ТУБА УТЕРИНА

УРОЂЕНЕ АНОМАЛИЈЕ
- аплазија
- хипоплазија
- атрезија
 ТУБА УТЕРИНА
САЛПИНГИТИС
Запаљење јајовода је релативно често гинеколошко обољење. Може се
компликовати:
оклузијом или стенозом јајовода и довести до секундарног стерилитета
или ванматеричне трудноће.
Може да се јави као неинфективни или инфективни.
Инфективни салпингитис може бити акутни када је најчешће пурулентни.
Компликације :
- пиосалпинx,
- хидросалпинx,
- хематосалпинx
- салпингитис фоликуларис.
Хронични салпингитис може настати као последица акутног, може бити
туберкулозни, проузрокован актиномикозом и др.
 ТУБА УТЕРИНА
Ектопична трудноћа

Имплантација фертилизованог овулума изван

ендометријума
Више од 95% ектопичне трудноће је у тубама,
углавном у дисталном и средњем делу.
 ТУБА УТЕРИНА
Тубарна трудноћа
Постоји неколико фактора помоћу којих се објашњава
настанак ове трудноће.
Фактори који отежавају пролазак оплођене јајне ћелије
кроз тубу.
Фактори који повећавају пријемчивост тубе за
имплантацију оплођене јајне ћелије;
Фактори који потичу од саме оплођене јајне ћелије
(ненормалност оплођене ћелије).
Исход ове трудноће тубарни абортус са руптуром тубе,
када се оплођена јајна ћелија избацује у абдомен где
може даље да се развија трудноћа-абдоминална, или
може доћи до оваријалне трудноће.
 ТУБА УТЕРИНА
Остала места ектопичне трудноће:
- оваријум
- абдомен
- рог материце
- миометријум
- истмус материце
- грлић материце
Потпуни развој трудноће на ектопичном месту
у већини случајева није могућ због тога што нису у
стању да потпуно одговоре на хормонску
стимулацију, развију одговарајућу децидуу и
васкуларну мрежу као и да се довољно прошире и
прилагоде развоју плода. Готово увек, завршава се
раном смрћу плода.
 ТУБА УТЕРИНА
Бенигни тумори тубе
- leiomyoma,
- teratoma benignum,
- adenoma,
- adenofibroma,
- adenomyoma,
- polypus,
- lipoma,
- haemangioma itd.
 ТУБА УТЕРИНА
МАЛИГНИ ТУМОРИ ТУБЕ
Најчешћи је аденокарцином.
Знатно ређи су:
- аденосквамозни карцином,
- сквамоцелуларни карцином,
- ендометриоидни карцином,
- хориокарцином.
Изузетно ретки су саркоми:
- лејомиосарком,
- фибросарком,
- ангиосарком,
- малигни мешовити Мулер-ов тумор.
 ПАТОЛОГИЈА ЈАЈНИКА
УРОЂЕНЕ АНОМАЛИЈЕ
- прекобројни јајници
- акцесорни јајници
- аплазија
- овотестис
 ПАТОЛОГИЈА ЈАЈНИКА
ОФОРИТИС
Може бити неинфективни и инфективни.
Инфективни:
- серозни,
- гнојни,
- туберкулозни,
- изазван актиномикозом.
Најчешће настаје заједничка запаљенска
промена тубе и јајника – тубооваријални
апсцес.
 ПАТОЛОГИЈА ЈАЈНИКА
НЕТУМОРСКЕ ЦИСТЕ ЈАЈНИКА

- герминативне инклузионе цисте

- фоликуларне цисте
- синдрома полyцyстичних оваријума
- лутеинске текалне цисте
- цисте жутог тела
- ендрометриоидне цисте
ТУМОРИ ЈАЈНИКА
 Комплексна класификација је последица
сложене гонадогенезе, високог степена
плуропотентности и чињенице да је ткиво јајника
задржало и стромалне и епителне ћелијске
елементе.
Светска здравствена организација (СЗО) је
2003. године предложила ревидирану
класификацију тумора јајника са више десетина
посебних хистолошких ентитета, који су према
ткивном пореклу сврстани у девет основних
група.
 КЛАСИФИКАЦИЈА ТУМОРА ЈАЈНИКА

1.Тумори епителног порекла

2.Тумори порекла полних трака и строме
3.Тумори порекла герминативних ћелија
4.Тумори порекла герминативних ћелија,
полних трака и строме
5.Тумори рете оваријума
6.Различити тумори
7.Туморолика стања
8.Лимфоидни и хематопоетски тумори
9.Секундарни (метастатски) тумори
 ТУМОРИ ЕПИТЕЛНОГ ПОРЕКЛА

1. Серозни тумори
2. Муцинозни тумори
3. Ендометриоидни тумори
4. Светлоћелијски тумори
5. Транзициоћелијски тумори
6. Сквамоцелуларни тумори
7. Мешовити епителни тумори
8. Недиферентовани и некласификовани тумори
(Анапластичан, недиферентован)
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА - ПОРЕКЛА ЦЕЛОМСКОГ ЕПИТЕЛА

Серозни тумори:
- најчешћи тумори јајника
- могу бити бенигни, borderline и малигни
- често билатерални
Епителни тумори су по броју хистолошких типова
и учесталости најобимнија и најзначајнија
хистогенетска група.
Према биолошком понашању сврставају се у
бенигне, малигне и borderline категорије.
Чине 60% свих тумора јајника, а међу њима је 30%
малигно. У односу на све малигноме оваријума,
епителни тумори су заступљени са 90%.
Најлошију прогнозу имају серозни карциноми са
петогодишњим преживљавањем од 20%, а најбољу
ендометриоидни са преживљавањем од 50%.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА - ПОРЕКЛА ЦЕЛОМСКОГ ЕПИТЕЛА

Серозни бенигни тумори, цистичне грађе,

унилокуларни или мултилокуларни, седефасто
беле спољашње и унутрашње површине са
папиларним формацијама на унитрашњем зиду.
Микроскопски, папиларне пролиферације
обложене слојем цилиндричних, трепљастих
ћелија, испод којих се налази везивно ткивна
строма са крвним судовима. Честа су псамозна
телашца – ламеларне калцификоване структуре.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА - ПОРЕКЛА ЦЕЛОМСКОГ ЕПИТЕЛА

Серозни малигни тумор, најчешћи малигни

тумор јајника, цистичне, мултилокуларне грађе са
присутним солидним пољима која граде
слепљене папиларне формације. У тумору су
честе некрозе и крвављења.
Микроскопски, може бити добро, средње и
слабо диферентован у зависности од присутних
ацинусних, папиларних и солидних туморских
поља која инфилтришу строму и капсулу тумора.
Може се ширити лимфогеним, хематогеним
путем.
Компликације: торзија, руптура као и
крвављење.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА - ПОРЕКЛА ЦЕЛОМСКОГ ЕПИТЕЛА

Муцинозни тумори јајника могу бити:

- бенигни
- borderline (ниског малигног потенцијала)
- малигни
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА - ПОРЕКЛА ЦЕЛОМСКОГ ЕПИТЕЛА

Бенигни муцинозни тумори унилатерални,

ређе билатерални, мултилокуларне грађе
испуњени провидном или замућеном слузи.
Највећи тумори у хуманој патологији.
Хистолошки – унутрашња површина шупљина
обложена једноредним високим цилиндричним
епителом, светле цитоплазме базално
постављених униформних једара. Ове ћелије
секретују слуз, а исте и облажу папиларне
формације уколико постоје.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА - ПОРЕКЛА ЦЕЛОМСКОГ ЕПИТЕЛА

Малигни муцинозни тумори, цистичне грађе

са присутним солидним пољима, папиларним
формацијама и пољима некрозе и крвављења.
Хистолошки могу бити добро, средње и слабо
диферентовани у зависности од изгледа
жлезданих структура, трака и острва изграђених
од малигних ћелија које инфилтришу строму.
Компликација: pseudomyxoma peritoneii–
грануломска реакција око фокуса ослобођеног
муцина око кога се налазе многоједарне ћелије,
леукоцити и хистиоцити.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА - ПОРЕКЛА ЦЕЛОМСКОГ ЕПИТЕЛА

Ендометриоидни тумори:
- бенигни и borderline (врло ретки)
- малигни
Унилатерални често билатерални, солидно
цистичне градђе настали из целомског епитела
или оваријалне ендометриозе.
Хистолошки су грађени од жлезданих
формација или солидних трака у зависности од
степена диференцијације. Уколико су присутна
поља плочастослојевитог епитела бенигног
карактера (аdenoacanthoma).
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА - ПОРЕКЛА ЦЕЛОМСКОГ ЕПИТЕЛА

Бренер тумор, бенигни, бордерлине и малигни,

најчешће једнострани, солидне грађе. Хистолошки
изграђени од трака и острва која личе на прелазни
епител или плочастослојевити епител око којих се
налази везивно ткиво.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА - ПОРЕКЛА ЦЕЛОМСКОГ ЕПИТЕЛА

Карцином светлих ћелија најчешће

билатералан, цистичне и делом солидне грађе.
Хистолошки тумор има папиларну, солидну
грађу и тубулоацинусну. Присутна су два типа
ћелија: светле ћелије богате цитоплазме са доста
гликогена и ћелије које личе на закивке.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА - ПОРЕКЛА ЦЕЛОМСКОГ ЕПИТЕЛА

Недиферентован карцином је саграђен од

малигних ћелија наглашене атипије и са бројним
митозама.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – ПОРЕКЛА ПОЛНИХ ТРАКА И СТРОМЕ

Тумор гранулоза ћелија, унилатералан равне или

нодуларне спољашње површине, солидне грађе.
Хистолошки изграђен од униформних ћелија, оскудне
цитоплазме овоидних једара која имају уздужну бразду.
Често се ћелије групишу око густе еозинофилне течности.
Ове формације називају се Call-Еxnerova телашца.
Разликујемо следеће хистолошке форме: фоликулоидну,
трабекуларну, инсуларну, солидну, дифузну, саркоматоидну,
цилиндроматоидну.
Ако се јави пре пубертета може изазвати превремени
пубертет због хиперсекреције естрогена од стране
туморских ћелија.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – ПОРЕКЛА ПОЛНИХ ТРАКА И СТРОМЕ

Теком, најчешће унилатералан, солидне грађе,

жарко жуте боје скоро увек бенигни тумор.
Хистолошки је грађен од крупних, округлих или
вретенастих ћелија светле, обилне цитоплазме које
граде снопове.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – ПОРЕКЛА ПОЛНИХ ТРАКА И СТРОМЕ

Андробластом, углавном унилатералан тумор саграђен

само од Сертолијевих ћелија, само од Лејдигових ћелија или
и једних и других.
Тумор Сертолијевих ћелија, редак тумор, скоро увек
бенигног карактера, малих димензија жућкасте боје.
Хистолошки чине га униформни тубули обложени редом
високих, цилиндричних ћелија цитоплазме богате
липидима.Тумор доводи до маскулинизације болеснице
због повећане секреције андрогена од стране туморских
ћелија (хирзутизам, мушки глас, алопеција).
Тумор Лејдигових ћелија идентичних макроскопских
одлика као и Сертолијев тумор. Саграђен је од овалних и
полигоналних ћелија упадљиво еозинофилне цитоплазме са
присутним Реинке кристалоидима у истим. Код болесница
доводи до појаве знакова дефеминизације.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – ПОРЕКЛА ГЕРМИНАТИВНИХ ЋЕЛИЈА

Тератоми, чине 20% свих тумора јајника.

Могу бити цистични и солидни, зрели и незрели
тератоми.
Зрели цистични тератоми, бенигни тумори у
чијим шупљинама се налази браонкасто-жут мастан
садржај, длаке, коштано ткиво, хрскавица, зуби.
Хистолошки у тумору се може наћи
плочастослојевити епител, фоликули длака, лојне и
знојне жлезде, пљувачне и млечне жлезде, кост,
хрскавица, зуби, ткиво нервног система.
Уколико у тумору доминирају елементи коже –
дермоидна циста.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – ПОРЕКЛА ГЕРМИНАТИВНИХ ЋЕЛИЈА

Монодермални тератоми садрже само један

тип ткива (струма оваријума) и карциноид јајника.
Незрели тератом, тератокарцином,
унилатерални тумор, солидне грађе, саграђен од
ембрионалних ткива малигног карактера.
Хистолошки градус тумора одређује се на
основу присуства неуроепитела.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – ПОРЕКЛА ГЕРМИНАТИВНИХ ЋЕЛИЈА

Дисгермином, малигни тумор, млађег животног

доба, унилатералан, чешћи у десном јајнику. Тумор је
глатке, сјајне капсуле, мекане конзистенције са пољима
некрозе и крвављења.
Хистолошки тумор чине траке, острва крупних
округлих полигоналних ћелија, еозинофилне светле
цитоплазме, округлих централно постављених једара.
Тумор брзо даје хематогене и лимфогене метастазе и
изразито је радио сензитиван.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – ПОРЕКЛА ГЕРМИНАТИВНИХ ЋЕЛИЈА

Ендодермал синус тумор (Yоlк Sak тумор),

унилатерални тумор солидне грађе, млађег
животног доба.
Хистолошки тумор чине папиларне, гландуло
алвеоларне, микроцистичне, миксоматозне и
цистичне форме.
Микроцистични простори обложени су
спљоштеним коцкастим ћелијама. У тумору су често
присутне папиларне структуре које проминирају
унутар тубула – Schiller – Duval телашца. Тумор брзо
расте даје лимфогене и хематогене метастазе и
инфилтрише околне органе. Ћелије тумора луче
алфа-фето протеин који је важан дијагностички и
терапеутски индикатор.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – ПОРЕКЛА ГЕРМИНАТИВНИХ ЋЕЛИЈА

Ембрионални карцином, редак тумор млађег

животног доба, унилатералан, великих димензија,
солидне грађе.
Хистолошки тумор је саграђен од
анапластичних, ембрионалних, епителу сличних
ћелија које формирају ацинусне, тубулусне,
папиларне структуре као и солидна поља.
Ако се у тумору налазе изоловане џиновске
ћелије синцициотрофобласта у серуму је присутан
повећан ниво хорионског гонадотропина (HCG).
Често је удружен са ендодермал синус
тумором.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – ПОРЕКЛА ГЕРМИНАТИВНИХ ЋЕЛИЈА

Хориоцарцином:
- гестацијски тип (удружен са трудноћом или
оваријалном ван-материчном трудноћом)
- негестацијски тип
Тумор брзо расте, увек је унилатералан и изразито
хеморагичан.
Хистолошки изграђен од малигних ћелија
цитотрофобласта и синцициотрофобласта.
Туморске ћелије луче велике количине HCG-а.
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – ПОРЕКЛА ГЕРМИНАТИВНИХ ЋЕЛИЈА

Мешовити тумори герминативних ћелија:

- гонадобластом (у абнормалној гонади) тумор је
порекла герминативних ћелија, ћелија полних трака
(гранулоза и Сертолијеве ћелије) и кортикалне
строме (текалне и Лејдигове ћелије).
 ТУМОРИ ЈАЈНИКА – МЕТАСТАТСКИ ТУМОРИ ЈАЈНИКА

Крукенберг тумор је најчешће метастаза

карцинома желуца али и колона, жучне кесе и
дојке у оваријуму.
Најчешће је билатералан, јајници су увећани
чврсте конзистенције, глатке нодуларне
површине, компактне грађе.
Хистолошки тумор је изграђен из крупних
епителних ћелија које стварају муцин и које су
испуњене муцином. Муцин притиска једро и
потискује га ка ивици ћелије тако да ћелија добија
изглед печатног прстена-signet ring cell.
Туморске ћелије формирају траке и острва
уроњене у густој фиброзној, целуларној строми.
МОЛА ХИДАТИДОЗА
 МОЛА ХИДАТИДОЗА

Мола хидатидоза је примарни тумор

постељице епителног порекла односно примарни
трофобластни тумор.
Постоје две форме:
- неинванзивна форма
- инванзивна форма (chorioadenoma
destruens)
Неинванзивна форма може бити комплентна
(класична) и некомплетна (парцијална) и
представља компликацију у трудноћи.
 МОЛА ХИДАТИДОЗА

Макроскопски: волуминозна маса налик грозду,

састоји се од бројних мехурића или везикула које
испуњавају материчну шупљину.
Микроскопски присутна су три карактеристична знака:
- едем строме хорионских ресица
- одсуство крвних судова у строми хорионских ресица
- хиперплазија трофобласта, тј. епитела који покрива
хорионске ресице (слабог, средњег и јаког степена) и то
цитотрофобласта, интермедијалних ћелија и
синцициотрофобласта.
Мола настаје из оплођене јајне ћелије дегенерацијом
плодовог васкулaрног система у ресицама постељице.
 МОЛА ХИДАТИДОЗА

Инванзивна мола карактерише се продором

моларних хорионских ресица дубоко у миометријум, са
могућом перфорацијом зида материце и ширењем у
суседне структуре (параметрија) дајући некада и
метастазе у плућа, мозак и кичмену мождину
(метастазирајућа инванзивна мола).
Присуство трофобласта са стромом хорионских
ресица представља метастазирајући инванзивни
моларни нодус и важан диференцијално –
дијагностички критеријум у односу на хориокарцином.
Молу хидатидозу прати повећање титра хорионског
гонадотропина што је важан дијагностички и
прогностички знак.
 Мола хyдатидоса

МИКРОСКОПСКА СЛИКА:
– хидропсно измењене хорионске ресице
– аваскуларна строма хорионских ресица
– хиперплазија трофобластног епитела (цито- и
синцициотрофобласта)