1.

Definicija zavisnosti od droga

Sindromi nastali zbog upotrebe PAS ukljuuju: tetnu upotrebu, akutnu intoksikaciju,
sindrom zavisnosti, apstinencijalni sindrom, psihotine poremeaje, sindrom amnezije,
rezidualne poremeaje i psihotine poremeaje sa kasnim poetkom.
Zavisnost od droga podrazumeva stanje periodine ili hronine intoksikacije prirodnim ili
sintetskim drogama. Zavisnost karakterie: snana elja i potreba za nabavljanjem i
uziamanjem droge, tendencija poveanja koliine uzete droge, fizika i psihika
zavisnost, tetne zdravstvene posledice i poremeaji u drutvenom i profesionalnom
funkcionisanju.
Psihika zavisnost ili habituacija je intenzivna elja za drogom bez znakova fizike
zavisnosti, a fizika zavisnost ili adikcija je pojava apstinencijalne krize kada se smanji
koliina droge ili ukloni njeno unoenje i poveanje tolerancije.
2. Definicija zavisnosti od alkohola
Jelinek je dao kriterijume od kojih bar 1 od 4 moraju biti prisutni da bi se neko stanje
oznailo alkoholizmom:
-psihika i fizika zavisnost
-progresija somatskih, psihijatrijskih i neurolokih pormeaja
-gubitak kontrole nad konzumiranjem pia
-nemogunost apstinencije
U klinikoj upotrebi je sledea definicija alkoholizma: alkoholizam je hronina,
progresivna bolest recidivantnog karaktera koju karakterie elja za pijenjem alkoholnih
pia u cilju postizanja zadovolstva. U razvijenoj fazi bolesti obavezno nastaju telesni
simptomi i duevna oteenja koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja
alkohola. Glavna karakteristika bolesti je progresivna deterioracija linosti.
Prema psiohoanalitikom pristupu alkoholizam je nain beanja od realiteta i sredstvo za
zadovoljstva bez truda. Po kliniko-psihijatrijskom stanovitu alkoholizam je bolest jer je
prekomerno opijanje hr intoksikacija, jer je elja za piem opsesivno-kompulzivne
prirode, jer je alkoholizam eto simptom prethodnog psihikog pormeaja, jer se
komplikacijama alkoholizma bavi medicina.
3. Etiologija zavisnosti od droga
Uzroci nastanka narkomanije razmatraju se kroz interakciju razliitih inilaca koji deluju
u sadejstvu, a najvaniji linost narkomana, porodica i drutvo i svojstva psihoaktivne
supstancije.
4. Linost zavisnika od droga
Ispitivanja pokazuju da je rizik od upotrebe PAS vei kod osoba iji su roditelji bili
zavisnici od pojedinih PAS. Opte je prihvaeno da su uivaoci droga nezrele i
nesamostalne linosti, a uestalost poremeaja linosti je meu narkomanima veoma
visoka (najee antisocijalni i border-line). Druge karakteristike koje se sreu su
hostilnost, nizak prag tolerancije frustracija, rigidnost i nisko samopotovanje.

Psihijatrijski i medicinski pormeaji koji mogu da prethode upotrebi PAS su najee

anskiozni pormeaji, depresija i hronini bol.
5. Socijalni faktori u nastanku zavisnoti od droga
Kulturni i drutveni stavovi mogu da deluju podsticajno ako odobravaju upotrebu PAS.
Tako je u zemljama Dalekog istoka dozvoljena upotreba marihuane i opijuma a u
zapadnom svetu alkoholnog pia. Od posebnog su znaaja porodini odnosi koji su
najee pormeeni. Glavni uzroci zloupotrebe marihuane i drugih PAS nalaze se u
dinamici savremene porodice, u kojoj se na raun standarda i sociajlnih dobara
dehumanizuju i osiromauju pa se zbog toga mladi oseaju prazno u duevnom ivotu.
Rizini faktori za upotrebu droga su:
1.Faktori visokog rizika (problemi u porodici)
-neuspeno vaspitanje
-haotino stanje u kui
-nedostatak vaspitanja
2. Drugi rzizici (van porodice-u koli npr)
-nepodesno ponaanje u razredu
-neuspeh u koli
-slabost u prilagoavanju
-pripadanje devijentnim grupama
-mediji
3. faktori koji deluju preventivno:
-dobri porodini odnosi
-adekvatan roditeljski nadzor
-uspeh u koli
-drutvena aktivnost u koli, sportu, kulturi
-dobra informisanost o drogama
6. Bioloki faktori u nastanku zavisnosti od droga
Neurobiologija pojedinca moe biti predispozicija pojedinca za upotrebu PAS. Ove
supstance deluju na razliite neurotransmitere (bzd, opijatne).
7. Vrste i osobine droga
Sve PAS se mogu podeliti na 5 osnovnih grupa:
1) DEPRESORI CNS-A
-opijum i njegovi derivati (morfin, kodein, heroin, metadon, tramadol, pentazocin,
buprinorfin)
-sedativno-hipnotike supstancije (benzodijazepini i barbiturati)
2) ORGANSKI RASTVARAI
-lepila, petrolej, benzin, boje i lakovi
3)STIMULANSI
-amfetamin, kokain, nikotin, kofein, khat
4)HALUCINOGENI

-LSD, fenciklidin, antiholinergici (biperiden, tiheksifenidil, prociklidin)

5)KANABIS
-marihuana, hai
8. Heroin (osnove karakteristike, mehanizam delovanja)
Heroin je polusintetski derivat opijuma. Postoje tri grupe opijatnih receptora: mi, kapa,
delta. Mi receptori (1,2) su vani za analgeziju, oni daju euforiju pri apsorpciji i depresiju
pri eliminaciji i odgovorni su za javljanje AS i zavisnosti. Kapa (1,2,3) izazivaju
analgeziju, sedaciju, pojaavaju diurezu, a delta (1,2) izazivaju analgeziju. Najznaajnaije
prezentacije opijatnih r su u talamusu koji je odgovoran za bol, tegmentumu koji je
odgovoran za nagradu i kaznu i u hipokampusu. Aktivacija ovih r u limbikom sistemu
dovodi do oseanja zadovoljstva, smirenosti i bezbrinosti. Ovi receptori se mogu
aktivirati i zdravim ponaanjem (sport, seks, obrok). Tokom upotrebe opijata dolazi do
smanjenja broja i osetljivosti opijatnih receptora koja su povezana sa razvojem zavisnosti.
Heroin se upotrebljava iv, umrkavanjem, puenjem, inhalacijom u vidu praha, ajevima,
tabletama, rastvorima, dimom... Pri iv aplikaciji se stvaraju oiljci, fibroza i obliteracija
vena. On izaziva pomuenje svesti, senzorijuma, budnosti, slabe intelektualne funkcije,
euforiju, analgeziju. Tolerancija se brzo razvija pa potrebe za drogom postaju ee. Za
10 dana se moe razviti fizika zavisnost, a dejstvo mu traje 2-6 h. Posle 10 h cc pada, a
se javljaju sumptomi AK (ako je zavisnot formirana) ili ostaje opsesivna potreba za
novim uzimanjem.
9. Heroin (akutna intoksikacija i terapija)
Pri iv aplikaciji mogu se razlikovati tri faze dejstva:
-faza udarnog dejstva (fle)-traje kartko, nekoliko min, telesne senzacije, subjetkivni
oseaj topline, tahikardija
-euforino-meditativna faza-smirenost, prijatan umor, blaga euforija, meditacija i iluzije,
traje 3-4 h, analgezija
-hipnoza-pospanost ili san, a nakon buenja nastaje euforija, depresija, anskizovnost,
strah, neodoljiva elja za ponovnim uzimanjem, mioza, muka, povraanje, opstipacija,
preznojavanje, hipersalivacija.
Tokom intoksikacije dominira euforija, a ankon depresija.
Akutno predoziranje ili overdose je jedna od najozbiljnijih komplikacija i zahteva hitan
hospitalni tretman. Leenje se sastoji u podravanju i uspostavljanju vitala i davanju
naloksona. Prvo obezbediti airway, otvoriti vensku liniju, ne davati diuretike, samo 40
ccm 50% glukoze, nalokson.
10. Heroin-leenje opijatske zavisnosti-supstituciona terapija
Farmakoterapija zavisnosti od heroina moe biti dvojaka: primenom sredstava sa
antagonistikim dejstvom ili supstisucijom opijatskih droga nekim drugim
medikamentom. Osnovno dejstvo sredstava sa antagonistikim dejstvom je blokiranje mi
r u CNS-u, pa zbog toga uzimanje opijata nee dovesti do euforije, a vee doze dovedu
do depresije disanja. To su blokatori (naltrekson).

Metadon je opioidni agonist i deluje na slian naina kao heroin. Kada se uzima u
odgovarajuim dozama u susptitucionoj th ne izaziva euforiju, niti sedaciju, ne deluje kao
analgetik, dozira se individualno, a prava doza je ona na kojoj prestaje glad za drogom, a
ne stvaraju se efekti euforije i sedacije. Uzima se oralno. Metadonski program ne
predstavlja iskljuivo medikamentoznu th, ve privlai pacijente ka zdravstvenim
ustanovama u kojim je onda mogue primeniti niz dugih intervencija. Smanjuje rizik od
predoziranja, poboljava kvalitet ivota.
11. Sedativno-hipnotike supstance
To su benzodijazepini, barbiturati i meprobamat. Benzodijazepini su lekovi sa
anksiolitikim, antikonvulzivnim i miorelaksantnim efektima, a barbiturati se danas
uglavnom koriste u leenju epi.
Akutna intoksikacija karakterie se disfunkcionalnim ponaanjem: euforija, dezinhibicija,
apatija, sedacija, verbalni ispadi, agresija, nestabilnost raspoloenja, poremeaj panje,
anterogradna amnezija, ataksija, oteano stajanje, nistagmus, pormeaji svesti, promene
na koi...Teka akutna intoksikacija moe biti praena hipotenzijom, hipotermijom,
snienjem refleksa kalja, depresijom disanja. Zavisnost nastaje kada se ovi lekovi
uzimaju bez preporuke i kontrole lekara ili se propisuju neadekvatno.
12. Lepak i isparljivi rastvarai
To su inhalanti koji se koriste u domainstvu i industriji kao organski rastvarai: benzin,
petrlej, lepila, boje, lakovi, aceton, sprejevi... Aktivne supstance su toluol, benzen, aceton
i ostali ugljovodonici. Sadre esto i teke metale. Njihova upotreba dovodi do oteenja
na nivou neuromiine spojnice, do lezija u CNS-u i oteenja unutranjih organa (jetra,
bubrezi, plua, srce...). Deca u ranoj adolescenciji su najei korisnici, a veina potie iz
razorenih porodica nieg ekonomskog statusa. Razlikuju se eksperimetnatlni (tranzitorni)
potroai i hronini potroai. Akutna intokskacija slian je alkoholnoj (depresori), ali
nastaje bre jer se resorpcija odvija pluima. Krae traje. Th je simptomatska. Psihika
zavisnost se brzo stvara a o fizikoj nema podataka. Intoksicakacija se ogleda u:
Apatiji, letagiji, svadljivosti, agresivnosti, nestabilnosti raspoloenja, poremeajima
rasuivanja, panje i pamenja...uz netsbilan hod, oteano stajanje, dizartriju, nistagmus,
poremeaj svesti ili diplopijama...
13. Psihostimulansi
Izazivaju poboljanje raspoloenja do euforije, poveavaju mentalnu aktivnost i
odravaju stanje budnosti. Najvaniji predstavnici su amfetamin i kokain, a njihov
osnovni mehanizam delovanja je blokada preuzimanja dopamina (kokain) i serotonina
(amfetamin i jedno i drugo).
Kokain je alkaloid iz biljke Eruthoxylon coca, a upotrebljava se prereen u vidu praka
kokain hidrohlorida, najee umrkavanjem ili puenjem, ree iv. Zloupotreba za kratko
vreme izaziva oba tipa zavisnosti, a osobe koje ga uzimaju esto uzimaju i alkohol i
sedative. Kokainske intoksikacija se sastoji iz tri faze:

-euforina (psihomotorni nemir, neodoljiv smeh, oseanje intelektualne moi, logoreja,

seksualna dezinhibicija)
-faza konfuzije, iluzija i optikih halucinacija, mogu i slune (mikropsije, haptike,
delirijum, psihoze)
-depresivna faza (apatija, usporenje motorike)
Th je sy, a moe se dati Haloperidol ili Dijazepam, hladni oblozi za visoku febrilnost.
Kod hronine upotrebe dolazi do duih perioda depresije, razdraljivosti, paranodinih
stanja. U hroninom su strahu, prati ih nesanica, teka glavobolja. Posle due upotrebe
moe doi do destrukcije nosne hrskavice, bubrenih arterija, IM i GIT...
Amfetamin je najpoznatiji sintetski stimulans koji izaziva euforiju i hiperaktivnost,
smanjuje umor, poveava budnost, koristi se umrkavanjem ili oralno, moe iv. Akutna
intoksikacija se karakterie crvenilom lica, groznicom, tahikardijom, hipertenzijom,
midrijazom, hipersalivacijom, mukom, povraanjem. Th je sy, moe dijazepam,
haloperidol. Mogu se javiti tranziotrna psihotina stanja slina paranodinim shizofrenim
poremeajima sa agresivnou i nasilnikim ponaanjem.
14. Halucinogeni
To su droge koje izazivaju poremeaje opaanja, u prvom redu vizuelne halucinacije. U
mnajim dozama izazivaju promene raspoloenja, oseanja i svesti, a u veim nastaju
psihotini pormeaji. Zovu se jo psihodeline ili psihomimetike droge. Najpoznatiji:
dietil-amid lisergine kiseline (LSD), psilocibin, meskalin, fenciklidin, a tu su i
antiholinergici (atropin, skopolamin, biperiden, prociklidin).
LSD je sintetska droga koja je u psihijatriji koriena radi izazivanja psihoza, deluje
simpatikomimetiki, na nivou CNS-a deluje na DA, 5HT, AcH, GABA. Obino se uzima
peroralno, retko iv. Prvo se javljaju sy ekscitacije sy. U manjim dozama ima sline efekte
kao marihuana, a u srednjim dovodi do iluzija i halucinacija, a u veim izaziva kosmike
magijske vizije. Halucinacije i iluzije su bizarne (kaleidoskop, karikaturno menjanje
likova, ula intenziviraju, emocije isto). Mogu da se jave kolebanja raspoloenja od
euforije do depresije.
PCP (aneoski prah ili kristal) sintetisan je kao anestetik, ali je njegova upotreba
naputena. Moe se uzimati peroralno, iv i in. Dovodi do euforije, derealizacije,
akustikih i haptikih halucinacija i oseaja toplote. Velike doze mogu izazvati epi i
komu ili depresiju disanja. Th je sy (TA, hipertermija). Boravak u tihoj i zamraenoj sobi,
dijazepam, antipsihotiki kratkotrajno.
Ekstazi je derivat amfetamina kojim ima efekte i stimulansa i halucinogena, a korisnici
opisuju da njegovo uzimanje dovodi do doivljaja povezanosti sa grupom (party drug).
Najee se koristi u vidu tableta, pa mu efekti nisu predvidljivi (empatija, anksioznost,
nemir, pojaana energija, euforija, dezinhibicija, poremeaji kognicije i opaanja,
tahikardija, tahipnea, hipertenzija, hipertermija, tremor, preznojavanje).
15. Kanabinoidi
Marihuana i hai se dobijaju iz indijske konoplje. Hai je smola oz cveta enske biljke,
a amrihuana je bilo koji deo biljke koji je iseen, osuen i samleven. Pue se u formi
cigareta tj dointa. Aktivna supstancija je tetra hidro kanabiol. U manjim dozama izaziva

euforiju, razdraljivost i ekscitaciju, hiperemiju konjuktiva, tahikardiju, suvou usta i

napade kalja, a nakon prestanka dejstva javlja se depresivno raspoloenje, letargija i
bezvoljnost. U velikim dozama nastaju halucinacije. Leenje je sy (tiha, mirna soba,
stalno posmatranje). Hronina upotreba dovodi do apatije, abulije, nesanice, oteenja
raduivanja i pamenja, disforije.
16. Etiologija alkoholizma
Alkoholizam je bioloki, psiholoki o socioloki poremeaj. O njegovoj etiologiji postoje
3 osnovne teorije:
1) medicinski koja istie fizioloke uzroke
2) psiholoka koja se primarno bavi strukturom linosti
3) socioloka koja izuava socio-kulturoloke interakcije individue i sredine
Prema biolokom modelu poetak pijenja je socioloki uslovljen, a tei oblici zavisnosti i
alkoholne psihoze su genetski kodirane. Neke od ovih teorija ukazuju na nedostatak
enzima u razgradnju UH koji dovodi do smanjenog i nepotpunog metabolizma eera te
bi unoenje alkohola kao brzog izvora energije kompenzovalo ovaj genetski disbalans.
Ispitivanja herediteta ukazala su na znatno oboljevanje u nekim porodicama, a u nekima
ne. Neuropsiholoka ispitivanja ukazala su na poremeaj u funkcionisanju prefrontalnog
korteksa u vidu slabe kontrole afekta, slabosti u planiranju, pamenju, jezikim
procesima. Demografska, klinika i biohemijska istraivanja ukazuju na dva tipa
alkoholizma:
1) tip 1: poetak posle 25., pasivno-zavisne crte linosti, nagli razvoj tolerancije i brz
gubitak kontrole nad uzimanjem alkohola. Nema podataka o hereditarnom
optereenju, nema razlike meu polovima, bolje reaguju na leenje, brzo
nastupaju somatske komplikacije, postoji hiponoradrenergija i hiperserotonergija.
2) Tip 2: rani poetak pijenja, impulsivne crte, sklonost ka rizinom ponaanju,
prisustvo antisocijalnog poremeaja linosti, hereditarno optereenje i muki pol.
Lo odgovor na th, deficit serotonergikog sistema i dopaminergikog.
Psiholoki model potvruje niz poremeaja u strukturi linosti, ali ne ogovre o tome da li
su to uzroci ili posledice alkoholizma. Veina alkoholiara ima sledee osobine:
-impulsivnost
-niska tolerancija na frustracije
-egocentrinost
-grandioznost
-paisvnost
-intolerancija afekta
Nesigurna linost alkoholiara odrava alkoholizam primitivnim mehanizmima odbrane:
spilitingom, projekcijom, projektnom identifikacijom, poricanjem.
Socijalni modeli utiu na nain uzimanja, stvaranje navike, i nastanak zavisnosti. To su
kulturoloke stvari, disfunkcija porodinog sistema. Pojedini oblici alkoholizma se
razmatraju sa sociolokog aspekta. Prvi kontakt sa alkoholom se dogaa u detinjstvu. U
doba adolescencije mladi se upoznavaju sa pravilima i nakon toga ulaze u fazu
integrisanog pijenja, drutveni prihvatljivog, podsticanog ceremonijama i obiajima., a
manji broj njih se nakon integrisane faze uvue u fazu preteranog koja ukljuuje opijanje

sa telesnim, psihikim i socijalnim posledicama (abusus). Ova faza moe da traje dugo
dok ne ue u fazu zavisnosti ili adikcije.
17. Fiziologija i patofiziologija alkoholisanog stanja
Resorpcija alkohola se odvija putem GIT-a i to preko eluca 20%, tankog creva 80%.
Brzina resorpcije zavisi od vrste pia, naina pijenja i hrane u elucu, opteg stanja,
situacionih okolnosti... Max cc se postie nakon 30-40 min. Na kliniku sliku pijanstva
najvie utie brzina resorpcije. Ako se cc alkohola poveava polako i ako se alkoholna
pia uzimaju u manjim pojedinanim dozama klinika slika se ne pojavljuje odmah.
Simptomi alkoholne intoksikacije zavise od sposobnosti CNS-a da se adaptira na alkohol.
U fazi resorpcije adaptacija je slaba i sy su izraeniji. Brzina razgradnje alkohola je
razliita ali se nakon 24 h eliminie sav alkohol. Oko 90% se oksidie u jetri, a 10% se
eliminie putem izdahnutog vazduha, urina, znoja. Acetaldehid i radikali siretne kiseline
kumuliraju se u mozgu, jetri i bubrezima i mogu doprineti pojavi degenerativnih
oboljenja. Alkohol slabije podnose osobe sa MNRO, mentalnim poremeajima, epi,
organskim oteenjima CNS-a...
18. Psiholoki aspekti alkohola
Alkohol ima anskiolitiko, hipnotiko, analgetiko i anestetiko dejstvo. Manje koliine
izazivaju euforiju, a vee depresivnost i hipnotike efekte. Alkohol nema antidepresivno
dejstvo, moe ak da precipitira depresiju. Pod dejstvom alkohola nastaje subjektivni
oseaj snage i hrabrosti, poveavaju se oseanja moi i elja za dominacijom, javljaju se
erotske imaginacije, podstie se agresivno ponaanje, on slabi samokontrolu, te se nagoni
i afektivno-impulsivne radnje lako realizuju. Konflikti i brige se pod uticajem alkohola
potiskuju.
19. Alkoholna apstinencijalna kriza
Pojava AS nakon potpunog prestanka uzimanja alkoola ili smanjenja doze je jedan od
znakova zavisnosti. AS moe biti komplikovan i nekomplikovan. Nekomplikovan poinje
12 do 18 h nakon prestanka uzimanja alkohola, a sy su najizraeniji nakon 24h, moe
trajati 5 do 7 dana. Slika: tremor, anksioznost, muka, povraanje, tahikardija, skok TA.
Th: rehidratacija, korekcija elektrolitbog disbalansa, parenteralno b vit, anskiolitici (uz
oprez zbog mogue zavisnosti).
20. Alkoholne psihoze
Psihijatrijske komplikacije alkoholizma se mogu podeliti na alkoholne psihoze i
poremeaje linosti i ponaanja izazvane alkoholom. Alkoholne psihoze su:
-delirijum tremens
-Korsakovljeva psihoza
-alkoholna demencija
-patoloka ljubomora
-alkoholna halucinoza

-patoloko pijanstvo
21. Alkoholni delirijum (delirijum tremens)
To je najea alkoholna psihoza koja je karakteristina za kontinuirani oblik
alkoholizma. Obino nastaje posle 2-3 dana neuzimanja alkohola. Moe se smatrati
tekim stanjem jer tokom njega dolazi do poremeaj metabolizma vode, elektrolita, UH i
belanevina... Dominira dehidratacija, znojenje, jezik suv i obloen, hiperemija
konjuktiva, puls mek, ubrzan, hiperTA. Delirijumu prethodi nesanica, a moe da pone
akutno ili perakutno. Ako se simptomatika javi nekoliko dana bez halucinacija onda se to
oznaava kao predelirijum. U fazi delirijuma javljaju se: strah, psihomotorni nemir,
dezorijentacija, halucinacije, iluzije. Jedino je autopsihika orijentacija ouvana. Vidne
halucinacije se odlikuju scenskim dogaajima i zastraujue su (ice, konci, insekti, male
ivotinje, ljudi bez oiju, lica) Taktilne halucinacije (bube po koi, konci na jeziku,
mievi u akama). Od neurolokih simptoma mogu da se jave tremor, dizartrija, ataksija,
poremeaj koordinacije pokreta i epi grand mal tipa. Za delirantni period postoji totalna
ili parcijalna amnezija. Th zapoinje lekar opte prakse koji sa otvorenom venskom
linijom pacijenta upuuje u bonicu i mehaniki imobilie. U bolnici se daju:
-meprobamat oralno (za smirivanje nemira)
-bzd parenteralno (lorazepam, dijazepam)
-neuroleptici (haloperidol)
-uvesti ga u san
-rehidratacija
-B vitamini
Mirna osvetljena prostorija, mehanika imobilizacija, kontinuirano praenje vitala,
balansa tenosti i elektrolita.
22. Korsakovljeva psihoza
Relativno je retka danas, a posledica je dugogodinjeg alkoholizma i malnutricije. Javlja
se u kasnijem stadijumu. Glavni sy: nesposobnost upamivanja novih info, vremenska i
prostorna dezorijentacija, nesposobnost seanja prolosti, konfabulacije nema uvida,
infantilna euforija. To je arini sy jer su oteenja najizraenija u medijalnom talamusu,
mamilarnim telima hipotalamusa i modanom stablu. Th: apstinencija, B vitamini,
ishrana.
23. Alkoholne demencije
One su posledica difuznog oteenja modanih struktura zbog prekomernog
dugogodinjeg uzimanja alkohola. Promene mogu da zahvate korteks (Morelova
laminarna skleroza) ili subkorteks (Mariafava Bignamijeva bolest). Mogu nastati naglo
ili postepeno kada poinju etikim osiromaenjem i intelektualnim oteenjem. Morel:
pormeaji orijentacije, panje, upamivanja, apstraktnog miljenja, rasuivanja, govora.
Subkortikalne: intelektualno propadanje, emocionalna indiferentnost, bizarno ponaanje,
agnozija, ataksija.

24. Patoloka ljubomora (paranoja) alkoholiara

Javlja se u kasnim fazama alkoholizma i to gotovo iskljuivo kod mukaraca. Smatra se
da ima veze sa impotencijom. Sumanuta ljubomora je ozbiljan problem. Neprekidno
proveravanje supruge. Mogu se javiti i sumanute ideje proganjanja, trovanja, ideje odnosa
i interpretativne sumanute ideje. Hospitalizacija esto neophodna, apstinencija,
vitaminiB, antipsihotici.
25. Alkoholna halucinoza
Najee se manifestuje javljanjem akustikih halucinacija pri potpuno ouvanoj svesti
uz ouvanu linost pacijenta. Mogu biti elementarne kao to su umovi, kuckanje, koraci
ili sloene (glasovi u treem licu, manihejski. Praene su strahom, mogu trajati nekoliko
nedelja do 3-4 meseca. Kod 25% prelazi u hroninu formu, akod polovine pree u shizu,
kod druge u demenciju.
26. Neuroloke komplikacije alkoholizma
To su alkoholna epi, alkoholna polineuropatija i drugo.
Alkoholna epi: generalizovana, fokalna, pojedinano, u serijama, retko status. U bilo
kojoj fazi mogu da se jave.
Alkohona polineuropatija: najea je. Promene na nervima nastaju zbog gladovanja i
deficita vitamina. Obino su zahvaeni bilateralno periferni nervi, ee na nogama,
distalno. Grevi, bolovi, parestezije, bolni. Tokom vremena se javlja hipestezija,
hipotrofija miia, ataksija, paretian hod.
Drugo: Vernikeova encefalopatija (sitne hemoragije i znaci degeneracije u pojedinim
delovima mozga, konfuzija, ataksija, nistagmus, paraliza pogleda, rigor), alkoholiarska
ambliopija (retrobulbarna degeneracija optikusa-zamagljen vid, oteenje centralnog
vida, skotomi), alkoholna cerebralna degeneracija (ataksija, tremor, demencija),
subduralni hematom (oteeni ks, male povrede, vensko, akutni ili hronini).
27. Terapija alkoholizma
Cilj leenja nije samo apstinencija nego i menjanje stila ivota i ponaanja. Poeti to pre.
Leenje je multidimenzionalno, sveobuhvatno, kontinuirano i dugotrajno. Sastoji se od:
medikamentozne terapije, psihoterapije, socioterapije.
Medikamentozna: vitamini B, kontrolisano davanje bzd za suzbijanje apstinencijalnih
smetnji, antidepresivi ako nakon apstinencije psotoji depresija.
Psihoterapija: grupna i porodina, jer se individualna nije pokazala najboljom. Sistemska
jer dezorganizuje porodicu, grupna u malim grupama koja se bavi reavanjem unutranjih
konflikata linosti a u veim grupama se bave interpersonalnom komunikacijom i
socijalizacijom.
Socioterapija: priprema pacijenata za povratak u socijalnu sredinu i obezbeivanje uslova
za promenu te sredine. Tu spadaju terapijska zajednica (sticanje uvida u svoje ponaanje,
korigovanje i prihvatanje osnovnih principa na kojima treba da poiva ivot u zajednici),
klubovi leenih alkoholiara (izmena preanjeg ivotnog stila i razvijanje novih

obrazaca ponaanja), udruenja anonimnih alkoholiara (socijalna podrka i ohrabrenje

alkoholiarima od osoba koje su i same imale takva iskustva).
28. Terapija odravanja apstinencije dusilfiramom
Dusulfiram je lek koji blokiranjem enzima aldehid-dehidrogenaze zaustavlja razgradnju
alkohola na nivou acetaldehida koji je toksian i dovodi do porasta a zatim naglog pada
TA, tahikardije, oseanja guenja u grudima, glavobolje, muke, crvenila lica i tela. Strah
od javljanja DAR spreava uzimanje alkohola. Moe da se komplikuje depresijom
disanja, okom, aritmijom, konvulzijama a retko smru. Daje se 6-12 meseci. KI: teka
oboljenja jetre, koronarna insuficijencija, trudnoa, duevna zaostalost i duevna
oboljenja. U sluaju DAR: 5% glukoza, antihistaminici, vitamin C uz stalno praenje
tenzije i ostalih vitala.
29. Porodina terapija alkoholizma
Porodini terapeuti smatraju da je alkoholizam bolest cele porodice. U porodinoj terapiji
se ne trai krivac nego se posmatra porodica kao cirkularni model razliitih interakcija
koje uslovljavaju da jedan od njenih lanova pije.