2013.

EMBRIOPATIJE

Uvod

Kod izvesnog broja trudnica mogu u toku razvoja ploda, nastupiti uslovi nepovoljni za opstanak i
dalje napredovanje trudnoće. Štetni agensi, stvoreni u samom organizmu trudnice, ili izvan
njega, mogu nepovoljno delovati na sastavne delove ovuluma u bilo kom mesecu trudnoće i time
oštetiti začetak ili plod. Na taj način nastaju embriopatije i fetopatije čija je posledica intrauterino
ugrožen plod. U ovakvoj situaciji u pitanju je rizična trudnoća.

Pod embriopatijama se podrazumeva patnja ploda do kraja III meseca intrauterinog života.
Zbog toga što štetni faktori deluju veoma rano, još u fazi embriogeneze, odnosno nedovršene
organogeneze, mogu se stvoriti anomalije. Jedan od čestih uzroka može poticati od samih
gameta iz kojih se začinje oplođena jajna ćelija npr. manja vrednost, nepravilna raspodela
hromozoma ili genetskog materijala u njima može biti uzrok nepravilnosti u formiranju ploda,
njegove intrauterine patnje, pa i uginuća u ranim mesecima trudnoće. Danas se smatra da se više
od 20 procenata spontanih abortusa može pripisati genetskim poremećajima u domenu gameta.

2
 2013. EMBRIOPATIJE

Do embriopatije može doći i pri nepovoljnim uslovima za usađivanje i intrauterini opstanak

ovuluma. To se sreće kod slabo izraženih decidualnih promena na endometrijumu nastalih usled
dugotrajnih upala, ožiljnih promena zbog ranijih operacija, prisustva submukoznih mioma na
materici, nedovoljnog prisustva progesterona i njegovog slabog dejstva na sluzokožu uterusa.
Isto tako, nerastegljivost materičnih zidova i njihova neprilagodljivost rastućem ovulumu
može biti razlog embriopatije i intrauterine patnje ploda. To se viđa kod deformacije materične
duplje, prisustvom intramuralnih ili submukoznih mioma u njoj, kod postojanja anomalija u
njenom razvoju (uterus subseptus, uterus septus), zatim kod slabosti unutrašnjeg ušća uterusa itd.
Već u ranoj trudnoći poremećaji u endokrinoj sferi trudnice mogu uzrokovati intrauterinu
embriopatiju i izbacivanje uginulog ili još živog ploda iz uterusa. Najčešći uzroci tome su
insuficijencija žutog tela uz smanjeno lučenje progesterona ili neadekvatna hormonska funkcija
prednjeg režnja hipofize. Rane embriopatije mogu izazvati akutna infektivna oboljenja majke
s tim što kod bakterijskih infekcija plod trpi od prelaska bakterijskih toksina i drugih, štetnih
faktora koji nastaju zbog promenjenog metabolizma i nepovoljne sredine izazvane visokom
temperaturom i intoksikacijom majke trudnice. Posebno treba istaći da začetak i plod pate kod
luesa, toksoplazmoze i listerioze.

Kod virusnih infekcija u prvim mesecima trudnoće, dok još nije završena embriogeneza, na
plodu, koji biva inficiran uzročnikom bolesti, mogu se javiti nepravilnosti u razvoju. I u tim
okolnostima može doći do intrauterinog uginuća ploda. Intrauterini opstanak ploda može biti
ugrožen bilo stalnim izlaganjem majke trudnice jonizujućem zračenju iz profesionalnih
razloga, bilo povremenim izlaganjem zračenju zbog korišćenja rendgenskopije u dijagnostičke
svrhe, ili usled terapije trudnice zračenjem zbog prisustva nekog malignog oboljenja u njenom
organizmu. Embriopatije sa ozbiljnim posledicama mogu se javiti i usled neracionalnog
korišćenja sedativnih sredstava, talidomid na posebnom mestu. Osim toga, embriopatije se
mogu javiti i kao posledica dugotrajne hipoksije ili intoksikacije zbog izvesnih hroničnih
oboljenja majke. U takva oboljenja se ubrajaju hronične anemije većeg stepena, teška hronična
oboljenja srca, kao i deficitarna ishrana, naročito u proteinima i vitaminima.

3
 2013. EMBRIOPATIJE

Vrste embriopatija

Embriopatija se razlikuje od fetopatije, bolesti fetusa koji se zbivaju na organizmu već

praktično uobličenom u celini i eventualne posledice treba da budu označene terminom
deformacije, ali ne više malformacije. Razlikuju se:

 traumatske embriopatije (u toku abortivnih pokušaja),

 embriopatije izazvane fizičkim agensima u toku nekog zračenja. Treba imati na umu da
sistematski i obavezni RTG pregled u slučaju gravidnih žena predstavlja opasnost za
embrion,
 embriopatije izazvane infektivnim agensima mikroba, virusi, protozoe, paraziti mogu u
izvesnim uslovima izazvati embriopatiju. Među parazitima su protozoa toxoplazma
gondii, citomegalo virusi, listerioza, kongenitalini lues može da izazove malformacije ali
češće fetopatije. Najvažnije virusne embriopatije su one koje izaziva virus rubeole.
Rubeolarna embriopatija tj. infekcija majke virusom rubeole u prva dva do tri meseca
trudnoće uvek vodi do posledice trias simptoma, a to su posledice odnosno anomalije
oka, gluvoća i srčane smetnje.

Embriopatije izazvane hemijskim sredstvima isto su značajne anomalije. Hormonalne

embriopatije su poremećaj rada majčinih endokrinih žlezda kao što su pankreas, tireoidea,
nadbubrežna žlezda. Dijabetična majka rađa bebu sa hipoglikemičnim grčevima, ili često
mrtvorođenu bebu. Davanje kortizona gravidnim ženama može prouzrokovati u toku fetopatije
rascep usnice ili nepca ( Pier – Robenov sindrom).

Ne postoje mogućnosti direktnog dijagnostikovanja embriopatije i određivanja stepena njenog

napredovanja.Simptomi koji je prate uglavnom se javljaju kod već odmaklog stadijuma bolesti i
karakteristični su za preteći ili početni abortus.

U anamnezi kod takvih trudnica može se saznati da su primetile da intenzitet nesigurnih znakova
trudnoće (muka, gađenje, povraćanje) popušta, da imaju osećaj težine u donjem delu trbuha i da
su zapazile lagano krvarenje iz uterusa. U takvoj situaciji lekaru ostaje da, pored ginekološkog
pregleda, pristupi i indirektnim metodama ispitivanja stanja ovuluma, uglavnom proverom
funkcija horionskih čupica i u odmakloj trudnoći eventualnim ispitivanjem plodove vode
dobijene amniocentezom.

4
 2013. EMBRIOPATIJE

Zbog toga treba odmah biološkim ili imunološkim reakcijama trudnoće ustanoviti i po potrebi
kvantitativno dozirati prisustvo horionskog gonadotropina u mokraći trudnice. Osim toga, treba
biohemijskim metodama ili, još bolje, citohormonskom dijagnostikom proveriti stanje
progesterona kod trudnice.

U prevenciji nastojati da se zdravstveno stanje žena, pre nego zatrudne, bude dovedeno u red,
odnosno, koliko je moguće, treba korigovati eventualno postojeća hronična oboljenja. Urediti
ishranu, trudnice ne smeju uzimati nikakve lekove bez odobrenja lekara i za svako oboljenje
moraju se konsultovati sa njim, ne sme da radi sa jonizujućim zracima. Terapija zračenjem
sprovodi se samo ako postoje vitalne indikacije što se tiče trudnice. Pri tom, koliko je moguće,
treba zaštititi ovulum. Ako to nije moguće, treba izvršiti prekid trudnoće.

Infekcije u trudnoći

Infekcije u trudnoći imaju specifično značenje temeljeno na činjenici da se radi ne samo o

infekciji majke, već i o infekciji deteta, što može ostaviti kasne i trajne posledice. Uzročnici
infekcija su kao i izvan trudnoće virusi, bakterije i treponeme, odnosno protozoe. Što se više bliži
termin porođaja veća je uloga bakterijskih infekcija (streptokok grupe B), dok tokom trudnoće
osobitu težinu imaju virusne infekcije (rubeola, varicella, citomegalovirus, parvo B19 virus).
Težina, trajanje i ishod infekcije zavise od broja i virulencije klica, imunobiološkim svojstvima
odnosno otpornosti trudnice, putevima širenja infekcije, kao i gestacijskoj dobi - nedeljama
trudnoće.

Trudnoća je razdoblje koje veoma pogoduje razvitku jedne infekcije: tokom trudnoće
deprimirana je funkcija T limfocita i često promenjena biološka flora u porodnom kanalu.
Infekcija može nastupiti tokom trudnoće, za vreme porođaja ili nakon porođaja. Putevi nastanka
infekcije su kontinuirani i diskontinuirani put širenja infekcije. Kontinuirani put označava
jednako širenje infekcije bilo ushodnim (ascendentim) putem iz materice ili nishodnim
(descendentnim) putem iz jajovoda. Diskontinuirani put označava širenje infekcije putem krvi
(hematogeni put) ili putem limfe (limfogeni put).

5
 2013. EMBRIOPATIJE

Uticaj infekcije na plod zavisi najviše od vremenskog razdoblja u kojem nastupa infekcija
(nedelje trudnoće). Ukoliko infekcija nastupa tokom prvih 12. nedelja nastaju embriopatije -
oštećenja embriona. Embriopatije nisu specifične za vrstu infektivnog agensa, već su specifične
za fazu razvitka u kojoj je embrion inficiran. Ukoliko dolazi do teških oštećenja embriona
nastupa spontani pobačaj. Ovakovo delovanje imaju sve piogene infekcije, infekcija s
toksoplazmom ili listerijom, ali i varicella ili chlamydia. Fetopatije označavaju oštećenja ploda
nastala u kasnijoj fazi trudnoće, nakon 12. nedelje trudnoće pa sve do porođaja. Ukoliko do
infekcije dolazi u ovoj fazi trudnoće, kasne posledice zavise od vrste uzročnika. Infekcija ploda
ima različiti ishod ukoliko se radi o toksoplazmozi, varicelli ili rubeoli.

Mogu nastupiti oštećenja različitih organskih sastava, zastoj rasta, smrt bebe, prevremeni
porođaj, ali se roditi i sasvim zdravo novorođenče bez kasnih posledica ili s kasnim sekvelama.
Infekcija u trudnoći može proticati i bez ikakovog učinka na plod, kada se radi samo o infekciji
majke, a do infekcije bebe uopšte ne dolazi. Posledice ili kasne sekvele infekcije u trudnoći se
kod deteta javljaju u vidu leukemije (influenza), tumora središnjeg živčanog sastava (varicella)
ili primarnog hepatocelularnog karcinoma (hepatitis B).

Kada je u pitanju uticaj infekcije na tok trudnoće i na trudnicu, za očekivati su teže posledice
nego inače, posebno ako se radi o infekcijama praćenim visokom telesnom temperaturom ili
infekcijama nakon porođaja (puerperalna sepsa) ili pobačaja. Sam tok infekcije poprima teži
karakter, javlja se veći broj komplikacija kao i teže posledice infekcije. Kao posledica infekcije u
trudnoći javlja se infekcija plodnih ovoja (korioamnionitis, SIA - sindrom intraamnijske
infekcije) s prevremenim pucanjem vodenjaka i spontanim pobačajem ili prevremenim
porođajem zbog čega je visoka smrtnost deteta, ali i majke.

Najznačajnije infekcije u trudnoći obuhvaćene su skraćenicom T O R C H. Pri tome je T

skraćenica za toksoplazmu, O za "other" i obuhvaća hepatitis B, mumps i treponemu, R je
skraćenica za rubeolu, C za citomegalovirus i H za herpes simplex virus.

6
 2013. EMBRIOPATIJE

Simptomi ovih infekcija kreću se od neprimetnih do blago primetnih: blaga slabost, neznatno
povišena temperatura, otečeni limfni čvorovi ili kožni osip, dok su fetalna oštećenja često tako
velika da dolazi do karakterističnih sindroma. Neke od ovih infekcija su tipične embriopatije, a
neke tipične fetopatije. Kao i kod većine drugih oboljenja u trudnoći, i ovde je antenatalna zaštita
od neobične vrednosti.

Za većinu navedenih infekcija postoje specifični testovi u krvi, iz kojih se može saznati da li je
trudnica ranije bolovala od te bolesti i poseduje li zaštitna antitela koja štite bebu u trudnoći.
Ultrazvučno praćenje i traganje za mogućim simptomima, uz amniocentezu po potrebi može
razjasniti pitanje da li je inficirana i beba. Kod nekih od ovih infekcija primenjuje se specifična
terapija kao što je primena spiramycina kod toksoplazmoze ili intrauterina transfuzija krvi kod
parvo B19 infekcije, dok kod drugih infekcija ne postoji mogućnost lečenja. Bilo koja infekcija u
trudnoći je nepotrebna i svakako ih treba izbegavati. Trudnoća takođe nije vreme u kojem
insistiramo na obaveznom i redovnom lečenju trudnica, iako sva lečenja nisu kontraindikovana u
trudnoći.

7
 2013. EMBRIOPATIJE

Zaključak

Očigledno je da su dva faktora glavni uzročnici infekcija kod trudnica. Pod broj jedan, slabljenje
imunog sistema organizma uzrokovano stresom i pod broj dva, fizička anomalija kao što je npr.
pojava kamenca ili peska u bubregu pa dolazi do urinarnih infekcija.

Stres je jedan od glavnih uzroka slabljenja imuniteta organizma. Oslabljen organizam nije u
stanju da se izbori sa lošim bakterijama i infekcije sa javljaju na mestima na kojima imaju
pogodne uslove.

Antibiotici samo trenutno reše infekciju, ali poznato je da jos više narušavaju imunitet. Pritom su
u trudnoći zabranjeni za davanje trudnicama.

Pravilna ishrana i promene u načinu života značajno mogu da ojačaju imuni sistem. Na žalost
zbog današnjeg načina življenja, jako mali broj ljudi može da uradi ove promene i izbaci stres iz
svakodnevnice.

8
 2013. EMBRIOPATIJE

Literatura

1. Popović, S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990

2. Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989
3. Živanović, V: Zdravstvena nega u ginekologiji I akušerstvu; Begrad, 2004.
4. http://www.savetovalistezabebe.com/bolest/1143-embriopatija