FARMAKODINAMIKA

PROUAVA DEJSTVO LEKA NA ORGANIZAM

Dejstvo leka na organizam je farmakoloki efekat
Lekovi su bioloki vrlo aktivne supstance i ve u malim koliinama
prouzrokuju promene biohemijskih procesa i fiziolokih funkcija
Farmakodinamika prouava:
mehanizme dejstva lekova ,
receptore,
prenoenje receptornih signala.
VEZA IZMEU doze leka i efekta

MEHANIZAM DEJSTVA LEKOVA

Lekovi su bioloki vrlo aktivne supstance i ve u malim koliinama

prouzrokuju promene fiziolokih funkcija i biohemijskih procesa.
Te promene se ispoljavaju kao farmakoloki efekat.

MEHANIZAM DEJSTVA LEKOVA na organizam

NESELEKTIVNO
Na sve elije i tkiva kao rezultat fizikih i hemijskih svojstava.
Fizika svojstva: rastvorljivost, tenzioaktivnost, promene osmotskog pritiska
Hemijske reakcije: neutralizacija kis. Ili baza, oksidacija ili redukcija, stvaranje
kompleksa, helata
SELEKTIVNO i SPECIFINO
Veina lekova deluje na odredjenu vrstu elija ili tkiva i farmakoloki efekat se
ispoljava samo na odredjenom organu ili funkcionalnom sistemu.
Dejstvo zavisi od specifine strukture leka, ak rasporeda funkcionalnih grupa
u prostoru.
Mesto dejstva su ELIJSKI RECEPTORI, ENZIMI, JONI, TRANSPORTNI
PROTEINI.

ELIJSKI RECEPTORI
SU MAKROMOLEKULE ELIJA SA KOJIMA
SPECIFINO REAGUJU LEKOVI I DOLAZI DO
SPECIFINOG FARMAKOLOKOG DEJSTVA

Molekuli leka veu se za receptor, najee,

Slabim hemijskim vezama kao to su:
jonske,
vodonine
Wan der Walsove.

HOLINERGIKI RECEPTOR

INTERAKCIJA LEK - RECEPTOR

Reakcija izmedju veine lekova i receptora je REVERZIBILNA brzo se
stvara i brzo raskida kada koncentracija leka oko receptora opadne.
Ako se lek vee vrstim kovalentnim vezama onda je to IREVERZIBILNO
dejstvo. Tako deluju toksine supstance.
CIKLOFOSFAMID i neki drugi lekovi koji se koriste u terapiji tumora, vrsto
se vezuju za DNK i tako spreavaju deobu malignih elija.
VEZIVANJE LEKA ZA RECEPTOR JE

STEREOSPECIFINO

ak i male strukturne promene u molekuli leka ili samo promena prostornog

rasporeda atoma u molekuli moe da promeni dejstvo

AFINITET i EFIKASNOST LEKA

AFINITET
Je sposobnost leka da se vee za receptor.
Odredjen je Kd konstantom doisocijacije
to je vei afinitet leka za receptor, to je Kd manja.
EFIKASNOST
Je svojstvo leka da aktivira receptor i da izazove
farmakoloki efekat
Veliinu efekta odredjuju:
Unutranja efikasnost leka, veliina stimulusa kojom lek deluje na
receptor

Afinitet leka prema receptoru

Procenat receptora koji lek zaposeda da bi izazvao efekat

relativna efikasnost

AGONISTI
lekovi koji se vezuju za receptor i prouzrokuju farmakoloki efekat .
Vezuju se za iste receptore za koje se normalno vezuju fizioloki aktivne
supstance
kao to su adrenalin, acetilholin, serotonin, histamin
Zato se zovu i MIMETICI
Prema nainu dejstva agonisti mogu biti: puni, parcijalni i inverzni
PUNI AGONISTI
Su lekovi visoke unutrane efikasnosti.
Zaposedaju samo manji % raspoloivih receptora a prouzrokuju max efekat
PARCIJALNI AGONISTI
Imaju malu unutranju efikasnost i ne prouzrokuju max efekat iako
zaposedaju sve raspoloive receptore.
INVERZNI AGONISTI
Prouzrokuju suprotne efekte agonista ije receptore blokiraju

ANTAGONISTI

Imaju slinu strukturu fiziolokim agonistima

vezuju se za iste receptore,

imaju veliki afinitet

ali ne aktiviraju receptore,

nema fiziolokog efekta
jer su receptori blokirani za fizioloki agonist

PRENOENJE RECEPTORNOG SIGNALA

Receptori reaguju na hemijski signal ( lek, neuromedijator,
hormon) i pokreu efektorne mehanizme u eliji koji dovode do
farmakolokog efekta
Receptorni signal prenosi se na jedan od 4 naina:

PRENOENJE RECEPTORNOG SIGNALA

A.

VEZIVANJEM LEKA ZA RECEPTORE NA JONSKIM KANALIMA (na pr.

nikotinski receptor acetilholina) poveava propustljivost kanala za pojedine
jone. Acetilholin poveava propustljivost natrijum kanala za natrijum jone to
prouzrokuje depolarizaciju i aktivaciju elija

B.

LEK VEZAN ZA RECEPTOR REGULIE AKTIVNOST JONSKOG KANALA

ILI MEMBRANSKOG ENZIMA POSREDSTVOM G-PROTEINA
Na pr. Adrenergini receptori preko G prpoteina aktiviraju ili inhibitaju adenilnu
ciklazu i menjaju sadraj cAMP u eliji.
Drugi G proteini ili drugi sekundarni glasnici aktiviraju fosfolipazu C, vri se
fosforilacija proteina i poveava sadraj inozitol fosfata, IP 3 i dijacil glicerola,
DAG u eliji.Dalje se inhibiraju i aktiviraju enzimi, sve do farmakolokog efekta.

C.

POSTOJE TRANSMEMBRANSKI ENZIMI KOJI DELUJU KAO RECEPTORI

NA IJI SPOLJNI DEO SE VEZUJE LEK I TIME SE STIMULIE ENZIMSKA
AKTIVNOST U ELIJI Aktivacijom dela receptora u eliji nastavljaju se i druge
reakcije sve do farmakolokog efekta.
LIPOSOLUBILNE SUPSTANCE, na pr steroidni hormoni, prodiru kroz
membranu elije i vezuju se za specifine intracelularne receptore koji u
.jedru aktiviraju transkripciju gena

D.

REGULACIJA RECEPTORA
Na receptore utiu:
PRISUSTVO AGONISTA na nivou receptora smanjuje broj i
afinitet receptora nishodna regulacija
PRISUSTVO ANTAGONISTA, naroito njihovo produeno
priustvo poveava broj i afinitet receptora ushodna
regulacija
SMANJENA SINTEZA RECEPTORNOG PROTEINA ili
poremeaj poloaja receptora, na pr. njegovo uvlaenje u
eliju sa povrine elijske membrane smanje broj receptora
NEKA OBOLENJA menjaju broj i funkciju receptora i mogu
uticati na dejstvo leka

DOZA I EFEKAT LEKA

Efekat leka ili farmakoloki efekat dovodi do promene

Fiziolokih funkcija i biohemijskih procesa to zavisi od doze
Ovo se moe izraziti kao:
LINEARNI ODNOS DOZE I EFEKTA
KVANTNI ODNOS
Karakteristina vrednost koja slui za poredjenje lekova je:
DOZA KOJA POKAZUJE 50% EFEKTA
KRITINA VREDNOST PRAG je doza leka
ispod koje lek ne daje primetni farmakoloki efekat
Svako poveanje doze iznad praga dovodi do poveanja efekta .
. . . Sve dok se ne
postigne Emax - Maksimalni efekat

LINERANI ODNOS DOZE I EFEKTA

LINERANI ODNOS IZMEDJU DOZE I EFEKTA

JAINA LEKA koliina potrebna da izazove odredjeni efekat

U linearnom odnosu doze i efekta, jaina se poredi i izraava kao :

Konc. Leka potrebna da izazove polovinu max efekta EC50
Jai lek ima vei afinitet za receptor i sa manjom dozom zaposeda 50% funkcionalnih
receptora

EFIKASNOST ukazuje na max efekat, Emax koji lek moe da izazove

Efekat antagonista
Antagonisti mogu biti: kompetitivni i ireverzibilni
KOMPETITIVNI ANTAGONISTI
Se reverzibilno vezuju za receptor i
mogu se potisnuti veom
koncentracijom agoniste zato je
kriva pomerena udesno, odnosno
doze su vee ali je efekat max.
IREVERZIBILNI ANTAGONIST
Vezuje se vrstim hemijskim
Vezama za receptor i ne moe
se potisnuti veim konc.
agoniste. Ima manji efekat

Kvantni odnos izmedju doze i efekta

izraava odnos doze leka i % jedinki u populaciji koje reaguju na lek

Karakteristine mere jaine

Leka predstavljaju doze koje
u 50 % jedinki populacije
Prouzrokuju odgovarajue
efekte:
ED50 - SREDNJA EFIKASNA
DOZA
TD50 - SREDNJA TERAPIJSKA
DOZA
LD50 - SREDNJA LETALNA DOZA

TERAPIJSKI INDEKS

mera relativne bezbednosti leka

TERAPIJSKI INDEKS = LD50

ED50

KLINIKI TERAPIJSKI INDEKS =

Safety ratio, protective index
TD50 srednja toksina doza
ED50 srednja efikasna doza
UKOLIKO JE OVAJ INDEKS VECI,
OPASNOST OD PREDOZIRANJA JE
MANJA

Lekovi sa uskim terapeutskim indeksom

imaju malu razliku izmeu letalne, odnosno toksine i terapeutske doze
Njihova koncentracija u krvi prati se u laboratoriji metodom
TDM (Therapeutic Drug Monitoring)
Diazepam
Digoksin,
Dimerkaprol
Teofilin
Warfarin
Litijum karbonat
Gentamicin, vankomicin, amfotericin B (amfoterrible), polimiksin B:
uskladiti efikasnost sa neeljenim efektima

TERAPEUTSKI PROZOR
THERAPEUTIC WINDOW
Oblast doziranja sa kojom se bolest tretira efikasno, jo uvek u
sigurnom rasponu oblast ED50 i poetka TD50
Doze leka koje daju terapeutski efekat (efektivne doze) ali i doze koje
daju vie neeljenih efekata.
Tegretol ima mali farmaceutski prozor i mora se davati paljivo uz
stalnu kontrolu koncentracije u krvi, jer lako daje neeljene reakcije
(agranulocitozu)