Antipsihotički lekovi

 Antipsihotici su lekovi koji se koriste u lečenju šizofrenije i

drugih psihoza.
 Psihoza je teška psihička bolest koju karakteriše gubitak osećanja
realnosti, nedostatak uvida u sebe samog, depersonalizacija,
halucinacije, sumanute ideje, kao i drugi teži poremećaji opažanja,
mišljenja, pamćenja, nagona, emocija, interpersonalnih odnosa i
nesposobnost obavljanja profesionalnih aktivnosti.

 Psihoze mogu biti organske i funkcionalne. Najpoznatije vrste

psihoza su manično-depresivna psihoza, šizofrenija, paranoja.

 Antipsihotični lekovi blokiraju dopaminske receptore u mozgu

i istovremeno prouzrokuju poboljšanje u patološkim oblicima
ponašanja.
 Do sada su poznate tri hipoteze o neurohumoralnim
poremećajima kao uzrocima šizofrenije:

 Dopaminksa, jer je glavni poremećaj kod šizofrenije

prekomerna aktivnost dopaminergičkog sistema u
velikom mozgu (skoro svi antipsihotički lekovi
blokiraju D2 receptore u mozgu).

 Glutaminska, jer antagonisti NMDA receptora

prouzrokuju psihotičke simptome (halucinacija i
poremećaj mišljenja)

 Serotoninska, koja se bazira na činjenici da LSD (d-

lysergic acid diethylamide) (antagonista serotoninskih
receptora) prouzrokuje psihotičke simptome slične
šizofreniji.
• U CNS postoje 5 tipova dopaminskih
receptora.
•Dopamin je mali molekul, neurotransmiter
uključen u kontrolu motornih i
emocionalnih funkcija.
•S obzirom na relativno veliki broj funkcija
koje ovaj neurotransmiter kontroliše, nađen
je u malom broju moždanih ćelija.
 Svi dopamiski receptori su metabotrofni, vezani su za G protein.
 Antipsihotički lekovi selektivno blokiraju dejstvo D2 receptora.
 D2 receptori su lokalizovani pre i postsinaptički.
 Kada se dopamin veže za
receptor, aktivira se G
protein, a zatim dolazi do
aktivacije ili inhibicije
adenlatne ciklaze i sinteze
cAMP, zavisno od tipa
receptora.
Antipsihotički lekovi su podeljeni na osnovu hemijskog
sastava.

 FENOTIJAZINI (hlorpromazin, flufenazin, levopromazin)

 Dejstva fenotijazina su kvalitativno vrlo slična, a razlike koje se
pojavljuju su kvantitativne.
 Hlorpromazin je referentna supstanca za celu grupu, a inače se
često opisuju kao prototip antipsihotika.

 Mehanizam dejstva
 Kao i drugi antipsihotici blokiraju dopaminske receptore u CNS, i
to ne samo delovanje dopamina na električnu aktivnost u
centralnim sinapsama, već i njegovo stimulatorno delovanje na
adenilatnu ciklazu, pa se ovi lekovi nazivaju dopaminski
antagonisti.
 Hlorpromazin i drugi fenotijazini prouzrokuju emocionalno umirenje,
usporavaju psihičke i motorne reakcije i dovode do indiferentnosti
prema okolini.
 Zbir ovih simptoma poznat je kao neuroleptički sindrom.

 Svi fenotiazini prouzrokuju atropinoformne, odnosno antiholinergičke

efekte koji se sastoje od suvoće usta, opstipacije, retencije mokraće
i paralize akomodacije.

 Hlorpromazin i ostali fenotiazini deluju antiemetički.

 Ovaj efekat je posledica inhibicije hemoreceptornih zona u produženoj
moždini od kojih polazi refleks povraćanja, odnosno ovaj efekat nastaje
zbog blokade dopaminskih receptora u ovim zonama.

 Fenotiazini prouzrokuju hipotermiju u predelima umerene klime. Ovaj

efekat ostvaruju blokirajući procese centralne termoregulacije.
 Hiperprolaktinemija koja nastaje posle primene fenotijazina ustvari
je posledica izostajanja toničnog inhibitornog delovanja dopamina na
oslobađanje prolaktina iz hipofize.

 Pojačano unošenje hrane nastaje usled blokade centralnih

dopaminskih receptora.

 Fenotijazini prouzrokuju diskinezije (distonični poremećaj kao što je

akatisija, bolni distonični spazmi mišića, tremor...), koje su slične
simptomima Parkinsonove bolesti.

 Indikacije
 Psihijatrijske: šizofrenija, šizoafektivni poremećaji, manične epizode,
poremećaj ponašanja kod senilne demencije, Alchajmerova bolest
 Nepsihijatrijske: povraćanje, neuroleptanalgezija i dr.
 TOKSANTENI (hlorprotiksen i dr.)
 Slični fenotijazinima po farmakološkim efektima i
terapijskoj primeni.
 BUTIROFENONI (haloperidol, droperidol i dr)

 Svi dovode do neuroleptičkog sindroma (emocionalno smirenje,

psihomotorno usporavanje, indiferentnost prema okolini) i deluju
antiemetički.
 Blokiraju centralne efekte dopamina mehanizmom istim kao i
fenotiazini.
 Indikacije:
 Šizofrenija, organske psihoze, manična faza manično-depresivnih
psihoza.
 U kombinaciji sa jakim analgeticima za izazivanje neuroleptanalgezije.
 OSTALI ANTIPSIHOTICI

 Noviji antipsihotici ne deluju samo preko D2 receptore.

 Klozapin deluje na D4, 5-HT2, alfa 1 i histaminske H1 receptore
jače nego na D2.
 LEKOVI ZA STABILIZACIJU
RASPOLOŽENJA
 Primenjuju se kod manično depresivnih psihoza
 Najpoznatiji lek Litijum
 Deluje na funkcije neurotransmitera, na ćelijske membrane, metabolizam
katjona i metabolizam vode.
 Litijum ubrzava presinaptičko razgrađivanje kateholamina, inhibiše
oslobađanje neurotransmitera u sinapsi i smanjuje osetljivost
postsinaptičkog receptora.
 Generalno litijum smanjuje aktivnost adrenergičkog sistema čija je funkcija
pojačana u manijama.
 Smatra se da menja funkciju jona natrijuma, kalijuma, magnezijuma i
kalcijuma, bitnih za presinaptičku i postsinaptičku regulaciju
neurotransmisije.
 Luitijum inhibira metabolizam inozitol-fosfata (fosfoinozitidi su drugi
glasnici)
 Indikacije:
 Manična faza psihoze, šizofreni poremećaji, alkoholizam (ukoliko se smenjuju
manija i depresija)
 Karbamazepin, poznati antiepileptik, alternativa litijumu za
terapiju maničnih stanja
 Mehanizam dejstva mu nije poznat.

 Valproinska kiselina u kombinaciji sa litijumom u terapiji i

profilaksi manije.

 Klonazepam, kao dodatni lek u terapiji manije.

 ANTIDEPRESIVNI LEKOVI
 Lekovi u terapiji depresivnih psihoza
 Efekt se sastoji u poboljšanju raspoloženja, otklanjanju
straha i samanjenju ili gašenju depresionih misaonih
sadržaja.

 Dejstvo lekova u poremećaju afekta

 Manija i depresija su poremećaji afekta
 Maniju karakteriše hipereaktivnost, nekontrolisane misli i govor
a lekovi izbora su antipsihotici i litijum.
 Depresija se karakteriše osećajem beskrajne tuge,
pesimističkom zabrinutošću, samooptuživanje, samoubilačkom
tendencijom, nesanicom, anoreksijom i psihičkim usporenjem.
 Aminska teorija
 Prema aminskoj hipotezi o nastajanju psihoza, u depresiji postoji
deficit noradrenalina na funkcionalno značajnim centralnim
adrenergičkim receptorima.

 Suprotno od toga kod manija postoji višak noradrenalinana istim

receptorima.
 Amitriptilin

 TRICIKLIČNI ANTIDEPRESIVI (AMITRIPTILIN, PROTRIPTILIN,

IMIPRAMIN I DR.)
 Deluju inhibitorno na preuzimanje amina (kateholamina i 5-
hidroksitriptamina) u nervne završetke u velikom mozgu.
 Prekid procesa preuzimanja omogućuje da se aktivni amini
duže zadrže na receptorima, čime se produžava njihovo
delovanje.
 Triciklični antidepresivi prevashodno inhibišu preuzimanje
noradrenalina dok antidepresivi druge generacije
(trazodon, fluoksetin) pretežno inhibišu preuzimanje 5-
hidroksitriptamina.
 Ovo predstavlja povod za stavove da u mehanizmu
antidepresivnog delovanja verovatno postoji dvojni
mehanizam koji obuhvata oba aminska sistema.
 Blokada preuzimanja kateholamina nastupa odmah po
odpočinjanju terapije, ali se prvi efekti zapažaju tek posle
dve do tri nedelje.

 OVO JE RAZLOG DA SE SMATRA DA ANTIDEPRESIVI DELUJU TAKO

ŠTO PROUZROKUJU NISHODNU REGULACIJU Beta i 5-HT2
RECEPTORA U CNS-u.

 Triciklični antidepresivi izazivaju nishodnu regulaciju cerebro-

kortikalnih beta-receptora i istovremeno vrše senzitaciju
postsinaptičkih serotoninskih receptora, čime pojačavaju
serotoninsku neurotransmisiju.
 INDIKACIJE
 Endogena depresija (postoje i reaktivna i bipolarna depresija)
 Hronični bol
 Napadi paničnog straha
 Obsesivno-kompulsivni poremećaji
 Bulimija
 HETEROCIKLICI (amokasapin, maprotilin, trazodon i dr.)
 Antidepresivi heterociklične strukture
 Noviji antidepresivi predstavljaju hemijski raznorodne grupe,
a i mehanizam dejstva im je različit.

 Ovi lekovi su donekle modifikovali aminsku teoriju duševnih

bolesti.

 Najvećim delom dovode do nishodne regulacije aminskih

receptora u velikom mozgu, što ima za posledicu smanjivanje
aktivnosti ovih receptora.
 Mianserin
 Blokira presinaptičke alfa 2 adrenergičke receptore i povećava na
taj način promet noradrenalina u mozgu.
 Ovaj efekt se smatra veoma važnim za antidepresorno delovanje.

 Drugi mehanizam je nishodna regulacija adrenergičkih i

serotoninskih receptora.
 Indikacije:
 Endogena i reaktivna depresija, involutivna melanholija.
 SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA SEROTONINA

 Fluoksetin i fluvoksamin selektivno

inhibišu preuzimanje serotonina u
nervne završetke

 Indikacija su epizode velike

depresije.

 Lečenje traje 5 do 6 nedelja.

 I ovde je potrebno izvesno vreme za

odpočinjanje dejstva.
 INHIBITORI MONOAMINO-OKSIDAZE (MAO)

 MAO-A primarno izaziva razgradnju

noradrenalina, serotonina i tiramina.

 MAO-B primarno izaziva razgradnju

dopamina

 Ako se uzme da su noradrenergičke i

serotoninergičke sinapse uključene
u depresiju, a ne dopaminergičke,
onda bi selektivna blokada MAO-A
mogla biti povoljni selektivni efekt
za lečenje depresije.

 Moklobemid reverzibilni MAO

inhibitor sa kratkim dejstvom, koji
inhibiše MAO-A.