SEMINARSKI RAD

SPECIJALNI SENZORI LINEARNOG POMERAJA

Predmet: Senzorski sistemi

Profesor Student
dr Dejan Blogojević Dejan Sovrlić UO 20/18

NIŠ 2020
SADRŽAJ:
1. ŠTA JE SENZOR?
2. LINEARNI POMERAJ
3. SENZORI LINEARNOG POMERAJA
4. SPECIJALNI SENZORI LINEARNOG POMERAJA
4.1. KOORDINATOMETRI
4.2. OPTOELEKTRONSKI SENZORI SA DIFRAKCIJOM
4.3. SENZORI SA MOAR TEHNIKOM
4.4. LINEARNI INDUKTOSIN
4.5. LOKACIONI SENZORI
4.6. LASERSKI INTERFEROMETAR
4.7. HOLOGRAFSKI SENZORI
5. LITERATURA
1. ŠTA JE SENZOR?

Senzor je uređaj koji meri fizičke veličine i konvertuje ih u signal čitljiv posmatraču
i/ili instrumentu. Senzori imaju široku primenu u svakodnevnom životu: kod ekrana osetljivih
na dodir, kod vrata i elevatora u javnim objektima, kod osvetljenja i alarma i mnogih drugih
uređaja: automobila, aviona, medicinskih uređaja, robota, industrijskih mašina i drugde.
Indikator senzora pokazuje promene izlaznih veličina u odnosu na merene veličine. Senzori
koji mere precizne veličine zahtevaju veću osetljivost. Senzori, takođe, spadaju i u konvertore
/ pretvarače jer jednu fizičku veličinu pretvaraju u drugu. Klasifikuju se po tipu energije koju
prenose.

2. LINEARNI POMERAJ

Linearni pomeraj je promena dužine između dve tačke koje leže na pravoj liniji. Primarna
funkcija senzora pomeraja je merenje translatornog kretanja tela. Oni se primenjuju i kao
sekundarni pretvarači u mernim uređajima u kojima se merena fizička veličina (mehaničko
naprezanje, sila, pritisak, nivo, temperatura i dr.) pomoću primarnog senzora prvo pretvori u
linearni pomeraj.

3. SENZORI LINEARNOG POMERAJA

 Otpornički potencimetarski senzori
 Kapacitivni senzori
 Elektromagnetni senzori
 Specijalni senzori (koordinatometri, linearni induktosin, lokacioni senzor)

4. SPECIJALNI SENZORI LINEAROG POMERAJA

4.1. KOORDINATOMETRI
Koordinatometri se koriste za simultano praćenje kretanja po koordinatama,
što se izvršava vremensko koordinatnom metodom. To znači da se u određenim
vremenskim intervalima vrši merenje koordinata pređenog puta i izračunava pomeraj.
Koordinatometri određuju položaj objekta u izabranom koordinatnom sistemu,
odnosno prate kretanje objekta po koordinatama tog sistema.
 Posebnu pažnju ćemo obratiti na pijezoelektrične koordinatometre velikog
pomeraja.
Oni su konstruisani od ploče koja je dobar provodnik zvuka i na njoj okomito
postavljene dve šipke od pijezokeramike. Prilikom pobude te dve šipke one emituju
ultrazvučne talase koji dolaze do merne tačke na kojoj se nalazi objekat čiji pomeraj
se meri.

Na objektu se nalazi pijezoprijemnik koji prima ultrazvučne talase i prosleđuje

podatke u formator vremenskog impulsa. Kako je prostiranje zvuka kroz ploču
konstantno, vremenski interval je proporcionalan pomeraju objekta.
Utvrđeno je da preciznost ovih senzora zavisi od kvaliteta ploče kao prenosioca
ultrazvuka, a maksimalan izlazni signal se dobija kada je frekfenca pobudnog signala
jednaka frekfenci ploče. Nedostatak ovakvog senzora je gubljenje tačnosti prilikom
naginjanja prijemnika jer se tada menja akustični otpor u kontaktu sa pločom. Ti
nedostaci mogu biti otklonjeni kompleksnijom konstrukcijom senzora.
4.2. OPTOELEKTRONSKI SENZORI SA DIFRAKCIJOM
Ovaj vid senzora najpogodniji je za merenje promene prečnika tankih provodnika /
žica. Senzor se sastoji od emitera laserskog svetla koje emituje zrak na tanku žicu
preko koje se svetlost prelama i pada na zastor iza nje. Na linije difrakcije utičuje
udaljenost žice od zastora, talasna dužina svetlosti ali i promena debljine žice.

4.3. SENZORI SA MOAR TEHNIKOM

Moar je pojava tamnih i svetlih pruga (moar-pruga) koje nastaju kada svetlost prolazi
kroz dve paralelne difrakcione rešetke, zakrenute za mali ugao α. Kako se ugao α
smanjuje, pruge postaju šire, a svetli razmak između njih veći. Prilikom pomicanja
jedne rešetke u odnosu na drugu, pomeraju se i moar-pruge, ali tako da je njihov
pomak desetine pa i stotine puta veći nego što je pomak rešetke. Razmak između linija
rešetke je konstanta rešetke.
Opisani način merenja pomeraja svodi se na brojanje jednoliko raspoređenih pruga
pomoću reverzibilnog brojača. praktična primena u tehnici merenja malih pomeraja
počela je sa razvojem fotolitografskih postupaka za proizvodnju difrakcionih rešetaka
sa 500-2500 proreza po milimetru, što omogućava merenje pomeraja 0, 4 − 2µm.
Najveće greške uzrokuju translacije rešetaka u vertikalnom smeru i neželjena
translacija duž merne (horizontalne) ose.
 Senzori sa moar-tehnikom imaju dve rešetke, od kojih se jedna kreće. Skalna rešetka
učvršćena je na objektu čije se kretanje prati i mora biti dovoljno dugačka da pokrije celo
merno područje. Indeksna rešetka, svetlosni izvor i fotodiode čine uređaj za čitanje. Indeksna
rešetka može biti sasvim kratka. Detekcija moar-linija ostvaruje se optoelektronskim
sredstvima, bilo amplitudnim ili faznim metodom čitanja.
Amplitudni metod čitanja polo`aja moar-pruga provodi se osvetljavanjem fotodiode, tako što
uski zrak svetlosti prolazi kroz skalnu i indeksnu rešetku, u čijem fokusu je postavljena
fotodioda.
Fazni metod omogućava da se prati i smer kretanja moar-pruga. Na indeksnoj rešetki
smeštene su 4 fotodiode unutar koraka W. Ako skalna rešetka napravi pomak za jednu
konstantu w, moar-pruga napravi pomak za jedan korak W i pređe preko svih fotodioda. Pri
tome svaka dioda generiše signal koji predstavlja superpoziciju harmonijske i stalne
istosmerne komponente. Signali fotodioda sukcesivno su pomereni po fazi za π/2.
Elektronska šema za obradu fotostruja realizuje se na π/2 različite načine. Bitno je da se
ostvare razlike između signala fazno pomaknutih za π/ 2. Fazno zaostajanje ili prednjačenje
odgovara pomeranju skalne rešetke u jednom ili drugom pravcu. Prema tome, brojač za
brojanje moar-pruga i ovde treba da je reverzibilni.

4.4. LINEARNI INDUKTOSIN

Linearni induktosin je inkrementalni enkoder visoke rezolucije, napravljen kao specijalni tip
transformatorskog elektromagnetnog senzora. Primarni navoj (skala) napravljen je od tanke
Žice, savijene u obliku povorke pravouglih impulsa. DuŽ skale, na rastojanju od 0,125 mm,
kreĆe se pokretni deo senzora (klizaČ), koji je pričvršćen za objekt čije se kretanje prati. Klizač
je širok oko 50 mm i nosi dva odvojena navoja, pomerena međusobno za četvrtinu ciklusa, što
odgovara faznom pomaku od 90˚ . Ovi navoji su istog oblika kao i primarni. Skalni navoj napaja
se naizmeničnim naponom.
Ukupni pomeraj klizača određuje se iz broja pređenih ciklusa i pozicije unutar zatečenog
ciklusa. Indukovani naponi daju samo informaciju o poziciji unutar ciklusa. Posebnim
mehaničkim, električnim ili optičkim sredstvima pravi se reverzibilni brojač pređenih ciklusa.
4.5. LOKACIONI SENZORI
Lokacioni senzori rastojanja rade na principu merenja vremena koje je potrebno radio,
optičkom, radioaktivnom, zvučnom ili ultrazvučnom talasu da pređe to rastojanje. Pri tome je
brzina talasa poznata i konstantna u toku merenja. Lokacioni senzori su jedna podgrupa
radijacionih senzora. Obično su predajnik i prijemnik talasa na istom kraju merenog rastojanja,
dok je na drugom kraju reflektor talasa. Kao reflektor često služi površina objekta čije se
rastojanje od referentnog položaja meri.

4.6. LASERSKI INTERFEROMETAR

Interferencijski princip merenja rastojanja sastoji se u brojanju interferencijskih linija,
odnosno upoređivanju talasnih dužina i merenog rastojanja. Obično se primenjuju
interferometri sa dva parcijalna talasa (Majkelsonov i Mah-Cenderov interferometar), a ređe
interferometri sa više parcijalnih talasa (Fabri-Peroov interferometar). Veliku primenu u
tehničkoj praksi merenja rastojanja danas imaju optički (laserski) interferometri, kako za
merenja u laboratorijskim uslovima tako i za merenja u mašinogradnji, metalnoj industriji i
fleksibilnoj automatiziranoj proizvodnji.

4.7. HOLOGRAFSKI SENZORI

Holografski senzori spadaju u grupu radijacionih senzora. Holografija je metod dobijanja
trodimenzionalne slike objekta tako Što se istovremeno prate amplituda i faza svetlosti sa
objekta. U osnovi holografije leŽe efekti difrakcije i interferencije. Holografski interferometri
sluŽe za beskontaktno merenje reljefa trodimenzionalnog objekta. SuŠtina merenja sastoji
se u interferenciji konturnih linija objekta istog nivoa.
LITERATURA:
Senzori i merenje – M. Popović