopio; kroz pukotine penila je krv i pljuvaka. 76

Izgledalo je kao da joj se koa ljuti, a izmeu avova videlo se ukasto salo i crveni miii. Sandra? eki je upitao tupo i zastao dovoljno dugo da ona prie malo blie. Sruila se na njega i uhvatila ga za salo oko struka. eki je zastenjao, a ona sa odelom oupala i kou. Stenjanje je postalo jeziv vrisak. Tetsuo! Pored, Tetsuo se izmigoljio iz naleta poslednje devojke, provukao ispod ispruenih ruku i stvorio iza nje. Zabio je tanto ispod linije lobanje, i zavrnuo seivo. Sandra je nastavila sa upanjem. Na komadima krvave koe videle su se izguvane tetovae, a vritanje nije prestajalo, sve dok Tetsuo nije izvukao katanu iz lea i nekako uspeo jednom rukom da je zarije ispod Sandrine brade. Ona se okrenula na lea i izdahnula kroz plavo obojene usne. Sve se umirilo, osim ekievog tihog zapomaganja i grcanja pri svakom udahu. Njegovo odelo bilo je prekriveno krvavim rupama veliine pesnice. Gotov sam, unezvereno je pogledao Tetsua. Smiri se. Gotov sam. Zvau pomo. Nee doi. Pusti me da idem... brate. ekaj. Pusti me, dodao mu je Glok. Da idem. 77

elo.

Kroz suze, Tetsuo je prislonio cev na znojem oroeno Jebe ovaj usrani svet, Tetsuo...

Hitac je odzvonio u prostoriji. Iz spoljanjosti su stizali zvuci odbrojavanja, praeni ogromnim vatrometom. * Tetsuo, ef Jamagui sindikata pokazao je da klekne ispred njega i drugih porunika. Tetsuo se poklonio i spustio na mesto. Ruku u gipsu namestio je u krilo. ujemo da je bilo... krvavo, ef je rekao kroz dim cigarete. Jeste. Izgubio si prijatelja tamo? ekia, dodao je jedan od porunika. Debeli tip. Da, seam ga se. Tuno. Ali, nai prijatelji su veoma zadovoljni. Kau da ste uspeli samostalno da zbriete drugi klan. Dva Jamagui oveka protiv itavog klana. Impresionirani smo. Hvala. Vaa ast je moja ast. Ima li ti neto da nam kae? Nita, gospodine, Tetsuo nije podizao pogled sa poda. U redu. Slobodan si. 78

Ustao je i paljivo napustio prostoriju, a zatim i sedite sindikata, neuglednu poslovnu zgradu na periferiji Kobea. Dok je sedeo u vozu, okruen ljudima koji su se vraali sa posla, izvadio je malu boicu sa plavim sadrajem i podigao ju prema neonskom svetlu na plafonu. Izgledala je tako obino, a svi mukarci u sobi kleli su mu se da postoji samo jedna na svetu. Ispovesti su bile malo udne, budui da ih je sluao preko aplikacije telefona mrtvog prijatelja. Glavni hemiar se zaklinjao u decu da ne postoji nita slino, i da ga moe uiniti bogatim pomou uzorka, samo ukoliko ga potedi. Uveravao ga je da je istom obliku to uasan otrov koji ljude pretvara u ivotinje, ali da bi uz dodatne procese mogao da postane najpopularniji narkotik na svetu. Verovao je u njihove rei, kao to su Marko i njegov otac verovali da je kua sluajno zapaljena tokom borbe, i da nikakav uzorak nije pronaao. Sve je nestalo u plamenu. Vratio je boicu u dep sakoa. * U toplom drmusanju voza, Tetsuo sanja. Sanja da vidi svet, usrani svet koji mu je uzeo jedinog prijatelja i jedinu osobu do koje mu je bilo stalo. Posedovae taj svet, prvo sindikat, pa japansko trite, pa prekomorsku distribuciju, i na kraju sve velike centre populacije na kontinentima. Sve e to biti njegovo, sve dok jedan dan ne promeni dozu i poalje ju u svaki kutak planete. Niko nee ni osetiti razliku, dok ne bude prekasno. Davno je shvatio da ljudi postaju bolji kada se od njih odvoji deo tela koliko e samo postali bolji kada im prui neto to e im trajno odvojiti umove od tela, i pretvoriti 79

ih u ono to zaista jesu? Tetsuo vidi sebe na balkonu, iznad ulica, gde posmatra transformaciju, dok urlik ivih nestaje u napredovanju onih koji umiru na nogama. Bie jedini ovek koji je taj prizor ve video. Drago mu je zbog toga, i u sebi slavi trenutak kada je taj usrani svet poeo da gori.

80

Milka Kneevi Ivakovi Roena 1961. godine, u Beogradu. Diplomirala Svetsku knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu. Slobodni umetnik, lan UKS. Dela: romani Veliko drvo, 13, jedno seanje na sedamdesete, Bez daha, Tango Macabre, Izgubljeno lice, avolji tobogan, zbirka pripovedaka Najbolji prijatelj, zbirka eseja Kua straha. Nagrade: I nagrada Radio Beograda za kratku priu Poklon za Anelu, III nagrada borske biblioteke za priu Meed, nagrada Andra Gavrilovi za priu Samsara. www.milkaknezevicivaskovic.com

81

Poklon za lanjske snegove Zabrinut sam zbog tebe, Sneana, kazao je, kuckajui vrhom olovke o sto. Srena sam. Rudolfa nervira to kuckanje. Smatra ga nadmenim i drskim. Bojim se da e mu izleteti runa reenica koja nikako ne prilii mestu, trenutku i naroito Njemu, mojoj Ljubavi. Rudolf je prilino prgave naravi, nepredvidiv, pa ga apatom uutkujem: Prestani, molim te. Ne sada. Uzima li redovno terapiju? pita moja Ljubav. Da, ali ga ne gledam u oi. Znam da sluti moju la. Igramo istu igru mesecima, moda i celu godinu. Vreme, uostalom, i nije vano, jer stalno ivimo u sadanjosti. Nee me izgrditi, samo e podii pogled i uputiti mi osmeh zbog kojeg me preplavljuje milina, onaj zbog kojeg uporno dolazim, ekam satima u skuenom hodniku, davei se u smradnom prisustvu drugih. Nije mi ni to teko; teko mi je kada On nije zabrinut, teko mi je kada je zadovoljan mojim stanjem. Tada dobijam par treptaja oka sa Njim u istoj prostoriji, tek kratak udisaj istog vazduha, i fabriki osmeh za pacijente kojima je dobro. Zato tablete ve nedeljama ne uzimam. Vreme zakazanih poseta beleim u mali, crni rokovnik, odmah pored stihova za Njega, i to su jedini datumi i sati koje hou, moram da upamtim. Neuzimanje je stvar oko koje se Rudolf i ja, zaudo, ne svaamo. Njegovi razlozi su drugaije prirode. im se probudi, 82

Rudi pokupi moje lekove sa nonog stoia i besno ih baca u klozetsku olju jer me, kako kae, otupljuju, i ine da Ja vie nisam stara, dobro poznata Ja. Ne razumem ba na koju mene misli. Zbunjuje me razmiljanje o identitima, zbunjuje me i budalasti Rudolf, zbunjuju me drugi ljudi, zbunjuje me ivot. Ljubav je gora od svakog leka. Tu reenicu ne izgovaram, ali Rudolf je ve toliko dugo prisutan da ume da mi ita misli. Ljubav boli, nju nita ne ublaava shvatila sam odavno, pre nego to sam upoznala Voljenog, mnogo pre... jo dok su hijeroglife moje due pokuavali da deifruju njegovi prethodnici. Prvi put kada sam Ga videla (a bilo je u jesen, prolee ili leto; zima sigurno nije bila), shvatila sam da mu nikada neu dozvoliti da ode. Drao je moje ake u svojima i govorio stvari koje sam oduvek eznula da ujem: da sam pametna, lepa, kako je teta proerdati jedan mlad ivot, kako uvek ima nade. Do tada sam mislila da sam odavno sve bila izgubila, pa i nadu. Njegove ruke, dlanovi udobni i vreli poput gnezda, svijeni oko mojih, i zatitniki prsti koji su mi milovali ruiaste zavoje na zglobovima, poruili su da moje patnje ipak nisu bile uzaludne. Ima li vee ljubavi od one koja se izbori sa eljom za smru, postoji li ita toliko jako, to moe pobediti enju za krajem i pretvoriti je u enju za poetkom? Lekovi nisu pomogli da se otresem komara, samo su me bacilli u duga spavanja nalik malim smrtima, nakon kojih sam se budila neznano kad, neznano gde, ne razlikujui dane, lica i prostore od onih koje sam nekada davno sanjala. On, moja Ljubav, jedino je za ta sam sigurna da nisam izmislila. Sve to je bilo pre Njega, nestalo je u isparavajuim 83

snovima kao da nikada nije ni postojalo. Izlazim iz ordinacije, napojena sreom zbog Njegove brige. Hodam besciljno, traei bilo kakve utiske iz kotrljajueg, ravnodunog spoljanjeg sveta. Pada krupno sneno paperje, i u izlogu vidim svoju kosu i lice, zasute pahuljicama: podseaju na konfete ili nevestinsku koprenu. To me pomalo razgaljuje: moda je provienje, znak dugo oekivane veselosti u nekom od narednih trenutaka sadanjice koliko danas ili veeras, radosti koje u napokon osetiti. Pitam nevidljive ljude koliko je sati, koji je dan u nedelji, jer Rudolf uti, smrknut i ljubomoran na moj malecni osmeh u staklu izloga. Teak je i jadan u svojoj stalnoj potrebi da se sa mnom takmii, da me nadgovori i poklopi savetima koje od njega ne traim. Premda mu je dvadeset tri, jo uvek je razmaeno derite eljno panje. Neko mi dobacuje da je pretposlednji dan u godini, iako se ne seam u kojoj godini ivim, i ne pridajem znaaj niemu to je poslednje ili pretposlednje. Mnogo je bilo poslednjih stvari koje sam u ivotu uinila, a koje su se ispostavile samo kao opsena uma, agonija produetaka. Dakle, zima je, see me pomisao, moda je vreme za zamrzavanje i skladitenje retkih blistavih trenutaka. Imam izvesne ideje o tome, o poklonu koji bih mogla samoj sebi dati za bolje danas, ali mi bee poput golubova na trgu, ije smo jato nenamerno uznemirili koracima. Gladan sam, guna Rudolf. Ba me briga! odvraam. Pravi od sebe klovna. Stalo mu je do tebe kao do lanjskog snega, ceri se pakosno. Smeh lii na itanje zmije 84

koja mi se uvukla u uho. Patetina si, mala. Odlazi, govorim. Smeta mi. Dosadan si. Mnogo galami. Ni sopstvene misli ne ujem od tebe. U tesnom autobusu njegova nametljiva potreba da uvek bude pored mene postaje zbilja naporna: mada mrzi ovakva mesta, i mada ga horda gazi, priljubljen mi je uz lea poput parazita. Uznemiruje me, nervira. Probijam se kroz guvu, to dalje od Rudija, i sedam u krilo nepoznatoj osobi jer je ne vidim na seditu. Ona neto vie, valjda na mene.Ludao! pomeraju se njene naduvene, crvene usne, oblikujui slovo o u groznu, crnu rupu. Ne razumem kako se tu stvorila. Nije mi jasno otkud oko mene toliko ljudi, neprijateljski raspoloenih, zastraujue radoznalih oiju. Silazim na nekoj stanici i malo lutam. Rudolf se, napokon, negde usput izgubio ali znam da e me pronai, ili pre mene stii kui, zauzeti kau na kome volim da lekarim, ispiti aj iz moje omiljene olje, blebetati kada ne elim da ga sluam, zakljuati me svaki put kada odluim da okusim slobodu. Rudolf je drugo ime za Prisutnost. U stanu je mrano i zaguljivo, prepuno vanih stvari, ali uplje kao u jazbini svakog izgnanika. Sa dna ormana vadim staru plastinu jelku i trake novogodinjih lampica koje razbacujem preko delova nametaja. Crveno-uta-zelena svetlost namiguje i tera me da se oseam luckasto, kao da bih mogla popiti au zabranjenog ampanjca i, tavie, uivati u njemu. Ali, ampanjac nemam. Nemam ni pare torte, makar neukusne. Friider mi je prazna kripta, sa ostacima pocrnelog, odavno na pola pojedenog komadia mesa iji miris priziva neke tamne misli. 85

Sedim na kauu i ekam Rudija. Mrzim ga ali mi ponekad, kao na primer sada, nedostaje. ao mi je to sam opet bila gruba prema njemu. Bolje i on nego niko. Ne svia mi se ovolika tiina, sluti na konanost. Zatim zovem Ljubav telefonom. Po prvi put. Nikada to ranije nisam inila, jer je broj, koji mi je dao, predvien za hitne sluajeve. No, koji trenutak, koja prilika moe biti hitnija nego zimski dan uoi poslednjeg, dan u kome oseam snanu, skoro razdiruu elju da Ga zauvek sauvam? Halo, Sneana, otkud ti? Ima li nekih problema? ujem Njegov mek i topao glas. Volim njegovo ti; ono svedoi o bliskosti, o lepoj tajni koju, prema meni, gaji u srcu. Moete li doi, molim vas? Moj glas zvui udno, nepoznato i beivotno, asocira na dosadne slike ravnice i miris ustajalosti, iako bih elela da ga miluje poput ubora potoka ili da zvoni kao praporac u ruskoj bajci. Zna li koliko je sati? glas je, mogue, ljutit, ali ja pratam jer volim i Njegovu ljutnju. Ne znam, iskrena sam. Jesi li dobro? Odlino sam, jaka kao smrt, odgovaram. Veeras u se ubiti. Sa druge, daleke i beskrajne strane, tajac. Hajde, budi razlona, neemo prolaziti sve ispoetka Sea li se ta sam ti govorio? Srljanje u smrt nije bekstvo, nije ak ni izbor, ono je prisila. Budi jaka, bori se. Pomisli na 86

sve ono bolje to moe doneti sutra. Pomisli na ljude kojima je stalo do tebe. Nikome nije stalo. Nemam nikoga osim Rudolfa, a ni on me ne voli. Pomalo sam razoarana zbog njegove nemoi da mi uhvati misao: sutra ne postoji, izmiljeno je da ljude zavara najveom prevarom nadom. Dobro, dolazim, kratko kae i prekida vezu. Kao to rekoh, vreme ne merim, meutim, uinilo mi se da je prolo mnogo dok moja Ljubav nije dola. elim da mu budem posebno lepa za to vee: kosu sam oeljala i raspustila, obukla sam belu koulju. Na ruke navlaim bele ipkane rukavice, noene mnogih pretposlednjih dana u godini, koje istovremeno miriu resko, na varikinu, i neno, na urevak iz omekivaa. Pleem po sobi, lebdim u prostoru. Ja sam vilin konjic i lepram iznad vode, leptir, ptica... Mogu biti sve to poelim. Slobodna sam. Srena. Zaljubljena u Ljubav. Stigavi, On sa sobom donosi uznemirujue banalan osmeh. Kao potar koji mi povremeno pozvoni na vrata i oekuje da uzvratim na lanu ljubaznost. Ali i tu banalnost sam kod Njega volela. Pozivam ga da ue i on, moja Ljubav, sedi, po prvi put, u mom prostoru, na mojoj stolici, za mojim stolom. Kafu, aj? zamuckujem. Odmahuje glavom. Ba nita? Toliko urite?, pitam, oseajui kako mi suze-radosnice klize niz obraze. Jasno je da me nee odbiti, jer vidi da nisam dobro. Zabrinut je. Moe kafa, kae posle kraeg premiljanja i pogleda baenog na runi sat. 87

Netremice gledam kako srkue kafu, oigledno zateen i odjednom u nedoumici oko mog stanja. Vazduh je pun Njegovih upitnika. Iskreno, uopte mi nije padalo na pamet da se ubijem. Razmiljanje o smrti odavno nije moja svakodnevica. teta je troiti ivot u nastojanju nestanka ako se pokae da postoji konopac za koji se moe uhvatiti. Tu lekciju sam nauila od moje Ljubavi, a On, zaslepljen drugima, zaboravivi na snagu moje tvrdoglavosti koliko sam bila uporna da umrem, toliko uporna i da zadrim ono to je pobedilo elju za umiranjem nije ni primetio moj boljitak. Noevi su sjajni i otri kao Rudolfovi osmesi i, dok On nervozno pali cigaretu, ustajem da uzmem jedan sa kuhinjskog stola. Seivo se primamljivo preliva u ritmu treperavih lampica, i znam... znam da sve ovo moda nije stvarnost, moda nije ni dananjica, ali je svakako pretposlednji dan neega to zovu godina, vreme ili ivot, vaan dan u kome se slepe enje uvek ispune. Jo samo malo, i u skoroj sadanjosti neujno u svom ljubljenom prii s lea i neno mu pomilovati grlo otricom. Napraviu od njega najlepi poklon za sebe. Tek kada mu glava klone na grudi a oljica ispada iz ruke, razbivi se u paramparad, dotiem ga po glatko obrijanom obrazu. Prvi, ali ne i poslednji put. Srena sam. Bio je lep ukras u mojoj sobi te, pretposlednje veeri. Namestila sam ga tako da mu bude udobno u beskrajnom snu: zabacila Njegovu glavu na naslon stolice, poloila Njegove ake na sto da ovekoveim sliku voljenog koji sedi sa mnom, zauvek, sa zamrznutim smekom i crnim oima, punim veite 88

ljubavi. Kada bude poeo da smrdi, prvo u mu odsei drage prste i njima okititi vetaki zimzelen, a zatim u ga, deo po deo, slagati u friider za slatke obroke u ast lepih uspomena. Primeujem da je Rudolf tiho uao u sobu. uti i sigurna sam utae bar neko vreme, ili do poslednjeg dana, dok ponovo ne ogladni, zadovoljno zavaljen na moj kau poput velike, grbave senke.

89

Radoslav Slavni Radoslav Slavni roen je 1985. godine u Sremskoj Mitrovici, a ivi u Rumi. Apsolvent je Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Njegovi lanci objavljivani su u RU-Magazinu, lokalnom rumskom asopisu, a deo je i urednitva bloga Rumski Urbani Magazin (www. rumski.in.rs). Svoju prvu zbirku kratkih pria, pod nazivom Svetlost na kraju ulice, objavio je po zavretku osnovne kole, u izdanju Grafamprometa i Gradske bibliotetke iz Rume. Roman prvenac Nemezis objavio je 2011. godine. Reirao je kratkometrani, niskobudetni film Mute, kao i dokumentarni film Kad porastem biu... u saradnji sa studentima FASPER-a. Po svojoj prii Bezimeni, napisao je scenario i uestvovao u reiji filma Drugi On, koji je snimljen u okviru projekta Novi pogledi u realizaciji Nezavine Omladinske Organizacije iz Rume, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Saradnik je portala SF-Serbia (www.sf-serbia.com). Peva je i tekstopisac benda Vultures.

90

Partija Najobinija igra nekom zabavna, nekom od sudbinskog znaaja, a meni, najednom, tako smena i nebitna. Samo prosta igra. udno je to sa oduzimanjem ivota... 1. Farovi truckavog taksija sekli su gust vazduh i obasjavali vijuge putnog prevoja Irikog Venca. Kretali smo se sporo i nesigurno, trudei se da izbegnemo rizik kojim je pretio smrznuti put. Iako je vonja bila muna, nisam mogao da se otmem utisku da su ostali putnici bili zadovoljni, jer su se, kako-tako, probijali ka svom finalnom odreditu gradu dobrog raspoloenja, lepih elja i praznih obeanja. To je, valjda, ono to svi oekuju jednom godinje: neogranieno besplatnog pia, vrele poljupce, glasnu muziku, malo razbibrige i trunku saoseanja. Teko mi je bilo da poverujem da sam za manje od pola sata ekanja, u novogodinjoj noi, uspeo da nahvatam linijski taksi na relaciji Ruma-Novi Sad. Kada sam se na rumskom stajalitu obreo meu svim tim izduenim licima i zauo teke uzdahe i ukanje kesa punih flaa skupocenog pia i kojekakve pirotehnike, zapitao sam se kako li sam uopte mogao da pomislim da bi taksi proao kao prihvatljiva opcija. Ipak, nekoliko divljaka pojavilo se nakon manje od pola sata smrzavanja na snanom vetru i svi se snaosmo za prevoz. Ideja da se oslonim na tue tokove, umesto da krenem sopstvenim automobilom, oigledno nije bila rizina koliko 91

sam na samom poetku oekivao da e biti. Prva najlua no, u poslednjih deset godina, na koju nisam zapucao vlastitim vozilom. Nije to bila laka odluka. Iz doeka u doek, sumnja da u se vratiti nazad, u Rumu, postajala je sve vea. Nisam eleo da se bilo ko cima oko starog Forda, ukoliko bi me srea izdala. Ili je, moda, u pitanju bio samo jedan od naina da se nesvesno izloim mogunosti izostanka sa partije? Ko e ga znati! Nije bilo svrhe baviti se introspekcijom u toku novogodinjeg ludila. Dobro sam znao da bi mi se u tom periodu svest otela bez izvinjenja i nastavila da funkcionie samostalno, po sopstvenim, nepoznatim mehanizmima. Bilo kako bilo, pitanje prevoza smo reili i kretao sam se ka Novom Sadu, odmeravajui svetlucave oi taksiste i halapljivi kez koji mu je virkao ispod brka, u odrazu retrovizora. Dve devojke izmeu kojih sam sedeo, reile su da ubiju monotoniju predstojeih kilometara razgovorom o parfemima i mestima na kojima e se oduzeti od ivota u toku veeri. A, gde e ti veeras? osetio sam zadah votke zamaskirane mentolom, jo na ulasku u Irig, kada mi se ona sleva obratila u pokuaju da probije ledenu tiinu. Kod nekih prijatelja, ispljunuo sam, jasno dajui do znanja da mi nije do razgovora... bar ne sa njom. Ipak, avonka sa moje desne strane upecala se na pitanje i ve kod Paragova bila je najbolja prijateljica devojke koja je volela orbit i DG. Kozmetiki katalog sa miriljavim stranicama i nekoliko zajednikih poznanstava bilo je sasvim 92

dovoljno da nas ree tiine do kraja puta. Poruka koja mi je uzbunila zvonce mobilnog telefona, istog momenta kada nam se svima vratio signal od tri crtice u blizini Sremske Kamenice istrgla me je iz Milan/Igor univerzuma i detaljne analize dekoltea one kurve sa fejsa. Izvukao sam telefon iz levog depa pantalona, oeavi reljef mreaste arape avonke, to je ova, bez sumnje, doivela kao bezuspeni pokuaj silovanja. Diskretno klimnuh, u znak izvinjenja, na ta ona ponovo poe o svom ljubljenom Igoru, kako bi, najverovatnije, naglasila da postoji neko ko bi mi slomio kimu, ukoliko bi mu se poalila na nestanu aku neznanca. Oprosti, promrmljao sam i banalni dogaaj oterao u veni zaborav, a potom otkljuao telefon i uao u prijem poruka. Vanja. Milica dolazi za dvadeset minuta. Neemo nigde ii, definitivno. Kill Bill maraton uz din-tonik. Lepo se provedi. Volim te! Prsti su mi bili suvie smrznuti da bih odgovarao opirnije od hvala lep provod volim te. Kada mi je stigao izvetaj o prispeu, ve smo bili sa druge strane mosta. Kod NIS-a, moe? upitala je taksistu Orbit Votka. Da, i ja bih, podrala ju je drugarica. Baba sa prednjeg sedita i ja opredelismo se za taksi stajalite. Zvono mobilnog telefona ponovo mi je dalo do znanja da sam primio poruku. Jo jednom Vanja. 93

Nedostaje mi! Volim te! Nisam mu odgovorio. Munina koja mi je zaigrala u dubini utrobe nadjaala je sve leptirie koji bi mi se inae, na takve rei, razleteli stomakom. Upeatljiv novosadski mek tako utie na mene. Zagospodari mi ulima i izvrne creva im udahnem ukleti vazduh. Taksista mi je otvorio vrata. Zahvalio sam mu, platio, a potom se osvrnuo, pokuavi da prepoznam Acino lice u okupljenoj gomili. Marko, zauh njegov zvonki vokal. Zvuao je tako bezbrino, kao da nam sat nije otkucavao nad glavama. 2. Zato mi nisi javio da su renovirali lokal? mirkao sam, odmeravajui Acine crte kroz ukastu tenost u ai. I kada se, uopte, to desilo? Nisam osetio potrebu da te uzbuujem, rei su mu bile paljivo probrane i ispresecane kratkim gutljajima belog vina. Jo letos sam nabasao na reklamu ispred ulaza. Ipak, znao sam koliko ti je teko sve palo i eleo sam da budem pored tebe kada sazna. Zato sam i predloio da se naemo ranije i popijemo neto. Romantino, oteo mi se mrski osmeh. Karirani stoljnjaci, miris zaina i zapeene kore, itali94

janska muzika. Picerija. Najobinija picerija. Ipak, bez obzira na zveckanje pribora za jelo, osvetljen enterijer i amor okupljenih posetilaca koji su se davili u gurmanskom sladostrau, i dalje sam se oseao kao u prokletoj masovnoj grobnici. Pulin je umro u aprilu, ako se ne varam, jo jednim gutljajem Aca je osveio svoj umereni, potpuno staloen glas. Konano ga je dotuklo. Nije se dugo muio. Za nedelju dana ga je skleptalo, sasuilo ga i izbrisalo sa lica zemlje. Novi vlasnici su brzo preuredili jazbinu. Jebi ga, zavrio sam razgovor na tu temu, otpio malo i utonuo u setu. Goran Pulin Mackov, prethodni vlasnik prostora, bio je jedan od retkih tragova koji su se mogli povezati sa novogodinjim gej masakrom (kako su ga popularno prozvali u tampi i u vestima). On i nekoliko cvetova koje su uporni roditelji, prijatelji i poznanici svake godine ostavljali ispred ulaza u bivi Ridler dananju piceriju Napoliana. Veini je bilo lako da sa smru starog Pulina zaborave i na zelenkastu auru neonskog upitnika spolja, znojav, zaguljiv ambijent i sint-pop koji je cepao membrane ogromnih zvunika, pravilno rasporeenih po okovima podijuma. Naravno, svest te veine i javnosti, uopte bila je poteena uspomena zakrvavljenih vriskom, pucnjavom i lomom. Ti isti mesnati engrami su nas, preivele, proganjali svakog narednog doeka, zajedno sa obavezom i zakletvom poloenom nad mrtvim telima prijatelja i sopstvenim bezecovanim duama. Partija. uvena jebena partija, koja e trajati jo nekoliko godina, a potom sve uspomene povui za sobom u venu 95

tamu, dok e rane i odjek mrnje ostati zamalterisani keapom i mirisom origana. Jo jedan nelagodni osmeh, noen dubokim uzdahom, uzleteo mi je sa usana i privukao Acinu panju. Kai? preklopio mi je aku svojim dlanom. Oigledno je da te neto mui. Bilo mi je teko da priznam njemu, pa i sebi, ali u neku ruku sam prieljkivao da moje mesto za stolom sledee novogodinje noi bude upranjeno. Ipak, dogovor je bio da emo svaki od doeka, ma koliko tragian i teak bio, obeleiti laganim temama i dobrim raspoloenjem, bar pre nego to zaigramo igru oko koje su nam plesale i same sudbine. Nisam imao nameru da bedaim na samom poetku. Lini problemi, koji se nisu ticali masakra i posledica istog, nije trebalo da ukradu turobni dah ishodu veeranjeg odbrojavanja. Ovo vie nije Ridler, ne zaboravi, ustuknuh i lagano odaljih aku od njegove. Neke dve babe nas gledaju. Aca se okrenu, zagleda u dva zblanuta para oiju, a kada mu ponovo videh lice, nisam mogao da ne primetim blistavi osmeh. To je bila jedina reakcija. Njegov mehanizam odbrane od predstojeeg i venog. Delovao je tako udaljeno od onoga to se deavalo. inilo mi se da je bio izolovan od loih oseanja vlastitom membranom sa zdravim zubima i razvuenim usnama membranom koja je nedostajala preostalima i meni. Brani ivot mu je definitivno prijao. Bio je jedini koji 96

je imao pravu pravcatu porodicu. Pre neto manje od tri godine, sve nas je iznenadio kitnjastom pozivnicom za venanje jedini povod kojim smo se okupili, a da se slavlje nije okonalo zajedno sa neeijim ivotom. Pored Acinog imena, na tvrdom papiru, zlatnim slovima je bilo izvezeno ensko ime, to mi je isprva isteralo vazduh iz plua, a potom i nekoliko suza. Nije u pitanju bila tipina pikasta reakcija. Samo sam bio neverovatno ponosan na svog prijatelja. Znao sam da se zanosio idejom da je bi, ali nisam verovao da je postojala mogunost da izgura zrelu vezu sa enskom osobom. Nakon svadbe, jo jednom je dokazao da mi je uverenje bilo pogreno. Muko je, rekao je, probudivi me telefonskim pozivom jedne letnje veeri. Mali Miki je sada ve bio dvogodinjak, i predstavljao je savreno zdravo potomstvo jednog od grenika koji su preiveli gej masakr od pre dvanaest godina. Nisam imao pojma da li je Aca sa enom podelio mrane tajne u vezi sa svojom seksualnou i krvavom prolou, ali to, pretpostavljao sam, nije ni trebalo da me se tie. Znao sam samo da je uspeno vrdao u vreme poslednjih par doeka i uspevao da se izvue iz uskog porodinog kruga uz kakve-takve izgovore. Ponekad bi preskoio zagrevanje, ali za stolom za igru bi se uvek naao na vreme. Njegov osmeh, ipak, bio je neto bez ega nisam mogao da zamislim prolog partije. Bojao sam se mogunosti da ga nadivim. Izgledao je tako prokleto nedodirljivo. Naprosto nije smelo da se desi da mu sudbina okrene lea i lii ga ivota. Ne to lepo lice! Redovnija ishrana i manje promiskuitetni odnosi popu97

nili su mu obraze i obojili ih rumenilom. Dranje mu je bilo ispravno i stabilno, a izraz jednostavan i isklesan u prividnom zadovoljstvu. Bio je potpuno drugaiji od avetinjskih grimasa sa kojima sam se susretao igrajui protiv ostalih i ogledajui se. Ponekad mi se inilo kao da mi je koa postajala tanja i isticala konture lobanje, a rebra mi se probijala iz unutranjosti i svedoila o slabom apetitu. Iz godine u godinu postajao sam sve ispraniji. Kosa mi je opadala, bore mi plavile lice, a prsti poinjali da podrhtavaju sami od sebe. Jedino to je mirovalo bio je odavno usmreni pogled dve mrane jaruge u kojima se krila pospanost od ivota. Teko je iveti iz doeka u doek, kada zna da e svakog narednog, ukoliko sam ne umre, natovariti jo jednu duu na sopstvenu grbau. eleo sam to da podelim sa Acom. Kao da on ve nije znao. Ipak, u poslednjem trenu sam se ugrizao za usnu. Gde su ostali? promenio sam ton i uzvrteo se na visokoj stolici. Ve je devet. Moda bi trebalo da krenemo? Dobro, rastegao je. Vidim da ne eli da pria o tome... odmah. Platili smo, obukli kapute i ietali, dok je na Acinom licu sve vreme igrao neodoljivi smeak. Zaista, u tom trenutku sam bio ubeen da nije bilo neprijatnosti koja bi mu mogla izazvati vidljiviju reakciju jedan od glavnih razloga zbog kojih sam odabrao da odravam kontakt sa njim i izvan neizostavne veeri koju je partija zacrtala. Bio mi je prijatelj, ne samo saigra, jedini sa kojim sam, nakon Ivanove smrti, podelio deo svojih najmranijih misli i skrivenih oseanja. 98

Izaavi iz picerije, ponovo sam se suoio sa nekoliko zapaljenih svea i buketom karanfila, poloenih pored ulaznih vrata i zaklonjenih kamenim ardinjerama. Nisam znao da li je bilo koje od morbidnih obeleja traginog datuma poivalo u zavetrini u znak seanja na Ivana okonao sam kontakt sa njegovom majkom kad sam se spetljao sa Vanjom, nekoliko godina ranije. Jedino u ta sam u tom trenutku bio siguran bilo je to da je svaki nemirni plamen zapaljenih svea oivljavao vlastitu bolnu uspomenu i seanje na pucnjavu i krv. Mamu vam jebem pedersku, nicali su iz seanja gromki uzvici pijanih nasilnika koji su upali u klub, nekoliko minuta nakon ponoi. Uasavajua vriska nadovezala se i lako otvorila put moru pucnjeva koji su okonali toliko mladih ivota... meu kojima je bio i Ivanov. Umro mi je na rukama. Moj jedini pravi ljubavnik krvavih usana, staklastih oiju i piskutavog glasa. Pomozi mi, bile su rei kojima se oprostio od ovozemaljskog. Izdahnuo je ba onako kako su nasilnici eleli. Nepravedno. Bez trunke dostojanstva. Pederski. Jebote, slomio sam se i pao u Acin spremni zagrljaj. Ja ne mogu vie ovako. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da progovori. Zna i sam kako partija funkcionie, glas mu je bio mekan, ali ohrabruju. Mora izdrati. Suze su mi pekle obraze i ledile se na niskoj temperaturi. Oseao sam se kao da mi se koa ljutila sa lica i ostavljala ogoljenu lobanju gladnom vetru. U istom momentu, pomislih na stravinu priliku sa kojom smo imali zakazan sastanak u pono. 99

Kao evociran mojim mislima, zajedljivi demonski kikot zajaha vazduh i natera ga da zastruji paklenom snagom. Razbio se svuda oko nas, provukao izmeu okova ulica i iscedio kroz kaldrmu, zaobiavi zbijena tela zaljubljenih parova i roditelja sa decom. Arbitar, ispustio sam, pokuavajui da zadrim sline. Je l osea? Aca klimnu i ispusti me iz zagrljaja. Vie se nije smekao. Pokli pijanih navijaa odzvanjao je u daljini, borei se sa zloslutnim smehom idealno vreme da se sklonimo sa ulice. 3. 10... Bili smo raspoloeni po obeanju, zakletvi ili emu god ve. Neki pijani, drugi pripiti, zapostavili smo brige i zaboravili na nevolje iz spoljanjeg sveta, a nelagodu rezervisali za sate nakon ponoi. Slistili smo litru pelinkovca i nekoliko flaa belog vina. Sipalo se, dabome, teturalo, vikalo i lupetalo. Smeak, ma kakav bio, uljao nam je obraze. Ipak, trunka veite neizvesnosti, koju smo vukli za sobom nalik bolesnoj auri, vrebala je iz naih senki, ekajui da se ispili iz fragilne ljuskice i zavlada sa poetkom partije. 9... 100

Joki je bio zaduen za rezervaciju apartmana. Nekoliko dana ranije, javio nam je da se pobrinuo za sve. Kao i uvek, traili smo da apartman bude udaljen od ostalih i dovoljno prostran da spojimo dva stola. Aca je, odmah po dolasku, primetio da je prostor bio znatno skueniji nego inae. Ove godine, prokomentarisao je Joki, dok mu je kapljica znoja muki zaobilazila slepoonicu, moemo da stanemo za jedan sto. Jedna jedina reenica bila je sasvim dovoljna da okona diskusiju i natera nas da nanemo drugu vrstu gorine estoku. Crnjak, dodao je, smaknuvi plastinu kapicu sa grlia flae pelinkovca. Joki nikada nije bio naroito suptilan lik. Njegovi neprirodni bicepsi napumpani steroidima i suplementima poruivali su isto. Falilo mu je dlake na jeziku, odgovarao je lakonski i ispaljivao sve to bi mu bilo na pameti. Voleo je da odaje utisak miiavog drkadije. Ipak, te veeri, samo jedna kap znoja razbila je krute ivice njegovog lanog dranja i izloila munu strepnju naoigled svih. 8... Mihailo je i dalje bio u nezdravoj vezi sa Perom. Ljubakali su se izmeu svakog gutljaja pricera, kao da su strahovali da bi neki od nas mogao da se nae izmeu i narui relaciju guste pljuvake i odvratnih hipokoristika. Jebene tetkice. 101

Morao sam kad-tad da se suoim sa injenicom da mi njihovo drutvo ne bi prijalo ni u normalnijim okolnostima, onim neuslovljenim partijom. Ipak, kodeks je nalagao da gunanje i lo vajb nisu bili prihvatljivi. To, naravno, nije spreilo ljubavnike da nas u nekoliko navrata upletu u svoje arke. Par lepih rei, na temu Acinog izbora odee, Pera je naplatio Mihailu urokljivim pogledom i kratkim provokacijama o kojima nisam eleo mnogo da znam. Sve se zavrilo bez veeg konflikta, a goropadni par obeleio je pomirenje vlanim poljupcem i odlaskom u mrak toaleta, gde su se, pretpostavljam, povatali oslonjeni o lavabo. Verovao sam da su ih svae palile, naroito kada bi svest bila uronjena u alkohol. Jebene tetkice, kao to ve rekoh. 7... Kale je izgledao isto kao i prethodne godine. Kao i one tamo. I proteklih ko-zna-koliko ve. Jo dvanaest meseci, koje smo prebobali u nedoumici, zgrenih utroba i tekog daha, ucrtalo mu je nekoliko bora oko vodnjikavih oiju i to je bilo sve. Ostatak kao da je bio bezvremen, skamenjen maskom rigidnosti koju je navukao nakon masakra. Demper preko kouljice na uzane pruge. Pastelne boje. Uredna kosa. Naoare sa debelim okvirom. I taj iritantno krut stav. Trebalo je nekoliko aica pelinkovca i dva pricera da bi mu se usne zatalasale. Bio je neobino utljiv, ak i za svoju povuenu prirodu. inilo mi se da je ispod fasade nezainteresovanosti iveo u uverenju da e nakon ponoi izvui disk koji e ga kotati glave. 102

6... Doni se ubio u aprilu. Bez oprotajne poruke i nepotrebne teatralnosti, tiho i diskretno. Obesio se u radionici, iza kue. Nije se ak ni klatio, prokomentarisale su komije koje su ga pronale. Takav postupak je zauvek ostao zagonetan njegovoj porodici i bliskom okruenju. Naravno, mi smo znali da je teret partije bio sasvim dovoljan da nesigurnijeg pojedinca natera na in protiv sebe. Uostalom, bilo je samo pitanje vremena za sve nas. Doni je reio da uskrati pokrovitelja novogodinjih igara za satisfakciju nad njegovom otetom duom. Hrabar, ili budalast postupak? Nisam imao pojma. Kao to sam ve pomenuo, trudio sam se da izbegavam moralne dileme u vreme praznika. Pulinovu i Donijevu smrt, kao i smrti svih ostalih sa kojima smo se oprostili u toku prethodnih godina, obeleili smo minutom utanja, pre no to smo naeli belo vino. Nakon toga, prepustili smo ih zdravom zaboravu. 5... Kao i uvek, jebiga, groktao je Joki ispijajui jo jednu au. Reko sam mu da idem svojim poslom i da je to odluka sa kojom mora da se pomiri ukoliko ne eli bolni... ponavljam BOLNI rastanak! Svi se zasmejae. Joki je nosio pantalone u vezi, iako je voleo i da ga primi, a ne samo da zadaje. Ne mogu da verujem koliko vam je teko svima, 103

dodao je Mihailo zagrlivi svog parnjaka. Imam neverovatnu sreu to svaki doek mogu da provedem sa svojim Perom. Ovaj mu uputi zaneseni pogled, pomilova obraz, a zatim se poljubie. Nisam, dodue, smeo da im zameram na takvim reima. Znao sam da e jedan od njih imati priliku da svedoi smrti ovog drugog. Bio je to danak najluoj noi sa najdraim ovekom. Kale? bockao ga je Mihailo, znajui dobro da je kod majstora utologije ljubavni teren bio zapostavljen. ta bi kod tebe? Kale nije bio ovek za duu vezu. Moda je tako neto bilo u sri njegovog opredeljenja pored primarnih razloga, naravno. Kada bi se ueleo dobre jebaine, znao je koji broj da okrene i koliko novca da ispljune. Sve ostalo neni dodir ake, etnje pod punim mesecom i razgovori do kasno iza ponoi nije bilo njegov fah. Samo se nasmeio i otpio malo vina. Muzika preote kratku tiinu, pa nastavi Aca. Porodine obaveze kod mene, izjavio je ozbiljno i teatralno, kao na smotri. Uvek upali kod Tamare. Ali, oni su tvoja porodica, zar ne?, upitao je Pera. Tamara i... kako se zvae mali? Mihailo se zove, bem te glupog, nasmejao se Aca. Mislio sam na roditelje i to. Najlake je tako. Tamara i keva se ne podnose. Znao sam da ova moja nee pokuavati da se ubatra u celu priu sa majkom i rodnom kuom. Tata je bolestan, moda mu je ovo poslednji doek, rekao sam joj. Valjda bi bilo u redu da ga provede sa svojim sinom. Ha! 104

Prosto ko pasulj. A, ta je sa taticom? zabezeknuo se Petar. Nita, jo jai smeh. Eno ga, jutros je klao neku ivinu, da iznenadi kevu romantinom veerom. Kako je to divno, odlutao je Mihailo, pre no to ga Petar unu nogom. To ga povrati u prostoriju u kojoj e, moda, ostaviti kosti. A, ti, Marko? Kako si objasnio Vanji da ne moe da provede doek sa njim? Vanja, jebote, pomislih i maih se za mobilni telefon. Dogovor je bio da se dopiemo nekoliko puta u toku veeri. Jedna usamljena poruka blicala je u levom gornjem uglu ekrana. Bila je majina. elela je sve najbolje, puno sree, novca i zdravlja. Smeno je to bilo. Mogla je samo da poeli da izvuem disk bez ilustracije. Dodue, nisam bio uveren koliko bi tako neto bilo vezano za srean kraj, ali o tome se razmiljalo nakon Boia. Vanjine poruke nije bilo. Garant je ekao da se prvi oglasim. Ipak sam bio taj koji je zasrao. Marko? Mihailo je napadao, rairenih oiju i nozdrva. Vanja? Mihailo, eleo sam da kaem, Vanja i ja smo imali veoma buran mesec, ba zbog ovog usranog doeka kojeg neu moi da provedem sa njim. Jedva sam uspeo da mu objasnim da mi poslovne obaveze nee dozvoliti da ga poljubim u pono, jer je, nalik svakom razumnom biu, imao mnogo pitanja u vezi sa planovima jednog lokalnog menaderia u novogodinjoj noi. Na kraju se, uz mnogo suza i runih rei, pomirio sa tim 105

da mu dragi odlazi na sastanak sa bitnim klijentima, ve drugu godinu za redom, a meni u ustima ostavio ukus gorine i elju da izvuem disk koji e mi obeati malo nezdravog ljubakanja sa zna-ve-kim! Ipak, odluio sam se za jednostavniju varijantu. Poslovne obaveze, rekao sam. Bez problema. Iako odgovor nije bio zadovoljavaju, moj stav je jasno poruivao Mihailu da odjebe od produbljivanja bolne rane i ostavi me da na miru otkucam poruku. Volim te, bilo je sve to sam mogao da napiem. ak je i to bila la. 4... Telefon mi je zazvonio negde oko jedanaest. Morao sam da se javim. Strepnja mi je pulsirala u podsvesti, napominjui da je to mogao biti poslednji put da se ujem sa svojim dragim. Hej, odazvao sam se, smrzavajui se na otrom novosadskom vetru, koji se svom snagom odbijao od zidova dvorita hotela. Kako se provodi? upitao je Vanja. U tom jednom pitanju bila je upakovana sva zlovolja nad kojom je parazitirao prethodnih mesec dana. Mekano s, koje je kotrljao preko zuba, dodatno je ustoliilo neizbrisivi sarkazam u njegovom glasu. Sve je u redu, odbrusih. Mislim da e prihvatiti da potpiu ugovor. Nisam mogao da smislim nita pametnije. Zagledao 106

sam se u prozor kroz koji se probijala svetlost naeg malog okupljalita i oslunuo kreketave osmehe i melodiju pesme Crno i zlatno. Potpisivanje ugovora. Da, naravno. Krajnje ubedljivo. U koliko sati se vraa sutra? slualica zauka bez primetnije emocije. Ne znam, uzvratio sam istom merom. Pre podne, najverovatnije. Bolje bi ti bilo da mi donese neto skupoceno i blistavo, konano se slomio i smekao. To mi je izmamilo osmeh. Naravno, obeao sam bez razmiljanja. Lepo se provedi nakon sastanka, obratio mi se neto ozbiljnije. Volim te. I vi, takoe, udahnuh duboko. Poslednje rei koje smo razmenili. Pozdravi Milicu. Volim te! Prekinuo sam vezu i utrao u hol koji me je zatitio od ledenog vazduha i dueg razgovora. Verovao sam da bi oprotaji trebalo da budu brzi i to jednostavniji. Tako manje boli. ta sam tada, do avola, znao o bolu? 3... Sa zvunika se cedila neopisivo odvratna balada koja je inspirisala Mihaila i Peru da ustanu i zapleu. Joki je bio u toaletu, verovatno mrkao ds, ili ta god da je ve koristio kako bi izaao na kraj sa problemima novogodinje noi, dok je Kale razgovarao telefonom, ispred zgrade. Jesi li sad spreman da mi ispria o emu se radi? 107

Aca je iskoristio nenapadnu muziku podlogu da me ponovo podseti na razloge mog otunog izraza. Pretpostavljao sam da nije bilo svrhe da se ograujem laima u vezi sa neim to je bilo toliko primetno bar njemu. Klimnuh. Vanja? upitao je tiho. To me je ba raestilo. Vanja? Ko mu je dao pravo da izigrava mog ljubavnog terapeuta i pomisli da sam snuden zbog piljivih problema u vezi? Vanja-vanja-njanja-nja! Imena lako gube znaenje, kada se ponove toliko puta da se izliu... Naroito u kontekstu znatno dublje problematike koja prevazilazi smenu telesnu prirodu. Ma, kakvi, odreagovao sam staloeno, bar koliko mi je buktee crvenilo u obrazima dozvoljavalo, odmahnuvi i iskapivi jo jednu aicu pelinkovca. Lagao sam. Naravno da je Vanja bio problem... izmeu svih ostalih uasa koji su se odigravali oko mene, njega, Ace, dve glupae iz taksija, tetkica koje su plesale, Jokija koji je mrkao, Kaleta koji je telefonirao i jebenog demona koji je ekao jebenu pono da zakuca na jebena vrata! Disk, onda? pitanja su postajala sve tea. Neizdriva. Da, Aco, disk, bilo je jasno da ipak nisam bio najsposobniji za takvu vrstu razgovora. Boji se da e izvui pogrean? A, koji je po tebi pogrean disk? izbeio sam se izazivaki. 108

Moja neoekivana reakcija mu je zguvala lice u nesigurnu grimasu. Ne znam... smrt,valjda. Vidi, zakiljio sam, sipajui novu aicu, po meni je svaki od diskova pogrean, kao i ova glupost koju inimo iz godine u godinu. Ali, zna i sam da moramo, potapao me je po ramenu i pokuao da zvui kao dobar roditelj. Seti se ta je bilo sa onima koji su odbili da se pojave... Moda je Doni u pravu, prekinuo sam ga, ni sam ne shvatajui kakvo sam talasanje izazvao. Zato je, do sto avola, morao da zabada nos gde ne treba? Doni je mrtav, zakrgutao je zubima. A, ti si, Marko, iv. I postoji mogunost da e nadiveti ostale i skinuti teret sa grbae. Zar misli da bi mi pao kamen sa srca uz saznanje da sam iv, jer ste svi vi mrtvi? pustio sam da mi odbegne uzvik nezadovoljstva. Zar misli da bi Mihailo mogao uivati u ivotu, nakon to vidi Petrove ostatke? Zar misli da bih ja bio sretan, jer sam iv, znajui da je mali Miki izgubio oca? ekaj... Moda jednostavno ne bi trebalo da razgovaramo o tome, frknuo sam i udaljio se od stola sa piem. Aca je znao da je probudio pogrenu zverku onu koja je govorila zlu istinu i proricala sudbinu bez budunosti... ili obrnuto, u zavisnosti od ishoda partije. Dolio je jo jednu aicu i eksirao je. Pa onda jo jednu. Ostao je da sedi za stolom, ne 109

osvrnuvi se za mnom. Zagledao sam se kroz prozor i shvatio da je ostalo dvadesetak minuta do ponoi. 2... Svaka aica pelinkovca koju sam popio podsetila me je na dah onih kojih vie nije bilo onih koji su izvukli presudni disk. Otiao sam u kupatilo, zakljuao se i reio da pre ponoi uinim neto to nikada nisam oekivao da bih mogao. Iako sam upoznao avola lino, ili bar jednog od njegovih najbliih saradnika, nisam verovao u boga. Ipak, nalazio sam se na kolenima i aka sklopljenih ispred lica. Bio je to prvi put da sam se pomolio, ili kako ve. Nisam znao Oe na, niti sam sledio neko od propisanih pravila sa ocem, sinom, svetim duhom i ostalim bilo je drugih kodeksa kojima sam robovao poslednjih godina. Umesto toga, samo sam bio iskren. Boe, oklevao sam, bez obzira na silne misli kojih sam to pre eleo da se oslobodim, zamolio bih te da pazi na sve one koje smo ispratili do sada... ukoliko su njihove due, uopte, dospele do tebe... i da nas uva u toku ove partije... A, onda sam zastao, shvativi da e jedan od nas zasigurno izdahnuti veeras i da moja molitva nema nikakvog smisla. Moda je trebalo da ga zamolim da potedi moj ivot? Ne. Ustao sam, umio se i izaao iz kupatila. Jo nekoliko minuta, pomislih. 110

1... Na sredini prostorije oformili smo krug, za dva tela ui od onog od prethodne godine. Prisetio sam se Saje i nemonog pogleda koji je uputio svima, nakon to je izvukao neeljeni disk pre tano godinu dana; njegovih besmislenih poslednjih rei vidimo se; smenog, pokornog dranja, dok se pribliavao onome koji nas je nadzirao; demonskog poljupca i Sajinih ostataka, koji su iezli samo nekoliko trenutaka kasnije. Smuilo mi se. Mislio sam na sve te miie koji su se izlili pravo u ambis i ispucale vene na slepoonicama i nadlakticama, kada mu je monstrum oduzeo poslednji dah i isisao unutranjost. Kosti su mu se skrile i pretvorile u prainu, pre nego to je ispustio samrtni krik u grlo avola, zajedno sa sopstvenom duom. A, onda... ljutura njegovog nekadanjeg krupnog tela bleda, beznaajna koa sruila se na pod poput iskorienog kostima. Poput istroenog ivota i zaboravljene prolosti. Plamen ju je progutao za nekoliko sekundi i na Sajino postojanje ostavio samo uspomenu iznad gomilice pepela. A, mi smo i ove godine nastavili sa odbrojavanjem... Naravno da se nismo radovali novoj godini ili ponoi. Zapravo, brojali smo poslednje trenutke zajednikog druenja. Znalo se da e jedan od nas izostati u narednom novogodinjem krugu, da e jedan od nas umreti nakon ponoi i da emo, za nekoliko trenutaka, jedni drugima postati najvei neprijatelji konkurenti u postojanju. SRENA JEBENA NOVA GODINA! Nije bilo poljubaca i zagrljaja, niti estitki i lepih elja. 111

Zaulo se samo zvono na vratima sobe. 4. Dobro vee, rekao je tiho, a opet, taj obian pozdrav bio je toliko snaan i upeatljiv, kao da mu je glas dolazio sa svih strana. Nadjaao je duhove najlue noi, uzvike iz susednih soba, pucanje vatrometa i poljubaca... nae disanje. Nismo mu se javili, a on se ipak nasmeja, pa okai svoj dugi crni kaput na vealicu i posadi se u fotelju kod prozora. Umrknu nekoliko puta. Pelinkovac? iskolaio je oi izazivaki, a tanke usne mu se izvie u polumesec. Ponekad mi se inilo da nikada, zapravo, nije prestajao da se smeka. Moe malo, hvala... Arbitar. Izgledao je isto kao i tokom ranijih okupljanja. Lobanja mu je blistala pod svetlou neonki, dok su mu crte isijavale milenijumsko iskustvo iz dubine tamnih podonjaka virkale su sitne mrane oi, a orlovski profil, koji mu je besprekorno stajao, nametao je utisak neega aristokratskog u njegovoj pojavi. Kao da je bio tu pre samog univerzuma. Moda i jeste bio, na kraju krajeva. Prvi put smo ga sreli pre dvanaest godina, u noi novosadskog gej masakra u Ridleru. Izronio je ni od kuda. Kao da je sam neastivi izvajao njegovo koato telo od estica mraka, ispred ona dva zlotvora sa pitoljima, i tako zatitio preostale preivele. Urlici koji su se rasuli iz uvorenih grla huligana nakon to su ispalili nekoliko hitaca u grudi volebnog prisus112

tva, a ono se samo zacerekalo i nastavilo da im se pribliava odzvanjali su mi u snovima toliko godina, nadovezivali se na vrisku povreenih mukaraca u raznobojnoj provokativnoj odei, konim korsetima i mreastim potkouljama. Niko od nas se nije ni zapitao da li je tako neto, uopte, moglo biti stvarno. Jednostavno je bilo, a ivahni smeh kreature iz mraka je to potvrdio i naterao nas ga da prihvatimo kao vrhovnu istinu. Ivan mi je leao na rukama. Pridravao sam mu glavu, dok mi se vrela krv nestano provlaila kroz upljine izmeu prstiju. Oseao sam posmrtni stisak njegove ake oko okovratnika, u trenutku kada zauh krvniko zapomaganje jednog od siledija koji su upali neto ranije i posejali smrt uz psovke i smrad jeftinog vinjaka. Nemoj, matori, nemoj, moleivo je ridao pijani huligan na kolenima, ispred oivele senke koja samo upre kaiprstom u njegovom smeru. Krik nasilnika ostao je veno uramljen izmeu zidova Ridlera. Zvuao je podjednako potresno koliko i poslednji uzdasi prijatelja od kojih sam se rastao te veeri tako nemono, istovremeno iznenaeno i pokorno... i bolno. Neka nevidljiva sila oborila ga je na grudi i uronila mu lice u rasutu sru. Iako sam znao da se radilo o pijanom ubici, jedva sam obuzdao muninu kada sam shvatio da je na spasilac nonalantnim pokretima, nalik dirigentovim, cedio ivot iz njega i smekao se kao domaica koja bi zadovoljno mesila testo. Poslednji dah ubica je ispustio potpuno ponien, lica skamenjenog u uasu i krvi. Kasnije sam saznao da su nekoliko dana vadili parie stakla iz koe njegovog lea. 113

Drugi nesretnik bio je uporniji i imao je vie municije. Ipak, bilo je to samo beznaajno odlaganje smrti. Nakon nekoliko ispaljenih hitaca iz pitolja, kada je zauo sudbonosno povlaenje oroza koje nije odgovorilo praskom, stvorenje iz mraka samo pucnu prstima i telo huligana srui se na pod. Glava mu je bila okrenuta u suprotnom smeru od predvienog, vilica ukoena, a pogled veno zarobljen u neverici. Pomozi mi, zauo sam pre nego to mi se pogled prizemljio na Ivanovu samrtnu grimasu pre nego to osetih kako mu je telo zadrhtalo poslednji put. Pre nego to je umro. Dozvolih sebi da zakukam, dok je amor ispunjavao Ridler i osvajao mistinu tiinu. Uzdah olakanja preivelih meao se sa grcanjem onih koji su izgubili nekog dragog u pucnjavi, pre inkarnacije mistinog spasioca. Neki su se guili u suzama, a drugi, jednostavno, bili paralizovani dejstvom iznenaujueg sticaja okolnosti. Kada se prvi talas reakcija stiao, senka progovori. Nemojte se zavaravati i misliti da su vam ivoti poteeni veeras jer ste posebni, dah mu je bio leden, kao da je vetar fijuknuo spolja i doneo te stravine rei. U pitanju je ista srea. Nasumini odabir vas je spasio od metka. Tiina se ponovo uselila u lokal. Sva panja bila je usmerena ka demonskoj pojavi. U tom duhu, nastaviemo da se viamo jednom godinje, nasmejao se. Dragi moji prijatelji, igraete igru... Igra? Bio sam razjaren. 114

Toliko smrti nije mi liilo na igru. Da sam bio bar malo manje prestravljen i neto moniji, suprotstavio bih mu se, svakako. Ipak, pokazalo se da me taj izazivaki strah ak ni danas nije napustio. Tek naredne godine, shvatio sam da se radilo o smrtonosnoj igri koju smo vremenom prozvali partija. 5. Dvanaest godina i mnogo vie smrti kasnije, sedeli smo za okruglim stolom i posmatrali diskove, koji su na sredini iroke drvene povrine inili oniu kulu od nepoznatog materijala. lih. Joki, Mihailo, Pera, Kale, Aca i ja. estorica preosta-

Svakom je bio namenjen jo jedan disk, koji bi upotpunio novogodinju kolekciju od tri komada po uesniku, uz dva neobeleena iz prethodnih krugova. Do sada nije bio izvuen ni jedan od simbola. Neizvesnost nam je izbijala iz pora, kapljala sa brada u grakama znoja i vlaila potpazuja. Ledeni dah demona kojeg smo zvali Arbitar meao se sa naim grozniavim. Prozori su bili zamagljeni, a prokletnik ih je ukraavao vlastitim paklenim ilustracijama. Kao da su me sa stakala dozivala lica svih onih koje smo ispratili tokom prethodnih partija, kada bi prisvojili disk obeleen crnim simbolom simbolom smrti. Trei, poslednji krug partije bio je u toku. Finalno izvlaenje za ovu godinu. Neko e otii bogatiji, a nekoga e 115

razduvati vetar po novosadskim ulicama. Ostali e ekati narednu crnu tombolu i drugaiju sreu. Osmatrajui drhtave ruke svojih protivnika, koje su komadale kulu smrti i odvajale sebi po pare, u treem krugu bih obavezno oiveo vizije iz prolosti i pokuao da evociram uspomene na sve one silne detalje koji su ostali opskurni pred godinama patnje. stava. Epilog gej masakra bio je sainjen od zbrkanih pred-

U seanju bi mi zaigrali prizori policajaca koji su uli i pohapsili sve, zatim Pulinovog sluenog izraza kada je zatekao silne leeve u svom klubu pri prinudnom povratku sa doeka, arava navuenog preko Ivanovog tela i crvenih fleka koje su se izrodile iz nitavila i u momentu se, poput kuge, rairile preko belog materijala i osvojile ga u celosti. Ipak, nisam bio sposoban da te razbucane sekvence poveem u celinu. Rei sa sasluanja, naa besmislena obrazloenja o mranoj utvari koja je utekla nakon to je onesposobila nasilnike, posmrtna liturgija sa grupne sahrane, istraga ubistava i nedostatak dokaza samo su mi kakofonino odjekivali u uima i maglili nestabilan konstrukt koji sam pokuao da oformim. Ipak, demon me je kroz ludaka snovienja neprestano podseao na injenicu da je do incidenta zaista dolo i da njegovo orlovsko lice nije bilo deo halucinacije proizale iz paninih napada i mehanizama odbrane. unjao se gluvim mrakom, cerekao iza okova podsvesti i napominjao da ne bi trebalo da zaboravim na igru koja me je ekala naredne novogodinje noi. Konano, horor je kulminirao telefonskim pozivom od pre toliko godina, kada me je glas iz more obavestio da mi je doek bio zakazan. Bilo je onih koji se nisu odazvali. Tek sam 116

nekoliko dana kasnije saznao da su im tela pronaena raskomadana irom Srbije, deformisana i surovo unakaena. Jasno je bilo da je poinilac bio na domain Arbitar lino. Nije bilo svrhe obraati se policiji ili se na bilo koji nain suprotstavljati biu ijim venama je, po svemu sudei, tekla boanska krv. Nikada nismo saznali ta je zapravo bio i odakle je crpeo tu silnu mo, ali je jedno bilo svakako poznato: trebalo ga se bojati i udovoljavati mu. A, partija? Prvi put je najtee, mnogi su mi govorili. Bilo je, zaista. Prva penetracija, prvo suoavanje sa svojom istinskom seksualnou, pa onda jo jedna prva penetracija, prvi felacio, i na kraju... Prva prokleta partija. Nismo imali pojma ta nas je ekalo. Pravila igre i nagrada bili su nam nepoznati. Jedino to smo mogli kolektivno da konstatujemo bila je uasavajue teka atmosfera oko dva stola za kojim nas je demon uio nepoznatoj vetini preivljavanju u plesu kojem je lino diktirao tempo. Tri kruga, tri izvlaenja, tri diska rezervisana za svakog od igraa. Igra bi se prekidala kada bi se izvukli diskovi sa zlatnim simbolom nagrade i crnim simbolom smrti. Crno i zlatno kako sam se samo gorko nasmejao kada sam prvi put uo himnu naih novogodinjih noi. Nagradu neopisive vrednosti nikada nisam izvukao. Ipak, zadovoljavao sam se znanjem da mi je glava i dalje bila na ramenima. Oni koji su imali priliku da izvuku disk sa zlatnim simbolom (mahom pokojni, jer su koju godinu kasnije izvukli i crni simbol) mogli su da priute da svoje poslednje godine provedu u najveoj raskoi. Dragocenosti, koji je demon 117

uruivao godinjem pobedniku takmienja, bile su nepoznatog porekla, ali sam se kleo da su bile motiv veini igraa koji bi se vraali iz doeka u doek i stavljali svoj ivot na kocku, umesto da su se od krvi i mesa rastali na vreme i dostojanstveno samoubistvom. Pored najbitnijeg faktora, naravno... jedva prepoznatljivog i rasparanog po srpskim budacima. Moja motivacija, s druge strane, bila je potpuno nejasna, zamaskirana novogodinjim pomraenjima svesti i potpunim odsustvom kontrole nad postupcima. Prvih nekoliko puta dolazio sam gonjen onim iskonskim ivotnim nagonom, sve dok nisam shvatio da je ansa preivljavanja opadala iz godine u godinu. Nakon to sam to uvideo, nosio sam se milju o oduzimanju sopstvenog ivota, ali su me uspomene na Ivana, a kasnije i poznanstvo sa Vanjom, neprestano odravali na ivici egzistencije. U nekim trenucima sam gajio ideju da bih mogao i preiveti, ali nisam verovao u toliku sreu. Uostalom, suoavanje sa posledicama tog ishoda bilo je uasavajue samo po sebi. U meuvremenu sam reio da svaki oblik novogodinjeg samoposmatranja izolujem u imaginarnoj komori rezervisanoj za posle Boia. Nove godine bile su obeane tami, strasti i bezumlju. Prolo ih je toliko toliko, zapravo, da se nisam seao pobednika i poraenog iz inicijalne partije. Neki su se obogatili, veina je pomrla, a preostali... ... Preostali su se nalazili u apartmanu novosadskog hotela, za okruglim stolom, pred nalijem treeg kruga. Okrenite svoje diskove, oglasio se Arbitar. Uinilo mi se kao da se njegovo nareenje ovaplotilo u otre kande, koje nam zaorae po mozgu i poslae hipnotiki impuls. 118

Nalik marionetama, na naredbu svog gospodara kojem smo prodali duu i dopustili mu da nam proije konac kroz krute zglobove obuhvatismo akama krune obime svojih sudbina. Mihailo je bio prvi. Progutao je knedlu, osmotrio nas sve, pa konano udahnuo duboko i okrenuo disk. Kapci su mu bili sklopljeni. Ostali su zgreni sve dok nije uo Perin uzdah olakanja. Progledao je, spazio prazninu na licu svog diska ve trei put te veeri i odahnuo. Pera ga vrsto zagrli, jedva svestan da je bilo vreme da i sam zagrize pare budunosti. Petre, demonski glas ga istrgnu iz zagrljaja ljubavnika i natera da zadri vazduh. Hajde. Mihailovo uzbuenje nadvilo se nad okruglim stolom. Bio je svestan da je moda ba njegov izbor isklesao znak pitanja nad duom momka kojeg je toliko voleo. Petrovi drhtavi prsti preoe preko povrine nepoznatog materijala, a potom ga u trenu okrenue. Jebote, sav dah i uzbuenje sklopili su se u tu kratku i simbolinu reakciju. Mihailo zaskia! Zlatni simbol. Saznalo se ko e narednu godinu provesti sa vibratorom od milion dolara u guzici. Tetkice se zagrlie i strasno poljubie. Jokija taj in natera na imitaciju povraanja, a mene srui u naslon stolice. Imao sam oseaj da e mi neudobno drvo polomiti lopatice, ali opet, eleo sam samo da se to vie udaljim od sopstvenog diska kojeg je trebalo da okrenem. Nije se radilo o strahu od smrti, koliko o neugodnom oseaju koji bi me opseo svake godine kada je trebalo da se suoim sa 119

poslednjim od tri lica sree. Na njega bi se nadovezala raunica koja ponekad ne bi imala naroitog smisla, ali je ove godine znaila da su mi anse za preivljavanje opale za tridesetak posto. Moda i nisu, ali ta cifra mi se vrzmala u pameti, pre nego to zauh demonov glas. par. Hajde, Marko, naredio je Arbitar i uutkao slavljeniki

Ispruih ruke. Bilo je neega neopisivog u dodiru sa materijom od koje su diskovi bili izraeni. Kao da su ih inili atomi mermera koji su odailjali neprirodnu, ljudsku toplotu. Ponekad mi se inilo da bi tako moglo izgledati rukovanje sa personifikacijom same smrti. A, onda se dodiru pridrui i uroena, organska strepnja. Krv i meso reagovali su svojevoljno. Iako sam se samo koprcao na povrini bezbrinosti falsifikovanoj ludilom, registrovao sam jasne simptome koji su mi preuzeli organizam razularena zver u stomaku, pretei bat srca, ubrzano disanje, oticanje unutranjosti. ak sam blago i otvrdnuo. Reih da skratim taj bizarni nesklad uma i tela i ne trepnuvi okrenuh lice diska. Nisam se udostojio ak ni da sklopim oi, u iekivanju reakcije drugih. Jedna mekano-sivkasta povrina zamenila je drugu. Praznina... nalik nedostatku svrhe koji me je proganjao u poslednje vreme. Vidimo se sledee godine, poruivala je. Odahnuo sam. Nisam bio siguran da li se radilo o olakanju zbog 120

ishoda, ili o jednostavnom oslobaanju od telesnih simptoma. Tmina mi se nadvila nad zdravim rasuivanjem i onemoguila mi jedinstven tok razmiljanja. Dopustih da mi se misli sunovrate u smeru nekih manje vanih stvari Rume, boinog otrenjenja... Vanje. Koji deo filma Kill Bill gleda Vanja? Kakav mu je doek Milica priredila? Ko je, uopte, ta Milica i koliko dobro je poznajem? Da li e se obradovati kada vide da sam se vratio? Kakvu li u la servirati Vanji za sledei doek? Znoj mi se hladio na elu, dok mi je nad pluima tinjao nekakav uvrnuti, nadimajui oseaj, koji sam mogao da definiem samo kao zaostalu, neproivljenu tremu, odloenu nepromiljenim postupcima i brzim delanjem. Lutao sam intimnim prostranstvima, jedva svestan da je partija i dalje trajala, iako je za mene bila okonana. Tek kada me je tiina, koja naglo zavlada u prostoriji, istrgla iz dubine, shvatio sam da je jedan od trojice koji su bili na redu nakon mene Kale, Joki ili Aca bio osuen na sigurnu smrt. Prenut, panino osmotrih zgrena lica za stolom, a potom mi pogled sleti na otkrivene povrine diskova. Tada sam shvatio da je Aca paralizovano blenuo u poslednji deo novogodinje kolekcije ispred sebe zlokobni crni simbol. 6. Sluba za odravanje puteva nije radila za vreme najlue noi, ili jo nije stigla do dela koji smo savladavali. 121

Sneg je za samo nekoliko sati uspeo da zaveje Iriki Venac. Bilo je dva nakon ponoi i ocenio sam da e nam do Rume, tim tempom, trebati jo sat vremena, minimum. Vozio sam Acin automobil. Pripit, zbunjen, uplaen, i u uzaludnom pokuaju da demonu demonstriram svoju odlunost. Monstrum je to nalazio urnebesnim. Par sati ranije, pre nego to sam odvezao Acu do njegovog stana na Limanu da zagrli enu i malog Mikija i zaputio se ka Rumi, moda sam i uspeo da zavaram svog saputnika herojskim stavom. Ali, sada, kada sam se ohladio, a on sedeo na suvozaevom seditu i tako se zloesto cerekao, znao sam da sam bio potpuno izloen i da je prokletnik ismevao svaki novi sloj moje due na koji bi naiao rovarei dublje i dublje. Dok sam oslukivao pucketanje snega pod tokovima i slab prijem radio stanica, preko kojih je Arbitar altao svojom koatom, bledom akom, nisam mogao da izdrim, a da se ne zapitam: Kog avola mi je ovo trebalo? Demon se, kao da me je uo, uhvati za stomak, pokuavajui da zadri gromoglasni smeh. Uputio sam mu prezriv pogled, na ta on popusti, pa nastavismo vonju u tiini. Ipak, pitanje mi je i dalje vrtloilo po unutranjosti. Koje su me to sile naterale da ustanem u Acinu odbranu i ponudim sopstveni ivot u zamenu za njegov? Pretpostavljao sam da me je osmeh malog Mikija naveo na nedovoljno promiljeni postupak. Nisam mogao da svarim injenicu da bi sledeu godinu taj krupnooki deran mogao doekati nad oevim 122

grobom. Ali, ponuditi SOPSTVENI ivot? Pa, opet, nisam imao mnogo da izgubim. Strah, strepnja i nemo bili su jedino emu sam se posvetio nakon to mi je Ivan izdahnuo na rukama. A, Vanja? Setih se, ovla, i njega, ali brzo prihvatih da e pronai nekog drugog bez mnogo muke. Srea jednog deteta nije smela biti naruena naim paktom sa zlom sudbom, bar jo godinu dana, zar ne? Tako je, verovao sam. Kale i Joki, tetkice, ak i Aca, ubeivali su me da porazmislim jo malo o svemu, ali odluka je bila doneta. Na moje iznenaenje, demon se takoe neko vreme nekao u vezi sa ponudom, isticao pravila igre, etkao uznemireno po sobi i crtao nepoznate simbole na zamagljenim staklima prozora. ivot za ivot je u redu, rekao je, ali tu nema naroite zabave. Za one koji bi se drznuli da se umeaju u partiju na takav nain bilo je rezervisano posebno mesto u paklu i mnogo matovitija kazna, naglasio je nedugo zatim. Ubrzo mi je predloio ono najgore, a ja sam to, u bunilu, ili pri istoj svesti (vie se nisu mnogo razlikovali), prihvatio bez prenemaganja. Svi su zanemeli kada sam smelo ludaki, rekli su u jednom momentu odabrao jedva pojmljivo zlo. Demon je u neverici prekrio usta akama... pre no to se lucidno osmehnuo. Aca me je zagrlio i zahvalio mi i tek tada uvideh za kakav sam se in odluio. Jedini razuman motiv za takvo rtvovanje 123

mogao je biti... ljubav. Zapravo, nedovoljno ljubavi sa jedne i preterano sa druge strane. Neto kasnije, nesigurno se kotrljajui na tokovima Acinog automobila i osvajajui okuke Irikog Venca, shvatih da me je slabost nadvladala. Shvatih da i dalje nisam bio siguran kako u izvesti ono na ta sam se zakleo. Jo jedno preispitivanje koje je trebalo da ostane zavejano i skriveno ispod povrine svesti. Tiina mi je zasmetala. Osetih preku potrebu za razgovorom. Svaki glas, ak i demonov, bio je podnoljiviji od unutranjeg. A, ta bi bilo kada bih skrenuo sa puta i ubio se? ikao sam monstruma, sada kada mi je sudbina ve bila zapeaena. ta bi se desilo sa tvojim planom? Demon zabrunda, ali dosta razdragano uinilo mi se. Misli li da bih ti dozvolio tako neto? Veruj mi, moje moi prevazilaze ivot i smrt. Nema potrebe da pokuava da se izvue ili mi napakosti. Samo doziva jo vee zlo. Ako si ve toliko moan, odbijao sam da zautim, zato nas odmah ne teleportuje u Rumu, ili tako neto, umesto to dozvoljava da nas mui ovaj kijamet? Zato to je ovako zabavnije, nakezio se, nedodirnut mojim bockanjem. Nekoliko rei bilo je sasvim dovoljno da se ponovo okrenem unutranjim glasovima. Za jedno tako mono bie, bio je neverovatno lo sagovornik. Nesnosan. Ipak, neto kao da mi nije dalo mira. Ukoliko je ve sve 124

bilo reeno, kao to sam mislio, mogao sam da priutim sebi da se jo malo poigram sa njim. Zato radi sve ovo? upitao sam, a glas me na polovini izda i pree u grleni cik. Rekoh ti, demon je izgledao potpuno smireno, zabavno je. Zabavno? nisam bio zadovoljan odgovorom. Upravo, objanjavao je. Tvoj izbor je da zadovoljstvo trai u ljubavnim odnosima sa mukarcima, a meni je zabavnije da spasavam ivote, pruam lane nade i igram se sa oveanstvom. Nije to ba toliko teko za shvatiti. Ali, ta je toliko zabavno u smrti? bio sam sve naporniji. Mora tu biti jo neega? Ne mogu da poverujem da sve to radi samo da bi uivao u arima igre. Ti ne odustaje, zar ne? razmahao se demon, a oi mu zaiskrie. inilo se da je moje iritantno zapitkivanje konano pogodilo nerv. Zar ne moe ni da pretpostavi da bi ak i boansko bie, poput mene, moglo da oboli od ljudske boljke i oseti se usamljenim u venosti? Ali, uz toliku mo, mogao si da pronae drutvo kakvo god da si poeleo, sada me je ve morila ista radoznalost. Zato si morao da poseje toliko smrti? Smean si, u svojoj gluposti, a trebalo bi to najbolje da razume, jer smo u slinoj poziciji, demon je vrisnuo. Tajna sa sobom vue i samou, a mi ih, obojica, imamo. ak ni bie poput mene ne moe da opstane u svetu u kojem surov um vladara namee naela, a dogma nagriza meusobno potovanje 125

i empatiju. Ukoliko sam ve podreen jaoj, ne elim da povlaujem i slabijoj sili. Kad ne mogu da budem prihvaen ak ni od bednijih, unitiu ih, jer su me uvredili. ji? Ali, zamucao sam, zato misli da smo u istoj pozici-

Obojica smo abominacije u svojim svetovima, utiao se. Tebe okruuje prezir, jer si se upustio u aferu sa osobom istog pola, a mene... ekaj malo! prekinuh ga, ne dopustivi mu da se izlane o vlastitoj slabosti. Moja slabost je, oigledno, prevagnula. Mene okruenje ne prezire. Imamo svoja prava, svoju intimu. To to parada ponosa... O kakvim pravima govori, smeni ovee? uzvratio je demon kooperno. Ta prava i ponos nisu vam sauvali ivote one noi kada ste se od oiju javnosti ogradili zelenim zidovima, izmeu kojih ste, izolovani i jadni u svom munom izboru, ekali pono. One noi kada sam vas ja spasio od nasilnika koje mrzi podjednako koliko i oni tebe. Nikada ga nisam video takvog. Njegova umerenost i suptilno izraavanje razbuktali su se i planuli u nezadovoljstvu. inilo se da ni sam nije bio oboavalac eprkanja po dubinama unutranjosti u novogodinjim noima. Ne glumi moralistu i ovekoljupca, jer znam da nisi takav, besno je nastavio. Znam dobro kakve ti strepnje kuvaju u utrobi. Svi ste ista, netolerantna bagra. Osuujete ono to ne moete da pojmite i ega se plaite. Zato mi je i zabavno da istraujem koliko je malo potrebno da biste se poubijali meusobno. ak i ti, koji si veeras junaki ustao u odbranu 126

svog prijatelja, pravi motiv svog postupka krije u vlastitoj nesigurnosti i nedostatku vere u drugog... onog kojem si se predao, a na kraju ipak reio da ga izbrie iz postojanja. Koliko god da sam pokuavao da se distanciram od takve pomisli, demon je bio u pravu. Zbog ega sam, uopte, gajio nadu da bih mogao da pobedim u raspravi protiv nekog ko je mogao da mi ita misli svesne, nesvesne ili podsvesne? Dodue, bilo je evidentno da sam mu, bar na kratko, pokvario doivljaj veeri. Upropaenih nekoliko trenutaka njegove zabave, za dvanaest godina emera fer razmena, kada je re o relaciji nesigurnog mukarca i natoveka, bar u nametnutoj situaciji. Posle izvesnog vremena, na izlasku iz Iriga, drznuh se da poslednji put prekinem tiinu. Ko si ti uopte? nisam oekivao odgovor. Moje postojanje prevazilazi misao obinog oveka, ispljunuo je revoltirano, zagledan u pusto koja nas je okruivala. Ne bi ti to mogao da razume. Pretpostavljam, sloio sam se, potpuno nesvestan budunosti i vrednosti iskustva. 7. Sneg i novogodinji mamurluk uinili su jutro mrtvijim nego to je zapravo bilo. Ulica je bila potpuno prazna, a jedini zvuk koji bi ispratio turiranje motora automobila u daljini bio je fijuk vetra. Trebalo je da budem zahvalan na takvim okol127

nostima. Ipak su mi ile na ruku. Svedoci su mi bili najmanje potrebni. Nalazili smo se ispred zgrade u kojoj sam iveo sa Vanjom Aca i ja. U gepeku Acinog automobila, po kojeg je doao rano izjutra prvim autobusom, nalazila su se raskomadana tela mog biveg ljubavnika i njegove prijateljice Milice, upakovana u najlon kese kao polutke za poneti. Ne brini nita, rekao je Aca, borei se protiv sitnih pahulja noenih vetrom i sopstvene savesti koja je bila znatno surovija. Pobrinuu se za ovo. Zakopau ih negde usput, a moda ih ak i spalim. Skontau ve neto. Videlo se da mu nije bilo lako. Lice mu je i dalje bilo bledo i iskrivljeno u stravi sa kojom se suoio neto ranije, a glas podrhtavao kao nikada do tada. Ipak, Aca je bio dobar prijatelj i umeo je da ceni tuu rtvu... ili rtve. Moje rtve. Zato sam ga i pozvao, im sam odloio krvavi no. Znao sam da mogu da raunam na njega. Uostalom, nakon mog... zalaganja tokom partije, pretpostavljao sam da se oseao dunim da se nae u blizini kad zagusti. Jo jedan dokaz istinitosti demonovih rei. Nijedan, naizgled, nesebini postupak nije odvojiv od pozadine u senci. jutra. Naravno da sam oekivao da e mi pritei u pomo tog

Nisam eleo da za sobom ostavim tragove zloina, iako mi je budunost ve bila ucrtana u tami. Teko bih podneo da imena mojih roditelja zaprlja pria o ubistavima koja sam poinio. Nakon svih razoarenja, nisam smeo da im priredim jo i ovo. 128

Vai, Aco, rekoh i potapah ga po ramenu, a on me vrsto zagrli. ao mi je to si morao da proe kroz sranje zbog mene, glas mu se slamao. Ne znam kako da ti zahvalim. Nemoj tako, odgovorio sam potpuno smireno i nesvojstveno sebi. Kad-tad bi dolo do ovoga. Nisam lagao. Bilo bi runo da sam pokuao da podelim krivicu sa njim, jer je zloin bio moj i samo moj. Vidimo se... onda, oklevao je pri ulasku u automobil. Pretpostavljao sam da se bojao da ostane nasamo sa leevima. Za sledei doek. nom. Za sledei doek, klimnuh i stegnuh mu aku jo jed-

Posmatrao sam automobil, sve dok ga uskovitlani sneg nije progutao, a potom apnuh hladnoi: Za sledeu partiju. Uavi u stan, postao sam svestan upeatljivog meka ubistva. Prolivena krv kao da je zgusnula vazduh i nainila ga lepljivim. Miris me je podseao na detinjstvo i aletove svinjokolje koje bih jedva doekao. Voleo sam da seem mast i meam kipei sadraj oranije. ale bi bio ponosan da je saznao da mu je sin toliko vet sa noevima. U samo dva zamaha, presekao sam grkljane oboma. ak ni Arbitar nije stigao da sprei ubilakom in. Milica je izdahnula na mestu, onako razgoliena i odvratna. Skljokala se i ostala da lei pored kreveta, dok se Vanja, moj prevrtljivi biljubavnik znatno vie namuio. Neko vreme se valjao u krvi, 129

itei, molei za pomo i milost, a onda se umirio. Poslednje to je pokuao da izgovori bilo je jedno potpuno besmisleno pomozi mi. Moda bi me i podsetio na Ivana da nije bio licemerno ubre. Dodue, ja sam bio izdajnik koji je bio spreman da njegovu duu proda demonu u zamenu za Acin ivot, tako da nisam imao prava da se ljutim oko najobinije prevare. Ali, opet, kada smo se Arbitar i ja uunjali u spavau sobu i zatekli ih onako zagrljene, obnaene, u ljubavnom zanosu, nisam mogao da savladam bes. Moda je trebalo da se priberem i detaljno ispitam situaciju. Moda je trebalo da zamislim koliko je teak bio usamljeni doek i kako bi Vanja odreagovao kada bi saznao da je trebalo da poljubi orlovski profil i odrekne se svega zemaljskog, samo zato to sam se drznuo da pokuam da izmenim pravila partije i sauvam ivot nekog drugog, nepoznatog lika, ali... Nalazio se u naem krevetu, sa enom! Objasniu ti sve, prenemagao se, pratei me sve do kuhinje, zajedno sa svojom droljicom i demonom, koji je, vidljiv samo meni, zbunjen osmatrao celokupan razvoj dogaaja. Nisam eleo da ujem objanjenje koje bi stvari uinilo jo teim. Na kraju krajeva, bilo mi je teko da zamislim koliko je dugo ta kres ema mogla trajati. Dosta je bilo prie o tome kako nam u poslednje vreme ne ide, dosta je bilo molbi i kuknjave i obostranog prikrivanja istine i tajnih afera. Nisam vie mogao da izdrim... ni sebe, ni njega, ni partiju! Pustio sam novogodinjem pomraenju da presudi. Tek kada mi se no naao u ruci, moja namera svima postade jasna. 130

U jednom trenutku, kada se rasuo prvi slap krvi, bolno je urlao ak i demon, prevaren jo jednom i uskraen za obeanu Vanjinu duu. Znao sam da mi je ve tokom tog smrzavajueg vriska smiljao novu i originalnu kaznu, ali me nije bilo briga. Kikotao sam se zloesto, znajui da sam mu svojom krvnikom osvetom pokvario jo jedan deo veeri. Pobedio sam, zar ne? I njega i Vanju. Ova partija bila je moja. Odjednom, sve postade tako smeno. Kao igra. udno je to sa oduzimanjem ivota... Smejao sam se i ujutro, kada sam doekao Acu, i neto kasnije, istei prolivenu krv sa kuhinjskog poda. Nisam mogao da prestanem. Uozbiljio sam se tek kada sam se poslednji put suoio sa odrazom u ogledalu. Demonova kazna bila je savreno primerena. Obojica smo se sloili da je bila u skladu sa postupcima na koje sam se drznuo. Dao mi je vremena da razmislim o svemu. itavu venost novogodinjih noi, zapravo. Odraz mi je uzvraao umrtvljeni pogled, koe blede i istanjene skoro providne. Oi su mi se kupale u crnini podonjaka i zlobe, a kosa opadala u pramenovima i ostavljala ogoljene povrine koje su se presijavale na svetlosti. Arbitar je, pre nego to je nestao, napomenuo da e proces transformacije izgledati tako. Mihailo, Petar, Joki, Kale i Aca, progovorio sam, a glas koji mi je napustio grlo kao da je dolazio iz nekog drugog sveta. Ja u im presuditi naredne godine. 131

Dok je odraz u ogledalu bledeo, osmeh mi poslednji put obgrli lice. Zauvek. 8. Poljubio sam demona i svidelo mi se. Trnje na povrini njegovog plamteeg jezika zagrebalo mi je usne, a zadah smrti koji mi je sasuo u plua bio je opinjavaju. Neodoljivi, infektivni dodir kandi monstruma bio je neto od ega nisam eleo da se oprostim. Demon je bio bolji ljubavnik i od Vanje i od Ivana. Bio je najbolji. Kada me je ispustio iz strasnog zagrljaja, shvatih da mi je venama tekla sama venost. Postao sam abominacija sa obe strane postojanja, bie prezreno i od ljudi i od bogova. Konano sam pronaao svrhu. Postao sam Arbitar, gospodar novogodinjih igara smrti. Kako je jednostavno sve to izgledalo sa druge strane. Ljudi, ivot, borba za opstanak... Najobinija igra nekom zabavna, nekom od sudbinskog znaaja, a meni, najednom, tako smena i nebitna. Samo prosta igra...

132

Saa Robnik Saa Robnik roen je 1969. godine u Sarajevu. iveo je i kolovao se u Nemakoj do svoje petnaeste godine, gde je kroz stripove, radio drame i ilustracije upoznao i zavoleo anr ija je dostignua pratio sve do 1992. godine. Nakon nemilih godina se nastanjuje u Novom Sadu, gde i danas ivi, radi i pokuava da egzistira. Na jednom od domaih SF foruma, 2009. godine, njegove pokuaje pisanja otkriva vlasnica izdavake kue Tardis i naredne godine objavljuje zbirku pria urbane i folklorne fantastike Aneli na kocki eera. Uestvovao u prevodu Periodnog sistema naune fantastike Majkla Svonvika i pisao lanke i prie za ezin Vektor. Redovno uestvuje na knjievnoj radionici foruma Znak Sagite, gde je do sada imao dva najbolje rangirana rada, od kojih je jedan odabran za objavljivanje u asopisu Znak Sagite.

133

U magli Lejla je drhtavim rukama zapalila novu cigaretu, po ko zna koju toga dana. Njena slika i prilika, gotovo precrtana ona, unese svoje krupne plave oi u njene. Tihim glasom je upitala: Majko, zato plae? Obrisala je tragove suza sa svog lepog, bledog lica, spustila cigaretu u pepeljaru i prigrlila svoju trinaestogodinju ki. Privila je vrsto uz sebe: Nije vano, mila, nije vano Telefon na stolu je zazvonio. Javila se i paljivo sluala sagovornika. Veliki osmeh razbi kolutove tamnih podonjaka ispod njenih oiju i ona konano progovori, iznenadno razdragana i vesela: Srena ti nova godina, duo... biemo. Dolazim! * Opinjen umirujuim ritmom isprekidane bele linije koja razdvaja magistralu na dva dela, Aleksandar je pruio ruku i za nijansu pojaao poznatu melodiju. Ugodni akordi su preplavili toplinu kabine i on poe da pevui njemu dragu pesmu. Drao je volan obema rukama, spreman da u potpunoj tami planine reaguje munjevito. ivotinje, koje su mu povremeno iskakale pred farove nisu uvek bile uoljive na vreme i nemerljivi trenovi njegovog oklevanja bi ih vodile u sigurnu smrt. Ili ivot. 134

Ipak, odavno mu nijedna veverica, zec ili druga sitna ivotinja nije stavila reflekse na trening. Prijehavi u Zagreb, zadovoljstva, svega rad na djevojku iz Hrvaca naletio sam tad. Strijele mone ljubavi pomraile mi um dah usne vrele vinje nagonio na blud Pevuio je tiho rei pesme Usne vrele vinje, njemu najdrae. Seao se, maglovito, voe sastava Azra i njihovih uspeha. Tada je bio osnovac i ve onda ih je voleo sluati, duboko skriven u potaji samoe, dok su mu roditelji bili na poslu. Za njih, Zdravko oli jedva da je imao prou da ne dobije klasifikaciju haiar ili spadaviar i samim tim zabranu sluanja. Nasmeio se na tu misao i na seanje kada je otac naao nekoliko albuma ispod kreveta. Tada je ostao bez svog Toska 20, gramofona koji je dobio od tetke za roendan, i bez albuma. Da zaokrue kaznu, poslali su ga na omladinsku radnu akciju. Roditelji nisu ni u snu mogli da zamisle da njihov jedinac svake veeri uz logorsku vatru kampa peva upravo ovu melodiju. Pruio je ruku ka radiju i odvrnuo melodiju jae. Ne skidajui setu sa lica, odvezao je pogled sa isprekidane linije puta i jednolinog brujanja motora i prepustio se seanju koje ga je ponelo nazad do vatre, u kampu na Timoku, kod Zajeara. Glas da savreno poznaje melodije Azre privukao je dva plava oka lepe devojice. Nikad nije zaboravio te usne, ukus vrele vinje i tamu, tamniju od njene duge kose, u malom parku iza trpezarije. 135

Umesto kazne, doiveo je najlepe trenutke ivota. Pritisnuo je dugme i spustio prozor za treinu. Svei planinski zrak zagolicao mu je nozdrve, razbio umor i nadolazei san. Namah je dobio elju da se negde zaustavi, izae iz auta, protegne se i nadie jesenjeg planinskog vazduha, ali ga zlokobna tama ume, povremeni udni, skoro jezivi zvukovi ivotinja koji dopiru iz nje odvratie od tog nauma. Bie za to prilike, pomisli, na benzinskoj pumpi. Razmazio sam dragu, dao sam joj sve. Kad eno nje na drugome, e tu bijes me obuze. Obezvrijedila mi logiku, oskvrnula mi trud, bez milosti me kurva nasukala na sprud. Nastavio je da pevui dragu pesmu. Jebo te oni tuli, zna li ita pametnije pustiti? konano promrmlja njegov prijatelj, prenut iz dremea. Branko se promekolji u udobnom sportskom seditu i namesti presavijenu trenerku na staklo prozora. Nasloni glavu na improvizovani jastuk, namrti se kao da e da kihne i ponovo sklopi oi. Nisam ga ja navio konju jedan, putaju ga na radiju! Ponekad si glup kao toak! Pokuavam da spavam, a ne mogu od tog tvog haiara koji mi skae po ivcima. Uturi onaj cd sa mojim kompilacijama, odbrusi Branko. Da sluam one tvoje hip-hop pedere? Ne pada mi na 136

pamet. To kad ti bude vozio a ja hrkao. Odgovorio je Aleksandar i prebacio pred uzbrdicom u manju brzinu. Mono vozilo usled promene obrtnog momenta poskoi i sa svojih dve hiljade kubika lako zapoe uspon, grabei asfalt kao gepard savanu. Konto sam da se negde zaustavim i nadiem zraka, teta je propustiti na tren se okrenu saputniku, pa nazad na cestu obasjanu farovima ispred sebe. Da se nadiemo istog vazduha, praina na poslu ubi, brate. Sipaemo gorivo, pa emo malo da proetamo. Na trenutak pomisli da je Branko zaspao, ali se prevario. Krajikom oka zapazi da suvoza odmie glavu sa prozora, okree je i sablasno osvetljen svetlima kontrolne table, otro gleda u njega: Jesi l ti neto uzimo na onom derneku? Da bauljam u po noi po umetini? Da reskiram da me neto dere i ujutro pokidan zakasnim na poso, samo da bi ti glumio mauntin men-a? Koji ti je, bre? Aleksandar se nacerio. Znao je da bi uzalud troio rei objanjavajui svom prijatelju neke stvari. Ipak, nije mogao a da ne pokua ponovo: Vidi, glupi ovee. Varimo po ceo dan u radionici, odoe nam plua. Nimalo ne vodi rauna o sebi, zar ne oseti kako je ovaj vazduh lep i zdrav? Branko nije skidao pogled sa njega. dar. ta je, ta si bleno u mene? nastavi osorno Aleksan-

137

Uvek sam mislio da nisi sav svoj, ali tebi su, brate, pregoreli svi osigurai u tintari, sa nevericom u oima odgovori Branko. Odmahnuo je glavom i ubacio menja u etvrtu. Uoio je odsjaj zvezda na tamnoplavoj haubi auta i nasmeio se. Voleo je prirodu, ali ta njegova ljubav nije nailazila na odobravanje okoline; ee bi mu se rugali. Nadimci kao Mauntin men, Dim iz dungle i slino, odavno nosi na svojim pleima. Priklanjao bi se volji veine i slobodne dane provodio u zadimljenim i zaguljivim restoranima i klubovima Novog Sada. Uprkos prirodnim lepotama okoline, drutvo ga je osudilo da ezne za njima. Brani, umukni. Uvek si bio lenjivac, jo od osnovne. Kad smo se po rovovima vukli, ti si skoro sve svoje smene prehrkao. Bolelo je tebe uvo to okolo padaju granate. Pravi si medved, jebote! Odbrusio mu je, motajui volan, pratei punu liniju koja se gubila iz svetlosti farova u tami otre okuke. A nek si mi ti, ono, radia i prirodnjak, uzvrti mu blaim tonom Branko. Trebali smo ti za rous kupiti trapersko odelo, da skae u njemu po planini. Znao je da je takav. Oduvek. Vie je voleo teku udobnost stanova i lokala nego lepravu neudobnost prirode. Pod parkom je smatrao restoran sa batom a izlaskom u prirodu splav na Dunavu. Nikad nije bio od onih koji bi za prvi maj uranili, odvezli se na Fruku Goru i tamo sedeli na neudobnim panjevima i suznih oiju izbegavali dim sa rotiljske vatre. Vie je voleo komfor svoje terase, elektrini rotilj i lepo postavljen sto za kojim bi sa drutvom veselo askao, ispijao pivo i oputeno sedeo u svojoj mekanoj batenskoj stolici. 138

Avanturistiki duh i sve to uz to ide, ostavio je svom prijatelju iz detinjstva, Aleksandru. Neka mu. ak ni ono oko rodnog Sarajeva ga nije privlailo, iako je kao prirodni voa raje uvek insistirao na tome. Jebo te traper, kratko uzvrati Aleksandar, bez trunke emocije. Na radiju se zavrila pesma, nosilac njegovih dragih uspomena, a nadovezalo se Bijelo Dugme i Zaboravi. Ajde, majke ti, promeni stanicu, vrte isto ve satima. Kao da im ploa preskae, ree sneno Branko i namesti glavu ponovo na trenerku i zaklopi oi. Aleksandar je na radiju traio druge stanice. Osim statikog uma, koji je razbio ugodnu melodiju svojim parajuim i besmislenim zvukom, nije naao nita. Napokon je odustao, vratio frekvenciju i pomislio mora da se repertoar automatski emituje, garant nema nikoga u stanici Usredsredio se na put. Izmaglica, koja je do tada povremeno provejavala ispred Vektre kao to je lelujala sneno bela zavesa na prozoru njihove ratom unitene kue u predgrau Sarajeva, odjednom se pretvorila u gusti, svetlucavi zastor, koji ni veliki farovi vozila nisu mogli da probiju. Smanji brzinu na etrdeset i prebaci u treu. Snani motor je nastavio da prede. Romanija, uvek ista, promrmlja vie za sebe i baci pogled na asovnik. Pokazivao je pola sata nakon ponoi. Nabrao je obrve i zaudio se to je vreme tako sporo prolazilo. ta si reko? upita ga drugar, ne otvarajui oi, glave prislonjene uz bono staklo auta. 139

Ma nita, neto kontam, bez veze, odgovori mu. Magla se zgunjavala i on ukljui sva etiri migavca. Uprkos to nisu susreli nijedno vozilo otkako su napustili Sarajevo, on je to ipak uinio. Nije se uvek pridravao svih saobraajnih pravila, ali nije hteo da mu neki leper ili vozilo izroni iz magle direktno ispred. Bela traka se vie nije videla a marginu puta jedva da je nazirao. esto je vozio za Sarajevo ovim putem i magla je bila redovna nona pojava na ovoj deonici, ali nikad ovako gusta i teka. Imao je oseaj da bi je mogao sei noem, kao to je jue popodne sekao travniki sir, zaostao nakon derneka kod svojih davno izgubljenih i sticajem okolnosti pronaenih kolskih drugova. Za ovaj novogodinji izlet do rodnog grada bio je kriv Branko i njegov internet. Znao je da ortak sate i sate provodi na mrei, nekad i sa mobilnog, za vreme radnog vremena. U poetku ga je to mnogo iritiralo i izbijale su estoke svae na raun njegove nemarnosti i opsednutost mreom. Vremenom se pomirio sa takvim stanjem. Napokon, Branko je bio vrhunski bravar-varilac. Njihova ortaka firma upravo je njemu dugovala uspeh. Uprkos lenjoj prirodi, znao je da zapne kada treba. Iskustvo iz privatne firme koje je godinama sticao, dok je on kao diplomirani pravnik obijao pragove traei posao, bilo je vie nego dobrodolo u njihovoj zajednikoj avanturi privatnih preduzetnika. Jednog jutra, dok su pili kafu, pripremajui se da zavre i montiraju kapiju od kovanog gvoa, Branko mu ree da je na internetu pronaao ceo njihov bivi razred pete gimnazije, ili kako su je jednostavno zvali mainske kole na Ilidi. Do140

pisivali su se i dopisivali sa zaboravljenim drugovima, da bi naposletku usledio poziv za novogodinji doek u Sarajevu. Kao da je prolo vreme za etnju po uspomenama, sa leve strane puta na proplanku ume iz magle izronila je benzinska pumpa, jedva osvetljena reflektorom sa visoke bandere. Ispred ulaza u restoran-prodavnicu sporo se, na laganom planinskom povetarcu, njihala ukasta sijalica. Magla je i ovde, na ovom osvetljenom mestu, proimala sve oko sebe, do zadnje kapi rose. Otro je skrenuo i zaustavio se pred crpkom. Ugasio je motor i okrenuo glavu ka jedinom osvetljenom objektu. ekao je izvesno vreme i zatrubio, nakon pola minuta, ponovo. Niko se nije pojavljivao na vratima, u koja je razbueni Branko prikovao pogled. Ajmo unutra, da vidimo, promrmljao je dovoljno razgovetno Aleksandar i izaao iz vozila, a Branko za njim. Oko njih se kovitlala magla, gusta i lepljiva. Sve vazduh i protezanje tela im je prijalo nakon vieasovne vonje. Nisu urili sa ulaskom. Branko je obilazio vozilo, a njegov prijatelj je sipao gorivo u rezervoar. Kada su zavrili uli su u prodavnicu. Doekalo ih je svetlucanje novogodinjih lampiona i ukrasa po zidovima. I muzika: Volim da te milujem dok spava, volim da te sluam kada sanja, ali niko, niko oko nas. Tvoje noge u rukama mi sniju, 141

zvjezde apu nae tajne kriju, ali niko, niko oko nas Vid opet putaju ono tvoje Valentino sranje, zauo je Aleksandar Brankov glas iza sebe, koji je pokrenuo lavinu besa. Suzdrao se. Nije mogao da zna da je uz ovu pesmu usne vrele vinje poljubio po drugi put, mnogo godina posle radne akcije na Timoku. Tog puta, ne u tami malog parka iza trpezarije, nego u tami diskoteke. Tada ju je sreo sasvim sluajno i uprkos poaru srama koji mu je izgarao obraze, nespretno je zamolio za ples. Brankov nesvesni bezobrazluk ugasi to seanje i pokrenu mu pitanja u umu. Nije kriv to se emituju njemu drage pesme otkako su poli iz Sarajeva, ponovo i ponovo, sve u krug. Dobio je ideju da u autu na radiju proveri da li e uti istu stanicu, da li i na njegovom radiju svira Valentino, ali duboko u sebi je znao da bi bilo tako. Ovde, ovee, nema ive due, opet zau glas ortaka, koji ga je povratio iz klupka sumnji i seanja. Pogledao je oko sebe i video ank na kraju velike prostorije, a ispred desetak stolova sa uredno postavljenim stolicama. Na svakom od njih je blistala staklena pepeljara, obasjana mutnom svetiljkom na istom i urednom belom stolnjaku. U suprotnom delu prostorije nalazila se mala samousluga sa policama punim robe, preteno usputnih potreptina. Odoh da nam uzmem Fante i grickalica, ravnoduno e Branko i zaputi se ka rafovima. 142

Aleksandar je video pult sa kasom. Izvadio je novanik, izbrojao novac za gorivo i naslonio se na tezgu, ekajui nekog ko je, po njegovom miljenju, zaspao u zadnjoj prostoriji. Nakaljao se, ne bi li time privukao panju te osobe, ali uzalud. Branko, sa naramkom pia, ipsa i grickalica takoe prie pultu i uzviknu: Je l ovde neko radi?! Tiina im se naruga silinom svoje nemosti. Sluaj, ajde ti saberi to to ima, ostavimo pare ovde i hvatamo se noge. Imamo jo oko dvesta kilometara do kue Izgovarajui to, Aleksandar se ponovo osvrte po velikoj prostoriji, paljivije je upijajui. Mutno-ukasta svetlost sa plafona nije mu otkrivala mnogo, sem da je lokal lepo odravan, ist i uredan. Poslednji put kad je bio ovde, za videla, nije mu delovao ovako prazno, prazno u svakom moguem smislu. Sablasno bi bio bolji izraz. Odmahnuo je glavom i svoj utisak o ovom mestu pripisao blagom umoru i seti zbog rastanka sa starim, ali ponovo otkrivenim prijateljima, sve pomeano sa slatkim iekivanjem ponovnog susreta sa njom. Dobro vee, momci, obojica se trgoe na glas koji dopre iza njihovih lea. Za gorivo trideset maraka, a za ostalo pet i sedamdeset Polako, sa nevericom, okrenue se i ugledae konobara, do grla uredno zakopane bele koulje, u crnim pantalonama, proelave glave i pomalo zamuenog pogleda. Sive oi su ih fiksirale sa previe bledog i ispijenog lica. U rukama je drao prepunu tacnu sa raznim piima i vrelim kafama, koje su ma143

mile svojim mirisom. Odakle se stvori, majke ti? drsko upita Branko, koji se nije libio da svoj uroeni bezobrazluk pokazuje gde stigne. Izvinite momci, ako sam vas prepao, odgovorio je konobar, ne skidajui pogled sa njih. uo sam vas, ali sam morao paziti da mi kafa ne iskipi. A, kome nosite toliko pie, kad vam je sala prazna? nastavi Branko. U svakoj drugoj situaciji, Aleksandar bi ga prekinuo, ali ne sada. I njega je kopkala ta tacna prepuna pia u praznoj kafani. Pa, upravo nam je stigao kamion vojske mlade, zdrave, i jake! odgovori usluno konobar. Moda i vi elite kafu? Da lake podnesete put? Na spomen puta, Aleksandar se trgnuo, izbrojao novac na tacnu i krenuo ka izlazu. Obojica uglas odgovorie Hvala na konobarev Srean put momci i dobrodoli nam!. Nakon nekoliko minuta, dok je Vektra sa svoja etiri migajua svetla plovila kroz maglu kao pokretni svetionik koji sakuplja izgubljene due u planini, Branko prvi prekinu tiinu, ukljuivi radio, sa kog se razli ugodna melodija Kao Domine, Hari Mata Harija. Meni se ini da se sve ovo vrti po trei put u krug I meni, brate moj jeste da volim ove melodije, ali preteruju, odgovori Aleksandar. Onaj konobar na pumpi mi ba utera jezu u kosti, jesi 144

video? Nigde ive due a on nosi pie. Boe sauvaj. Prekrsti se. Moda su vojnici iz kamiona bili u drugoj sali, koju nismo skontali. Nije valjda toliko enuo, majku mu? odgovorio je rezignirano Branko, vie objanjavajui sebi nego drugaru tu misteriju. Aleksandar ne ree nita. Pustio je da se pitanje oblikuje i zgusne kao teki kini oblak iznad njihovih glava, u njihove umove, sve dok ga sumnja ne otera ledenim vetrom u njihova srca. Kao po komandi, obojica su se stresla i Aleksandar postavi pitanje: Ako su bili u drugoj sali, koju nismo ni videli, gde im je onda kamion? Na parkingu nije, video si a, iza pumpe je potok. ma. Branko ne odgovori. Pitanje je ostalo da visi nad nji-

Nakon desetak minuta vonje, bez izgovorene rei, dok su se sa radija smenjivale nene pesme, Aleksandar nije dozvolio da ga seanja ponovo prigrle, pa je progovorio: Je l de, da je onaj konobar bio naduvan? Mislim, prvo nas nije skonto, pa jo onda nosi pie nepostojeim vojnicima iz imaginarnog kamiona. Kaem ti, garant je naduvan kao stoka. Branko u prvi mah nije odgovorio, a osmeh mu se oblikovao na licu. Zatim je progovorio: Trebali smo mu traiti malo, nisam se naduvao jo odonda, posle mature. Aleksandar se smejao, ponesen uspomenom na taj dan. 145

Jebote, je l se sea kako ono pseto nastrada kako se ono zvao? upitao je, ne skidajui pogled sa bele isprekidane linije na asfaltu, koja se pojavljivala iz tame i nestajala ispod auta. Fujto. Zvao se Fujto uzvrati Branko i nastavi: Upropastili smo ga u potkrovlju babine kue!. Smeh, zvonak i kretav se zaorio po kabini. Jadan, toliko se navukao da smo na kraju morali dati da povue koji. Ne kontam kako je to uspevao sa onom svojom labrnjom. Grlen smeh dvojice drugara opet zatrese kabinu vozila. Briui suzu iz oka, Aleksandar je rekao: Koliko je bio naduvan, nije ni sam znao kako je. Nas je, ovee, bilo desetak u onoj maloj sobici gore, a on jadan sa nama. Seam se kako se sav oblizivao onom njegovom jeziinom, nakon svakog dima koji si mu gurao u labrnju; njihov smeh se pretvorio u konstantno kikotanje, uz koje Aleksandar nastavi: Ne znam majke mi ta mu bi da skoi dole. Odjednom, izjuri kraj naih nogu i zaleti se preko terase. Tresnu tano pred babina vrata. A, mi, naduvani ko svinje, umirali od smeha zbog toga jo kad je baba istrala i poe ga mrtvog nogom terati ispred vrata, kao da e a, u majinu! uzviknuo je Aleksandar i nagazio konicu. Branko je skinuo pogled sa drugara i pogledao ispred. Kroz razreenu maglu je ugledao ono zbog ega je Aleksandar opsovao. Policija i zlokobno svetlei znak Stop. 146

sandar.

Otkud su ovi izronili, ovee? zaprepastio se Alek-

Zaustavio je vozilo na naznaeno mesto, izmeu postavljenih unjeva, otvorio prozor i ugasio motor. Otar planinski zrak rastera toplotu u kabini vozila i obojici zagolica obraze i nozdrve. Jedan od policajaca je stao ispred farova auta. Pramenovi magle su ga obavijali, pa naputali. Obojica su se zagledala u taj prizor i oseaj jeze, pojaan tamnom senkom na licu policajca, ih obuzme. Dobro vee, zau se hladan, metalni glas pokraj otvorenog prozora. priao. Aleksandar se trgnuo, nije video kada je drugi policajac

Dobro vee, odgovori uljudno, naginjui se da dohvati dokumenta iz konzole. Kuda ste krenuli u ova doba? nastavio je policajac istim, metalno hladnim glasom. Drugi je i dalje kao statua stajao u svetlucavoj, farovima obasjanoj izmaglici. Za Novi Sad, usledio je kratak odgovor. Pruio mu je dokumenta, ali ruke policajca su ostale na leima. Jeste li pili? usledi naredno pitanje. Aleksandar nije uo niti osetio najmanju promenu u ravnodunom glasu policajca. Nismo. Konano, prihvatio je dokumenta i nezainteresovano ih 147

poeo listati. Roeni u Sarajevu, a? Da, odgovorio je, pomislivi kako je pitanje suvislo, sve pie u dokumentima. Srean put i pazite kako vozite. Udesi su esti u ovo doba, ree policajac i prui isprave. Aleksandar upali motor i Vektra zabruja. Policajac, koji je stajao ispred auta, nije dao nikakav nagovetaj da e se pomeriti. Idi nazad, vidi da nee da se makne, peder, oprezno je rekao Branko, uverivi se da je prozor zatvoren. Stao je da prebira po frekvencijama radija. U pravu si, odgovori mu drugar i ubaci menja u rikverc. Kada je izmanevrisao auto i okrenuo glavu napred, rairio je oi od zaprepatenja i uzviknuo: Pa ta je sad ovo? oi. Branko podie pogled sa skale radija i takoe rairi Promucao je: Jebote, gde pre nestadoe? Dva drugara su gledala u prazan, maglom proaran prostor. Magistrala, koja je vijugala u tamu planine, i sa obe strane ogromna, gusta stabla. Policajci, koji su do pre samo trenutak tu stajali, su nestali. A sa njima i unjevi. Gde su mogli tako brzo da nestanu? ree Branko, eui se po glavi. Ma garant imaju tu neku svoju bajtu gde su se skloni148

li pa, majku mu, nisu mogli ispariti tek tako, odluno odgovori Aleksandar i potera auto. Nakon izvesnog vremena, kada je pronaao stanicu na radiju, muzika im je odvukla panju od prethodnog dogaaja. Nekako s proljea, Uvjek meni doluta, Neka enja tamna, Tiha mudrost davna. Evo ih opet ovi tvoji cmizdravci, po deseti put, pecnu Branko. Jest, bog te, ovo im je, fakat, neki deseti put ne kontam, kako njima to ne dosadi tamo odgovorio je, zanemarujui podrugivanje. Kad ve priam o cmizdravcima i romantici, jesi video kako te je gutala oima? upita Branko, eretski. Jesam, kratak odgovor, koji je Branko dobio, nije zadovoljio pa je nastavio: A i ti si nju, cela ekipa je gledala vae nabacivanje, poglede danima. Fuj! Pa ta, ako sam? nasmeio se Aleksandar. Branko je podigao glavu sa trenerke i zagledao se u prijatelja. Nije ga na to ponukao odgovor, nego neka nova toplina koju je primetio u njegovom glasu, a misli su mu se slagale jedna na drugu kao pesak u peanom satu; Nemoj mi rei da 149

ste ponovo zajedno! Zaprepaenje, istinsko, oboji Brankov glas. Vidi, Brani u jednu ruku, mi smo oduvek bili zajedno. Onaj jebeni ratni belaj nas razdvoji. Ona kontala da sam poginuo, a ja mislio za nju da se udala, i svako svojoj strani. Eto ta ti je sudbina, glupa U vozilu, sem pesme sa radija i bezlinog brujanja motora, nije se ulo nita drugo. Branko je progutao knedlu i iznenada osetio ogroman naboj saaljena ka drugaru. On sam je sreno oenjen i njegova dva sina su Aleksandra zvala strikanom. Nikad mu nije palo na um da mu jaran pati za njom. Dovodio je svoje devojke na veere i sijela i uvek bi on i njegova ena pomislili da je ozbiljno i da e im se prijatelj konano skrasiti, i uvek bi se prevarili. Sad je znao zato. Nakon toliko godina, saznao je. Pa majku mu, Aco, vozimo se ve satima, a ti mi tek sada to govori? Jebote, godinama to uva u sebi ti si moj najbolji drug. Nisam zasluio to od tebe! Branko e gnevno i posee za cigaretama ispod vetrobrana. Aleksandar se smrai. Skupi svoje guste obrve i zagrize donju usnu. Nakon nekog vremena, dok je Branko ispuio pola cigarete, konano ree: Izvini Brani. Jeste, ti i Ana ste mi najbolji prijatelji, najblii. I ba zbog toga ti nisam nita govorio. Nisam te sa tom glupou hteo optereivati. Aleksandar je ispruio ruku ka cigaretama. Branko ga 150

je preduhitrio i dodao mu paklo. Nakon ponovne kratkotrajne tiine, Branko upita prijatelja: U subotu na nedelju i celu nedelju bio si kod nje? Osmeh se vrati na Aleksandrovo lice: Jesam. Sve vreme. Ima predivnu erku, veliku, skoro curu pravi slatki. Istresao je pepeo kroz blago odkrinut prozor i nastavio da pui, pogleda usredsreenog na magistralu koja ih je svakim trenom pribliavala kui. Branko nije izdrao, pucao je od napetosti: I ta sada? Mislim, ta no nije bila samo podseanje, pretpostavljam? Ko joj je montirao dete? Brankov bezobrazluk, uroen i nesvestan, opet je isplivao u tami kabini auta. Aleksandar se pitao, kao i mnogo puta do sada, kako Ana izdrava sa njegovom poganom jeziinom. Saznau kad doe, nije htela da gubimo vreme na prolost, odgovorio je i dalje se osmehujui sreno i tajanstveno. Oprostio mu je, kao i mnogo puta do sada, njegov bezobrazluk. Kad doe? Misli, u Novi Sad? Jok, u Kejptaun, jebote! Pa normalno, u Novi Sad. Kod mene. Nisam ti to ranije rekao, a ti dii nos koliko hoe. Mislio sam da Anu i tebe iznenadim, odgovorio je. Pa, kad e doi? Nemoj sluajno da ne doete do nas, moemo i na Fruku Goru, ono. Rotilj-varijanta, priroda 151

Koliko e ostati? Dolazi sa malom? Lavinu pitanja prekinu Aleksandar: ekaj, gde si navro polako, brate. Dolazi im izda stan. U Sarajevu nema nikoga, svi njeni su vani. Ostae kod mene, za stalno. Zauvek. Odvoji za tren oi sa ceste i pogleda u Branka, koji nije bio svestan koliko je smeno izgledao razgoraenih oiju i otvorenih usta. ta si zinuo? Desetak sekundi, Branko nije mogao doi do rei. I onda, kada se povratio od oka, podvrisnu iz sve snage i pljesnu Aleksandra po ramenu, zadra ruku na njemu i ree euforino: Da samo zna koliko mi je drago ba, ba drago, ozbiljno. Ti i Lejla. Uvek ste i bili jedno za drugo. estitam, brate moj, estitam! Nemoj me samo cmakati, majke ti, odgovorio je Aleksandar aljivo, te doda: Hvala buraz Joj, kako u se naljokati na svadbi, ovee! Aleksandar se nasmeio jae i kratko odgovorio: Ne ide da se kum napije pre vremena, sramota je Branko ponovo podvrisnu i ovoga puta jako. Ipak, njegov razdragani vrisak ostade visiti u tami auta, kao nedovreni kraj prie. Prizor ispred njih im u trenutku zaledi razdraganost, veselost i sreu. Videli su crveni znak, koji je zlokobno svetleo i bojio okolnu izmaglicu u boju rubina. Znak Stop! Opet policija! prozborio je i dodao tie, kao da se bo152

jao da e ga uti: Jebo ih otac. Aleksandar zaustavi auto izmeu unjeva, pokraj puta. Otvorio je prozor i zaudio se ponavljanjem scene. Jedan od dvojice policajaca je stajao ispred farova vozila, nepokretan i nem, sa rukama na leima. Senka mu je skrivala lice. Ovoga puta je dobro osmotrio okolinu i nije video njihovo vozilo. Primetio je da Branko radi isto. I opet ga trgnu glas policajca, onog drugog, koji se iznebuha stvori kraj njega. Dobro vee, momci. Dva drugara su se primetno trgla. Isti glas, isti policajac. Aleksandar uzvrati pozdrav i posegnu za dokumentima, ali ga je policajev glas prekinuo: Nema potrebe, znamo se, vrlo dobro. Javili su va dolazak. ta mislite, zato smo vas zaustavili? Neuobiajeno ponaanje policije ih je zbunilo. Branko odgovori sa svojim nesvesnim bezobrazlukom: Vidi, efe, ne znamo, ali pretpostavljamo da e nas sada informisati oko toga Aleksandar popreko pogleda druga. Istim nepromenjenim tonom, kao da nije uo Brankovu bahatost, policajac odgovori: Zaustavljeni ste da vas upozorimo na teku saobraajnu nesreu, deset kilometara odavde. Da se pripremite Zbunio se jo vie i taman da se zahvali, policajac se opet oglasi: I da vas, gospodine Branko, upozorim da nas vie ne 153

psujete. Mi radimo samo svoj posao. Knedla, koju je Branko progutao, pritiskala je unutranjost Vektre teinom stene, a svaki njen gram je Aleksandar osetio, iako nije pogledao u drugara. Hvala lepo na upozorenju, gospodine. Nee se vie ponoviti. Policajac odstupi i, umesto pozdrava, dirnu slepoonicu kaiprstom. Ni ovoga puta Aleksandar mu nije video lice koje se krilo u senci apke. Pre nego to je upalio motor, pogleda popreko u Branka: Jebo te tvoj jezik Pa kako je mogao uti?, pravdao se Branko, ali ga prijateljevo otro umukni prekinulo u tome. Vratili su poglede na cestu. Policajci su nestali. Brani, ovo nisu ista posla kako su mogli biti ispred nas, kad nas niko nije pretekao? Zapalio je cigaretu i ponudio prijatelja. Nakon nekoliko dimova, odgovorio je: ta mene pita, usro sam se u gae kada sam mu prepoznao glas! Nastavili su put u tiini, svako sa svojim mislima i u iekivanju najavljene saobraajne nesree. Aleksandar je ukljuio radio, koji je ugasio prilikom zaustavljanja, i poeo nesvesno pevuiti pesmu. Jo se nisam ni brijao, 154

ivot mi je ve prijao, kad sam krenuo amidi, starim drumom ka Ilidi. Srea il udo ta li je, da je bogdo i ranije, mae zove me curica, kae da je Maarica. Branko se vrpoljio na seditu. O nekom snu vie nije bilo govora. Okrenuo je glavu i posmatrao prolazee velove izmaglice i izmeu njih velika stabla koja su, obasjana meseinom, nagovetavala ogromnu, beskrajnu umu. Iako Aleksandar nije zbog magle vozio brzo, drvee mu je prebrzo promicalo. Ali, ipak, u jednom trenu spazio je psa kako sedi kraj puta i gleda direktno u njih. Pseto, koje je namah prepoznao, mu je mahalo repom. Fujto! uzviknu. Ma, ipak Fujto. Video sam i ja kera, lii na Fujtu, ali nije on. Koji ti je, kume? Branko nije odgovorio. Bio je uveren da je video njihovog psa, Fujtu. Dva naduvana oka, koja su ga fiksirala dok su prolazili sa etrdeset kilometara na sat, nije mogao da zameni. Ipak, opustio se u seditu. Sa Aleksandrom nema diskusije, zna to. Samo bi prerasla u svau. Nasmei se. Bie kum svom najboljem drugaru iz detinjstva. Izvukao je telefon iz depa i poeo stiskati tipke na njemu. Koga to sad zove, majke ti? 155

Anu, da je obradujem, odgovori Branko. Krv mi je popila da te oenim, da se uljudi. Ovo e je jako veseliti Pa ti nisi normalan, jebote! Sad u po noi da budi enu? Nije mogao a da ne uzvrati Aleksandar. Nego, meni ovo sve neto udno, od kako smo krenuli iz Sarajeva. ta ti veli Brani? I meni, bog te ona policija mi utera jezu u kosti. U sred ume, njih dvojica. Bez auta. Pa onaj konobar, kao da nije sav svoj. A ova muzika, mozak mi ispira. Koliko je sati? Pola jedan, kratko uzvrati Aleksandar. Osetio je kako mu se ledi krv u venama. Pre otprilike sat vremena, takoe je bilo pola asa posle ponoi. Dobro je zapamtio oseaj nestvarnosti koji ga je obuzeo, kada je pomislio da vreme stoji. Bio je uveren da su iz Sarajeva krenuli ba u pola jedan. Ipak, pripisao je to neispravnim satom vozila. Vidi sranja! Opet nema signala. Ti ree da je cela Romanija pokrivena, a od kako smo na planini, nema! Razoarano i gnevno uzviknu Branko. Pokuao je jo jednom da nazove suprugu; uzalud. Pomiren da e mu iznenaenje propasti, slee ramenima i vrati aparat. Pa ovee, dosad je bilo. Pokuaj sa mog, ako ti je toliko bitno da je probudi u ova doba. Aleksandar je posegnuo rukom na instrument tablu da dohvati telefon. Ma nema veze, ostavi, promrmljao je Branko i za156

gledao se opet u tamu ume. Drvee je, kako mu se inilo, ovoga puta sporije proticalo iako Aleksandar nije smanjio brzinu. A, gde e biti svadba? Mislim, ono, ator varijanta, ili neki restoran, intimno, laganica i tako? razbi Branko tiinu. Aleksandar odgovori, opet sa osmehom na licu: Ma nemam pojma, niti me interesuje. Pa, zato imam kuma? Moje je samo da joj stavim prsten, da ruamo sa vama i da palimo za Tursku. Njen brat nam je uplatio sedam dana, kao poklon. Bilo mu jako drago kada mu je Lejla saoptila nau odluku. Hotel A kategorije, ono zvezdice i sve de luks. Branko se nasmeio: Vidi ti malog Nurije Kad se setim kako je uvao sestru od tebe, a sad veliki drmadija, firma u Turskoj, ovo ono, svadbeni poklon da se smrzne Da, odgovorio je Aleksandar, ko bi rekao da e od malog slinavca postati ozbiljan biznismen. Nastavili su vonju u tiini. Aleksandar nije skidao osmeh sa lica. I Branko primeti po prvi put u tami kabine, da se Acine oi sjaje davno izgubljenom toplinom. Poslednji put je taj sjaj primetio nekoliko meseci pred rat, kada su Lejla i on bili nerazdvojni, kada ih je celo drutvo peckalo za to. Bilo mu je drago zbog prijatelja. Od kako je u ratu kao jedinac izgubio roditelje, Aleksandar je bio srean. Voli je puno? U prvi mah nije odgovorio. Nasmei se jo vie. Naravno, Brani. Uvek sam, odgovori sa osmehom i ue u okuku. Zbog prizora ispred, ukoi auto i opsuje. 157

Branko je razjapio usta i, takoe, opsovao. Obojica su izala u maglom lepljivu no. Miriljava vlaga ume im je ispunila plua i nozdrve. Polako i oprezno koraali su ka olupini putnikog vozila iji je prednji kraj uniten, kao da nije ni postojao. Desetak metara ispod ceste ugledali su kamion. Okrenut na bok, jedan far mu je jo uvek bacao mlaz svetlosti u zlokobnu tamu noi. Stakleni delii, razasuti po asfaltu, su im krckali pod nogama. Jebo te ivot, Brani, trk do auta po prvu pomo i ebe. Ja silazim do kamiona a ti vidi ima li ivih u autu. Pouri! Dok je klizio niz padinu do prevrnutog kamiona, pitao se gde su policija, hitna pomo i vatrogasna ekipa. Ipak je na Romaniji bilo mnogo gradia, mesta, bolnica, slubi spasavanja. Sneg koji je poeo da pada ibao mu je po licu, ali on to nije osetio. Misli su mu ostale daleko, deset kilometara iza, kod ona dva pandura. tom? Kako su znali za udes i zato nisu ovde, sa ambulan-

Srce mu je bubnjalo divljim ritmom dok je prilazio kamionu. Prednji levi deo je smrskan, a drugi, na kom je far parao tamu, itav. I tela. Tela razbacana po livadi prekrivenoj snegom i visokim, krljavim rastinjem. Razbacana u krugu od desetak metara. Priao je prvom. Vojnik, mlad. Nije imao vie od dvadeset i tri, etiri godine. Oblak oslobodi meseinu i obasja mrtvo lice. 158

Uinilo mu se da sanja. Protrljao je oi. Poznavao je tog momka, iz drugog bataljona. Ali kako? Kako? Isti je kao devedeset tree! Osvrnuo se oko sebe, pa se zagleda u oznaku na desnom ramenu mrtvog vojnika. Okrugli amblem mu zakuca pogled. Kao i natpis oko njega: Vojska Republike Srpske. Priao je drugom telu i nije primetio dva policajca koja su ga posmatrala, nepomino i nemo, sa magistrale. Pogledao je na bledo, sivo lice narednog mrtvaca u travi i opet ga je spopao oseaj uasa. I ovog golobradog vojnika je poznavao. Seo je u vlanu travu kraj lea, da sabere misli. Nemogue! pomislio je. Drugi vojnik je imao na svom rukavu oznaku armije Bosne i Hercegovine, a viao ga je, davno, u mainskoj koli. Jednom su delili salu za fiziko sa njegovim razredom. Ovde neto debelo nije u redu, pomislio je i skoio na noge. Pregledao je sva tela i svakog je poznavao. Iz kole, iz rata, iz vienja Nemogue, pomislio je i poeo da se penje nazad na cestu. Onda ih je ugledao. Pa, napokon, promumljao je. Dozivao je Branka uzalud. Nije se odazivao. Konano je stigao na cestu i ugledao ga kako stoji kraj smrskanog vozila. Priao mu je i video da je Branko u oku. Prepoznao je simptome, rat je bio dobar uitelj. Drmnuo ga je i traak svesti se vrati u Brankove oi. Nedovoljno da progovori, ali dovoljno da po159

digne ruku i pokae u smrskano vozilo. Aleksandar je ugledao sebe u smrskanoj kabini tamnoplave Vektre. Unakaen staklom vetrobrana i nabijenog volana u grudima, oblivenog krvlju. Do njega Branko, pritisnut zguvanim limom vozila, takoe unakaenog tela od paradi vetrobranskog stakla, nabijenog u sedite. Celi minut je gledao jeziv prizor, dok nije osetio da mu se neto motalo oko nogu i lizalo ruku. Pogledao je nie i prosto rekao: Fujto. Um mu se polako razbistrio, sve je dolo na svoje mesto. Prisetio se kamiona kako je izronio iz magle, Brankovog vriska, muzike glas. Rekao sam ti da sam video Fujtu, zauo je Brankov

Prestao je gladiti pseto i zagledao se u prijatelja koji nastavi: Jebi ga, Aco, izgleda da smo prnuli u fenjer. Mrtvi, ovee. Kamiondija je zaspao za volanom i preao u tvoju traku. Rekoe mi ona dva pandura Brankovo telo u unitenoj Vektri se pomerilo i zastenjalo, a sam Branko, njegova pojava pred Aleksandrom, poela je da bledi. Policajci su prili. Oi su im se pretvorile u dve jarkocrvene, usijane vatre dok su posmatrali Brankovo telo kako se mekolji. Jebi ga, jarane, izgleda da e sam na onaj svet ne da mi sudija da putujemo zajedno gore e, ba mi je ao, taman 160

si je naao zbogom, prijatelju moj ree Branko suznih oiju, dok mu je telo bledelo sve vie, da bi na kraju nestao. Aleksandar je ostao sam. Osvrnuo se oko sebe i video da je njegovo vozilo, kojim se sa Brankom dovezao do ovde, takoe nestalo. Pomilovao je Fujtu; ker je gledao ka padini maui repom. Okrenu se i ugleda desetak vojnika, kako se sporo i ukoeno penju na put. U smrskanom autu se upalio radio, na kome se asovnik zaustavio na pola jedan i ugodna, njemu draga muzika se zaula: Mrtvi vojnici, bledi i staklasta pogleda, stali su oko njega. Bio ih je svestan, a kao da nije. Gledao je u svoje ruke, dok mu je suza kliznula niz obraz. Eto, baksuze, toliko godina rata i praznog ivota i napokon da ti se ispuni, koje sranje, ree sebi u bradu. Policajci su mu prilazili sa lisicama u rukama, pretpostavljao je ta ele od njega. Da ga vode, negde, daleko. Vojnik, kojeg je Aleksandar prvog video i kog je prepoznao, isprui ruku i stavi dlan policajcu na prsa, zaustavljajui ga. Nee, kratko mu ree, ledenim glasom. Njegovo lice, sivo i mrtvo, je na meseini isijavalo bezgraninu upornost i reenost. Drugi policajac, uarenih oiju, pokuavao je da odgurne vojnika, ali nije uspeo. Ostali mrtvi su ga savladali. 161

Ovoga puta, nee, oglasi se isti vojnik. Dosta ste nas odveli. Previe! Aleksandar se zbunio jo vie. Samosaaljenje iz njega iscuri kao voda iz slomljenog bokala, kada je ugledao zoru kako boji tamno nebo u ljubiasto. Oseao je da je spreman za onaj svet, ali okolnosti su ga zbunjivale, zaustavljale u toj reenosti. Drugi vojnik, koga je takoe prepoznao iz armije Bosne i Hercegovine, okrenuo se ka njemu i rekao Idi! Idi za Brankom i ivi! da bi nakon par sekundi dodao: Ne zaboravite nas! Gledao je ponovo u svoje ruke i video kako poinju da blede i nestaju. Tama mu je prekrila um. * Aleksandar se nasmeio. Boleo ga je svaki mii i kost ruke, dok je dodavao telefon mladoj medicinskoj sestri aneoskog lica. Okrenuo je glavu ka susednom leaju, Brankovom, i vide usnulu Anu pokraj kreveta, iji su se pokrivai polako dizali i sputali njegovim ravnomernim disanjem. I on je spavao. Njegove povrede su bile manje, ne tako opasne. Aleksandrove, nasuprot, su bile smrtonosne i lekari su ga gledali kao udo. Kada su ih kola hitne pomoi dovezle na urgentni, Aleksandra su skoro proglasili mrtvim. Ipak, vratili su ga. Nova misao mu rairi osmeh jo vie. 162

Lejla dolazi sutra. Njegova Lejla e biti sa njim. Konano. Nasmei se sreno. Pogleda kroz prozor, u zvezdano nebo i tiho apnu: Hvala vam, drugovi

163

Stevan arevi Roen 1962. godine u Subotici. ivi i radi u Subotici. Zastupljen u zbirkama Najkrae prie 2010, Najkrae prie 2011, Jedan zivot u manje od devetsto znakova i Baton, zatim u fanzinima Meteor, Terra i Eridan, kao i na sajtovima Art Anima, ProzaOnLine i Beleg, u webzinu HellyCherry i E-asopisima Afirmator, Libartes i krip. Osvojio tree mesto na konkursu SCI&FI 2010 godine i tree mesto na konkursu webzina HellyCherry za aforizam, 2011. godine. Saraivao sa Milivojem Anelkoviem na projektu Naseljavanje Vizantije.

164

Frekvencija Boino je jutro. Oprezno otvaram vrata i tiho ulazim pazei da dva pozamana paketa nigde ne tresnu o predmete u predsoblju. Sve se unjajui, ulazim u spavau sobu i odlaem poklone na stoi. Posmatram usnuli par na staromodnom branom krevetu. Spokoj poinka ih ini mlaim no to jesu i izgledaju zadovoljno. Bez posebnog razloga, odluujem da odloim njihovo buenje i dajem time sebi malo vremena, kako bih razmislio o svemu. Kako je ovo zapravo poelo? Muzika mi je dala sve: novac, slavu, ene i samopouzdanje. A, na kraju mi je to i uzela. U mislima se vratih u onaj sumorni dan. Koliko li je godina od tada prolo? Sudija bee ena. Advokat po slubenoj dunosti takoe, ba kao i tuilac. Kako im se obratiti? Sudinica? Advokatica? Tuiteljka? Sve su jedna drugoj bile sline. Odevene u sive tofane kostime strogih linija, lica im behu ravnoduna i sve su do jedne nosile cvikere navrh nosa. Negodujui su osmatrale moju Bufalo Bil jaknu, kao da sam bio nedostojan njihove sive realnosti. Seo sam u neudobnu stolicu i odloio beleke na stoli nalik kolskoj skamiji. Ni u trenucima najee depresije nisam se oseao tako usamljeno. Teskobna prostorija, potamnela od vremena, nekada je moda i bila belo okreena, ali tada tek prljavo sivkasta. Drugaije sam to zamiljao. Oekivao sam publiku, porotu, ivopisnog sudiju, energinog tuioca i visprenog advokata. Neku vrstu spektakla. Bie da sam previe gledao amerike filmove. orak! Svaka ivost je odande odavno bila proterana. Bio sam ubica! I to masovni ubica. Doavola, pa ja nikad nisam ni mrava zgazio. Tuilac je izbacio gomilu ubreta opisujui moj prestup i tiradu potkrepio psihijatrijskim i tehnikim vetaenjima. Manje-vie sam znao za ta sam optuen, ali ovoliko niskih udaraca ni u najgoroj nonoj mori nisam oekivao. 165

ta ste osetili kad ste stvorili inkriminisani song? obratio mi se sudija suvoparno. Nita. Ba nita. Jedva sam i zapamtio poziciju nepostojeeg akorda. Najee mi to ne polazi za rukom. Nepostojeeg akorda? ta to tano znai? nisam osetio zamku u njenom pitanju. Znai da sam ga sasvim sluajno izveo. Ne znam ta me je navelo da pomerim dva prsta sa klasinog F-mola. Jednostavno sam to uinio. Nije tu bilo nikakvog bojeg plana, ak ni mog linog. Tako je ispalo. Optueni je, po sopstvenom priznanju, obrati se sudija umornim glasom sekretarici smrtonosnu frekvenciju proizveo sluajno, ali ju je svesno posle toga ponavljao... Ma, nisam ja proizveo smrtonosnu frekvenciju, upadoh joj u re. Sve je to u namotajima magneta na gitari, u poloaju potenciometra, u naboju elektronskih cevi izanalog Marala. Samo neverovatni sklop okolnosti, u ijem sam se sreditu nenamerno naao. Odmerila me je prekorno, pa nastavila: Takoe, optueni se ponaa veoma uznemireno pri svakom pomenu smrtonosne frekvencije. Onda mi se ponovo obratila. Vetaenja dokazuju da frekvencija ne bi bila toliko opasna, da nije upotpunjena glasom. Recite mi neto o tome kako ste doli na ideju da proizvedenu frekvenciju u inkriminisanom delu pretvorite u smrtonosnu, dopunjujui je vokalom? Pa, nije to nita neuobiajeno. Svaka pesma podrazumeva i pevanje. Rei su dole same po sebi. Tada sam bio opsednut rege muzikom, povukao sam trzalicu nagore preko mola u kontrapunktu i Mirela je izgovorila re ustani. Valjda jedinu re koja se uklapala uz taj neobini ritam... 166

Moete li pojasniti ko je Mirela? Ona je napisala tekst sporne kompozicije? prekinula me je. Mirela? Pa, naa pevaica, u to vreme. Ne, nije ona napisala pesmu, ja sam. Ona je samo izgovorila re u trenutku kada sam udario neobini akord. Mirela Matijaevi, obratila se ponovo sekretarici, prva rtva smrtonosne frekvencije, prisustvovala je i uestvovala u nastanku iste. Okrete se zatim opet ka meni. Imate li jo neto da izjavite? Mirela nije nikakva rtva frekvencije. Nije se ona ubila zbog frekvencije, nego zbog depresije i povreenosti... Prigovor, oglasila se tuiteljka. Izvolite, ree sudija. Uzrok samoubistva je dokazan vetaenjima. Molim da se izjava optuenog ne uvrsti u zapisnik. Prigovor se usvaja. Dakle, posle samoubistva Mirele Matijaevi, dana drugog juna prole godine, vi ste inkriminisanu pesmu izveli pred publikom? Istina, ali... prigovorih ve ozbiljno zabrinut. Tom prilikom, upravo u vreme izvoenja inkriminisane pesme, izvreno je u publici tri samoubistva. Tano? prekinu me sutkinja (Sudija? Sudinica? Suaja?). Jeste, samo... pokuavao sam da naem prave rei, ali kao da niko nije uo ta govorim. Uprkos tome, ve posle dve nedelje, esnaestog juna, na gitarijadi ponovo izvodite istu kompoziciju, nastavila je kao da nita i nije pitala. 167

Paa... bio sam previe zbunjen da bih se odupro njenom desantu. Rezultat je dva samoubistva u publici. Da li ste to znali? zavri ona tiradu. Pa, ko ne bi znao kad je sva uta tampa samo o tome pisala punih mesec dana, procedih. Uprkos tome, ve idueg meseca ponovo izvodite svoju kompoziciju ime uzrokujete est samoubistava meu posetiocima, izgovorila je nametajui naoare. Ne! Samoubistva nisu posledica moje muzike! Nisam siguran ta je uzrok samoubistava meu gostima na koncertu, ali Mirela se ubila zbog depresije. Sigurno postoji prihvatljivo objanjenje zato su se svi ti ljudi ubili. Radi se o traginoj podudarnosti, za koju nisam nimalo odgovoran. ime potkrepljujete svoju tvrdnju? upita me ravnoduno. Svi nai zajedniki prijatelji znaju za Mirelino oajanje koje je zapoelo gotovo nedelju dana pre samoubistva i iz dana u dan je postajalo sve gore i gore, odgovorih. Moete li navesti svedoke koji bi to potvrdili? Moj advokat se najzad prenuo iz letargije: Molimo sud za odlaganje radi pronalaenja svedoka, gotovo vrisnu, sva ushiena. Dobro. Zakazuje se sledee roite za esnaesti avgust tekue godine u deset asova. Vraam se u realnost mozgajui o emu li to sanja teta Anastazija. O novcu koji mi je otela? Bezbrino, bezbolno, bez kajanja. Gotovo da joj i ne zameram. Priseam se, ne bez potajne naslade, onog davnog jutra kad sam je prvi put, onako 168

uzvienu, ugledao u turobnosti pritvora. ak i ovako usnula deluje zamiljeno. Svega tri dana pre roita nonalantno je uetala u eliju. Bio sam impresioniran. Otre crte lica, stas vitak, a strogo odevanje nije prikrivalo obdarenost oblinama, bogatijim no to je pristojno i to to bog zapoveda. Boravak u pritvoru me nije pripremio za osobu kao to je ona. Znate li, uopte, kako pritvor izgleda? Nemate pravo na tampu, nemate cimera, niko prijatan ne dolazi u posetu. Vesti su neprijatne. ak i seanje na te dane proima me jezom. Ljudi koji su mogli svedoiti u moju korist naprasno su oboleli od amnezije. Ugovor sa diskografskom kuom bio je poniten, svi nosai zvuka sa mojom muzikom povueni iz prodaje, ak je i internet bio oien od svega vezanog za moje ime. Iz stana sam bio izbaen. Iz dana u dan gr u stomaku bio je sve snaniji, a nesanica mi nije dozvoljavala da predahnem. Oseaj bee kao da mi nekakav nabildani bilmez izmahuje bejzbolkom nad glavom, ali mi nikako ne prosipa mozak. Anastazija Raji, advokat, bile su prve rei kojima mi se obratila. ula sam za sluaj i pomislila sam da bi vam koristilo da budem va pravni zastupnik. no. Koristilo bi... naravno... samo... odgovorih nesigurSamo? posmatrala me je radoznalo. Bojim se da ne znam ime bih platio vae usluge. Otkad sam ovde, poslovi su mi krenuli nizbrdo. Ah, pa nema razloga za sekiraciju, smisliemo ve neto. Ako te oslobodim optubi, moe traiti pozamano obeteenje, a potrudiu se da tu budu uraunata i moja potraivanja. Naravno, ne bi trebalo razmiljati o mogunosti da izgubimo. Tebi ode glava, a meni prihodi. Naprasno je prestala da mi persira. Prelazak na ti delovao je prikladno situ169

aciji. Nije tu bilo o mnogo emu da se razmilja. Dovoljno je bilo setiti se da e mi odbrana one sivke po slubenoj dunosti najverovatnije doneti ne jednu, nego stotinu uzastopnih smrtnih kazni. Bez itanja potpisah gomilu papira, zatim sedosmo za sto i ona se pronicljivo zagleda u mene. Bila je visprena i brzo me je navodila da joj ispriam i najgolicavije tajne. Tih je dana dolazila svakodnevno. Malo je govorila. Seam se kako je propitivanjem o Mireli stigla do Dijane i Emilije. Gotovo sam joj ispriao i to nije trebalo. Da, o Mireli je re, rekao sam tada neoprezno. Ono to ste naveli desilo se posle jedne neobine veeri. Skupilo se drutvo, koje smo inili moja tadanja cura Dijana, njena prijateljica Emilija, izvesni Dragan i ja. Dosta smo popili te veeri. Prosto nisam mogao da se zaustavim gonjen njenim prodornim pogledom. Emilija je delovala nadrndano. Dragan joj je bio prijatelj, ili bivi momak, nikad to nisam uspeo da razaberem. Imali su neki nakaradan i ne ba sasvim zdrav odnos. Ko zna, moda su ak bili i roaci. Stazija je uglavnom utala i znaajno klimala glavom, a ja sam priao, priao i priao. Iako to tada jo nisam znao, Mirela me je simpatisala. U stvari, u to vreme sam verovao da je Emilija ona kojoj se dopadam. Po emu ste to zakljuili? Dijana i Emilija su bile prijateljice i obe su bile prilino otkaena stvorenja. esto smo se igrali reima. Moete li mi te igre malo razjasniti? Zakrabuljena flertovanja, ifrovane poruke, ispipavanja kvaliteta farmerica. Bilo je to... kako bih rekao... uzbudljivo. Vaa devojka je znala za ta flertovanja? Oh, itekako! Smejala se naim igrama, ali koliko ih 170

je zapravo podravala shvatio sam jedne udne noi, dok sam vozio Emiliju kui. Dijana je sedela kraj mene, a Emilija pozadi. U poetku je ceo dogaaj delovao naivno. Dijana se ponaala naizgled ljubomorno, Prebacivala je Emiliji flertovanje, a zatim je poela da provocira. Govorila joj je kako samo laprda i da se u stvari i ne usuuje da me dodirne. Bilo mi je neugodno, ali njeno me je ponaanje uzbuivalo i onda... ta se tada dogodilo? Emilija me je obuhvatila otpozadi... Osetio sam njene dlanove na meunoju i.... Mislio sam da Dijana ne primeuje ta se dogaa, da e se Emilija povui... Ne znam ni sam ta sam zamiljao... Nastavite. U jednom trenutku postao sam svestan da je Dijanina aka poloena na Emilijinu. Mislio sam da u eksplodirati. Dijana je ta koja mi je otkopala pantalone. Ona me je ukruenog predala u ruke prijateljici. Nastavite. Onda se nagla unatrag, preko sedita, i njih dve se stadoe ljubiti. Emilija me je drala. Nepokretno. Toplo. I sve snanije. Samo tren pre no to bih ejakulirao, stigosmo do njene zgrade. Pustila me je bez ikakvog prelaza i izala iz auta. Njih dve su se hladno pozdravile i nas dvoje smo se odvezli. ivot? Kakve ovo ima veze sa devojkom koja je oduzela sebi

Nisam siguran, ali ini mi se mnogo. To je vee Mirela bila u klubu i pozdravio sam se sa njom, kada mi se Emilija obratila. Dragan je navodno bio zateleban u Mirelu, ali je, eto stidljiv, pa sam zamoljen da je nekako dovedem u nae drutvo. Dugo sam se nekao. Nije mi bilo do provodadisanja. Znam 171

da je Emilija to mirno prihvatila, ali Dijana nije. Ona je zakuvala celu zavrzlamu. Zadirkivala me je, poniavala. Navodno je ona bila jedina glupaa sa kojom mogu da se tucam, da nikom nisam potreban... I tako ... Tako je to poelo. ta je tano poelo? Mirelina propast. Doveo sam je u drutvo i pili smo. Zavrili smo u Draganovom stanu. Dijana je podstrekivala Mirelu na slobodno ponaanje, no umesto za Dragana, ova se sve vreme lepila za mene. Najzad je Dijana promenila plou. Poela je da je nagovara da se mazi sa mnom i najzad se desilo. Dragan se ljubio sa Emilijom, ja sa Mirelom, a Dijana se samozadovoljavala, sedei u fotelji poput gospodarice. U jednom trenutku Dragan i ja smo se nali po strani, a Dijana i Emilija su mazile Mirelu. Mislite, imale su lezbijski odnos?! Da. Mireli je bilo neprijatno, pokuavala je da prekine igru, ali ove dve nisu poputale. Emilija ju je u jednom trenutku ak i oamarila. Zato joj niste pomogli? I dan danas se pitam zato. Bio sam pijan, uzbuen. Moda i ravnoduan prema Mirelinim vapajima. Dugo je trajalo i Mirela je plakala. Potom sam je odvezao kui. Kakvog smisla ima ova golicava ispovest? Objanjavam zato se Mirela ubila. Bila je patrijarhalno vaspitano devoje. A, i ja sam je vie puta grubo odbio. Odbili ste je? Odakle sad to? Oh, nedugo po tom dogaaju poela je da mi se nabacuje, posebno poto sam raskinuo sa Dijanom. Vee pre no to je izvrila samoubistvo nazvao sam je lezbejkom. 172

I? Kakve su bile njene reakcije? videti. Kao da sam je udario. Rekla je da je nikad vie neu

Nelagodno se trgoh iz misli i setih se da e joj prvo iskustvo, im se probudi, biti susret sa mojim poklonom. Nesiguran sam. Kako li e to delovati na nju? Hoe li joj biti drago? Da li e mi rei hvala? Dodue, brine me uglavnom Stazijina reakcija. Matori e se ionako povinovati njenoj elji kao to je to oduvek i inio. Njen otri pogled zakriven je kapcima. Izvijeni nos i tanane usnice opominju na estoku prirodu te ene. Moda je ba to ini egzotinom i privlanom. A, koliko je opasna, dobro znam. Kao onda kad me je onako maestralno proistila od krivice. Pozvan je izvesni Zoran Albijani. U sudnicu je sigurnim korakom stupio prosedi gospodin u klasinom dvorednom odelu, savreno uvorene kravate. Visoko uzdignuta ela predstavio se kao akademik, doktor psihijatrije i sudski vetak. Rutinski je odgovarao na isto tako rutinska pitanja, a zatim je monotonim glasom doekao naizgled smuena Rajikina pitanja. Doktor je nadugako i nairoko opisivao eksperimenat kojim je dokazao smrtonosno delovanje frekvencije. Nisam uspeo da ispratim visokoparni renik i iznesene pojedinosti, tek sam donekle razaznao da se radi o gomili mieva kojima je putao moju kompoziciju, sad ve popularno prekrtenu u frekvencija. Advokatica ga nije prekidala i njegova nadmenost je svakom reju sve vie rasla, da bi najzad u zabljeujuem stakatu doneo naizgled neoborivi zakljuak da je njegov rad savreno postojan, neto poput kineskog zida. Moja advokatica se spetljala, poela da pretura po papirima, stavljala naoare, zatim ih je skidala i najzad se, gotovo postienim tonom, obratila svedoku: Po emu ste zakljuili da mievi postaju izbezumljeni? pogled joj bee sputen, kao da se snebiva. Naoare se 173

nesigurno drae navrh nosa, a ake joj behu poloene na stoli pred njom Uspanieno su ciali, besciljno su kruili i ak naletali na reetke svojih kaveza, doktor odgovori tonom uitelja koji se obraa umuenom detetu. ta ste vi radili u vreme eksperimenta? Rajikin kaiprst je beznadeno pokuavao da dovede naoare u ravnoteu, dok je drugom rukom prevtala po svojoj neurednoj fascikli. Je li to neko trik pitanje? Isto to inim tokom svakog opita. Paljivo sam pratio svaku promenu i zapisivao zakljuke. Glas svedoka odavao je neizmeran prezir. Odakle znate da u mievi ciali? Advokaticin pogled se najzad podie, ali ton joj ostade zbunjen. Pa nisam gluv! Zaboga, kako ste vi uopte diplomirali? Prasnu doktor. Cianje i tranje u krug ipak su podaleko od samoubistva, nije li tako? Rajika se lagano uspravljala i pomalo je podseala na veliku maku to budno motri na onu miju bandu opisanu kao doktorov opit. Mievi su mnogo manje senzitivna stvorenja od oveka; doktor oito nije primetio njen preobraaj i dosada u njegovom glasu postade napadna. Hoete da kaete da su mievi manje senzitivni od, recimo, mene ili vas? sve uspravnija Rajika se upiljila u svedokove oi. Nekim udom naoare joj legoe vrsto i sigurno na koren nosa. Naravno. Budala, pomislih, ulee u zamku poput idiota. Rajika 174

je znala svoj posao. I zato nisu pokuali da se ubiju? Dakle, ja bih se ubila da sam bila na njihovom mestu? Verovatno, najzad je i svedok primetio da neto nije u redu i iz glasa mu se izgubi podsmeh. Dakle, smrtonosna frekvencija kod mieva izaziva uznemirenje. Koliko ste puta ponovili eksperimenat? Uloge se promenie. Advokaticin glas je podseao na pucanje bia. Tri puta. Rezultat je istovetan. Mievi su se svaki put uznemirili. Doktorov glas stade podrhtavati. A, koliko puta se ubilo senzitivno bie? zapita Rajika trijumfalno. Kakvo senzitivno bie? Kao laboratorijske ivotinje koristimo mieve i hrke. Iskreno govorei, ni ja nisam mnogo jasnije od svedoka razabirao ta joj je na umu. Doktorove vee se nabrae u prototip dubokog promiljanja, ali pre no to se oglasio advokatica zadade finalni udarac. Vi se niste ubili, iako ste senzitivniji od mieva. Ako ste jasno uli ak i mije skianje, bili ste i sami potpuno izloeni smrtonosnoj frekvenciji. I ne samo da se niste ubili, ve ste paljivo analizirali ponaanje laboratorijskih ivotinja i zapisivali njihove reakcije. Oh, da, lukavo je Stazija zamke postavljala. Kad sam pri prvom susretu potpisao sve papire koje mi je poturila, nisam mogao ni pomisliti da se obezbedila za sluaj da budem osloboen. Sve odtete uplaivane su njenoj advokatskoj kancelariji, svi tantijemi od starih ugovora pripadali su njoj, sav novac od moje rasprodate pokretne i nepokretne imovine uplaivan je na njen iro raun. Nisam posedovao nita. Pa opet, to to me je orobila odavno sam joj oprostio. Ali, to joj nije 175

bilo dovoljno. Ne, njoj novac nije mnogo znaio. Pobrinula se da mi zatvori puteve. Nigde nisam mogao dobiti posao. Nigde angaman. Nikom nisam trebao, za svakog bejah tek zloinac na sumnjiv nain oslobodjen optubi. Glad me je uvek vraala Anastaziji. Zavisio sam od nje! Ali, kako je samo sredila Dijanu! Kroz glavu mi prolete kako mi je zastao dah kad je moja biva cura stupila u sudnicu. Dugi i sigurni koraci delovali su poput plesa. Sa svojih sto i osamdeset santimetara nadvisivala je sve prisutne. Delovalo je kao da se njene krupne makasto zelene oi sputaju ka nedostojnoj druini koja se udostojila da je uznemiri, prekidajui je u nekoj boginjama namenjenoj zanimaciji. Uz nipodotavajui osmeh okrenula se ka meni i mojoj braniteljki. Advokatica ustade i rastreseno poe da pretura po raskupusanoj gomili hartije. Pretrnuh. Nije valjda i ova smetena kao i njena prethodnica? Pogledala je u svedoka i posle preduge pauze ispunjene utanjem papira i njenim mrktanjem najzad se oglasi: Moete li nam rei zbog ega ste privoeni na informativni razgovor tridesetog maja prole godine? Dijana je delovala samouvereno. Ah, pa to je bio obian nesporazum... prezrivo zausti, ali je moja braniteljka prekide. Koja vrsta nesporazuma? najednom vie nije delovala dekoncentrisano. Zato je to vano. Obian razgovor, nisam bila uhapena... Dijana je i dalje bila prepuna sebe. Moda bi bilo dobro da odgovorite na pitanje, nije previe teko. Znate, svedoci se zbog toga pozivaju. Poui je ispitiva. 176

Zbog remeenja javnog mira, procedi ova na to mrzovoljno. Recite nam neto detaljnije o tome, Rajika je i dalje insistirala na odgovoru i moje miljenje o njenom nastupu je postajalo sve pozitivnije. Galamila sam u nedozvoljeno vreme na javnom mestu, Dijana je poela da se mekolji i bilo je jasno da je pitanje neugodno. Gde ste galamili? advokatica se nije zaustavljala. Kao pitbul koji je nanjuio krv. jana. U hodniku stambene zgrade, preko volje izusti Di-

Koje zgrade? glas kojim je to izgovoreno bio je ravan, ali moda ba zbog toga i neumoljiv. Zar je to vano?, prasnu Dijana, Remetila sam kuni red i jedan od stanara je pozvao policiju. Tano. To se desilo u Jesenjinovoj broj dvadeset i est na treem spratu. Lupali ste na vrata stana broj trideset i dva. ta ste, pritom, vikali i zato ste potom pomerali ardinjeru sa cveem? Rajika se uspravila i pretopila se u olienje trijumfa. Dijana se zgurila, vilica joj je podrhtavala, a pogled joj pade na sopstvene blistavo uglaane salonke. Advokatica je nainila kratku pauzu ime je nivo napetosti doterala do savrenstva. Najednom, kao da je zamahnula sekirom, Rajika prekide tiinu: Poto ne odgovarate, ja u proitati izjavu svedoka datu u policijskoj stanici prvog juna prole godine. Dakle... Advokatica odvoji neke papire iz fascikle na stolu i poe da ita: 177

Gospoica je lupala i drala se iz sveg grla. To je probudilo enu i mene. Vikala je skaredne rei. Pitanje: Kakve su to rei bile? Svedok odgovara: Otvori kurvo hou da te jebem. Svedok nastavlja: Kad sam pogledao kroz pijunku video sam da je pred kominiina vrata dovukla ardinjeru i popentrala se na nju kako bi mogla da gleda kroz prozore iznad vrata. Sve vreme nije prestajala da se dernja. Onda sam pozvao stanicu. Advokatica podie fasciklu sa stola i predade je sutkinji. Sve se ovo deavalo pred vratima pokojne Mirele Matijaevi. Iz policijskog zapisnika ete videti da se to ponavljalo tri noi zaredom, kao i izjave svedoka o tome da oteena tih dana uopte nije izlazila iz stana. Dijana je lako bila slomljena. Za sudske vetake se pobrinuo Anastazijin ljubavnik. Uvaeni psihijatar lako je pobio sve klimave tvrdnje svojih oponenata, samozvanih eksperata. Da, ovek koji spava pokraj moje precvale gospodarice je dovrio posao oslobaanja. I nije propustio da iznese sumnje u moju psihiku stabilnost. Znam, bio je to samo jo jedan ekser zakucan u moj koveg, ali nije me to mnogo brinulo. Lice mukarca je osmehnuto i priseam se prvog nezvaninog susreta sa njim. Leao sam glave poloene izmeu Anastazijinih nogu kad zauh otvaranje vrata iza sebe. Ona mi snano pritisnu glavu, ne dozvoljavajui mi da se okrenem. Nisam se opirao, ionako je poodavno sve bilo po njenom. Ali, ono to mi je tada uinjeno nikad neu zaboraviti. Bio je grub i snaan. Prodor je bio nagao, naneo mi je rascepljujui bol. Uzeo me je kao da sam ena. I to je bilo tek prvi put. Nebitno. Na njihove none stoie postavljam stvari iz unutranjeg depa, pa lagano otvaram prvi paket. Jeim se priseajui se treeg dana po izlaska iz pritvora. Tek tada sam naao vremena 178

da posetim svoju Advokaticu. Na pitanja o plaanju njenih usluga tek se namrtila, a zatim mi se obratila: Za poetak bi mogao da mi naspe au brendija iz bifea, bilo je neeg zavodljivog u tome glasu. Erotinog. Ormari levo od tebe. Cigaretu je drala nehajno meu prstima, noge prekrtene, a suknja joj je otkrivala kolena. Njen me je pogled probadao, dok sam se naginjao po pie i au. Zna, otkad sam te prvi put videla, poelela sam da te poljubim. Moda bi mogli poeti sa iskazivanjem zahvalnosti od toga. Glas joj bee tih i sugestivan. Gotovo zapovedniki. Pa... ne... ne vidim nita loe u tome, spetljah se stojei pokraj nje. Osetio sam toplotu njenog dlana na stranjici. Zakljuaj vrata, duo, i svuci se. Imam nameru dugo da te ljubim. Onako kako to zasluuje. Ton kojim je to izgovorila nije ostavljao mesta protivljenju. Uspomene blede, dok postavljam minijaturno pojaalo na sto. udo tehnike, samostalno sam ga sklopio. Svaki element je podeen tako da imitira frekvencije Maralovih EZ cevi. Tata me je nauio mnogo o elektronici. U stvari, vajna advokatica nije ba mnogo toga otkrila. Sve to je znala bilo je nameteno. Dovoljno da zadovolji sud i upakovano tako da ne pobudi sumnju. Na primer, nikad nita nije saznala za posao mog oca u ERI. Posle rata sve vezano za projekat Zvuk paljivo je bilo uklonjeno. Sve osim beleki mog oca u sluajno otkrivenoj skrivnici u podrumu, mesec dana poto je umro. Jo je manje znala o tome da joj je Mirela puna tri meseca bila senka. Ni slutila nije da su mi itekako bile poznate perverzne zanimacije i njene mahinacije kojima od mladih zgodnih ljudi ini seksualne robove. Pojma nije imala da smo znali ama ba sve o njenoj jedinoj pravoj ljubavi, o ovom precvalom pohotniku koji spava 179

pokraj nje. Kako je mogla i pomisliti da su me jedino zanimali ofshore rauni matorog jarca. to se tie doktora Albijania i njegovih mieva, bila je u pravu, mada nije znala zato. Nijedan snimak ne moe preneti frekvenciju. Funkcionie samo na jedan nain. Direktno sa opreme. Vadim svoju bebicu, sa ljubavlju dohvatam vrat i polaem jagodice na ice. Zovem je Elektra, mada je to samo Ibanezova Les Pol kopija iju sam elektroniku lino sredio po tatinim belekama. Sve je u namotajima magneta na gitari, u poloaju potenciometra, u naboju elektronskih cevi izanalog Marala. Matori je bio ininjer, a ERA je bila armijski razvojni program. Trebalo je vremena i eksperimenata. U stvari, igra je poela mnogo pre Stazijinog samodopadljivog ulaska u moju eliju. Propustila je da uoi neto vrlo vano. Dijana i ja nikad nismo raskidali. Verovala je da ju je lako uhvatila u laima. Oh, kakva glupaa je ta pravnica bila! Da je samo malo prekopala po dokumentaciji posumnjala bi, ali to joj nije padalo na pamet. Verovala je da je priglupa porno glumiica lagan plen. Kako je mogla slutiti da je Dijana samo birala laki put? Informatiki genije nikome nije trebao, a glumatanje raskone curice se plaalo suvim zlatom. Oh, Dijana je imala mnogo vremena izmeu snimanja i ne samo to. Mutni informatiki putevi porno produkcije su joj bili dobro poznati. Nije samo Stazija bila neoprezna. Raunovoe porno klanova nisu smatrali za potrebno da uvaju svoje raunare pred porno divom. Ni slutili nisu da joj je tren dovoljan da im razbije ifre i skine podatke. Rauni, kontakti i to je najvanije glavni investitori bili su joj itekako znani. A, to je Dijana znala, znao sam i ja. Odavno smo markirali Stazijinog ljubavnika, ali bio je previe oprezan. Previe opasan. Morao sam mu prii, dobiti priliku za uvid u njegove papire. Najzad je dolo vreme buenja. Udaram F-mol, pa povlaim kontrapunkt. Oi im se otvaraju. Ponavljam jo jednom i osmesi im izranjaju na lica. Putam glas: 180

Ustani... duboko, u hipnotikom tonalitetu. Pokreni se... nastavljam, a dvoje ljudi se uspravljaju u sedei poloaj. Volim detalje. Ukus im je viktorijanski. Umesto blistavih ileta ovog sam se puta potrudio da nabavim starinske brijae na preklop sa sedefastim drkama za kojima poseu, dok ja nastavljam sa zapevanjem: Ustani... oseam da se vibracije pravilno preklapaju. Nemoj da stane sad... dvoje ljubavnika spokojnim pokretima otvaraju svoje brijae i podiu poglede jedno na drugo. Ruke sa seivima se podiu ka susedovom grlu. Pomalo neoekivano, ali uzbudljivo. Bie ovo zanimljivije nego ono sa Mirelom. Nije ona bila loa, samo se prepala od plana. Morao sam je nekako uutkati. Dok je Dijana izvodila predstavu za komiluk, ja sam sedeo pokraj nje, teio sam je i obeavao joj zatitu od luakinje pred vratima. udno, nije me pitala zato sam dovukao skalameriju. Isto ovo pojaalo, ista ova gitara. Prihvatila je zdravo za gotovo i prve poteze trzalice. Da li je poverovala da je u pitanju neka nezvanina proba? Nebitno. Potrudio sam se da joj ilet bude nadohvat ruke. Smeila se, dok ga je prevlaila preko zglavka. Oekivao sam ikljanje, ali nije bilo tako. Krv je jednostavno poela da navire, kao kada zaboravite da zavrnete slavinu i voda stane da se preliva preko ivica sudopere. Koliko je samo topline bilo u tom pogledu, dok se sivkasta presvlaka pod njom bojila u crveno. Naravno, Mirela vie nikome nee ispriati da je bila zaduena za praenje dvoje precvalih pohotljivaca. Due od godinu dana bila im je senka. Poznavala ih je bolje no to su sami sebe znali. I sve vreme im je podmetala tragove. Anastazija je morala stii do mene. Bila je uverena da e se domoi velike love. Sirota baba, naivno je verovala da me je ispratila i zloupotrebila moju zatvoreniku nevolju. Ni sanjala nije da ju je Dijana navukla i da se moja imovina sastoji uglavnom od dugova i neotplaenih kredita. Smrt e za nju biti osloboenje. Nikad nee doznati u kolikoj je nevolji. Identitet 181

na tviteru i fejsu nije nikakav problem za skinuti. Oprotajne poruke o ubistvu i samoubistvu iz ljubomore ve su se pojavile, novac offshore kompanija prebaen je Ljubljenom Milanu. Koliko sutra poinjem novi ivot. Dijana je do sada ve odradila transfer. Sretan Boi, Dijana, pomiljam dok dvoje mojih samozvanih gospodara jedno drugom otvaraju arterije. I najzad uspevaju da me obraduju. Arterija se ponaa drugaije nego vena. Ovog puta krv zaista iklja. Oh, da od ovog Boia, pa nadalje, sve e ikljati.

182

Ponona zvona Izlazim iz razdrndanog autobusa na poslednjoj stanici, pored nekog od boga zaboravljenog i zaputenog groblja. Objanjeno mi je da e feta biti na samoj periferiji grada. Ledeni vazduh me udara u lice. Podiem kragnu kaputa i gledam niz ulicu. Probijam se kroz gustu vejavicu du udovino ruinirane ulice. Teko se orijentiem. Reeno mi je da e se proslava odvijati u kui na samom kraju bulevara, pored groblja. Kraj sred kojeg sam se naao lii na sve samo ne na bulevar. Magla mi u pramenovima zaklanja vidokrug. Svejedno, treba nastaviti ovim sokakom dok ne stignem do odrednice. Gotovo pola sata od kako sam siao sa autobusa probijam se kroz nemili okoli i dok mi se hladnoa zavlai pod ne ba najtopliju odeu, neprestano proveravam adresu na papiriu koji grevito steem u promrzloj aci. Broj kue koju traim je jednocifren, a retki itljivi brojevi na propalim zgradama jo uvek su trocifreni. Ulica je pusta, kue su ruevne i kao da nadaleko ni ive due nema. Teim se matanjem. Zove se Branka. Ne smem to da zaboravim. Neim sam stekao njenu naklonost. Zapravo me i ne zanima ta bi to moglo biti. Siromanom studentu, smotanku po definiciji, to moe biti samo od koristi. Starija je, ali ne smeta. Uvek je doterana, naminkana i mirisna. Kosa joj nedeljno menja boju i trenutno je neka varijanta rie. Lice joj je srcoliko i bucmasto, a nos kukast kao u ptice grabljivice. Preiroka je u bokovima, ali spreman sam to da previdim. Pripadnost intelektualnoj eliti ini je izuzetno privlanom. Brucoa poput mene, tek pristiglog u velegrad, tajanstveno drutvo poznatih privlai kao svetiljka 183

leptira. Uostalom, ne da mi se da za novogodinju no sedim pred televizorom sa gomilom sebi slinih jadnika. Nagli pokret ispred jedne od kua trza me iz razmiljanja. Guste pahulje zaklanjaju prizor, ali lik to iezava deluje poput devojice u sveanoj haljinici. Stresam se nelagodno i pomiljam da je sujeverni strah neviena glupost pri nevolji u kojoj se nalazim. Sred vejavice, u nepoznatom kraju, nesiguran ak i u to da li me je Branka zavukla iz iste obesti. A onda, kad sam ve izgubio svaku nadu i poeleo da sednem i smrznem se poput govedine iz friza, u daljini vidim svetla. U mranom i sve maglovitijem okruenju kroz koji se probijam to je dobrodola novost. Ubrzavam korak i nedugo potom zastajem pred grandioznom, irom otvorenom kapijom od kovanog gvoa. Jeza me podilazi od prizora dve grozomorne granitne karakondule to deuraju pred ulazom, a sa obe strane dveri prostire se visoka ograda koja se protee u nedogled. Zakoraujem kroz kapiju i ulazim u ogromno osvetljeno dvorite. Zastajem uvi urlanje pasa uvara, ali mi se ini da dolazi sa bezbedne udaljenosti i toplo se nadam da ne greim. Valjda su te zveri na lancu. Svetlo, pretpostavljam zbog sve gue magle, deluje prigueno i crvenkasto i nikako ne mogu da otkrijem odakle izvire. Kao da samo tlo krvari prkosei gravitaciji i prosipa grimiznu svetleu tvar prema tmurnome nebu. Kreem uredno raienom stazom i susreem mrgodne uniformisane uvare. Njihova sumnjiavost splanjava im im pod nos gurnuh pozivnicu. Nepoverljivo me proputaju ka epicentru dogaaja koji je oznaen gomilom parkiranih luksuznih vozila. Polazim ka ogromnom mermernom tremu. 184

Dvorac, boga mu poljubim, pomiljam i priseam se poziva koji je doao uz moleiv pogled i kako sam odigrao predstavu saaljenja najbolje to sam umeo. O da. I sopstvenog srca koje je sreno zaigralo zbog neoekivanog interesa za mene. Prostorija je ogromna, a tavanica se gubi u visini, praktino nevidljiva zbog oskudnog osvetljenja. Skriveni u polutami gosti se pomeraju i mogue je raspoznati tek najblie likove. Sve stranac do stranca. Niko ne obraa panju na mene. Mogao bih biti i komad nametaja da me basovi ne udaraju ravno u abdomen i podseaju da sam iv. U centru prostorije zvanice se izvijaju pratei disk dokejev ritam. ene su odevene sveano i deluju privlano; posebno za nekoga ko nikada, poput mene, nije ni zagrlio, a kamoli poljubio osobu suprotnog pola. Utegnute, doterane, bogato naminkane, razgoliene na pravim mestima. Blistaju kao foto modeli iz Elle magazina. Ekipa iz umetnikih krugova pretpostavljam. Face koje bih mogao da zamislim kao voditeljke sa televizije. Posmatrajui lepoticu zavaljenu u naslonja primeujem neto neobino, pa se osvrem oko sebe. Sav nametaj u prostoriji je arhaino dizajniran i presvuen nekom neobino bledunjavom koom. Nije izbeljena, niti izanala. Jednostavno je bledunjava. Viktorijanski mek drastino odudara od dark metal muzike koja treti iz zvunika. Dok se pitam sa kakve li su zveri odrane te neobine presvlake, zapaam da se jedna od draesnih goi zaputila ka meni. Smei mi se i mae rukom. Koliko god sam samo tren ranije eleo da me neka od tih diva primeti, sad se oseam nelagodno. Stomak mi se gri i malo fali da ne zadim. to stoji tu sam ko pokislo mae? Deluje ko idiot, 185

majke mi! Za trenutak sam zbunjen, a onda shvatam sa kime razgovaram. Brankica! Viao sam je esto pri veernjim izlascima. Nije mi bilo najjasnije zato me pozdravlja, niti kad smo se upoznali. Bila je drugaija. Nekako uzviena. Obino je izlazila iz skupocenih limuzina u pratnji tajanstvenih tipova ili bi naputala ekskluzivne restorane u koje nisam smeo ni da zavirim. A tek drutvo to se motalo oko nje! Bila je popularna u najdekadentnijim velegradskim umetnikim krugovima! I onda me je na novogodinju proslavu pozvala upravo jedna takva osoba. To imponuje. To je stavka koja pribavlja potovanje u drutvu. Sad je transformisana. Sako i iroke pantalone efikasno skrivaju preiroke bokove, a minka maestralno pokriva njeno gotovo fantomsko bledilo i nedostatke fizionomije. Visoke potpetice apsolutno arobnih izmica ine hod vrckavim, a oputenost se osea u svakom gestu. Deo je ovoga sveta. Proavi prvi ok uspevam da odgovorim. Pa, nikoga ne poznajem... gotovo se kajem to sam progovorio. Zaista liim na idiota. Sputam pogled kunui se da u se pokupiti im Branka odlepra. To joj ne pada na pamet. Popij malo, opustie te, tutka mi u ruke litrenjak. Ne shvatam odakle se flaa pojavila, pa je zbunjeno podiem do lica. Hvata mi ruku i nametljivo mi je pritiska ka ustima. Ajde, bre, pa nisi valjda devojica, cugni to. Neodluno podiem flau, tek da bih licnuo, ali njena ruka me spreava u pokuaju da prestanem. Gutljaj je mnogo 186

dui nego to sam eleo. Pogreno skree i izbija na nos. Izgleda glupavo u tom kaputu. Daj, odneu ga do garderobe. Skidam kaput i pruam joj ga pre no to stignem i da razmislim. Najednom shvatam da je u prostoriji prevrue. Vrti mi se u glavi, i najradije bih ostao sam. Meutim, Brankica se vraa. Hajde u drutvo, da plee sa nama, nasmejana je i deluje zavodljivo. Odmahujem glavom, pokuavam da se izvuem. Zlo mi je, elim da izaem na sve vazduh. Ne budi moron, smeje se i tipa me blago za obraz. To me zbunjuje i dozvoljavam joj da me povede. Probijamo se kroz uskovitlanu gomilu. Sve sam nesigurniji na nogama, ali predvodnica postojano napreduje vukui me za sobom. Najednom se zaustavljamo i podiem pogled. Oko mene su etiri devojke. Kose su im ofarbane, rukavi na sakoima nemarno zadignuti i sve tri pomeraju tela u ritmu muzike. Brankica mi isputa ruku i trudim se da ne delujem zbunjeno. Cure me neko vreme ne konstatuju, a onda se Brankiina ruka naglo pokree i tipa me za stomak. Hajde, plei sa nama, ta si se ukoio? Iznenauje me takva intimnost, ali nekako i prija. Ma, nisam ti ja za ples, izvlaim se, ali ponovo sam utinut, ovog puta jae. Oseam se neprijatno i poinjem da se povlaim. Neije ruke mi steu nadlaktice. Shvatam da se nalazim u krugu, opkoljen lepim enama. Podiem pogled i vidim ih nas187

mejane. Devojka sa desne strane mi hvata majicu i povlai nagore. Brankiini prsti me grabe razgolienog i tipanje postaje drugaije, bolnije. Pridruuje se i crnka sa leve strane i obe se trude da im prsti ostave trag. Glasno se smeju. eleo bih da se pobunim, da im se otmem, ali vrtoglavica je nesnosna. Susreem pogled cure koja me je razodenula. Smrtno je ozbiljna. Prua ruku, uzima me za podbradak i privlai me sebi. Ljubi me, i toplota poljupca pridruuje se sve bezobzirnijoj igri tipanja koju prijateljice ne prekidaju. Ona nevidljiva puta ruke i obuhvata me oko pojasa. Oseam zatezanje oko struka i tren kasnije neugodno poputanje. Otkopava mi pantalone! Istovremeno, poljubac prelazi u neno grickanje, a prstii tipalice se penju do bradavice. Pantalone spadaju, a zatim slede i gae. Zahtevni dodiri me izuvaju, teraju da iskoraim. Postajem svestan da sam go. Poljubac prestaje i cura me za trenutak odmerava nipodotavajue, a onda sputa ruku tamo gde me nijedna ena jo nije dodirnula. Brankica premeta bolni dodir na bradavicu, estoko uvija i izjednaava bol sa onim kojim suprotnu stranu njena prijateljica ve obilato daruje. Oseam upanje kose i glava mi je naglo iskrenuta. Otvaram oi i susreem strogi pogled. Teraju me da izvijem vrat do granice pucanja. Ne vidim devojke pred sobom, ali oseam njihove surove dodire. Glavu zabacujem najbolje to mogu i plavooka nareuje. Daj jezik, njeni zubi me grabe. Bolno iskustvo. Zatim rokada. Brankica preuzima poljubac. Ruke mi zatitniki polae na obraze, okree mi glavu i grubo mi se probija u drelo. Preko Brankiinog ramena vidim da gosti na urci i dalje pleu, a tek nas poneko gotovo nezainteresovano osmatra. Pijanstvo i zbunjenost su me omeli, pa slabo razabiram da se i dalje nalazimo u drutvu svih tih ot188

menih goi. Okasneli stid me preplavljuje i otimam se. Pobuna zbunjuje drutvo. Okreem se i naleem na plavooku. Vrati mi odeu, umesto odgovora plavooka nogom podalje odbacuje hrpu mojih stvari. Podiem glavu i doekuje me snaan udarac nadlanicom. Povratni zamah prilepljuje estoku uku u istom trenutku kada me otpozadi hvataju za ruke. Okreem se, ali neko me ponovo udara u lice. Pod slonim amarima otpor se topi. Kada je amaranje najzad prestalo, crnka mi se smei, a zatim mi prua ruku ka usnama. Zastajem zbunjen i gledam oko sebe. Nasmejano drutvo me opkoljava. Ne shvatam ta hoe i time zasluujem jo jednu pljusku. Ruka se vraa na usne i prihvatam. Oblizujem. Ostale cure posmatraju predaju. Dodir na bradavici razjanjava vlaenje prsta i shvatam da ne trai od mene nita vie od onoga to joj pripada. Malo bola i posluha. upanje za kosu tera me da okrenem glavu i Brankica mi posee za usnama. Omamljenost usporava reakcije, a napon u slabinama raste. Vrtoglavica, sladostrae i bol su u savrenoj harmoniji i napetost u preponama postaje neizdriva. Prvi ujed gotovo da i ne primeujem omamljen alkoholom, strau i slatkom patnjom kojom me daruju poudni prsti. Drugi ugriz zadaje crnka. Ne bih ga ni osetio da ne vidim kako mi sputa glavu ka vratu i tren potom me proima neto poput uboda. Potom mi Brankica i Plavojka podiu ruke i sputaju usne na zglavke. Krv im se sliva niz brade. Ne shvatam. Slabost je sve jaa i znam da ne potie od pijanstva. Svravam, seme prska po crnkinim pantalonama. Telo mi je najednom slobodno. Vrtoglavica nadvladava i padam na kolena. Kao kroz maglu registrujem da su se cure odmakle. Zlo mi je. U vidokrug 189

mi ulaze blistavo uglancane izme visokih potpetica. Podiem pogled du svetle suknje strogog kroja i sneno bele koulje. Iz ablje perspektive lice deluje strogo. Pridruuju se i druge goe. Sve vie i vie bledih lica. ena u belom prua mi ruku. Prihvatam i pomae mi da ustanem. Opkoljen sam desetinama ena koje mirno ekaju. Sekund kasnije prilaze, sputaju mi usne na vene i arterije, probijaju i ispijaju. Odmiu se i stie sledea grupa. Pa sledea... Gubim se u dodirima, u milovanjima i tipanju, u prodorima radoznalih prstiju tamo gde se ne sme i nadasve u neprestanom isisavanju snage iz mene. Sve je izmaglica, sve je bol, sve je pohota. Vreme nestaje, realnost nestaje, ja nestajem... Najednom, polusvestan, shvatam da sam ostao sam. Sve te lepe ene koje su me milovale, ljubile i ispijale nestale su. Podiem pogled. Od slabosti prizor se muti, ali ono to vidim stee mi srce. Sve su i dalje tu, ali ja kao da ne postojim. avrljaju, pokreu se u ritmu muzike, pijuckaju svoja pia. Niko ne obraa panju na isceenog goludravca na sred prostorije. Do tada se nisam oseao ponienim, uostalom nisam ni oseao nita osim nezaustavljive provale adrenalina i strasti. Stid me naglo obuzima i poinjem da cmizdrim. Tren kasnije ve ridam i to privlai panju najblie lepotice. Kree ka meni, visoka, skladnih pokreta, sva u oblinama. Zahvalan sam na panji koju mi poklanja. Lagano prua ruku ka meni i grabi me za uvo. Povlai me za sobom. Gomila se razmie pred njom, neko otvara vrata. Nesposoban sam da ustanem i vuem se za njom sve dok me ne izvue pred kuu, onako golog. Vrata se zatvaraju. 190

Urlanje pasa uvara jasno dopire do mene, ali odnekud znam da to nisu psi. Urlanje dolazi iz nekih zaboravljenih vremena, iz drevnih legendi. Iako je mnogo hladno, ne oseam zimu. Ne razumem. Meteorolozi su za noas najavili minus dvadeset. uvari koji su me pri dolasku zaustavili naglo izranjaju iz magle. Razabiram odakle potie crvenkasta svetlost koja me je zbunjivala. Magla! Svetluca crvenkastom fluorescencijom i osvetljava nestvarni prizor. uvari se naginju nad mene sa vidnim potovanjem. Pomau mi da ustanem i njihove snane ruke me podupiru dok koraamo preko dvorita ka kapiji. Stiemo, isputaju me i bez njihovog pouzdanog zagrljaja padam u sneg. Vie oseam nego to vidim da mi neko prilazi. Ta prokleta magla! Sasvim neoekivano, kopni i nestaje, a okolina postaje prepoznatljiva. Ugledah devojicu od nekih trinaest, etrnaest godina, u letnjoj haljinici sa cvetnim uzorkom, kako mi prilazi preko snenog nanosa. Tanana je i bledunjava, a oi joj imaju crvenkasti odbljesak. Iako mi prilazi preko dubokog snega, ne ostavlja tragove za sobom. Dobrodoao, progovara tiho. Ko si ti? odnekud mi je poznata, ali ne mogu da razaberem odakle. Ana, kae ona jednostavno. Imam hiljadu pitanja i ne znam odakle bih poeo. Izvini... poinjem, ali ona me prekida. Ne brini, nai emo ti neto da odene. Svi smo mi ovamo stigli goli i nevini, kae ravnoduno. Vi? Ko ste vi? svaka njena re proizvodi nove nedoumice. 191

Robovi, ba kao i ti, najednom shvatam da joj se usne ne pomeraju. iji robovi? nita mi pametnije ne pada na pamet. Vlastele. Upoznao si ih. Nekako sam upravo takav odgovor i oekivao. hove. ene u dvorcu? pitam tek da potvrdim svoje stra-

Svi smo mi ovde stigli kao posluenje za gozbu. I svi emo doveka biti njihovi robovi. ta... ta e se sada desiti? ne mogu da prestanem sa zapitkivanjem. Bolee te. Patie dan-dva, a onda e postati jedan od nas. Curica se gotovo nasmeila. Dobrodola promena na kamenom licu. A, onda? pitam iako znam. Pridruie se oporu i lovie po sirotinjskim etvrtima. Ili e na lancu uvati Zamak. Ili e posluiti kao zabava za gospodare. Zavisi. Jeza me proima od mirnoe njenog glasa. O, sranje... spoznajem najednom poreklo koe kojom je presvuen nametaj unutar zamka. Kao da vidim hajku i sebe kako jurim kroz umu i panino oslukujem sve blii lave za sobom. A sad, doi, prua mi ruku. Prihvatam. Polazimo du ulice kojom sam stigao, ali, iako je i dalje pusta, vie ne deluje zaputeno. Oko nas su uredno okreene nabijenice, osvetljenih 192

prozora. Osvrem se i vidim da iza mene vie nije vila iz koje sam izbaen. Na njenom mestu nalaze se grudobrani, straare i tanane kule. Prizor kao iz bajki. Idueg trenutka munina me estoko napada i nagon za povraanjem postaje nepodnoljiv. Ne brini, proi e, ujem u glavi nepostojei glas mlaanog vodia. Tekim koracima postojano napredujem i um mi se razbistrava. Prolaznika nema. stigla. Tren kasnije zvona oglaavaju da je nova godina najzad Drugaija no ikada.

193

194

195

196 196