„ЦТ“ ДИЈАГНОСТИЧКИ АПАРАТИ

 Студент: Милорад Радојевић, 11-7/2017

 Професор: Прим.проф.др сци.мед. Живорад Н. Савић
 КОМПЈУТЕРИЗОВАНА ТОМОГРАФИЈА

 Компјутеризована томографија (КТ) је радиолошка метода снимања која поред рендген зрачења, примењује
и томографију, методу која се заснива на математичкој процедури обраде снимака или томографској
реконструкцији снимака уз примену савремених рачунара и програмских пакета у њима. Метода дигитална
геометријске обрада се користи за генерисање тродимензионалних слика унутрашњости снимњеног објекта
коју чини велика серија дводимензионалних рендгенских снимака снимљених у току једне ротације уређаја
око своје осе.
 КОМПЈУТЕРИЗОВАНА ТОМОГРАФИЈА
ИСТОРИЈАТ
 Принцип компјутеризоване томографије се заснива на теореми „J. Radona“ (1917.), који описује могућност реконструкције
дводимензионалне геометрије објекта из низа пројекција измерених око њега. Овај метод се може проширити и на
унутрашњу томографију објекта, зависно од начина на који се зраци који пролазе кроз њу апсорбују у складу са њиховим
углом пенетрације. Међутим, за ове прорачуне била је потребна техника и резултати ових истраживања нису могли бити
примењени све до појаве рачунара.
 Alan Mac Cormack уз сугестије неурорадиолога J. Ambrose,
конструисао је 1971. године први апарат за компјутеризовану томографију
који је произведен у фирми EMI - Scanner. Прототип првог
компјутерског томографа био је искључиво намењен за снимања главе
и монтиран је у Морлеј болници у Аткинсону 1971. Godfrey Newbold Hounsfield и
Alan Mac Cormack 1979. за ова откриће добијају Нобелову награду.
Током 1973. почиње прва клиничка примена КТ и у јуну исте године на клиници Мејо
инсталиран је први КТ за клиничку употребу.
 ПОЈМОВИ ИЗ ТОМОГРАФИЈЕ

 • Томографија (грч. tomos - („кришка“) и graphein - (писати)) је снимање по деловима или секвентно
снимање.
 • Томограф,компјутеризовани томограф, скенер; уређај који се користи за томографију.
 • Томограм; снимак која се добија томографијом.
 • Томографска реконструкција; математичка процедура која се назива томографска реконструкција.
 • Политомографија; томографија више делова тела.
 • "EMI scan"; је први назив за КТ који је добио у току свог настанка у истраживачком огранку „EMI“,
компаније која је данас најпознатији по својој музици и пословима снимања.
 • Компјутеризована аксијална томографија; је термин који се користио у периоду од 1977.-1979.
 • Компјутеризована томографија (КТ); је најчешће употребљаван термин који се користи за описивање
позитрон емисионе томографије и појединачних емисија фотона код компјутеризоване томографије, а у
пракси се обично односи на томографску реконструкцију слика начињених рендген зрацима
СТРУКТУРА КОМПЈУТЕРИЗОВАНОГ
ТОМОГРАФА

 Основни делови компјутеризованог

томографа су:
 • Гентри (Gantry) са рендгенском цеви,
детекторима и постољем
 • Покретни сто за пацијента
 • Високонапонски генератор
 • Управљачка и евaлуацијска конзола са
меморијом, монитором, системом за
преношење слике на филм и принтером
 ГЕНТРИ

 Гентри (Gantry) предстваља базну јединицу сваког

КТ уређаја и на себи садржи рендгенску цев са
детекторима. Гентри представља ротирајући
прстен великог радијуса са системом хлађења и
системом преноса сигнала са детектора до
аналогно-дигиталног конвертора. На гентрију се
налазе ласерски системи за прецизно
позиционирање пацијента.
 Детектори могу бити:
 • Сцинтилациони
 • Гасни
 • Полупроводнички
СТО ЗА ПАЦИЈЕНТЕ ЈЕ НАПРАВЉЕН ОД УГЉЕНИЧНИХ ВЛАКАНА СА ШТО
МАЊИМ АТЕНУАЦИОНИМ КОЕФИЦИЈЕНТОМ КАКО НЕ БИ УТИЦАЛИ НА МЕРЕЊЕ.
ПРЕЦИЗНОСТ ПОМЕРАЊА СТОЛА ЈЕ ОД 1MM ДО 2MM.

ГЕНЕРАТОР ЧИНЕ ВИСОКОНАПОНСКИ ТРАНСФОРМАТОР, БРОЈНИ МАЊИ

ТРАНСФОРМАТОРИ И СКЛОПКЕ, НЕОПХОДНИ ЗА НЕСМЕТАН РАД АПАРАТА.
ВИСОКОНАПОНСКИ ГЕНЕРАТОР ПРИМА НАИЗМЕНИЧНУ ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ
И ТРАНСФОРМИШЕ ЈЕ У ЈЕДНОСМЕРНУ СТРУЈУ ВИСОКОГ НАПОНА КОЈА ЈЕ
ПОТРЕБНА ЗА РАД РЕНГЕНСКЕ ЦЕВИ, ОД 80 KV ДО 140 KV.
 ПРИНЦИП ДОБИЈАЊА СЛИКЕ

 Настанак слике у компјутеризованој томографији се заснива на

феномену слабљења Х-зрака при њиховом проласку кроз тело.
Код КТ мерење интезитета слабљења врши се помоћу осетљивих
детектора, који под утицајем примљених рендгенских зрака стварају
електричне сигнале сразмерно интезитету зрачења.
 Електрични сигнали које дају детектори претварају се у дигиталне
вредности, затим се у рачунару обрађују и организују у виду
матрице, тзв „нумеричке слике“.
ПРИНЦИП ДОБИЈАЊА СЛИКЕ

 Електрични сигнали које дају детектори претварају се у дигиталне вредности, затим

се у рачунару обрађују и организују у виду матрице, тзв „нумеричке слике“.
 У матрици се налазе измерене вредности слабљења сваке тачке слоја сложене тако
да њихов физички положај у слоју има одговарајуће место у матрици. Овако
створена матрица или латентна слика у дигиталном облику чита се по посебном
поступку, а при реконструкцији слике и интезитетима слабљења од 0% до 100%,
придодају се кроз мониторску електронику разни степени сивог(бело=0% -
црно=100%).(6)
 РЕКОНСТРУКЦИЈА СЛИКЕ

 Слабљење X-зрака при проласку кроз материју-ткиво дефинише се

као линеарни коефицијент слабљења и обележава се са µ. На њега
утичу енергија зрачења, спектар енергија рендгенског зрачења, састав
ткива кроз који пролазе X-зраци и последичне интеракције
(апсорпција, расипање…).
 Потребно је одредити µ у свакој тачки објекта који се снима. Из тог
разлога објекат је подељен на више елемената слике (пиксели) који
представљају дводимензионални приказ одговарајућег ткивног
волумена. Пиксели су сложени у одговарајући број редова и колона у
датој матрици (256 x 256, 512 x 512 итд.). Свака измерена вредност µ
има у матрици своје место које одговара тачно њеном положају у
објекту. Бројна вредност везана за сваки пиксел зове се „CT“ број или
Hounsefield Unit (HU). Воксел представља тродимензионални приказ
ткивног волумена условљен пикселом и дебљином „CT“ слоја.
 ГЕНЕРАЦИЈЕ КОМПЈУТЕРИЗОВАНИХ
ТОМОГРАФА
 Прва EMI генерација КТ је садржала само један детектор.
Кретање система је било транслационо-ротационо и захтевало је много времена (око 5 мин.) за једно снимање, а пацијент је морао
да буде непомичан за то време, што је било за њега некомфорно.
 Друга генерација КТ донела је скраћено време скенирања пацијента, системом који је био начињен од више детектора,
међусобно повезаних за мали угао у снопу.
Кретање система било је транслаторно и ротационо. Скраћено је време снимања на око 1 минут.
 Трећа генерација КТ се заснива само на ротационом кретању система. Рендгенска цев је смештена у кружном оквиру, гентрију,
насупрот низу детектора.
Укинуто је транслационо кретање, а сноп рендгенских зрака проширен је и обухвата цео слој (пресек) објекта.
 Карактерише га такође лепезасти сноп зрака за који је потребно до 700 детектора смештених по луку који је механички у спрези
са рендгенском цеви и заједно са њом се ротира за 360 степени.
Време снимања скраћено на 0.5-2 секунде за генерисање једне слике.
 Четврта генерација КТ уређаја има по пуном кругу равномерно распоређене детекторе који су непокретни. Креће се само
рендгенска цев и то унутар детекторског круга. Најпре су то били КТ уређаји са ротирајућом рендгенском цеви и стационарним
детекторима.
 Пета генерација КТ
Спирални, субсекундни скенери унапредили су клиничку примену нпр. волуменско скенирање током једног удаха без
пропуштених лезија. Такође је повећан комфор пацијента и смањени су артефакти услед померања, тако да су основне
карактеристике КТ пете генерације биле субсекундно време ротације и континуална волуменска аквизиција.
 Шеста генерација Кт користи технологију клизних прстенова, што је омогућило континуирану ротацију гентрија без
проводних каблова.
Спирални КТ у току континуираног померања пацијента и дтола имају аквизицију која се врши за време броја пуних
ротација гентрија.
 Седма генерација КТ
 Мултидетекторски КТ користи више детекторских редова дуж Z-осе одн. дуж пацијента (лонгитудинални правац, под
правим углом на аксијалну раван КТ-а).
Велики број детекторских редова прикупља податке који се могу комбиновати као да су прикупљени са једног детектора,
што представља велику предност МДКТ. Појам “канал” представља најмању детекторску јединицу у смеру Z-осе, са које
се могу независно прикупљати подаци.
 Компјутеризовани томограф је приоритет пре свега за преглед плућа и грудног коша, регија душника и
гласних жица, структура средњег и унтрашњег уха, синуса, свих крвних судова у телу од можданих и
вратних, преко прегледа највеће артерије у телу – аорте, плућних и трбушних артерија и вена, до крвних
судова ногу и стопала.
 Такође, КТ је приоритет и једина дијагностичка метода код пацијената који не смеју ући у магнетно поље,
а то су пацијенти са пејс-мејкером, пацијенти са металним имплантима у телу, вештачким зглобовима,
металним хируршким материјалом и страним телима заосталим након повреда ватреним оружјем, као и
врло тешки пацијенти у коми, пацијенти на кисеонику и узнемирени пацијенти, јер преглед траје чак и до
пола сата краће него преглед магнетном резонанцом.
Компјутеризовани томограф је такође неприкосновен у дијагностици обољења каменаца и малих тумора
бубрега и мокраћних канала.