Biofilm- dentalni plak

Porfiromonas gingivalis
Vrsta koja je upletena u nastanak i razvoj oboljenja parodoncijuma. Ima veliki broj
faktora virulencije i celularnih i ekstracelularnih (agresivni enzimi, metaboliti). Čini
(zajedno sa još nekim drugim MO) crvenu grupu paradontopatogena.
U patogenezi paradontopatije učestvuju:

Eubacterium
Gram pozitivni, nepokretni striktno anaerobni, asaharolitični bacili; produkuju
agresivne enzime- esteraze, kisele fosfataze, aminopeptidaze. Radi se o E.brachy,
E.timidum, E.nodatum, E.saphenum vrsti.
Sa druge strane postoje i saharolitične vrste koje su prisutne u klinički zdravoj
gingivi (E.saburreum, E.yurii).

Tanaerella forsythensis
MO sa izrazenim paradontopatogenim potencijalom; takodje pripada crvenom
kompleksu paradontopatogena; i pitanju je nepokretni Gram- bacil, striktno
anaerobni MO.
Ono što ovu vrstu odvaja od većine drugih bakterija je osobina satelitizam-
zahteva N-acetil neauraminsku kiselinu za svoj rast i razmnožavanje, tako da u in
vitro uslovima može da raste i razmnožava se samo uz kolonije Fusobacterium
nucleatum vrste koja svojim metabolizmom obezbedjuje ovaj nephodan faktor
rasta za tenerelu.
Od faktora virulencije raspolaže proteolitičkim enzimima kojima razlaže antitela i
faktore sistema komplementa, a osim toga ima sposobnost izazivanja apoptoze u
ciljnoj ćeliji.
Aggregatibacter actinomycetemcomitans
Vrsta MO koja zajedno sa nekim predstavnicima roda Hemofilus je svrstana u novi
rod- Agregati bacter. Izoluje se isključivo iz humane oralne šupljine; nalazi se na
apikalnom delu gingivalnog sulkusa, odmah iznad pripojnog epitela a naseljava i
površinu bukalne sluzokože.
Morfološke karakteristike: Gram negativan, inkapsuliran, nepokretan, asporogen
bacil koji poseduje peritrihijalno rasporedjene fimbrije.
Kulturalne karakteristike: kapnofili (vrsta koja zahteva sredinu sa povecanim
parcijalnim pritiskom CO2 i to do 10%). Daje rigidne kolonije koje su čvrsto urasle
u hranljivu podlogu obogaćenu konjskim serumom, u centru kolonije je
karakteristicna zvezdolika struktura.
Antigenska gradja: u pitanju je heterogena vrsta- na osnovu površinskog antigena
vrsta je podeljena na 6 serotipova koji su označeni a-h.
Najveci paradontopatogeni potencijal poseduje serotip b, zatim serotip a,ostali
serotipovi nemaju epidemiološki značaj.
Biohemijska heterogenost je takodje karakteristika ove vrste- na osnovu
biohemijske aktivnosti razlikuje se 10 biotipova.
Faktori virulencije:
• Endotoksin;
• Agresivni enzimi (kolagenaza, tripsinu slična proteaza, IgA proteaza, SOD,
katalaza);
• Egzotoksin-leukotoksin- uzrokuje stvaranje perforacija u ćelijskoj membrani
leukocita što dovodi do lize ćelija;
• Produkuje i proteine sa imunomodulatornim efektom (jedan sprečava
aktivaciju limfocita, a drugi sprečava pozitivnu hemotaksu neutrofila).
Patogenost: uzrokuje monomikrobnu infekciju parodoncijuma- lokalizovana
agresivna pradontopatija (infekcija parodoncijuma zahvata parodoncijum
centralnih sekutića i prvih molara, ostali zubi ostaju zdravi), tok bolesti je brz, ako
se ne preduzmu odgovarajuće terapijske mere infekcija se završava gubitkom
centralnih sekutica odnosno prvih molara. Zubi su gotovo bez biofilma, jer fale
vrste MO koje započinju akumulaciju dentalnog plaka, dok je parodoncijum toliko
oštećen da se zubi klate, i da je losa prognoza njihovog opstanka. Ova vrsta
uzrokuje i generalizovanu agresivnu paradontopatiju u asocijaciji sa drugim
oralnim bakterijama (zahvaćen je paradoncijum svih zuba).
Imaju sposobnost produkcije bakteriocina kojima deluje inhibitorno na Str.
Sagvins odnosno na vrste roda Actinomyces.
Osetljivi su prema tetraciklinima (za lečenje lokalizovane agresivne
paradontopatije i ostalih oboljenja parodoncijuma u kojima dominira ovaj MO).

Fusobacterium
Rod gram negativnih bacila koji pripada saplementnoj oralnoj mikroflori. Nalaze
se u subgingivalnom, supragingivalnom zrelom plaku, u svim regijama oralne
šupljine gde su niske vrednosti Eh.
Za paradontologiju najznačajnija je vrsta Fusobacterium nucleatum sa tri
podvrste:
• F. nucleautum subsp. nucleatum
• F. nucleautum subsp. polimorfum
• F. nucleautum subsp. vincenti
U pitanju su Gram negativni bacili, nepokretni, imaju karakteristične zašiljene
polove, oblikom podsećaju na vretena; ne formiraju spore, ni kapsule.
To su izrazito proteolitičke bakterije- ispoljavaju aktivnost prema AK kao sto su
histidin, glutamat, lizin, cistein, metionin. Sa pojedinih od ovih AK skidaju sumpor
a kao rezultat toga nastaje amonijak, H2S, metil-merkaptan –što uzrokuje
neprijatan zadah iz usne duplje.
Produkt metabolizma fuzobakterija je u većoj meri buterna kiselina, dok je u
manjoj meri to mlečna, sirćetna, ćilibarna kiselina.
U pogledu patogene aktivnosti učestvuju isključivo u polimikrobnim infekcijama.
Njihova sposobnost je da koagregiraju sa drugim vrstama MO, a u pitanju su, na
prvom mestu infekcije parodoncijuma- konkretno se radi o akutni ulceronekrozni
gingivitis (Plaut-Vinsentiva angina) subspecies nucleatum zajedno sa prevotelom
intermedium i treponemom vinceti vodi nastanku ovog oboljenja .

Wolinella (W. succinogenes)

Gram negativni bacili, mogu biti pravi ili blago lučno savijeni; snabdeveni su sa
monopolarnom flagelom što im omogućava kretanje; neinkapsulirani asporogeni
MO;
Striktni anaerobi koji za rast u in vitro uslovima zahtevaju hranljive podloge
obogaćene formijatima i fumaratima. U velikom procentu se izoluje iz
parodoncijuma hiv-pozitivnih pacijenata, a takodje izoluje se kod mnogih
pacijenata iz inficiranog kanala korena zuba nevezano za hiv. Može uzrokovati
resorpciju alveolarne kosti- nije razjašnjen tačan mehanizam.

Oralne spirohete
Pripadaju rodu Treponema. Mogu da se uoce na bojenom preparatu kao spiralno
uvijene, gram negativne, pokretne (zahvaljujuci endoflagelama-aksijalni
filamenti). Asporogene i neinkapsulirane bakterije.
Striktni anaerobi; mogu se izolovati na specijalnim obogaćenim hranljivim
podlogama- moraju se obezbediti anaerobni uslovi.
Podela:
1. Male (T.denticola, T.pectinorum, T.socranski)
2. Srednje (T.vinsenti- učestvuje u nastanku ulceronekroznog gingivitisa)
3. Velike (nisu prisutne u oralnoj regiji)
Faktori virulencije:
• raspadom oslobadjaju endotoksin;
• produkuju agresivne enzime(tripsinu slicna proteaza,
prolinaminopeptidaza);
 • invazivnost-sposobnost prodiranja u tkiva;
• sposobnost izbegavanja intrafgocitne destrukcijue- sprečavaju fuziju
fagozoma i lizozoma
Ucestvuju u polimikrobnim infekcijama (akutni ulceronekrozni gingivitis), mogu
biti upleteni u nastanak i razvoj i drugih oboljenja parodoncijuma.
Pripadaju saplemntnoj mikroflori- stalno prisutne u usnoj duplji u regijama sa
niskim vrednostima redoks potencijala. Ako se u usnoj duplji dešavaju odredjene
infekcije njihov broj se povećava (ovo se na osnovu mikroskopiranja po Gramu
može uočiti ali ne egzaktno kao pomoću BANA testa). Produkuju proteolitički
enzim- tripsinu slicnu proteazu, njegova količina se moze dokazati BANA testom-
ako su predominantne oralne spirohete vrednost BANA testa ce biti povišena.

Capnocytophaga
Gram negativni, pokretni, vitki bacili, zašiljenih vrhova; neinkapsulirani.
Kapnofilni MO; kao i pripadnici roda Proteus imaju sposobnost rojenja na podlozi-
zadržavaju pokretljivost i u in vitro uslovima.
Vrste od značaja za paradontologiju su C. gingivalis, C.sputigena, C.ochracea,
C.granulosa, C.heamolytica.
Od značaja za metaboličku aktivnost ovih MO je da razlažu UH, jer sadrže neke
glikolitičke enzime: glikozidaza, galaktozidaza, acetilglikozaminidaza .
Od faktora virulencije raspolažu sa IgA1 proteazom.

Eikinella (E.corrodens)
Gram negativni, nepokretni bacil.
Fakultativni anaerob; stvara defekte (rupe) u hranljivoj podlozi (krvnom agaru);
kultura miriše na varikinu; asaharolitičan, katalaza negativan MO. U pitanju su MO
koji pored toga što se nalaze u usnoj duplji, mogu biti prisutni i u mikroflori RT i
GIT.
U retkim slučajevima učestvuju u infekcijama kože i potkožnog tkiva,
osteomijelitisu, meningitisu i endokarditisu.

Campylobacter
Gram negativni, blago savijeni, pokretni bacili (prisutne jedna ili dve flagele).
Infekcije prouzrokovane ovom vrstom su u grupi zonoza.
Najznacajnije vrste: C.rectus (prisutan u usnoj duplji, tačnije u parodoncijumu),
C.colli, C.jejuni, C.feces (povezan sa septikemijama-najteži oblici, kod trudnica se
najčešće završavaju spontanim pobačajem).
Kapnofilni MO koji zahtevaju obogaćene hranljive podloge na kojima formiraju
kolonije posle produženog vremena inkubacije; za njihov rast je potrebno
obezbediti višu T od telesne T čoveka- rastu na T od 37 do 42 stepena. Na 30
stepeni prestaje njihovo razmnožavanje.
Faktori virulencije:
• flagele;
• adhezivni proteini;
• endotoksin;
• sposobnost izbegavanja fagocitoze;
• ima sposobnost produkcije egzotoksina(citotoksin)- ima karakteristike
enzima denaze.
Izaziva oboljenja kampilobakterioze- radi se konkretno o gastroenteritisu, kolitisu
i autoimunim bolestima perifernih nerava i zglobova.
Kada je reč o patogenoj aktivnosti usne duplje postoje indicije da na prvom mestu
C.rectus učestvuje u nastanku i razvoju oboljenja parodoncijuma.
Helicobacter (H.pylori)
Gram negativni, pokretni (poseduju 6,7 flagela), spiralno uvijeni (pravljenjem
preparata gube svoju karakteristiku oblika- dobijaju se pravi bacili na bojenom
preparatu po Gramu).
Mikroaerofili; imaju posebne nutritivne zahteve; imaju produženo vreme jedne
generacije (kolonije se pojavljuju nakon 3,5dana ili 2 nedelje).
MO koji su u usnoj duplji prisutni u zrelom biofilmu i smatra se da se odatle
spuštaju u GIT.
Faktori virulencije: raspolažu pokretljivošću, produkuju ureazu koja razlaže ureu
do CO2 i amonijaka koji sa vodom daje amonijum hidroksid koji podiže pH sredine
u kojoj se nalaze MO (oni tako prilaze endotelu želudačne sluzokože za koga se
zatim vezuju putem proteina na površini ćelije). Snabdeven toksinima koji imaju
sposobnost izmene imunske odbrane domaćina- kada prodru u ćeliju dovode do
promene citoskeleta.
Nakon ingestije H. Pilori najčešće uspostavlja doživotnu kolonizaciju želudačne
sluzokože domaćina ako se ne sprovedu radikalne terapijeske mere. Vrlo je često
ta infekcija asimtomatska, ali povremeno moze biti praćena simtomima
karakterističnim za upalu gastrične mukoze. U slučaju kada se ne primeni terapija
moze izazvati ulkusnu bolest ili malignitete u okviru GIT-a.

Filamentozne (končaste) bakterije

Samo prisutne u usnoj dublji (nigde više)!
U pitanju su 2 vrste:
• Corinbacterium matruchoti- gram pozitivna sa grananjem; fakultativni
anaerob; vremenom bakterijske ćelije doživljavaju fragmentaciju tako da se
na bojenom preparatu osim dugačkih, razgranatih, filamentoznih oblika
mogu uočiti i bacilarne forme.
• Leptotrichia buccalis- gram negativna bez grananja, ali ima izražene septe
duž tela, pa vremenom takodje trpi fragmentaciju; mikroaerofilni MO.
Pojavljuju se u maturacionoj (završnoj) fazi formiranja dentalnog plaka.
Za ove MO se pomoću specijalnih pila (polarizovanih) adherišu oralne
streptokoke- nastaju corn-cox (kao klipovi kukuruza) formacije- daju masu zrelom
dentalnom plaku.
Nijedna vrsta nema direktan uticaj na oštećenja parodoncijuma. Indirektno deluju
tako što formiraju corn-cox formacije koje daju masu zrelom dentalnom plaku-
ako se ovaj zreli plak ne uklanja sa površine zuba tu se talože Ca soli i nastaje
zubni kamenac koji mehanički pritiska tkivo gingive i uzrokuje smanjen dotok krvi i
atrofiju tj. povlačenje gingive.
 Biofilm (Dentalni plak)

Akumulira se na svim čvrstim strukturama u okviru usne duplje.

Biofilm- predstavlja složenu zajednicu MO normalne mikroflore koja je usadjena u
matriks bakterijskog i salivarnog porekla.
Indikatorska boja za odredjivanje dentalnog plaka: eritrozin, gencijana violet- kako
bi pacijentima pokazali kako izgleda njihova oralna higijena i koliko ima
akumuliranog biofilma na povrsini zuba.
Biofilm se akumulira na:
- povrsini zuba;
- ispunima (amlgam, kompozit..);
- materijalima protetskih nadoknada (akrilat, metal, keramika..);
- materijali od kojih se prave ortodontski aparati i guma.
Biofilm se odstranjuje mehanički.
Biofilm je čvrsto pripojen za površinu na kojoj se akumulirao, ne može se ukloniti
mućkanjem tečnosti po ustima.
Materia alba- struktura koja se javlja samo kod osoba sa veoma lošom oralnom
higijenom.
Bela, sirasta struktura koja prekriva površinu zuba, marginalnu gingivu i sve čvrste
strukture u okviru usne duplje. Sastavljena je od bakterija, leukocita,
deskvamiranih epitelnih ćelija i ostataka hrane. Labavo je pripojena za površinu za
koju se akumulirala. Moze se ukloniti mućkanjem vode po ustima sa površina na
kojima se akumulirala.

Topografija biofilma:
SUPRAGINGIVALNI
a)koronarni- na gingivalnoj trećini krunice zuba;
b)marginalni- na površini marginalne gingive.
SUBGINGIVALNI
a)adherisani- na površini zuba i mekih tkiva tj.gingive koja čini meki zid
gingivalnog sulkusa;
b)slobodni- ispunjava unutrašnjost gingivalnog sulkusa ili parodontalnog dzepa.
Sastav biofilma:
1. stečena pelikla
2. bakterije
3. matriks

1. Stečena pelikla- struktura u okviru biofilma koja se prva formira vrlo brzo,
nekoliko minuta nakon pranja zuba. Vodi poreklo od salivarnih proteina.
Na površini hidroksiapatita je drugačijeg sastava od one koja je formirana na
površini akrilata.
Nakon dva sata od početka formiranja stečene pelikle je oko 2nm, posle 1 do 2
dana njena debiljina je od 500-1000nm
Površina gledji je naelektrisana negativno pa se za nju direktno vezuju bazni
salivarni glikoproteini koji su bogati prolinom (pozitivno su naelektrisani). Kiseli
glikoproteini su negativno naelektrisani, oni se vezuju posredstvom jona
Ca2+(dvostruko pozitivno naelektrisani). Joni Ca su poreklom iz salive.
U sastav pelikle ulaze i imunoglobulini, inhibitori virusne hemaglutinacije
(proteinske prirode), poneki uh.
Glavni proteinski molekuli koji čine stečenu zubnu peliklu su fosfoproteini tj.
sulfoglikoproteini.Ovi molekuli se direktno preko fosfatnih i sulfatnih grupa vezuju
za površinu gledji u procesu formiranja stečene pelikle.
2. Bakterije
Čine izmedju 80 i 90% mase biofilma- tj. jedan mg biofilma sadrži oko 10 na 9
bakterija.
Pored bakterija u sastav biofilma ulaze gljivice, protozoe i neki virusi.
Da bi se započela kolonizacija MO površine zuba presvučene stečenom zubnom
peliklom potrebno je da prvo MO pridju površini a to se moze desiti ili salivarnim
tokom ili MO koji sadrze lokomotorni aparat to mogu učiniti svojom pokretljivosti.
Braunovo molekularno kretanje je kretanje koje doprinosi prilasku MO površini
zuba presvučenog stečenom zubnom peliklom.
Adherencija MO se odvija u dve faze:
1. faza- adherenicija se odvija putem reverzibilnih (nestabilnih) veza koje se u
svakom trenutku mogu raskinuti. Mogu biti elektrostatske, veze preko jona Ca i
hidrofobne veze. Hidrofobne veze nastaju kao posledica strukturne podudarnosti
hidrofobnih molekula koji su u okviru stečene pelikle i odgovarajućih molekularnih
struktura u sastavu površine bakterijske ćelije (najčešće lipoteihoična kiselina)- pri
kontaktu ovih molekula dolazi do istiskivanja molekula vode.
2. faza- nastaju čvrste ireverzibilne veze koje se ne mogu lako raskinuti. Postoji
više načina kojima se bakterije ireverzibilno vezuju.
1. način: posredstvom lektin like veza- na povrsini bakterijske ćelije su proteinski
molekuli-lektini-prepoznaju šećer u sastavu glikoproteina u sastavu stečene zubne
pelikle (npr. Str.gordoni poseduje gordone koji su specifični prema alfa amilazi
koja je receptor za ovu vrstu bakterija, može se vezati i za proteinske strukture-
ima dve vrste receptora za vezivanje, zatim actinomicete i fuzobakterije pokazuju
afinitet prema staterinu, a Str.mutanas pokazuje afinitet prema prolinom bogatim
proteinima).
2. način: Str.mutans u okviru ćelijskog zida poseduje enzim glukozil transferazu i
ovim enzimom se adheriše za dekstran u okviru dentalnog plaka -ovaj način
vezivanja je karakterističan za uznapredovalu fazu formiranja dentalnog plaka.
3. način: Str.mutans se može vezati i za glikoproteine i u salivi i mogu se zajedno
taložiti na površinu zuba.
Načini vezivanja bakterija za bakteriju- KOAGREGACIJA: U početnim fazama
agregacije bakterija i nastanka dentalnog plaka obično se koagregacija odvija
pomoću lektinskih molekula pojedinih bakterijskih vrsta i receptorskih
polisaharidnih molekula u okviru nekih drugih vrsta- Streptokoke se u početnim
fazama agregacije dentalnog plaka vezuju za aktinomycete. Lektinski molekuli su
obično na površini bakterijskih fimbrija.
U terminalnoj fazi razvoja dentalnog plaka dešava se koagregacija izmedju oralnih
streptokoka i dugih koncastih bakterija pri cemu nastaju corn-cox formacije koje
daju masu zrelom dentalnom plaku.
Pored koagregacije koja nastaje kao posledica lektinskih molekula postoji i
koagregacija koja se odvija posredstvom dekstrana koji se nalazi na površini
bakterijskih ćelija i putem dekstrana se lepe jedna za drugu.
Dva načina koagregacije- 1. putem lektinskih molekula i 2. preko dekstrana.
3. Matriks biofilma- sastavljen od dekstrana (glukana).
Dekstran je sastavljen od velikog broja molekula glukoze koji vode poreklo od
saharoze koja dospeva u usnu duplju putem ishrane.
Neke vrste oralne mikroflore pre svega Str.mutans i Str.oralis zahvljujuci
produkciji enzima glukozil-transferaze od glukoze sintetišu dekstran.
Str.oralis sintetišu dekstran koji pored centralnog lanca molekula glukoze
povezanih alfa- 1,6glikozidnom vezom postoji dosta bočnih kratkih lanaca
sastavljenih od glukoza vezanih alfa- 1,4 ili alfa- 1,3 glikozidnom vezom- ovi bočni
lanci omogućavaju rastvorljivost dekstrana u vodi tj. salivi.
Str.oralis stvraju i dekstran koji je rastvorljiv u vodi-ima centralni lanac koji čine
molekuli glukoze vezani alfa- 1,6 glikozidnom vezom i ima malo bočnih alfa- 1,4
lanaca koji daju nerastvorljivost dekstranu. Ovakav dekstran ne ulazi u sastav
matriksa biofilma.
Levan (fruktan) vodi poreklo od molekula fruktoze iz egzogene saharoze. Molekuli
fruktoze su medjusobno povezani beta- 2,6 glikozidnim vezama. Levan je izvor
hrane tj. enegije bakterijama koje su ga sintetisale ali i svim MO iz okoline.
Sastav matriksa sadrži i salivarne glikoproteine, bakterijske metabolite i enzime i
endotoksin koji se oslobadja iz raspadnutih gram negativnih bakterija.
Faze nastanka biofilma:
1. Inicijalna- stvaranje stečene pelikle- vodi poreklo od salivarnih
glikoproteina iz salive.
 2. Faza akumulacije- prilazak MO površini zuba presvučenoj stečenom
peliklom, prilazak se ostvaruje putem salivarnog toka ili aktivnošću
lokomotornog aparata. Zatim se uspostavljaju reverzibilne veze bakterija za
stečenu peliklu. Potom se uspostavljaju ireverzibilne veze. Dešava se i
koagregacija tj. medjusobno vezivanje bakterija.
3. Faza maturacije (sazrevanja)-pojavljuju se dugačke filamentozne bakterije i
oralne streptokoke grade corn-cox formacije zahvaljujuci polarizovanim
pilama.
Dekstran nema nikakvog uticaja na bakterije, ne služi kao hrana niti deluje štetno
na njih. Ima ulogu u vezivanju MO za površinu zuba i u koagregaciji MO.
Sastav biofilma se razlikuje zavisno od lokalizacije:
• Zubne fisure- ekološke niše- pružaju uslove za lakšu retenciju MO,bogate su
hranljivim materijama i slabije su izraženi procesi samočišćenja i čišćenja.
Ovde je obično prisutan Str.mutans, Lactobacillus i Actinomycetes.
• Aproximalne površine- pružaju slične uslove kao fisure- takodje su slabije
izložene procesima samočišćenja i čišćenja- veoma slična oralna mikroflora,
ovde su prisutne još i gram negativni bacili- Prevotella, Fusobacterium i
Rothia.
• Subgingivalni- ispunjava gingivalni sulkus ili parodontalni džep- nizak redoks
potencijal- mikroskopskim i kulturalnim pregledom biofilma iz ovih regija se
mogu uočiti tri sloja: najdublji čine filamentozne bakterije, prevotele,
porfiromonas i fusobacterije, srednji i površinski sloj- još prisutne i gram
pozitivne koke i bacili i gram negativne koke i bacili.
• Zubne proteze- mogu biti prisutne i gljivice: candide, zatim oralne
streptokoke, actinomycetes, enterobacterie, staphylococcus…MO koji se
povremeno mogu naći u usnoj duplji, ali zbog svojih karakteristika nisu
prilagodjeni za duži boravak u njoj.