FUNGICIDI ISPIT

1.Mehanizam delovanja triazola:

Inhibiraju sintezu ergosterola u el. Membranama gljiva putem spreavnja demetilacije u C-14
(verovatno preko inhibicije moniksigenaze, neke vrste cit-P450). Posledica ovakvog delovanja je kolaps
el. Zida gljive i inhibiranje rasta hiva i micelije.
2.Koje jedinjenje ispoljava baktericidni efekat?
Bakar hidroksi, bakar oksihlorid i bordovska orba
3.Bakarna jedinjenja?
Prema mestu delovanja svrstani su u kontaktne fungicide sa delovanjem na vie mesta, u grupu
neorganskih jedinjenja. Aktivne materije su razliite soli bakra i smatraju se grupom niskog rizika bez bilo
kakvog znaka razvoja i rezistentnosti prema ovim fungicidima. Prema frackodu jedinjenja bakra su
oznaena sa M1
4.Bakarni preparati deluju na?
Fitopatogene gljive-fungicidi
Bakterije-baktericidi
Alge-alvicidi
5.strobilurini su podeljeni na 6 podgrupa?
1.dihidrodioksazin-AM fluaksastrobin
2.metoksiakrilat-AM azoksistrobin, pikoksistrobin, SYP-Z071
3.metoksi karbamat-AM piraklostrobin
4.oksazolidinedion-AM famoksadon
5.oksiminoacetamid-AM dimoksistrobin, metominostrobin
6.oksiminoacetat-AM kresoksim-metil, trifloksistrobin
6.Spektar delovanja strobuilurina?
Strobilurini imaju posebno irok spektare delovanja. Toksini su za sve etri klase fitopatogenih gljiva
(oomycetae, ascomycetae, basidiomycetae, deuteromycetae) u nekim sluajevima isto jedinjenje suzbija
i pepelnica i plamenjaa na istim usevima. (vinova loza, tikve to je novina za fungicide)
7. Mehanizam delovanje strobilurina?
Imaju vrlo specifian mehanizam delovanja na gljive. Inhibiraju respiraciju mitohondrijama blokirajui
transport elektrona izmeu cit b i cit c1 kompleks ( kompleks 3) odnosno blokiraju cit C-reduktazu.
Inhibiraju klijanje spora i rast micelije, a deluju i kao antisporulanti.
8.Primena stroburilina?
Koriste se folijarno, deluju protektivno, kurativno i eradikativnjo. Posebno su znaajni to u nekim
sluajevima istovremeno suzbijaju pepelnice i plamenjau, pepelnicu i venturiju jabuke i dr. Suzbija i rase
patogena koji su stekle rezistentnost na razliite druge fungicide. Koriste se u koliinama 100-300 a.s na
1ha. Odnosno u koncetraciji 0,01-0,02 % aktivne substance.
9.Rezistentnost gljiva na triazole?
1.ervinia graminis- na penici i jemu
2.uncinula necator-na vinovoj lozi
3.veturia inaequalis-na jabuci
4.sphaerotheca fuliginea- na krastavcu
5.mychospharella fijensis- na banani
10.Rezistentnost na dikarboksimide razvila je:
Botritis cinereae, javlja se i kod drugih gljiva fusarium nivale, monilija fructicola ali je naena sporadiki.
11.Mehanizma delovanja morofolina?
Morfolini imaju razlicit mehanizam delovanja.Dimetomorf (lokal sistemik) inhibira obrazovanje celijskog
zida Oomyceta.Ostala jedinjenja dodemorf,fenopropimorf,tridemorf( sistemici) inhibiraju sintezu
ergosterola ali na drugaciji nacin od triazola imidazola I dr.Sprecavaju redukciju pri sintezi
sterola,blokiraju izmomerizaciju.
12.Mehanizam delovanja I primena imidazola?
Imidazoli inhibiraju sintezu ergosterola,sprecavaju C-14 demetilacju.Primenjuju se protektivno I
eradiaktivno,za folijarno tretiranje najcesce tretiranje plodova posle berbe,tretiranje semena,tretiranje
zemljista. Slabo isparavaju, slabo se spiraju
13.Podgrupe pirimidina? Svi su sitemici i slabo isparavaju i slabo se spiraju
A-2-amino pirimidini, B-4-amino pirimidini, C-derivati pirimidin-5-metanola, D-2-anilopirimidini
14.Organska jedinjenja kalaja?
1.fentinacetat 2. Fentin-hidroksid
Mehanizam delovanja fentinaceta I fentin hidroksida inaktiviraju metabolizam gljiva na mnogim
mestima a narocito respiraciju.Prvenstveno inhibiraju oksidativnu fosforilaciju.Sprecavaju klijanje
spora.Deluju protektivno a delom I kurativno. Protiv cercospora beticola. Vodei fungicidi u zastiti
seerne repe.
15 Ditiokarbamati?
Fungicidi sa kontaktnim preventivnim delovanjem.Inhibiraju SH enzyme koji regulisu disanje.Gljive ne
razvijaju rezistentnost prema ovim fungicidima. Spadaju u grupu kontaktnih fungicida sa vise mesta
delovanja. M3. Postoje dve grupe: alkilenbis (ditiokarbamati) i dimetilditiokarbamti.
16 Mehanizam delovanja benzimidazona?
Inhibraju mitozu putem sprecavanja sinteze beta tubulina, inhibiraju razvoj klicine cevcice, formiranje
apresorije I rast micelije. Rezistentni su minilia, botritis, cercospora i fusarium. Benzimidazoli nisu
kompatibilni sa jedinjenjima bakra.
17.Mehanizam delovanja Qol i Qil?
C-respiracija,Qol spoljni inhibitori kvinona,Qil unutrasnji inhibitori kvinona
18.Mehanizam delovanja Bacilus subtilus I da li izaziva rezistentnost?
Mehanizam delovanja zasniva se na kolonizaciji korena biljke bakterijom I kompeticijom sa patogenim
organizmima.Ne izaziva rezistentnost
19.Mehanizam delovanja MOA?
A-sinteza nukleinskih kislelina
B-Mitoza i cel deoba
C-Respiracija
D-sinteza aminokis i protein
E-transdukcija signala
F-Sinteza membrane I lipida
G-Biosinteza sterola u membranama
H-sinteza glukana
I-sinteza melanina u cel zidovima
P-indukovanje odbrambenog mehanizma kod biljke domacina-
U-nepoznati mehanizam delovanja
NC- neklasifikovani
M-kontaktno delovanje na vise mesta
20 .Mehanizam delovanja biofungicida?
1Direktna kompeticija 2antibioza 3 predatorsvo ili parazitizam 4 indukovana otpornost domacina
21. Pozitivne strane biofungicida?
-organizmi za za biolosko suzbijanje su prirodan izvor koji se mogu primenjivati na razlicitim tipovima
biljne proizvodnje,neki trajno ostaju biocenozi nakon unosenja.
-primena bioloskih agenasa u program integralne zastite bilja omogucava razvoj odrzive poljoprivredne
proizvodnje.
-smanjen uticaj na zivotnu sredinu
-smanjuju potrebu za hemijskim sredstvima
-bezbedniji su za upotrebu od hem sredstava
-manje fitotoksicni
-kracih radnih karenci
22. Nedostatci biofungicida?
-teze se uvode u primenu
-imaju uzi spektar delovanja
-sporije deluju od hem sredstava
-imaju kraci rok trajanja skuplju su
-zahtevaju visekretnu primenu
-deluju preventivno nikad eradiktivno
-mogu biti inkompatabilni sa drugim fungicidima ili baktericidima
-zahtevaju snizenje pragova stetnosti
23.Vrste rezistentnosti?
-poligenska
-unakrsna
-negativno unakrsna
-multirezistentnost
-simultna
-dupla rezistentnost
24.Biohemijski mehanizam nastajanja rezistentnosti?
-Ubrznana metabolicka detoksikacija
-smanjena metabolicka aktivacija
-smanjena propustljivost cel zida
-promena mesta delovanja:sinteza nukleinskih kis I funkicja jedra
-ometanje sinteze proteina stvaranje energije,izmena cel zida,(struktura i funkcija)
25. koji element se ne sme naci u vodi u kojoj ce biti rastvoren biofungicid? Hlor
26.Neklasifikovane aktivne materije?
Mineralna ulja,organska ulja,Kalijum bikarbonat,materije bioloskog porekla
27.Kontaktno delovanje na vise mesta?
Bakar,Sumpor,mankozeb,kaptan,metiram,dodin,folpet,maneb,tiram,cineb,ciram.smatraju se grupom
niskog rizika bez bilo kakvog znaka razvoja rezistentnosti prema fungicidima.Za dodin je utvrdjena
rezistentnost kod venturie inaqualis sto ukazuje da dodin mozda i nije inhibitor sa vise mesta
delovanja.preporucuje se primena strategije za upravljanje rezistentnosti.
28.Biosinteza sterola u membrani?
Sinteza sterola vrste:triazoli,pirimidini,piperazini,imidazoli,morfolini,piridilini
29.Kako se klasifikuje rizik nastanka rezistentnosti kod fungicida?
Nizak,srednji,visok
30. Koja je gljiva razvila rezistentnost na kontaktne fungicide?
Erysiphe graminis,Penicilium spp,Botrytis cinereae
31.Kakav je nacin tretiranja semena?
Registrovani preparati tehnike: inkrustracija I piliranje
32.Koji fungicidi prema naponu pare mogu da isparavaju?
Piroketalamini,dinakonazol 2,93 x 10 -3
33.Promene osetljivosti nastaju?
Ekstrahromozomski,hromozomski i interakicjom gena
34. Posle krcenja vinograda ne smeju se gajiti leguminoze jer se
nakupljaju bakarne soli
35. Koji fungicide se koriste za tretiranje semena i kako se koriste?
Triazoli,imidazoli,pirimidini,dikarboksimidi najcesce se koriste folijarno,tretiranjem semena,potapanjem
lukovica i krtola I za tretiranje plodova posle berbe
36.Posledice nastajanja rezistentnosti?
-upotreba selektivnih sistemicnih fungicida kao posledica intezivne i neracionalne primene,geneticke
osnove za rezistentnost kod gljiva su ekstrahromozomske ili hromozomske,prirodna dejstva fungicida I
geneticka kontrola uslovljavaju podelu prema riziku od pojave rezistentnosti na fungicide
niskog,umerenog I viskog rizika,intenzitet selekcije,broj aplikacije,ciklus gljive,perzistentnost fungicida I
osetljivost domacina.
37.Prema razlikama u strukturi molekula strobulini su podeljeni na tri podgrupe?
Azoksistrobin,trifloksistrobin,piraklosistrobin
38.Unakrsna rezistentnost?
Unakrsna rezistentnost je otpornost na dva ili vise fungicida kontrolisana istim genetickim
faktorom,istim mehanizmom.
39. Uloga aktivatora sistemicne otpornosti?
Indukovanje sistemicne stecene otpornosti aktiviranje odbrambenih mehanizama same biljke
40. Koaja je razlika izmeu triazola i morfolina? U mehanizmu delovanja (objasnjeno gore u pitanjima)
41. dali su benzimidazoli kompatibilni sa jedinjenjima bakra : nisu
42. kontaktni fungicidi sa vise mesta delovanja koliko imaju podgrupa : M9
43.poreati jedinjenja po isparljivosti: najisparivljiji je 1,2*10 na minus 3 a najmanje isparljiv bi bio
1,2*10 na minus 7.
44. kako se odreuje rezistentnost fungicida i na osnovu ega se izraava?
Odreuje se kroz brzinu infekcije, porast micelije, sposobnost sporulacije na domainu, sposobnost
kolonizacije na substratu i klijavosti spora.

45. Mehanizam delovanja ditiokarboksimida:

Hrolizanat vri peroksidaciju lipida u membranama mitohondrija
Prosimidon inhibira sintezu triglicerida kod gljiva
46. mehanizam delovanja bakarnih jedinjenja:
Neselektivno inhibiraju sulfidrilne enzime i blokiraju respiraciju
47. Piroketalimini- spiroksamin- znaajno isparava i umereno do slabo se spira, deluje protektivno,
kurativno i eradikativno. On je novi ihhibitor sinteze ergosterola. Falcon.
48.Vrste rezistentnosti? -unakrsna-poligenska-simultna
-negativno unakrsna- otpornost na jedan fungicid proizvela poveanu osetljivost na drugi fungicid
-multirezistentnost- dva preparta dva gena otpornosti
-dupla rezistentnost-rezistentno je vie od jedne grupe fungicida