УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ
САНИТАРНО-ЕКОЛОШКИ ИНЖЕЊЕР

Семинарски рад из Опште токсикологије

Тема: Токсичност малатиона

Ментор: Студент:
Доц. Др. Маја Вујовић Невена Здравковић 345СЕИ

1
САДРЖАЈ

2
УВОД:

- Органофосфорна једињења се широко користе у борби против

штеточина у пољопривреди, најчешће као пестицид.
Најпознатији пестицид јесте малатион.
- У првом делу семинарског рада, реч је о физичко-хемијским
особинама малатиона и фармаколошом ефекту.
- У другом делу семинарског рада, говори се о
токсикокинетици, путевима уношења у организам и
метаболизму кроз организам.
- У трећем и четвртом делу, токсикодинамика, лечење,
аналитичке методе и токсични ефекат на животну средину.

3
1. Физичко-хемијске особине

- Према агрегатном стању супстанца мелатион се налази у течном стању.

Хемијска формула: C10H19O6PS2
Релативна молекулска маса: 330.36г
Физички облик: жута до тамносмеђа, у чистом стању бистра и безбојна
течност.
Мирис: врло непријатан, у води се може осетити у концентрацији од
око 1ппм.
Густина: 1,23г
Растворљив у алкохолу, бензену, малатион је органофосфорно
једињење, које припада групи органских једињења.
1.1 Фармаколошки ефекти
- Малатион се користи као пестицид, њихоца акутна токсичност
преписује се инхибицији ацетилхолинстеразе, која је кључи ензим у
преношењу нервних импулса код сисара. Токсични ефекат
органофосфорних киселина манифестује се акумулацијом
органофосфатима, заснива се на примени специфичних против отрова,
неспицифичних и симпоматских третмана.
2. Токсикокинетика

2.1. Путеви уношења

- Удисање аеросола, апсорпција кроз кожу, гутање, додир с очима.

- Најугроженији су јетра, кардиоваскуларни, гастроинтестинални,

централни нервни систем, крв.

4
 - Опасност од тровања ове супстанце је врло велика јер су оне
липосолубилне и веома лако продиру кроз неповређену кожу и све
слузнице. После удисања отрова, знаци тровања се појављују већ после
неколико минута, док је после дермалне наступање симптома обично
успорене. На месту ресорпције не постоји црвенило ни надражај коже, али
се понекад на том месту запажају брзе контракције појединих мишићних
влакана.

Као резултат уношења у организам долази до нагомилавања ацетилхолина

у ткивима, а тиме и функције централног нервног система. Поред
деловања на нервни систем, утицај на холинестерозу органофосфорних
једињења неповољно утичу и на: трипсин, липазу, естеразу, јетре итд...

3. Токсикодинамика

3.1. Механизам токсичног дејства

- Интеракција између молекула токсичне супстанце и функционално важног

маркомолекула одиграва се на месту које се назива специфични рецептор.
Реакција између токсичне супстанце и рецептора може да буде реверзабилна
или иреверзабилна. Реверзабилном реакцијом токсична супстанца или њен
метаболит се везује за рецептор слабим хемијским везама, које се брзо и
ставарају и кидају. Иреверзабилном реакцијом токсичне супстанце се везују
са рецептором чврстим ковалентним везама тако да доводе до биохемијских
промена које остају и после нестанка супстанце из организма.

3.2. Токсични ефекти на људе и животиње

- Разликују се лаки, умерени и тешки степени акутне интоксикације. Код

лаког степена акутног тровања јавља се општа слабост, вртоглавица, болоби

5
у желудцу, дијареја, слабљењ вида... Код умереног степена, уз дате симпотме
лаке интоксиције, јављају се и несаница, грозница, поремећај равнотеже и
хода, поремећај у говору. Тешки или коматозни, карактерише обилно
знојење, повећана секреција слузи из дисајних путева, поремећај мокрења и
дефекације, јављају се симптоми едема плућа, поремећај дисања и
бронхоспазам. Смрт отрованих настаупа услед асфиксије, јавља се цијаноза,
отежано дисање и престанак рада срца.

- Хронично професионално тровање се може јавити код радника запослених

у индустријкој производњи, припреми и примени пестицида у пољопривреди.

4. Лечење

Општа терапија се односи на давање инфузје, кисеоника и одстрањивање

органофосфата из тела пацијента. Улога општег терапијског приступа је
стабилизација пацијента, супортивна терапија и заштита пацијента од
поновног излагања органофосфату. Пацијентима којима је
дијагностификовано тровање треба подхитно отворити венски пут, затим
дати инфузију како би надокнадили изгубљену течност и спречили настанак
шока и кардиоваскуларног колапса. Пацијентима се даје кисеоник како би се
потпомагало њиховој отежаној респирацији до које је дошло услед
бронхоконстрикције, бронхореје и слабљења респираторне мускулатуре.
Пацијенти се склањају од извора органофосфата, скида им се одећа и купају
се како би уклонили са њих резидуалне остатке органофосфата, чиме се
спречава продужена интоксикација код пацијената. Одлучује се да ли ће да
приступа специфичној терапији или ће да остане на супортивној терапији.
Након стабилизације пацијента, он остаје у установи минимално још 1 дан.
Редовно им се узима крв. Ово се ради како бисмо се уверили да неће доћи до

6
настанка интермедијерног синдрома, а уколико дође,погоршава се дисање,
које иде од диспнеје па до престанка дисања, указује на настанак
интермедијерног синдрома који захтева примену кисеоника, атропина, и
механичке вентилације.

5.Аналитичке методе

- Метода се заснива на метанолској-ацетонској екстракцији узорка земљишта.

Извршава се оптимизација главних експерименталних параметара који могу
да утичу на ефикасност ЛСЕ методе (течно-чврсте екстракције). Вредности
одређивања пестицида у узорцима земљиштима до концетрнација од 30 мг/кг
сваког једињења су испод 8%, односно изнад 89%, док су границе детекције
ниже од 4 мг/кг.

6. Токсични ефекти на животну средину

-У основи отпорности разних врста биљака према пестицидима леже њихове

биохемијске разлике у размени материје у физиолошкој реакцији на ова
једињења. Утицај пестицида на биљке почиње од момента контакта и
продора кроз лишће, стабло и корење.Већина органофосфорих једињења брзо
продире и креће се по биљци, испољавајући општи утицај на целу биљку.Код
биљака у развоју, пестициди у биљку продиру углавном кроз лишће у облику
течности и паре. При недостатку влаге у биљци пестициди продиру кроз
ћелијски зид. Пестициди унети у земљиште могу чак у зависности од
примењене дозе променити састав земљишне микрофлоре.Општи показатељ
дејства пестицида на микрофлору јесте биолошка активност земљишта.
Хербициди се релативно брзо разлажу у земљишту и њихова примена у
препорученим дозама не одражава се негативно на земљишну

7
микрофлору.Масовна употреба има негативне последице и дугорочна
штетна дејства на екосистем, па самим тим и на човека и његово здравље.

ЗАКЉУЧАК:

- Малатион је органофосфорно једињења чије физичко-хемијске особине

и путеви уношења указаје на штетне ефекте по људе и животну
средину. Требамо их што мање користити. Приликом уношења у
огранизам могу изазвати акутне и хроничне интоксикације. Циљ је
створити нове пестициде који ће имати мањи штетни ефекат по
животну средину, еко систем.

8
ЛИТЕРАТУРА:

1. Токсикологија, извод са предавања, др. Данило Поповић

2. http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0367-598X/2013/0367-
598X1302217C.pdf
3. https://www.who.int/publications/m/item/chemical-fact-sheets--malathion