1.

Anatomija karlice i polnih organa zene – karlica (pelvis) je u anatomskom pogledu kostani
prsten na spoju kicmenog stuba i donjih udova. Ona se sastoji iz cetiti kosti – dve karlicne,
krsne i trticne kosti koje us medjusobno spojene zglobovima i vezama. Karlicna kost (os caxae),
bedrena kost (od ilium), sedalna kost (os ischii), preponska kost (os pubis), trticna kost (os
coccugis). U duplji male karlice nalaze se unutrasnji polni organi zene, rektum i mokracna
besika. Spoljni polni organi zene cine skupa stidnicu (vulvu). U sastav stidnice ulaze: stidni
brezuljak, velike i male stidnice, trem vagine, devicnjak (himen), drazica (clitoris), tremne
zlezde. Unutrasnji polni organi zene smesteni su u duplji male karlice i spadaju; vagina,
materica, jajnici, jajovodi.

2. Menstrualni ciklus – obuhvata vreme od pocetka jedne do pocetka naredne menstruacije.

MC traje 28 dana, ali se smatra normalnim ako nije kraci od 21 I duzi od 35 dana. Prva menstr.
Se javlja izmedju 12. I 17. Godine zivota. Menstruacija normalno traje 3 do 5 dana, a krvarenje
koje traje duze od 7 dana nije normalno. Redovno I pravilno odvijanje menstrualnog ciklusa
kontrolise hipotalamus. Najvazniji hormoni menstrualnog ciklusa su GnRH-gonadotropin
realising hormon, FSH-folikulstimulirajuci hormon I LH-luteinizirajuci hormon.

3. Anamneza – generalije ( prezime i ime, godine, bracni status, zanimanje, mesto stanovanja).
2. Porodicna anamneza (oboljenja od znacaja, ciste, miomi, hronicna oboljenja...), 3. Licna
anamneza (oboljenja od znacaja, operacije, alergije, carski rez). 4. anamneza menstruacije
(prva, regularnost menstrualnog ciklusa, trajanje, bolnost, trajanje krvarenja, obilnost,
poslednja menstruacija..), 5. anamneza porodjaja i pobacaja ( ukupan broj, koliko vaginalnih,
koliko carskih, da li su bili u terminu, deca rodjena ziva, zdrava, pobacaji – ukupan broj,
namernih ili spontanih), 6. glavne tegobe i sadasnja bolest.

4. Malformacije spoljasnjih i unutrasnjih polnih organa – kao anomalije mogu da srastu velike i
male polne usne da je potpuno zatvoren himen. Potpuni nedostatak vagine nije tako retka
pojava i ova anomalija je veoma teska. U vagini mogu postojati i delimicne pregrad koje cesto
ostaju nezapazene i ne izazivaju nikakve smetnje.pl

5. Inverzija, retroverzija, retrofleksija materice - Inverzija materica je izvarcanje materice pri

cemu unutrasnja povrsina postane spoljanjom. Pod retroverzijom materice podrazumevaju se
stanja kod kojih je dno materice, umesto da se naslanja na zadnji zid mokraćne bešike,
okrenuto unazad prema rektumu, odnosno Duglasovom prostoru. Kod retroverzije se radi o tzv.
zavaljenoj materici, gde postoji prav ili tup ugao između tela i grlića. Usminski deo grlića
materice je podignut naviše i obrnut prema simfizi. Kod retrofleksije telo materice je savijeno
unazad u odnosu na grlić, sa kojim gradi manje ili više izražen oštar ugao. Tu je dakle dno
okrenuto unazad, a usminski deo zadržava normalan položaj ili je okrenut naniže paralelno
osovini vagine.

6. Oboljenje vulve i materice – oboljenja vulve: skvamozna celijska hiperplazija, benigna

skvamozna celijska hiperplazija, mesovita skvamozna celijska hiperplazija, neoplasticna
skvamozna celijska hiperplazija. Oboljenja vagine: sindrom bakterijske vaginoze, trihomonadni
kolpitis (parazit), mikotici kolpitis (gljivica candida), infekcija genotalnih organa izazvani
hlamidijom trahomatis, stepeni cistoce vagine 1,2,3,4,5,6.

7. Zapaljenska oboljenja materice i adneksa – cervicitis je zapaljenje grlica koje se cesce javlja
kod zena koje su radjale nego kod nerotkinja. Najcesci uzrocnici cervicitisa su streptokoke i
stafilokoke. Lecenje akutnog cervicitisa sprovodi se parenteralnim i lokalnim davanjem
antibiotika. Endometritis je zapaljenje sluzokoze materice i nije retko oboljenje, narocito se
srece posle pobacaja ili porodjaja. Uzrocnici banalnog endometritisa su najcesce streptokoke i
stafilokoke. Zenu treba staviti u postelju i drzati kesu sa ledom ili hladne obloge na predeo
donjeg dela trbuha. Od lekova treba nekoliko dana davati antibiotike u kombinacji sa
uterotonicima. Adneksitis obicno istvremeno zahvata i jajnike i jajovode. Obicno je izazvan
uzrocnicima banalne infekcije a ponekad i specificnim izazivacima porvenstveno gonokokama i
kokovim bacilom. Zapaljenje adneksa banalne etiologije obicno se javlja posle nasilnih,
kriminlnij ili legalnih prekida trudnoce, posle instrumentalnih eksplorativnih ili terapijskih
intervencija, posle porodjaja obicno zavrsenih instrumentalno pri akuserskim operacijama, posl
menstruaciije ili nazeba. U terapiji kod akutog adneksitisa najvaznije je da se bolesnica stavi u
postelju, nekoliko dana drzi kesu sa ledom u predelu donjeg dela trbuha ali najvaznije da da
oralno ili parenteralno dobija antibiotike sirokog spektra i sulfonamide.

8. Tumori materice (benigni i maligni) – benigni tumori materice: Fibromiom materice – cvrst,
mesnati tumor sastavljen od cvrsto zbijenih misicnih i vezivnih tkiva materice. Nazivaju se
miofibromima i fibromima. Najcese se javljaju kod zena u dobu pune polne zrelosti kao i posle
30e godine zivota. Mogu se javiti na bilo kom delu materice. Prema tome kako se razvijaju u
odnosu na zid materice, razlikuju se 1. intramuralni miom – u samom zidu, 2. supserozni miom
– na povrsini organa prema trbusnoj supljini, 3. submukozni miom – raste u prodirre u
sluzokozu materice. Simptomi se javljaju ada miom dorast odredjenu velicinu i pocne da vrsi
pritisak na susedne organe (besiku, ureter, rektum).

Maligni tumori materice: karcinom grlica materice – moze da se otkrije u preinvanzivnom

periodu oko 35 godine i invanzivnom periodu oko 45 godine starosti. U preinvanzivnoj fazi
lokalizacija je na samom epitelu bez metastaza. Utvrdjuje se kolnoskopskim pregledom,
prgledom sekreta ili biopsijom tkiva. U invanzivnoj fazi se sire metastatskim putem i razlikujemo
4 stadijuma: 1. zahvacen samo grlic, 2. pored grlica zahvacena je i gornja trecina vagine i
parametrija, 3. parametrijum zahvacen u celosti i dopire do karlicne kosti, 4. maligni proces
prelazi na organe male karlice i daje metastaze u regionalnim i udaljenim limfnim zlezdama.
Kod ulceroznog oblika javljaju se kateteri na povrsini grlica, praceni krvarnjem kao i belo pranje i
bolovi. Lecenje je operativno uz zracenje. Rak tela materice javlja se kod starijih zena posle
menopauze. U prvom stadijumu zahvata telo materice, u drugom zahvata i grlic, u trecem
zahvata i organe male karlice a u cetvrtom zahvata besiku, rektum, i prelazi na organe iznad
male karlice. Najznacajniji simptom je neuredno krvarenje ili uporno belo pranje sa sukrvicastim
primesama, obzirom da je to uglavom karcinom zlezdanog epitela. On je rezistentan na
jonizujuce zracenje, pa se sprovodi operativna procedura.
9. Tumori jajnika i jajovoda ( benigni i maligni) – tumori jajnika su izrasline koje se javljaju na
ovim organima, sve izrasline n jajnicima nisu pravi tumori jer porede njih postoje i takozvani
pseudotumori ili lazni tumori. U peudotumore jajnika spadaju takozvani policisticni jajnici,
folikulinske ciste, ciste zutog tela i ter ili cokoladne ciste. Pravi tumori jajnika nastaju
nekontrolisani rastom celija ovog organa. Na osnovu tkiva organa od kog su nastali ovarijalni
tumori mogu se podeliti u tri grupe: epitelne, vezivnotkivne i embrionalne. Karcinom jajnika je
relativno cesto maligno oboljenje i pracen je visokim procentom smrtnosti. Obicno se javlja kod
zena u generativnom dobu. U pocetnom stadijumu tumor na jajniku je ogranicen vezivnom
cahurom koju kasnije maligno tkivo probija, te maligne celije ubrzo prelaze u peritonealnu
supljinu i na susedne organe. Sigurna i jedina vazna dijagnoza mora se postaviti ili potvrditi tek
mikoskopskim pregledom isecka tkiva tumora dobijenog pri celioskopiji ili a operacionom stolu.
Karcinom jajnika moze biti primaran ili sekundaran, a na ovom organu mogu da se razviju i
metastatska ognjista karcinoma druge primarne lokalizacije. Primaran karcinom razvija se na
ovarijalnom tkivu kao takav od pocetka, a sekundaran nastaje metaplazijom i malignom
degeneracijom benignih cistinih tumora.

10. Promene u orgnizmu za vreme trudnoce – su izazvane kako stvaranjem i ravojem novog
bica u materici, tako i pojacanim dejstvom novonastale hormonske situacijeu organizmu.
Organizam majke u celini a posebno srce, pluca, bubrezi i jetra izlozeni su za vreme trudnoce
narocitom naporu. Zbog toga koriste svoju rezervnu snagi. Ako je rezervna snaga vec ranije
usled bolesti i iscrpljenosti istrosena, onda je trudnoca pracena poremecajima koji mogu da
zahtevaju i njeno prekidanje u interesu majke.
- Pojacana pigmentacija – kod najveceg broja zena, zapaza se najpre na kozi loca, gde se javljaju
takozvae trudnicke pege (chloasma uterinum).- Srednja linija izmedju pupka i simfize, linea
alba potamni i naziva se tamna linija (linea fusca).- Koza dojki lako potamni, aerlole su jace
pignemtisane i sire, bradavice su istaknutije, kao i Montgomerijeve kvrzice a masno i zlezdano
tkivo dojki se umnozava, te se i dojke znatno uvecavaju. Na pritisak iz njih moze da se iscedi po
koja kap kolostruma.- Spoljni polni organi nabubre i njihova koza postaje tamnija. -
Agromegalicne pojave kod nekih trudnica (nos nabubri, usne zadebjaju, zubi izgledaju redji, a
brada je unapred istaknuta i mesnatija) koje nastaju zbog pojacanogdejstva hormona prednjeg
reznja hipofize. - Vrat trudnice lako zadebljava, jer je stitna zlezda uvecana. - Kod najveceg
broja zena na kozi se javlajju rastezi jer se trbuh uvecava koji su kad si svezi svetoruzicasti a
posle porodjaja postaju sedefastobelicaste boje. - Korpus gravidnog uterusa postaje mekse i
uvecava se srazmerno starosti trudnoce. Razmeksavanje je u pocetku narocito naglaseno u
istmickom delu uterusa i u deu u koji se usadio zacetak. - Venski crtez na nogama se pojacava,
a cesto se javlajju i jasno istaknute prosirene vene na vulvi na potkolenicama. Usled zastoja u
krvotoku mogu se pojaviti otoci na nogama, posebno na potkolenicama a ponekad on moze biti
i jedan od znakova gravitetnih toksikoza.

11. Trajanje i dijagnoza trudnoce postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka i objektivnog

pregleda. Promene koje se dešavaju u organizmu trudnice zovu se znaci trudnoće. Znaci
trudnoće se dele u tri grupe: nesigurne,verovatne i pouzdane-sigurne znake trudnoće.
Nesigurni znaci trudnoće potiču od promena u organizmu zene I psihickih promena,ali se mogu
sresti i kod negravidnih žena,pa i kod muškaraca. Tu spadaju : gađenje,mučnina,naročito
ujutru,jutarnje povraćanje,izmenjen apetit i prohtevi za određenom vrstom hrane (za kiselim
jelima),osećaj posebnih mirisa ,gubitak želje za pušenjem, omaglica, slabost, pospanost,učestalo
mokrenje,opstipacija,lako menjanje raspoloženja, parestezije, neuralgije. Verovatni znaci
trudnoće čine promene na genitalnim organima i dojkama. Tu spadaju : izostanak
menstruacije,povećanje i razmekšavanje materice,uvećanje dojki, koje su jedre,pune i
napete,pojava kolostruma-mlečno belog iscetka iz dojki,lividitet vagine i ulaza u vaginu,lividitet i
nabubrelost spoljne genitalije,pojava strija na trbuhu, bokovima,pojava pigmentisane središnje
crte trbuha i bradavica dojki. Sigurni znaci trudnoće su relativno kasni,a odnose se na
manifestaciju prisustva ploda u materici. To su:opipavanje delova ploda,slušanje otkucaja srca
ploda,opipavanje i zapažanje pokreta ploda,koje i sama trudnica može da oseti sa 4,5 meseca
trudnoće odnosno oko 18-20 nedelje trudnoće. Trajanje trudnoce je obicno je 9m ili 40 nedelja.

12. Polozaj, smestaj, stav i drzanje ploda – plodom (foetus) se naziva zacetak posle treceg
meseca trudnoce kada je stvaranje njegovih organa u potpunosti zavrseno. Njegov rast i duzina
izrcunava se kad se broj meseci starosti ploda podigne na kvadrat. Od sest meseci pa nadalje
duzina ploda dobije se kad se broj meseci pomnozi sa pet. Pod polozajem ploda podrazumeva
se odnos njegove uzduzne osovine prema uzduznoj osovini majke. Ako se te dve osovine
poklapaju u pitanju je uzduzan a ako se seku, zavisno od ugla pod kojim se seku polozaj ploda
moze biti kos ili poprecan. Oba stava i sa glavicom i sa karlicom napred povoljna su za porodjaj.
Kos i poprecni polozaj nepovoljni su za porodjaj. Poprecni se obicno zavrsava carskim rezom.

13. odredjivanje starosti trudnoce, termina porodjaja – za odredjivanje starosti trudnoce,

odnosno roka porodjaja, koristi se datum poslednje redovne mestruacije, datum oplodjavajuceg
odnosa i datum kad je trudnica osetila prve pokrete ploda. Starost trudnoce prema poslednjoj
menstruaciji izracunava se na taj nacin sto se datumu prvog dana poslednje menstruacije doda
7 dana, pa od tog dana racuna se vreme do momenta kada se trudnica obrati za pregled.
Trudnica oseti prve pokrete ploda tacno na polovini trudnoce, tj u 4,5 kalendarska meseca. Od
njega se broje dani sve do momenta pregleda trudnice i na taj nacin izracunava se koliko je
stara trudnoca. Metode odredjivanja starosti trudnoce prema oplodjavajucem odnosu moze da
se primeni samo u izuzetnim slucajevima kada se sigirno zna da je trudnoca nastala posle
jednog jedinog snosaja. Starost trudnoce moze veoma tacno da se odredi pregledom trudnice
ultrazvukomi odredjivanjem vrednosti biparijetalnog precnika glavice ploda. I ovom metodom
kao i drugim metodama koje stoje na raspolaganju datum ocekivanog porodjaja moze se sa
velikom verovatnocom pretpostaviti ali se nikad ne moze potpuno tacno predkazati. Pri
odredjivanju roka porodjajaprema datumu poslednje menstruacije kosristi se njegova formula.
Prvom danu poslednje menstruacije doda se sedam dana i odbiju tri meseca. Dobijeni datum je
dan ocekivanog porodjaja.

14. Faktori porodjaja; porodjajni objekt, porodjajni kanal, prirodne porodjajne snage –
trudovi i naponi – plod kao porodjajni objekt – vaznu ulogu u toku porodjaja ima narocito
velicina ploda, odnosno njegov odnos prema porodjajnom kanalu, zatim njegovoj sposobnosti
prilagodjavanja poridjajnim putevima, prvenstveno kostanom kanalu male karlice, njegov
polozaj, stav i drzanje. Porodjajni kanal je takodje znacaj faktor koji ucestvuje u porodju, deli se
na kostani i meki deo. Kostani deo porodjajnog puta cini mala karlica. Ona u porodjaju ima
vaznu ulogu jer kadaj e pravilno i dobro razvijena predstavlja osnovni uslov za uspesno
istiskivanje i prolaz normalno razvijenog ploda iz materice u spoljnu sredinu. U prirodne
porodjajne snage spadaju porodjajne kontrakcije materice ili trudovi i naponi. Trudovi ili
porodjajni bolovi predstavljaju bezvoljne kontrakcije matericnog misica koje se javljaju n a
pocetku porodjaja i sa pauzama traju sve do izbacivanja posteljice ii ovojka. U pocetku
porodjaja kontrakcije materice zena oseca kao porodjajne bolove, retke su i kratko traju,
javljaju se na pola sata do 20 min i traju 10 do 15 sekundi i porodilja ih oseca kao lako stezanje
materice koje polazi od krsta a zavrsava se napred prema ismfizi. Sa napredovanjem porodjaj
lomtrakcije materice su sve cesce, jace i duze traju. Naponi u akuserstvu predstavljaju bezvoljne
kontrakcije prvenstveno dijafragme i trbusne muskulature porodilje, izazvane refleksnim putem
usled pritiska prednjaceceg dela ploda na cervikalne ganglije. Naponi se javljaju u drugom dobu
porodjaja i zajedo sa kontrakcijama materice doprinose istiskivanja ploda i posteljice. Napona
ima sve dok i +z materice ne izadju posteljica i ovojci.

15. Porodjajno doba. Tok porodjaja. Savremeno vodjenje porodjaja. Porođaj se deli na cetiri
porođajna doba: 1. dilatacija, ili doba širenja
2.ekspulzija, ili doba istiskanja ploda
3.placentarno doba ili doba rađanja posteljice
4.faza hemostaze
Prvo porodjajno doba Nastaje izravnjavanjem grlića materice i dilatacijom cerviksa. Počinje sa
kontrakcijama, a završava dilatacijom spoljnjeg ušća materice. Pred kraj ovog porođajnog doba
dolazi do pucanja vodenjaka. Vodenjak moze puknuti I pre kontrakcija. Porođaj prvorotki traje
od 12 do 16 časova, a višerotki 8 do 12. Usce je pri prelasku u drugo porođajno doba otvoreno 8
cm. Drugo porođajno - Doba istiskivanja ploda. Pred sam kraj drugog
porodjajnog doba radi se epiziotomija. Treće porođajno doba Počinje sa izlaskom ploda i
plodove vode. U ovom dobu dolazi do istiskivanja posteljice i plodovih ovojaka. Četvrto
porođajno doba Vaganje novorođenčeta počinje posle izlaska posteljice i plodovih ovojaka.
Traje dva sata i predstavlja doba smirivanja
Savremeno vodjenje trudnoce. Praćenje trudnoće obavlja se po aktuelnim evropskim i svetskim
protokolima.Predstavlja detaljno praćenje zdravlja trudnice i pre same trudnoće, ali i u periodu
same trudnoće, praćenje stanja ploda do samog porođaja određenom dinamikom i različitim
vrstama pregleda.

16. Babinje – definicija, trajanje, anatomske promene, lohije – babinjama se podrazumeva

vreme od 6 do 8 nedelja posle porodjaja I sve promene koje se u organizmu desavaju a vezane
su za porodjaj I trudnocu. U to vreme se svi organi osim dojki vracaju u pregradivno stanje.
Mnoge zene posle poradjaja imaju prolazan osecaj hladnoce I drhtanja. Ovaj osecaj je
kratkotrajan. Desava se I povisenja temp kao I smanjen puls. Normalne babinjare su smirene I
zadovoljne. Lohije se javljaju odmah posle porojaja I predstavlja odliv iz polnih organa tacnije iz
materice. Na pocetku su lohije krvave, zatim sukrvicaste I nakraju smedje.Lohije imaju otuzan
miris. Involucija je vracanje materice u prvobitno stanje. Amenoreja je izostanak menstruacije
do koje dolazi nakon porodjaja. Nekoliko dana nakon porodjaja dolazi do opstipacija koja se
ubrzo normalizuje dobijanjem prve stolice. Komplikacije u babinjama: Postporođajna
depresija, Mastitis, Obilnije krvarenje koje traje duže od desetak dana, Puerperalni
endometritis, Puerperalna infekcija, Upala međice, Puerperalni endometritis…

17. Rane i pozne toksikoze u graviditetu – gravitetne toksikoze sz bolesti koje se iskljucivo
javljaju u trudnoci. Rane se javljaju u pocetku trudnoce a kasne u drugoj polovini, pred kraj
trudnoce, u toku samog porodjaja ili neposredno pre njega. U rane toksikoze ubrajaju se
preterano lucenje pljuvacke, prekomerno povracanje a u kasnoj nefropatija trudnica,
preeklamsija I eklampsija.

18. Pobacaj ili abortus – je prekid trudnoce do 28 nedelje intrauterinog zivota ploda. Pobacaj
moze da bude spontan ili izazvan. Spontan pobacaj je prekid trudnoce nastao bez ikakvih
vidljivih uticaja spolja. Moze da nastupi u bilo koje doba trudnoce. Uzroci spontanog pobacaja
su raznorazni I mogu poticati od ploda ili same trudnice. Obicno posle pobacaja ostaju izvesnu
ostaci ovuluma koji prouzrokuju atonicno krvarenje iz materice I uslove za ushodnu infekciju
genitalnuih organa. Zato kod prekida rane trudnoce treba izvrsiti instrumentalnu reviziju
matericne duplje I odstraniti eventualne zaostale delove. Prema stadijumu u kome se nalaze
spontani pobacaji se mogu podeliti u cetiri grupe: preteci spontani pobacaj, pocetni pobacaj,
nepotpuni pobacaj, potpun pobacaj. Febrilni pobacaj je pocetni oblik sepricnog pobacaja I
pracen je visokom temperaturom. Septicni abortus mnogo je cesci kod nasilnog, obicno
nestrucno izvrsenog kiminalnog pokusaja prekida I to ukoliko cesce ukoliko se prekid izvodi pod
tezim uslovima.
U slucaju septicnog pobacaja bolesnicu treba hospitalizovati,staviti joj led na trbuh,
parenteralnim putem nadoknaditi izgubljenu tecnost, po potrebi izvrsiti transfuziju krvi i
sprovestienergicnu parenteralnu terapiju antibioticima. Habitualnim bobacajima naziva se
ponovljeno spontano prekidanje svake od narednih trudnoca vise od tri puta kod jedne iste
zene.

19. Vanmatericna trudnoca - Stanje u kome se oplođeno jaje usadi u zid jajovoda a ne materice
i počne tu da raste je ektopična, vanmaterična trudnoća. Prouzrokuje je: a. Zapaljenje jajovoda
je daleko najčešći uzrok vanmateričnoj trudnoći. Približno dvadeset pet posto slučajeva
vanmaterične trudnoće događa se kod žena koje su ranije bolovale od salpingitisa. b. Infekcija
posle pobačaja ili posle porodaja. c. Tumori jajnika ili materice koji su prouzrokovali mehaničko
pritiskivanje, iskrivljenje ili blokadu jajovoda. d. Raniji peritonitis (zapaljenje trbušne maramice),
koji je izazvao zalepljivanje jajovoda i iskrivio njegov kanal. e. Urođena deformacija jajovoda. f.
Nepoznati uzroci

20. Visestruka trudnca – kada se u materici zene razvija vise od jednog ploda takva trudnoca se
naziva viseplodna ili visestruka. Viseplodna trudnoca moze biti povezana savelikim rizikom za
prevremni prekid trudnoce, rani porodjaj i spontani pobacaj, pa i intrauterina smrtt jednog od
ploda. Telesna duzina i tezina novorodjnjceta iz viseplodne trudnoce moze da bude veoma
raznolika. Sve razlike nastaju zbog nejednakih uslova za rast i razvoj unutar materice.
21. Krvarenje u trudnoci i porodjaju – svako krvarenje u trudnoci treba smatrati patoloskom
pojavom. Ono moze biti traumatskog porekla, tj potica od povreda na spoljnim polnim
organima, na vagini ili grlicu materice ili pak moze biti od poremece trudnce. Najcesci uzroci u
prvoj polovini trudnoce u vezi sa graviditetom su poremecena intrauterina trudnoca (spontan
pobacaj), vanmatericna trudnoca, grozdasta mola. Krvarenje u drugoj polovini kao i u prvoj
trudnica moze da krvari od lokalnih promena na vagini i na grlicu materice, koje nemaju nikakve
veze sa graviditetom. Uzroci takvog krvarenja su uglavnom su povrede na sluzokozi ovih organa,
cervikalni polipi, eritroplakije i erozije grlica, pprosirene veneni karcinom vagine i matericnog
grlica. Najozbiljnije krvarenje pri kraju trudnoce moze biti posledica zakasnjelog pobacaja,
placente previja i prrevremenoh odljubljivanja normalno usadjene posteljice.

22. Komlikacije babinja – u babinjama mogu da se jave i brojne komplikacije. Od njih je

najcesca i najozbiljnija infekcija. Infekcija obicno zahvata endometrijum koji u to vreme
predstavja prostranu ranjavu povrsinu, zatim ozledjeni endocerviks i preko njega parametrijum
pa ga se generalizuje ma serozu svih trbusnih organa ili da prodre u krvotok. Kao veoma opasne
i teske u babinjama mogu da se jave tromboembolijske koplikacije ili komplikacije na
mokracnim organima, zapaljenje mokracne besike i bubrezne karlice. Komplikacije u
babinjama: Postporođajna depresija, Mastitis, Obilnije krvarenje koje traje duže od desetak
dana, Puerperalni endometritis, Puerperalna infekcija, Upala međice, Puerperalni
endometritis…