SKRIPTA TOKSIKOLOGIJA - IVANA PESIC 79/10

1. Istorijski razvoj toksikologije

Toks.-nauka o otrovima,relativno mlada nauka,ali je sastavni deo istorije oveanstv.od rei toxicum-otrov,i
logia nauka,toksini-otrv.koji lui iv organiz. Prvi pisani dokument egipatski zapis Ebers papyrus 1500 B.C.
sadri vie od 800 recepata lekova i otrova(kukuta-dravni otrov stare Grke,jadi) Grka Hipokrat
400.p.n.e opisuje tetne efekte olova-kolike , Theophrastus De Historia Plantarum-brojni podaci o
otrovnom bilju
Dioscorides klasifikacija otrova na biljne, ivotin. i mineral.
Stari Rim Mithridates kralj koji je vrio ekspe. I doa do otkrica theriac - antidot (protivotrov)
SREDNJI VEK Toffana pripremala koz.preparta aqua toffana sa arsenom,ubijale muzeve, familija Bordijarazvili umetnost trovanja doba prosvetlje. Paracelzijus DOSIS SOLA FACIT VENENUM,
SAVREMENA TOKSIKOLOGIJA
Orfila otac savremene toksikologije- odvojio toksikologiju od ostalih nauka- sa 28 godina napisao
knjigu o toksikologiji
RAZVOJ TOKSIKOLOGIJE U SRBIJI
1859. Dravna hemijska laboratorija u Beogradu Knez Milo Obrenovi
Mr ph Pavle Ili, prvi dravni hemiar, 1866. opisao Marovu probu za dokazivanje arsena
1939. nastavnim planom Farmaceutskog odseka predvien predmet Toksikoloka hemija
1945. osnovan Institut za toksikoloku hemiju
1946. prof. dr Momilo St. Mokranjac izabran za prvog profesora toksikoloke hemije
Roen je u Beogradu 1899. od oca Stevana Mokranjca i majke Marije, roene Predi, erke Uroa
Predia.
Francuski ak, doktorirao kod uvenog Gabriela Bertrand-a, oca mikroelemenata.
1954. Dopisni lan Pariske akademije farmacije
1955. Lavoazijeova medalja
Prof. Mokranjac je bio ovek od nauke, otac srpske i jugoslovenske toksikologije.
Prof dr Danilo Soldatovic
Roen je 1927. u Strazburu
Usavravanje u Belgiji, vajcarskoj, Francuskoj
Inicirao formiranje i izradio elaborat o Centru za pruanje pomoi u sluaju trovanja
Problematika istraivanja:
interakcije toksinih metala i bioelemenata
2006. prvi farmaceut lan Francuske nacionalne akademije medicine (iji su lanovi bili Gay-Lussac,
Claude Bernard, Louis Pasteur, Alexander Fleming...)
2.
-

Grane toksikologije
Sudska toksikologija nekada je pojam toksikologija bio iskljucivo vezan za pojam sudske tj
forenzicke medicine, za pronalazenje otrova u slucajevima kada je postojala sumnja da je uzrok
smrti neke osobe otrov
Profesionalna tj industrijska toksikologija razvoj industrija a posebno hemijske dovelo je do
prosirenja zadataka toksikologa kako se u industriji koristi sve veci broj hemijskih supstanci a neki
od njih su i npr toksini organski rastvaraci gde se gleda da se zamene manje toksicnim
Poljoprivredna toksikologija siroka upotreba pesticida u savremenom svetu i postojanje potrebe da
se kontrolise njihova upotreba
Vojna toksikologija tj toksikologija bojnih otrova proucava sve vezano za upotrebu razlicitih
hemijskih agenasa, bojnih otrova, raznih dimova, eksploziva, raketnih goriva itd, prvenstveno
koriscenih u ratnim uslovima. Otkricem nuklearnog oruzja i mikrobioloskog prosiren je obim vojne
toksikologije
Klinicka toksikologija obuhvata dijagnozu, terapiju i prevenciju oboljenja prouzrokovanih
toksicnim spstancama, najrazlicitije hemijske strukture i destva na organizam

Toksikologija zivotnih namirnica u sprezi je sa bromatologijom jer je tesko odvojiti domen

ispravnosti od toksicnosti zivotnih namirnica. Probem su upotreba razlicitih aditiva, boja itd.
Ekotoksikologija danas mozda najznacajnija grana toksikologije jer se tice svih nas i sigurno je da
ukoliko bi svi postovali postulate ekotoksikologije da bi sacuvali opstanak nas i nasu planetu od
zagadjenja. Prosto receno ekotoksikologija se bavi zagadjenjem covekove sredine. U
ekotoksikologiji se susrecemo sa nizom stetnih supstanci koji mogu da zagade direktno vazduh,
zemljiste i vodene povrsine ali se javlja i problem interakcija izmedju toksicnih agenasa u biosferi i
njihov uticaj na organizam i probelm se tako veoma komplikuje.
Radiotoksikologija
Imunotoksikologija
Regulatorna toksikologija

3.

Definicija i podela otrova

Definicija otrova: otrov je bilo koja supstanca koja uneta u organizam u odredjenoj kolicini i pod
odredjenim uslovima izaziva strukturne ili funkcionalne poremecaje organizma i eventualno smrt. Iz
definicije se izvlaci zakljucak da je toksicnost neke supstance determinisana dozom tj kolicinom unete
supstance ali i faktorima koji uticu na otrovnost datog jedinjenja.
Podela otrova:
1) Prema poreklu se dele na biljne, zivotinjske i mineralne
2) Prema hemijskoj prirodi na baze, kiseline, metale i organske supstance
3) Prema dejstvu na ciljne organe na krvne otrove, nervne otrove, hepatotoksicne, nefrotoksicne itd
4) Prema sistematskom toku analize na cetiri grupe: prva su gasoviti otrovi, druga grupa su lako
isparljivi, treca su mineralni i cetvrta biljni i sintetski otrovi.
5) Prema toksicnosti klasifikacija hemikalija se vrsi na osnovu podataka o njihovim svojstvima
(fizicka i hemijska, toksikoloska i ekotoksikoloska svostva). Kriterijum za klasifikaciju su klase
opasnosti koje daju pravilnici za DSD/DPD i CLP/GSH sistem klasifikacije.
T+ - I grupa otrova jak otrov
T II grupa otrova, otrov
Xn II grupa otrova, stetno po zdravlje
C korozivno
Xi nadrazujuce
E- eksplozivno
O oskidativno
F zapaljivo
F+ - samozapaljivo
N opasno po zivotnu sredinu

4.

Doze u toksikologiji
U toksikologiji razlikujemo, u odnosu na kolicinu resorbovane supstance i odgovor organizma, toksicne
i letalne doze. Pod toksicnim dozama se podrazumevaju doze odredjenog jedinjenja koje ce dovesti do
stetnih, toksicnih efekata u organizmu a pod letalnim dozama one koje ce dovesti do smrti. Izrazavaju se
odnosom kolicine otrova na kg telesne mase ili kao odnos broja mmol ili mol unetog otrova i kg
izlozenog organzima. Uobicajeni postupak kod odredjivanja toksicnosti neke supstance je odredjivanje
letaliteta ekspirementalnih zivotinja. Najcesce se koriste sledece vrednosti : LD25, LD50 i LD100.
LD25 minimalna letalna doza (doza kod koje ugine 25% eksp zivotinja)
LD50- srednja letalna doza
LD100 apsolutna letalna doza
U industrijskoj toksikologiji MAC minimalna dozvoljena koncentracija koncentracija jednog gasa,
pare ili prasine koje se mogu podneti radeci i vise godina po osam casova dnevno na odredjenom
radnom mestu a da se pri tome ne pojave nikakve stetne posledice po zdravlje radnika.
FEL doza ili nivo ekspozicije koji izaziva stetne efekte dovodeci o funkcionalnih poremecaja ili
povecanaj osetljivosti bolesti
LOAEL najniza doza ili nivo ekspozicije koji izaziva stetne eefekte po zdravlje najniza doza sa
stetnim efektom

LOEL najniza doza ili nivo ekspozicije koji izaziva stetni efekat ali bez znacajnog ostecenja zdravlja
najniza doza sa efektom
NOAEL najveca doza ili nivo ekspozicije pri kojoj se ne javljaju stetni efekti po zdravlje - doza bez
stetnog efekta (NOAEL moze biti jednak LOEL)
NOEL najveca doza ili nivo ekspozicije bez efekta na normalnu biolosku funkciju doza bez efekta
Za procenu izlozenosti opste populacije nekom toksicnom agensu cesto se koristi ADI prihvatljiv
dnevni unos i ADI=NOAEL/SF (sigurnosni faktor i najcesce je 100)
MPI maksimalni dnevni unos i jednak je ADI*70kg
ARfD akutna referentna doza predstavlja kolicinu supstance u hrani ili vodi izrazenu na kg telesne
mase koja se moze neti tokom kratkog vremenskog perioda, obicno jednim obrokom ili tokom jednog
dana bez rizika po zdravlje.
TDI tolerisuci dnevni unos
TWI tolerisuci nedeljni unos
Benchmark doza (BMD) - Statistika donja granica pouzdanosti doze koja dovodi do malog poveanja
efekta (5-10%) u odnosu na kontrolnu vrednost.
5.

LD50
Odredjivanje srednje letalne doze je prvi korak u proceni toksicnosti nekog novog hemijskog jedinjenja.
Tradicionalno LD50 se koristi kao opsta mera akutne toksicnosti bilo koje supstance. LD50 je statisticki
dobijena pojedinacna doza supstance koja ce dovesti do smrti 50% ispitivanih zivotinja. Klasicni
eksperiment odredjivanja LD50 vrsi se na pacovima, koristi se opseg doza tako da doze rastu
geometrijskom progresijom i najvisa doza se uzima ona kod koje ugine vise od 90% ispitivanih
zivotinja. Opseg doza se odredjuje na sonovu hemijske strukture i prethodnih iskustava ili podataka iz
pilot istrazivanja. (grafike nauci iz Matovic skripte!!!!)
Najznacajniji nedostaci LD50 su upotreba velikog broja eksperimentalnih zivotinja, velike inter i
intraindividualne razlike, kao odgvor se prati samo letalitet i to samo pri unosenju pojedinacne doze i
javlja se problem ekstrapolacije dobijenih rezultata na coveka.

6. Testovi toksinosti
To su testovi akutne toksicnosti (oralne, dermalne i inhalacione), testovi iritacije koze i oka i
senzibilizacije, testovi subakutne toksicnosti, testovi hronicne toksicnosti, testovi genotoksicnosti, testovi
karcinogenosti itd.
Akutna toksicnost u stvari predstavlja odredjivanje LD50 doze. Parametri koji se prate su ponasanje,
telesna masa, toksicni efekti i smrtnost eksperimentalnih zivotinja. Srednja smrtna doza je definisana
vrstom eksperimentalnih ivotinja i putom unosa. Znacaj testova akutne toksicnosti se ogleda u
kategorizaciji u grupe otrova, u identifikaciji ciljnih oragana, identifikaciji kriticnog efekta, identifikacija
drugih toksicnih efekata kao i otkrivanje reverzibilnosti toksicnih efekata.
Senzibilizacija koze- testovi su Buehler test i testovi maksimizacije. Albino zamorci, topikalno,
intradermalno/epidermalno. Senzibilizacije koe alergijski kontaktni dermatitis.
1. Faza indukcije
2. Faza provokacije
0-bez promene 3- intenzivna reakcija i oticanje
Hronicna toksicnost u testovima se daju razlicite doze u toku duzeg vremenskog perioda i prate se efekti:
Telesna masa, Potronja hrane i vode, Boja krzna
Promene ponaanja
Toksini efekti
Histopatoloke analize
Biohemijske analize
Toksikoloke analize
NOEL, LOEL, NOAEL, LOAEL. Znacaj ispitivanja hronicne toksicnosti se ogledaju u legislativnoj
toksikologiji i odredjivanju RfD, TDI, ADI, MDK.
7.

Faktori toksinosti

Faktori koji uticu na toksicnost jedne supstance se mogu podeliti u tri grupe: faktori koji se odnose na
sam otrov, faktori ekspozicije i faktori koji se odnose na subjekat (predmet trovanja).
Faktori koji se odnose na sam otrov tj karakteristike otrova su fizicke osobine i hemijska struktura. Sto
se tice fizickih osobina od znacaja nam je agregatno stanje i rastvorljivost. Tako otrovi u tecnom stanju
brze deluju od onih u cvrstom i nerastvorna jedinjenja u vodi i telesnim tecnostima po pravilu nisu
toksicna za razliku od rastvornih. Sto se tice faktora ekspozicije od znacaja su nam doza ili
koncentracija toksicnog agensa i doza je osnovni parametar toksicnosti (vecu toksicnost imaju jedinjenja
cija je LD50 manja). Zatim imamo puteve unosa od kojih su najznacajniji oralni, putem koze i pluca i od
znacaja nam je duzina ekspozicije (npr i ekspozicija niskim konc toksicnih supstanci u duzem periodu
moze dovesti do stetnih efekata na organizam). Prema duzini ekspozicije trovanja se dele na akutno,
subakutno, subhronicno i hronicno. Faktori koji se odnose na subjekat se dele na interne i eksterne.
Interni su vrsta, pol, starost, ishranai nacin zivota, imunoloski i genetski status kao i zdravstveno stanje a
eksterni su faktori spoljne sredine i dele se na fizicke, hemijske i socijalne.
8.

Hemijska struktura i toksinost

Zavisnost toksicnosti jedinjenja od hemijske strukture predtsavlja teorijski i prakticni interes savremene
toksikologije. Kao sto postoji povezanost izmedju hem strukture i dejstva lekova tako nacelno postoji i
veza izmedju strukture i toksicnosti ali to se ne moze definisati kao zakonitost. Bilo bi idealo da zaista
postoji striktna zakonitost jer bi u tom slucaju moglo samo na osnovu hemijske strukture da se odredi
toksicnost neke supstance ili da se to koristi kako bi se sintetisale samo netoksicne supstance. Primeri
veze hemijske strukture i toksicnosti su:
- Halogeni uticu na toksicnost mnogih jedinjenja. Uvodjenjem hlora u molekul dietilsulfida nastaje
toksicno jedinjenje pod nazivom iperit (bojni otrov). Uvodjenjem hlora u molekul metana nastaje niz
toksicnih jedinjenja cija se toksicnost povecava sa brojem atoma hlora. Ali pored ovih primera
imamo i primer uvodjenja hlora u benzenov prstn gde se dobija hlorbenzen koji je manje toksican od
benzena. Kod organofosfata tio oblik je manje toksican od jedinjenja kod koji je za fosfor vezan
kiseonik. Kod alkohola sa normalnim nizom toksicnost raste sa povecanjem broja C atoma do broja
a potom se smanjuje jer im se smanjuje rastvorljivost (izuzetak metanol toksicniji od etanola pri per
os unosenju). Moze se zakljuciti da na osnovu poznavanja hem strukture ne mozemo pouzdano
ogovoriti kakve je toksicnosti neko novo sintetisano jedinjenje. Neophodna su in vivo ispitivanja na
zivotinjama i odredjivanje toksikoloskih parametara kako bi se dao odgovor na pitanje kakve je
toksicnosti to jedinjenje.
9. Vrste trovanja prema uzroku
1) Zlocinacka tj kriminalna masovna (koriscenje bojnih otrova u ratovima npr iperit u prvom
svetskom ratu, teroristicki napadi kao sto je koriscenje sarina u metrou u Tokiju) i pojedinacna
trovanja (u cilju ubistva, koriscenje koroziva, aktivnih principa biljaka i zivotinja, kamene sode,
ugljen monoksida itd)
2) Slucajna trovanja tj akcidentalna masovna (trovanje CO usled pozara, metanolom, Talidomidska
katastrofa, kamenom sodom, hranom zagadjenom arsenom, organskim jedinjenjima zive, katastrofe
prirodnog porekla kao sto su vulkanske erupcije, antropogenog porekla kao sto je radijacija u
cernobilu), trovanja dece (kozmetickim sredstvima, sredstva za ciscenje u domacinstvu, biljke i
plodovi), trovanja odraslih (CO upaljen auto u garazama, nepravilno skladistenje pesticida i
sredstava za ciscenje)
3) Samoubilacka trovanja lekovima (barbiturati, benzodiazepini sa alkoholom i drugim lekovima)
4) Medicinska trovanja gde su uzrocnici lekari i farmaceuti
5) Profesionalna trovanja trovanja u industriji organskim rastvaracima, gasovima koji nastaju u
razlicitim ind procesima, u rudnicima i topionicama od nastalih para i cestica metala (takodje to
dovodi do zagadjenja zivotne sredine)
6) Bolesti zavisnosti tj toksikomanije zloupotreba sredstava koja izazivaju zavisnost kao sto su
alkohol, pusenje, opijati, marihuana, LSD, kokain, amfetamini, metadon
10. Epidemiologija trovanja
Podaci AAPCC (americko sranje za kontrolu trovanja) 1991 je bilo 4.4 miliona slucaja trovanja od kojih
je 1.8 registrovano a sa letalnim ishodom 764. Uzorcnici trovanja su sredstva za ciscenje u

domacinstvima, kozmeticki proizvodi, OTC preparati, biljke, pesticidi, lekovi, hrana najveci procenat
smrtnosti je kod trovanja lekovima a najcesci put unosa je peroralno. Najzastupljenija su slucajna
trovanja i to kod dece ispod sest godina i starijih osoba. Namernih trovannja je najcesce kod
adolescenata i najcesce je polimedikametozna intoksikacija uzrok. Podaci iz 2008 pokazuju 4.4 miliona
reg slucajeva od kojih je 1315 slucajeva zavrseno letalno sto ukazuje na povecanje stope smrtnosti kod
trovanja. Najveci procenat preminulih jer preminulo usled trovanja lekovima (analgetici, sedativi,
hipnotici, antipsihotici). Zatim tu su trovanja sredstvima za licnu higijenu, za ciscenje itd. lekovi su na
prvom mestu po broju smrtnih ishoda i to na prvom mestu analgetici, zatim kardiovaskularni lekovi,
antidepresici i sedativi/hipnotici/antipsihotici.
11. Prethodne probe
Bilo da je u pitanju ispitivanje organa, sumnjive hrane, pica, lekova i sl strucnjak ce najpre izvrsiti
prethodne probe bez pripreme materijala. Prethodne probe olaksavaju dalji rad time sto mogu da posluze
kao indikacije na koji otrov ili grupu otrova moze da sumnja da se nalazi u ispitivanom materijalu.
Glavne prethodne probe su:
1) Ph materijala prosta proba lakmusovom hartijom da se vidi kakvu reakciju daje ispitivani materijal
(posebno od znacja za ispitivanje tecnosti i hrane, kod organa moguce samo kratko nakon smrti pre
nego nastupi raspadanje organskih materija)
2) Miris i boja od znacaja posebno kod sumnjivih tecnosti (fenol, cijanovodonik i drugi otrovi imaju
spec miris) slicno je sa bojom gde npr anilinske boje daju materijalu karakt boju
3) Probe sa reagens hartijama npr Guignardovim reagensom natopljena hatrija obojice se crveno kad
je unesemo i ostavimo da duze vremena stoji u zatvorenoj posudi iznad materijala koji se ispituje a
sadrzi cijanovodonik; reagens hartija natopljena olovoacetatom pocrnece u slucaju prisustva
sumporvodonika a hartija natopljena srebronitratom pocrnece ako u materijalu ima H2S ili fosfora.
4) Spot kolorimetrijski testovi, TLC, IR, MS
12. Materijal za toksikoloku analizu
Materijal za toksikolosku analizu moze biti razlicit od vazduha, vode, zemlje, hrane do bioloskog
materijala, lesnog materijala i bilo kog sumnjivog materijala. Vazduh se uzorkuje u gasnim
epruvetama i bozama, gumenim loptama, impindzerima, toksimetrima, sedimentatorima idt. Tri vste
uzorkovanja vazduha su trenutno, kontinuirano i automatski. Voda se uzrokuje u polietilenskim
inertnim posudama i kod ispitivanja povrsinskih voda uzorkovanje se vrsi sa razlicitih dubina. Zemljiste
se uzorkuje u polietilenskim vrecicama i sa razlicitih dubina. Lesni materijal je uzorak za forenzicku
toksikologiju a pod lesnim materijalom se podrazumeva krv, urin, zeludacni sadrzaj, sinovijalna tecnost,
tecnost staklastog tela. Materijali za forenzicku toks su jos i sumnjiva hrana, tecnosti, lekovi i sve sto je
moglo izazvati trovanje a nalazi se u blizini lesa.
Kada su materijal unutrasnji organi, od svakog se uzme polovina taj materijal se isecka i pomesa i tako
se dobija srednja proba. Tako dobijena srenja proba podeli se na tri dela: proba 1 je nesto manje od
polovina srednje probe i sluzi za istrazivanje lako isparljivih i mineralnih otrova, proba 2 je deseti deo
srednje probe i sluzi za kao rezerva za ispitivanja kao u probi 1; proba 3 je polovina srednje probe i sluzi
za ispitivanje biljnih i sintetskih otrova.
13. Procedura istraivanja otrova (od uzorkovanja do toksikolokog izvetaja)
1) Materijal i Uzorkovanje materijala (pitanje 12)
2) Transportovanje i cuvanje uzoraka gde se mora voditi racuna o mogucnosti kontaminacije bilo
namerne bilo slucajne
3) Prijem materijala za toksikolosku analizu i zahtev za toksikolosku analizu
4) Prethodne probe (pitanje 11)
5) Priprema mterijala za analizu (ekstrakcija i metode mineralizacije)
6) Dokazivanje i odredjivanje otrova odg metodama (IR, MS, NMR, AAS, AES, GC, HPLC, GCMS)
7) Izdavanje i tumacenje rezultata putem formulara sa kompletnom doumentacijom; u urgentnim
stanjima se moze i treba saopstiti nalaz klinickom toksikologu najbrzom komunikacijom i pre
dostavljanja zvanicnog izvestaja; u sudskoj toksikologiji nikad ne reci NE

14. Opti principi terapije trovanja

1) Odrzavanje vitalnih funkcija
2) Prevencija resorpcije otrova tako sto se izaziva povracanje kod pacijenta, vrsi se lavaza tj ispiranje
zluca, koriste se laksativi i aktivni ugalj koji ce vezati za sebe otrov i spreciti resorpciju.
3) Eliminacija otrova tako sto se forsira diureza, moze se vrsiti i peritonealna dijaliza ili hemodijaliza
kao i hemoperfuzija.
4) Simptomatska terapija odnosno koriscenje lekova koji se delovati protiv simptoma otrova
5) Primena antidora hemijskih ili fizioloskih (hemijski reakcija neutralizacije a fizioloski antagonizam)
15. Antidoti
Dele se na fizioloske i hemijske (antidoti u pravom smislu). Fizioloski zasnivaju se na antagonizmu tj
suprotnom delovanju koje dva otrova izazivaju u orgaizmu. Tako kod trovanja ezerinom daje se atropin
(ili strihnin kod trovanja barbituratima). Hemijski se zasnivaju na hemijskim ili fizicko- hem procesima.
Treba se dati sto pre jer kada se resorbuje otrov on preko krvi dospeva do svih delova organizma i
antidot vise ne moze da deluje efikasno. Protivotrov mora da ispuni sledce uslove : da brzo neutralise
otrov, da unet u vecim kolicinama u organizam ne dovodi do ozbiljnije stete.
Kod oralnih intoksikacija cesto se koristi aktivni ugalj al je on od znacaja samo ako otrov nije
resorbovan. On deluje tako sto adsorbuje otrov na sebe i sprecava resorpciju. Kod trovanja alkalijama
antidot jeste mleko dok je kod trovanja kiselinama MgO, NaHCO3 i mleko. Kod trovanja Au, Cd, Cu,
Hg, Pb i Zn koristi se kao antidot penicilamin. Kod trovanja arsenom, bizmutom, hromo, Ni, Sb koristi
se BAL (dimerkaptopropanolol) koji je i sam prilicno toksican. Kod trovanja AU i Pb moze se primeniti
Ca2EDTA. Kod trovanja J2,Br2 i Cl2 Na tiosulfat. Trovanje metanolom antidot je etanol. Trovanje Co je
kiseonik, benzodiazepini je flumazenil
16. Osnovi profesionalne toksikologije + iz pitanja 2.
Materijal je najcesce vazduh, krv, urin, kosa. Vrsi se ambijentalni monitoring i peronalni ambijentalni
monitoring. Pod pojmom monitoringa u optem smislu podrazumeva se praenje nekog objektivnog
parametra u odredjenom prostoru ili biolokom materijalu. Za atmosferu tj vazduh i bioloski materijal se
odredjuje MAC. Takodje vrsi se ambijentalni monitoring koji podrazumeva bioloske testove ekspozicije
koji mogu biti selektivni ili neselektivni. Najznacajnije jeste da se proceni rizik izlozenosti radnika.
17. Osnovi ekotoksikologije
Vrse se epidemioloska ispitivanja biosfere a posebno opste populacije. Prate se svi eventualni
zagadjivaci biosfere u vazduhu, vodi, zemljistu i njihov uticaj na biljni i zivotinjski svet. Koriste se
razliciti biomarkeri i druge metode za procenu zagadjenja zivotne sredine. Cilj je procena rizika za
coveka i njegovu okolinu.
18. Osnovi klinike toksikologije
Klinicka toksikologija ima ulogu pri akutnim trovanjima i odgovorna je za urgentni odgovor. Materijal
je krv, urin, vomitus. Odredjuje se otrov i primenjena kolicina i odlucuje se o protivotrovu. Prati se
kinetika otrova u organizmu i od velikog je znacaja poznavanje metabolizma otrova.
19. Osnovi sudske toksikologije
Kao materijal za ispitivanje se koristi les, bioloski materijal i sav sumnjiv materijal koji se nalazi u
blizini lesa. Veoma je vazno voditi racuna o truljenju organa jer u toku tog procesa mnogi otrovi izgube
prvobitni karakter i neki se sasvim mogu razloziti. Prilikom truljenja stvaraju se veliki broj neorganskih
kao i organskih jedinjenja koja mogu ometata nalazenje i odredjivanje otrova kako i sami mogu biti
sumnjivi kao uzrocnici. Nastaju alifaticna jedinjanje (amini i kiseline, merkaptani), aromaticna 9fenoli,
kiseline, aroma mino kiseline) heterociklicna jedinjanje i ptomaini otezavaju odredjivanje alkaloida.
20. Analitika toksikologija
Je usmerena ka otkrivanju i dokazivanju otrova u razlicitim materijalima za analizu. U zavsitnost od
profesije kojoj sluzi moze se dalje deliti na grane (profesionalna, klinicka, ekotoksikologija itd).
21. Toksikokinetika-Sudbina otrova u organizmu

Kada se otrov resorbuje on dospeva u cirkulaciju i putem krvi dospeva do razlicitih organa i tkiva i na
taj nacin biva distribuiran u razlicitim organima. Neki otrovi se metabolisu i na kraju sledi eliminacija iz
organizma. Za sve te procese koristi se skracenica ADME. Da bi se resorbovao otrov mora da prodje
kroz membrane organizma i najcesce mehanizam trasnporta je prosta difuzija (npr etanol). Prolaz otrova
kroz celijsku membranu zavisi od njegobe liposolubilnosti prvenstveno, zatim od znacaja je
rastvorljivost, pH sredine kao koncentracioni gradijent date supstance. Najbolje se resorbuju rastvorne
nejonizovane liposolubilne supstance. Osim olaksane difuzije imamo i ubrzanu difuziju, aktivni
transport, fagocitozu i pinocitozu. Po resorbciji otrov dospeva u cirkulaciju gde se moze naci u
slobodnom stanju ili vezan za proteine. Slobodna frakcija otrova je ta koja ce prolaziti kroz razlicite
barijere u organizmu i distribuirati se u razlicita tkiva. Sve ove barijere su tipicne lipidne barijere tako da
ce najbolje prolaziti liposolubilni i nejonizovani otrovi. Ukoliko je veca frakcija slobodnoh otrova u krvi
u toliko je i vece prodiranje u tkiva i celije. Mnogi otrovi posebno ksenobiotici se u velikoj meri vezuje
za albumine. To moze biti problem ukoliko se u organizam unese druga supstanca koja moze da istisne
ksenobiotik iz veze sa albuminom i dovede do toksicne reakcije (primer davanje sulfonamida
dijabeticaru, istiskivanje antidijabetika i pojava hipoglikemije). Otrovi mogu da se deponuju u masnom
tkivu i kostima odakle naknadno mogu da se oslobadjaju i dovedu do toksicnih efekata. Takodje otrovi
odg fiz-hem osobina mogu proci kroz krvno mozdanu barijeru i delovati na mozak. Tako prolaze
lipofilna nejonz jedinjenja kao sto je npr metil-ziva. Kroz placentarnu barijeru posredstvom razlicitih
transportera se prenose vitamini, aminokiseline, joni ali mnogi otorovi mogu prostom difuzijom da
prodju kroz placentu. Nakon ispoljenog toks efekta veliki broj otrova se u organizmu metabolise.
Poznavanje metabolizma je od znacaj iz dva aspekta: veoma cesto je nosilac toksicnosti metabolit a ne
uneta supstanca i metabolizam je od znacaja sa aspekta analitike. Na kraju svoj puta u organizmu otrov
biva eliminisam i glavni putevi izlucivanja su bubrezi (putem urina), putem zuci, putem respiratornog
trakta i putem koze i znoja. Eliminacija preko bubrega je u najvecem broju slucajeva osnovni put
ekskrecije otrova i renalna ekskrecija je regulisana glom filtracijom, tubularnom sekrecijom i
tubularnom reapsorpcijom. Hidrofilne supst se lako eliminisi a lipofilne bivaju reaps nakon filtracije i
izlucuju se tek nakon metabolizma i pretvaranja u hidrofil supst. Otrovi baznog karaktera ce se
eliminisati u vecem % ako je urin kiseo i obrnuto. Primena u praksi kod trovanja fenobarbitonom, slaba
kiselina, davanjem NaHCO3 povecava se njegova eliminacija jer se urin cini baznijim i forsira diureza.
22. Putevi unosa otrova u organizam
Glavni putevi unosa otrova u organizam su:
1) GIT peroralno kroz jednjak do zeluca i creva. Glavni centar resorpcije jesu creva tj tanko crevo.
Resorpcija liposolubilnih i nejonizovanih jed putem difuzije. Peroralno unosenje je znacajno sa
apsekta slucajnih i namernih trovanja a u danasnje vreme i u okviru ekotoksikologije.
2) Pluca mesto resorpcije gasova i para kao i aerosoli i cestica. Velika je resorptivna povrsina i
najslabija prepreka su pluca za resorpciju. Najznacajniji faktor za stepen res preko pluca je gasni
particionih koeficijnt datog jedinjenja. Veca je resorpcija sto je gas, para ili aerosol rastvorljivija u
krvi i tkivima. Otrov brzo dopire do mozga i srca. Znacajno sa aspekta industrijske toksikologije i
ekotoksikologije. Takodje i zlocinacka trovanja bojnim otrovima.
3) Koza resorpcija se dogadja kroz epidermalne celije, preko folikula dlaka, preko lojnih i znojnih
zlezda. Kroz zdravu kozu se resorbuju gasovi i lako isparljivi otrovi a ako je koza ostecena onda o
drugi otrovi. Danas znacajno sa aspekta profesionalne toksikologije.
23. Faktori distribucije otrova
U kojoj meri ce se otrov distribuirati u organizmu zavisi od razlicitih faktora. Na prvom mestu nam jesu
fizicke i hemijske osobine otrova. Od znacaja nam je Mr i polarnost supstance. Lakse se distribuiraju
molekuli male mase i nepolarne odnosno lipofilne supstance. Sledeci faktor jeste koncentracioni
gradijent koji definise zapreminu tkivne tecnosti u kojoj je otrov distribuiran (Vd=doza/konc u plazmi).
Od znacaja za distribuciju jeste i protok krvi. Tako se otrovi lakse distribuiraju do organa i tkiva koji su
dobro prokrvljeni kao sto je srce, mozak, jetra i bubrezi kod kojih imamo visok odno protok krvi/masa.
Takodje pojedini otrovi imaju afinitet za specificna tkiva te se tako lipofilne supstance lako distribuiraju
u adipozno tkivo a cesto tu i deponuju. Poslednji faktor distribucije jesu strukturalne barijere organizma
kao sto je krv-mozak i placentalna barijera. Dve barijere koje sluze kao zastita u organizmu ali nisu

apsolutne. Lipofilni nejonizovani molekuli prolaze kroz krv mozdanu barijeru dok pojedini otrovi
prostom difuzijom mogu prodji iz krvi krzo placentu.
24. Deponovanje otrova u organizmu
Otrovi se mogu kumulisati u organizmu i najznacajnija mesta kumulacije jesu krv, adipozno tkivo, kosti,
jetra i bubrezi. U krvi se kumulisu otrovi koji se u velikoj meri vezuju za plazma proteine prvenstveno
za albuminsku frakciju i to su sekobarbital 50% i tiroksin 99%. Znacajno je za toksikologa jer moze doci
do ozbiljne toksicne rekacije ukoliko hemijski agens izadje iz ove veze sa proteinom. Jetra i bubrezi
imaju visok odnos protoka krvi i mase i imaju veliki kapacitet za vezivanje razlicitih jedinjenja tako da
cesto ova dva organa sadrze vecu kolicinu otrova nego bilo koji drugi organ. Bitno mesto skladistenja
otrova za izrazito lipofilna jedinjenja jeste masno tkivo i primer je PCB, organohlorni insekticidi itd. pri
naglom gubitku telesne mase dolazi do njihovog oslobadjanja iz depoa i ispoljavanja znaka toksicnosti.
Kosti takodje mogu biti rezervoar za jedinjenja kao sto su fluoridi, olovo i stroncijum. Cak 90% olova je
u organizmu deponovano u skeletu. Deponovanje Pb u kostima (Pb se menja sa Ca u hidroksiapatitu
kostiju) je pravi mehanizam odbrane organizma kako on ne deluje toks na kosti. Ksenobiotici u kostima
nisu ireverzibilno deponovani i pod odredjenim uslovima moze doci do mobilizacije iz depoa. Organ tj
sistem organa deponovanja otrova moze ali ne mora biti ciljni organ toksicnog dejstva.
25. Metabolizam otrova
Znatan broj otrova podleze u organizmu biotransformaciji ali veliki broj se izluci u nepromenjenom
obliku i to su jedinjenja hidrofilnih osobina. Poznavanje metabolickih promena nam je od znacaja zbog
objasnjenja toksicnog dejstva na organizam (preko metabolita) i uticaj na pravilan odabir terapije ali je
od znacaja i za analitiku otrova (znati da li se u urinu odredjuje metabolit ili nepromenjen otrov itd).
Glavno mesto metabolizma jeste jetra ali moguce su metabolicke reakcije i u misicima, srcu, bubrezima.
Metabolicke reakcije se dele na dve faze, prvu asintetsku fazu i drugu sintetsku fazu.
Asintetske reakcije su reakcije oksidacije, redukcije i hidrolize. Kao proizvodi prve faze se dobijaju
jedinjenja manje ili vece toksicnosti od primarne supstance i jedinjenja vece hidrofilnosti. Kod
oksidativne biotransformacije u jetri razlikujemo mikrozomalnu oksidaciju i nemikrozomalnu
oksidaciju. Glavni mikrozomalni enzim odgovoran za oksidativnu biotransformaciju je citohrom P450
koji osim u jetri nalazi se u bubrezima, Git-u i adrenalnim zlezdama. Neke od mikrozomalnih oksidacija
jeste alifaticna hidroksilacija (oksidacija aldehida i ketona do kiselina) i aromaticna hidroksilacija
(benzen do fenola). Kod nemikrozomalnih oksidacija imamo enzime alkoholnu dehidreogenazu i
aldehidnu deh kao i enzim monoaminooksidazu. Redukcija nije tako cesto reakcija u organizmu. Neke
od reakcija redukcije su aromaticna nitro redukcija (nitro jedinjenje do amina), azo redukcija (azo
jedinjenje do amina), redukcija ketona i aldehida do odg alkohola, disulfida do sulfhidrila itd. hidroliza
predstavlja metabolicki put estara i amida. Pod dejstvom esteraze estar se cepa na kiselinu i alkohol.
Sintetske reakcije supstanca mora da ima konjugacioni centar (amino, alkoholna ili druga polarna
grupa). Mnoga jedinjenja prvo prolaze asintetsku fazu kako bi stekle konjugacioni centar. U ovoj fazi se
endogena i egzogena jedinjenja konjuguju sa endogenim supstratima. Prva vrsta konjugacije jeste sa
ugljenim hidratima tacnije sa glukouronsom kiselinom. Reakcija tece kroz nekoliko faza, kofaktor je
UDP-glukouronat, za sintezu je neophodno prisustvo UTP i glukoza-1-fosfata. Cesta reakcija biotransf
alkohola, amina, tiola, fenola itd. zatim imamo konjugaciju sa sulfatima gde je kofaktor 3-fosfo-5adenozin-fosfosuflat i za sintezu je neophodno 2ATP i SO4. Cesta reakcija kod fenola. Zatim imamo
konjugaciju sa ak glicinom, gde je kofaktor acetil-coA i neophodan je za sintezu ATP. Primer jeste transf
benzoeve kiseline do hipurne. Konjugacija za glutationom je znacajna kod aromaticniih ugljovodonika,
arilamina itd/ kofaktor je glutation a neophodno za sintezu je amino-kiselina i 2ATP, enzim je glutationS-transferaza. Imamo i reakcije acetilacije i metilacije kao reakcije druge faze. Druga faza predstavlja
fazu detoksikacije.
26. Letalna sinteza
Letalna sinteza predstavlja biotransformaciju netoksicne ili relativno netoksicne supstance u toksicne
metabolite u organizmu. Kao primer imamo trasnformaciju metanola do formaldehida i mravlje kiseline,
zatim etilenglikola do oksalne kiseline, zatim tionofosfata do fosfata. Isti je slucaj i kod benzola koji
sam po sebi jeste prilikom hronicne ekspozicije stetan po organizam ali u organizmu on pretrpi niz
promena i nastali metaboliti polifenoli jesu uzroci teskih posledica trovanja benzolom.

27. Eliminacija otrova

Na kraju svoj puta u organizmu otrov biva eliminisam i glavni putevi izlucivanja su bubrezi (putem
urina), putem zuci, putem respiratornog trakta i putem koze i znoja. Eliminacija preko bubrega je u
najvecem broju slucajeva osnovni put ekskrecije otrova i renalna ekskrecija je regulisana glom
filtracijom, tubularnom sekrecijom i tubularnom reapsorpcijom. Hidrofilne supst se lako eliminisi a
lipofilne bivaju reaps nakon filtracije i izlucuju se tek nakon metabolizma i pretvaranja u hidrofil supst.
Otrovi baznog karaktera ce se eliminisati u vecem % ako je urin kiseo i obrnuto. Primena u praksi kod
trovanja fenobarbitonom, slaba kiselina, davanjem NaHCO3 povecava se njegova eliminacija jer se urin
cini baznijim i forsira diureza.
28. Toksikokinetiki modeli
Sluze za modeliranje i matematicko opisivanje subine otrova u organizmu. Razlikujemo klasicnu
toksikokinetiku, gde se organizam predstavlja kao sistem jednom ili dva prostora i pogodna je za
ispitivanja na ljudima, i fiziolosku toksikokinetiku gde se organi ili tkiva gledaju kao posebni prostori
koji su povezani preko crikulacije.
Jednoprostorni model papir
Dvoprostorni papir
Saturacija eliminacije eliminacija vecine jedinjenja podleze procesima prvog reda medjutim a
povecanjem doze moze doci do smanjenja eliminacije. Ta pojava jeste kinetika nultog reda tj Mihalismentenova kinetika. Kada konc jedinjenja dostigne u organizmu vecu vrednost od Km eliminacija vise
nije proporcionalna dozi.prelaz sa kinetike prvog na kinetiku nultog reda od znacaja je za toksikologiju
jer dovodi do produzenog desjtva u organizmu. Na nelineranu kinetiku ukazuje:
1) Smanjenej sadrzaja jedinjenja nije eksponencijalno
2) T1/2 se povecava sa povecanjem doze
3) Povrsina ispod krive nije prop dozi
4) Sadrzaj eksrektornih produkata se menja kvant ili kval
5) Moze doci do komp inhibicije deufim jedinjenjima koji podlezu istoj biotransf
6) Kriva doza odgovor pokazuje neproporc promene odg sa povecanje doze
Primer za kinetiku nultog reda je etanol. Pri nizoj dozi elim je kinetikom prvog reda medjutim pri
visoj dozi dolazi do saturacije enzima odg za metabolizam, eliminacija ne prati koc u organizmu i
dolazi do zadrzavanja toks supst u organizmu.
Fizioloski toksikokinetika se bazira na fizioloskim principima pri cemu je moguce matematicko
modeliranje svakog pojedinacnog organa ili tkiva. Fizioloski modeli su specificni za svaku
supstanuc, omogucavaju bolju inkorporaciju efekata proemen fizioloski parametara i bolju
ekstrapolaciju sa eksp zivotinja na coveka. Medjutim fiziolosko modelovanje i mat prikazivanje i
tumacenje je najcesce izuzteno kompleksno.
29. Teratogenost
Teratogeneza predstavlja in utero malformacije razvoja dela tela, organa ili dela organa. Teratogeni su
supstance koje menjaju noramalnu celijski diferencijaciju ili proces rasta sto za posledicu ima ostecenje
fetusa. Teratologija je nauka koja proucava nastanak anomalija fetusa. Vreme ekspozicije teratogenu je
od posebnog znacaja. Tako je najkriticniji period prvih 8 nedelje gestacije i u tom periodu je maksimalna
osteljivost za razvoj morfoloskih promena. U fetalnom periodu (9-38 nedelja0 retko dolazi do gresaka u
morfogenezi. Greske u morfogenezi su dozno zavisne i tako pri visokim dozama u prvih osam nedelja
moze doci do smrti embriona. Blazi efekti tj posledice dejstva teratogena su:
1) agenesis odsustvo nekog organa
2) hypoplasia smanjena velicina celog ili dela organa
3) anomalije u deobi spojeni prsti
4) atresia nekompletno obrazovanje lumena
5) ectopia organ se ne nalazi na normalnom mestu
Neki od primera teratogena su : Talidomid (uveden kao lek protiv jutarnjih mucnina u trudnoci, pojava
fokomelije i amelije kod 7000 dece, hipoteza je da inhibira angigenezu i utvrdjeno je da inhibira
produkciju limfokina), DES dietilsilbestrol (koriscen kao estrogen kasnih 30ih, odlozeni teratogeni
efekat kod cerki), alkoholni sindrom fetusa konzumiranje alkohla u trudnoci moze dovesti do razl

anomalija (tanka gornja usna, mikrocefalija, cns poremecaji), retinoidi ostecenje mozga, malo
asimetricno lice, malo uvo ili ga nema, hipoplazija timusa..
30. Mutagenost
Mutageneza je produkcija mutacije ili promene genetskog koda. Mutageni mogu da deluju i na
germinativne i na somatske celije. Mutacije koje se odigravaju u somatskim celijama izazivaju
mutagene efekte kod eksponovane osobe dok su sledece generacije ugrozene samo kada mutageni
izazivaju razlicite tipove genetskog ostecenja. Tipovi genetskog ostecenja su:
a) Tackaste mutacije rezultat mutacije u nizu DNK; ova mutacija predstavlja promenu u hromozomu
ali koja ukljucuje samo jedan nukleotid tj bazu u okviru jednog gena (usled zamene, brisanja ili
ubacivanja neke baze). Uzrocnici su Uv radijacija, X zraci, alkilirijacu agensi
b) Aberacije hormozoma- razlikujemo promenu strukture hromozoma i promene u broju hromozoma
(aneuploidija ili poliploidija). Posledice su Daunov, Turenorov, Edvardov itd sindrom.
Test za ispitivanje mutagenosti jeste Ames Assay test koriste se bakterije Salmonella typhimurium
koje imaju veliku brzinu celijske deobe i mikrozomi jetre pacova. Posmatra se sinteza histidina, pod
odredjenim uslovima: ako je agens mutagen doci ce do sinteze histidina i rasta kolonije bakterija.
31. Karcinogenost
Karcinogeneza jeste nekontrolisana proliferacija celija koja za posledicu ima stvaranje tumora. Tumori
se nastaju pretvaranjem normalnih celija u transformisanu putem mehanizama zasnovanih na
promenama gena i predstavlja visestepeni biohemijski i bioloski proces. Postoje tri faze karcinogeneze
1) Inicijacija kratkotrajno izlafanje karcinogenu u jednom celijskom ciklusu dovodi do ireverzibilnih,
naslednih genetskih promena koje se prenose na cerke celije. Uzrocnici su agensi koji imaju
genotoksicna dejstva i direktno ostecuju DNK ii koji imaju eventualno epigenetsko dejstvo
2) Promocija dug i spor procer; faza celijske proliferacije u kojoj dolazi do umnozavanja celija sa
inicijalnim ostecenjem i stvaranje izmenjenog klona celija; delimicno reverzibilan, moze se
zaustaviti odredjenim hemopreventivnim agensima
3) Progresija trajna proliferacija izmenjenih klonova celija sa pojavom gubitka kontrole rasta i
izbegavanja odbrambenih mehanizama domacina; dalja aktivacija onkogena i inaktivacija tumor
supresorskih gena; proces neoangiogeneze je neophodan za dalji rast tumora, invazivnost i
metastaziranje
Karakteristike malignih celija su : gubitak kontaktne inhibicije, rast bez kontakta sa podlogom, glad
za glukozom i njeno neefikasno metabolisanje, povecana produkcija faktora rasta, aktivnost
onkogena, inaktivacija tumor supresorskih gena i povecano stvaranje krvnih sudova.
Razlikujemo hemijske, bioloske i fizicke karciogene. Hemijski su kompletni ispoljavaju direktno
genotoksicno dejstvo (aflatoksin, benzopiren) i nekompletni genotoksicno dejstvo ispoljavaju
metaboliti. Fizicki su elektromagentni X i gama zraci, UV zraci. Bioloski su onkogeni DNK virus
(humani papiloma, hepatitis C i B) i RNK virusi (HIV). Genotoksicni mehanizmi ukljucuju greske u
DNK, replikaciji, tackaste mutacije i promene u strukturi i broju hormozoma. Epigenetski
karcinogeni ne deluju direktno na DNK.
32. Mehanizmi toksinosti
Poznavanje mehanizama toksicnosti ima znacajnu ulogu u toksikologii jer pruza objasnjenja o dejstvu
otrova kroz strukturne i fizioloske promene koji odredjeni otrov izaziva u organizmu. Toksicnost otrova
se moze razmatrati na nivou celog organizma, na nivou specificnih organa, na nivou celija, kao i na
molekulsko nivou. Promene koje se javljaju u prisustvu otrova mogu biti rezultat samo fizickog ili
lokalnog dejstva kao sto deluju korozivi. Medjutim vecina otrova svoje dejstvo ispoljavam finim
mehanizmima toksicnosti jer po resorpciji stupa u razlicite interakcije sa biomolekulima. Ciljno mesto
toksicnosti kada se otrov resorbuje moze biti bilo koji biomolekul ali su to najcesce proteini, nukleinske
kiseline, lipiti itd sto vodi poremecaju u strukturi ili funkciji celija. Dejstvo otrova na biomolekule moze
biti nespecificno (interakcija sa dvogubom vezom npr) ili specificno kada deluje na odredjene receptore
ili se vezuje za odredjene regione DNK. U zavisnosti od mehanizma toksicnosti nekog otrova sama
celija moze reagovati drugacije od citavog organizma. Tako neki otrovi dovode do smanjenje sinteze
esenc proteina, celija ne mora da ima znacajna ostecenja ali problemi usled nedostatka tog proteina
mogu da se jave na drugom mestu u organizmu. Od znacaja za sagledavanje mehanizma toksicnosti

jeste i poznavanje toksikokinetike otrova (ADME), s obzirom da mehanizam toksicnosti moze da se

razlikuje u zavisnosti od faktora vezanih za ove procese. Najveci znacaj ima metabolizam jer prevodi
otrov u manje ili vise toksican metabolit. Mehanizmi toksicnosti su brojni i razvrstavaju se na razlicite
nacina a medju najznacajnijim su:
- Dejstvo na proteine
- Lipidna peroksidacija
- Ostecenje dnk
- Bioaktivacija otrova
- Kovalentno vezivanje otrova i reaktivnih metabolita za celijske makromolekule
- Interakcija sa bioelementima
- Interakcije sa jonskim trasnportom
- Poremecaj celijske homeostaze kalcijuma
- Poremecaj mitohondrijalnih funkcija
- Imuno mehanizi
- Apoptoza, nekroza
33. Dejstvo otrova na proteine
Otrovi mogu da deluju na razlicite proteine u organizmu. Dejstvo se najcesce ogleda u vezivanju za
proteine i ako je veza dovoljno jaka mogu da izmene strukturu ili funkciju tih proteina. Ukoliko su
promene intenzivne celija ne moze da odrzi homeostazu i dolazi do smrti celije apoptozom ili nekrozom.
Cesto ciljno mesto delovanja otrova nakon sto dospeju u krv jeste hemoglobin. Jedan od najpoznatijih
primera jeste CO koji se vezuje za Hb pri cemu gradi karboksihemoglobin koji nema sposobnost
prenosa kiseonika. Neki nitrati prevode Hb u methemoglobin koji takodje nema mogucnost prenosa
kiseonika i kod kog je gvozdje 3+ umesto 2+. Otrovi mogu da isolje svoje desjtvo i na razlicite proteine
koji imaju ulogu prenosa gvozdja, bakra, cinka putem krvi ili deponovanja ovih bioelemenata u celijama
(tranferin, ceruloplazmin, albumini..). na taj nacin se narusava homeostaza ovih bioelemenata koji u
prekomernoj konc iskazuju svoju toksicnost. Takodje otrovi, posebno metali stupaju u interakciju sa
bioelementima i uticu na njihovu resorpciju u GIT-u. Mnogi deluju i na strukturne proteine kao sto je
jon zive koji se vezuje npr za albumine gradi Hg-albuminat koji se rastvara u visku albumina i
razgradjuje celijski zid.
34. Dejstvo otrova na enzime
Otrovi mogu da se vezuju za alosterno mesto enzima i tako smanje aktivnost enzima ali mogu i da
indukuju enzime i pojacaju njihovu funkciju. Inhibicija enzima pod dejstvom otrova mzoe bi
ireverzibilna i ireverzibilna kao posledica kovalentnog vezivanja. Reverzibilna inhibicija moze biti
kompetitivna ili nekompetitivna. Kod komp je smanjen af za supstrat a kod nekomp je smanjen
kapacitet a afinitet je isti. Primeri za dejstvo na enzime jesu delovanje na Citohrom P450 i AchE.
CYP450 otrovi mogu da ih indukuju ili inhibiraju sto za posledicu ima ubrzan ili usporen
metabolizam. Oba puta mogu da budu pozeljna ili nepozeljna. Pojacan metabolizam moze da povede ka
ubrzanoj detoksikaciji sa jedne strane dok sa druge moze da se ubrza nastanak toksicnijih metabolita.
Usporen metabolizam je pozitivan ako usporava nastanak toksicnih metabolita ali je opasan kada
usporava detoksikaciju. Ukoliko su metaboliti toksicni mogu da deluju na samu jetru pre nego se
distribuiraju ili inaktiviraju (primer paracetamola i njegove hepatotoksicnosti, enzim CYP2E1).
Najpoznatiji induktor cyp enzima je fenobarbiton istovremena primena fenobarbitona i kokaina
ubrzava se metabolizam kokaina koji se transformise u niz reaktivnih metabolita koji su nosioci njegove
hepatotoksicnosti. Inhibicija CYP enzima je veoma rasprostranjena i glavni je uzrok interakcija izmedju
lekova koje za posledicu imaju akutna trovanja. Inhibicija moze biti direktna (kompetitivna oba su
supstrat i bore se za mesto, nekomp nije supstrat ali ometa vezivanje supstrata) i indirektna jeste kada
enzim prevede otrov u metabolit koji je inhibitor tog enzima.
AchE organofosfati i bojni otrovi su jaki inhibitori ovo enzima. Inhibicija je ireverzibilna i odvija se
tako sto se P iz organofosfornog jedinjenja vezuje za hidroksilnu grupu serotonina acetilholinesteraze.
Tako dolazi do fosforilacije enzima i gubitka njegove funkcije, posledicno imamo nagomilavanje Ach i
pojacan rad pSy.
35. Dejstvo otrova na receptore

Dejstvo na razlicite receptore moze biti agonisticko ili antagonisticko i predstavlja znacajan mehanizam
toksicnosti.
Dejstvo na Ach receptore muskarin stimulise receptore a sa druge strane kompetitivno bivaju blokirani
od strane tubokurarina (misicni relaksans) koji je antagonist Ach receptora na postsinaptickoj membrani.
GABA receptori on je ukljucen u inhibitorne procese u CNS-u i cesto je mesto delovanja razlicitih
ksenobiotika. Gaba receptore aktiviraju barbiturati, BZD, etanol i drugi i tako ostvaruju svoje
depresorno dejstvo. Oni se vezuju za specificna mesta na jonskim kanalima GABAa receptora i drze ih
otvorenim cime omogucavaju ulazak hlora i posledicnu hiperpolarizaciju membrane postsinaptickih
neurona. S druge straneneki otrovi su antag GABA receptora kao organohlorni insekticidi koji blokiraju
ulazak hlora i dolazi do pojave konvulzija. Koriste receptorsko mesto pikrotoksina koji je nekomp
inhibitor GABA.
36. Interakcije sa bioelementima i jonskim transportom kao mehanizmi toksinosti
Tipicne interakcije otrova sa bioelementima su izmedju toksicnih metala i bioelemenara i najcesce se
zasnivaju na kompeticiju za ista mesta vezivanja na razlicitim biomolekulima na osnovu veceg afiniteta
ili kolicine. Kompeticija toksicnih metala i bioelemenata za transportne sisteme vodi promeni u sadrzaju
bioelemenata u tkivima ic elijama. Takodje moze doci i do redistribucije esencijalnih katjona i to u
smeru smanjenja ili porasta njihove normalne konc u tkivu. Kada toksican metal istine bioelement moze
da dodje do gubitka razlicitih funkcija ili strukture proteina. Na interakcije utice slicnost izmedju metala
i esenc katjona kao sto je slucaj sa metalima koji pripadaju istoj grupi periodnog sistema.
Otrovi mogu delovati na jonske nosace i jonske kanale koji regulisu prolaz jona kroz membrane. Ovo se
moze ogledati u kompeticiji za prolazi cime se inhibira jonslo transport ali moze da dodje i do promene
konformacije kanalskih peptida. (tetrodotoksin blokira Na kanale tako sto sa spoljasnje strane nervne
celije ulazi u Na kanal, katjonski deo molekula prolazi ali drugi deo blokira kanal; digitoksin blokada
K/Na pumpe sto remeti Na/Ca transport i povecava se konc Ca u celiji).
37. Oksidativni stres kao mehanizam toksinosti
Slobodni radikali su normalni proizvodi metabolizma. U fizioloskim konc imaju ulou u intracelijskoj
signalizaciji i regulaciji a u povecanim kolicinama dovode do oksidativnih ostecenja konstituenata celija,
inhibiraju funkcije proteina i mogu izazvati smrt celije. Otrovi mogu da izazovu oksidativni stres tako sto
izazivaju pojacan nastanak slobodnih radikala ali mogu i da smanje antioksidativni sistem zastite i
indirektno dovedu do ostecenja. Otrovi mogu da indukuju nastanak reaktivnih vrsta kiseonika ako mogu da
udju u mitohondrije i da reaguju sa kompleksima na lancu za elektronski trasnport sa unutrasnje strane
membrane mitohondrija blokirajuci normalno kretanje elektrona. Kao psoledica se javlja preusmeravanje
normalnog protoka elektrona i povecana produkcija ROS (doksorubicin). Fentonova reakcija H2O2 u
organizmu podleze degradaciji pod dejstvom enzima a ukoliko se to nedesi neenzimski se konvertuje u
hidroksil radikal Fentonova reakcija (katalizovana gvozdjem ali i drugim reoks aktivnim metalima). Metali
redukuju H2O2 i nastaje hidroksilni radikal. Obicno su ovi metali cvrsto vezani za proteine i niskomolek
ligande ali je problem kad ase po dejtsvom pojedinh otrova oslobode iz tih deopa.
Oksidativna ostecenja lipida- lipidna peroksidacija nastaje pod dejstvom otrova sa prooksidativnim
dejstvom. U toku procesa lp koji se odvija kroz tri faze nastaju visokoreaktivni intermedijer cijom
razgradnjom se dobijaju sekundarni produkti lipidne peroksidacije. Malondialdehid jedan je od krajnjih
produkata i moze da reaguje sa amino grupama proteina i nukleinskih kiselina i da izazove jos vece
ostecenje celije. Odredjivanje MDA u krvi i tkivima sluzi za procenu nivoa lp. Lp smanjuje fluidnost
bioloskih memrana i povecava propustljivost za jone, dolazi do rupture lizozomskih membrana i
oslobadjanja hidrolitickih enzima i daljeg ostecenja celije.
Oksidativna ostecenja proteina pod dejstvom SR dolazi do promene strukture ili funkcije proteina.
Oksidativna modifikacija podrazumeva promene na bocnim lancima ak ostataka, konverziju proteina u vece
molekulske mase kao i fragmentacija polipeptidnih lanaca. Na oks ostecenja narocito su osteljivi proteini
kod koji se u bocnim lancima nalaze ak u ciji sastav ulazi sumpor ali i aroma k. Takodje MDA moze da
reaguje sa sh i amino grupama proteina i da dovede do ostecenja.
Oks ostecenje DNK prekidi jednog lanca, prekidi oba lanca, ramzene izmedju sestrinskih hromatida,
DNK-DNK unakrsno povezivanje, DNK-protein povezivanje, modifikacija baza, ostecenje na secernom ili
fosfatnom delu polinukleotidnog lanca itd. najodgovorniji za efekte na DNK je hidroksilni radikal koji
poseduje visoku elektrofilnost i termohemijsku reaktivnost., oduzima OH+ sa secera DNK i dodaje ga DNK

bazi i nastaje 8-hidroksideoksiguanozin koji se smatra uzrokom tackastih mutacija. Indirektno MDA se
kovalnetno moze vezati za lanac DNK i da dovede do prekida strukture DNK.
Uticaj na antioks zastitni sistem antioks enzimi su metal zavisni (sadrze jone metala u aktivnom centru)
npr superoksid dizmutaza sadrzi Cu i Zn. Otrovi mogu da remete njihovu funkciju tako sto se takmice sa
bioelementima za iste polazej vezivanja ali i tako sto uticu na gensku regulaciju, transkripciju i translaciju
odgovornu za sintezu ovih enzima. Mogu da inhibiraju ili indukuju dejstvo ovih enzima. Na primeru
kadmijuma zapaza se uticaj duzine izlozenosti na aktivnost ovih enzima nakon akutnog trovanja smanjena
aktivnost a nakon hronicnog povecana.
Neenzimske komponente glutation akutna izlozenost metalima smanjuje sadrzaj glutationa usled
formiranja kompleksa. Metalotioneini su proteini ma Mr sa visokim sadrzajem SH grupa koji ucestvuju u
odrzavanju hoemostaze Zn i Cu i stite organizam od toks efekata Cd i Hg. Cistein tiolatene grupa vezuju
jone metala i grade metal-tiolatne grupe koje reaguju a superoksid i hidroksil radikalom i uklanjaju ih veoma
efikasno.
38. Hematotoksinost
Hematotoksicnost predstavlja toksicno delovanje otrova na krv. Ogleda se u izmenjenom broju i funkciji
krvnih elemenata. Izmenjen broj jesu anemija, leukemija, trombocitopenija i agranulocitopenija. Do
smanjenja broja krvnih elemenata dovode olovo i benzol a do smanjenja COCl2. Na funkciju krvnih
elemenata uticu CO, H2S, CN-, NO3-, Zn2+. Takodje hematotoksicnost podrazumeva promenu ph vrednosti
krvi koju izaziva CHCl3 i etar koji smanjuju ph vrednost krvi. Otrovi koji smanjuju koagulaciju su: benzol i
oksalna kiselina. I na kraju imamo delovanje otrova na krvne pigmente, CO i stvaranje karboksihemoglobina
i nitro jedinjenja, nitrati, hlorati i stvaranje methemoglobina.
39. Hepatotoksinost
Jetra je funkcionalno vazan organ, u njoj se vrsi biosinteza i sekrecija endogenih supstanci neophodnih za
normalno funkcionisanje organizma. Najbitnije mesto metabolizma endogenih i egzogenih jedinjenja (nakon
per os primene efekat prvog prolaza, detoksikacija ili aktivacija i priprema za ekskreciju bilijarnim putem).
Dobro je prokrvljen organ i biomarkeri ostecenja se javljaju vrlo brzo. Na ostecenje jetre utice vrsta agensa,
primenjena doza i stanje organizma. Neka oteenja su karakteristina za akutna trovanja: masna jetra,
nekroza, hepatobilijarna disfunkcija (holestaza) a neka za hronina: neoplazme, ciroza. Mehanizmi
hepatotoksicnosti su : - Oksidativni stres
Nekroza
Apoptoza
Kovalentno vezivanje reaktivnih intermedijera za makromolekule
Imunotoksine reakcije
Steatoza masna jetra povecana akumulacija masti u hepatocitima uz istovremeni pad lipida i lipoproteina
u plazmi. Poremecaj u ravnotezi izmedju kolicine masnih kiselina koje dospevaju u jetru i one koje
napustaju jetru u formi lipoproteina vrlo male gustine VLDL; reverzibilne promene; do masne jetre mogu
dovesti etanol, ugljen tetrahlorid, tetraciklini, valproinska kiselina
Hepaticna nekroza - Mehanizam toksinosti: nekroza. Moe biti lokalizovano na par hepatocita (fokalna
nekroza) ili je zahvaen ceo lobus (masivna nekroza). Zbog velikog regenerativnog potencijala nekrotine
lezije jetre ne moraju da budu kritine, osim ako nisu masivne i mogu progredirati u ozbiljnija oteenja. Isti
uzrocnici kao kod masne jetre.
Holestaza - Supresija ili opstrukcija oticanja ui usled inter/intrahepatikih razloga: Inflamacija i blokada
unih puteva vodi pojavi utice. Moe biti poremeaj permeabilnosti membrane hepatocita ili unih
kanala. esto je izazvana lekovima (hlorpromazin, amitriptilin, eritromicin, ali i etanol, Mn).
Ciroza posledica je hronicne izlozenosti otrovu; dolazi do zamene hepatocita fibroznim tkivom i
onemogucena je regeneracija hepatocita; ciroza predstavlja progresivan proces; dolazi do kolagenizacije
jetre cime se smanjuje prokrvljenost i narusava uloga jetre u metabolizmu i detoksikaciji; do ciroze mogu
dovesti etanol, arsen, mangan, vitamin A

Hepatitis otrovi deluju na hepatocite tako da celije imunog sistema primaju signal da uklone hepatocite;
primer je ekspozicija halotanu konverzija halotana do aktivnog intermedijera koji se vezuje za endogene
proteine nastaje hepten koji imuni sistem prepoznaje kao stran i dolazi do nekroze i apoptoze; halotan,
izofluran, izoniazid, TCA, fenitoin, sulfonamid.
Neoplazme - Najei primarni tumor: hepatocelularni karcinom
drugi tipovi: holangiokarcinom, angiosarkom, glandularni karcinom i nediferenciranog elijskog tipa
karcinomi jetre. Uzrocnici: aflatoksin B1,antraceni, uretan, pojedini anabolicki steroidi
U jetri moze doci pod dejstvom enzima do stvaranja reaktivnih intermedijera koji se mogu kovalentno
vezivati i dovesti do hemijskih lezija.
Paracetamol - Tokom biotransformacije u jetri nastaje N-oksidovani reaktivni intermedijer
N-acetil-para-benzo-hinon-imin koji iscrpljuje rezerve GSH i trajno poveava koncentraciju
intracelularnog Ca2+ koji u hepatocitima izaziva oksidativni stes i nekrozu jetre.
40. Nefrotoksinost
Nefrotoksicni efekat otrovi postizu putem tri mehanizma: vazokonstrikcije, dejstvom na glomerularnu
filtraciju i uticajem na tubularnu sekreciju. Bubrezi su podlozni toksicnom delovanju zbog velikog protoka
krvi, oni su najznacajniji put ekskrecije vecine ksenobiotika, takodje neki se u bubrezima i metabolisu
(bioaktivacija).
Akutno renalno oteenje:
- hipoperfuzija/hipofiltracija
(amfoteracin B, aminoglikozidi, ciklosporini, radiokontrasna sredstva, NSAIDs)
- akutna tubularna nekroza - amfoteracin B, aminoglikozidi, acetaminofen, beta-laktami, cis-platin,
halogenovani CH, teki metali, mikotoksini, radiokontrasna sredstva
- Opstruktivne uropatije - radiokontrasna sredstva
- Oteenja tubularne reapsorbcije (tubulointestinalni nefritis)
beta-laktami, NSAIDs, sulfonamidi, tetraciklini
Hronino renalno oteenje:
- hronicni tubulointestinalni nefritis - analgetici, cis-platin, ciklosporin, Cd, Pb, Li
- papilarna nekroza - analgetici, NSAIDs
Nefrotiki sindrom - Otetenje glomerularne filtracije; poveanje onkotskog pritiska (edemi po telu,
smanjuje se koloidno-osmotski prit-plazma, a poveava se hidrostatski-kapilari)
Proteinurija.
Kod trovanja Pb.
Nefritini sindrom - Otetenje glomerularne filtracije (cilindri u urinu).
Hematurija (krv u urinu mehaniko oteenje (lezije), ali i tumori, sistemske bolesti).
Mehanizmi nefrotoksinosti
A. Precipitacija u glomerulama - Antibiotici: aminoglikozidi; Teki metali: Hg, Pt; Imunosupresori: ciklosporin A
B. Ukocentrisavanje u tubularnom epitelu - Analgetici (NSAIDs): acetil salicilna kiselina,
fenacetin; Antibiotici: aminoglikozidi (gentamicin); Teki metali: Cd; Hg; Cr; Pt; Herbicidi
C. Primarna aktivacija u tubularnom epitelu cefaloridin, aflatoksin B
D. Sekundarna aktivacija u tubularnom epitelu dihlorofluoroetan, paracetamol
Indikatori bubrene funkcije brzina glomerularne filtracije (inulin), aktivna tubularna sekrecija para amino
hipurne kiseline, uklanjanje serumskih otpadnih produkata BUN azot koji potice od neekskretovanog
NH3. Testovi kod ostecenja jeste odredjivanje proteina, secera i jona u urinu, BUN, kreatinin i inulin u krvi.
41. Neurotoksinost
Efekte otrova na funkciju nervnog sistema (NS) na:
a. prenos elektirnih impulsa kroz akson:
Posledica: parestezije, (utrnulost, tople ili hladne senzacije) slabost i paraliza
b. sinaptiku transmisiju, izmeu neurona
prekomerna/nedovoljna stimulacija odreenih delova NS
c. Mijelinski omota

Direktno ga dezintegriu ili indirektno, tako to deluju na elije koje proizvode mijelin (oligodendroglija i
vanove elije)
d. Oteuju akson
e. Dovode do elijske smrti
f. Nepoznati mehanizmi
Posledice delovanja toksicnih agenasa na CNS su: promene u senzaciji, promene motornih funkcija i
promene integrativnih funkcija (psihoaktivne supstance).
Mehanizmi neurotoksicnih ekefata su:
dejstvo na jonske kanale, jonotropne i metabotropne - blokiranje, modifikacija, potencijacija
ometanje neurotransmisije (interferiranje sa neurotransmiterima) - blokiranje njihovog oslobaanja,
preuzimanja, razgradnje
oteenje nervnog tkiva
Primer hemikalija koje deluju na jonske receptore su: tetradotoksin (balon ribe) koji blokira Na kanale,
zatim lidokain koji blokira Na kanale.
Primer delovanja na receptore su sledeci:
organohlorni insekticidi koji su nekomp antagonisti GABAa receptora (blokiraju ulazak Cl-);
delovanje na NMDA receptore i to agonisticnko dovodi do porast intracelularnog Ca2+ (influks kroz kanale
i oslobaanje iz depoa) rezultira nespecifinim efektima i oteenjem elije (kainatna kiselina, glutamat...);
delovanje na Ach receptore kompetitivni antagonisti
(tubokurarin) i kompetitivni agonisti (sukcinilholin, dekametonijum).
Otrovi koji ometaju holinergiku neurotransmisiju i blokiraju:
sintezu ACh (CAT)
trietlholin
oslobaanje ACh
Ca2+ kanalske funkcije, Ca2+/ Mg2+ ravnotea (klostridium toksini, a-latrotoksin,
tetrodotoxin)
na oslobadjanje Ach iz presinaptickog neurona uticu Botulinski toksin i tetrodotoksin iz balon riba.
Toksin Clostridium botulinum bakterije botulinski toksin inhibira oslobadjanje Ach iz presin
neurona i dovodi do paraliz tj mlitavosti. Nasuprot njemu toksin iz Clostridium tetani i to konkretno
tetanospazmin blokira oslobadjanje GABA i glicina i dovodi do spazma. Preventiva kod trovanja
tetanusom jeste DPT (difterija pertusis tetanus) vakcina a tretman tetanusa jeste primena tetanus Ig
natitela koji reaguju sa slobodnim toksinom i jos visoke doze antibiotika metronidazol ili penicilin G.
Tetrodotoksin predstavlja paraliticni otrov tako sto blokira oslobadjanje ach i presin neurona i blokira
Na kanale.
vezivanje za receptore
kompetitivni agonisti (nikotin, muskarin, razliita kvaternarna amonijum jedinjenja)
kompetitivni antagonisti (a-bungarotoksin i slini zmijski toksini, d-tubokurarin,
atropin)
razgradnju ACh
AChE-inhibitori (organofosfati, karbamati)
Vrse inhibiciju Ach esterase i to karbamati reverz a OP nereverz i posledicno imamo
nagomilavanje Ach u holing sinapsama. Imamo prekomernu stimulaciju i posledicnu
desenzitizaciju Ach receptora.
Op ireverzibilno fosforilisu aktivno mesto Ach esterase in a taj nacin uticu na
razgradnju Ach.
preuzimanje holina
hemiholin-3
Piretiroidi insekticidi uticu na razgradnju Ach a osim toga inhibiraju ca, mg atpazu i povecavaju influx Ca
koji je udruzen sa neurotransm oslobadjanjem i postsin depolarizacijom. Takodje inhib i Gaba rec.
Ostecenje nervnog tkiva
anoksino oteenje sive mase:
CO, CNoteenje krvno-modane barijere:
Pb, Cd, Hg, Mn

oteenje mijelina:
trietilkalaj, heksahlorofen, Pb, Tl
oteenje perikariona perifernih neurona:
organo-Hg jedinjenja
oteenje perifernih neurona, aksonska degeneracija:
alkohol, CS, organofosfati
lokalizovane lezije CNS:
DDT, Hg, alkil-Hg jedinjenja
42. Pulmotoksinost
Toskikoloki znaaj inhalacionog puta unosa otrova:
- profesionalna trovanja
- zagaenost vazduha (ekotoksikologija)
- Akcidentalna trovanja
- masovna trovanja (II svetski rat)
- suicidalna trovanja (trovanja CO)
Toksinost se ostvaruje:
direktno (gornji i donji putevi u zavisnosti od rastvorljivosti: hidrosolubilni gornji putevi,
liposolubilni donji putevi)
sistemski
hronina trovanja
trenutni/odloen efekat
Odbrambeni mehanizmi RS su:
Cilije i mukoza mukoznog tkiva gornjih disajnih puteva (mukocilijarni eskalator MCE
ispljuvak)
krupnije estice (vee od 5 mm)
Srednjeg dijametra (1 5 mm)
Makrofage (alveole), koje se po fagocitozi prikae na MCE
sitnije estice (manje od 1 mm)
ili se mogu rastvoriti/apsorbovati u krv/limfu
Rata respiratornog klirensa je smanjena kod tekih puaa (inhibicija pokretanja cilija, izmenjen
viskozitet mukoze, oteenje makrofaga)
elije imunog sistema:
proizvode antitela ili
endogena jedinejnja alergijskog odgovora (astma, bronhitis)
Repair mehanizam kod oteenja tip I Clara elija
Tip II deobom stvara elije tipa I
Pulmotoksikanti su hemijski iritansi, karcinogeni, alergeni, mineralna, pamuna i druga praina,
citotoksini agensi. Trenutni toks efekat: - Oteenje slobodnim radikalima
redoks metabolizam tokiskanata proizvodi ROS,
lokalizacija NO-sintaze RNS
Iritacija
Imnflamatorni odgovor (poveana permaebilnost krvnih sudova i akumulacija fagocita na mestu
oteenja), edem, elijska smrt
Bronhokonstrikcija
deluje direktno na miino tkivo ili
preko receptora i nerava - senzorna iritacija gornjih puteva ili
Poveavaju osetljivost RS prema prema drugim iritansima ili
Menjaju ritam disanja
Imuni odgvor
Odloeni toksini efekat
Inflamacija

 edem
nekroza
fibroza (pneumokoniaze)
silikoza, azbestoza
karcinom
ARDS
astma
pluni infarkt
emfizem
Direktno dejstvo na RS:
iritatntno (Cl2, NH3, O3, SO2, NO2, COCl2)
konstrikcija vazdunih puteva praena edemom i sekundarnom infekcijom uz prolngiranu i
ozbiljnu iritaciju
na gornje disajne puteve (SO2)
elijska nekroza (O3, NO2, COCl2, Cl2,...)
razaranje tkiva, elijska permeabilnost je poremeena i sekundarna infekcija
fibroza (azbestna i silikonska vlakna, praina razliitog sastava)
usled ponovljenog delovanja makrofaga dolazi do hronine inflamacije tkiva, aktivacije
fibroblasta i njihove proliferacije (produkuju kolagen)
kolagenizacija tkiva je osnovno obeleje fibroze (smanjen elasticitet).
emfizem (cigarete i drugi toksikanti)
smanjena je povrina za razmenu gasova
alergijske reakcije (mikroorganizmi, spore, praina, hemikalije)
konstrikcija vazdunih puteva praena edemom i sekundarnom infekcijom uz prolngiranu i
ozbiljnu iritaciju
kancer (dim cigareta: policiklina aromatina jedinjenja-karcinogen, tumor promoteri, azbestoza)
u epitelnim pluima se bioaktiviraju posredstvom P450
najozbiljnija bolest
medijatori toksinog odgovora
slobodni radikali
Azbest i silikoza - Profesionalna toksikologija
Hronina inflamatorna bolest
Fibroza je glavna karakteristika
Ekspzicija praini razliitog sastava:
kristalne forme silike (SiO2)
azbest siliko-oksi-gvoe(III)- kompleks
(zajedniko ime za grupu prirodnih silikonskih vlakana)
praina u rudnicima i pamunoj industriji.
estice azbesta oteuju zid makrofaga te se njihov sadraj (bogat Fe i ROS) oslobaa u okolni prostor
plunog parenhima. Pri hroninoj ekspoziciji postoji sinergistiko delovanje direktnog tetnog efekta
toksinih agenasa i inflamatornih elija, kroz proces proizvodnje SR.
Vrste inhalacionih testova:
Statika versus dinamika atmosfera
Kratkotrajna i dugotrajna ekspozicija
Ekspozicija: 6-8 sati/dan,
22-23 sati/dan
5 i 7 dani/nedelje
Stalni i izmenjeni nivoi ekspozicije
Odnos mase tela / ekspozicije
43. Ugljen-monoksid

Proizvod svakog nepotpunog sagorevanja (sagorevanje fosilnih goriva, automobili, domacinstva i

industruja). Koncentracija od 1% u vazduhu je smrtonosna. To je gas bez boje, mirisa i ukusa. Ima 240
puta veci afinitet za Hb od kiseonika. Sem hemoglobina on se vezuje za mioglobin, citohrom oksidaze.
Ogranicava prenos kiseonika, uplice se u proces stvaranja energije u celijama, izaziva ostecenja tkiva i
organa i moze dovesti do letalnog ishoda. Znacajan je sa stanovnistva akutne ekspozicije i hronicne
ekspozicije. Nalazi se u garazama, zadimljenim prostorijama, emituje se tokom saobracaja, pozari, peci na
cvrsta goriva, industrija. Znacajan je sa spekta profesionalnih, slucajnih, zlocinackih i samoubilackih
trovanja. Mehanizam toks je vezivanje za Hb gde nastaje karboksihemoglobin koji ne prenosi kiseonik i
posledicno dolazi do anoksije. Sto se tice toksikokinetike CO: A- preko pluca, od znacaja je pp CO,
volumen plucne ventilacije, zdravstveno stanje osobe, M- manje od 1% se oksidise do CO2, E- eliminacija
preko pluca i povecava se sa sadrzajem kiseonika. Tretman trovanja je simptomatska terapija cerebralne i
srcane ishemije. Davanje cistog kiseonika, dok za sadrzaj HbCO manje od 15% moze i svez vazduh a ako
je preko 40 onda hiperbaricna komora. Analitika CO osnovni principi kval i kbant analiza se zasnivaju
na vecoj stabilnosti HbCO u odnosu na oksihemoglobin, redukcione osobine Co i spektralna analiza.
Metoda izbora za odredjivanje jeste gasna hromatografija. Ulazi u sastav zemnog gasa gde je nosilac
njegove toksicnosti.
44. Ugljen-dioksid
Nema specificnu toksicnost, proizvod je svakog sagorevanja i disanja. Normalan je sastojak vazduha te
njegovo odredjivanje ima smisla samo u zatvorenim prostorijama jer povecanje koncentracije CO2 dovodi
do smanjenja koc kiseonika. Dozvoljeno je maksimalna koc 0.1% u zatvorenim prostorima a procenat je
veci u prostorijama gde se pusi i lozi. Preko 30% dovodi do smrti a situacije gde je velika konc CO2 je u
rudnicima, bunarima, uvalinama, podrumima gde zri voce i dolazi do trenutne smrti. Visoke konc CO2
problem su globalnog zagrevanja.
45. Sumpor-dioksid
Bezbojan gas, izuzetno neprijatnog i zagusljivosg miris, nezapaljiv i rastvoran u vodi. U kontaktu sa
vodenom parom se prevodi u sumporastu kiselinu. U prisustvu UV zraka se oksiduje do SO3 koji je
anhidrid H2SO4. Redukuje NO2 do NO. Uzrocnik je akutnih, slucajnih trovanja i hronicnih respiratornih
oboljenja opste populacije. Uzrocnik je kiselih kisa i sastojak smoga. On je primarni aerozagadjivac
(rudarsko topionicarski baseni), komunalni otrov (grejanje na ugalj) i industrijski otrov (hornicna
ekspozicija). Ekspozicija je hronicna (eko i profesionalna toks). Inhalacioni put unosa a moguci su i oralni
i dermalni ali nisu od znacaja. Toksikokinetika: A- rastvara se u mukoznoj membrani gornjeg resp trakta,
resorbuje se veci procenat SO2 pri manjim koncentracijama vazduha. D- u krvi se vezuje za alfa-globulin.
M- u jetri posredstvom sulfit oksidaze E- urinom. SO2 deluje na sluzokozu disajnih puteva kao iritans i
zagusljivac. Priliko akutne ekspozicije izaziva itiraciju grla i bronhokonstrikciju, efekat je umeren i
neastmatcnog tipa pri konc od 4ppm. Kod hronicne ekspozicije efekat je astmaticnog tipa i ostecuje pluca.
Mehanizam bronhokostr: refleksna vagunsa reakcija, formiranje bisulfitnog jona koji izaziva konstr i
oskidativni stres. Terapija trovanja je davanje kiseonika i simptomatska terapija. Analitika SO2:
odredjianje u vazduhu posredstvom rekacije oks red sa I2 ili fuksin-formaldehidnom metodom.
46. Hlor
Hlor je zelenout gas, veoma neprijatnog mirisa i veoma je otrovan. Koristi se izbeljivanje i dezinfekciju.
Hlor se koristi za dezinfekciju vode, odnosno koristimo ga za uklanjanje patogenih organizama iz vode. Hlor
se takodje koristi za dezinfekciju papira i tkanina, a za vreme I svetskog rata je koriscen i kao bojni otrov.
Dezinfekciono svojstvo hlora:
Cl2 + H2O 2HCl + O
Znacajan je sa apekta profesionalnih i akcidentalnih trovanja. Mehanizam dejstva: Cl2 + H2O = 2HCl + O
Simptomi akutnog trovanja:
1. Nadraajno dejstvo na respiratorni trakt, kaalj, bol u grudima i grlu
2. Latentni period (do ~ 24 h)
3. Pluni edem
Efekti hroninog trovanja:
Koa- hlorakne
Plua hronini bronhitis

 Oi konjuktivitis
Zubi erozija dentina
Analitika : Cl2 + KJ J2 + KCl i reakcija sa o-tolidinom.
47. Iperit - S(CH2CH2Cl)2
Takozvani mustard gas. Bezbojna uljasta tenost, bez mirisa (tehniki iperit miris slaice) ii ma
izraene difuzione sposobnosti. Mehanizam dejstva:
Alkilirajui agens (IARC 1 grupa, humani karcinogen)
Remeti energetski metabolizam
Intracelularna akumulacija Ca2+
Hiperholinergiki efekat
Klinika slika - osobenosti:
Odsustvo nadraajnog dejstva i bola na mestu kontakta
Usporen razvoj klinike slike (4-36 h)
Dug oporavak
Dejstvo na kou:
Vaskularne promene, edemi, senzibilizacija
Dejstvo na oko:
Konjuktivitis, fotofobija, promene na ronjai
Dejstvo na plua:
Bronhopneumonija
Dejstvo na krv:
Leukopenija, anemija, limfopenija, lipoproteinemija, poremeaj koagulacije
Dejstvo na organe za varenje:
Salivacija, prolivi, hipersekrecija, gastroenterokolit
REPRODUKTIVNA TOKSINOST
KARCINOGENOST (plua, koa)
48. Bojni otrovi prica se hlor, iperit, fozgen znaci pitanja 46 i 47
Fozgen - COCl2 - Ovaj bezbojni gas je po zlu poznat zbog njegove upotrebe kao hemijsko oruje tokom
Prvog svetskog rata. U niskim koncentracijama, njegov miris podsea na svee pokoeno seno ili travu. Neki
vojnici tokom Prvog svetskog rata su tvrdili da je donekle mirisao poput majskog cvetanja. On je takoe
vaan industrijski reagens i gradivni blok u sintezi farmaceutskih i drugih organskih jedinjenja.
Kritini efekat: pluni edem
Poremeaj propustljivosti plunih kapilara i alveola
Poremeaj neuroregulacije kapilara
Uzrok smrti - ANOKSEMIJA
Klinika slika
1. Period refleksnih reakcija (sufokacija)
2. Period zatija (latentni period)
3. Period izraenih klinikih poremeaja (pluni edem)
4. Period ozdravljenja
49. Azotovi oksidi
Izvori azotovih oksida su motori sa unutrasnjim sagorevanem, termoelektrane, pecurka oblici iz vulkana.
Kao primarni zagadjivac atmosfere No se znacajno vise emituje od NO2 ali u prisustvu kiseonika u vazduhu
prelazi u NO2. NO se javlja priliko sagorevaja i u hem industriji, ne nalazi se na listi opasnih materija. NO2
je mrko obojen, toksicni gas i kljucni zagadjivac vazduha i nalazi se na listi opasnih materija. NO2 je i
uzrocnik kiselih kisa. Azotovi oksidi su uzrocnici profesionalnih i slucajnih trovanja kao i ekoloskih.
Povecana je emisija ovih oksida u nizim slojevima troposfera (stvara se toksicni ozon) i u visim slojevima
stratosfera (unistava ozonski omotac). NO2 je nosilac toksicnosti i ciljni organ je resp sistem. Lokalni toks
efekti su korozivno delovanje NO2 i iritantno delovanje i NO2 i NO na sluzokozu i kozu. Sistemski toks
efekti su: methemoglobinemoja. Nitrozilhemoglobin (NO), hipoksemija, oslobadjanje velike kol histamina i
vazodilatacija i hipotenzija (NO). Inicijalni siptomi trovanja NO2 su blag kasalj, muka, glavobolja,
povracanje, otezano disanje. Latentni period je 5-72h i tad su simptomi: nervoza, brzo i plitko disanje,

cijanoza, mentalna konfuzija i na kraju gubitak svesti. Faza pogorsanja podrazumeva: dispneu, tahipneu,
tahikardiju, edem pluca, plucnu hipertenziju, cirkulatorni kolaps, komu i konvulzije. Smrt je posledica
blokade razmene gasova u plucima par sati nakon pojave edema pluca. Procena rizika na osnovu pucne
funkcije, Rg pluca, oskimetrije, nivo nitrata i nitrita u krvi i nivo methemoglobina. Terapija trovanja je
izvesti na svez vazduh, dati kiseonik po potrebi, beta 2 agoniste i kortikosteroide zbog spazma i edema i 1%
rastvor metilenskog plavog 5-25ml i.v. (leenje methemoglobinemije) , kao i vitamin C, se daju kao
redukciona sredstva.
50. Toksina methemoglobinemija
Normalna vrednost MetHb 1,5%. metHb nastaje oksidacijom Fe2+ iz hemoglobin do Fe3+ u nema
sposobnost prenosa kiseonika usled cega se javlja cijanoza. Moze biti : Uroena methemoglobinemija
I stecena tj Toksina methemoglobinemija rezultat poveanog unoenja: nitrita i nitrata, hlorata, anilina,
nitrobenzola itd. Simptomi trovanja: 10% MetHb cijanoza, (nokti, usne, ui) sa poveanjem % MetHb
koa postaje plavosiva, odsustvo koordinacije pokreta, oteano disanje pri naporu, tahikardija; 60-70%
MetHb letalni ishod. Material za analizu je krv i methemoglobin se odredjuje spektrofotometrijski.
Terapija toksicne methemoglobinemije je vitamin C pri nioj ekspoziciji, metilensko plavo 1% i.v. rastvor,
100% kiseonik i transfuzija.
51. Vodonik-sulfid
Zapaljiv, bezbojan, eksplozivni gas koji ima tezak miris na pokvarena jaja. Retka su trovanja a uglavnom se
radi o industrijskim i slucajnim. Od gasovitih otrova vodeci je uzrok smrti pri ekspoziciji visokim dozama te
je brza dijagnostika kljucna za oporavak. Izvori H2S su antropogeni (sporedni produkt u industriji petroleja,
viskoze, rejona, gume, nafte) i prirodni (organska raspadanja jedinjanje sa sumporom u kanalizaciji,
ambarima, usevima). Put unosa je inhaacioni i izaziva lokalne iritirajuce efekte na plucima. Gradi
kompleks sa gvozdjem iz citohrom oksidaza te je trovanje slicno ono cijanidima. Izaziva celijsku hipoksiju i
target organ je CNS (smrt nastaje usled prekida disanja). Potpuno se resorbuje u plucima, metabolise do
sulfata i ekskretuje urinom i izdahom. Niska ekspozicija je cesto hronicna i industrijskog tipa i klinicka slika
je glavobolja, malaksalost i bronhitis. Visoka ekspozicija rezultira vise neuralnim i pulmonalnim
simptomima kao sto su kasalj, dispnea, vrtoglavica, kofuzija, gubitak svesti. Veoma visoke koc dovode do
kolapsa kVS sistema usled neurotoksicnosti (infarkt , napadi). Terapija: momentalna inhalacija amil nitritom
i administrira se Na-nitrit. Inhalacija 100% kiseonika. Ako pacijent ne odogovara na primenu nitrita onda
hiperbaricna komora. Na-nitrit vodi stvaranju methemoglobina a H2S ima veci afinitet za njega nego
citohrome cime se postize niza metabolicka toksicnost. Bronhodilatatori zbog spazma i beta agnoisti zbog
spazma. EPA metoda za merenje H2S u vazduhu pozdrazumeva provlacenje uzorka kroz rastvor CdSO4 gde
se nagradi CdS i H2SO4 koji se dalje odredjuje jodometrijski.
52. Opte karakteristike lako-isparljivih otrova
II grupa otrova u klasifikaciji po toku analize. Zajednicke osobine jedinjenja iz ove grupe je da su isparljivi,
liposolubilni, dovode do depresije CNS. Vrlo cesto su to smese ralzicitih organskih jedinjanje u odnosu koji
nije standardizovam i nepredvidive su medjusobne reakcije. Kod otrova iz ove grupe postoji opasnost od
adicije, sinergizma i potenciranja efekta medjusobno. Postoje propisani standardi i procedure na radnom
mestu kada su u pitanju supstance iz ove grupe otrova. Toksicnost zavisi od hemijske strukture, nacina i
stepena ekspozicije, doze i eventualno unetih drugih org rastvaraca i osetljivosti organizma. Metoda
izdvajanja je destilacija vodenom parom a metoda odredjivanja je gasna hromatografija.
53. Cijanidi
Njihov toksikoloski znacaj danas je sa apekta slucajnih i namernih trovanja kao profesionalnih trovanja (ind
procesi galvanizacije, proizvodnje plastike, eksploziva, djubriva). U proslosti u toku I i II svetskog rata
korisceni su kao bojni otrov i za izvrsenje smrtne kazne. Nalaze se u otpadnim vodama pri procesu
izdvajanja plemenitih metala iz rude. Mehanizam toksicnog delovanja: vezuje se za Fe3+ u enzimima i to
preko 40 enzima u organizmu i inhibira ih. Najvazniji sistem enzima citohrom oksidaze koji blokirea i
sprecava transport elektorna sa CYT A3 na molekul kiseonika. Zbot toga se kiseonik ne koristi, venska krv
je bogata HbO, ne stvara se ATP i javlja se histotoksicna hipoksija (normalna kolicina O2 u krvi koje se ne
mogu utrositi). HCN direktno stimulise hemioreceptroe karotide i nastaje kratak preirod hiperpneje i
poremecaj rada srca. Usled centralnog reaspiratornog aretsa dolazi do smrti (nekoliko sek posle udisanja

kiseline a sati vremena nakon uzimanja soli). Kod blagog trovanja javlja se slabost, glavobolja i povracanje.
Metabolizam se odvija u mitohondrijama uz pomoc transsulfuraze. Tretman trovanih podrazumeva davanje
amil ili na nitrita (stvaranje cijanmethemoglobina), davanje iv Na2S2O3, vit B12 i kiseonika kao transfuzija
krvi. Analitika : odredjivanje CN- pomocu pikrinske kiseline gde nastaje izocijanat crvene boje.
54. Metanol
Toksikoloski znacaj metanola je sa aspekta slucajnih trovanja (nepropisno spravljena alk pica, ingestija
denaturisanog alkohola) i profesionalna trovanja (apsorpcija preko koze i inhalacija putem pluca).
Metabolizam metanola se odvija najpre pomocu alkoholne dehidrogenaze gde nastaje formaldehid a zatim
se on pomocu formaldehid dehidrogenaze metabolise do mravlje kiseline. Upravno nastala mravlja kiselina
je ta koja ce dovesti do metabolicke acidoze i ostecenja tkiva. Nakon 10-30 sati od ingestije imamo sledece
simptome: hemijska iritacija mukoze Gita i sledstveno muka, povracanje, bol u stomaku, efekti na CNS su
kao kod etanola sem euforije, javlja se problem sa vidom kako je opticki nerv ciljni organ i javlja se
tahipneja i resp i kvs kolaps. Kod 2/3 pacijenata imamo hemoragicni pankreatitis i problemi sa vidom mogu
da budu ireverzibilni cesto. Laboratorijski nalazi : status elektrolita, glukoza, sadrzaj u krvi EtOH i MeOH,
proveriti sadrzaj salicilata kako metanol moze maskirati simptome trivanja salicilatima. Tretman trovanja
podrazumeva izazivanje povracanja i ispiranje zeluca do 2h nakon ingestije. Za korekciju metabolicke
acidoze soda bikarbona. Antidot terapija podrzumeva uzimanje smese etanola i dekstroze (etanol ima veci
afinitet ka enzimima metabolickim, sprecava se stvaranje mravlje kiseline). Proverava se sadrzaj etanola sve
dok sadrzaj metanola nije manji od 6 milimola. Moze se davati i 4-metilprazol koji je inhibitor alkoholne
dehidrogenaze a nije depresor CNS. Napadi (CNS) se tretiraju fenitoinom. Moze se primeniti i hemodijaliza
i peritonealna dijaliza u ekstemnim slucajevima: kada je teska metabolicka acidoza, problemi sa vidom.
Uneseno vise od 40 ml, kod pacijenata sa obolelim bubrezima. Analitika metanola: GC metoda izbora a
hemijska mtoda je fuksin-formaldehidna.
55. Etanol
Toksikoloski znacaj danas sa apekta akutnog trovanja pijanstva i hronicnog trovanja- alkoholizma.
Alkoholizam je stanje fizicke i psihicke zavisnosti koja se javlja zbog cestog uzimanja alkoholnih pica.
Faktori koji doprinose nastajanju alkoholizma su bioloski (genetska predispozicija, konsistucija, brzina
nastajanja tolerancije, rizik od oboljevanja), socioloski (obicaji, proslave, uticaj drustva) i iskustvo
(ne/prijatnost nakon akutnog unosenja). Dnevni unos 150 ml i vise veliki rizik od zavisnosti. 30-60ml je vec
moguc letalni ishod. Put unosenja je per os a manje znacajni su inhalacija i dermalno kod profesionalnih
trovanja. Apsorbuje se u zelucu i tankom crevu (zavisi aps od koc etanila u picu, brzini protoka krvi,
iritantnog delovanja etanola, brzine konzumiranja, tipa pica i prisustva hrane). Dostize maks konc u krvi vec
za 40 minuta. Kroz membrane prolazi pasivnom difuzijom. 80-90% unetog etanola se metabolise do sircetne
kiseline u jetri. Ekskretuje se 2% nepromenjenog urinom , znojenjem ili izdisajem. Metabolizam se odvija
pomocu enzima alkoholne dehidrogenaze koja se osim u jetri nalazi i u burezima, zelucu, retini, mozgu
inhibira se 4-metil pirazolonom ili izobutiramidom. Od etanola nastaje acetaldehid koji se metabolise
aldehid dehidrogenazom do sircetne kiseline koja se ukljucuje u ciklus limunske kiseline, gde se oksiduje do
acetil-koA i krajnji produkti metabolizma su CO2 i H2O. Dva izoenzima ALDH: ALDH1 visoka Km
vrednost i nalazi se u mitohonrijama i ALDH2 niska Km vrednost i nalazi se u citosolu. Delovanje etanola
na organizam: neurotoksicnost pojacava inhibitornu GABA neutrotransmisiju, inhibira NMDA receptore,
inhibira Ca2+ zavisne voltazne kanale, izaziva oslobadjanje endogenih opioida; hepatotoksicnos - masna
jetra, ciroza, karcinom. Tolerancija se javlja zbog pozitivne regulacije NMDA rec i regulacije GABAa rec.
Ako se po razvijenoj toleranciji prestane sa konzumiranjem smanjuje se inhib gaba transmisija a pojacava
NMDA ekscitatorna i moguce su konvulzije. Kod akutnog trovanja toksicnim dozama dolazi do depresije
CNS, blage hipotenzije, crvenila koze, urtikarije, tahikardije, hipoglikemijaa kod akutnog torvanja
visokim toks dozama imamo gubitak misicne kontrole, akutni pankreatits, miokardijalnu depresiju, atrijalnu
fibrilaciju, acidoszu, plucni edem, aritmije, iznenadnu smrt. Terapija akutnog trovanja hipoglikemija i
depresija disanja su najopasnija stanja pa se mora obezbediti ventilacija, davanje rastvora elektrolita,
kontrola hipotenzije, odrzavanje telesne temp, korekcija hipoglikemije, ispiranje zleuca, tiamin za
neuroloske ispade; ne davati emetike, aktivan ugalj, ne forsirati diurezu; infuzija fruktozom povecava klirens
i hemodijaliza je dobra za odstranjivanje etanola. Hronicno trovanje: fetalni alkoholni sindrom kod trudnica,
hronicni pankreatit, hematoloski poremcaji, hipetenzija, dilatacija srca, malnutricija, gojaznost, hepaticna
disfunkcija. Terapija je nadoknada tecnosti i elektrolita, tiamin i multivitamini, BZD, antipsihotici,

naltrekson, disulfiram (inhibira ALDH2). Analitika etanola GC hromatografija, GC/MS i hemijska metoda
sa K2Cr2O7 i enzimske metode.
56. Toksikokinetika alkohola
Adme za oba i plus za eliminaciju etanola imamo da prati kinetiku prvog reda pri malim koc ali pri koc
vecim od Km prelazi u kinetiku nultog reda i tad se konst kolicina eliminise u jedinici vremena. Mali deo se
eliminise nepromenjen zato nema nikakve koristi od forsiranja diureze.
57. Etilen i propilen glikol ch2oh-ch2oh
Etilen glikol je sastojak entifriza, nalazi se u sistemu za hladjenje u automobilima, u tecnosti za hidraulicko
kocenje. Bezbojna i bezmirisna tecnost slatkastog ukusa. Znacajno sa aspekta namernih i slucajnih trovanja,
najcesce kod dece i alkoholicara. Kod alkoholicara kao altenrativa etanolu a kod dece zbog sladunjavog
ukusa. Toks doza je oko 100ml za odrasle. Ima depresorni efekat na CNS, izaziva metabolicku acidozu
(metabolizmom nastaje glikolna kiselina koja kao i EG doprinosi pretvaranju piruvata u laktat) i
nefotoksicnost (nastanak ca oksalata tokom metabolizma doprinosi hipokalc i depoziciji Ca u tkivima).
Klinicke manifestacije trovanja su : CNS- konfuzija, ataksija, halucinacije, koma; faza dva su muka,
povracanje, hiperventilacija, grcevi misica, edem plusa, hipertenzija; treca faza pojava kristala u urinu,
oligurija i anurija. Ako se ne tretira trovanje moze fatalno da se zavrsi 24-36h nakon ingestije. Trovani
deluje alkoholisano al nema zadaha na etanol, hiperventilacija, povecan anjonski gap, osmotski gab, hipoCA
i kristali urinu su indikacije za brzu dijagnozu trovanja. Pojedinacni kriterijumi za tretman trovanja su EG
konc veca od 20mg/dL ili prijava da je i kada je konzumirao Eg i da je osmotski gap veci od 10 msom/kg
H2O ili prijava da je i kada konzumirao i najmanje dva uslova od sl cetiri : arterijski ph manje od 7.3,
serumski HCO3- manje 20mEq/l, osm gap veci od 10mosm/kg h2o i kristali u urinu.
Doskorasnji tretman trovanja je podrazumevao etanol, NaHCO3 i hemodijalizu (etanol inhib ALDH,
NaHCO3 eliminacija glikolne kiseline) ali su nedostaci depresija i hipoglikemija zbog etabnola. Spec antidot
je 4 meti pirazol inhibitro ALDH. Kada pored date terapije vitalni simptomi su ugrozeni, znacajna je
metab acidoza, serum RG je veci od 50mg/dL onda su to indikacije za hemodijalizu i uz nju se daje 4-metil
pirazol, etanol, nahco3, vit B6 i tiamin, Ca glukonmat. Analitika EG: GC metoda izbora, hemijska metoda,
enzimska metoda
PEG - Viskozna tenost, Bez boje, Bez mirisa, Higroskopna, Nizak napon pare. Antifriz (kao i etilen
glikol), U sredstvima za odleivanje (kao i etilen glikol), Za pravljenje vetake magle (u
pozoritima i na sceni uopte) i u vatrogasnoj slubi i Kao rastvara, lubrikans, inertni sastojak:
U hrani
U cigaretama
U lekovima (kao rastvara aktivnih principa u I.V. rastvorima)
U kozmetikim preparatima (preko nekoliko stotina preparata, dug spisak)
Toksikoloski znacaj PEG - Opta populacija je izloena riziku od trovanja PG i Industrijska-profsionalna
trovanja (proizvodnja, servisiranje motora, ....). putevi unosenja:
Preko koe (kozmetiki preparati)
Oralnim putem (hrana, antifriz,lekovi...)
Humana ekspozicija samo hranom:
USA - 34.28 mg/kg tt/dan (odrasla osoba - 70 kg)
Japan (1982) 43 mg/60 kg = 0.71 mg/kg tt/dan
i.v. putem (preko infuzija nekih lekova)
Inhalaciojom (zagrevanjem pare, kao sprej aerosol)
Oralna ekspozicija : Kod bolesne dece deavali su se letalni ishodi: posle ponovljene medikacije PG; CNS
depresija i napadi. Dermalna ekspozicija: Kozmetiki preparati: kontaktni dermatitis (eritemi na mestu
aplikacije). Inhalaciona ekspozicija (npr vestacka magla) - Simptomi su: respiratorna iritacija (uporne
kijavice i curenje sekreta iz nosa).
Sinteza PG rezultira dobijenjem dve hiralne molekule (odnos je 1:1), D i L stereoizomera, metaboliu se do
D i L mlene kiseline (razliito t1/2). D mlena kiselina ispoljava toksini efekat (metabolika acidoza), jer
se za raliku od L-laktata ne konvertuje u glukozu. PG se oksidie (alkohol dehidrogenaza) do laktaldehida, a
zatim do laktata (mlena kiselina) posredstvom aldehid dehidrogenaze. Laktat se dalje metabolie do
piruvata, CO2 i H2O. Laktat takoe doprinosi stvaranju glukoze preko glukoneogenskog puta.
Laktat se preko fosfoenol piruvata, moe prevesti u glukozu (detoksikacija) i deponovati kao glikogen.

Poveana produkcija mlene kiseline rezultira metabolikom acidozom. Tradicionalna terapija:

etanol
korekcija acido-bazne ravnoteze (i.v. NaHCO3)
Specificna terapija:
Inhibicija ADH (4-metil pirazol)
PG ispoljava vrlo nisku optu toksinost.
CNS, hematoloki, hiperosmotski i KV efekti se javljaju kod ivotinja i ljudi pri visokim dozama
PG.
ivotinje trovane PG uginjavaju od CNS depresije, narkoze i respiratornog prekida.
Za ljude je procenjeno da je letalna oralna doza >15 g/kg
Analitika:
Gasna hromatografija - metoda izbora
Hemijska metoda - (K2Cr2O7)
Enzimska metoda
58. Benzen
Najznacajniji antropogeni izvori benzena jesu saobracaj, rafinerije nafte, transport goriva, hemijska
industrija, grejanje domacinstva. Akutna toksicnost benzena jeste depresija CNS i posledicno glavobolja,
malaksalost, vrtoglavica, nauzea, euforija, lezija jetre i bubrega, depresija disnja, i rada srca. Citotoksican
efekat ima fenoksi radikal koji nastaje u toku metabolizma i direktno deluje na proteine i DNK. Kod
hronicne toksicnosti imamo hepatotoksicnost (dejstvo na eritropoezu za pojavom aplasticne anemije,
eritorblastne mijeloze; leukopoeza neutropenija, leukocitoza, leukemija; trombopoeza trombocitopenija),
mutagenost i karcinogenost, reproduktivna toksicnost (atrofija jajnika, menstr poremecaji i spontani
pobacaji) i imunotoksicnost (ostecenje humoralnog i celijskog odgovora).
59. Toluen, ksilen
Toluen je jedan od glavnih sastojaka benzina i razredjivaca. Prisutan je u plasticnoj industriji, masinogradnji
i gradjevinarstvu, u proizvodnji boja, sredstava za premazivanje, lepkova, kozmetici metabolizam
podrauzmeva kranju konjugaciju sa glicinom ili glukouronskom kiselinom. Eliminise se veci deo resorb vrlo
brzo i to uglavnom urinom u boliku metabolita. Toluen interaguje sa membranskim komponentama nervnog
sistema, dovodi do pada konc memranskih fosfolipida ili inhibira njihovu sintezu u celijama mozdane kore i
smanjuje broj neurona u hipokampusu; javlja se atrofija mozdanih regija bogatih lipidima. Dovodi do
strukurnih promena u mozdu, utice na dopaminergicke mehanizme celija mreznjace i menja aktivnost
enzima koji ucestvuju u sintezi i/ili degradaciji neurotransmitera. Neurotoksican efekat toluena:
1. Akutni narkoticki sindrom
2. Pseudoneurastenicki sindrom
3. Psihoorganski sindrom
Treca grupa po klasifikaciji za mutagene i karcinogene. Posle udisanja krece umor i glavobolja, znaci pojava
CNS simptoma. Takodje iritira disajne puteve, dovodi do aritmija, smanjenja broja leukocita, rabdomialize,
masna jetra, renalna acidoza i tubularn nekroza, premen u funkc endokrinih zlezda, iritacija oka, spontani
pobacaji i psoledice na novorodjence.
Ksilen se koristi kao rastvarac u industriji koze, gume, hemijskoj, industriji platike i sintetickog vlakna.
Koristi se i kao sred za ciscenje, razredjivac boja i lakova, insekticid i za sintezu nekih hemikalija.
Toksicnost ksilena: reaguje direktno sa lipidima u membrani neurona, povecava GABAa receptorsku
funkciju, citotoksicnost. Kod akutne toks imamo pospanost, glavobolju, gubitak konc. Kod hronicne toks
javlja se neurotoks, hepatotoks, karidotoks, nefotoks, reprodukt toks, mutagenost i karcinogenost.
Respiratorni efekti su iritacija nosa i grla, otezano disanje, edem plucaKVS: tahikardija, gol u grudima.
GIT: nauzeja, povracanje, GIT tegobe. Hematoloski: leukocitopenija. Hepaticki hepatotoks. Renalni
povisen nivo uree, acidemija u dist tubulima, smanjen klirens endogenog kreatinina
60. Metabolizam benzena, toluena i ksilena
61. Amino/nitro benzen

Anilin,indust porizvod koristi se za dobijanje vetakih boja,u

farmaceuts.industriji,izayiva prof.trovanja(anilizam).to je bezbojan
tenost,specifinog mirisa,organska baza koja gradi stab soli.anilizam se prpoznaje
po aneminom izgledu,strada krv i Kvs,ali i bubrezi i git,pretvara Hb u metHb koyza
plavo siva oko noktiju,nosu-palva bolest.Nitrobenzola koristi se u hem.ind.,boja
eklopz-,10-20kapi pero os letalna doza
Anilin AnilizamOpta slabost, umor, slab apetit, vrtoglavica, hematurija,
cijanoza (methemoglobinemija), NitrobenzenGlavobolja, vrtoglavica, nauzea,
cijanoza
Anilin nije kanverogen,nitroben je 2b-to je moguc kancerogen
Oboje metHbemiaj,neuro i hepatotox..
Anilin u aminofenole zatim konjugaciaj
Nitrobenzen deo pree u nitrofenole,mali deo eksirijumom deo pod dejstvo
nitroreduktaze nitrozobenzen,zatim fenilhidroksilamin i na kraju anilin i
amionofenoli
62. Metabolizam halogenovanih ugljovodonika

CCl4
1. Haloalkilacija elijskih makromolekula
2. Lipidna peroksidacija (nekroza jetre)
3. Poveanje conc. intracelularnog Ca (citotoksinost)
Vezivanje metabolita za proteine i lipide jezgra i DNK (karcinogenost

63. Trihloretilen

Idu svi redom pa na kraju moze trihlorsircetna ili trihloretanol da nastanu.

THE
1. Interakcija sa konstituentima membrane neurona
2. Karcinogenost (Hloralhidrat, THS)
64. Ugljen-disulfid
Cisti CS2 je bezbojna tecnost etericnog mirisa dok je tehnoloski CS2 zuckasto objena tecnost neugodnog
mirisa. Vazna industrijska hemikalija, primena u proizvodnji vestacke svile, celofana i tetrahlormetana.
Obimna i brza resorp oralno, inhalaciono ili dermalnim putem. Distribuira se putem krvi do jetre i mozga.
Metabolizam i dejstvo:
1. Periferna neurotoksicnost usled interakcije sa NH2 grupama proteina i nukleinskih kis i zbog
sposobnosti heliranja ditiokarbamata
2. Formiranje reaktivnog S posredstvom monooksigenaza inhibicija Mo dovodi do poremecaja
metabolizma endogenih i egzogenih jedinjenja; kovalentno vezivanje reaktivnog S sa
makromolekulima
Dovodi do poremecaja metabolizma amina, peptida, proteina, UH, Lipida, mikroelemenata, vit B6 i do oks
stresa. Sve to dovodi do neurotoksicnosti i hepatotoksicnosti kao i kardiotoks i endokrine toksicnosti.

Inhalaciona ekspozicija kod radnika u industriji vestacke svile. Sistemski efekti: dispneja, aterosklerotske
promene, git problemi, smanjena fibrinolia, povecanje ldl, porast kreatinina u plazmi, smanjenje serumskog
tiroksina, retinopatija, efekti na telesnu masu i drugi sist efekti. Dermalna ekspozicij efekti na kozi i pojava
plikova prekrivenih tankom membranom hemoragicni plikovi.
65. Perzistentni organski zagaivai POPS
(POPs) , ,
, . , ,
. POPs
, ,
,
.
, . POPs

.
, POPs
, ,
. , (HCB),
.
POPs :
(PAHs) .
-
(DDT, , , , .),
, (PCBs), --
(PCDDs) -- (PCDFs).
POPs ,
, , . POPs
. POPs
,
. , POPs
, POPs .
, ,
.
POPs .
,
, , ,
.
POPs ,
, . ,
POPs ,
,
.

POPs .
.
,
.
,
,
.
PCBs PBBs. PCBs
( ) (
). ,
.
, PCBs .

 (PBBs),
PCBs.
PCDDs PCDFs.
, , ,
,
. .
.
PAHs. PAHs ,
.
,
.
. POPs ,
,
.
,
,
.
. ,
.
,
, / .

,
,
.
(T), .
.
.
: - (Kow),
(BCF) (BAF).
66. Polihlorovani bifenili
(PCBs)
, .
. PCBs
, ,
.

. PCBs
2-10 . 209 , .
PCBs , ,
. , PCBs ,
. PCBs
.
Clx

Cly

. , PCBs

.
PCBs
. , , ,
, .
. PCBs ,
. (-,
/ )

 . , , ,
PCBs.
. PCBs
.
, , .
PCBs
.
. PCBs
, .
PCBs.
,
. ,
, PCBs
.
. , in utero
. ,
,
IgA / IgM .
.
. PCBs

. PCBs
,
.
. PCBs
IARC- EPA-.
. in vitro in vivo PCBs

PCBs (CYP )
(UDP , , ),
.

, PCBs ,
.
, . PCBs .
, PCBs
. ,
, . ,
.
PCBs

PCBs , ,
. -
( 60% ). PCBs

.
67. Dioksini

-- (PCDDs)
, . .
/
.


PCDDs, ,
, , .
PCDDs , . 2,3,7,8-TCDD (CAS No 1746-01-6)
, PCDDs . ,
.
Clx

Cly

2,3,7,8-TCDD PCDDs,
- .
2,3,7,8-TCDD , (), ,
, , , .
,
.
. PCDDs
,
,
2,3,7,8-TCDD.
.
, . ,
,
, , , .
. 2,3,7,8-TCDD
,
. 2,3,7,8-TCDD,
, ,
.
.
. PCDDs
( ) ,
( 3 ,
TSH).
.
2,3,7,8-TCDD .
,
- ,
.
PCDDs ,
, .
.
, .

PCDDs.
. PCDDs
.
2,3,7,8-TCDD. , in vitro
.
. ,
.
. 2,3,7,8-TCDD.
. ,
, .

 ,
.

2,3,7,8-TCDD - ,
,
,
. , Ah () ,
,
, ,
- . 2,3,7,8-TCDD
. , -
, ,
.
, 2,3,7,8-TCDD
, , , ,
, , ,
.
( ) Ah .
Ah 2,3,7,8-TCDD ,
2,3,7,8-TCDD .
-,
.

PCDDs
. 86%
.
, .
PCDDs / ,
.
, PCDDs,
.
2,3,7,8- . /
-, .
2,3,7,8-CDD , 1/10
.
, 2,3,7,8-CDD
. ,
.
PCDDs
, .

, .
,
. in vitro ,
1--2,3,7,8-CDD 8--2,3,7-rCDD . PCDDs
, .
PCDDs ,
. 7,1 2,3,7,8-CDD
36 . 2,9 26,9
. CDDs ,
.
68. Opte karakteristike metalnih otrova

Metali se razlikuju od ostalih toksicnih supstanci po tome da ih covek nije stvorio niti ih moze unistiti.
Upotreba metala je duga i kao primer za to je upotreba olova koja je duga 4000 godina. Arsen se koristio kao
lek i otrov, dok je kadmijum otkriven tek 1817 godine. Redistribucija metala moze biti prirodna (geoloski i
bioloski ciklus) i antropogeni ciklus. Akutna trovanja metalima su retka (metalni ukus i visok LD) ali su
izuzcei soli Tl i As2O3. Znacajni su sa aspekta hronicnih trovanja i to industijskih tj profesionalnih i
ekotrovanja. Najznacajniji zagadjivaci biosfere jesu olovo, kadmijum i ziva. Putevi unosa kod metala su
koza i respiratorni trakt kada su u pitanju profesionalna trovanja a resp trakt i git kada je u pitanju
ekotoksikologija. Najcesce ne podlezu metabolizmu osim onih koji zapravo nisu pravi metali kao sto su
As, Sb, Se. Olovo i kadmijum su primeri metala sa dugim poluzivotom i metali koji se kumulisu u
organizmu. Eliminisu se putem urina metali koji su resorbovani. Na toksicnost metala uticu fizicko hem
osobine metala (rastvorljivost, stabilnost, valentno stanje itd) i faktori organizma (starost, stanje imunog
sistema, ishrana itd). mehanizmi toksicnih efekata su razni a neki od njih su oksidativni stres i zamena jona u
enzimima i vaznim biomolekulama. Toksicni efekti su nefro, neuro i pulmotoksicnost. Terapija trovanja:
idealni ligand je hidrosolubilan, metab inertan, gradi netoks komplekse sa toks metalima i ima mali af za
vezivanja za esencijalne metale. Primeri helatnih agenasa koji se koriste u terapiji su EDTA, penicilamin,
defroksiamin, BAL (toksican i vise se ne koristi) i derivati DMPS,DMSA.
69. Priprema materijala za analizu IIIa grupe otrova
III grupa otrova su mineralni otrovi i deli se na IIIa i IIIb grupu. IIIa grupa su mineralni otrovi koji se
istrazuju nakon razaranja materijala. Razaranje se vrsi metodom zarenja (suvo razaranje) ili vlaznim
razaranjem tj medote razaranja na niskoj temperaturi uz dodatak oksidacionog sredstva. Metode vlaznog
razaranja su Frezenius-Babo-Ogier metoda i upotreba koncentrovanih kiselina.
a) Fresenius-Babo-Ogier metoda
KClO3 + 6HCl 6Cl + 3H2O + KCl
H3AsO4 + 5HCl AsCl3 + 4H2O + Cl2
b) Razaranje malih koliina organskog materijala
H2SO4/HNO3
H2SO4/H2O2
HNO3/ H2O2
HNO3/ HClO4
HClO4/rastvor bihromata itd.
Druge metode pripreme i razranja bioloskog materijala su razblazivanje uzoraka, talozenje proteina u kis
sredini, ekstrakcija organskim rastvaracima preko helatizirajucih agenasa, jonska izmena sa jonoizmenjivackim smolama, spaljivanje u struji kiseonika i mikrotalasna pecnica.
Nakon pripreme materijala za analizu, metode odredjivanja su koloimetrija, kompleksometrija, jon
selektivne metode, polarografija, AAS itd.
70. Organometalna jedinjenja
Organska jedinjenja metala arsen i ziva i tetraetilolovo
71. Najznaajniji zagaivai ivotne sredine iz grupe metala
Olovo, kadmijum i zivu napisi
72. Arsen
Metal iz Va grupe periodnog sistema, metaloid, u prirodi se najcese vezuje za sumpor. Znacajan je sa aspekta
zlocinackih trovanja, profeionaslnih, slucajnih, ranije i medicinskih i veoma znacajan sa aspekta
ekotoksikologije posebno zagadjenja vode. Jedinjenja arsena se dele na neorganska, arsine (dietilarsin,
etilhlorarsin itd) i organska jedinjenja arsena. Povecane konc arsena u vodi za pice javljaju se u Bangladesu,
Indiji, Tajvanu, Madjarskoj i Zrenjaninu. Uzroci tog povecanja sto se kao pijace vode koriste povrsinske i
podzemne vode bogate arsenom. Putevi unosenja su pluca i GIT. U organizmu podleze biotransformaciji iz
5+ u 3+ i metilaciji. Ekskretuje se urinom, delimcno fecesom i moze preko koze deskvamacijom i kod
pojacanog znojenja. Na noktima se posle 6 nedelja pojavljuju spec Mee-ove linije. Prolazi placentu i
izlucuje se mlekom. Arsen je protoplazmicni otrov na izrazitim delovanjem na oks procese u celiji i glavna
toks forma je As3+. Deluje na enzime mitohondrija i slabi celijskodisanje, dovodi do nakupljanja laktata i
acidoze, inhibira stvaranje ATP i deluje na zidove krvih sudova (dovodi do dilatacije i nekroze). Kod akutnih

trivanja javlja se tezak gastroenteritis, dijareja, hipotenzija, ostecenje bubrega, arterija i miokarda. Smrt
moze nastupiti veoma brzo. Kod hronicnih trovanja javljaju se promene na kozi (hiperpigmentacija,
ulceracije, hiperkeratoza, eritemi0 i nervni poremecaju (parestezije i bolovi u ekstremitertima, slabost
misica). Arsen je karcinogen i to prva grupa karcinogena. Moze dovesti do karcinoma pluca kao i limfoma,
leukemija, tumora besika i bubrega itd. Terapija trovanja je BAL a deluje i penicilamin. Analitika arsena:
marshova proba, Gutzeitova proba itd. metoda izbora za odredjivanje arsena u bioloskom materijalu (urin)
jeste AAS sa borhidridnim sistemom.
73. Neorganska jedinjenja arsena
As2O3; H3AsO3 i soli
As2O5; H3AsO4 i soli
AsH3:
As2O3 + 12H2AsH3 + 3H2O
AsH3 nastaje delovanjem atmosferske vlage na metalne sulfide koji sadrze arsen kao pri mesu, pri
ekstrakciji Au, obradi Sb, AL i Pb, proizvodnji As pesticida, galvanizaciji, elektrolizi. Jak je hemoliticki
agens. Simptomi akutnog trovanja su nauzeja, povracanje, kratak dah, glavobolja i hemoliza. Terapija je kod
trovanja simptomatska i BAL nije koristan.
74. Organska jedinjenja arsena hemoterapeutici
Derivati arsenove kiseline Na-kakodilat, Atoksil, Triparsamid
Derivati arsenobenzola salvarzan, mafarsen, neosalvarzan, sulfarsid
Salvarsan je bio prvi lek koji se koristio za tretman sifilisa sve dok nije zamenjen penicilinom.
75. Antimon
Sb antimon slican je arsenu ali manjeg toksikoloskog znacja. Znacaj je sa aspekta profesionalnih
trovanja koja su retka. Nalazi se kao sastojak legura, koristi se u grafickoj industriji, industriji stakla, boja,
gume i keramike. Razlikujemo neorganska i organska jedinjenja antimona. Neorganska su Sb2O., Sb2O5 i
SbH3 koji je nestabilan. Organska su kalijumantimoniltartarat i stibamin(formule). Postoji mogucnost da je
Mozart umro usled koriscenja antimontartarata koji je bio propisan od strane njegovog lekara. Analiticki Sb
se odvaja od arsena Marshovom probom. Arsen je rastvoran u Na hipohloritu i stvara se arsenovo ogledalo
dok se jedinjenja antimona sa srebrom Ag3Sb rastavara u kiselom kalijumtartaratu.
76. Bizmut
Jedinjeje iz Vb grupe periodnog sistema. Nalazi se u 3+ i 5+ obliku. Ima izrazite metalne karakteristike i
najmanju termalnu provodljivost pa se koristi kao dodatak legurama otpornim na temperaturu. Koristi se kao
aditiv u metalurgiji, u elektronskoj i termoelektricnoj industriji. Mali je njegov toksikoloski znacja jer su
jednjenja bizuta vecinom nerastvorna. Ranije su se desavala medicinska trovanja bizmutom usled koriscenja
jedinjanja Bi-subnitrat, Bi-salicilat, Bi-K-tartarat, Bi-galat (poslednja tri u terapiji sifilisa). Sto se tice
njegove toksicnosti ciljni organi su jetra gde se javlja masna degeneracija, bubrezi gde se javlja degeneracija
i nekroza proksimalnih tubula, javljaju se i promene na kozi i reverzibilna disfunkcija nervnog sistema.
Analitika bizmuta: gravimetrijski BiPO4, Legerov reagens i AAS.
77. Olovo
Elementarno olovo se nalazi u parama i cesticama u atmosferi. Neorganska jedinjenja olova su oksidi
minijum Pb3O4, olovna gledj PbO i olovno belilo olovo bazni karbonat. Organsko jedinjenje jeste
tetraetilolovo. Toksikoloski znacaj olova je sa aspekta industrijske toksikologje (rudnici olova, topionice,
fabrike akumulatora, vodovodni i odvodni kanali, legure, sacma, emajl, kristal staklo) i opste populacije tj
ekotoksikologije (zagadjenje vode vazduha i zemlje, hrane kao posledica lemljenih konzervi, olovnih boja,
igracaka, tetraetilolova). Uzrocnik profesionalnih i ekotoksikoloskih trovanja. Mere smanjenja izlozenosti
olovu jeste svakako zabrana upotrebe olovnog benzina, zabrana koriscenja olovnih boja. Unosi se preko
pluca (cestice olova i tetraetil olovo), GIT i koza (tetraetil olovo). Tetraetilolovo se dodavalo benzinu kao
autodetonator i sagorevanjem se stvarao PbO koji je preko izduvnih gasova dospevao u atmosferu. Meh toks
delovanja jeste vezivanje za SH grupe enzima ili aktivne centre enzima. Deluje na skoro sve organe.
Distribuira se u krvi, jetri, mozgu, bubrezima, prolazi placentu a deponuje se u kostima. Ne ispoljava toks
dejstvo na kosti. Eliminise se putem urina, fecesa, znoja, mleka. Delovanje na krv: anemija usled skracenog
zivota Er, inhibicija sinteze hemoglobina. CNS: encefalopatija a na periferni NS periferna motorna
neuropatija. Deluje na Git tako sto dovodi do anoreksije, povracanja, konstipacije ili dijareje. Dejstvo na

reproduktivni sistem prolazi kroz placentu i povecan je rizik od abortusa i ostecenja fetusa; povecan
sterilitet. 2A grupa karcinogena. Hronicno trovanje Pb saturnizam bledilo, gubitak tezine, porfirinurija,
povecan sadrzaj Pb u krvi, tremor kod dece dovodi do olovne encefalopatije pocinje letargijom,
povracanjem a progresija ide do ataksije, smanjenja svesti, kome i smrti. Patoloski se javlja edem mozga a
ukoliko dodje do oporavka ostaje kao posledica mogucnost mentalne retardacije, epilepsije, slepila. Kao
bioloski materijal za anlizu imamo krv (protoporfirini delovanje na sintezu Hb, punktirani Er i ALA-d i
ALA) i urin (olovo, ALA, koporfirini). Terapija saturnizma : CaNaEDTA, penicilamin, BAL, DMSA i
simptomatska terapija. Odredjivanje se vrsi ditizonskom metodom, polarografskim metodama, AES i AAS.
78. Kadmijum
Cd- znacajan sa aspekta industrijske toksikologije (galvanizacija, automobilske gume, boje i pigmenti,
plasticne mase, akumulatori, baterije) i ekotoksikologije (ulazi u sastav fertilizer pa moze doci do pojave u
hrani, pusenje). Imamo profesionalna trovanja kadmioza i redje akutna i trovanja opste populacije akutna i
hronicna. Unosi se putem pluca (profes ekspozicija i pusenje) i preko GIT (opsta populacija). Preko krvi se
distriburia do jetre i bubrega i pokazuje kumulativno dejstvo kako je njegov poluzivot 10-30 godina.
Ekskretuje se sporo urinom i fecesom. Mehanizmi toks: pormene u aktivnosti brojnih enzima, oks stres,
apoptoza, interakcije sa bioelementima, inhibija sinteze ATP itd. toksicne efekte ispoljava na plucima
plucni edem, nefrotoksicnost, osteomalacija i hipertenzija. 1 grupa karcinogena po IARC-u. Ulogu u
detoksikaciji Cd imaju metalotioneini koji su proteini male Mr sa 7 mesta za vezivanje metala i velikim
afinitetom za Cd. Kod akutne toksicnosti retka je oralna ekspozicija (nauzeja, dijareja, salivacija) a cesca
inhalaciona (edem pluca, hepaticna i renalna nekroz). Hronicna toks (oralno ili inhalaciono) zbog dugog
poluzivota javlja se i bez visokih nivoa ekspozicije. Javljaju se promene na jetri, bubrezima, kvs, kostima,
karcinom pluca moguc. Pri inhalacionoj hron ekspoziciji HOBP. Itai-itai bolest ozbiljna osteomalacija,
osteoporoza i fragilnost kostiju, nefropatija i poremecaj metabolizma Ca; rezultat je hron eksp putem vode i
hrane i razvija se pri deficitu vit D i Ca i cesce kod starijih zena. Terapija je neresena za hron ekspoziciju
dok kod itai itai se daje vit D. analitika: nefelometrija, spektrofotometrija, elektrohem metode i AAS sa
grafitnom kivetom.
79. iva
Vb grupa jedinjenja. Toks znaja imju elementarna ziva, neorganska jedinjenja 1+ i 2+ i organska jedinjenja
zive. Vrste trovanja profesionalan i slucajna. Znacajno je i zagadjenje zivotne sredine (kruzenje u prirodim
ulazak u lanac ishrane - slucaj trovanja metil zivom usled konz ribe). Izvori ekspozicije su prirodni
(prirodno isparavanje iz zemljista) i antropogeni (rudnici, topljenje ruda, ekeltricna oprema, fungicidi,
medicina primena za terapiju sifilisa, diuretici). Putevi unosenja su pluca, git i koza. Preko krvi dospeva u
bebrege, jetru, kosti,mozak. Kumuluje se u bubrezima i jeti. Eliminise se urinom i fecesom a delimicno i
preko koze, mleka, znoja, kosa.
Mehanizmi toks:
Hg2+ - opsti cel otrov protoplazmicni otrov (precipitira proteine, inhibira enzime, korozivno dejstvo,
celijska membr mesto ciljnog napada)
Hg pare i org jed sa kratkim nizom nemaju korozivno dejstvo, resorbuju se putem git i prolaze krv moz
barijeru i placentu. Metil ziva prolaz KMB metionin trensp sistemom. Toks efekat Hg para je kod akutne
izlozenosti dispnea, bol u grudima, pneumonija, metalna groznica, korozivni bronhitis. Pri hron eksp:
slabost, umor, tahikardija, parestezije, gingivitis, eretizam, poremecaj bubrega, poremecaj u razvoju mozga
fetusa, hipersenzitivnost imunog sistema.
Merkurijalizam prof trovanje
1. Stomatitis i jaka salivacija neorg Hg i para
2. Urtikarija i dermatiis neorg
3. Neuroloske promene pare
4. Ostecenje bubrega neorg
Odredjivanje Hg elektroliza, kolorimetrijksi, AAS
80. Neorganska jedinjenja ive
HgCl2 akurno trovanje ciljni organ je bubreg
I faza digestivna kausticno dejstvo, povracanje, dijareja
II faza anurija

III faza evolucija koja vodi u smrt

Hron trovanje bubreg i autoimuni glomerulonefrtts
Terapija izazivanje povracanja i ispiranje; antidoti Na2S, penicilamin i simptom terapija
81. Organska jedinjenja ive
R-Hg-X
1) Dezinficijensi benzen-Hg-X
2) 2) diuretici saligran
3) Fungicidi aril i alkil jedinjenja zive
Hron ekspozicija
Cns: parestezije, poremecaj sluha, ataksija, tremor misica; repoduktivni mentalna retardacija, neurmuskul
poremecaji
Simptomatska terapija
Fungicidi
- ORGANSKA JEDINJENJA Hg
- ORGANSKA JEDINJENJA Sn:
R2SnX2; R3SnX; R=alkil ili aril
- DERIVATI DITIOKARBAMINSKE KISELINE
MANEB (mangan-etilen-1,2-bisditiokarbamat)
CINEB (cink-etilen-1,2-bisditiokarbamat)
NEORGANSKI
a) bakarni preparati
b) sumporni preparati
ORGANSKI
a) bioloki preparati na bazi Trichoderma harzianum koja je prirodni antagonist mnogim
fitopatogenim gljivama
b) organometalna jedinjenja (organska jedinjenja ive, kalaja, arsena)
aciklina jedinjenja (derivati ditiokarbaminske kiseline-maneb, ciram, cineb, mankoceb, itd.)
d) derivati benzena i fenola (heksahlorbenzen, trihlortrinitrobenzen, pentahlorfenol, itd.)
e)
razliita heterociklina jedinjenja
82. Hrom
Toksikoloski znacaj : Cr6+ i Cr3+. Upotrebljava se u industriji za hromiranje metala, u grafickoj ind, ind
tekstila, izradi boja, stavljenje koze i to hromna kiselina i hromati a cist horm u legurama. Unosi se putem
pluca (3+,6+), GIT i koze (6+). Metabolise u organizmu 6+ u 3+ oblik. Preko krvi dospeva u jetru, bubrege
i prolazi placentu. Eliminise se urinom. Toksicne efekte ispoljava na kozi- dermatitis i ulceracije; dovodi do
perforacije nosne pregrade. Karcinogen je izaziva rak pluca. Embriotoks i teratogen. Deluje kausticno na
GIT. Preventiva i terpija : sluzokoza nosne pregrade i koza parafin i krem sa 10% EDTA; akutno trovanje
lavaza zeluca, CaNa2EDTA ili BAL; hron trovanje EDTA nema efekta, simptomatska terapija.
83. Mangan
Mangan je bioelement. Toksikoloski znacaj je sa aspekta prof hron trovanja manganizam i
ekotoksikologija tj zagadjenje voda. Upotrebljava se u metalurgiji, elektricnoj industirji, ind boja i hem ind,
fungicid i MMT antidetonator benzina. Unosi se preko pluca i GIT. Preko krvi dospeva u jetru, bubrege,
mozak, pankreas i endokrine zlezde. Eliminise se fecesom 95% i urinom. Toksicni su 2+ i 4+ katjoni i
MnO4- i MnO4-2. Mehan toks: utice na koc dopamina i serotonina; zbog inhibicije tiroksin hidroksilaze
dolazi do smanjenja l dope pa potom dopamina. Dovodi do razl funkc i morf promena u CNS-u koje
podsecaju na Parkinsonovu bolest. Manganizam nervni simptomi i motoricke smetnje. Terapija je
simptomatska, L dopa i fizikalna terapija. Metode odredjivanja su kolorimetrijske i AAS.
84. Talijum
Znacajan sa aspekta aktunih torvanja slucajna, samoubilacka i zlocinacka i hron zlocinacka. Retka su
profesionalna trovanja (koristi se za bojenje stakla, imitacija dragog kamenja, pirotehnika, hem ind). Raticidi

su talijum acetat i talijum sulfat. Unosi se preko pluca i GIT. Kumuluje se u bubrezima, kosi i srcanom
misicu. Eliminise se urinom i fecesom sporo. Akutno trovanje dovodi do Git poremecaja; nervni poremecajiuznemirenost, nesanica, konfuzija; motoricke smetnje; konvulzije i koma. Kod hron trovanja su nespecificni
simptomi koji lice na brzo starenje i pojava alopecije. Terapija kod akutnog trovanja je povracanje, ispiranje
zeluca sa 1% NaI, aktivni ugalj, prugatici Na2SO4; bez efekta je BAL, EDTA i belancevinasta voda.
Analitika: identif zelen plamen i talozenje jodida; odredjivanje gravimetrijski, kolorimetrijski, AAS, pulsna
polarografija.
85. Barijum
Toksikoloski znacaj sa aspekta slucajnih trovanja (peroralno, akutna). Koristi se u industriji stakla i
keramike, boja, papira i gume, stabilizator plasticnih masa itd. BaSO4 se koristi kao rentgenski kontrasta za
probavni trakt. On je otrov skeletne i srcane muskulature gde vrsi stimulaciju i paralizu. Ciljni organi su
GIT, srce i skeletni misici, u GIT dovodi do ekscitacije misica dijareja, kolike, mucnina, povracanje.
Skeletni misici tremor a potom paraliza a na srce deluje slicno digitalisu. Dovodi do hipokalijemije.
Terapija podrazumeva eliminaciju iz zeluca i davanje iv K soli ako antagonista. Analitika AAS ili AES,
talozenje sulfata ili hromata.
86. Toksinost bakra i cinka
Bakar ulazi u sastav mnogih enzima koji katalizuju reakcije oks red. Ulazi u sastav proteina plazme
ceruloplazmina smanjen nivo Wilsonova bolest. Potpomaze stvaranje eritrocita. Upotreba u legurama,
elektricnoj industiji provodnici i fungicid CuSo4. Pri akutnim trovanjima se javlja nadrazaj koze i
sluzokoze, intenzivno povracanje (emeticna svojstva), izbljuvci i stolica su plavo-zeleni, ostecenje bubrega i
jetre, paraliza misica i tahikardija. Ld je 10 grama. Analitika bakra : elektroliza, bakar ferocijanid talozenje,
kolorimetrijske metode, polarografija i AAS.
Cink je bioelemnt ulazi u sastav razl enzima (karboanhidraza, alkoholna dehidrogenaza..) i sastojak je
insulina. Ranije su se u med svrhe koristile soli cinka. Retka su slucajna akutna trovanja. Zn ima emeticna
svojstva i ZnSO4 se koristio kao emetik. Cineb- fungicid. Toks znacaj sa aspekta profes trovanja cinkova
groznica (udisanje para ZnO) i pri proizvodnji legura. Cinkova groznica slici malaricnim napadima
povecanje tt, drhtavica, povracanje, umor, konfuzija, halucinacija i konvulzije.
87. Korozivi
U korozive se ubrajaju kiseline, baze, oksidaciona sredstva, dehidrataciona sredstva, alkilirajuci agensi i
fenol. Masovno se primenjuju i lako su dostupni. Koriste se industriji, laboratorijama, zanatstvu i
domacinstvu (kucne hemikalije). Znacaj je sa aspekta akutnih trovanja i to samoubilackih (cesto), slucajnih,
zlocinackih i profesionalnih. Kod akutnih trovanja dolazi cesto do teskih trajnih ostecenja a cest je i letalni
ishod. Hronicna trovanja su redja i obicno podrazumevaju produzeno izlaganje malim kolicinama pare jakih
kiselina (HCl, HF) i dolazi do iritacije koze i oka i respiratornih problema. Korozivni efekat zavisi od
agregatnog stanja koroziva, koncentracije korozivne materije, unete kolicine, pH vrednosti, puferskog
kapaciteta, trajanje ekspozicije i prisustva hrane. Lokalni toksicni efekti su na Git (per os bol u ustima,
grlu, abdomenu; povracanje sa tragovima krvi;dijareja i hipotenzija), oko (bol, suzenje, konjunktivitis), kozu
(zareci bol) i respiratorni trakt (bronhijalna iritacija, edem pluca, dispnea..). Peroralno unete kiseline
ostecuju zeludac i dovode do koagulativne nekroze. Peroralno unete baze ostecuju jednjak i dovode do
pihtijaste nekroze. Sistemski efekti trovanja korozivima su: teska metabolicka acidoza, respiratorna
insuficijencija, kardiocirkulatorna insuficijencija i ostecenje bubrega. Komplikacije trenutne su problemi sa
disanjem, sok, perforacija GIT-a; odlozene su suzenje jednjaka i opstrukcija i moguc je karcinom jednjaka
nakon ingestije alkalija. Bitno je sto pre reagovati kada dodje do trovanja, u slucaju kontakta sa kozom
ukloniti svu kontaminiranu garderobu i i obilno ispirati vodom kozu. U slucaju kontakta sa ocima najpre
ukloniti sociva (ako ih nosi) i obilno ispirati vodom. Kod ingestije vrsi se razblazivanje vodom i eventualno
mlekom; vrsi se ispiranje zeluca, kortikosteroidi i suportivna terapija.
Kiseline
H2SO4 (industrija - hemijska i prehrambena; laboratorije; baterije)* SLUAJNA TROVANJA vitriol
namerna trovanja; LD (per os) 3-4 mL conc. H2SO4
HNO3 (laboratorija - oksidaciono sredstvo, sredstvo za nitrovanje; za izradu eksploziva, grafika industrija,
galvanoplastika) * karakteristinog zaguljivog mirisa, boji kou uto-narandasto (ksantoproteinska
reakcija) LD (per os) 5-10 mL conc. HNO3

PARE KISELINE (azotni oksidi)! Istraivanje u organima slobodna kiselina + nitrati Odreivanje: Griessova reakcija sa sulfanilnom kiselinom i -naftilaminom
HCl (industrija, laboratorije, SONA KISELINA upotreba u domainstvu) LD (per os) 15 mL conc. HCl
CH3COOH ESENCIJA za turiju!!!
Baze
NaOH kamena soda (ranije koriena kao sredstvo za ienje u domainstvu 1957. god. zabranjena u
slobodnoj prodaji; 1% rastvor dovodi do oteenja koe)
Alkalni karbonati deterdenti
NH4OH sredstva za ienje
Fenol karbolna kiselina, fenilalkohol
Jedan od najstarijih dezinficijenasa i antiseptika.Upotreba sam ili kao sastojak mnogih proizvoda;
industrijska hemikalija; Proizvod sagorevanja uglja i vrstog komunalnog otpada; sastojak izduvnih gasova
automobila, prisutan u smogu i zaga enom vazduhu, kinici, sedimentu, vodi za pi e; biodegradabilan;
nalazi se u nekim namirnicama; pasivni pua i 6 14 g/dan.
Unos: per os, koa, respiratorni trakt (udisanje para) uglavnom slu ajna trovanja
Toksi ni efekti: korozivni (koagulaciona nekroza denaturacija i taloenje proteina) i sistemski (cijanoza,
depresija CNS-a, hipotenzija, plu ni edem, ote enje bubrega, kardiovaskulatorni kolaps, ok)
Letalana doza za odrasle 10-30 g
Mere za smanjenje broja trovanja korozivima
Pre upotrebe korozivnih sredstava dobro pro itati uputstvo ETIKETA Nositi zatitna sredstva za o i,
lice i ruke Paljivo rukovati da bi se izbeglo prolivanje Ne jesti, ne piti i ne puiti tokom rukovanja Ne
primenjivati istovremeno vie sredstava za i enje Sredstva za i enje primenjivati u provetrenim
prostorijama Skladititi odvojeno jake od slabih kiselina, kiseline od baza uvati van domaaja dece i
isklju ivo u originalnom pakovanju (obeleavanje!) Pravilno odlagati kako bi se izbeglo prolivanje
Upoznati se sa merama prve pomo i nakon trovanja korozivima
88. Fluoridi
Osobine jedinjenja sa fluorom
F - vs. F2 i HF
F2 gas, jako toksi an ali nestabilan najelektronegativniji element Cl 2 najtoksi niji halogen
HF (gas i fluorovodoni na kiselina) koroziv ali za razliku od drugih kiselina izaziva duboke korozivne
lezije u tkivu mala konstanta disocijacije, mali, nepolarni molekul lako prodire kroz tkivo
F - soli, prakaste supstance (NaF, Na 2SiF 6 )
F - jon isto naelektrisanje i radijus kao OH- (izmena)
Pozitivan efekat
Nisu esencijalni za organizam. Optimalan unos - prevencija zubnog karijesa de- i remineralizacija zubne
glei (fluoroapatit) antibakterijsko dejstvo.
Putevi unosa lokalni vs. sistemski
Voda za pi e - najzna ajniji izvor fluorida kada sadri optimalnu koncentraciju (0,5-1 mg/L); 1 mg/L SZO
Hrana itarice, pirina , zeleni i crni aj
Fluorisanje: vode za pi e i nekih namirnica (kuhinjske soli, mleka)
Proizvodi za i enje i negu zuba dentalni proizvodi (paste za zube, rastvori i gelovi za topikalnu
primenu) Suplementi fluorida Fluorogal (0,25, 0,5 i 1 mg NaF )
Bolji preventivni efekat ostvaruje se lokalnim dejstvom fluorida! Mala terapijska irina!
Vrste trovanja
Akutna trovanja (retko) sluajna (1mg/kg t.m.) nakon sprovoenja postupka fluorisanja vode 30-1000
mg/L (stroga kontrola sistema); zamena prakastih supstanci
Hronina trovanja fluoroza (produen unos poveanih koliina fluorida)
Toksikoloki znaaj
Upotreba fluorida - profesionalna trovanja metalurgija naftna industrija (fluorokarbonati) nuklearna
industrija (obogaivanje uranijuma) industrija aluminijuma industrija stakla rodenticidi proizvodnja
freona, fluorescentnog svetla, vodootpornih materijala, kompjuterskih komponenti organska jedninjenja
fluora polimeri (teflon), haloni (CF3Br), halotan...
eko endemska fluoroza globalni znaaj, vie miliona ljudi (svet: vulkanska podruja Afrika, Azija,
juni deo SAD; Srbija: Vranjska Banja, Ritopek)
Toksikokinetika

Plu a i koa: korozivno dejstvo (profesionalna izloenost)

GIT (opta populacija): resorpcija 75-90% (eludac HF i tanko crevo); uticaj hrane (Ca, Mg, Al)
Distribucija: tkiva bogata Ca
Kumulacija: kosti i zubi (u kostima i do 90% - osteotropni efekat) Prolaze kroz placentu; nalaze se maj
inom mleku
Eliminacija: urin (pH, hrana, lekovi); feces (10%), znoj, maj ino mleko
Simptomi i znaci trovanja
Akutna ekspozicija: Hipokalcijemija (F - taloi Ca2+), abdominalni bolovi, dijareja, salivacija, bolovi u mii
ima, tetanusni gr evi, poreme aj rada srca i nervnog sistema
Hroni na ekspozicija: kaheksija, opstipacija, parestezija, osteoskleroza ili osteoporoza (vidne promene na
zubima, uto-mrka obojenja na zubima)
Mehanizmi toksinosti
Poreme ena ravnotea Ca i fosfata Izmena redoks statusa elijska respiracija dejstvo na membranski
potencijal (propustljivost membrane mitohondrija) oksidativni stres Apoptoza i nekroza Efekti na
transportne proteine Ca i fosfatni transporteri transport glukoze N +/K+ - ATP-aza Proliferacija elija i
elijski ciklus
Toksini efekti
Zubi: dentalna fluoroza (kozmetiki efekat) ute-sivesmee mrlje na zubima i krhkost zubne glei Kosti:
skeletna fluoroza osteskleroza, kalcifikacija ligamenata, tei deformiteti kostiju, prelomi kostiju KVS i
NS: posledica hipokalcemije i/ili hiperkalijemije
Tretman trovanja Per os: Aqua calcii iv Ca-glukonat Koa: obilno ispiranje vodom (15 minuta) 2,5 5%
gel Ca-glukonata O i: obilno ispiranje vodom (15 minuta) 1% kapi Ca-glukonata
Analitika Materijal za analizu: voda urin paste za zube (NaF, aminofluorid, Na-monofluorofosfat) hrana
zubi i tkivo oko zuba Odreivanje direktno/nakon pripreme materijala mikrodifuzija mikrodigestija
Metode odreivanja GRAVIMETRIJSKO ODRE IVANJE (CaF 2 ) KOLORIMETRIJSKA metoda sa
Alizarinom III ELEKTROHEMIJSKO ODRE IVANJE sa jon selektivnom elektrodom Odre ivanje F u
urinu pouzdan test za utvrivanje ekspozicije (dobra korelacija resorbovane koli ine i konc. u urinu)
Odre ivanje fluorida u vodi za pi e, hrani i dentalnim proizvodima (paste za zube) procenjivanje unosa
89. Opte karakteristike IV grupe otrova
U cetvrtu grupu otrova spadaju biljni i sintetski otrovi. Najznacajnija zajednicka osobina je da se izdvajaju
organskim rastvaracima. Primitivni ljdui su prvo doli u kontakt sa otrovima biljnog I ivotinjskog
porekla.Mineralni postaju pristupani tek razvojom metalurgije..Iv grupa obuhvata biljne I sintetske
otrove.trovi ove grupe se istruju i izdavaljuju u materijalu pomou raznih organskih jeidnjenja. Ovi otrovi
su grupisani na: 1.hem jedinejna sa vie ili manej izreenim kise.karak.(salicila kis),2.Hem.jedinja sa baznim
karakt (alakloidi) 3.hem.jedinjenja neutralne r.je 4.ine hetrozidisloboodno pisi o alakoloidma o statsu
Znacajno mesto u ovoj grupi otrova zauzimaju alkaloidi. Izdvajanje alkaloloida se vrsi po Stasovoj metodi
koja se zasniva na principima da alkaloidi sa kiselinama grade soli rastvorljive u vodi; iz soli alkaloida
dejstvom baza se oslobadja alkaloid baza i alkaloid baza se rastvara u organskim rastvaracima. Obicna
stasova metoda je imala mana te je doslo do njene modifikacije. Opisi obe metode ukratko!
90. Priprema materijala za analizu IV grupe otrova
Poenta pripreme materijala jeste da se dobije otrov u to istijem obliku I da se izvri ukoncentrisanje
analize.Stasova metoda najstarija,danas sa izmenama I dopunama najvie upotrebljivana.Stasova metoda
osniva na sledeim principima:1.alkaloid kao material baznog porekla jedine se sa kiselinam stavrajui
soli,koje se obino ratsvarju u void,I alkoholi 2.rastvorene soli alkaloida lako se razlau dejstvom
baze,oslobaajui alkaloid iz soli.3.Alakoid se sad slabo ratsvara u void,ali se zato preuzima I rastvara u
etru.Nedostaci Stas-ekstarkt nedovoljno ist,I namenjena samo za alkolide. Prvu izmenu uneo je hemiar
Otto, a to je da se kiseli ratsvor,ektrahuej etrom pre nego to se doda baza(na taj nain etar e iz kis.rastvora
preuzeti masti,I bie lake preiavanje iz kis.ratsvora etar e pored masti rastvoriti otrove iz grupe
heterozida I na taj nain ih izdvojiti.
I pored toga, ekstarkt nije bio dvoljno sit ,zaostajala su masti.zatim su izmene uveli Ogier i to da se
preiavanje dobivene sirupaste materije,po isparavanju alkohola u vakumu ,ponavlja vie puta dok
dobiveni alkoholni ratsvor ne bude bistar,pored toga dobiveni kiseli ekstrakt se prvo ektarhuej
petroletrom(uklanja masti)a potom etrom. Umesto etra nekada se koristi hloroform(morfin i strihnin)jer se

oni teko ratsvarju u etru.Kiseli etarni ekstarkt se preisava uz pomo baznog olovo acetata,pa se filtrira
dodaje se raz.sumpo.kis,oped filtrira radi odvajanja taloga olovo acetata
91. Opti i specifini reagensi za dokazivanje alkaloida
: Istraivanje alkaloida u toksikolokom materijalu,jedna od najteih zadtaka toksikolga.Problemi iz vie
razloga:dovoljno je uneti malih koliina alkalodia,jer su oni visoko toksini,i te male koliine se nalaze
izmeane sa kilogramima organa,neki otrovi se vremenom izgube,takoe pri raspadanj org.materijala
stavraju se ptomaini,koji se zajedno sa alkaloidima ekstrahuju,i daju sline r.je sa alakloidma.Radei p optoj
metodi Stass-oto,alaloid se nalaze u alkalno-etarnom ili alkalno-hlorofom.ekstartktu-Opti reagensi za
istraivanje alkaloida daju r.je sa svim alklodima ili bar najveim delom njih,stavraju se obojeni talozi.Dobar
opti regens daje r.ju i sa tragovima alaklodida,i daju je svi alaloidi: Mayerov (HgJ2+KJ)-talozi beli,svetlo
uti,Bouchardatov/Wagnerov (J2+KJ)talozi mrko crveni,Dragendorffov (BiJ3+KJ) talog narandyasto
crveniBertrandov (Silikovolframova kis./Na-so) najosetljivi opti reagens,moe se upotebiti i za kvantiatnu
analizu
Marmov (CdJ2+KJ).Opti treba da utvrde da li ima,ako je -,onda nema,ako je + to ne zani da ih
ima(ptomaini).Specifini reagensi dve grupe,koji daju sa veim brojim alakoida r.je, koje se meusobno
razlikuju,druga grupa koji daje specifine r.je samo sa odreenim alkaloidom. conc. H2SO4 (veratrin,
kolhicin),Frhdeov (conc. H2SO4+Na/NH4-molibdatmorfin, brucin, veratrin, kolhicin, solanin)
Mandelinov (NH4/Na-vanadatstrihnin, morfin, atropin, veratrin, brucin, kolhicin) Marquisov (conc.
H2SO4+formaldehid)morfin, kodein, heroin
92. Toksikoloki znaaj alkaloida
Alaklaoidi su organska jedinjenja,uglavnom biljnog porekla.Svi alkalodi sadre atome C,N,H.U sastav
velike veine ulazi i O,a kod nekih i S.Alakloidi imaju bazni karakter,po kojoj su dobili i ime,njihova
alaknost se meusobno razlikuje.Trovanje alkaloidima,u zloinake svrhe,dolaze ee u obzir usled
upoterbe otrovnog bilja,koje sadre alkaloide,no upotreba istih alakloida.iste alakaloide u kriminale svrhe
najee upotrebljavaju osobe koje po svom pozivu lako mogu doi do njih.Istraivanje alkaloida je veoma
oteano.Takoe postoje i sliajevi medicinskih trovanje,usled greke lekara,farmaceuta,ili preterane upotrebe
od strane bolesnika.postoje i trovanja radi uivanja(opijum,morfin,postoje i sluajna trovanja alkaloidma
bilo usled zamene nekog praka alakoidiom,ili usled nepoznavanja prirode otrovnih biljaka(plod beladone?
Primena mogu se koristiti u terapiji,ta upotreba mora biti obazriva da ne bi dolo do trovanja.Isprias neki
primer enkog alkaolida i to je to.
Umesto etra nekada se koristi hloroform(morfin i strihnin)jer se oni teko ratsvarju u etru.Kiseli etarni
ekstarkt se preisava uz pomo baznog olovo acetata,pa se filtrira dodaje se raz.sumpo.kis,oped filtrira radi
odvajanja taloga olovo acetata
93. Atropin
Atropa belladonna, velebilje,Hyoscyamus niger, bunika,Datura stramonium,
tatula.Antimuskarinik, kompet. Antagn. Ach na muskar.Rc.Ciljni organ/tkivo: egzokrine
lezde, srce, glatka muskulatura, CNS Akutno trovanje-Suvoa sluznicatopla-suva
crvenakoa,Midrijaza,fotofobijaTahikardija,
Halucinacije,delirijum,koma,Cirkulatorni kolaps, respiratorna insuficijencija
Resenje-lavaa eluca,aktivni ugalj,laksativiFIZOSTIGMIN
94. Kolhicin
MITOTIKI OTROV (vezuje se za tubulin i spreava njegovu polimerizaciju u mikrotubule
inhibicija f-je mikrotubula.Faza I (1-3. dana) gastrointestimnalna i cirkulatorna faza Teka iritacija GITa: munina, povraanje, grevi, dijareja.Dehidratacija, hipovolemija, ok Kardiogeni ok (do 72
h).Hipoventilacija, akutni respiratorni poremeaj Faza II (3-10. dana) aplazija kostne sri Aplastina
anemija sa agranulocitozom Poremeaj koagulacije sa difuznim hemoragijama Rabdomioliza
Polineuritis, miopatija Akutni renalni poremeaj Infekcije, sepsa Faza III (posle 10. dana) oporavak
Oporavak Alopecija
95. Fizostigmin

Fizostigmin/ezerin,Physostigma venenosum Hiperholinergik, inhibicija AchE.Muskarinski efekti:

salivacija, znojenje, bronhosekrecija.Bronhokonstrikcija, mioza, bradikardija, inkontinencija.Nikotinski
efekti: miina slabost, fascikulacije skeletnih miia.Centralni efekti: nemir, konfuznost, konvulzije,
depresija disanja.Antidot-ATROPIN.
96. Strihnin
Strychnos nux vomica Konvulzivni otrov blokator postsinaptikog inhibitornog efekta glicina u
kimenoj mozdiniCNS-a.Tetanusni grevi, fotofobija, preosetljivost na zvuk.Konvulzije, previjanje tela
u luk, toniki gr dijafragme.Lavaa, aktivni ugalj.Barbiturati kratkog dejstva, relaksantna sredstva,
diazepam.
97. Opijati
Morfin veoma efikasan i znazan analgetik

Metabolizam N-demetilacija, O-metilacija, N-oksidacija morfin morfin-3-glukuronid i

morfin-6-glukuronid (eliminacija) t 1/2 (plazma) = 2-3 h
Ekskrecija urin 90% (10% - slobodan, 65-70% konjugovan) u 10%
Depresija CNS-a, depresija disanja (edem plua),bradikardija i hipotenzija, mioza,
hipotermija
Terapija trovanja narkotinim analgeticima: lavaa, aktivni ugalj nalokson (ne kod
tramadola) Analitika narkotinih analgetikaMaterijal: krv, urin, organi, kosa, koa,
nepoznata supstanca
Kvalitativna analiza bojene reakcije
test trake TLC acidifikovani jodoplatinat
98. Kardiotonini glikozidi
Klinika slika akutnog trovanja kardijalni efekti, ef. na nervni sistem, ef. na GITdisbalans elektrolita poremeaji sranog ritma v.ekstrasistole, bigeminija, v.
tahikardija i fibrilacija,atrijalna tahikardija sa blokom) glavobolja, konfuzija,
dezorjentacija, amnezija,neuralgini bolovi i grevi ekstremiteta,poremeaji svesti
(koma),oftalmoloka simptomatologija (smetnje vida, diplopija, fotofobija,
neraspoznavanje boja) munina, povraanje, bol u trbuhu, dijareja Terapija trovanja:
stabilizacija vitalnih f-ja, lavaa, aktivni ugalj, simptomatska terapija specifina FabantitelaKvalitativna analiza:Bojena reakcija: antimon pentahlorid TLC: reagens
razbl. HClO4 (plava fluorescencija pod UVlampom)Kvantitativna analiza
Fluoroimunoesej RIA HPLC (Fluoresc. D, UV)
99. Toksinost barbiturata
Dugo delujui manje toksini: manje lipofilni, sporije se distribuiraju, manje se vezuju za
protein.Metaboliu se uglavnom u jetri do neaktivnih metabolita, koji se u obliku glukuronida ekskretuju
putem urina. Indukuju hepatinu citohrom P-450, multifunkcionalnu oksidazu, mikrozomalnog
enzimskog oksidirajueg sistemaneMehanizam toksinost iprogresivna depresija CNS (posledica
depresije polisinaptikih sinapsi)efekat na plua efekat na kardiovaskularni sistemKinika slika trovanja
Prvo se javljaju neuroloki simpotmi: ataksija, poremeaj govora,nistagmus i konfuznost, a zatim
poremeaj svesti (od somnolencije do duboke kome)Depresija centra za disanje sporo i povrno
disanje koje se zavrava apnejom.Posledice centralne depresije na kardiovaskularni sistem su slab I
ubrzan puls, hipotenzija, cijanoza i na kraju ok. Ne postoji specifian antidote.Alkalinizacija urina sa
natrijum bikarbonatom je veoma efikasan tretman jer se urinarna eliminacija poveava i do 10 puta
hemodijaliza samo kod najteih sluajeva
100. Toksinost benzodiazepina
Mehanizam dejstva1.poveavaju inhibitornu aktivnost CNS vehiperpolarizacija
postsinaptikemembrane uz influks Cl- (poveana frekvencija i duina otvaranja
jonskih kanala, ime se smanjuje elijska ekscitabilnost).antiholinergiki efekat
midrijaza, suvoa usta, tahikardijazivanjemza GABA-A receptoreMehanizam
toksinostiopta depresija CNS-a - razvoj kome respiratorni arrest hipotenzija

nakon ii..v.. unosaTerapija trovanja aktivni ugalj lavaa eluca (samo ako nije
primenjen aktivni ugalj)suportivna terapija (tretirati komu, hipotenziju
ihipotermijuAntidot FLUMAZENIL specificni antagonist.- Analitika
benzodiazepinaKvalitativna analiza (esto pozitivna),bojene reakcijetest trake
(imunoesej tehnike)!!!TLC
Kvantitativna analizaGC (MS, FID) HPLC (UV, DR, MS)
Toksine konc. u plazmi > 2,5 mg/L (1,5 mg/L)Letalne konc. u plazmi > 5 mgUVODNO
ZA LEKOVE CNS-a Lekovi jakog delovanjaPsihijatrijska oboljenjaRasprostranjena
upotrebaPolimedikamentozna terapija (i trovanje)Suicidalne idejeKombinacija sa
alkoholom
Zloupotreba
101. Toksinost fenotiazina
upotreba: antipsihotici, neuroletici toksikoloki znaaj samoubilaka, medicinska,
sluajna pratioci svih vrsta suicida veza sa iznenadnom smru, decaIntenzivan
metabolizam; veliki broj metabolitaN-oksidacija nastanak N oksida u bonom
lancuSulfoksidacija nastanak N-demetilacija, nakon koje sledi
konjugacijaMehanizam dejstvablokada svih dopaminskih receptora u
mozguperiferne aktivnosti:blokada alfa-adren. Rc antiholin.i i antihistam.
efekat,alfa-adren. blokada mioza (prevladava nad antiholi.
efektom)ekstrapiramidalni sindrom ve pri Th koncentracijama izazvan
centralnom blokadom D Rc,sniavanje praga za konvulzije je nepoznatog
porekla,antiholin. efekti: tahikardija,alfa-adrene. blokada: ortost. Hipot.,visoke doze
fenotiazina: hinidinu slian efekat na miokardTerapija trovanja lavaa eluca,
aktivni ugalj,korekcija acidobaznog statusa i elektrolita,korekcija hipotenzije:
noradrenalin deluje samo na alfa-adren. receptore (dopamin-ne, nije selektivan
deluje i alf i bet Rc)korekcija aritmije: lidokain ili fenitointretman antiholinergikog
efekta fizostigmin!!!privremeni pejsmejker
102. Toksinost triciklinih antidepresiva
Podela antidepresivaTCA: amitriptilin, imipramin, , klomipramin,o neselektivni a.d.:,
mianserin , trazodon, mirtazapin, , venlafaksin
o SSRIsfluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, citalopram,o inhibitori MAO: moklobemid,
Eliminacija: konjugovani hidroksimetaboliti dominiraju u urinuMehanizam dejstva:
inhibira preuzimanje serotonina i noradrenalina, antiholinergiko(neeljeno dejstvo) i
kinidinu slino dejstvo
o Mehanizam toksinostio Centralni i periferni antiholinergiki efekato Razlike meu
predstavnicima u mehanizmu i intenzitetu (amitriptilin najjai efekat; imipramin
dodatno poveava nivo dopamina) Toksini efekatN eurotoksini efekat na CNS:
konfuznost, agitiranost i halucinacije, konvulzije poremeaj svesti, koma
periferni antiholinergiki efekat: crvenilo lica, suvoa usta,midrijaza, tahikardija
Kardiotoksini efekat (deca):1. Antiholin.efek. (sinusna tahikar.)2.
simpatomimetiki efekat (tahikard., hiperte.)3. kinidinu sl. efekat (smanjenje
kontrakt.i, frekvencije,koronar. protoka, v. ekstrasistole, TAHIARITMIJA-najea
manifestacijado prestanka rada srca Th TROVANJA-lavaza, aktivni
ugalj,fizostifmin,diazepam,antiaritmici.hemoperfuzija
103. Toksinost beta blokatora
Predstavnici metoprolol atenolol betaksolol timolol propranolol
MetabolizamI faza: hidroksilacija, N-demetil., oksid. Deami.II faza: konjug. sa glukur.
kise.Ekskrecija :atenolol: 35-50 % nepromenjen urinom (30-50 % feces)propranolol:
4 % nepromenjen, 10 % propranolol glukuronid, urinom Enterohepatina cirkulacija
Klinika slikabradikardija, AV blok,hipotenzija, akutna SInsuf,konvulzije,
depresijadisanja, koma,bronhospazam,hipoglikemijTerapija trovanja o lavaa eludca,
aktivni ugalj (nekoliko puta tokom 24 sata),laksativi o glukagon bolji od
dopamina,adrenalinao simptomatska terapija

AnalitikaKvalitativna analiza TLC: reagens: acidifikovan jodoplatinatKvantitativna

analiza GC-MS HPLC Toksinost salicilata
104. SALICILATI-Do danas je acetilsalicilna kiselina jedan od najee korienih lekovaTrovanja:
akutna; sluajna, samoubilaka,medicinska,Deca su posebo osteljiva ,raniej zabeleena su brojna
trovanje dece ispod5g,i veli procenat letaliteta. iMehanizam toksinosti A. Centralna stimulacija
respiratornog centra to dovodi do hipervent. i potom respira. alkaloze. Sekundarna posledica hipervent.
ukljuuje dehidraciju i kompenzatornumetaboliku acid..B. Intracelularni efekti ukljuuju izostanak
oksid. Fosforil. i prekid metabolizma glukoze i masnih kis. a, to dovodi do metab. acid. C. Mehanizam
nastanka cerebralnog i pulmonarnog edema nije razjanjen; verovatno je povezan sa promenama
integriteta kapilara D. Salicilati menjaju funkciju trombocita i mogu da produe protrombinsko
vremeTerapijanema specifinog antidotaaktivni ugalj tretirati komu, napade sline epileptikim, pluni
edem, hipoglikemiju i hipertermijutretiranjemetabolike acidoze ii..v.. NaHCO3forsirana diureza
hemodijaliza i hemoperfuzija
105. Toksinost paracetamola
Metabolizam-prvenstveno konjugacija sa glukuron. i sulfatima Manji deo (~ 4%
terapijske doze) se oksidie sistemom citohrom oksidaze i nastaje visoko reaktivno
jedinjenje Nacetil-p-benzohinonimin.
Pri th - dozama ovaj metabolit se konjuguje sa glutationom i nastaje acetaminofen-3merkapturna kiselina koja se lako izluuje urinom. Pri predoziranju preovladava
toksini metabolit koji se vezuje za sulfhidrilne grupe proteina elija jetre i izaziva
hepatocelularnu nekrozu. Toksine doze-15 g za odrasle (rizine grupe 4 g) i 4 g za
decu izaziva oteenje jetre maksimalna dnevna doza 4 g/dan (rizine grupe 2 g/dan)
Manja hepatotoksinost kod dece nego odraslih
Klinika slika trovanjabrza resorpcija iz eluca i gornjeg dela GIT-a nekarakteristini
simptomi trovanja ili kompletan izostanak simptoma u prvih 24h, jetra je ciljni organ
DOZNO ZAVISNA HEPATOTOKSINOST! akutna renalna insuficijencija
Terapija trovanjaantidot: N-acetilcistein (u prvih 8 sati od ingestije, maksimum do
24h) aktivni ugalj

106. Sredstva koja izazivaju zavisnost

diacetilmorfin .razliite kombinacije postoje:Heroin 40-60% +
eer, paracetamol,kofein Tok.delovanejdepresija disanja, izrazito suzene
zenice,komatrovanje opijatima specifini antidote-nalokson.Analitika Kvalit. analiza
Test trake,TLC
Kvantitativna analiza GC (, MS) HPLC (UV, RIA, MS)Prisustvo metabolita - 4 (7) dana od
konzumiranjaKOKAIN-Dejstvo: simpatomimetik inhibira preuzimanje DA i NA u
sinapsama (trovanje centralno delovanje) Munina, povraanje, ubrzano disanje,
midrijaza,halucinacije, konvulzije Ubrzan srani rad, povien krvni pritisak,poremeaji
sranog ritma - kardiotoksinostVisoke doze - centralna depresija disanja uzrok smrti
Nema specifinog antidota - simptomatska terapijaAMFETAMIN-amfetamin,
metamfetamin,MDMA (ekstazi),fenfluramin, fentermin, centralni i periferni, alfa, betaadrenergiki efektipoveanje konc. DA i NA(indukcija oslobaanja iz depoa,inhibicija
preuzimanja)stimulacija CNS-a I kardiovaskularnog sistema Klinika slika trovanjaLaka: munina , povraanje, midrijaza uznemirenost, pojaani refleksi, tremor,
nesanicao Srednje teka: hipertenzija, tahikardija hiperaktivnost, konfuzija,
halucinacije (neprijatne)o Teka: izrazita hipertenzija, tahikardija, poremeaj ritma
(bigeminija, v.fibrilacije), cirkulatorni kolaps
Simptomatska terapija (antipsihotici-psihoza, delirijum,anksioznost; bzdkonvulzije)ANALITIKA Kvalit. analiza:Test trake (lano + reakcije),TLC
Kvantitativna analiza GC (MS),HPLC (UV)
-HEROIN-Diamorfin,

lizergne kiselineMetabolizam: ekstenzivan(hidroksilacija), neaktivni metaboliti,

izluivanje urinom (1% nepromenjen oblik) velike varijacije doza koje e dovesti do
promena u fiziolokim funkcijama.simptomi trovanja hipertenzija, tahikardija,
midrijaza, crvenilo koe,hipersalivacija, lakrimacija, hiperrefleksija,
ataksija,hipertermija, konvulzije, hiperglikemija, komaMentalni status: psihoze,
flebekovi, panikaSimptomatska terapija
107. Pesticidi definicije i podele
supstance ili smee supstanci namenjene za prevenciju, unitavanje, suzbijanje ili smanjenje koliine
tetoina. PESTICIDI SU MATERIJE HEMIJSKOG, BIOLOKOG ILI PRIRODNOG POREKLA
NAMENJENE SUZBIJANJU MAKRO I MIKROORGANIZAMA I BILJNIH VRSTA KOJE
DRUTVO SMATRA TETNIM.Razlozi ZA upoterbu pesticda : veliki broj biljnih bolesti,veliki broj
korova,tenih insekata,1/3 biljne hrane biva unitena,tata vie milijardi dol,broj zaposlenih u poljop je
smnanjen sa upotrebom pesticida,uteda Energ.loe strane, 20000 smrtnihs luajev trov
pesticida.Hronini efeti neurotoksi,imunoloak reproduktivna,ugroavanje rasta i razvoja Prema
nameni (insekticidi, herbicidi, fungicidi, rodenticidi, arboricidi/korov, akaricidi/grinja, nematocidi,
defolijanti, desikanti, hemosterilizanti, repelenti, algicidi, baktericidi, moluscidi/puevi)Prema
hemijskom sastavu (OFJ, karbamati, ditiokarbamati, OHJ, piretrini, dinitrofenoli, derivati
fenoksisir.kis., dipiridili, triazini, kumarinska jedinjenja, der.ureje, ftalimidi, jedinj. Sn, Hg, Cu,Ta, S,
As, F)
Prema kategoriji toksinosti
Podela prema ciljnom organizmu na insecticide, herbicide, rodenticide, fungicide, antihelmintike,
repelente
108. Organohlorni insekticidi
obuhvataju na osbovu hem.stru.
Derivati HLORBENZENA
Derivati CIKLOHEKSANA,
Hlorovani derivati ,KAMFENA i TERPENTINA,
Derivati INDANA,
Drugi organohlorni insekticidi
osobine OHJ:Postojanost, hemijska stabilnost, liposolubilnost, nizak stepen biotransformacije i
degradacije,
Ostvaruju sl.efekteEFEKTI NA REPRODUKCIJU I RAZVOJ (smanjenje fertiliteta ivotinjskih
vrsta)KARCINOGENOST IMUNOTOKSINI EFEKTI (imunosupresivni ili razvoj autoimunih bolesti)
Mehnaizam: Deluju na nivou el.membrane:1. Smanjivanje transporta K+ kroz membrane nervnih
elija 2. Spreavnje zatvaranje Na+ kanala3. Inhibicija Na+ K+ATP- aze i Ca2+Mg2+ATP- aze
Akutno trovanje: Munina, povraanje, dijarejaGubitak ravnotee, vrtoglavica konfuzijaParestezija
usana, jezika i licaHronino trovanje: Opta slabost EncefalitisiPolineruritisi, pareza ekstremiteta,
tremor AnemijaDDT je predtavnik 2,2 bis phlorfenil 1,1,1trihloretanSimptomatska terapija:Lavaa
eluca, aktivni ugalj, salinska purgativa
Uklanjanje vodom i sapunom sa koe
109. Organofosforni insekticidi
U R..i je u upotrebi 18 OFI,
OFJ kao: upotreba
Organofosforni pesticidi: insekticidi, herbicidi, fungicidi, regulatori rasta biljaka
Poljoprivreda i umarstvo sredstva za zatitu biljaka,
Javna higijena biocidi
Humana medicina/Veterina ,
Hemijski bojni otrovi: tabun, sarin, soman
Bazirano na LD50 spadaju medju najtoksinije za ptice i sisareI.ako se preko 95% OFJ koristi van mesta
guste naseljenosti, oni su najei uzrok trovanja ljudi pesticidima Nemaju mogunost biomagnifikacije,
ali ulaze u lanac ishrane

OFJ se koriste kao pesticidi i insektici oni su snani inhibitori ACHE,enizima koji razlece acetilholin.Ova
inhibiciaj je irever,a odvija se tako to fosfor iz OFJ vezuje OH grup serotonina ACHE.dolazi do
fosforilacije enzima i gubitka njegove f.je. i nagomilavanja AcH
Simtomi: . MUSKARINSKI: hipersalivacija, lakrimacija, muka, povraanje, dijareja, , bradikardija,
hipotenzija, mioza.B. NIKOTINSKI: fascikulacije miia, malaksalost, , paraliza muskulature,
tahikardija,. C. CENTRALNI: nemir, tremor, glavobolja, gubitak koncentracije, koma, prestanak
disanja...Kliniki sindrom poetku Akutni holinergiki sindrom,.zatimkroz dve nedelje oloena perferna
neuropatija,i hroninog psihijatriskog poremec
Th trovanja aspiracija disajn puteba,kardiopulmonalna reanimacija.atropin.lavaa el,reaktivator ACHEpralidoksim; diazepam; simptomatska terapija
110. Karbamati

Metil karbamati, tiokarbamati - insekticidi

ALDIKARB, KARBOFURAN, karbaril,
inhibicija je reverzibilna
Inhibiraju acetilholinesterazu,povecavaju nivo Ach,

111. Piretroidi

.
112. Herbicidi
HerbicidiBISPIRIDINIJUM JEDINJENJA (PARAKVAT I DIKVAT)
DERIVATI HLORFENOKSI KARBONSKIH KISELINA
DINITROFENOLI,
KARBAMATI I DITIOKARBAMATI
Ostali (derivati triazina, uree, amida, anilida, anilina )
1. Dinitrofenolo spreavanja sinteze ATP,
Sim: Munina, povraanje, dijareja, kolike, oseaj toplote,e, crvenilo koe, znojenje, ubrzano disanje,
tahikardija,

Hronino trovanje: umor, uznemirenost, znojenje, e,

gubitak tel.mase, uto obojenje konjuktiva i katarakta
Terapija: Ispiranje koe vodom i sapunom, lavaa (5 % NaHCO3), laksativi, rashlaivanje,
Hlorfenoski jedinjenja
Simptomi: opta slabost, glavobolja, gubitak apetita, epigastrini bolTea trovanja: pad pritiska,
poremeaj svesti, distalna pareza,fibrilacija miia, konvulzije, poremeaj sr. ritma i
cirkulacije,Terapija: lavaa, aktivni ugalj, alkalna dureza
Bispiridinijum jed, PARAKVAT (I grupa) I DIKVAT (II grupa)LOKALNO DELUJU KAO
KOROZIVISISTEMSKO DELOVANJE JE ORGAN SPECIFINO: PARAKVAT SE VEZUJE ZA
PLUA, DIKVAT ZA BUBREGE,PARAKVAT: mehanizam delovanja PEROKSIDACIJA LIPIDA I
SLOBODNI KISEONINI RADIKA.Klinika slika KOROZIVNA OTEENJATOKSINI EDEM
PLUATOKSINO OTEENJE BUBREGAFIBROZA PLUA (POSLE 15 - 45 DANA)
Triazinski herbicidi ameterin atrazin prometerin
Akutno trovanje korozivni efekat na git, hepatorenalni poremecaj, met acidoza, cirk kolpas i koma
Karcinogeni, genotoskicnost, endokrina toksicnost i imunotoksicnost
113. Rodenticidi
Rodenticidi- sredstva za unitavanje glodara
Raticidi-sredstva za unitavanje pacova
Dele se na neorganske i organske. Neorganski su BELI FOSFOR
Zn3P2 PH3
Tl2SO4 i Tl(CH3COO)
As2 O3
Na-arsenit
Ca-soli indirektno
A organski: sa akutnim dejstvom i sa hroninim dejstvom. Sa akutnim delovanjem su: STRIHNIN
toksinost: beli mi 0,5-1,2 mg/kg
ovek 0,2 mg/kg
simptomi akutnog trovanja za oveka: stimulacija
CNS-a, grevi, opistotonus, asfiksija
SCILIROZID
manje toksian za oveka nego za glodare
nepostojan
simptomi trovanja slini digitalisu
KRIMIDIN
simptomi akutnog trovanja za oveka: psihomotorna
ekscitacija, konvulzije
ANTU--naftiltioureja
relativno specifian, posebno za sivog pacova
dominantni simptom trovanja: akutni pluni edem
DERIVATI FLUOROSIRETNE KISELINE:
CH2F-COONa (1080)
redak raticid koji ne deluje odbojno na
pacove-privlai ih
simptomi trovanja: otrov CNS-a i srani otrov
Sa hronicnim antikoag iz kumarinske grupe varfarin, kumarol a Danas: II generacija kumarinskih
antikoagulanasa bromadiolon, brodifakum, itd.
114. Toksikoloka procena rizika
Rizik -Verovatnoa da doe do ispoljavanja tetnog efekta pod odreenim uslovima ekspozicije. Hazard
Intrinzino svojstvo hemikalije da prouzrokuje tetni efekat pod definisanim uslovima
ekspozicije.
Procena rizika Nauno utemeljena procedura evaluiranja toksinih osobina hemikalije i uslova pri
kojima moe doi do ekspozicije ljudi, a u cilju odreivanja 1) verovatnoe da kod
eksponiranih osoba
doe do pojave tetnog efekta i 2) prirode/intenziteta nastalog efekta.Identifikacija hazarda

Odreivanje da li neka hemikalija prouzrokuje toksini efekat.Procena doza-odgovor odreivanje veze

izmeu obima ekspozicije i verovatnoe nastanka efekta odreenog Intenziteta.Procena ekspozicije
Odreivanje obima ekspozicije ,eksponovane populacije, puta ekspozicije izvora ekspozicije, duine
ekspozicije,uestalosti ekspozicije.Karakterizacija rizika Opisuje prirodu i veliinu rizika. Rizik za
nekarcinogene hemikalije (Hazard Indeks)Rizik = Srednja dnevna doza (ADD)/ADI Rizik za karcinogene
hemikalijeRizik = Srednja dnevna doza tokom ivota (LADD) x faktor nagiba (SF) //// Agregativna
Ukupni rizik = rizika svih puteva ekspozicije jedne hemikalije
Kumulativna rizika za hemikalije sa istim mehanizmom
Integrativna rizika za sve hemikalije u medijumu
115. Legislativna toksikologija
Krovni zakon za tokskologe jeste Zakon o hemikalijam ,u kojem se meu ostalom govori IV.
, ,
T

GHS: dele se na kalse a unutar njih se stepenuje po kategorijama
1.klasa fiziike opasnosti (oksid gasovi,ekpolzivi,zapaljive tenosti a unutar njih kategorije 1,2,3 na
pr)2.klasa opasnosti po zdravlje(akutna toksinost,peroralna kategorije 1,2,3,4,iritacije oka,karcinogenost)
3.opasnost po ivotnu sredinu(akutna/hronino toksinost po vodu
////GHS propisjuej GHS piktogram,re upozorenja,,obavetenje o opasnoti(H kod),obav.o merama
predrostrnosti(P kod)
DSD/DPD ima kalse1.klasa opasnosti u odnosu na fiz hem svojstva,2.klas opasnosti po efekti na iv
sredinu 3.kalse opasnosti na osnovu toksikolokih svojstav na zdravlje(veoma
toksino,tetno,korozivno,iritaciono,senzibilazion DSD/DPD ima R oznaku kao oznaki rizika,S kao
oznaku bezbed,zank opasnosti
Procena opsanosti se vri na osnovu LD50, i to GHS deli u 5 kategorija, a DSD/DPD na veoma
toksi,toksino,tetno,+klasi karcinogena
1-jeste 2a-verovatno 2b-moguce 3-ne moze -nije
116. Klasifikacija i obeleavanje otrova
:
,
,, ( ),
(R S )
,
16 :1.
/ ;2. ;3. ;4.
;5. ;6. ;7.
;8. /
117. Osnovi radiotoksikologije
oveanstvo je od postanka izloeno rad.zra. koje postoji u prirodi .U prirodi: 23 elementa sa 55
radioaktivnih izotopa.(u zemljitu prisutni uranijum, torijum, radijum; Vestako zraenje (atomska
bomba, primena u medicine I nauci(I,P) Pri interakciji j.zra. sa ivom materijom energija se predaje
materiji, absorbuje se i dovodi do jonizacije i ekscitacije.. elija - visokoorganizovani sistem molekula u
vodenoj sredini prilikom zraenja se molekul vode razlae i procesom radiolize nastaju SR difuzijom
prodiru u eliju reaguju sa intracelularnim organskim molekulama kidajui molekulske veze---nastaje
organski slobodni radikal OSR, koji stupa u reakciju sa drugim organskim molekulima stvarajui nove
tipove molekula----MOLEKULI GUBE SVOJU BIOLOKU FUNKCIJU! Patogeneza: radiotoksine
supst. izazivaju oteenje membrane, zidove krvnih sud., aktivnost enzima i jonske pumpe, menjajui
akc.pot., propustljivost membrana, remeti se acido-bazna ravnotea i transport gasova;
RADIOSENZITIVNA TKIVA: tkiva ije se elije intenzivno dele;: enterocit, hematopoetski sistem
RADIOREZIST.: mozak, fibroblasti .Doalzai do o[tenjea proteina,lipidne peroksidacije i oteenja
memrana,oteenja i promena na DNKGenska mutacija izazvana joniz. Zr. gameta nasledne bolesti, a
somatske elije - poremeaji sinteze proteina; aktivacija el. onkogena nastaje
kancer.URANIJUMRadioaktivni elemenat iz grupe tekih metala - iroko rasprostranjen u

prirodi.Toksinost jedinjenja je u direktnoj zavisnosti od njihove rastvorljivosti, a metabolizam zavisi od

valence:+6 valentni uranil jon je difuzibilniji; specifina radioaktivnost nije velika;Kritini organ za
rastvorljiva jed. U je bubreg glavni eliminacioni organ; oteenje karakteristino za akutna trovanja;
- dugogodinje ozraivanje alfa zracima dovodi do osteosrkom Mehanizam toksinosti U:
neradijacioni - direktno hemijsko dejstvo ,radijacioni - jonizacioni (alfa zraci); Kasne posledice
dugotrajne ekspozicije - maligni tumori razliitih lokalizacija (karcinom bronha, osteosarkom, leukoze i
tumori jetre)
118. Plastine mase
Def.:Velika grupa materijala koje sadre osnovne ingradijente velike molekulske teine koje su vrste u
zavrnom stanju; ali pod uticajem toplote i pritiska su elastine i plastine.Brojna upotreba (transport,
graevinarstvo,)
Toksinost se javlja pri medicinskoj i nemedicinskoj upotrebi i tokom proizvodnje .sa stanovita ekotoks
ivotna sredina toksinost monomera i drugih hemijskih supstanci.Opasnost od termodegradacije i
sagorevanja(oslobaanje perzistntnih organskih zagaivaa)Plastika: veliki polimeri; monomeri uz dodatak
brojnih aditiva (stabilizatori, punjai, boje, plastifikatori..
Monomeri polietilen, polivinil hlorid, polipropilen, polistiren, najlon, polikarbonat, poliuretan...
I Problemi sa plastikom tokom proizvodnje:
Vinil hlorid, akrilonitril, tris - (2,3-dibrompropil) fosfat karcinogeni (karcinom kod radnika...); brojni
dodaci plastici mutagene i karcinogene osobine (radno mesto i ivotna sredina) III Medicinska i
paramedicinska upotreba:Kratki i dugotrajni kontakti implanta difuzija aditiva u tkiva kroz
vreme..Ambalaa (od razliitih polimera na pr.ric)Testovi biokompatibilnosti obavezni ,moe dovesti do
alergijaSistemska toksinost) kao i akutna dejstva retkoMoe doi do promene plastinog materijala
tokom sterilizacije i druge obrade plastike; uticaj tkiva na plastiku... Hronini efekti: oslobaanje monomera,
plastifikatora, katalizatora Najlon, poliuretani daju bioloki odgovor; dok
Polietilen, polipropilen silokonski materijaline ne daju BO
Dolazi i doMigracija supstanci iz plastike u hranu
119. Zagaenje vazduha
120. Zagaenje voda
121. Zagaenje zemljita