1.

TOKSIKOLOGIJA - nauka o otrovima

- otrovnost sups. razl. porekla, toks. doze, reguliše proizvodnju i promet otrova...

- klinička toksi - leči stanja trovanja osoba koja su stanja kao posledica štetnog dejstva
materija na organ.

- sudska toksi - trovanja za izvršena krivična dela (nerazjašnjene okolnosti smrti)

- profes. - identifikuje uzročnike trovanja na radnom mestu kao i njihov efekat na organ.
radnika

- eko - odnos hemikalija u biosferi i ekosistemu

- analitička - određuje koncentr. otrova u datom uzorku

- OTROV - sups. u određ. kol. i u određ. uslovima u organ. dovodi do trovanja/smrti.

- DOZA!!! razlikuje lek i otrov

- TOKSIČNOST - potencijal neke sups. da izazove štetni efekat tako što dospe u organ.
udahom, oralnim putem, preko kože

- faktori - 1. fiz. i hem. osobine otrova

2. izloženost/ekspozicija - doza, oblik, mesto ulaska otrova

3. subjekat - osoba

- pr. destilovana voda i.v. dovodi do smrti

- teratogeno dejstvo - trudnicama i ženkama mogu određ. sups. oštetiti plod i dovesti do
telesnih malformacija

2. TOKSIČNA DOZA - kol. određ. sups. koja dovodi do toksičnog efekta u organ.
SMRTNA DOZA - kol. oređ. sups. koja dovodi do smrti

- AK. - primena 1/više doza otrova u toku 24h bilo kojim putem unosa

- SUBAK. - izlaganje otrovu manje od mesec dana

- SUBHRON. - od 1 do 3 meseca

- HRON. - duže od 3 mes.

3. KLASIFIKACIJA OTROVA na:

- analitič. - prema redosledu izdvajanja otrova iz uzorka (gasoviti, mineralni, biljni...)

- klin. - prema dej. na ciljne org. hepato, kardio, neurotoksični...)

- otrovi se dele i prema hem. prirodi (kiseline, baze, metali...)

- prema stepenu toksičnosti (netoksični, slabo, umereno, srednje, vrlo i izuzetno toksični)

- VRSTE TROVANJA:

1. prema dužini (pogledaj kraj 2. pitanja ak., subak.)

2. prema uzroku

- profesionalna - duži vrem. period, radnici u industrijama, radionicama, poljoprivrednici,

PRIDRŽAVATI SE MERA ZAŠTITE!

- ekološka - usled oslobađanja otrova u životnu sredinu

- toksikomanija/bolest zavisnosti - uzimanje droga/lekova/alkohola

- medicinska - usled greške lekara/farmaceuta/pacijenta kod starijih

- zločinačka - mogu biti masovna/pojedinačna

- samoubilačka - posledica psihičkog rastrojstva

- slučajna - u domaćinstvima najčešće deca

- zadesna - trovanja CO2 prilikom požara, poljoprivrednici insekticidima, narkomani usled

predoziranja

4. UNOS OTROVA - oralno, i.v., i.m., dermalnim i inhalacionim putem

- ćelijska membr. - gl. barijera organ. sprečava prodiranje otrova u tk.
- najbrže je i.v. delovanje i najjače, pa ihalacioni put, s.c., i.m., oralni i najslabiji efekat je
dermalni

RESORPCIJA (APSORPCIJA) OTROVA - prenos otrova sa mesta primene kroz ćel. membr. pa
sve do cirkulacije

- najznač. mesta resorpcije: GIT, pluća i koža

- mogu se resorbovati i u potkožnom tk., mišiću, ali se moraju aplikovati injekcijama

- na brzinu resorp. utiče veličina površine i prokrvljenost

- R. U GIT-u - u sluzokoži usta se lako resorb. lekovi i otrovi

- najvažnije mesto resorp. je tanko crevo gde je alkalna sredina zbog velike površine i dobre
vaskularizacije

- uneto oralnim putem dospeva do jetre

- R. U PLUĆIMA - na nivou alveolarnih kapilara vrši se resorp.

- gasoviti otrovi CO2, pare i isparenja, aerosoli azbesta

- pluća su velike površine i dobra vaskularizacija s toga su pogodna dobroj resorp. brzo
dospevaju u krv i dovode do trenutnog ef.

- R. KROZ KOŽU - zavisi od fiz. i hem. svojstava mol. tj. njihova sposobnost da prodru kroz
rožnati sloj i epiderm do vaskularnog derma odakle ospeva u cirkulaciju

- ako je koža povređena prelayak otrova je dosta brzi

- R. PARENTERALNO - i.v. otrov se brzo širi i ima trenutno dejstvo, najčešće se primenjuje
kod heroina ili med. trovanja (retko)

- s.c. deluju sporije ulaze u cirkulaciju zaobilazeći jetru

ELIMINACIJA OTROVA (METABOLIZAM, DISTRIBUCIJA I EKSKRECIJA)

METABOLIZAM - proces u kome učestvuje veliki br. enzima, pritom polazno jed. se prevodi
u 1/više metabolita
- većina otrova iz spolj. sr. - liposolubilni

- biotransformacijom nastaju hidrosolubilni koji se ne vezuju za prot. i brze se izluč. iz

organ.

- biotransform. - jetra, ali se vrši i u bubrezima, pl.

- 2 faze: 1. oksidacija, redukcija, hidroliza

* toksični proizvod isto metabolit

- 2. fazi polazno jed. i njegovi metaboliti iz 1. faze spajaju sa nekom endogenom supst.
(sirćetnom kis. i aminokis.) pri čemu nastaju jed koja su hidrosolubilna i izlučuju se urinom

- detoksikacija(bioinaktivacija) - inaktivisanje otrova pa se etanol metaboliše do CO2 i H2O

DISTRIBUCIJA - nakon resop. dolazi do raspoređivanja supst. u krvi

- toksične/farmakološke ef. izazivaju otrovi/lekovi koji su slobodni u cirkulaciji tj. nisu vezani
za prot. plazme

- vezani za plazmu ne mogu da prođu ćel. membr. i ne dovode do metabolizma i izlučivanja

- stvaranje kompleksa otrov+protein u krvi je vid odbrane organ. od štetnog dejstva otrova

- glavni prostori za raspoređivanje otrova: plazma, intersticijum, transcelularne tečn.

(cerebrospinalna, peritonealna), masti

EKSKRECIJA - fizičko uklanjanje metabolita iz organ. u spolj. sr.

- BUBREZI - izlučuje neisparljive sups.

- bazna sups. kao morfin bolje izlučuje ako je pH urina niži

- kisela sups. aspirin kada je pH viši

- JETRA - direktno u žuč, pa dolazi u creva i na kraju putem fecesa

- PLUĆA - izdisaj, kod sups. koje se ne rastvaraju u krvi biti pre eliminasni (etilen), ako se
bolje rastvaraju (formaldehid) sporije izlučiti
- MLEKO - obratiti pažnju na unos lekova, otrovi se direktno prenose pa prestati sa
dojenjem

- PLJUVAČKA, ZNOJ I SUZE - manje kol. se izlučuju, ali su značajne

5. MEHANIZAM DEJSTVA OTROVA - značajna za profilaksu i lečenje trovanja

- najčešći mehanizam delovanja je reverzibilno/ireverzibilno vezivanje za makromolekule u

ćeliji lipidi, nukl. kis. i proteini podeljeni u 4 grupe:

1. receptori 2. jonski kanali 3. enzimi 4. prot. nosači

- toksični efekat može nastati i kao rezultat delovanja otrova na lipidni sloj u ć. membr. pri
čemu se narušava normalna ć. funk. (rastvarači i deterdženti)

- postoje otrovi koji remete elektrolitski balans krvi tj. jonsku konc. (kis., metanol, etilen-
glikol)

- receptori su akt. mesta na površ. ć. za koje se norm. vezuju hormoni, ali i sups. koje se
unose u organ. poput lekova i otrova

- materije koje se vezuju za receptor se nazivaju LIGANDI vezuju se po principu ključ i

brava(receptor)

- lekovi koji oponašaju endogene ligande na taj način što se vezuju za iste receptore i
izazivaju slične ef. u organ. - AGONISTI

- ANTAGONISTI - ne izazivaju nikakav odg. u ć. i lek nema efekta

- neke sups. mogu se vezati za prot. nosače i onemogućiti njihovu funk. pr. CO za HGB
blokira transport O2 do ć.

sups. mogu blokirati direktno jonske kanale i onemoguće fiziološki transport

6. Ljudima se ugl. u Th primenjuje više vrsta razl. lekova što može dovesti do
poništavanja/pojačavanja/kombinovanja

SINERGIZAM - pojačani ef.

- kada je uk. ef. 2/više sups. veći od onog koji bi se postigao da su se sups. unele
pojedinačno

- 2 vida: 1. aditivni - zbir efekata svake sups. posebno daje efekat komb. 2+2=4 kada se
sups. vezuju za ISTE receptore

2. supraaditivni - uk. ef. komb. VEĆI je od zbira pojedinog dej. sups. 2+2=10

ANTAGONIZAM - izostanak ef.

- 1 sups. poništava dej. 2.

1. hemijski - direktna hem. reakcija

2. receptorski - 2 vrste sups. zele isti receptor i tom prilikom 1 sups. poništi efekat 2. sups.

- kada se neka sups. veže za receptor(akt. mesto) nastaje max ef. (KOMPETATIVNI
AGONISTA) / izostanak ef. (KOMPETATIVNI ANTAGONISTA)

- antagonista ima veći afinitet za vezivanje sve dok ga veća koncentracija agoniste ne istisne

- receptorski antagonizam - osnova za prim. nekih farmakoloških antidota

3. funkcionalni - 2 sups. deluju na razl. receptore istog org. i njihovi ef. se potiru

7. KUMULACIJA - NAGOMILAVANJE sups./metabolita = spora eliminacija

- desava se zbog: 1. skladištenja u org. gde se rastvaraju

2. nepravilno doziranje - unose se male kol. leka koje nisu toks., a prethodno unete kol. nisu
izlučene

- raste konc. sups. u krvi i u 1 trenutku dolazi do velike kol. koja izaziva trovanje npr. hron.
profes. trovanje

TOLERANCIJA - smanjenje osetljivosti na dejstvo leka/otrova nakon ponovne upotrebe gde

se javlja potreba za uzimanjem što većih doza da bi se postigao željeni ef.

- može se javiti kao posledica brze elimnacije

- BARBITURATI, BENZODIAZEPINI, OPIJATI, ANALGETICI DOVODE DO TOLERANCIJE!

- voditi računa o paralelnom unosu sa drugim lekovima/sups.!

IDIOSINKRAZIJA - preosetljivost nekih osoba i na najmanju kol. neke sups. zbog genetske
predispozicije

TOKSIKOMANIJA - ZAVISNOST koju karakteriše fiziološka(fizička) i psihička kao i brzo

razvijena toler. kada organ. ne može norm. da funk. bez droge

- psihička - jaka emocionalna i mentalna potreba u vidu ŽUDNJE za drogom i osećajem

zadovoljstva da se izbegne osećaj nelagode tj. apstinencije

- fizička - više na nervnom nivou povezanosti droge sa CNSom

- naglim prekidom uzimanja droge nastaje APSTINENCIJA koja se ispoljava stanjem

grčevima u miš., povraćanjem, mučnine, porem. rad srca, panika

- neke osobe postanu brže zavisne od drugih

- zavisnost može biti prema 1 sups. MONOSUPSTANCIJALNA ili 2/više MULTIS...

- trovanja većim br. sups. su teža ksl i dovode do smrti

8. PP I PODELA TROVANJA 1. AK. 2. HRON.

1. AKUTNA urgentno stanje

- osn. principi: *sprečavanje daljeg ulaska otrova u organ.

- kod inhalacionog osobu skloniti iz kontaminirane zone na čist vazduh i započeti Th O2 i

KPR

- kod dermalnog skinuti kontaminiranu odeću, a kožu oprati vodom i sapunom

- iz oka se uklanjaju ispiranjem većom kol. vode/fiziološkim rastvorom

- kod oralnih trovanja mogu se primeniti:

1. izazivanje povraćanja

2. ispiranje želuca
3. davanje aktivnog uglja

4. davanje laksativa

- izazivanje povraćanja tamo gde je moguće

- ukoliko se sprovede u toku 1h izlučuje se 30-60% otrova

- ponavlja se sve do bistrog sadržaja želuca

- iz PRVOG povrać. sadrž. uzima uzorak u epruvetu

- na kraju se 30g akt. uglja razmuti u časi i da se oralno

- NE PRIMENJUJE SE KOD: trovanja antiepilepticima, korozivnim i naftnim derivatima

(benzin)

- ispiranje želuca kod male dece, sa poremeć. svest sa sondom kroz nos/usta i aspirirnjem
sadržaja

- na kraju dati akt. ugalj

- čišćenje creva se radi nakon prethodna 2 postupka sa laksativima

*forsirano izlučivanje otrova iz organ.

- forsiranjem diureze

- hemodijaliza

- hiperventilacija kod trovanja gasovima

*terapija trovanja ANTIDOT

- jed. koja umanjuju/neutrališu delovanje otrova

- mogu biti: specifični (deluju na 1) i nespecifični (na više otrova)

- kod ak. trovanja bitno je dati ih što pre, ali je upotreba kontrolisana!

- za mnoge toksi. mat. ne postoji antidot

- 3 grupe:

1. detoksikacija - reaguju sa neresorbovanim otrovom - akt. ugalj (lakovi,pesticidi), belance

(kis., baze), mleko, kalijum-permanganat (antikoagulansi)

2. farmakološki - popravljaju farmak. ef. resorb. otrova - atropin, vit. K, oksimi, nalokson
(morfin), flumazenil (diazepam)

3. direktno sa resorb. otrovom - EDTA, penicilamin (teški metali)

- simpt. th - antikonvulzivi, antiaritmici, kardiotonici, antibiotici...

2. HRON.

- primenjuje se detoksikacija + simpt. th

- kod bolesti zavisnosti osim lekova uključuje se okolina, porodica, prijatelji za poboljšanje
psih. st.

9. PRAVILA RADA SA KOROZIVNIM I ZAPALJIVIM SUPST.

1. rad sa toks. i hemikalijama neprijatnog mirisa izvodi se u lab. digestoru sa ventilacijom

2. pipeta se nikad ne puni uvlačeći vazduh ustima

3. isparljivi i org. rastvarači (benzen, etar, hloroform) se nikad ne prosipaju u slivnik

4. prilikom razblaživanja kis. nikada se ne dodaje voda u nju, već se u tankom mlazu dodaje
kis. u vodu dok se posuda hladi

5. kis., baze/oksid. sr. nikad se ne sipaju u posude u kojima se odlažu toks. mat. zbog
oslobađanja pare

6. kis., baze/oksid. sr se prosipaju u slivnik uz obilan mlaz vode

7. u slivnik se ne bacaju nerastvorne supst. zbog zapušenja

8. koristiti zašt. odelo - mantil, rukavice, naočare

9. zapalj. pare org. rastvar. mogu se zapaliti na razl. načine pri izlaganju plamenu/nekom
drugom izvoru toplote
- tačka paljenja - temp. na kojoj je napon pare tečn. dovoljan da napravi zapaljivu smešu sa
vazd.

- svi imaju tačku ispod sobne temp. OSIM ugljen-tetrahlorida, hloroform i 3hloretilen

10. samozapaljive supst. koje imaju tendenciju da se spontano zapale - beli fosfor, alkalni
metali...

10. MATERIJAL ZA TOKSI. ANALIZU

* klin.-toksi. analiza - urin, krv, povrać. sadrž., pljuvačka, nokti, kosa (mala kol. uzorka)

* sudsko-toksi. - pored onih, umrle osobe, sumnjiva hrana, tečn., lekovi, organi po potrebi

- oralna prim. otrov ostvaruje svoj max 20-60 min. od unosa zavisi da li je pun/prazan
želudac, karak. otrova

- zatim opada u krvi, a raste u tk., urinu, fecesu

- kod inhalacionog /i.v. unosa ima tren. max, zatim se eliminiše

KRV - trovanje gasovima/lako isparljivim mat.

- čuva se u hermetički zatvorenim epruvetama koja je napunjena do vrha! 10ml

- NE DEZINF. se mesto uboda!

PLAZMA/SERUM - hemoliza erit. nepoželjna zbog mogućeg prisustva ups. koje bi ometale
analizu i laznog poveć. koncentr. supst. u serumu jer se otrov raspoređuje u erit.

PUNA KRV - retko

ERITROCITI - za oređ. kt. acetilholinesteraze/trovanja sa cijanidima

- dodati antikoagul.!

- pre analize broje se erit., odredi se volumen pune krvi, centrifugirnjem se odvoji plazma

- dalje se erit. ispiraju 4-5x fiziološkim pa se hemolizuju dodatkom destilovane

vode/zamrzavanjem
URIN - najčešće se koristi jer je konc. otrova veća nego u krvi

- nije moguće uzeti ako je osoba komatozna, dehidrirana/anurija zbog trovanja

ŽELUDAČ. SADRŽ. - samo ako je oralno unet otrov

VODA - uzima se d bi se pratio kvalitet i izvor zagađenja

- uzorak za fiz.-hem. ispit. se uzima u ambalažu od 1l/staklenu/plastičnu od kisele koja se

nekoliko puta ikspere vodom koja se uzima

- staklo nije odg. kada se analizira trag neorg. supst.

- uzorkovanje iz vodovoda - dezinf. otvora slavine, teče voda 3-5 min., boca se ispere i
napuni se 3-4cm od vrha

- nalog sadrži mesto odakle je uzorak (bunar, vodovod), datum i vreme

- ukoliko transport do lab. traje duže od 1h stavlja se u frižider

11. UZIMANJE, TRANSPORT I ČUVANJE UZORKA

- prilikom uzorkovanja biol. mat. bitni su sl. uslovi:

1. posao obavlja nstručni kadar

2. izbor posude

3. količina

4. vrsta uzorka, datum i vreme, količina, ime osobe koja je uzimala uzorak

5. obeležavanje posude

6. transport i čuvanje

- izbor posude pri sakupljanju mat. za anal. teških metala koristi se oprana u kis. i isprana
destilovanom vodom

- posuđe koje je loše isprano od deterdženta dovodi do hemolize erit. i loših rezul.

- posude sa hermet. čepom se koriste kod lako isparljivih i gasovitih supt.

- ukoliko se sumnja da je uzorak infektivan (HIV, hepatitis) označava se

- biol. uzorci za klin.-toksi. anal. čuvaju se u frižideru na temp. od 4C do 2 ned., za duže se

zamrzavaju na -20C

- konzervans 2% Na-fluorid/K-oksalat za stabilizaciju uzorka

- uzorak konzerv. krvi se odmah zamrzava

- biol. uzorci za sudsko-toksi. analizu čuvaju se na -20C/-70C

12. POJAM PRETHODNE PROBE - preds. proveru pH, prim. kolor i imunohem. testova
(test trake) i tankoslojne hromatografije

- kolor testovi - reak. funkc. grupe sa ispit. jed. gde grade obojen proizvod

- epruvete/sahatno staklo, direktno na biol. uzorcima/mala kol. uparenog ekstrakta

- koriste se i reagens papiri (srebro-nitrat na dokazivanje vodoik-sulfida)

- nedostatak je nespecifičnost (1 za više njih)

- test-trake - koriste se za identif. droga, opijata

- mogu da detektuju 1/više njih odjednom u uzorku urina (najčešće)

13. GASOVITI OTROVI - ulaskom u organ. direktno štete resp. sis., dospevaju u cirkul.
preko alveolarnih kapilara i ostvaruju sis. ef.

- učestalost trovanja gasovima veća je zimi

* KI - koef. intoksikacije - udeo HGB koji je pod dej. otrova posto nefunk.

- uvek je manji od 1 što znači 0,6-0,7 je 60-70% izmenjenog HGB

CO - nastaje nepotpunim sagorevanjem org. mat. uz nedovoljnu kol. O2 (garaže, auto-

putevi, zatvoreni prostori u kojima sgoreva, požari, eksplozije)

- gas je bez boje, ukusa, mirisa ne prepoznaje se čulima

- trovanje zavisi od količine gasa i vremena izloženosti, elim. se preko pl.

- u cirkul. vezuje 2valentno Fe oksiHGB (HbO2) HbO2 + CO = O2 + HbCO u ovom obl. HGB
ne može da veže niti prenese O2

- ako je visoka konc. O2 može da potisne CO HbCO + O2 = HbO2 + CO

- simpt. trovanja su: glavobolja, vrtogavica, malaksalost, povraćanje, koža je ružičasta

- CO je TERATOGEN ako se u trudnoći puši preko 10 cigara dn.

- pp - čist vazduh, O2

- CO se ispituje u nekoagulisanoj krvi

CO2 - kada se poveća konc. - efekat staklene bašte

- gas bez boje i mirisa, gušći od vazduha pa je u donjem sloju

- toksičan ako njegova konc. u vazd. je 40% u napuštenim rudnicima, bunarima, podrumi
gde zri voće i dovodi do trenutne smrti

- pp - čist vazduh, O2

- određuje se korišć. rastvora poznate konc. Ba/KOH nastaju nerastvorni karbonati

OKSIDI S - SO2 sagorevanjem fosilnih goriva

- oksidi S i N su uzrok kiselih kiša

- SO2 - bezbojan gas, karak. mirisa udisanje većih kol. ovog gasa dovodi do ak. trov.

- th - O2 i simpt.

- istražuje se specijalnim mernim uređ.

OKSIDI N - trovanja najčešće u ind. azotne kis., veštačkih đubriva u saobraćaju, požarima,
eksplozijama, sagorevanjem fosilnih goriva i benzina u motornim vozilima

- hron. trovanja zimi

- iritira disajne puteve, može doći do razvoja edema pl. sa smrću

- u krvi se stvara METHGB

H2S - profes. trov. u ind. nafte i guma, u otpadnim vodama mnogih fabrika, septičke jame
su izvor u selu, mesta gde se razgrađuje leš, izvori suporne vode, pećine

- bezbojan gas, karak. mirisa na pokvarena jaja, kada je prisutan u većoj konc. dovodi do
paralize mir. nerva i miris se ne oseća

- dovodi do blokade bitnih enzima i prekida ćel. disanja

- dovodi do trenutne smrti usled naglog udaha veće kol.

- udisanje malih kol. dovodi do: pojačano lučenje pljuvačke, nadražaj sluzokože usta, nosa,
očiju, hron. kašalj

- pp - čist vazduh, veštačko disanje, O2, antidoti su nitrati

Cl - trov. usled upotrebe sr. za hig. u domać.

- žuto-zelen gas, karak. mirisa

- dezinf. Cl2 + H2O = 2HCl + O

- simp. trovanja: bol u pl., kšalj, povraćanje, edem pl. i smrt

- pp - čist vazduh, O2

Br - na norm. temp. je tečan, na većoj oslobađa paru karak. mirisa

- Br je toksičniji od Cl u dodiru sa kožom izaziva duboke opekotine

14. LAKO ISPARLJIVI OTROVI - organ. rastvarači ulaze u sastav pesticida, boja, lakova,
prep. za hig.

- ak. izlaganje parama nakon izlivanja veće kol. jed. u nekom prostoru

- hron. na radnom mestu posle dugotrajnog izlaganja manjim konc.

CIJANOVODONIČNA KIS. HCN I CIJANIDI - najjači otrovi koriste se u ind. i za uništavanje

glodara i insekata

- nalaze se u semenkama badema , kajsije, breskve

- kis. je bezbojna tečn. karak. mirisa na gorak badem, ključa na 26C

- dobro se resorbuje preko pl. , a soli se unose oralnim putem

- cijanidi vezuju se za 3valentno Fe u enzimima

- toksični ef. nastaju nekoliko s nakon inhalacije, manje od 30 min. od oralnog unosa

- simpt.: glavobolja, slabost, koža cijanotična, kod veće konc. koma i smrt

- pp - antidot amil-nitrit inhalaciono, Na-nitrit i.v.

- za oralni unos daju se aoksidacioni antidoti - K-permanganat

- istražuje se u hemoliznoj krvi

ETANOL C2H5OH - dezinf. sr. i antidot kod trovanja metanolom

- alkoholizam najčešći obl. trov.

- bezbojna tečn. karak. mirisa, rastvorljiv u vodi i mastima, ključa na 78,5C i lako zapaljiv

- unos oralan, resorp. preko tankog creva, udisanjem pare i preko kože

- na brzinu resorp. utiče prisustvo hrane u želucu i način konzumacije

- elim. se iz organ. preko bubrega i pl. 5-10%, ostalih 90% metabol. se u jetri do CO2 i vode

- simpt.: slabi reflek. pokreti, nerazgovetan govor, nema koncentracije, memorije i

opažanja, euforija, oštrina vida slabi, kao i koord. pokreta, mučnina, povraćanje, depresija,
sve do kome i smrti

- pp - ak. trovanja sprovodi se ispiranje želuca nakon 4-6h, antidot ne postoji, O2, glukoza

- uzorci krvi u 24h, koriste se i indikator cevcice gde reaguju K-bihromat i etanol gde
narandžasta prelazi u zelenu

METANOL CH3OH - rastvarač u ind. i lab.

- prof. trovanja i lučajna usled falsifikovanja pića

- bezbojna tečn. koja ključa na 65C, kada je čist ima miris na etanol
- dobro se resor. preko pl., dig. trakta i kože

- oksidacijom metanola nastaju formaldehid i mravlja kis. sporo se elim.

- simpt. se javljaju posle 10-30h karak. je slepilo zbog formaldeh. i mučnina, povraćanje,
glavobolja, vrtoglavica, koma, acidoza zbog mravlje kis. i moguća smrt

- pp - etanol antidot, korek. acidoze

- provera elektrolita i pH

- istraživanje gasna hromatografija

HLOROFORM CHCl3 - bezbojna sups., lako isparljiva, nezapaljiva, hepatotoksi.

- istraž. gasna hromatografija

BENZEN C6H6 - prim. u hem. ind. i kao rastvarač, izvor su saobraćaj, rafinerije nafte i
grejanje domaćinstva

- bezbojna tečn., zapaljiva, miris nije neprijatan

- lako se resorbuje preko pl. i kože, najveća konc. u koštanoj srži, manje kol. emil. se preko
bubr.

- izaziva anem., leukemiju i trombocitopeniju

- simpt: glavobolja, mučnina, povraćanje, stezanje u grudima, depresija, smrt

- KANCEROGEN

- pp - izneti na čist vazduh, veštačko disanje, ispiranje želuca, akt. ugalj, MLEKO NE SME!

- istražuju se u urinu i krvi gasnom hromatografijom

- TOLUEN - hemijski METILBENZEN, manje toksi. i nekancerogen

- NAFTALEN - sr. protiv moljaca

15. MINERALNI OTROVI - nemaju biol. funk. u organ. već deluju toksi.

- uzorak se nekad samo razblaži destilovanom vodom, a u složenim uzorcima biol. porekla
nemoguće ih je dokazati

METODE RAZARANJA ORG. MAT.

1. hem. degradacija uzorka radi se na sobnoj temp. jakim kis. u prisustvu oksi. sr. dolazi do
potpune razgradnje org. mat., koriste se hemikalije samo izuzetne čistoće, retko se radi

2. spaljivanje koriste se uređaji kao mikrotalasna gde su ključni temp. i kiseonik

KOJI SE ISTRAŽUJU PO RAZARANJU ORG. MAT.

Hg - u ind. za izradu raznih aparata, baterija u poljo. kao fungicid i u med.

- u obl. pare, neorg. soli i org. jed(neurotoksi.), neorg. jed (nefrotoksi.)

- elem. Hg je netoksi., nestabilna i lako oksidiše, srebrna tečnost, isparava na sobnoj temp.

- neorg. jed. - merkuri-hlorid jako toksi. merkuro-hlorid manje toksi.

- org. jed. brže i lakše prodiru u ćel. - metil-živa nakuplja se u ribi i morskim plodovima

- pare Hg resorb. preko pl. izlaganje njima dovodi do zapaljenja resp. sis. i cns-a

- ak. trov. 2valentnom Hg - ulceracije i krvar. u git-u, povraćanje, abd. bol, krvav proliv,
ošteć. bubrega i anurija

- hron. trov. - stomatitis, jaka salivacija, dermatitis, porem. cns-a, razdražljivost, glavobolja,
nesanica, karak. plavo-ljubičasti rub na desnima oko zuba

- pp - neogr. jed. - izazivanje povraćanja/ispiranje želuca, antidoti dimerkaprol/penicilamin

- org. jed. - nisu efikasni antidoti samo simpt. th

- kod eksponiranih radnika istražuje se u urinu, krvi, vzduhu radnog prostora, kosi, hrani,
vodi, lekovima

- određ. u biol. uzorku - BESPLAMENA ATOM. APSORP. SPEKTROMETRIJA i

KOLORIMETRIJSKOM MET.

- pre analize razori se uzorak konc. HCl i rastvorom. K-permanganata na sobnoj temp.
Pb - trov. su ugl. u radnom prostoru ind. akumulatora, baterija, municije, benzina unosi se
inhalaciono, oralno i preko kože, najčešće je preko hrane i vazduha

- prodire u jetru i bubr., org. jed. nakupljaju se u cns-u, skladišti se u kostima odakle se
ispusti u cirkulaciju usled stresa/naglog mršavljenja i izlučuje se preko bubr.

- kod odraslih - abdom. bol, anem., glavobolja, umor, gubitak memorije

- kod dece - izražen uticaj na cns

- gingiva je obojena u plavičasto (olovni rub), stolica je crna

- th - CaNa2EDTA, BAL i penicilamin

- uzorci su krv, urin, kosa, vazduh, hrana, voda

- određ. se ATOM. APSORP. SPEKTROMETRIJOM i KOLORIMETRIJSKA MET.

Cd (kadmijum) - u proizv. bat., boja i plastike, dospeva iz rudnika o topionica ruda unoi se
inhalacijom, može oralno mada brzo izaziva povraćanje

- trov. Cd prašinom ošteć. pl. i dovodi do edema i emfizema, raka pl. jer je KANCEROGEN

- ak. torv. - mučnina, povraćanje, abdom. bol

- th - antidot EDTA

- uzorci su urin, krv, vazduh

- određ. se AT. APSORP. SPEKTOMETRIJOM i KOLORIMETRIJSKOM MET.

Ar - neorg. jed. u proizv. boja, pesticida, org. jed. u th svrhe tropskih bol.

- neorg. jed. 3valentnog Ar (arseniti) i 5valentnog (arsenati) se resorb. preko dig. trakta,
arsin gas preko pl.

- ak. trov. - groznica, porać., proliv, abdom. bol, cijanoza, ošteć. bubr. i srca arsin ispoljava
hemolit. ef. dovodi do hemolize erit. i anemije

- hron. trov. karak. bele linije na noktima i nerv. porem.

- pp - antidot BAL, trov. arsinom transfuzija

- uzorak je krv, urin, želud. sadrž., kosa

- za određ. AT. APSORP. SPEKTROMETRIJA

KOJI SE ISTRAŽUJU BEZ PRETH. RAZARANJA ORG. MAT. - baze i kis. su norm. sastojci
organ., tako da se mogu odred. ako su u znač. višku, ovde spadaju i soli kod kojih toksi. dej.
potiče od anjona (hlorati, nitrati, nitriti)

KISELINE I BAZE - u ind. kao sirovine i u sr. za hig.

KISELINE: H2SO4, HNO3, HCl, SIRĆETNA CH3COOH, FOSFORNA H3PO4, FLUORIDNA

BAZE: NaOH, KOH, RASTVOR NH3

H2SO4 - bezbojna, gusta bez mirisa

HNO3 - boji kožu u narandžasto-žuto, oslobađa se dim toksi. oksida N

HCl - manje toksi. od prethodnih, kad se otvori boca izađe para koja ošteć. org. za disanje

NH3 - bezbojan gas, oštrog mirisa, kada se udahne u većoj kol. nadraži sluznicu resp. trakta
i ošteti pl., rastvara se u vodi gradeći amonijum-hidroksid

- kis. i baze se unose oralno, inhalaciono, kožom, okularno

- kis. izazivaju nekrozu i formira se koagulum i kis. se resor. u krvotok

- baze dir. razaraju tk. duboko

- simptomi trov.: oralno - bol u ustima, grlu, abdomenu, povraćanje sa tragovima krvi,
krvava dijareja, hipotenzija

inhalac. - edem pl., hipotenzija, dispnea

koža - bol, obojenost

okularno - konjuktivitis, bol, suzenje, fotofobija

- pp - oralno - NE IZAZIVATI POVRAĆANJE NE DAVATI KIS./BAZU NA USTA dati vodu, mleko,

limunsku i vinsku kis.

inhalac. - čist vazduh

polivanje - skinuti odeću, ispirati vodom 20 min.

u oči - ispirati vodom

NITRATI I NITRITI - u ind. veštačkih org. boja i veštač. đubriva, u proizv. hrane kao aditivi

- NITRATI su manje toksi., ali kada se unesu preko hrane u organ. pretvaraju se u NITRITE
deluju na krv pretvarajući oksiHGB u metHGB

- simpt. trov.: cijanoza, otežano disanje pri naporu, tahikarija sve do smrti

16. BILJNI I SINTETSKI OTROVI - mogu biti bilj./živ. porekla, kis., baznog/neutr. karak.,
istražuju se org. rastvaračima pri razl. pH

- ključno pravilo je da kis./bazno jed. u mol. form. i kao takvi prelaze u org. rastvarač pri
kis./baznom pH, istraživanjem dobija se kiselo-etarni ekstrakt, nakon uparavanja etra u
ostatku se istražuju sups. kis. karak., u alkalno-etarnom ekstraktu istražuju se sups. baznog
karak., hloroform se doda za morfin, jer se teško rastvara u etru, dobija se alkalni hloroform
u kome se istražuju alkaloidi

HETEROZIDI - GLIKOZIDI - grupa otrova bilj. porekla, najznačajniji su heterozidi digitalisa -

digoksin, digitoksin i strofantin

- prim. se u med. za lečenje srč. insufic. i nekih aritmija

- unose se oralno, elim. se preko bubr., deluju kumulativno - male doze ovih prep.unošene
svakodn. posle izvesnog vrem. mogu dovesti do pojave intoksikacije

- simpt.: porem. srč. ritma, glavobolja, konfuzija, amnezija, smetnje u vidu, konvulzije

- kardiotonični glikozidi su lekovi male th širine

- najraniji znaci intoksi. su mučnine, povraćanje i proliv

- pp - izazivanje povrać. i ispiranje želuca, akt. ugalj, laksansi

- uzorci su povraćenisadržaj, hrana, urin

BARBITURATI - u med. kao antikonvulzivni lekovi (antiepileptici), dobro se resorb. preko

dig. trakta, elim. se preko bubr., lako prolaze placentu i izlučuju se preko mleka majke

- deluju depresorno na sve regije cns-a, alkohol povećava toksi.

- simpt.: pospanost, glavobolja, nejasan govor, konfuzija, koma sve do smrti

- imaju malu th širinu, izazivaju zavisnost i toleranciju

- pp - ispiranje želuca, akt. ugalj, laksansi

- uzorci - krv, urin, povraćeni sadržaj

- istraživanje SPEKTROMETRIJSKI i HROMATOGRAFSKIM TEH.

SALICILNA KIS. - dobar antiseptik, kao sr. za konzervisanje hrane (zimnice)

- veliki značaj ima njen derivat ACETIL-SALICILNA KIS. - ASPIRIN - kao analgetik, antipiretik,
antireumatik, dobro se resor. preko dig. trakta, elim. se preko bubr.

- trov. dovodi do dizbalansa tečn. i metaboličke acidoze

- pp - ispiranje želuca, akt. ugalj, laksans

- istraživanja u uzorcima krvi, urina i HROMATOGRAFSKE i IMUNOHEM. MET.

NIKOTIN - alkaloid izolovan iz lišća duvana, prim. u poljo. kao insekticid

- trovanje najčeš. nastaje zbog korišć. duvana za uživanje

- tokom pušenja 1 deo se resor. preko sluzok. usne duplje, a 2. deo preko pl., prolazi
placentu i šteti plodu

- spada u visoko toksi. alkaloide, smrtna doza je 40-80mg

- brzo se javlja toler., već nekoliko h od pušenja, veliki rizik za nastanak kardiovaskul. i
malignih bol., kod trudnica dovodi do smanjenja težine ploda i zastoja u razvoju i povećava
šanse za pobačaj
- ak. trov. - povećano lučenje pljuvačke i znoja, mučnina, povraćanje, glavobolja, proliv,
konvulzije, otežano disanje, neprav. puls, smrt

- uzorci se izdvajaju destilacijom pomoću vodene pare, urinom se može dokazati u prvih
12h posle prekida pušenja

- određ. GASNA i TEČNA HROMATOGRAFIJA

KOKAIN - alkaloid izolovan iz južnoamer. biljke koke

- prilikom zloupotrebe unosi se ušmrkavanjem, resor. se preko sluzokože nosa, i.v.,

inhaliranjem pare nastale zagrevanjem baze

- metabol. se u jetri, izlučuje se urinom

- manifestuje se osećajem zadovoljstva, euforije, smanjuje umor, povećava mentalnu

sposobnost i društvenost

- za identif. koristi se met. probe na vrh jezika, jezik treba da utrne

MORFIN - gl. sastojak opijuma, koristi se kao lek izbora u med. kod jakih bolova i st. šoka,
prozv. se u obl. tabl. i ampula gde već posle 2-3 ned. nakon upotrebe izaziva zavinost

- opijum se dobija iz nezrelih čaura belog maka, kada se osuši skupi se u obl. kolača crno-
mrke boje, gorkog ukusa i spec. mirisa

- unosi se inhalaciono pušenjem, oralno žvakanjem, čist morifn se prim. oralno i parent.
i.m., i.v., s.c., elim. s fecesom i urinom

- stimuliše cns razvijajući zavisnost

- hron. trov. - gubitak apetita, anemija, porem. srč. funk., depresija, zapuštanje lične hig.,
aljkavost, laganje

- th - ak. trov. je nalokson

- istražiavnje reakcijom rastvora Fe3+ jona

KODEIN - kao antitusik, ne preporučuje se!

HEROIN - polusintetski derivat morfina, ima 2x jači analgetički efekat od morfina zato i brzo
razvija zavisn.

- NE SME se mešati sa alkoholm i benzodiazepinom

- resor. se preko dig. trakta, izlučuje urinom

APOMORFIN - dobija se kad se morfinu oduzme molekul vode

- koristi se kao emetik (izaziva povrać.) ne dovodi do navike

17. TOKSIKOLOGIJA LEKOVA I PSIHOAKT. SUPS. - pp kod trovanja lekovima - izazivanje

povraćanja/ispiranje želuca, akt. ugalj, laksansi

- uzorci su krv (serum, plazma), urin, povrać. sadrž., pljuvačka

- ispit. TEČNA HROMATOGRAFIJA

ANTIDEPRESIVI - 3CIKLIČNI TCA - u lečenju depr., trov. su usled predoziranja/pokušaja

samoubistva

- resorb. se u dig. trktu, metab. se u jetri

POLUVREME ELIMINACIJE t1/2 - vreme koje je potrebno da neka mat. izgubi pola svoje
farmakol./fiziol. akt., tj. vreme za koje se konc. sups. prepolovi u plazmi

- t1/2 za impramin i desipramin 10-20h

- trov. imaju tešku ksl. - konzufija, halucinacije, porem. svesti, crvenilo lica, suvoća usta,
tahikard., hipertenzija, sve do smrti

druge grupe antidepr.:

HETEROCIKLIČNI - maprotilin i mianserin

INHIBITORI ONOAMINOOKSIDAZE

INHIBITORI SEROTONINA

ANKSIOLITICI I HIPNOTICI - 2 grupe preds.:

1. benzodiazepini (diazepam, bromazepam, lorazepam...)

2. barbiturati (fenobarbiton)

BENZODIAZEPINI BDZ - resor. se u dig. traktu, max koncen. dostiže u plazmi između 1. i 3.h

- metabol. se u jetri, elim. se 70% urinom i 10% fecesom

- gl. metabol. u urinu je oksazepam

- kratkodelujuće - midazolam t1/2 2-5h

- dugodelujuće - diazepam t1/2 20-50h

- retko se završava letalno zbog brze adapt. organ.

- ak. trov. - vrtoglavica, pospanost, usporenost, konfuzija, hipotenzija,

tahikardija/bradikardija

- razvija se zavisnost, opasno je mešati ih sa alkoholom

- pp - povraćanje/ispiranje želuca, akt. ugalj, hemodijaliza ne jer se otrovi vezuju za prot.

plazme

ANTIEPILEPTICI - koriste se barbiturati (fenobarbiton), benzodazepini, valproat, resor. se u

dig. traktu

- t1/2 kod hron. trov. je 8-17h, a kod zdravih odraslih je 20-65h

- valproat se izlučuje urinom, a t1/2 je oko 15h

- fenobarbiton t1/2 je oko 79h

- svi antiepileptici osim barbiturata izazivaju mučninu, povraćanje, apatija, pospanost,

porem. svesti, smrt

- th - ispiranje želuca, akt. ugalj

ANTIPSIHOTICI - dovode do motorne usporenosti, psih. smirenja i nezainteresovanosti za

okolinu
- dele se na:

1. atipične - noviji - risperidon, klozapin

2. tipične - stariji - derivati fenotiazina, haloperidol

- samo 32% se resor. posle oralnog unosa, 90-95% se u krvi vezuje za prot. plazme,
akumuliraju se u mozgu gde je konc. 10x veća

- metabol. se u jetri, elim. se urinom, prolaze placentu i dolaze do ploda

- simpt. trov.: pospanost, hipotenzija, aritmija, tremor, konvulzije, koma

- najteža komplik. ak. trov. - maligni neuroleptički sindrom - prom. svesti, hipertermija,
bubr. insuf.

18. PSIHOAKTIVNE SUPST. PAS - svako uzimanje droge je štetno i može izazvati zavisnost

AMFETAMINI AMP - gl. predstavnik je amfetmin, na tržištu se mogu naći metamfetamin i

ekstazi u obl. tabl., kaps., praha i kristala

- čula postaju hipersenzitivna, a pokreti robotizovani, izgled lica je u blagom grču, mogu biti
budni po nekoliko dana ako kontinuirano uzimaju amp

- uzimaju se oralno, ušmrkavanjem, pušenjem, injekciono, brzo se resor. u dig. traktu i

metabol. u jetri, izlučuju urinom

- stimulišu kvs i cns izazivajući anorekciju, dolazi do euforije, povećana društvenost,

samopouzdaniji su, aktivni, halucinacije, hipertermija

- neophodno je uzimati velike kol. vode kako ne bi dehidrirao korisnik i tako došlo do smrti

- hron. uzimanje dovodi do nasilnog ponašanja, agresije, gubitka mase, umora, nesanice,
halucinacija

- istraživanja - IMUNOHEM. MET.

KOFEIN - sadrže ga kafa, čokolada, energ. pića, kombinovani prašak, lekovi za prehladu,
alergiju, kola-kola, čaj
- deluje kao analgetik i diuretik i manje kol. kofeina deluju stimulativno na cns stvarajući
osećaj osnaženosti bez štetnih ef. na organ.

- čist kofein je u obl. bele, kristalne i gorke supst. koja se ekstrahuje iz više od 100 biljaka

- učestalo uzimanje većih kol. preko 1000mg dn. dovodi do sindroma KOFEINIZAM -
razdražljivost, tremor, nesanica, ubrzan i nepravilan rad srca i disanja, zujanje u ušim,
vremenom se razvija tolerancija i zavisnost

- istraživanje - HROMATOGRASKE TEH.

19. PESTICIDI - sups./smeše namenjene za prev., uništavanje, suzbijanje/smanjenje kol.

štetočina, najčešće su tečn., ređe čvrste mat./gasovi

- dele se na:

1. insekticide

2. herbicide

3. fungicide

4. rodenticide

- trov. su česta i mogu biti prof., zadesna, suicidna i kriminalna, najznač. su ak. trov. preko
zagađene vode i hrane

- KARENCA - period od prim. pesticida, pa sve do berbe/setve, odn. vreme koje je potrebno
da se najveća kol. pesticida razgradi i elim.

INSEKTICIDI - sr. namenjena za uništ. insekata u poljo., šumarstvu, komunalnoj hig.,

veterini, zdrav. ustan. i domaćin.

- najpoznatije grupe su organofosfati i organohlorni insekticidi, karbamati, sintetski

piretroidi...

- trov. oralna, kožom i inhalaciono organofosfatnim insekti. su najzastupljenija

- sami po sebi nisu toksi. već postaju posle metabol. aktivacije kada O2 menja se sa S
- simpt. trovanja zavise od vrste insekticida, vremena izloženosti, načina ulaska inhalaciono
su 10x toksičniji) - hipersalivacija, preznojavanje, povraćanje, proliv, bradikardija, resp.
insuf., konvulzije i koma

- razlika između toksi. i letalne doze je mala pa se što pre započinje lečenje - atropin i
dekontaminacija sa mesta ulaska otrova

- uzorci - krv, urin, povrać. sadržaj, hrana, piće

KARBAMATI - slični organofosfornim, ali je ksl dosta blaža kod trovanja

ORGANOHLORNI - njihova nekadašnja dugotrajna upotreba dovela je do kontaminacije

zemljišta, vode, vazduha

- nekd se koristio DDT - diditi, sada je predstavnik lindan koji se prim. kao zemljišni
insekticid, NE PRIM. se u povrtarstvu

- t1/2 je 6-10 god.

- ispoljava toksi. ef. na cns, jetru, reproduk. org., imaju mutageno, kancerogeno i
teratogeno dej.

- simpt. trov.: gađenje, povraćanje, malaksalost, smetnje ravnoteže i govora,

dezorijentacija, konvulzije

- pp - NE SME se izazivati povraćanje, antidoti ne potoje

PIRETROIDNI - sintetisani po uzoru na prir. insek. dobijene ekstrakcijom cveta buhača

- izazivaju alerg. reakciju poput kontaktnog dermatitisa i bronh. astme

HERBICIDI - za suzbijanje korova, mogu da ispolje mutageno, teratogeno i kancerogeno dej.

DERIVATI FENOKSIKARBONSKIH KIS. - unose se preko kože i inhalaciono

- simpt. lakšeg trovanja su povišena temp., porem. vida, dok kod težih trov. su znojenje,
pad krv. pritiska, porem. svesti, konvulzije sve do smrti

- pp - ubrzavanje resor., ubrzavanju elim., i simpt. th

- istraživanje - GASNA HROMATOGRAFIJA

DINITROFENOLI - najtoksi. predstav. ove gr. - dinitroortokrezol DNOC

- prilikom trovanja dolazi do povećavanja temp. koja ugrožava životno bolesnika, koža i
sluzokoža mogu biti prebojeni u žuto

DIPIRIDILI - parakvat i dikvat

- trov. najčešće u obl. suicida

- ciljni org. kod trov. parakvatom su pl. i bubr., a kod trov. dikvatom su jetra i bubr.

- smrtnost pri trov. parakvatom je velika pa je dobio naziv - iskorenitelj korova koji ubija
ljude

- usled lok. trov. dolazi do ošteć. kože, sluzokože oka, usta, ždrela i želuca

- pp - ispiranje želuca, akt. ugalj, laksansi, th je simpt.

RODENTICIDI - za uništavnje glodara i ostalih životinja koje prenose zarazne bol., prave se u
obl. mamca iako su uočljivi dešava se da se odrasli i deca otruju

- danas se koristi varfarin usled trov. dolazi do porem. u koagul. krvi

- najkarak. znak je krvarenje razl. stepena u koži, sluzokoži, hematurija

- antidot je vit. K

FUNGICIDI - za uniš. gljivica

- penthlorfenol može da sadrži dioksin i to je zabranjna hemikalija

20. PRIRODNI OTROVI - mogu biti bilj., živ., mikrobnog i gljiv. porekla

OTROVI GLJIVA - određ. se prema stepenu ošteć. razl. org., najveći probl. su gljive koje ošt.
jetru, bubr. i pl.

- ZELENA PUPAVKA - Amanita phaloides - sadrži amanitin koji uzrokuje hepatorenalni

sindrom
- trov. su sezonska najčešć. usled zamene sa šumskim vrganjem

- 95% ovih trov. završava smrtno!

- amanitin je stabilan u kiseloj sr. i pri grejanju

- simpt. se javljaju 6-24h nakon unosa i ispolj. se u vidu povraćanja, bola, proliva

- pp - akt. ugalj

- Amanita muscaria - sadrži muskarin koji je stabilan i ne raspada se na temp. manjoj od

100C

- simpt. trov. počinju 15-60 min. nakon unosa uz glavobolju, bol u abd., povraćanje, proliv,
pojačana salivacija, može u težim sluč. doći do bradikardije, bronhokonstrikcije, hipotenzije
i st. šoka, ali smrtnost je manja od 5%

- antidot atropin

- Psylocibe - sadrži otrove psilocin i psilocibin slični serotoninu

- simpt. se javljaju 30-60 min. nakon unosa od cns-a sličan efekat daje kao LSD, euforija,
halucinacije, tahikardija, traje 4-6h, th je simpt.

MIKOTOKSINI - proizv. metabol. gljivica

- tu spadaju:

1. aflatoksini

2. trihoteceni

3. ohratoksini

4. zearalenoni

AFLATOKSINI - iz roda Aspergillus flavus i parasiticus - na plodovima orasa, kikirikija,

badema, pistaća, ima ih u stočnoj hrani pa se unose preko mesa i mleka

- ozn. se br. B1, B2, G1, G2 što znači da li pod UV zrakom daju plavu B boju ili zelenu G boju,
a indeksi 1 je viša, a 2 je niža vrednost, mogu se ozn. slovom M ako ih ima u mleku
- kod dugotrajnog izlaganja izazivaju karc. jetre

TRIHOTECENI - iz roda Fusarium, a predstavnik je T-2 toksin

OHRATOKSIN i ZEARALENON - u stočnoj hrani i povezani su sa pojavom tumora urin. trakta

ZMIJE, VODOZEMCI, RIBE I INSEKTI - zmijski otrov izaziva neurotoksi. ef., hemolizu i porem.
koagulacije krvi, u bolnici se daje serum protiv zmij. otrova, tretman šoka i ostale mere

- neke žabe imaju otrove na površ. kože i služe za odbranu

- ribe poput goluba, morskog pauka, škarpina su otrovne i dovode do grča i paralize mišića

- pauk crna udovica ujed dovodi do srč./resp. zastoja s letalnim ishodom

- otrov škorpiona dovodi do pl. edema

- pojedini ubodi pčele, bumbara, ose i stršljena su bezopasni,a li smatra se da 30-40 uboda
istovremenih pčela ili nekoliko bumbara može biti smrtno po čoveka, ako je osoba alergična
i 1 ubod je fatalan

21. ZAGAĐENOST VAZDUHA - ispuštanjem razl. hemikalija u atmosf. u obl. gasova,

aerosoli

- gl. izvor zagađenja su saobraćaj, ind., spaljivanje otpada, domaćinstva...

- najčešće vazd. zagađuju C, S, N oksidi, dioksini, isparljivi teški metali, prašina, čađ

- globalni probl. je efekat staklene bašte, kisele kiše i degradacija ozonskog omotača

- CO2, CH3, N oksidi stvaraju efekat stakl. bašte, dok do pojave kiselih kiša doprinose oksidi
S i N i dolazi do uništavanja šuma, zemljišta, smanjenje prinosa, pomor ribe

- uništ. ozonskog omot. nastaje ispuštanjem freona u atmosferu koji se penju na 40km i pod
uticajem UV zraka oslobađaju F koji uništava mol. ozona

ZAGAĐENOST VODA - izvori su ind., saobraćaj, poljo., domaćinstva, deponije otpada

- većina reka je zagađena otpadnim vodama iz ind./kanalizacija samim tim je ugrožen

opstaak živih bića i mogućnost korišćenja ove vode za proizv. pijaće vode
ZAGAĐENOST ZEMLJIŠTA - dolazi do smanjenja plodnosti i prinosa i to utiče na čitav
e4kosistem

- izvori su poljo., saobr., ind., komunalni otpad, kamenolom, površinski kompovi

- veliki problem jesu divlje deponije i komunalni otpad koji sadrže opasne hemikalije - stari
lekovi, org. rastvarači, teški metali, baterije, pesticidi, minerlna ulja... na ovaj način se
zagađuju podzemne vode i atmosfera

ZAGAĐENOST NAMIRNICA - hem. mat. koje se koriste su toksi. i od kol. unete u organ.
mogu izazvati ak./hron. trov., veliki br. ima genotoksi. dej. što se manifestuje pojavom
malig. bol., spontanim abortusima, prevremenim porođ., zaostajanje u razvoju

- PESTICIDI - namirnice

- ADITIVI - namirnice radi konzervisanja, poboljšanja boje, arome, dodavanjem vit.,

minerala

- genotoksični! zloupotrebljavaju se kako bi se prikrila loša tehn., loš kval. namirnica i

neadekv. hig. proizvodnje

- deca su najugroženija!

- NITRATI i NITRITI - u vidu aditiva/vešt. đubriva zagađuju namirnice

- TOKSI. METALI - dospevaju u namirnice preko đubriva, zemlj., pesticida, plastičnog

posuđa

- MIKOTOKSINI - u žitaricama naročito u vlažnim uslovima

- ANTIBIOTICI - namirnice živ. porekla usled prim. antibiotika u lečenju stoke i u ishrani
koncentratima

- genotoksični!

- HORMONI - meso životinja