fascija.

com

Farmakologija
tabelarna skripta
broj strana: 39

fascija.com
- 2020.
 1.Uvod u farmakologiju
Farmakodinamika - delovanje leka na organizam

Farmakokinetika – delovanje organizma na lek

grana farmakologije Opis

Neurofarmakologija
Imunofarmakologija
Psihofarmakologija
Biotehnologija Korišdenje rekombinantne DNK za proizvodnju
terapijskih proteina (insulin itd.)
Farmakogenomika Korišdenje genetskih informacija kako bi se
formirala idividualna terapija za pacijenta. Na
osnovu njegovog genotipa.
Farmakoepidemiologija Proučavanje dejstva leka na nivou čitave
populacije. Kao I proučavanje komplijanse
(pridržavanja savetima)
Farmakoekonomija Troškovi lečenja itd.
Savremena farmakologija (grane):

Poreklo lekova – lekovi mogu biti prirodnog ili sintetskog porekla.

Prirodni lekovi Sintetski (veštački) lekovi

-aktivni sastojci biljaka -dobijeni sintetski
-danas se izoluju I u tako distom obliku primenjuju -mnogi od njih se ne mogu nadi u prirodi
u terapiji (pre korišdene sirove biljke) -koriste se jer su efikasniji I imaju manje neželjenih
- primeri: dejstava
1. Alkaloidi - organska jedinjenja baznog - primeri:
karaktera (atropin,morfin) 1.Antihistaminici
2. Glikozidi – sadrže šedere u svom molekulu 2.Sulfonamidi
3.Antiepileptici
4.Psihofarmaci

1
fascija.com
Priroda lekova:

Fizička priroda lekova Agregatno stanje:

1.Čvrsto (aspirin)
2.Tečno (halotan)
3.Gas (azotni oksidul)
Hemijska građa:
1.Ugljeni hidrati
2.Proteini
3.Lipidi
*Takođe lekovi su uglavnom slabe kiseline ili slabe
baze. Ovo je značajno za biotransformaciju.
Veličina leka Molekulska masa leka je ključna,jer supstance
velike molekulske mase teško difunduju kroz razne
telesne odeljke.
Lek može biti:
1.Male molekulske mase (litijum=7)
2.Velike molekulske mase (ateplaza 59.050)
*Najčešde im je između 100-1000
Vezivanje lekova za proteine Proteini su ciljna mesta za vezivanje lekova I oni
mogu biti:
1.Enzimi
2.Receptori
3.Jonski kanali
4.Transportni molekuli (nosači)
Veze izmedju leka I ciljnog molekula 1.Kovalentne veze - snažne,ireverzibilne
2.Elektrostatske veze - slabije,reverzibilne
3.Hidrofobne veze – slabe, važne za reakciju
liposolubilnih lekova.
Pri formiranju novih lekova, najčešde se izbegavaju
oni molekuli koji sve vezuju snažnim kovalentnim
vezama. Jer se molekuli koji se vezuju slabijim
vezama mnogo lakše podešavaju prema
receptorima.
Oblik leka Lek I receptor se vezuju po principu ključ-brava.
Iz ovog razloga je jako bitan stereoizomerizam
lekova – postoje enantiomerni parovi istog leka:
+ enantiomer (levorotatorni)
-enantiomer (desnorotatorni)
*jedan od enantiomera uvek jače aktivira
receptor od drugog; to je onaj koji se sa vedim
afinitetom vezuje za ciljni receptor.
“Ako se receptor zamisli kao leva rukavica, onda je
prirodno očekivati da de se za ovaj receptor lakše
vezati levo orjentisani molekul leka”

2
fascija.com
 2.Farmakokinetika
Da bi lekovi ušli u organizam moraju da prođu mnoge telesne membrane (epitel sluznice,endotel
kapilara). Ove membrane funkcionišu kao selektivne barijere.

Delijska membrana
Proteini Lipidi
-nalaze se sa spoljašnje i unutrašnje strane -U najvedoj količini fosfolipidi
membrane -Grade dvosloj koji je i osnovna jedinica gradje
-Pore: -transmembranski proteini delijske membrane
-ispunjeni vodom -Zato je izvan pora membrana propustljiva samo za
-membrani daju sitasta svojstva liposolubilne supstance.
-propustljivi za neutralne hidrosolubilne
molekule, čija je masa < 200 Da
*Lek prolazi kroz same delije a ne kroz međudelijske prostore!

Lekovi su slabe organske kiseline ili baze ovo im otežava difundovanje kroz membrane na dva načina:
1.Velike su molekulske mase – ne mogu da prođu kroz pore na del. Membrani
2.Pozitivno ili negativno su naelektrisani – te reaguju sa komponentama na površini delije i odbijaju se.
(samo u slučaju da su razloženi na jone)
*Da bi lek difundovao,najpoželjnije je da bude liposolubilan,to se postiže:

priroda leka postizanje liposolubilnosti

Slaba kiselina Povedava se kiselost telesnih tečnosti, jer u izrazito
kiseloj sredini, lek koji je kiselina nede disosovati
=> Liposolubilan
*Ukoliko se lek koji je slaba kiselina nadje u baznoj
sredini, disosovade i kao takav nede modi da
difunduje kroz membranu jer je liposolubilan
Slaba baza Povedava se baznost sredine, kako slaba baza ne bi
disosovala. (lek ostaje liposolubilan)
Lekovi koji sadrže kvartenerni azot – uvek disosuju u rastvoru, nezavisno od PH sredine (Permanentni
katjoni)

Mehanizam transporta lekova

Pasivni transport -Proces difuzije (niz koncentracioni gradijent)
-Najvedi broj lekova se prenosi na ovaj način
Filtracija -Ključna na endotelima kapilara i glomerula
bubrega. Prolaze samo lekovi koji su manjih
promera od pora.
Transport prenosiocima a)Olakšana difuzija (niz gradijent)
b)Aktivni transport (uz gradijent)
Lekovi se retko prenose ovim transportom, češde
deluju na transportere i modulišu njihovu
aktivnost.

3
fascija.com
Endocitoza Masti,skrob,koloidi.
I Resorpcija lekova
Prelazak leka iz spoljne sredine ili iz lokalno ograničene regije u krvotok ili limfni sistem. Jedino pri
aplikaciji leka direktno u krvotok nema procesa resorpcije.
Brzina i stepen resorpcije zavise od:

Mesta aplikacije Osobine leka

1.Veličina resorptivne površine 1.Veličina
2.Građa membrane 2.Liposolubilnost
3.Bogatstvo vaskularne mreže 3.Stepen jonizacije
4.Brzina proticanja krvi na mestu resorpcije 4.Oblik leka u kom je primljen
5.Koncentracija aktivne supstance
6.Vreme kontakta leka sa resorptivnom površinom

Resorpcija iz digestivnog trakta

Oralna sluznica -Pri normalnoj aplikaciji lek se kratko zadržava pa
je kratka i resorpcija.
Lingvalete – lekovi za oralnu upotrebu, koriste se u
slučajevima kada je potrebna brža resorpcija.
Nitroglicerin -->napad pektoralne angine
Salbutamol --> napad bronhijalne astme
Želudac -Lekovi se takođe kratko zadržavaju
PH=2 IZRAZITO KISELA SREDINA:
1.Slabe organske kiseline - ovi lekovi su u
nedisosovanom obliku, te su liposolubilni
i prolaze želudačnu sluznicu
2.Slabo organske baze – disosovane, ne prolaze
kroz želudačnu sluznicu.
3.Lekovi osetljivi na kiselu sredinu – moraju se
unositi u acidorezistentnim kapsulama.
Tanko crevo Veoma brzo i u potpunosti se resorbuje vedina
lekova, a razlog je:
1.Optimalan PH
2.Bogata vaskularizacija crevne sluznice
3.Velika resorptivna površina (200m)
4.Peristaltička aktivnost omogudava mešanje
crevnog sadržaja i kontakt aktivne supstance
sa crevnom sluznice
Lekovi se uglavnom resorbuju difuzijom u ređim
slučajevima prenosilačkim sistemom.
*Resorpciji na ovom mestu ne podležu samo
jedinjenja koja se u potpunosti jonizuju
(streptomicin,gentamicin)
Debelo crevo Klizme ili čepidi – prednost ovog načina resorpcije
je što se preko gornjih i srednjih hemoroidnih vena

4
fascija.com
 zaobilazi jetra.
Resorpcija iz pluda Tanka alveolarna membrana (epitel pludnih
alveola + endotel kapilara) – mesto resorpcije
Resorpcija je brza:
1.Velika respirativna površina (70m2)
2.Bogata vaskularizacija
Inhalatori,atomizeri,nebulizatori – koriste se za
inhalaciju lekova. Lekovi su gasovi ili pare
rastvoreni u aerosolu.
Brzina resorpcije zavisi od:
1.Rastvorljivosti gasa u krvi
2.Razlike među koncentracijama gasa u krvi
i vazduhu
Najčešdi lekovi:
a.Bronhodilatatori
b.Lokalni anestetici
c.Lekovi za kontrolu mukusa u bronhijama
Veličina čestice leka ključna za njegov prodor:
1. >15um – zadržavaju se u nosu i ustima
2. 2.5-10um – zaustavljaju se u gornjim
partijama respiratornog trakta
3. <5um – stižu do alveola i bivaju
resorbovane.
Resorpcija iz tkiva Potkožno tkivo – kada lek dospe ovde,prvo
difunduje kroz međudelijsku,a zatim stiže do
kapilara preko kojih ulazi u krvotok.
-Kapilarna membrana: propušta i hidrosolubilne i
liposolubilne molekule. Veliki molekuli (zmijski
otrov) u krvotok stižu limfnom drenažom.
A.UBRZAVANJE RESORPCIJE – koristi se
hijaluronidaza, enzim koji depolimerizuje
međudelijsku supstancu i tako ubrzava
kretanje leka do kapilara.
B.USPORAVANJE RESORPCIJE:
1.Adrenalin – se ubrizgava sa aktivnom
supstancom, izaziva vazokonstrikciju i
tako smanjuje resorpciju.
2.Uljani rastvori (suspenzije)-aktivna
supstanca mora prvo da difunduje kroz ulje
pa tek onda kroz vezivo.
Mišidno tkivo -resorpcija brža jer su mišidi više
prokrvljeni.
*Terapijski depo –namerno se ubrizgava oblik
Leka koji se teže rastvara,kako bi na mestu
Aplikacije duže ostajao i polako se resorbovao.
Pr:Mikrokristalna suspenzija prokain-penicilina

5
fascija.com
Resorpcija kroz kožu Lokalno dejstvo leka – očekuje se pri aplikaciji na
koži. Prisustvo sistemskog dejstva je obično
neželjeni efekat.
*Orožali sloj epitela kože – ima relativno mali
sadržaj vode,zato je propustljiv samo za
liposolubilne supstance.
Lekoviti flasteri : Nitroglierol
Skopolamin
Fentanil

Resorpcija preko Konjuktive oka, Sluznice nosa, Ponašaju se kao lipidne membrane.
epitela mokradne bešike Aplikacija lekova koji treba da deluju lokalno.

Biološka raspoloživost (biološka iskoristljivost) – procenat od date doze leka koji dospeva u sistemsku
cirkulaciju. Varira od 0-100%

- Zavisi od: Zavisnost biološke raspoloživosti od mesta aplikacije

Aplikacija Biološka Karakteristike
1.Načina aplikacije
raspoloživost
2.Brzine resorpcije leka Intravenski 100% Najbrže nastaje dejstvo
leka
3.Stepena resorpcije leka Intramuskularno 75-100% Injekcije mogu biti bolne
*Nakon resorpcije iz tankog creva lek Supkutano 75-100% Manje zapremine nego im.
prolazi kroz sistem v.portae i I mogu biti bolne
dospeva u jetru. Mnogi lekovi se pri Oralno 5-100% Najpogodnije,mehanizam
prvom prolasku kroz jetru prvog prolaza kroz jetru!
metabolišu ili izluče putem žuči. Tako Rektalno 30-100% Manji metabolizam prvog
da samo jedan deo resorbovane prolaza
količine dospeva u opšti krvotok i Inhalacija 5-100% Brzo dejstvo leka
ispoljava terapijsko dejstvo. Transdermalno 80-100% Spora resorpcija
Produženo delovanje
Nema metabolizam prvog
prolaza
Biološka raspoloživost nam je bitna kod upoređivanja terapijske ekvivalencije dva različita preparata.

6
fascija.com
 II Raspodela lekova
Posle resorpcije ili intravenske primene, lek najpre biva raspodeljen po krvi. Lek se veoma brzo razblaži u
krvi zahvaljujudi srcu.

Dva oblika leka se javljaju u krvnoj plazmi

Slobodan oblik Vezan za proteine plazme
-Lekovi rastvoreni u tečnosti plazme -Obično vezani za Albumine
-Jedino oni mogu da difunduju kroz kapilare u tkivo -Depo – kompleks albumina i leka
-Efikasna koncentracija leka (samo su oni u datom -Lekovi de se oslobađati sa albumina tek kada
trenutku aktivni tj mogu ispoljiti svoje dejstvo) se u plazmi smanji koncentracija slobodnih
molekula leka.
-Produžava se poluživot leka jer vezan za
albumine se ne filtrira (ne izlučuje) niti se
razgrađuje.

*Pošto svi lekovi konkurišu za vezivanje za albumine plazme,međusobno mogu jedni druge izbacitiIz
ovog razloga prilikom simultane primene dva leka, potrebno je poznavati:

1.Afinitet tih lekova ka albuminima plazme- oni koji imaju vedi afinitet ka albuminu de izbacivati
one lekove koji imaju manji afinitet. Na ovaj način de povedavati slobodnu frakciju leka sa
manjim afinitetom.

2.Procenat leka koji se veže za albumine plazme – postoje lekovi čija vezana frakcija iznosi više
Od 90%. Primer: Diazepam – vezana frakcija 99%, slobodna frakcija 1%
Samo 1% ukupne koncentracije leka u plazmi je
slobodno i dovodi do ciljnih efekata. Ukoliko uz
diazepam unesemo neku supstancu koja ima vedi
afinitet ka albuminima; ona de istiskivati diazepam. Za
ovakve lekove to je veoma opasno, jer ukoliko istisne I
1% leka, u slobodnoj frakciji de biti 2% diazepama, što
je za 100% veda koncentracija aktivnog leka nego pre
unosa supstance sa vedim afinitetom.

Primeri
Lek istiskuje lek:
1.Fenilbutazon istiskuje Dikumarol
2.Aspirin istiskuje Metotreksat (povedava se slobodna frakcija;trovanje metatreksatom)
Lek istiskuje endogene supstance:
Sulfonamidi – istiskuju bilirubin sa albumina (opasna primena ovih lekova kod dece,jer
Masovno istiskivanje dovodi do povedanja slobodnog bilirubina i pojave
Žutice koja može progredirati do kernicterus-a

7
fascija.com
 Raspodela lekova
Raspodela u vedini tkiva
Rana faza Zavisi od:
1.Brzine prolaska leka kroz membranu -
lekovi prolaze nesmetano kroz vedinu
kapilara.
2.Brzine krvotoka u nekom delu tkiva-
organi koji su bolje prokrvljeni inicijalno
de imati i vedu koncentraciju leka.
*Preraspodela – u nekim slučajevima znatne
količine leka prelaze iz dobro vaskularizovanih
organa u tkiva sa malom snabdevenošču krvlju.
(anestezija posle iv injekcije tiobarbiturata)

Kasnija faza Proticanjem vremena uloga krvotoka u raspodeli

se smanjuje,a ono što utiče na preraspodelu je:
1.Liposolubilnost leka – lipofilni lekovi se ne
filtriraju nego se deponuju. U najvedim
količinama u masnom tkivu (nekad i do 70%
leka). Mada postoje i sekundarna mesta
deponovanja.
2.Hemijskoi afinitet leka – nagomilavanje
leka u nekoj regiji,ne znači da mu je ta regija
i specifično mesto dejstva. Mesto dejstva
leka je ono na kom ima specifičnih receptora
preko kojih lek deluje.
Izuzeci
Raspodela u Mozgu Mozak:
1.Krvno-moždana barijera –
zidovi kapilara+ Produžeci glija delija
2.Krvno-likvorna barijera –
endotel kapilara + Epitel horioidnog pleksusa
*Ove dve barijere značajno otežavaju difuziju i
preraspodelu hidrosolubilnih supstanci u mozgu,
dok liposolubilne lako difunduju.
Posteljica Nije pouzdana barijera za prolazak lekova – skoro
svaki lek unet u organizam majke se
preraspodeljuje i u krvotoku ploda.
*Opasno primenjivanje određenih lekova kod
trudnica (npr. slučaj talidomid)

8
fascija.com
Volumen distribucije (Vd) – predstavlja odnos između količine leka u organizmu i koncentracije leka u
krvi ili plazmi. (odnos količine datog leka, sa koncentracijom istog u plazmi)

D (količina leka u organizmu)

Vd (volumen distribucije) =
C (koncentracija leka u krvi)

Volumen distribucije ukazuje na to kako je lek raspodeljen po telu:

a) Da bi se odredila raspodela leka b) Poznavajudi volumen distribucije možemo

potrebno je poznavadi volumen odrediti kako de se lek raspodeliti:
različitih telesnih tečnosti:
Odeljak Zapremina Volumen distribucije Raspodela
Krv 5.5 l <5l Samo krv
Intersticijumska tečnost 12 l 5-20l Rasopoređen i u krvi i u
Intracelularna tečnost 24.5 l intersticijumskoj tečnosti
Ukupno 42l (duž čitavog ekstracelularnog
odeljka)
20-40l Raspoređen duž ECT i ICT
>42l Ukazuje na to da se lek
selektivno deponuje u nekom
tkivu na periferiji.
(Vd za digoksin je 490l)

Volumen distribucije govori i o svojstvima samog leka – ukoliko je vd visok, lek je liposolubilan a ukoliko
je vd nizak lek je hidrosolubilan.

III Metabolizam lekova

Biotransformacija leka – predstavlja promenu u strukturi leka,što menja njegove biološke i
farmakološke osobine. Svi lekovi uneti u organizam de prodi kroz proces biotransformacije a u tim
procesima mogu učestvovati:

Enzimi normalnog intermedijarnog metabolizma Mikrozomni enzimi

-Transformišu mali broj lekova koji su slični ili
identični endogenim supstratima.
-Vrše transformaciju vedine lekova, jer su lekovi
uglavnom strani organizmu (drugačije građe)
-Nalaze se u delijama jetre; na membranama
endoplazmatskog retikuluma
-Diferencijalnom centrifugom ovi enzimi se nalaze
u sedimentu kao mikrosomna frakcija,pa su zato i
dobili ime „mikrozomni enzimi“
-Ključni:
1.NADPH-citohrom P450 reduktaza
2.Citohrom P450 (CYP;P450) – postoji u više

9
fascija.com
 izo-oblika a najvažnija klasa CYP3A4 jer
metaboliše >50% lekova.
Biotransformacija leka mikrozomnim enzimima se obično vrši u dve faze:
LEK DERIVAT KONJUGAT
Faza I Faza II

Dolazi do molekulskih Metabolit se vezuje (konjuguje) sa

promena koje češde utiču na normalnim sastojcima tela (npr. glukurnoska
dejstvo leka. Ovde se vrše kiselina)
jednostavne reakcije Konjugati:
razlaganja (oksidacija,redukcija 1)Biološki neaktivni
itd.) 2)Hidrosolubilni – ovo je veoma bitno jer
omogudava izlučivanje leka putem mokrade
ili žuči.

*Lipofilni (liposolubilni) lekovi – veoma

teško se izlučuju i zbog toga je ključna faza
konjugacije. Konjugovanjem, lipofilni lek
postaje hidrosolubilan što značajno olakšava
njegovu filtraciju i izlučivanje.

Enzimske reakcije prve faze

Oksidacija -Enzim: Mikrozomne monooksigenaze
-uključuje hidroksilaciju supstrata ili direktno
uvođenje atoma kiseonika u molekul supstrata
-citohrom p450 ima ključnu ulogu
-Lekovi: ove reakcije nisu specifične po određeni
lek,ved obuhvataju veliki broj lekova različitih
struktura.
*Na primarnu reakciju oksidacije se nadovezuju:
dealkilacija,deaminacija,dehalogenizacija itd.
Redukcija -Enzim: Reduktaze
1. Mikrozomni enzimi jetre
2. Reduktaze drugih organa
-Lekovi sa:
A. Nitro grupom (NO2-) –Hloramfenikol
B.Azo-grupom (-N-N)
*redukuju se u amine
Hidroliza -Enzim: Esteraze
1.Nespecifične esteraze u krvnoj plazmi i tkivu
(Prokain,Acetilsalicilatna kiselina)
2.Mikrozomna esteraza (vrlo aktivna i razlaže
petidin)
-Lekovi: Estri i Amidi

10
fascija.com
 *Amidi se mnogo sporije hidrolizuju od estara (zato
je prokainamid postojaniji od prokaina)
Enzimske reakcije II faze (konjugacija)
Stvaranje glukuronida -Enzim: Glukuronil-transferaza
Prenošenje glukuronske kiseline na :
1.Hidroksilne grupe (-OH)- alkoholi i fenoli
2.Karboksilne grupe (-COO-) – Aromatske kis.
3.Amide
-Mesto: Mikrozomi jetre
*Najčešda reakcija konjugacije
Stvaranje sulfata -Enzim: Sulfotransferaza
Prenošenje sulfatne grupe na:
1.Hidroksilne grupe
2.Amino-grupe
-Mesto: Mikrozomi hepatocita jetre
-Supstance:
a.Ovako nastaje heparin
b.Inaktivacija steroidnih hormona
Metilacija -Enzim: Metiltransferaza
Prenošenje aktivne metil grupe na:
1.Atom kiseonika (O-metilacija)
2.Atom azota (N-metilacija)
-Mesto: jetra
-Supstance:
a.Kateholamini
b.Histamin
c.Nikotin
d.Derivati morfina
Acetilovanje -Enzim: Acetiltransferaza
Prenošenje Acetil-CoA (aktiviran oblik) na:
1.Amino-grupu supstrata
-Mesto:
1.Delije RES-a jetre
2.Parenhimatozne delije jetre i dr. Organi
-Supstance:
a.Izoniazid
b.Sulfonoamid
c.Prokain-amid
Konjugacija sa Aminokiselinama U reakcijama konjugacije mnogih jedinjenja, a
najčešde aromatskih.
Primer:
Glicin + Benzoeva kiselina ----> Hipurna kiselina
Konjugacija sa Glutationom Glutation reaguje sa mnogim reaktivnim i
potencijalno toksičnim metabolitima:
*Epoksidi se konjuguju sa glutationom i
i prelaze u netoksičnu merkapturnu kis.
koja se izlučuje preko mokrade.

11
fascija.com
Metabolizam prvog prolaza – podrazumeva svako metabolisanje leka pre nego što on dospe u opštu
cirkulaciju. Uključuje lekove koji se u visokom procentu metabolizuju još pri prvom prolasku kroz jetru.
Takvi lekovi se ne smeju primenjuvati oralno jer nede imati učinka (npr. Nitroglicerin – sublingvalno).

Sudbina leka u biološkoj transformaciji:

Farmakološki značaj biotransformacije

Tipovi Tokom metabolisanja Primeri
Gubitak farmakološke aktivnosti Aktivan lek -------> Inaktivan metabolit Prevođenje cijanida
a.Inaktivacija - ukoliko je u pitanju lek u tiocijanat
b.Detoksikacija – ukoliko je u pitanju toksin
Aktivacija leka (prekursori) Inaktivan lek -------> Aktivan metabolit -Amitriptilin
-Ciklofosfamid
Prevođenje iz jedne aktivne Aktivan lek A -------> Aktivan lek B -Kodein u Morfin
forme u drugu
Letalna sinteza Neaktivna supstanca -------> Otrov (toksin) -Orosirdetna kiselina
u fluorolimunsku kis.
*Svi Liposolubilni lekovi u toku metabolisanja postaju Hidrosolubilni!

Faktori koji utiču na metabolizam leka

Vrsta Neke laboratorijske životinje brže metabolizuju
neke lekove od ljudi i obrnuto.
Individualne razlike Najčešde su to varijacije u brzini biotransformacije
lekova.
Genetski faktori Određeni genetski defekti mogu smanjiti przinu
metabolizma nekih lekova. (Fenotip sporog
acetilatora)
Fiziološki faktori Uzrast
a.Novorođenčad – obično imaju nedovoljno
razvijen enzimski sistem, pa ovagav organizam
nije sposoban da inaktiviše neke lekove.
(toksično dejstvo hloramfenikola kod
novorođenčadi)
b.Duboka starost – takođe smanjena
metabolisanja nekih lekova.
Patološki faktori a.Pothranjenost - pospešuje dejstvo hipnotika i
neuroleptika
b.Oboljenja jetre – usporavaju značajno
metabolizam lekova i otežavaju njihovu eliminaciju
(povedavaju pluvreme eliminacije)
Faktori sredine Npr. Pušači brže metabolišu neke lekove zbog

12
fascija.com
 indukcije enzima jetre.

Uticaj lekova na proces biotransformacije

Stimulacija (indukcija) metabolizma
-Mehanizam: Povedavaju sintezu mikrozomskih
enzima koji vrše biotransfomaciju lekova
-Efekat: veda količina ovih enzima uključuje i bržu
biotransformaciju lekova
-Podela:
1.Autoindukcija – ukoliko induktor ubrzava
sopstveni metabolizam
2.Heteroindukcija – ukoliko induktor ubrzava
Metabolizam drugih lekova
-Primeri:
1. Barbiturati
2. Fenilbutazon
3. Rifampicin
4. Oralni kontraceptivi
5. Kortikosteroidi
6. Mnoge supstance iz spoljnje sredine
(nikotin,insekticidi)
-Klinički značaj:
a) Pojava tolerancije – ukoliko se neki lek
koji je induktor metabolizma koristi
intenzivno,on de aktivirati vedu sintezu
enzima koji ga metabolišu. Tako da pri
slededoj primeni iste doze, efekat de
biti znatno kradi
b) Simultana primena dva leka od kojih
je jedan induktor de dovoditi do bržeg
razlaganja drugog leka.
Inhibicija metabolizma
-Mehanizam: dva ili više supstrata konkurišu za
mesto vezivanja u mikrozomskom enzimskom
sistemu. Onaj lek koji ima vedi afinitet „izbacuje“
lek sa manjim afinitetom.
-Efekat:Lek sa manjim afinitetom se duže
metaboliše,duže ostaje u organizmu što može biti
potencijalno opasno.
-Klinički značaj:
a) Primena više lekova u terapiji – mora se
obratiti pažnja da to ne budu lekovi koji
mogu jedno drugom da inhibiraju
biotransformaciju.
b) Primena alkohola sa lekovima – alkohol
ima afinitet ka mikrozomnim enzimima
te ukoliko ga ima u visokim
koncentracijama u jetri može istisnuti
određene supstrate.
Primer: Alkohol i Benzodiazepini jedno
prugom inhibiraju metabolizam te imaju
produženo dejstvo. Ovo je čest smrtni
ishod.

13
fascija.com
 IV Izlučivanje lekova
Izlučivanje lekova vrše prvenstveno bubrezi, dok drugi eksretorni organi imaju ograničenu ulogu.

Izlučivanje putem bubrega

Filtracija -Mesto : Glomerularni kapilari
-Lekovi :
1. Slobodna frakcija – prolazi endotel
glomerula i dospeva u tubule bubrega.
2. Vezana frakcija – ne filtrira se
Tubulna reapsorpcija -Mesto: Endotel bubrežnih kanalida
-Lekovi:
1. Liposolubilni – mogu da se reapsorbuju
2. Hidrosolubilni – ne podležu reapsorpciji
*Kako su vedina lekova slabe organske kiseline ili
baze „podešavanje“ PH urina de menjati solubilnost
lekova.
Npr: Lek je Slaba baza. Ukoliko se nalazi u kiselom
urinu bide u disusovanom obliku tj Hidrosolubilan.
Ovakav nede modi da se reapsorbuje, ved de se
izlučivati preko mokrade.
Tubularna sekrecija -Mesto: Endotel bubrežnih kanalida
-Aktivan proces izlučivanja jonizovanih organskih
kiselina i baza iz krvi u lumen bubrežnih kanalida
-izlučivanje lekova na ovaj način zavisi od brzine
krvotoka.

Drugi putevi izlučivanja

Pluda -Izlučivanje:
1. Anestetičkih gasova i para
2. Isparljivih liposolubilnih supstanci
Alkohol isparava preko pluda,koncentracija
u izdahnutom vazduhu ista kao i u krvi.
Jetra -Izlučivanje: preko žuči
1. Morfin
2. Ampicilin
* Izlučuju se u obliku glukuronida,delom se
reapsorbuju u krv preko tankog creva
(Hepatenteralni ciklus)
Sluznica creva Izlučivanje dokazano samo za teške metale
Mleko Prisustvo lekova u mleku majke koja doji:
1. Mali neutralni molekuli – u mleku se
pojavljuju u istoj koncentraciji kao i u
plazmi (alkohol!)
2. Slabe kiseline (penicilin) –u manjoj

14
fascija.com

Klirens
Ukupni (totalni) klirens
Bubrežni (renalni) klirens
Hepatički klirens
15
fascija.com
koncentraciji nego u krvi.
3. Slabe baze (eritromicin) – koncentrišu se.
Čišdenje zapremine plazme od leka u jedinici
vremena, kako metabolizovanjem tako i svim
putevima izlučivanja (bubreg, jetra, pluda, koža,
mleko, feces).
-Zapremina plazme koja se aktivnošdu bubrega
oslobodi od leka u jedinici vremena.
-Formula:
Količina leka izlučenog u minutu
C=
Koncentracija leka u plazmi
-Izračunavanjem klirensa se utvrđuje:
1. Brzina izlučivanja leka
2. Mehanizam izlučivanja
*Klirens insulina – najčešde se određuje u praksi,
jer se insulin filtrira kroz glomerule i u
nepromenjenom obliku dospeva u krajnju
mokradu. Stoga, klirens insulina je jednak brzini
glomerularne filtracije.
Cin = 120 ml/min – u prevodu znači da se 120
ml plazme oslobodi insulina u jednoj minuti.
*Klirens insulina se poredi sa drugim klirensima i
na taj način se može odrediti mehanizam
izlučivanja.Odnos može biti:
1. Cf/Cin= 1 – lek se izlučuje glomerularnom
filtracijom a pritom se ne reapsorbuje u
tubulima.
2. Cf/Cin<1 – lek se ne izlučuje u dovoljnoj
meri ili se posle filtracije reapsorbuje na
nivou bubrežnih tubula.
3. Cf/Cin>1 – lek se izlučuje filtracijom i
dodatono aktivno sekretuje u lumen
tubula.
Deo zapremine plazme koji se od nepromenjenog
leka očisti preko jetre u jedinici vremena.
 Kinetika eliminacije
Kinetika I reda Kinetika II reda
-Lekovi se eliminišu brzinom koja je u svakom -Nezavisno od koncentraije leka u
trenutku proporcionalna koncentraciji leka u krvi plazmi,eliminacija se odvija konstantom brzinom.
tj. što je veda koncentracija leka to je veda i brzina (u svakoj jedinici vremena se eliminiše ista količina
eliminacije. leka)
Količina leka koja se eliminiše u jedinici vremena -Ovako se eliminiše etanol (jer se ved pri malim
predstavlja konstantan procenat količine koja je koncentracijama zasiti alkoholna dehidrogenaza)
prisutna u organizmu. Primer: U plazmi se nalazi 100 jedinica nekog
100% leka leka,svakih 1h se izlučuje po 10 jedinica:

Sat Izlučivanje Cc leka u plazmi

50% 50% 1. 10 Jedinica 90%
Izluči se Ostaje 2. 10 Jedinica 80%
3. 10 Jedinica 70%
4. 10 Jedinica 60%
25% 25% 5. 10 Jedinica 50%
Izluči se Izluči se 6. 10 Jedinica 40%
7. 10 Jedinica 30%
*U početku je 100% leka, u prvih 1h,brzina 8. 10 Jedinica 20%
izlučivanja de biti najveda i izlučide se 50% 9. 10 Jedinica 10%
volumena,tako da ostaje 50% od početnog. U 10. 10 Jedinica 0%
drugom satu se opet polovina izluči tako da ostaje
*nezavisno od cc u plazmi uvek se izluči ista
25% plazme od početnog volumena. Koncentracija
koncentracija.
leka u krvi sve više pada i asimptomski se
-Kriva: Linearnog toka
približava nuli.
-Kriva: Eksponencijalnog toka

Poluvreme eliminacije (T1/2) – vreme u kome se početna koncentracija leka smanji za 50%. Dosta varira
kod različitih lekova:

Lek Vreme polueliminacije

Penicilin Brzo – oko 30 min
Digitoksin Sporije – nekoliko dana
Radioaktivni stroncijum Jako sporo – nekoliko godina
*Za vedinu lekova vreme polueliminacije je 4-24h
*Da bi lek delotvorno uticao na organizam,potrebno je odrediti dozu leka koja je najdelotvornija po
organizam (daje optimalni terapijski efekat) , a zatim na osnovu poluvremena eliminacije odrediti
interval u kom se aplikuje lek kako bi se koncentracija u organizmu održavala u tom najpovoljnijem
opsegu. Stoga brzinu ulaska leka u organizam treba uskladiti sa brzinom njegovog izlučivanja.

16
fascija.com
 III Farmakodinamika
Dejstva lekova
Prema mestu 1. Lokalno dejstvo – lek izaziva promene na
mestu primene.
2. Sistemsko dejstvo – lek deluje tek nakon
resorpcije I preraspodele po organizmu.
Prema redosledu 1. Primarno dejstvo – neposredno dejstvo
leka na neki organ ili tkivo.
2. Sekundarno dejstvo – nastaje kao
posledica primarnog dejstva.
*Primer: Diuretički lekovi
 Primarno dejstvo – povedavanje diureze I
smanjenje zapremine cirkulišude tečnosti
 Sekundarno dejstvo – sniženje arterijskog
pritiska
Dejstvo može biti 1. Specifično – jedan lek deluje samo na
jedan tip receptorskog molekula. Ne
postoji lek koji može da prouzrokuje
ovakav efekat. Zato kažemo da lek
najčešde deluje selektivno
2. Selektivno – na jednu vrstu receptora
deluje najviše ,dok na druge deluje slabije
ili se ne vezuje.
Prema ishodu 1. Glavno dejstvo leka
2. Neželjeno dejstvo leka
*Primer: Adrenergički lekovi za terapiju astme
 Glavno dejstvo – bronhodilatacija
 Neželjeno dejstvo – tahikardija
(nepotrebna za terapiju astme)

Vrste terapije
Kauzalna terapija Leči uzrok same bolesti; Primena antimikrobnih
lekova.
Simptomatska terapija Otklanjanje simptoma I znakova bolesti, bez
direktnog lečenja samog uzroka; Antipiretici,
Analgetici
Supstituciona terapija Unošenje u organizam supstanci koje nedostaju ili
ih ima u nedovoljnim količinama; Insulin
Supresivna terapija Kortikosteroidi
*Lekovi se koriste u :
1. Terapijske svrhe
2. Profilaktičke svrhe (vakcine)
3. Dijagnostičke svrhe

17
fascija.com
 1. Mesto I mehanizam dejstva lekova
Mesta na kojima deluju lekovi su uglavnom proteini I to:

1. Receptori
2. Jonski kanali
3. Enzimi
4. Transportni molekuli (prenosioci)

1. Receptori
-Specifična mesta na površini čelije za koja se vezuju molekuli leka. Lek I receptor su međusobno
komplementarni , može se redi da je receptor negativni otisak molekula leka.
Ključna svojstva receptora su: 1. Raspoznavanje ekstracelularnih supstanci
–u ovom slučaju lekova
2. Prenošenje informacija (signala)
intracelularno
Građa receptora 1. Nukleinske kiseline – važni receptori za
neke antikancerske lekove
2. Proteini – najčešdi receptori za lekove
Mogu biti:
a) Regulatorni proteini (receptori za
neurotransmitere,hormone itd)
b) Enzimi (npr. Dihidrofolat-
reduktaza)
c) Transportni proteini (Na-K-
ATPaza)
d) Strukturni proteini (npr. Tubilin)
Regulacija receptora 1. Nishodna regulacija – ukoliko je agonist
duže vreme vezan za receptore,
prouzrokuje nishodnu regulaciju. Smanjuje
njihov broj I afinitet.
2. Ushodna regulacija – ukoliko je antagonist
duže vreme vezan za receptore
prouzrokovade njihovu ushodnu regulaciju.
Povedava broj I afinitet receptora.
*Primer : Lečenje astme
Ukoliko se bronhodilatatori dugo koriste,
dešava se da im dejstvo značajno oslabi.
Jedini način da se ponovo uspostavi
normalno dejstvo je da se normalizuje broj
receptora za bronhodilatatore I njihovog
afiniteta.
Ovo se vrši tako što se pacijentu
kratkototrajno zaustavi terapija .
“Drug holiday” odmor od lekova

18
fascija.com
 Interakcija lek-receptor
Ireverzibilna reakcija Reverzibilna reakcija
-Lek I receptor se vezuju čvrstim kovalentnim -Lek I receptor se reverzibilno vezuju.
veazama. -Vedina lekova se ovako vezuje.
-Neki lekovi I toksične supstance.
-Ciklofosfoamid - koristi se u terapiji malignih
oboljenja; ireverzibilno se vezuje za DNK.
-Afinitet – sposobnost leka da se veže za receptor
-Efikasnost (delotvornost) – spospobnost leka da izazove efekat na receptoru
*Nakon što se vežu, receptor se aktivira I prenosi signale intracelularno; za prenošenje signala je
poznato pet mehanizama:

Mehanizmi transmembranskog prenosa signala

Intracelularni receptori za lipofilne lekove
Transmembranski receptorni protein
Transmembranski tirozin-kniazni receptori
 Supsanca: Lipofilni lekovi (lipofilne
supstance slobodno difunduju kroz
membranu)
 Receptor: Intracelularno smešten
 Interakcija: Lek I receptor formiraju
kompleks koji deluje direktno na DNK delije-
stimuliše transkripciju gena.
 Vreme delovanja:
a) Pojava efekta –nakon 30 minuta ili
nekoliko sati (Latentni period).
Potrebno vreme da se sintetišu
proteini čija je ekspresija gena
pokrenuta kompleksom lek-
receptor.
b) Dužina efekta – satima I danima,
 Primer: glikokortikoidi, mineralkortikoidi,
seksualni hormoni, vitamin D , hormoni
tiroideje.
 lek se vezuje za ekstracelularni domen, a to
reguliše aktivnost enzima intracelularno
 Supstanca: Hidrosolubilan lek
 Receptor : Sastavljen iz dva domena –
ekstracelularni koji vezuje ligand I
intracelularni koji sadrži:
a) Tirozin-kinazu (najčešde)
b) Gvanilil-kinazu
c) Serin-kinazu
d) Jak-Stat kinazu (citokinski receptori)
 Interakcija: Lek se vezuje za dva
ekstracelularna domena, ovo indukuje
približavanje dva intracelularna domena, koji

19
fascija.com
 zatim fosforilišu jedan drugog.
 Primer: Insulin, epitdermalni faktor rasta,
trombocitni faktor rasta, ANF, TGF-
Jonski kanali  Supstance: Hidrosolubilni lekovi
 Receptor: Ligand zavisni jonski kanali
 Interakcija: vezivanjem za kanale, lekovi
povedavaju ili smanjuju permeabilnost za
određeni jon
 Delovanje:
a) Pojava efekta – brza, svega nekoliko
milisekundi (najbrži)
b) Dužina efekta – kratkotrajna
 Primeri: Acetilholin, GABA, Aspartat,
Glutamat.

Receptori vezani za G protein  Supstance: Hidrosolubilni lekovi

 Receptor: Receptor vezan za G protein
Građa:
a) Ekstracelularni domen –vezuje lek
b) Transmembranski domen- 7 puta
prolazi kroz membranu, pa se zato
ovi receptori nazivaju stepenastim
c) Intracelularni domen – vezan za G
protein
 Interakcija: Primarni glasnik (prvi glasnik)
lek, se vezuje za ekstracelularni domen
receptora, ovo indukuje niz konformacionih
promena, koje se šire duž
transmembranskog domena pa sve do
intracelularnog. Ova konformaciona
promena oslobađa G protein koji je
Sekundarni glasnik (drugi glasnik).
 G protein:
a) Gs –Stimulativni G protein
b) Gi – Inhibitorni G protein
 Primeri: Kateholamini, Glukagon itd.

20
fascija.com
 Tipovi sekundarnih glasnika
Ciklični AMP -Mehanizam delovanja:
a) Adenilat ciklaza – od ATP-a stvara cAMP
(kada je kativira G protein)
b) cAMP stimuliše razne protein kinaze I tako
ispoljava efekat
c) Fosofodiesteraze – razgrađuju cAMP
nakon prestanka dejstva stimulusa.
*Teofilin I kofein inhiboraju fosfodiesterazu
Kalcijum I fosfoinozitidi -Mehanizam dejstva:
Stimulus PIP2

Fosfolipaza C

IP3 Inozitol-
DAG
trifosfat

Unutrašnji depoi (gleatki ER)

Kalcijum Kalmodulin

Kalcijum-kalmodulin
kompleks

Regulacija aktivnosti enzima

(kalcijum zavisne protein-kinaze)

-Zaustavljanje dejstva:
a) Inozitol-trifosfat se razgrađuje
defosforilacijom
b) Diacilglicerol (DAG) – pretvara se u
fosfolipide, prevodi u arahidonsku kiselinu.
c) Kalcijum – otklanja se iz citoplazme
dejstvom kalcijumske pumpe.
Ciklični GMP -Specijalizovani glasnik – javlja se u nekoliko
tipova delija I ima tačno specijalizovanu f-ju.
-Efekat: Povedanje cGMP prouzrokuje relaksaciju
glatkih mišida krvnih sudova .

21
fascija.com
 -Preko cGMP deluju :
1. Organski nitrati
2. Azotni oksid (NO),
3. Atrijalni natriuretski faktor (ANF)
U odnosu na interakciju sa receptorima lekovi mogu biti:
Agonist Antagonist
-Onaj lek koji se veže za receptor i prouzrokuje -Vezuje se za receptor ali ne generiše stimulus.
odgovarajudi efekat. -Blokatori – nazivaju se ovako jer se vedina njih
-Mimetici – ovako se nazivaju jer se vedina njih vezuje za iste receptore kao I fiziološki aktivne
vezuje za iste receptore za koje se vezuju I neke supstance, međutim oni ne izazivaju efekat tako da
fiziološki aktivne supstance . Pošto izazivaju efekte, samo “zauzimaju mesto” tim supstancama.
agonisti “oponašaju” fiziološki aktivne supstance.
Dodatno lekovi mogu biti:
1. Puni agonisti – ukoliko, vezivanjem za receptor, dovode do maksimalnog farmakološkog efekta
2. Parcijalni agonisti- ukoliko dovode do manjeg farmakolog efekta (još se nazivaju kompetetivnim
antagonistima)
*Nemi receptori – receptori za koje se vežu lekovi a ne proizvodi se nikakav stimulus (npr. Proteini
plazme)

Tipovi antagonizma
Kompetetivni antagonizam Nekompetetivni antagonizam
- Kompeticija(konkurencija) -antagonista se -Dve mogudnosti:
reverzibilno vezuje za isti receptor na koji se vezuje 1. Ireverzibilno vezivanje za receptor –
agonista. antagonista veže se za receptor čvrstim
-Da bi se potisnuo efekat potrebno je samo kovalentnim vezama, samim tim
povedati koncentraciju agonista. povedavanje koncentracije agonista nede
-Kompeticija može biti: dovesti do “izbijanja” leka sa receptora.
1. Na nivou receptora (d-tubokurarin) 2. Vezivanje posle receptora–antagonista se
2. Na nivou enzima (antimikrobni lekovi) veže I blokira neki protein u signalnom
-primer: trovanje d-tubokurarinom putu datog receptora.
a) D-tubokurarin – vezuje se za Ach
receptore na motornoj ploči I time
onemogudava vezivanje Ach za iste
receptore (na ovaj način dolazi do pojave
paralize)
b) Neostagmin – unosi se u organizam jer on
inhibira Ach-esterazu, čime se povedava
koncentracija Ach u sinaptičkoj pukotini
c) Vede koncentracije Ach “izbijaju” d-
tubokurarin I prestaje paraliza.

2. Jonski kanali
Brzi kanali Spori kanali
-Aktivacija : izvrši se za nekoliko milisekundi. -Aktivacija : zahteva nekoliko stotina milisekundi.
-Natrijumski kanali – jer predominantno -Heterogeni kanali – najviše propuštaju kalcijum,

22
fascija.com
propuštaju jone natrijuma. ali pored njega I druge jone.

Tipovi jonskih kanala

Natrijumski kanali Brzi, nalaze se u svim ekscitabilnim delijama I
tkivima.
-Građa: dvoje vrata:
1. M-vratance – spoljnje,brzo se otvara usled
depolarizacije membrane
2. H-vratance –unutrašnje, sporo se zatvara
nakon depolarizacije
-Blokatori I aktivatori:
1. Blokiranje kanala – može se postidi
blokiranjem M ili H vratanca.
Primer:
a) Tetrodotkosin
b) Saksitoksin
*Blokiraju M vratanca.
2. Aktivatori kanala- supstance koje
produžavaju vreme za koje je kanal
otvoren, što dovodi do povedanog priliva
natrijuma. Otrovi škorpiona itd.
Kalcijumski kanali -Tipovi kanala:
1. L-kanali – mogu se blokirati
2. T –kanali – ne mogu se blokirati organskim
I neorganskim antagonisima; Jedino niklom
I tetrametinom.
3. N-kanali- mogu se blokirati kadmijumom
Kalijumski kanali Ima ih 10x manje od natrijumskih
-Blokatori I aktivatori:
1. Blokatori : cezijum I barijum
2. Aktivatori : dovode do hipopolarizacije
membrane I relaksacije glatkih mišida.
a) Nikorandil
b) Pinacidil
c) Kromakalim
Hloridni kanali Zajednički supstrat za GABA receptore I
benzodiazepinske receptore.

3.Enzimi
*Mnogi lekovi deluju tako što se vezuju za enzime u organizmu i inhibišu njihovu funkciju.
Neostigmin Inhibira Holin-esterazu
Inhibitori MAO (monoamino oksidaze)
Fluoroacil Kao lažni supstrat se vezuje u toku biosinteze
purina,tako sprečava sintezu DNK I otežava deobu

23
fascija.com
 delije. (koristi se u terapiji malignih bolesti)

4.Transportni molekuli
2. Kvantitativni aspekti dejstva leka
1. Odnos doze I efekta
*Odnos između doze I efekta je proporcionalan: sa povedanjem doze povedava se I efekat leka
Stupnjeviti odnos Kvantalni odnos
-Odnosi se na jedan biološki sistem (jednu jedinku) -Odnosi se na vedi broj bioloških sistema (jedinki)
-Pravilo: povedanje doze = povedanje efekta -Pravilo: “Sve ili Ništa”
*Povedavanjem doze povedavade se efekat leka *Jedinka de ili reagovati na dozu (npr. smrt) ili
sve dok se ne postigne maksimalni efekat. Kada nede reagovati (npr. preživljavanje)
se dostigne maksimum, svako povedanje doze Pomodu kvantalnog odnosa se računa:
nede imati uticaj na efekat. 1. Srednja efektivna doza (ED50) – ona
-Grafički prikaz: količina leka (doza) koja kod 50%
a) Hiperbolom – ukoliko je na x-osi (apscisi) eksperimentalnih životinja prouzrokuje
unesu rastude doze po aritmetičkom redu. neki farmakološki efekat.
2. Srednja toksična doza (TD50) – ona količina
leka (doza) koja kod 50% eksperimentalnih
životinja prouzrokuje toksičan efekat.
3. Srednja letalna doza (LD50) – ona količina
leka (doza) koja kod 50% životinja
prouzrokuje letalan efekat.
-Grafički prikaz:
a) Kumulativna kriva –kriva sigmoidnog tipa

b) Sigmoidnom krivom – ukoliko su doze na

apscisi nanesene na logaritamskoj skali.

*Isprekidanim linijama na slici se pri-

kazuje ona doza koja de u 50% jedinki
dovesti do letalnog ishoda.
b) Gausova kriva – zvonasta kriva

*Stupnjeviti odnos nastaje usled vezivanja lekova

za sve vedi I vedi broj receptora.

24
fascija.com
 *Isprekidana linija pokazuje srednju
efektivnu (letalnu ili toksičnu) dozu.

Klinički parametri
Terapijski indeks (TI) -Predstavlja odnos srednje letalne I srednje
efektivne doze.
LD50
TI=
ED50
*Što je TI vedi to je I manja verovatnoda da de dodi
do neželjenih dejstava prilikom primene leka.
*TI mora biti > 10 da bi se lek primenjivao

Faktor sigurnosti (FS) -Predstavlja razliku između maksimalne terapijske

doze I minimalne letalne doze.

FS = LD1 – ED99

*Što je ova vrednost veda, vedi je i raspon između

letalne doze i efektivne doze, samim tim je i lek
sigurniji za primenu.

Terapijska širina (TŠ) -Predstavlja razliku između toksilne doze nekog

leka za čoveka I njegove terapijske doze.

TŠ = TD1 – ED50

Farmakodinamski parametri
Jačina dejstva (“Potency”) -Pokazatelj afiniteta leka ka receptoru
-Što je lek jači to je sigmoidna kriva bliža y-osi
(ordinati) tj. Što je sigmoidna kriva bliža to je
potrebna manja doza leka da bi se postigao željeni
efekat.
Maksimalna efikasnosnt -Predstavlja unutrašnju aktivnost leka
-Procenjuje se na gornjem platou sigmoidne krive
-Od dva leka slična po dejstvu, bolji je onaj čija je

25
fascija.com
 maksimalna efikasnost veda. (Morfin I Kodein – pri
istim koncentracijama morfin daje bolje rezultate)
Biološka varijabilnost -Pacijenti mogu različito da odgovore na istu dozu
leka, pa čak I da jedan pacijent pri ponovljenom
davanju drugačije reaguje.
-U raznim stanjima se javlja hiperreaktivnost I
hiporeaktivnost po lek.
Nagib krive -Ukazuje na mehanizam delovanja leka.
-Što je nagib vedi, veda je terapijska širina, a samim
tim je I lek bezbedniji za primenu.

Brzina nastupanja dejstva leka

Zavisi od: *Maksimalni efekat leka je pri maksimalnoj
a) Načina primene leka koncentraciji leka.
b) Farmakokinetskih osobina leka
Način primene leka Brzina postizanja efekta
Intravenska primena Najbrže postizanje maksimalnog efekta
Parenteralna primena Skoro trenutno postizanje makismalnog efekta
Oralna primena Duže vreme potrebno za postizanje efekta
(resoprcija I raspodela leka)

Trajanje dejstva leka

*Prvenstveno zavisi od brzine eliminacije leka iz organizma
Trajanje dejstva leka se može produžiti:
a) Sporom intravenskom infuzijom
b) Pripremom depo-preparata – aplikuju se a iz njih se lek postepeno oslobađa
c) Izazivanjem lokalne vazokonstrikcije – npr. dodavanjem adrenalina.
d) Povedanjem terapijske doze

Doze I Doziranje
*Doza je određena količina leka koja se daje čoveku ili životinji u cilju lečenja ili zaštite od bolesti.
Fiziološka (neefektivna) doza Mala količina leka, koja iako je u organizmu ne
prouzrokuje bilo kakve vidljive efekte.
Terapijska (efektivna) doza Ona količina leka koja prouzrokuje koristan
terapijski efekat.
*Zbog individualnih varijacija, terapijska doza ima
svoj raspon:
1. Minimalna (TD1) – primenjuje se kod
hiperreaktivnih bolesnika.
2. Srednja (TD50) – doza kojom se postiže
optimalan efekat kod vedine bolesnika.
3. Maksimalna (TD99) – primenjuje se kod
hiporeaktivnih bolesnika.
Toksična doza Ona količina leka koja prouzrokuje teške neželjene

26
fascija.com
 efekte I simptome trovanja.
Letalna doza Ona doza koja prouzrokuje smrt.
Dnevna doza Količina leka koja se daje bolesniku u toku jednog
dana.
*Sastavljena iz pojedinačnih doza koje se
primenjuju tako da se u organizmu pacijenta
održavaju one koncentracije leka kojima se postiže
terapijski efekat. (frekvencija primene)

Izražavanje terapijskih doza

Internacionalnim jedinicama Primer: Doze prirodnog Penicilina G
Zbog brze eliminacije ovaj lek se morao
primenjivati na svakih 6h, danas se umesto njega
koristi prokain-penicilin sa kog se penicillin sporo
oslobađa pa se primenjuje na svakih 24h.
Težinskim jedinicama *Izražava se po kilogramu telesne mase; značajno
preciznije
Primer: Terapijska doza izoniazida = 5 mg/kg
Koncentracijama Izražavaju se doze lekova za spoljašnju lokalnu
upotrebu.
Primer: Pedikulocid -primenjuje se lokalno na kožu
I to u koncentracijama 0.3% u gelu.

*Izuzeci kod doziranja:

1. Kod primene nekih lekova terapija se započinje udarnom dozom (veda koncentracija leka) a
nakon toga se primenjue doza za održavanje (manja od udarne doze). Npr. lečenje
sulfonamidima.
2. Prema postignutom efektu – lekovi nemaju tačno određenu dozu, nego se prati pacijent I na
osnovu efekata se dalje dozira.
Npr. Injekcioni opšti anestetici – ubrizgavaju se polako intravenski sve dok se ne postigne
dovoljno duboka opšta anestezija u kojoj pri tom nije nastupila značajna depresija disanja. Doza
varira od pacijenta do pacijenta.

*Najveda pojedinačna doza ne sme prekoračiti maksimalnu terapijsku dozu (TD99) jer se nakon nje ne
povedava efekat, ved samo rizik od nastanka neželjenih efekata.

27
fascija.com
 Faktori koji utiču na dejstvo i doziranje lekova
Individualna osetljivost Ukazuje na to da nisu sve osobe podjednako osetljive na određenu dozu leka.
Jer u populaciji postoje hiperreaktivne i hiporreaktivne osobe. Iz tog razloga
različite terapijske doze de kod različitih osoba davati optimalne efekte.
Da ne bi došlo do predoziranja (ukoliko hiperreaktivnoj osobi damo srednju
terapijsku dozu TD50) lečenje treba započeti manjim dozama.
Telesna težina (masa) Ista doza leka, kod osoba različitih telesnih masa de mati različitu
koncentraciju na mestu dejstva.
Lekovi se trebaju dozirati po kg telesne težine.
Telesna površina Površina tela je direktno proporcionalna brzini metabolizma.
*Određivanje doze je znatno preciznije ukoliko se računa u odnosu na telesnu
površinu nego u odnosu na telesnu masu.
Starosno doba 1. Deca –razlikuju se po mnogim osobinama od odraslih, ne samo po
telesnoj težini.
„Dete nije mali čovek“ često se koristi kako bi se naglasilo da se kod
dece ne sme primenjivati ista terapija kao kod odraslih.
*Načini davanja lekova kod dece:
a) Tečni oblici lekova ( kapi ,solucije , suspenzije) – kod
novorođenčadi (do 30 dana života), odojčadi (1-12 meseci),
male dece (1. -5. Godine)
b) Intravenski – za decu do 2 godine
c) Intramuskularna primena
2. Starije osobe – osobe starije od 75 god.
Kod starijih osoba se menjaju:
a) Farmakokinetika lekova
I. Promenjen odnos između slobodnog i vezanog leka
II. Metabolizam lekova usporen
III. Elimeinacija lekova u bubrezima usporena (posledica
ovoga je značajno produženo vreme polueliminacije)
b) Farmakodinamika lekova – starije osobe su mnogo više
osetljive na dejstvo lekova,što znači da je kod ovih osoba
promenjena interakcija između leka i receptora.

28
fascija.com
 *Najčešče prepisivani lekovi gerijatrijskoj populaciji:
1. Nitrati
2. Antibiotici
3. Diuretici
4. ACE inhibitori
5. Bronhodilatatori
Graviditet Vedina lekova prolazi placentalnu membranu i dospeva u krvotok ploda.
Lekovi:
1. Prvi trimestar – mogu delovati teratogeno i prouzrokovati
kongenitalne malformacije (u ovom trimestru izbegavati sve lekove) .
2. Drugi i tredi trimestar – lekovi mogu usporiti razvoj i rast fetusa.
Patološka stanja Patološka stanja menjaju uslove za djestvo leka. Ovo je naročito izraženo kada
je oštečena jetra ili bubrezi.
Sportisti Ne smeju koristiti lekove koji mogu imati uticaja na njihov učinak u nekoj
sportskoj disciplini. (narkotici,anabolici,diuretici)

Ponovljeno dejstvo leka

*Izlečenje se ne može postidi jednokratnom primenom leka, ved se lek mora ponovljeno unositi u određenim vremenskim
razmacima; Kod ponovljene primene,može dodi do:
Kumulacije leka
-Pojačanje dejstva leka.
-Postepeno povedanje koncentracije leka.
-Nije specifično svojstvo leka .
-Posledica je određenog načina doziranja.
-Tok kumulacije:
1. Određena doza leka se primenjuje u kradim
vremenskim intervalima.
2. Ovo dovodi do postepenog povedanja
koncentracije leka u organizmu. (kada se dozira do pojave tolerancije po taj lek i druge, farmakološki slične
u kradem vremenskom razmaku, nova doza se
unosi dok se prethodna još nije u potpunosti
eliminisala, tako se pri svakoj novoj dozi
povedava koncentracija leka).
3. Povedanjem koncentracije se povedava i količina
leka koja se eliminiše (eliminaija prvog reda)
4. Nakon određenog vremena količina leka koja se
eliminiše se izjednači sa količinom leka koja se
unosi – na ovom nivou se koncentracija održava
konstantnom.
*Udarna doza – koristi se u slučajevima kada je
potrebno da se terapijska koncentracija leka dostigne
što brže.
-Tada se:
a) Prvo daje udarna doza – veda količina leka ,
jer de ona brzo povedati koncnetraciju leka na
željeni nivo
Tolerancije leka
-Smanjenje dejstva leka
-Postepeno slabljenje efekta leka pri ponovljenoj primeni leka.
-Potrebno da se poveda doza da bi se postigao isti efekat kao na
početku primene.
-Tolerancija – javlja se najčešde kod supstanci koje utiču na
raspoloženje i ponašanje čoveka (alkohol, opioidi, barbiturati ,
nikotin). Obično udružena sa psihičkom i fizičkom zavisnošdu.
-Ukrštena tolerancija – konstantna primena jednog leka, dovodi
lekove.
-Mehanizam tolerancije:
a) Ubrzana eliminacija leka – dovodi do smanjenja
koncentracije leka na ciljnom mestu. (npr. Tolerancija
usled frekventne primene barbiturata; povedava se broj
mikrozomnih enzima koji vrše biotransformaciju ovih
lekova, te se brže inaktivišu i izlučuju)
b) Prilagođavanje osetljivih delija (npr. Morfin)
c) Stvaranje antitela
-Osobine tolerancije:
1. Ne razvija se podjednako prema svim efektima leka (npr.
kod razvijene tolerancije prema morfinu, on i dalje
prouzrokuje podjednako suženje zenica)
2. Nije neograničena – tolerantne osobe nisu tolerantne na
sve doze lekova, ved im je potrebna veda doza da bi se
predozirali tj. njihova letalna doza je značajno veda od
letalne doze netolerantnih osoba.

29
fascija.com
 b) Zatim se daju manje doze , kako bi održavale
koncentraciju leka
-Kod lekova koji imaju usku terapijsku širinu
(npr. digoksin) opasno je koristiti udarnu dozu.
3. Reverzibilna – nakon zaustavljanja primene leka,
osetljivost prema leku se vrada na početni nivo.
Vrste:
I. Tahifilaksija – akutni oblik tolerancije
-tolerancija se javlja ved posle nekoliko primena
propisane doze leka (pr. efedrin, pseudoefedrin)
II. Rezistencija – smanjena osetljivost tj. povedana
otpornost patogenih mikroorganizama prema
antibioticima i hemioterapijskim lekovima.
III. Desenzitizacija - pojava da ved posle nekoliko sekundi po
primeni leka njegov efekt postepeno slabi bez obzira na
to što je i dalje prisutan na reptorima.
*Ovo se razlikuuje od nishodne regulacije jer se odigrava
odmah nakon primene leka dok se nishodna reglulacija
javlja tek pri dugotrajnom izlaganju receptora.

Uzajamna dejstva leka

Sinergizam
-Kada lekovi deluju u istom smislu i jedan drugom
pojačavaju dejstvo. (sinergisti – lekovi)
-Sinergizam može biti:
1. Aditivni sinergizam – ukupan terapijski
efekt pri primeni dva leka je jednak zbiru
njihovih efekata.
*Ovo je veoma povoljno jer se ovi lekovi,
ukoliko se zajedno primenjuju mogu
unositi u dozama koje su za 1/3 ili 1/2
manje od njihove uobičajene doze.
*Ovako se dodatno smanjuje šansa za
neželjenim efektima leka.
2. Supraaditivni sinergizam – zajednički efekt
sinergista vedi od ukupnog zbira njihovih
efekata.
*Veoma je teško utvrditi kada su u pitanju
dva aktivna leka, obično se javlja kada
jedan inaktivisan lek, potencira efekat
aktiviranof leka.
-Kombinovane terapije – terapije u kojima se
oslanja na sinergizam lekova. U terapiji se mogu
koristiti:
a) Odvojeni lekovi – istovremeno ili u
određenim vremenskim intervalima
b) Kombinacija lekova – preparat u kom su
ved kombinovani lekovi. (kombinacija
sulfametaksazol + trimetoprim)
Antagonizam
-Kada je zajednički efekt leka manji od zibira
njihovih pojedinačnih efekata.
-Podela:
a) U odnosu na konkurenciju za receptor:
1. Kompetetivni antagonizam
2. Nekompetetivni antagonizam
b) Na celularnom nivou:
1. Funkcionalni antagonizam –
agonisti deluju na različite
receptore u istom organu i
prouztokuju suprotne efekte.
Primer: salbutamol i histamin
suprotno deluju na glatke mišiče
bronha.
2. Fiziološki antagonizam – agonisti
deluju na isti organ, suprotno i
preko različitih receptora.
Primer: glikogen i insulin
3. Hemijski antagonizam – kada dva
leka (ili lek i otrov) u organizmu
međusobno reaguju, prilikom čega
nastaje neaktivno jedinjenje.
Primer: neutralizacija heparina
protamin-sulfatom (u slučaju
krvarenja izazvanog heparinom)
*Lečenje trovanja – zasniva se na upotrebi
antagonista koji bi zaustavili efekat otrova. Takvi
antagonisti se nazivaju antidoti.

30
fascija.com
Primeri:

1. Lečenje insuficijencije srca:

Vazodilatatori + diuretici
2. Lečenje tuberkuloze
Primena više antituberkulotika

Neželjena dejstva leka

Ne postoji lek koji deluje specifično tj. svi lekovi deljuju selektivno. Ovo znači da se lek sa visokim
afinitetom vezuje za neki receptor, međutim postoji mogudnost vezivanja i za druge receptore. Zbog toga
se kod primene leka mogu očekivati:
1. Terapijska dejstva – željeni i povoljni efekti leka
2. Neželjena dejstva – toksični pa i letalni efekti leka koji su deo
farmakološkog profila (tj. za koje se zna da se mogu javiti).
3. Neočekivana dejstva – takođe neželjeni efekti leka, za koji nisu deo
farmakološkog profila leka.
Primer:beta-blokatori
a) Terapijsko dejstvo ---> snižavaju povišen arterijski krvni pritisak
b) Neželjena dejstva ----> mogu izazvati bradikardiju, osečaj umora itd.
c) Neočekivano dejstvo ---> praktolol, beta-blokator koji se danas više
ne koristi, je potpuno neočekivano izazvao retroperitoneumsku
fibrozu.

Uzroci neželjenih dejstava

Neselektivnost dejstva leka
Izmenjena farmakokinetika leka
Interakcije lekova
Karakteristike obolelog organizma
Greške lekara
Primum non nocere – prvo ne naškoditi
a) Preklapanje receptora – uvek postoji mogudnost da lek
deluje na različite tipove receptora.
b) Rasprostranjenost receptora – receptor na koji deluje lek se
nalazi u bolesnom ali i zdravom tkivu. Iako lek u bolesnom
tkivu izaziva terapijski pozitivne efekte, u zdravom može
izazvati i neželjene
Najčešde kod oboljenja bubrega i jetre. Nemogudnost metabolisanja
i izlučivanja leka mogu dovesti do neželjenih efekata.
Ukoliko se simultano primenjuje više lekova, njihova interakcija
može dovesti do neželjenih efekata
Npr. rano ili staro životno doba
Principi farmakoterapije
Primum optime curare – prvo optimalno lečiti

31
fascija.com
-dugo je vladao ovaj princip -savremen i princip koji podrazmeva da se u terapiji
mora računati i pojava podnošljivog stepena
neželjenih efekata.
Lokalizacija neželjenih efekata
*Neželjeni efekti se mogu manifestovati na svim organima i tkivima.
10 najčešdih neželjenih efekata 10 najopasnijih neželjenih efekata
1. Nauzeja 1. Srčane aritmije
2. Somnolencija 2. Toksični efekti na kostnoj srži
3. Dijareja 3. Depresija centralnog nervnog sistema
4. Povradanje 4. Edem pluda
5. Ospe po koži 5. Krvavljenja
6. Aritmija 6. Insuficijencija bubrega
7. Svrab po koži 7. Hipotenzija
8. Neprijatnosti na mestu ubrizgavanja leka 8. Poremedaj elektrolita i vode
9. Hiperkaliemija 9. Hiperkaliemija
10. Medikamentna groznica 10. Hipokaliemija i udružene komplikacije

Zavisnost neželjenih efekata od doze leka

Neželjeni efekti mogu biti:
a) Dozno nezavisni :
1. Alergija
2. Idiosinkrazija
b) Dozno zavisni :
1. Apsolutno predoziranje – nastaje usled profesionalne greške, kada se aplikuje veda doza
od maksimalne terapijske doze.
Primeri apsolutnog predoziranja
Lek Neželjen efekat
Paracetamol Toksični efekti na jetri
Doksorubicin i antidepresivi Oštedenje miokarda
Citostatici i hloramfenikol Oštedenje funkcije kostne srži
Aminoglikozidi i sulfonamidi Dozno-zavisno oštedenje bubrega

2. Relativno predoziranje – nastaje kada se primeni terapijska doza, ali zbog

hiperreaktivnosti organizma ta doza je prevelika.
*Najčešdi efekat ovog predoziranja je proširenje dejstva leka na više organa i
pojačavanje osnovnog dejstva leka. (pr. Insulin kod promenjenih uslova može
dovesti do hipoglikemije)

Genetski faktori
-Genetski faktori utiču na farmakokinetiku lekova i individualnu reakciju prema njima.
-Nasledne karakteristike mogu biti:
a) Multifaktorske – kontroliše ih više gena; nasledna karakteristika kontinualnog karaktera.
b) Monogenske – kontroliše ih jedan par gena; nasledna karakteristika isprekidanog karaktera.
-Genetički kod je ključan jer sadrži informacije za sintezu različitih proteina, među kojima su receptori i
enzimi; poremedaji na nivou gena koji kodiraju receptore i enzime mogu dovesti do neželjenih reakcija.

32
fascija.com
Farmakogenetika – nauka o genetskim varijacijama koje su razlog razlika između individualnih reakcija
prema lekovima
Neželjene reakcije genskog porekla
-Javljaju se najčešde kod osoba koje imaju urođene enzimopatije.
-Urođene enzimopatije – genetski defekti usled kojih je poremeden broj ili struktura enzima.
-Pošto kod pacijenata postoji defekt enzima, interakcija leka sa tim enzimom može dovesti do
neželjenih efekata.
-Latentne anomalije – zbog toga što je osoba u potpunosti zdrava i ne pokazuje nikakve naznake
sve dok prvi put ne uzme lek.
-Recesivne (aa) – da bi se ispoljila enzimopatija oba gena za dati enzim moraju biti defektna.
Primer:
1. Atipična holinesteraza u krvi – javlja se kod osoba koje imaju defekt na genu za holinesterazu.
Sukcinilholin u normalnoj dozi kod ovih osoba ima produžen efekat.
2. Spori acetilatori – usled defekta na genu u jetri, izoniazid se sporije inaktiviše. 50% stanovništva
evrope ima ovaj defekt (oni se nazivaju sporim acetilatorima).

Alergijske reakcije
-Kod osoba sa oslabljenim imuniteteom može se javiti Imunološka preosetljivost.
-Alergijska reakcija se javlja kod osoba koja je prethodno senzibilisana na određen lek
-Ta senzibilizacija može biti:
1. Direktna – prethodnom primenom datog leka
2. Unakrsna- pacijent je primenjivao lek koji je slične građe sa datim lekom, te primenom dolazi do
alergijske reakcije.
Reakcije preosetljivosti
Tip I : Neposredna – anafilaktička reakcija
-mehanizam: nakon prve primene leka stvori se veda količina IgE, oni se vezuju za
mastocite i bazofile i na taj način je izvršena senzibilizacija. Ponovnom primenom, lek
de se vezati za igE na površini ovih delija i snažno ih aktivirati. Kao rezultat aktivacije
oslobađaju se histamin i leukotrijeni.
-Efekti: anafilaktički šok, astma, urtikarija, rinitis, konjuktivitis.
-Ovaj tip prouzrokuju:
1. Penicilini
2. Lokalni anestetici
3. Salicilati
-Lečenje: Adrenalin (0.5 mg; intramuskularno)
*zatim po jedna doza antihistaminika i kortikosteroida
Tip II : Citotoksična reakcija zavisna od antitela
Reakcije rane -Mehanizam: prethodnom senzitizacijom nastali su IgG i IgM po određeni lek,
preosetljivosti naknadnom primenom, ova At vezuju molekule leka koji su i sami vezani za receptor na
površini ciljne delije. Preko Fc regiona IgG i IgM se indukuje histoliza delija za koje je
vezan lek.
-Efekti: hemoliza
-Ovaj tip prouzrokuju:
1. Aminofenazon
2. Barbiturati
3. Penicilin

33
fascija.com
 -Lečenje: prekid terapije;
Kortikosteroidi + krvne delije
Tip III : Imunski kompleksi
-Mehanizam: nagomilavanje Ag-At kompleksa prouzrokuje aktivaciju komplementa što
indukuje povedanje propustljivosti krvnih sudova i migracije neutrofila.
-Efekti : ospe po koži, sindrom sličan lupusu, vaskulitis
-Ovaj tip prouzrokuju:
1. Peptidni hormoni
2. Penicilin

Učestalost alergijskih reakcija

Prema jednom leku – samo jedan lek dovodi do reakcija preosetljivosti u organizmu.
Grupna alergija – osoba je osetljva na hemijski i imunološki srodne lekove.
Alergija Primer:
1. Penicilin -----> osetljivost na sve peniciline a nekad i cefalosporine.
2. Sulfonamidi -----> alergija i na prokain, benzokain, p-aminobenzoevu kiselinu.
Alergeni mogu biti:
Lek Skoro svaki lek može izazvati alergijsku reakciju
Metaboliti leka Npr. Produkti biotransformacije penicilina su jači alergeni od
samog penicilina
Pomodne farmakološke supstance Najčešde se ne navode u sastavu leka a mogu biti ključni alergeni.
Alergija u odnosu na način aplikacije:
Lokalna primena leka na koži i sluznicama Najintenzivnija
Parenteralna primena Veda šansa za alergijskom reakcijom
Oralna primena Ređe
Alergija u odnosu na dužinu primene leka:
Dugotrajna primena Veda šansa
Kratkotrajna primena Manja šansa
Alergija u odnosu na dozu leka
*Doza leka nema uticaja na verovatnodu pojave alergijskih reakcija, ponekad i minimalne doze mogu
izazvati teške reakcije sa smrtnim ishodom!
Reakcije kasne Reakcije posredovane delijama
preosetljivosti -Manifestuju se 2-3 dana nakon izlaganja bolesnika leku
-Mehanizam: posredovano citokinima i makrofagima koji aktiviraju delije stečenog
imuniteta (CD4+ i CD8+)
-Efekti: lokalno zapaljenje, obimno oštedenje tkiva
-Ovaj tip prouztokuju:
1. Antibiotici
2. Lokalni anestetici

34
fascija.com
 Najteži neželjeni efekti
Hemijska mutagenost Sposobnost supstance da dovede do permanentne
promene na nivou genetičkog koda same delije
(mutacija).
Karcinogenost Sposobnost supstance da maligno preobrati neku
čeliju. Takođe uključuje interakciju te supstance sa
genetičkim kodom delije.
Teratogenost Sposobnost supstance da prouzrokuje poremedaj
razvoja i nakaznost. Ne zahteva interakciju leka sa
genetičkim materijalom.

Zavisnost
Karakteristike zavisnosti:
Psihička zavisnost Stvara se zato što lek izaziva izaziva prijatno (euforija) ili posebno raspoloženje te
se kod osobe stvara potreba za ponovno uzimanje leka ili droge.
Fizička zavisnost Prilagođeno (promenjeno) stanje organizma, koje se posle prestanka unošenja leka
manifestuje fizičkim poremedajima.
-Apsinencijalni sindrom – skup svih fizičkih poremedaja koji se javljaju
nakon prestanka unošenja leka. Obično su to simptomi suprotni od onih
koje dati lek prouzrokuje.
Opioidni lekovi izazivaju najvedu zavisnost.
Tolerancija Povedana tolerancija prema leku uključuje da osoba unosi sve vede i vede doze
kako bi postigla isti efekat. Tolerancija prema jednom leku, ujedno znači toleranciju
prema svim lekovima iste grupe – Unakrsna zavisnost i tolerancija.

Tipovi zavisnosti
Tip Psihička zavisnost Fizička zavisnost Tolerancija
Opioidni +++ +++ +++
Alkoholno-barbituratni Promenljiva Promenljiva +
-ovoj grupi pripada: (+,++ ili +++) (+,++ ili +++)
1. Alkohol
2. Barbiturate
3. Benzodiazepine
4. Izvestan broj drugih sedativa.

Kokainski +++ + -
Amfetaminski Promenljiva - +++
-ovoj grupi pripada: (+,++ ili +++)
1. Amfetamin
2. Metamfetamin
3. MDMA, Ecstasy
Kanabis + - -
Halucinogeni + - ++
-ovoj grupi pripada:
1. Dietilamid lizerinske kiseline (LSD)

35
fascija.com
 2. Fenciklidin
3. Meskalin
4. Psilocibin
Khat + - -
-Droga iz biljke Chata edulis.
Isparljivi rastvaradi + - -
-ovde pripadaju:
1. Toluen
2. Heptan
3. Heksan
4. Fluorovodonici (freoni) itd.
Duvanski ++ ili +++ - +
+++ = jako izražena zavisnost
++ = umerena
+ = slabo izražena
- = ne postoji
+,++ ili +++ = promenljiva (varira od osobe do osobe)

INTERAKCIJA MEĐU LEKOVIMA

Mehanizmi interakcije
Farmaceutski (fizičko-hemijski) -Odigravaju se izvan organizma bolesnika
-Lekovi međusobno reaguju u samom
farmaceutskom preparatu ili u boci za infuziju.
Farmakokinetički -Odigravaju se u organizmu
-Pomešani lekovi menjaju jedno drugome
farmakokinetičke karakteristike (resorpcija,
raspodela, metabolisanje , eliminacija)
Farmakodinamski -Odigravaju se u organizmu I to na mestu
delovanja leka.
-Uključuje interakcija na nivou receptora.
Mesta interakcije među lekovima
Izvan organizma Interakcije u boci ili brizgalici u kojoj se nalaze
lekovi.
Nakon oralne primene Lekovi mogu jedno drugome izmeniti biološku
raspoloživost kao I stepen I brzinu resorpcije.
Krv Kompeticija na mestima za vezivanje na
proteinima plazme.
Jetra Lekovi jedno drugom mogu menjati brzinu
metabolisanja (biotransformacije).

36
fascija.com
Bubrezi Interakcija među lekovima menja brzinu
eliminacije.
Receptori Interakcija uključuje antagonizam ili sinergizam.
*Od farmaceutske formulacije leka, pa sve do njegove eliminacije iz organizma postoji mogudnost
interakcije lekova.
Interakcije lekova in vitro
-Farmaceutske inkompatibilnosti – predstavja sve interakcije između lekova koje se dešavaju van
bolesnikovog organizma.
-Najčešde se javlja:
1. Prilikom dodavanja leka infuzijskim tečnostima
2. Mešanjem dva leka u istoj brizgalici
-Promene u toku interakcije mogu biti:
a) Vidljive – pojava precipitate, zamudenje rastvora, promena boje rastvora
b) Nevidljive - ovo je posebno opasno
*Prilikom mešanja leka sa infuzijskom tečnošdu dolazi do njegovog razblaženja .
Interakcije lekova u organizmu bolesnika
Ove interakcije mogu biti:
1. Farmakokinetičke interakcije
2. Farmakodinamske interakcije

Farmakokinetičke interakcije lekova

U toku resorpcije a) Resorpcija preko gastrointestinalnog trakta :
1. Salicilati (slabe kiseline) – brže se resorbuju ukoliko je PH na mestu
resorpcije niže vrednosti. Ukoliko se unesu alkalni lekovi, PH sredine de
rasti, samim tim de se povedavati I broj disosovanih salicilata. Time se
smanjuje resorpcija ovih lekova.
2. Tetraciklini – ne smeju se primenjivati zajedno sa lekovima koji imaju
Ca, Mg ili Al u svom sastavu. Reaguju sa ovim lekovima I formiraju
komplekse koji se teško resorbuju.
3. Prisustvo hrane u želucu smanjuje resorpciju u git-u
b) Resorpcija iz potkožnog tkiva – ukoliko se želi postidi duži period resorpcije leka,
zajedno sa lekom se ubrizgaju I vazokonstriktori. Oni lokalno smanjuju
propustljivost a time produžuju dejstvo leka.
U toku vezivanja -Konkurencija za albumine plazme
lekova za proteine -Lek sa vedim afinitetom ka albuminima de istisnuti lek sa manjim afinitetom.
plazme -Opasno ukoliko se istiskuju lekovi koji su u visokom procentu vezani za proteine plazme!
*Primer : Antikoagulantni lek –Varfarin se istiskuje pod dejstvom fenilbutazona I
oksifenbutazona
-Kiseli lekovi : fenilbutazon, sulfonamidi , salicilati, barbiturati, penicilini, nalidinska
kiselina I rendkenska kontrasna sredstva mogu lako istisnuti lekove sa albumina.
-Lekovi koji su u visokom stepenu vezani za proteine plazme : kloksaciklin, dikloksaciklin,

37
fascija.com
 hinidin ,propanolol. Oni se nikako ne smeju koristiti zajedno sa nekim od kiselih.
U toku Lekovi jedan drugom mogu:
metabolizovanja a) Ubrzati metabolisanje –indukcijom mikrozomnih enzima jetre
lekova u jetri 1. Alkohol – induktor mikrozomnih enzima; kod alkoholičara metabolisanje
nekog leka može biti I do 2 puta brže
2. Pesticidi – takođe deluju kao induktori
3. Insekticidi
b) Usporiti metabolisanje – inhibicijom enzima
U toku izlučivanja -Preko bubrega se mogu izlučiti samo hidrosolubilne (disosovane supstance) dok
preko bubrega liposolubilne uvek bivaju reapsorbovane te se ne izlučuju.
-Izlučivanje lekova zavisi od PH mokrade

Lekovi
Slabe baze* Slabe kiseline*
Petidin Fenobarbiton
Morfin Salicilati
Prokain Nalidinska kiselina
Antihistaminici Neki sulfonamidi

*Slabe baze – disosuju u kiseloj mokradi (PH<7); samim tim de se bolje izlučivati u
mokradi sa niskom PH.
*Slabe kiseline – disosuju u baznoj mokradi (PH>7); bolje se izlučuju u mokradi
visoke PH.

Farmakodinamske interakcije lekova

*Uključuje antagonizam I sinergizam koji se može javiti usled simultane primene dva ili više lekova.

38
fascija.com