2.

ENTAMEBA HISTOLITICA I OSTALE AMEBE

Amebe su eukariotski moo, tipicne eukariotske gradje, koje su prepoznatljive po
tome sto poseduju pseudopodije koje im koriste kako za kretanje, tako I za
uzimanje hrane. Sloj ektoplazme se isturi, a potom endoplazma popunjava tu
supljinu nastalu u samom tkivu. Pokreti su brzi I omogucavaju kretanje u sredini
koja je tecna, a to je prirodno staniste vecine ameba. Postoji nekoliko vrsta ameba
koje mogu da nasele odredjene strukture u organizmu- sve su komensali izuzev
entamebae histoliticae koja je jedina uslovno-patogena, I bolest ce izazvati jedino
ukoliko su ispunjeni odgovarajuci uslovi za izazivanje oboljenja- amebne
dizenterije.
Morfologija: entameba histolitika ima 3 stadijuma zivota:
1. Vegetativni stadijum- TROFOZOIT: oblik sposoban za ostecenje samih tkiva,
patogen oblik. Jedro je mehurasto, smesteno zajedno sa granulama glikogena I
mnostvo bakterija I eritrocita. Endoplazma je granulisana, ektoplazma je hijalina,
I jasno mozemo da je razdvojimo od endoplazme. Produkuje proteazu pomocu
koje proteine moze da pretvori u rastvoreno stanje I na taj nacin ih koristi za
hranu. Vegetativne oblike mozemo pronaci u stolici za vreme akutne faze bolesti.
Pomocu pseudopodija, pokretljiv je.
2. Precisticni stadijum: Manji u odnosu na trofozoit, manje pokretljiv. U
endoplazmi ne nalazimo Er, malo bakterija. Ne razlikujemo ektoplazmu i
endoplazmu. U stolici se nalaze posle akutne faze bolesti. Mehurasto jedro.
3. Cisticni stadijum: Dolazi do izlucivanja bakterija iz celije, celija bubri, i
zaokrugljuje se, a jedro se podeli na 4 cisticna jedra. U stolici se nalaze ukoliko
akutna faza bolesti predje u hronicnu. Granule sa glikogenom se vremenom
smanjuju, tako da mladja cista poseduje vise glikogena od starijih.

Patogeneza: same amebe tj. vegetativni oblici su neotporni u sp. sredini i ginu posle
eliminacije stolicom, a cisticni oblici su osetljivi na isusivanje i unistavaju se vec na
temperaturi od 50 stepeni C. U infektologiji je mnogo bitniji cisticni stadijum, jer
se preko njega siri sama bolest. Dok simptomi nastaju kao posledica ostecenja tkiva
usled dejstva samih trofozoita.
Nastanak bolesti- amebna dizenterija nastaje ukoliko se amebe nadju u samom GITu
a u njemu postoji neka lezija ili ukoliko manjka sluzi koja oblaze sluzokozu GITa.
Dolazi do lucenja proteolitickih enzima, stvaranja urtikarija, a sama entameba
prolazi prelazi u invazivni oblik, prelazi u submukozni sloj zida creva gde se deli i
stvara amebni absces, u nekim slucajevima moze penetrirati crevo ili prodreti u krv
i otici krvotokom do mozga, jetre, koze ili pluca gde nastaju amebni abscesi, a tkivo
iznad njih nekrozira. Klinicka slika zajedno sa sluzavo- krvavim stolicama u
akutnoj fazi, ili smenom opstipacije i sluzavo-krvavim stolicama u samoj
hronicnoj fazi su znacajni simtomi koji mogu da pomognu u dijagnozi bolesti.\

Dijagnoza: Mikroskopski i kulturoloski- pod mikroskopom u uzorku stolice

trazimo postojanje samih oblika entamebe u stolici- akutna faza- trofozoit, hronicna
cistican oblik u homogenizovanoj- svezoj stolici, ili iz punktata abscesa.
*Ukoliko pacijent ima hronicnu formu amebne dizenterije, a nalazi se u fazi
opstipacije radi se provokacija gorkom solju, ali se tada u stolici ne mogu pronaci
cistican oblik,
*Ukoliko sumnjamo na neki kozni, jetreni oblik ili nesto slicno, dijagnozu
postavljamo seroloskim metodama- indirektnom hemaglutinacijom ili
fluorescentnom mikroskopijom.

Epidemiologija: covek je jedini rezervoar bolesti, iako je moguce da postoje ove

amebe i u GITu nekih zivotinja. Prenose se prljavim rukama, hranom, vodom,
predmetima.

Terapija: METRONIDAZOL

*Ostale amebe: nepatogene, komensali odredjenih regija

1. Entameba gingivalis: normalno naseljava plak, karijesne promene zuba, tonzile..
2. Entameba coli: debelo crevo, cistican oblik ima 8 jedara
3. Endolimax nana: nepatogena, ali ako se steknu uslovi moze izazvati fatalni
meningoencefalitis
3. GENUS TRYPANOSOMA
Zajedno sa leishmanijama, tripanosome spadaju u porodicu Tripanosomidae. Oni
su flagelati krvi i tkiva i njihovi vektori su u stvari hematofagni insekti, odgovorni
za prenosenje oboljenja sa obolelih na zdrave osobe. Takodje zajednicko za ove
parazite jeste to da imaju stadijume u kojima su u zavisnosti od toga da li su u
coveku ili samom vektoru.
1. Amastigot- Lajsmanovo telo- paraziti su u celijama domacina. Okrugli su,mali
i imaju kinetoplast izgradjen od parabazalnog tela. Nemaju bic pa su nepokretni.
Intracelularni paraziti.
2. Epimastigot- Kritidijski stadijum- u hematofagnom insektu, vretenast oblik,
vretenasto jedro, bic krece od blefaloplasta, postoji undulirajuca- talasasta
membrana. (prednji pol)
3. Promastigot- Leptomonadni stadijum- vretenast oblik same celije, postoji
jedro, kinetoplast od koga polazi bic, postoje zaostaci undulirajuce membrane???
4. Tripomastigot- Tripanozomski stadijum- u domacinu, vretenasta celija,
vretenasto jedro, bic je na zadnjem delu celije iza jedra, polazi od kinetoplasta.
Postoji undulirajuca membrana.

Tripanozoma- protozoa koja spada u phylum sarcomastigophora, classis

zoomastigophorea. porodica tripanosomide. Izaziva oboljenja tripanosomijaze.
Postoje nekoliko vrsta u okviru ovog roda:
1. Tripanosoma gambiense- africka tripanosomijaza, cc muve vektori
2. Tripanosoma rodesiense- africka tripanosomijaza, cc muve vektori
3. Tripanosoma cruzi- juznoamericka tripanosomijaza, stenice su vektori

Africka- gambiense bolje prilagodjena, sporiji razvoj bolesti, rodesiense brze

izaziva smrt(nekoliko nedelja ili meseci)!
U zivotu prolaze kroz 4 stadijuma zivota: amastigot- kao intracelularni parazit,
promastigot, tripamastigot u krvi,likvoru, limfi i kao epimastigot u limfnim
zlezdama same cc muve iz roda Glossine. Da bi tripanosoma bila sposobna da
izazove oboljenje, neophodno je da dospe u git same muve. Kada dospe u org.
ujedom muve, dolazi do 1.eritema (lokalne manifestacije) u kojem se
razmnozavaju, posle odredjenog perioda prodiru u samu krv, likvor i limfu,
stadijum tripamastigota, pokretni- svrdlasto kretanje zahvaljujuci bicu odakle
odlaze u limfne cvorove i slezinu i razmnozavaju se u intersticijumu(u krvi su
zastupljeni samo za vreme febrilnosti!). 2. Generalizovane manifestacije- Izazivaju
uvecanje limfnih cvorova- Winterbottomov znak i povisenu TT- groznicu, a kao
posledica prodiranja u likvor ce mehanicki i toksinima izazvati pojavu 3.
meningoencefalitisa koji se manifestuje pojavom pospanosti i inverzije sna, po
cemu je i dobilo ime. Ishemija i perivaskularna krvarenja su posledica formiranja
perikapilarnih manzetni oko kapilara u pii mater.
*Prezivljavanje u razlicitim domacinima je omoguceno zahvaljujuci PSG-
promenljivom povrsinskom glikoproteinu

Terapija: GERMANIN
Dg: Uzorak krvi, likvora ili punkcije limfnog cvora, pravljenje tankog razmaza i
bojenje po Gimzi+ anamneza+ eritem i uvecanje limfnih cvorova(klinicka slika).
*moze i seroloski- imunofluorescentni test
*posmatranje nativnog preparata krvi- aktivno su pokretne.
Epidemiologija: Afrika- pretezno ekvatorijalna

TRYPANOSOMA CRUZI-Cargrafova bolest- Juznoamericka bolest spavanja

Slicne gradje kao i Tripanosoma brucei(Gambiense i Rodesiense), razlikuje se po
vektoru i tome kako dospevaju larve u organizam. Vektor je stenica(stadijum
tripanosome je epimastigot-kritidijski stadijum), koja svojom pljuvackom izbacuje
larve tripanosome, stvara se eritem koji svrbi, a covek cesanjem ubacuje larve u
kozu. Ikljucivo su intracelularni paraziti, i nalaze se u celijama u formi Lajsmanovih
telasaca. Iz koze prelaze u krvotok u obliku tripamastigota, razmnozava se u
celijama RES-a.

Klinicka slika: povisena TT, uvecanje limfnih cvorova, meningoencefalitis, otok

lica.

Dg: Punkcija limfnih, krv ili likvor i bojenje po Gimzi + indirektnom

imunofluorescencijom
Tp: GERMANIN
Epidemiologija: Juzna i Centralna Amerika
4. Genus Leishmania
Genus Leishmania, zajedno sa Tripanosomama spada u porodicu Tripanosomida.
Klasis- zoomastigophorea, phylum sarcomastigophorea.
U ovaj spadaju protozoe koje izazivaju lajsmanioze, a to su sledece vrste:
1. Leishmania Donovani- izaziva kala-azar, visceralna lajsmanioza
2. Leishmania Tropica- orjentalni cir, kozna lajsmanioza
3. Leishmania Brasiliensis- mukokutana lajsmanioza

Same protozoe su intracelularni paraziti, koji se u celijama nalaze u formi

amastigota- Lajsmanova tela (okrugle,nepokretne,kinetoplast) u njima se mnoze,
posle liziranja celije oslobadjaju se novi paraziti, dok se u hematofagnim insektima
nalaze u formi promastigota. Sam insekt ce se zaraziti ujedom obolele osobe, a
oboljenje se prenosi na zdravu osobu. Svuda zastupljena osim na Antarktiku i
Australiji. Posebno zastupljena u Kini,Indiji, Africi i J. Americi.
Sposobne su da kolonizuju endotelne celije, makrofage i leukocite. Razlicite vrste
izazivaju razlicite simtome, ali i u okviru jedne vrste se razlikuju simptomi.
Forme Lajsmanioza:
1. Kozna lajsmanioza
2. Visceralna lajsmanioza
3. Mukokutana lajsmanioza
4. Difuzna kozna lajsmanioza

*Leishmania donovani: intracelularni paraziti, koji izazivaju visceralnu

lajsmaniozu ili kala-azar. Hematofagni paraziti prenose oboljenje, u formi
promastigota(vretenast oblik,jedro, kinetoplast u sredini, blizu jedra, pokretan),
ubrizgava u kozu, odatle prelaze u kozne makrofage; larve prelaze u krv, i oboljenje
se siri kroz organizam i javljanje simptoma kao sto su- groznica, malaksalost,
glavobolja, koza boje bele kafe, slabost, anemija, monocitoza,
hepatospelomegalija... U celijama u formi amastigota. Kod zalecene infekcije se
javljaju promene na kozi koje nazivamo lajsmatidi, u kojima postoje velike kolicine
samih parazita.
*Ukoliko je hronicna, traje 2-3 godine i zavrsava se letalno.
Dg: krvni razmaz, punktat limfnih cvorova; bojenje po Gimzi
*Zasejavanje na 3N podloge, mogu i neke seroloske metode, ali one nisu specificne,
vec samo pokazuju kolicinu antitela.
Terapija:ANTIMONOVA SREDSTVA

*Leishmania tropica: Orijentalni cir, Kutana lajsmanoza

Slicne gradje kao i donovani, ali je razlicita lajsmanoza. Najpre izaziva pojavu
cvorica na kozi lica, ruku i nogu, koja pre ili posle ulcerise, ima nekroticni centar, a
ivica je neravna i zapaljenska- mesto nalazenja samih lajsmanija u formi amastigota.
Mesto uzimanja materijala za analizu. Ukoliko je promena suva, tada ce doci do
sporije ulceracije, ali ako je promena vlazna, brze ce nastati promena.
TP:ANTIMONOVA SREDSTVA, ZAMRZAVANJE CVORICA

*Leishmania brasiliensis: Mukokutana lajsmanioza

Slicna gradja i zivotni ciklus, razlikuje se klinicka slika- javljaju se promene na kozi
i sluzokozi, ukoliko se javljaju na kozi, laksa klinicka slika, u odnosu na onda kada
se promena javljaju na sluzokozi(moze biti fatalna). U Juznoj i Srednjoj Americi
TP: METRONIDAZOL
5. ROD TRICHOMONAS, GIARDIA, BALANTIDIUM
Trichomonas i Giardia spadaju u phylum sarcomastigophora, classis
zoomastigophora,flagelati telesnih supljina, dok je Balantidium iz phylum
ciliophora, rod ciliatea, crevni ciliat.
*Trichomonas-
Flagelati telesnih supljina koji ne poseduju cistican oblik, iskljucivo se nalaze u
formi treofozoita- neotporan u spoljasnjoj sredini. Prenosi se direktnim kontaktom
ili preko rublja, predmeta za licnu higijenu. Trofozoit je kruskastog oblika,1 jedro,
sa prednjeg pola celije krecu 4 flagele odgovorne za kretanje samih parazita, dok
je 5 flagela pricvrscena za undularnu membranu, i viri u obliku bodlje, i ima ulogu
u statici. Razmnozava se bespolno. Otvor cistostoma.
Vrste znacajne u medicini:
1. Trichomonas tenax- zubni plakovi...
2. Trichomonas hominis- creva, saprofit
3. Trichomonas vaginalis- jedina uslovno patogena, kolonizuje urogenitalni
trakt- vaginu, uretru, prostatu i neke druge polne organe. Simptomi su cesci
zena i to u vidu vodenog zuckastog ili belicastog sekreta pracen peckanjem ili
svrabom, ili asimptomatski, dok kod muskaraca ili bez simptoma ili prostatitisa.
DG: Nativni ili obojeni preparati vaginalnog ispirka, brisa cerviksa, sedimenta
urina ili uretralnog sekreta ili zasejavanje na posebne Triptikaza hranljive podloge.
Terapija: METRONIDAZOL

*Giardia lamblia- uzrocnik lamblijaze

Najvaznija protozoa digestivnog trakta. Kruskolikog oblika, 2 mehurasta jedra
bilateralno simetricna, po sredini se pruza 1 par debelih flagela od kojih krecu 8
flagela simetricno postavljenih, zavrsavaju se sa kukicama pomocu kojih se sam
parazit kaci za sluzokozu pocetnih partija digestivnog trakta. Napred ima
cistostomu, bitnu za ishranu giardije, Pored vegetativnog postoji i cistican oblik
zahvalujuci kome se prenosi bolest. Ima 4 cisticna jedra, i 4 flagele.
Klinicka slika: jutarnje stolice su kasaste, dijareja moze trajati i godinama,
poremecena absorpcija masti i liposolubilnih vitamina, nekad i astrofija resica.Ako
prodre u same zucne puteve doci ce do kolika ali i izrazene zutice
Dg: Pregled stolice- u tecnoj trazimo vegetativne oblike (specifican nacin kretanja
kao padanje lisca), cvrsta- trazimo cisticne oblike; kultivisanje u kulturi celija.

*Balantidium- uzrocnik balantidijaza, phylum- ciliaphora, classis ciliatea

Komensal svinja, infekcija se javlja u blizini svinjaca, trofozoit prekriven cilijama,
2 jedra, mikro i makronukleus, cistostoma i citopige,Izazivaju notornu dizenteriju
sa ulceracijama debelog creva lucenjem hijaluronidaze.
6. ROD PLASMODIUM, BIOLOSKI CIKLUS RAZVOJA
Plasmodium- parazit phyluma apikomplexa, porodice sporozozaida. U njoj
postoje preko 100 plasmodijuma, od kojih su za coveka znacajne sledece:
1. Plasmodium malariae
2. Plasmodium vivax
3. Plasmodium ovale
4. Plasmodium falciparum
Stalni domacin- komarac iz roda Rodophiles? , u njemu se sam parazit razmnozava
polno i prelazni domacin- covek, bespolna faza razmnozavanja.
ZIVOTNI CIKLUS:
Ubodom komarca zarazenog plasmodijumom, SPOROZOITI bivaju ubaceni u
krv gde cirkulisu oko 30 minuta i zatim ulaze u hepatocite, hrane se citoplazmom
hepatocita i tu se multiplom deobom dele i formiraju MEROZOIT, kada
dimenzije samih parazita premase dimenzije hepatocita, prskaju i oslobadjaju se u
krv i tu se zavrsava EKSTRAERITROCITNA(TKIVNA) FAZA. Takodje neki
merozoiti mogu ponovo da se vrate u hepatocite i na taj nacin ce doci do
uvecavanja ukupne kolicine plasmodijuma. Tada merozoiti ulaze u eritrocite i u
njima se stvara vakuola koja potiskuje jedro plasmodiuma na periferiju, i poprima
oblik prstena- STADIJUM PRSTENA. Takodje se pojavljuju pseudopodije koje
daju amebodni izgled samom plasmodijumu- AMEBOID. Nastavkom uvecavanja
nastaje SIZONT. Sizont ce razoriti eritrocit i nastavice da se hrani hemoglobinom,
i time se zavrsava ciklus SIZOGONIJE.
Ponavljanjem nekoliko ciklusa sizogonije, nastavlja se ciklus GAMOGONIJE-
polni oblici, ulaze u Er, ne stvara se vakuola, a stvaraju se MLADI
GAMETOCITI, postoji MIKROGAMETOCITI (hromatin smestenu u centru
same celije, muski) ili MAKROGAMETOCITI (hromatin postoji na periferiji,
zenski). Jedro je kompaktno. Da bi se ciklus nastavio, neophodno je da gametociti
dospeju u GIT komarca- tamo se mikrogametocit i makrogametocit spajaju,
struktura se zaokrugljuje i ucauri i daje OOCISTU. U zelucu komarca Ovom
fazom se zavrsava gamogonija.
Kada se hromatin ponovo pocne deliti dolazi do ciklusa SPOROGONIJE.
Stvaraju se vretenasti oblici- SPOROZOITI, koji dospevaju u krv i inficiraju
domacina.
Posledica zivotnog ciklusa: anemija usled prskanja velikog broja eritrocita,
produkti koje paraziti stvaraju i raspadnuti Er deluju toksicno na bubrege, i deluju
tako sto izazivaju sitnije infarkte kapilara pluca, mozga, creva.... Dovodi do
groznice i povisene TT u vidu napada kada prska veliki broj Er.

7. ROD PLASMODIUM- OSOBINE POJEDINIH VRSTA

Plasmodiumi su paraziti koji spadaju u phylum apikomplexa, classis kokcidija, a
porodica sporozoazida. 100 vrsta, za coveka znacajna 4, razlikuju se po nekim
karakteristikama, i karakteristikama same malarije koju ovi paraziti uzrokuju.
1. Plasmodium vivax- najcesci izazivac malarije, oboljenje traje oko 2.5 godine.
Sami simptomi oboljenja se javljaju u skladu sa prskanjem Er, javlja se na
svakih 3 dana ‘‘Tercijarna malarija’’. Er faza traje 2 dana(prsten, ameboid,
sizont, ali i gametociti). Svi stadijumi prisutni u krvi, sem ranog stadijuma
prstena poseduju Shufnerove granule (produkt degradacije Er, ruzicaste pege),
i malaricni pigment (hemozoin) - zlatno-braon boje. Zreli sizont izgradjen od
oko 20 merozoita. Eritrociti- uvecanji oko 2 puta, sivo-ruzicaste boje, 1 parazit.
Afinitet prema mladjim Er.
*Stadijum prstena veci od ostalih vrsta.
2. Plasmodium malariae- Najvise prilagodjen domacinu- coveku, zato bolest i
najduze traje- oko 20 godina, a u tropskim krajevima i dozivotno. Er faza traje
3 dana, a Er prskaju na svaka 4 dana, ‘‘Kvatenerna malarija’’. Sizogonija traje
72h, zreli sizont sadrzi oko 12 merozoita. Er nisu uvecani, samo su bledi, sivo-
ruzicasti. Ameboid ima oblik esarpe, izduzen. Nema Sufnerovih granula,
tamnobraon boje, svi stadijumi uocljivi u krvnom razmazu.
3. Plasmodium ovale: Er faza traje 48h, zreo sizont ima oko 8 merozoita. Er su
ovalnog oblika, izduzeni su, poseduju Sufnerove granule. Pretezno izaziva
malariju kod osoba na africkom kontinentu. Redji. Tamnobraon boje, svi oblici
uocljivi na krvnom razmazu.
4. Plasmodium falciparum: izaziva tropski oblik malarije. Najteza klinicka slika.
Er slepljeni- mali koagulumi. Moguce da 1 Er biva zarazen sa nekoliko
plasmodijuma- u 1 Er 2-3 prstena ili da jedan parazit ima 2 jedra. Ameboid ima
oblik potkovice, dok gametociti banane ili polumeseca. Crn, nema Sufnerovih
 granula, u krvi uocljivi samo gametociti i prstenovi. Er faza traje 8h. U sastavu
zrelog sizonta preko 20 merozoita. Infekcija traje oko 18 meseci
Klinicka slika: Kada pucaju Er, tj. oslobadjanje plazmodijuma iz Er pracen je
groznicom- pTT, malaksalost... Za sve je zajednicko ali se razlikuje koliko se cesto
javljaju napadi. Pored ovoga, kao posledica raspadnih produkata Er, i produkata
malarije, ostecenja bubrega, a zbog koaguluma(falciparum) infarkt mozga, srca,
creva, a posledica toga je nastanak najrazlicitijih ispada rada tih organa, koma ili
smrt... Osobe koje imaju srpastu anemiju su otporne na malariju jer paraziti ne
mogu da udju u Er.
Dg: Gusta krv- uocavanje samih parazita, krvni razmaz- stadijum u kom se parazit
nalazi i njegova vrsta. Seroloski: indirektna hemaglutinacija, ELISA i
fluorescentna mikroskopija.
Terapija: razliciti deluju na odr stadijume parazita. Najznacajniji: HLOROKIN,
PRIMETAM, PRIMAKIN
Epidemiologija: nije ogromna smrtnost, kod nas pre rata zastupljena.
8. TOXOPLASMA GONDII I LAB. DG. TOXOPLASME
Toksoplazma, zajedno sa plazmodijumima pripada porodici sporozoazida, phylum
apikomplexa, klasa kokcidija. To je parazit koji ima oblik kruske, jedan zaobljen,
jedan zasiljen kraj, pri ovom sirem kraju, nalazi se jedno jedro. Gimzom se
citoplazma boji plavo, jedro crveno. Velicine nekoliko mikrometara, krecu se
klizanjem kroz telesne tecnosti. Samo jedna vrsta spada u ovaj rod, a to je
toxoplasma gondii. Stalni domacin ovog parazita su macke i zivotinje koje
pripadaju porodici macaka.
Toxoplasma gondii: Parazit obligatorno istracelularan, kruskolikog oblika,
zaobljen i nasiljen kraj, jedro pri zaobljenom delu. Krece se klizenjem kroz tel.
tecnosti. Parazit ciji je stalni domacin macka, ali moze inficirati i mnoge domace
zivotinje, pse i coveka, kod koga izaziva toksoplazmozu. Organizmi mogu da se
zaraze ingestijom cista ili pseudocista- macka se zarazi na ovaj nacin, a covek se
zarazi unosom nedovoljno obradjenog mesa zarazene zivotinje, fekalno-oralnim
putem ili kontaktom sa macijim izlucevinama i izmetom kojim se izbacuje
OOCISTA u spoljasnju sredinu. Ovo je najotporniji oblik ovog parazita, i moze u
sp sredini opstati i do 18 meseci. Prilikom ingestije, u GITu misa dolazi do
pretvaranja oociste u SPOROZOIT, koja se razmnozava i nastaje
ENDOGONIJA, zatim ona sazreva ili u ENDOZOIT, a ako brzo sazri, onda u
TAHIZOIT. Pored endozoita (tahizoita) nastace i PSEUDOCISTA, rupturom
membrane endogonije. Na ovaj nacin se paraziti oslobadjaju, napadaju nove celije,
a ceo ciklus se ponavlja na svaka 24h. Posle nekih 10 dana, dolazi do
uspostavljanja i celularnog i humoralnog imuniteta, sto dovodi do stvaranja
BRADIZOITA, koji naseljava strukture oka, srcani misic, mozak... a od njega ce
nastati CISTA, od koje moze nastati i nekoliko hiljada vegetativnih oblika
toksoplazme. Ukoliko macka pojede zarazenog misa, doci ce do nastavka ciklusa.
I oocista ce se eliminisati stolicom.
Oboljenje koje izaziva toksoplazma je toksoplazmoza- kongenitalna i stecena.
Stecena, u toku zivota, na razlicite nacine moze da se prenese na coveka- kontakt
sa zarazenom mackom, njenim izlucevinama, nedovoljno termicki obradjeno
meso, transfuzijom, transplantacijom, kontakt sa obolelim... Simptomi su dosta
slabi, uglavnom kao inaparentna infekcija, oportunisticka, simptomi nalik
mononukleozi, nejasna limfadenopatija, parazitiranjem u razlicitim tkivima,
dovodi do zarisnih nekroza, ponekad meningoencefalitis, pneumonija,
miokarditis, hepatosplenomegalija- masovne inf. Ili imunokompromitovani..
Kongenitalna: ukoliko se majka inficira dok je trudna, kroz placentu prolaze
paraziti i izazivaju odredjene posledice koje se mogu zavrsiti fatalno. Neke od njih
su nemir u prvih nekoliko meseci zivota, poremecaj u psihickom razvoju,
mikrocefalus, hidrocefalus, hepatosplenomegalija... Dokazivanje kongenitalne
toksoplazmoze je postojanje IgM antitela, koja se stvaraju od 3. meseca zivota.
Dijagnoza: nekoliko metoda: mogu pod mikroskopom, ali uglavnom nije
uspesno. Materijal koji uzimamo za analizu je krv, limfa, likvor ili punktat
limfnog cvora. Uspesnije je onda kada se najpre uradi bioloska metoda- inokulise
se najpre u peritonealnu supljinu laboratorijskog misa, a potom se posmatra pod
mikroskopom. Zasejavanje na kulturi celija je veoma tesko.
Seroloske metode: Metode izbora
 Dye test po Sabinu- zasniva se na tome da se toksoplazma boji alkalnim
rastvorom metilenskog plavog, a oni paraziti koje oblazu antitela nije moguce
da se oboje. Metoda se zasniva na upotrebi toksoplazmi dobijenih iz inokulacije
parazita u peritonealnu supljinu parazita i seruma osobe razlicite koncentracije.
Pomesamo ih, a zatim prelijemo alkalnim rastvorom metilenskim plavim. Da
postoji toksoplazmoza, tj. antitela, u serumu potrebno je da vise od 50%
rastvora bude neobojeno (pozitivan test)
 IFTA- test fluorescentnih antitela- metoda koja se koristi za merenje kolicine
antitela u uzorku. Precizna, osetljiva, najcesce upotrebljavana za dg.
Toksoplasme. Moguce je razlikovati IgG i IgM. Da je infekcija akutna, konc.
IgM antitela mora iznositi 1:64, zadrzavaju se oko nekoliko meseci. IgG da
postoje (pozitivna), treba da budu u kolicini vecoj od 1:254, i do nekoliko
godina od inficiranja.
*IgM kod novorodjenceta uvek znak kongenitalne infekcije
 ELISA: IgG i IgM moguce diferencirati. Metoda izbora u buducnosti.
 RVK: seroloska metoda, znacajna u dijagnozi toksoplazmoze, dokazuju se
specificna antitela, pomocu solubilnog antigena. Pozitivna negde posle 4-8
nedelja, posle nekoliko meseci prestaje.
Tp: SULFONAMIDI
Epidemiologija: i sa coveka na coveka, transfuzija, transplantacija,
transplacentarno, tel. tecnosti, a i zarazeno meso, mleko, jaja, voce, povrce...
9.PNEUMOCYSTIS CARINII; CRYPTOSPORIDIUM SP.
*Pneumocystis carinii: Parazit koji je srodnik kvasnica, ali izgledom podseca na
sporozoe. Afinitet prema respiratornom traktu. Bolest se prenosi usled udisanja
(kapljicnim putem) cisticnih oblika samog parazita- loptaste, sadrze 8 sporozoita,
kruskolikih, rasporedjenih u krug, oblika rozete. Simptomi ne obuhvataju pTT, a
na postojanje parazita treba posumnjati ukoliko se na RTG snimku obostrano
pronadju dizufni plucni infiltrati, kao i kod osoba koje uzimaju imunosupresivnu
tp ili su nedonoscad, imunodeficitarne osobe jer posledice i prognoza je dosta
ozbiljna.
Terapija: PIRIMETAMIN
Dg: RTG+ inokulacija u pilecem embrionu. Rezervoar: misevi, ali i ljudi kliconose

*Cryptosporidium species: parazit koji ima jednog domacina, i u kojem se

desavaju svi stadijumi razvica parazita: sporogonija, sizogonija, gamogonija.
Infekcija nastaje unosom oociste kao najotporniji oblik samog parazita. Oocista
sadrzi 4 sporozoita koji imaju sposobnost da se adheriraju za zidove creva.
Sprozoiti ce dati procesom sizogonije sizonte prvog i drugog reda, od kojih ce
nastati merozoiti. Merozoiti ce dati gametogonije cijim spajanjem ce nastati
zigot- oocista koja ce se izbaciti u spoljasnju sredinu.
Simptomi same kriptosporidijaze su dugotrajni profuzni prolivi, veliki gubici
tecnosti kod imunokompromitovanih osoba
Dg: pregled stolice, duodenalnog soka mikroskopski, bojenje po Zil-Nilsenu, i
trazenje cista koje su okrugle i velicine limfocita, seroloske reakcije- indirektna
imunofluorescencija.
10.HELMINTI, OPSTE KARAKTERISTIKE, PODELA, DG.
Helminti- crvi, vermes, su viseceliski eukariotski organizmi, svrstani u metozoe.
Endoparaziti, prilagodjeni sredini u kojoj zive. Sistemi organa su dosta nerazvijeni
a samim tim za zivot im je neophodnan domacin. Obavijeni su opnom- kutikula,
integritet i oblik samih parazita, zastita od proteolitickih enzima, i ostalih
odbrambenih mehanizama domacina, ishrana i razmena gasova. Ispod kutikule se
nalazi misicni sloj izgradjen od cirkularne i longitudinalne muskulature+ veoma
slabo razvijen culni sistem. GIT- cestode nemaju git, trematode, postoji, ali
nemaju analni otvor, nematode, najslozeniji git, ekskretorni organi slabo
razvijeni, nervni sistem- 2 glavene ganglije, reproduktivni sistem- jako
razvijen, postoje jedinke koje lezu jaja, najcesce hermafroditi, i jaja i larve- zenke.
U zavisnosti od toga sta lezu, razlikujemo 3 tipa helminta-
1. OVIPARNI- nesegmentisana i neinfektivna jaja
2. OVOVIVIPARNE- segmentisana, infektivna jaja
3. VIVIPARNE- lezu larve.
3 stadijuma razvoja zivota samih helminta- jaje- larva- odrasla jedinka.
Infektivne forme vecine helminata su larve ili jaja. Kada dospeju u organizam, jaja
prelaze u larve, i u odraslu jedinku, gde naseljava razlicite strukture GITa, krvotok
odredjenih organa, vezivno tkivo ili misicno tkivo... Produkti samih parazita
ostecuju razlicita tkiva, a zbog promene antigena, izbegava imuni sistem
domacina. U zavisnosti od velicine i mesta uslaska, variraju i simptomi- najcesce
nespecificni, javljaju se tup bol u abdomenu, mucnina, povracanje, smena dijareja
i opstipacija razaranje sluzokoze- krvarenje i anemija, moze doci i do poremecaja
u cns toksinima koji se oslobadjaju, ileusa, apendicitisa... Obavezno se javljaju
simptomi alergija i eozinofilija.
Covek moze biti: stalni domacin- odrasla jedinka u coveku, prelazni domacin-
larveni ili jaja, i stalni i prelazni domacin- ceo ciklus.
Podele helminta: phylum platihelmintes- classis cestodes- pantljicare i classis
trematode- metilji, shistostome; phylum nemathelmintes- classis nematodes.
Dg: mikroskopski i makroskopski pregled stolice- boja stolice, konzistencija,
krv i paraziti u stolici, mikroskopski- trazimo larve, jaja parazita, bojen najcesce
Lugolovim rastvorom, sedimentiran, flotiran...
Cestode: klasa platihelminata najprostije gradje u odnosu na druge helminte.
Velicine od nekoliko mm do nekoliko metara. Odrasle jedinke su belicasto-
zuckaste boje. Nemaju razvijen GIT, kutikula obavija parazit... Postoje delovi
cestoda:
1. Skoleks: glava, na njoj se nalaze odredjene strukture pomocu kojih se parazit
kaci za tkivo- pukotine- bothriumi, prijanjalke i rostelum
2. Collum- vrat, nesegmentirani deo, odmah iza glave
3. Strobila: telo, segmentisani deo, postoje proglotisi i glotisi. Proglotisi- prednji
clanci, smesteni su reproduktivni organi u kojima se nalazi skladistena jaja,
Glotisi- zadnji clanci, skladistena jaja koja pucanjem clanaka se izbacuju u sp.
Sredinu.
Podela prema gradji skoleksa:
1. Ciclophyllidae: Taenia saginata, Taenia solium, Himenolepis nana,
Echinococcus granularis i Echinococcus multilocularis
2. Pseudophyllidae: Diphilobothrium latum

11.TAENIA SOLIUM- SVINJSKA PANTLJICARA

Helmint koji spada u phylum platihelmintes, klasa cestode. Ime svinjska
pantljicara potice od cinjenice da je svinja prelazni domacin- jaja prelaze u larve
u GITu same pantljicare, a stalni domacin je iskljucivo covek. Oboljenje koje
izaziva ovaj parazit je TENIAZA, a nastaje ukoliko je covek pojeo nedovoljno
termicki obradjeno meso zarazene zivotinje. Razvojni oblici same pantljicare- jaje,
larva, odrasla jedinka. Odrasla jedinka: oko 1m dugacka, skoleks- 4 prijanjalke,
rostelum izgradjen iz 2 reda kukica, collum- iza glave, strobila- proglotisi,
materica je razgranata, 6-12 grana ispunjena jajascima- 2 opne- spoljasnja-tanka i
unutrasnja deblja, slicne gradje kao i saginata, da bi se razlikovale- prelije se
sircetnom kiselinom, zidove materice bojimo, i brojimo grane- saginata ima vise
od 20 grana. Poslednji clanci su gravidni i sladiste jaja. Prskanjem proglotisa, se
jaja oslobadjaju i eliminisu stolicom. Jaja ukoliko dospeju u GIT svinje dolazi do
nastavka ciklusa- jaja ce prodreti u krv, zaglavice se u krvotoku, tj. u tkivo misica
najcesce, i tu ce se razviti embrion- EMBRIOHEKSANAT- larva, bobica-
CISTICERCUS CELLULOSAE, kroz nekoliko meseci. Digestijom termicki
nedovoljno obradjenog, zarazenog mesa, dolazi do nastavka razvoja samog
parazita u GITu coveka- iz cistocercusa, oslobadja se skoleks, prelazi u odraslu
jedinku, dugacku nekoliko metara. Ukoliko same bobice prodru kroz krv, bobice
ce dospeti do razlicitih organa, i doci ce do cistocerkoze. Produktima metabolizma
i mehanickim ostecenjem, dolazi do simptoma nalik na abdominalni bol, dijareju,
smenu sa opstipacijama, mucninu, povracanje, alergije, eozinofiliju, ali moze doci
i do poremecenog rada CNS
Dg: Direktne metode: jaja mogu da se pronadju u perianalnom brisu, ili u stolici,
proglosusa u stolici, a indirektne- seroloski pomocu indirektne fluorescencije

12. TAENIA SAGINATA- GOVEDJA PANTLJICARA

Taenia saginata je helmint koji spada u phylum platihelmintes, klasu cestoda.
Stalni domacin je covek, govece je prelazni domacin. Oboljenje: TENIJAZA. Jaje,
larva, odrasla jedinka. Odrasla jedinka moze biti dugacka 10 metara, a neke mogu
biti i do 25 metara, skoleks- 4 prijanjalke, ima rostelum koji nema kukice, strobila-
materica koja ima grane- preko 20 grana, tu se nalaze jaja obavijena sa 2 opne,
braon boje. U njima je smesten HEKSANATNI EMBRION sa 3 para kukica. Jaja
se polazu na taj nacin sto najpre dolazi do kidanja clanka, jaja se u spoljasnju
sredinu eliminisu, a ciklus razvoja se nastavlja kada se jaja unesu u GIT goveceta,
krvotokom se raznose po organizmu, tamo se zaglavljuju, oslobadja se heksanatni
embrion, i tu ce nastati bobica- CISTOCERKUSNI (BOVIS) stadijum- LARVA,
koja ce naseljavati razlicita tkiva i organe goveceta. Ukoliko covek ingestira same
larve u nedovoljno obradjenoj hrani goveceta, doci ce do pretvaranja larve u
odraslu jedinku (oslobadja se skoleks) i doci ce do tenijaze.
Simptomi poput bola u abdomenu, dijareja, opstipacija, mucnine, povracanja,
alergija, eozinofilija- posledica ili mehanickog ostecenja ili produkata tenije.
Dg: Direktne- pregled stolice(jaja ili proglotisi), perianalni otisak- jaja, indirektno-
seroloski: ELISA ili imunofluorescentna mikroskopija
Terapija: simptomatska: NIKLOZAMIN, PRAZIKVANTEL
13. HYMENOLEPIS NANA- MALA DECIJA PANTLJICARA
Cestoda ciji je i stalni i prelazni domacin upravo covek. Oboljenje se cesce javlja
kod dece, zbog toga sto ne produkuje neke produkte, i ne vrsi preveliko razaranje
tkiva, cesto parazitizam bude asimptomatski. Ukoliko je infekcija masovna, moze
se javiti toxemija, gubitak apetita, smena dijareja i opstipacija, mucnina,
povracanje...
Poseduje jaja, larvu i vegetativni stadijum. Oboljenje se prenosi usled unosenja
zagadjene hrane i vode fekalijama, pri cemu se jaja unose u GIT, oralnim putem.
Jaja sadrze HEKSANATNI EMBRION, i koje se kaci u prostoru crevnih resica.
Kroz nekoliko dana, nastaje bobica- CISTOCERKUSNI STADIJUM- LARVA,
napusta prostor crevne resice, skoleks izbija, i nastaje VEGETATIVNI OBLIK
PARAZITA- nekoliko cm dugacak, skoleks ima 4 prijanjalke sa rostelumom koji
sadrzi kukice, proglotisi sadrze matericu, koja je vrecasta, nema grana, sadrzi jaja
sa 2 opne, zuckaste boje. Pucanjem zrelog proglotisa, oslobadjaju se jajasca, i
izbacuju u spoljasnju sredinu.
Dg: mikroskopski ispitivanje, i identifikacija proglotisa i jaja u fecesu.

14: ECHINOCOCCUS GRANULOSUS I MULTILOKULARIS

Echinococcus granulosus- pseca pantljicara, je parazit ciji je stalni
domacin pas i vrste slicne psu, dok prelazni domacini mogu biti covek,
govece, ovca, koza..
Echinococcus je cestoda dugacka nekoliko mm, skoleks poseduje 4
prijanjalke i rostelum koji poseduje kukice u vidu 2 venca. Strobila je
izgradjena iz 3 proglotisa od kojih je poslednji clanak gravidni i ima jaja
spremna za eliminisanje, pucanjem proglotisa. Jaja se eliminisu fecesom,
ali se zadrzavaju na dlaki. Covek moze da se zarazi usled unosenja jaja
oralnim putem. Sama jaja sa embrionom u njima prodire kroz portalni
krvotok crevnih resica i tu dolazi do kapilara mnogih organa- jetre, pluca,
mozga, bubrega... Samo jaje raste do velicine decije glave i tada nastaje
HIDATIGENA CISTA. Cista je obavijena dvema membranama-
spoljasnja je KUTIKULA, elasticna membrana, a unutrasnja je
PROLIGERNA MEMBRANA, postoje PROLIGERNE VEZIKULE,
unutrasnjost ispunjava HIDATIGENA TECNOST, mnogobrojni
SKOLEKSI, a ukoliko postoje CERKE ILI UNUKE TOG PARAZITA,
ovakvu cistu nazivamo FERTILNOM CISTOM. Takodje moze
postojati i dodatni omotac oko ciste- PERICISTA, kojom cirkulise limfa.
Jasno ogranicena, vidljiva na RTG, izgledom podseca na benigni tumor.
Neostecena cista na jednom mestu- PRIMARNA UNILOKULARNA
EHINOKOKOZE, dok, ukoliko dodje do rupture takve ciste, doci ce do
oslobadjanja samih parazita, putem krvi ce doci do raznosenja samih
parazita krvlju i doci ce do SEKUNTARNE MULTILOKULARNE
EHINOKOKOZE.
Simptomi uglavnom poticu usled mehanickog pritiska- ostecuje se tkivo
samog domacina, ali ukoliko dodje do oslobadjanja same hidatigene
tecnosti, doci ce do pojave alergijskih simptoma, a moze doci i do
anafilaktickog soka. Nekada mogu nastati i poremecaji na nivou CNS.
Dg: RTG+ seroloske-reakcija vezivanja komplementa; alergo test-
antigen (alergen) se ubrizga subkutano. Pozitivan rezultat je ukoliko se
posle 15 minuta javi eritem, dok posle 1h javi crvenilo i otok.
Tp: hiruska

*Echinococcus multilocularis: Razlikuje se po nekim karakteristikama

u odnosu na sam granulosus- nejasno izolovan od tkiva, takodje se javlja
na nekoliko mesta, podseca na maligni tumor, centar je nekrotican,
embrion je sundjerast- alveolarnog oblika
15. DIPHILOBOTHRIUM LATUM- RIBLJA PANTLJICARA
Najveca, ali i najredja pantljicara; moze biti dugacka i do 10m. Stalni domacini su
covek, pas, macka, ali i neke druge domace zivotinje, a prelazni domacini su joj
slatkovodni racici ili slatkovodne ribe. Covek se zarazi ukoliko jede ribu koja je
nedovoljno termicki obradjena.
Vegetativni oblik na skoleksu ima 2 procepa- BOTRIDIJE, ventralna i dorzalna,
pomocu kojih se kaci na domacina. Materica, jaja... Jaja se izbacuju u spoljasnju
sredinu, a ciklus se nastavlja u vodi gde se oslobadja embrion posle 10 dana i
nastaje KORAKCIDIJUM. Ukoliko samo jaje najpre dospe u git slatkovodnog
raka, i tada nastaje sledeci larveni stadijum- PROCERKOID, a kada dospe do
gita ribe, nastaje treci larveni stadijum- AELOCERKOID- crvic dug 2-3 cm,
dospeva u git coveka, preko botridija se pricvrcuje za zid creva, prilikom
nedovoljno nermicki obradjene ribe, prelazi u oblik odrasle jedinke. Poremecaji u
apsorpciji B12 vitamina, krvarenja, alergije i nervne smetnje...
Simptomatski ili asimptomatski, dijareja, mucnina, bolovi, opstrukcija, i gubitak
na tezini.
Terapija: NIKLOZAMID, PARAMOMICIN, KVINAKRIN
Dg: Direktno, ispitivanje stolice- talozenjem jaja i proglotida u stolici, indirektno-
seroloski