Lekovi koji deluju na centralni nervni system

Prema dosadanjim podacima mentalna oboljenja se javljaju kao posledica poremeaja u biosintezi,
deponovanju, oslobaanju i inaktivaciji neurohumoralnih transmitera (neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu). Veliki broj lekova, takoe ima dejstvo na neurotransmitere. Zbog
toga je za terapiju veoma vano dobro poznavanje funkcija neurotransmitera.
Psihotropni lekovi su supstanse koje utiu na ponaanje oveka.
U uem smislu, psihofarmaci su lekovi koji se koriste u terapiji psihotinih i neurotinih poremeaja.
Psihofamaci se dele na:
Neuroleptike ( fenotiazini, butirofenoni, tioksaneni, reserpin )
Anksolitici ( benzodiazepini, meprobamat )
Antidepresivi ( triciklini antidepresivi, inhibitori monoamino oksidaza, MAO )
Psihostimulansi ( amfetamin i njegovi derivati, kofein )
Halucinogeni ( LSD, hai, meskalin
Neurotransmiter je svaka supstanca koja prenosi nadraaj kroz sinapsu (acetilholin, noradrenalin ).
Neurohormon je svaka supstanca koja se sintetie u mozgu, ali deluje na udaljenom organu -svi hormoni.
Neuromodulatori su supstance koje modifikuju delovanje neurotransmitera
(adenozinprostaglandin, endorfin ).
Neuromedijatori su supstance koje pomau realizaciju efekata neurotransmitera u postsinaptikoj eliji.
Lekovi koji mogu promeniti bilo koji od ovih transmitera, mogu dovesti do promena u funkcionisanju
CNS i tako dovesti do promena u ponaanju.
Ime neurotransmitera
amino kiseline
gama amino buterna kiselina - GABA
glutamonska kiselina
glicin
Amini
Acetilholin
Dopamin
Noradrenalin
Adrenalin
5-hidroksitriptamin
histamin
neuropeptidi
Enzim
glutamat dekarboksilaza GAD
Nepoznat
Nepriznat
holin-acetil-transferaza
tirozin-hidroksilaza(TH)
dopamin-beta-hidroksilaza(BDH)
fenil-e tanolamin-N-metiltransferaza(PNMT)
triptofan-hidroksilaza

[Type text]

Page 1

histidin-dekarboksilaza

Neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu, mora ispunjavati sledee uslove:

Mora da se nalazi u presinaptikim nervnim vlaknima i iz njih se osloboditi pod dejstvom

elektrine stimulacije.
Mora biti farmakoloki identifikovan - aplikacija na neuron mora prouzrokovati iste efekte kao
to su i efekti koji nastaju u toku fiziolokog razdraenja i inhibicije neurona.

Dejstvo antagonista (i drugih lekova) mora biti u saglasnosti sa aktivnou neurotransmitera.

U centralnom nervnom sistemu moraju postojati enzimi koji stimuliu i razgrauju potencijalni
neurotransmiter.
Acetilholin
Acetilholin se nalazi u mnogim delovima centralnog nervnog sistema, a naroito u kori velikog
mozga i u bazalnim ganglijama.U mozgu postoje enzimi koji sintetiu i razgrauju acetilholin, tj.

holin-acetil-transferaza i holinesteraza

Delovanje acetilholina pod uticajem nervnog impulsa

[Type text]

Page 2

Kateholamini
Kateholamini (dopamin, noradrenalin, adrenalin) se nalaze u centralnom nervnom sistemu neravnomerno
rasporeeni. Naroito gusta adrenergina inervacija postoji u nucleus tractus solitarius i verovatno igra
vanu ulogu u centralnoj kontroli arterijskog pritiska.
U terminalnim nervnim proirenjima kateholamini su deponovani u specifinim subcelularnim
formacijama tzv. granuliranim vezikulima. Iz ovih vezikula kateholamini se osloba|aju u toku nervne
aktivnosti, ali u njih mogu ponovo prei procesom aktivnog transporta.
Kateholamini se sintetiu u sri nadbubrene lezde i adrenerginim nervnim zavrecima na periferiji, ali
i u nekim strukturama mozga.

[Type text]

Page 3

Sintetisani dopamin se pretvara u noradrenalin pod dejstvom enzima dopamin-beta-hidroksilaze.

Aktivnost ovog enzima se moe inhibirati disulfiramom

TH tirozin dehidrogenaza aktivnou enzima nastaje L-Dopa. Inhibicja enzima dovodi do sedacije
AADC- dekarboksilaza aktivnou enzima nastaje dopamin. Inhibicija enzima dovodi do sedacije.

D- - hidoksilaza
noradrenalin . Ihibira ga disufiram

[Type text]

aktivnou enzima nastaje

Page 4

Aktivnou katehol-O-metil-transferaze dolazi do metilovanja noradrenalina i njegove deaktivacije

PNM feniletanolamin-N-metiltransferaza

Adrenalin

Aktivnou katehol-O-metil-transferaze
dolazi do metilovanja noradrenalina i njegove deaktivacije
[Type text]

Page 5

Adrenergini receptori
Efekti kateholamina se odvijaju preko dve vrste adrenergickih receptora:

alfa , beta i

dopaminergickih receptora.
Adrenergini beta receptor je najverovatnije enzim adenilna ciklaza. Ovaj enzim pomaze stvaranju
ciklinog adnozin-monofosfata (cAMP) u eliji, koji zatim vri ulogu intracelularnog medijatora za
izvravanje raznih fiziolokih funkcija i biohemijskih procesa (glikogenoliza i lipoliza ).
Ciklini AMP (cAMP) se razgrauje pod dejstvom enzima fosfordiesteraze. Inhibitori ovog enzima
(kofein, aminofilin ) prouzrokuju nagomilavanje cAMP-a u eliji.
Neuroleptiki lekovi blokiraju dopaminergine i delom noradrenergine receptore u centralnom nervnom
sistemu i na taj nain bitno utiu na ponaanje.

5-hidroksitriptamin - serotonin
Serotonin se najvie nalazi u talamusu, hipotalamusu i mezencefalou. Serotoninski sistem verovatno igra
veliku ulogu u smenjivanju spavanja i budnog stanja. Primenom lekova koji blokiraju sintezu serotonina
kod eksperimentalnih ivotinja izaziva nesanicu.
dekarboksilacija
efekat
5-hidoksitriptofan
5-hidoksitriptamin
blokiranje
razlaganje
[Type text]

Page 6

smenjivanje
spavanja i
budnog stanja

5-hidroksitriptofan
MAO

5-hidroksiindol-siretna kiselina (5-HIAA)

Amino kiseline kao neurotransmiteri

Amino kiseline koje slue kao neurotransmiteri u centralnom nervnom sistemu su:

gama-amino buterna kiselina (GABA),

glicin,

glutaminska kiselina i

asparaginska kiselina
Ove amino kiseline slue za odravanje brzih veza izmeu odreenih taaka u centralnom nervnom
sistemu. GABA i glicin su inhibitorni neurotransmiteri dok su glutaminska i asparaginska kiselina
ekscitatorni neurotransmiteri.
Gama-aminobuterna kiselina (GABA) se nalazi ravnomerno rasporena u skoro svim regijama velikog
mozga i kimene modine, posebno u lokalnim inhibitornim interneuronima. GABA brzo inhibie skoro
sve neurone u centralnom nervnom sistemu, tako to poveava permeabilnost neuronske membrane
prema jonima hlora.
Efekti gama-aminobuterne kiseline se odigravaju preko specifinih receptora GABA 1 i GABA2.
GABA nastaje dejstvom enzima dekarboksilaze glutaminske kiseline, dekarboksilacijom iz glutaminske
kiseline. Kofaktor za dekarboksilaciju glutaminske kiseline i sintezu GABA-e je vitamin B 6 (piridoksin).

Glicin
Glicin se nalazi u kimenoj modini i prenosilac je inhibicije u veini neurona ukljuujui i motorne
neurone. Lokalna primena glicina na motorne neurone i kimene modine izaziva hiperpolarizaciju i
inhibiciju nadraaja. Dejstvo glicina se selektivno blokira strihninom.

[Type text]

Page 7

Glutaminska kiselina i asparaginska kiselina depolarizuju neurone aktiviranjem natrijumovih kanala u

eliji neurona. Glutamat je predominantan intracelularni katijon u svim ekscitabilnim elijama.
Zajedno sa gama-aminobuternom kiselinom ("sistem glutaminska kiselina-GABA"), glutaminska kiselina
odrava osnovni odnos izmeu depresije i razdraenja.
PEPTIDI KAO NEUROTRANSMITERI
Pored amino kiselina u centralnom nervnom sistemu otkriveno je preko 30 peptida za koje se smatra da
mogu da vre ulogu neurotransmitera ili neuromodulatora. Oni su jo poznati i kao neuropeptidi ili
peptidni hormoni endokrinog i neuroendokrinog sistema. Najznaajniji neuropeptidi su: opioidni peptidi
(enkefalin,beta-endorfin), supstancija P, angiotenzin II , vazopresin, holecistokain....
Potencijalnim psihofarmakom, se moe smatrati svaka supstancija koja:

Antagonizuje ili potencira delovanje neurohumoralnih neurotransmiotera u

centralnom nervnom sistemu.

Antagonizuje delovanje supstancija koje prouzrokuju poremeaje ponaanja, npr.

LSD-a,

Deluje na modane strukture koje deluju na ponaanje I

Modifikuje ponaanje eksperimentalnih ivotinja u stanjima i uslovima koji su

koliko-toliko slini onome to se via u humanoj psihopatologiji.
1. Neuroleptici (antipsihotini lekovi)
Neuroleptici ili antipsihotini lekovi koji svoje delovanje ispoljavaju blokiranjem dopaminskih
receptora i poboljavaju patoloke promene u ponaanju
( izofrenija ).
Hemijski, fenotijazini su heterociklina jedinjenja, iji se osnovni heterociklus nalazi u osnovi i
drugih lekova kao to su antihistaminici, antiseptici i dr.
Razlika izmeu psihofarmatika i antihistaminika je samo u supstituitetu na N atomu, koji kod
psihofarmaka ima niz od tri i vie C-atoma, a kod antihistaminika ima niz od dva C-atoma
Psihofarmaci iz reda fenitiazina se dobijaju supstitucijom na N i C-atomu koji se nalazi u poloaju 2
(R1 I R2).
Supstitucija na N atomu se vri alifatinim i heterociklinim baznim ostacima, dajui vei broj lekova
iz ove grupe.
Supstitucija na R1 daje dobre derivate ako je niz sa vie od tri C-atoma i linearan. Skraenje niza
dovodi do gubitaka dejstva. U bonom nizu, ako je razgranat, dolazi do slabljenja dejstva.
Na N-atomu najbolji derivati dobijeni su sa mono i dimetilaminima, a mogu biti i heterociklini
prstenovi.
Tioksantini - Ako se u fenotizinskom skeletu N atom zameni C-atomom, koji je dvostrukom vezom
vezan za boni niz, nastaju tioksantini. Ovom promenom dolazi do slabljenja psihotikog efekta, a
pojaava se antidepresivni efekat. Ako se raskine dvoguba veza, dejstvo se gubi.
Rauwofija alkaloidi su prvenstveno antihipertenzitivni lekovi, ali pokazuju i neuroleptiki efekat u
veim dozama. U manjim dozama imaju i sedativni efekat. Smatra se da deluje kao antagonist
serotonina.
Derivati butirofenona - nemaju, po hemijskoj strukturi, nikakve veze sa predhodno pomenutim
neuroleptcima. To su lekovi sa malom terapijskom irinom. Do njihove strukture se dolo iz peditina
(analgetik), s tim to novonastali lekovi nemaju analgetiki efekat.
Hlorpromazin i drugi fenotiazini snano potenciraju centralna depresivna dejstva alkohola,
analgetika, hipnotika i anestetika. Ovi podaci imaju i znaajan kliniki i toksini efekat.
[Type text]

Page 8

Hlorpromazin se dobro resorbuje iz digestivnog trakta i poluvreme zadravanja u plazmi je 10 - 20

asova, dok se njegovi metaboliti izluuju i 2 -6 nedelja posle prestanka uzimanja. Posle 2 -3 sata od
uzimanja oralne doze pojavljuje se maksimalna koncentracija u plazmi. Kao liposolubilna supstanca
lako se resorbuje i prolazi u centralni nervni sistem.
2. Anksiolitici
Osnovno farmakoloko dejstvo ove grupe lekova je umirenje, smanjenje psihike prenapregnutosti i
otklanjanje straha (anksioloitiki efekat). Lekovi iz ove grupe ne deluju antipsihotiki.
Anksioznost je poznato stanje psihike prenapregnutosti, koja postaje problem onda kada
onesposobljeva oveka. Primena ove grupe lekova je da otkloni ili snizi stepen napetosti na kome
ovek normalno moe da reava svoje probleme. Neke anksioznosti koje su vezane za tee bolesti
(angina pektoris, tireotoksikoza) prestaju sa poboljanjem stanja bolesti. Nekritina, prekomerna
upotreba anksiolitikih lekova je ne samo medicinski ve i socioloki problem.
U hemijskom pogledu anksiolitici obuhvataju raznorodnu grupu lekova, meu kojima su najvaniji:

Derivati benzodiazepina

Estri karbaminske kiselina (meprobamat)

Derivati difenilmetana
Grupa anksiolitika koji pripadaju derivatima diazepina imaju u dva benzolova prstana od kojih jedan
sadri hlor. Prema dosadanjim ispitivanjima utvreno je da je za dejstvo vano prisustvo diazepinskog
prstena. Prvi sintetisani diazepinski derivat je bio hlordiazepoksid-Librium.
Zamena imino strukture u molekuli hlordiazepoksida sa normalnom ciklinom amidskom strukturom
dala je lek diazepam (Apurin, Bensedin). Pri ovoj promeni dejstvo je ostalo isto ali je kliniki efekat
bio vie puta pojaan.
Uvoenjem i zamenom funkcionalnoh grupa na 3 C atomu, dobijen je veliki niz derivata sa jaim ili
slabijim dejstvom i sa efektima kao to je miina relaksacija ili antikonvulzivni efekti.
Prema uvedenoj funkcionalnoj grupi dobijeni su i nazivi: lorazepam,hlordiazepam,midazolam.
Benzodiazepini su u svetskim okvirima najprepisivaniji lekovi zbog svoje efikasnosti, sigurnosti
primene i niske cene.
Antagonist flumazenil (Anexat) moe da smanji ili terminated sedativne, anksiolitike,
anzikonvulzivne i miorelaksantne efekte benzodiazepina. Koristi se u niskim dozama (0,2 - 1,0 mg).
Trovanja nisu smrtna, ali ako su u kombinaciji sa alkoholom, fenotiazinima, triciklinim
antidepresivima onda su veoma ozbiljna.
Nitrazepam, bromazepam, flurazepam, flunitrazepam, clobazam
oxazepam, nordazepam
Svi benzodiazepini prouzrokuju blagu relaksaciju skeletnih
misia, deluju i antikonvulzivno.
Benzodiazepini se resurbuju iz digestivnog trakta, zavisno od derivata, bre ili sporije. U krvotoku su
vezani uglavnom za proteine (oko 80%). Poluvreme eliminacije je oko 10 asova, mada moe da
bude i due, to opet zavisi od hemijske strukture primenjenog diazepama.
Biotransformacija se iroko odvija u jetri i zastupljeni su, oksidacije, demetilacija, redukcija i
konjugacija. Nastali metaboliti su aktivni kao to je oxazepam, N-desmetildiazepam i izliuju se
uglavnom urinom. U jetri ne indukuju mikrozomne enzime, pa se zato smatraju i lekovima izbora.
Smatra se da poveanje tolerancije ne postoji.
Mehanizam dejstva benzodiazepine
[Type text]

Page 9

Desjstvo benzodiazepina povezano je sa funkcijom GABA-e, tj. olakvaju prenoenje inhibitornih

impulsa u centralnom nervnom sistemu. Oni najverovatnije menjaju aktivnost proteina koji i sam
deluje na iste receptore na koje i GABA. Vezivanjem ovog proteina benzodiazepini omoguavaju
lake vezivanje GABA-e za receptore. Ovakvo tumaenje dejstva benzodiazepina ukazuje da do
anksioznih stanja dolazi zbog prekomerne koliine modulina, zbog ega se GABA ne moe vezati za
svoje receptore. Aktiviranje benzodiazepinskih receptora omoguava otvaranje hloridni kanal i brzu
depolarizaciju. Ulazak hloridnog jona u intracelularnu iz ekstracelularne tenosti dovodi do promene
na potencijalu kanala i do njegovih fizikih osobina. Lekovi koji se vezuju za ovaj receptor smanjuju
inhibitorne uticaje na centrani nervni sistem.
3. Antidepresivni lekovi
Najvaniji poremeaj i efekti se manifestuju kao manija i depresija.
Antidepresivni lekovi obuhvataju hemijski raznorodnu grupu lekova, kojima je zajedniko to, da
efikasno deluju na depresivne psihoze.
Efekat se sastoji u tome da otklanjaju strah i smanjuju ili gase depresivne misaone sadraje.
Dve najvaznije grupe antidepresivnih lekova su:
1. Triciklicni i tetracilini antidepresivi
2. Inhibitori MAO
3 . Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina
Uvedeni su u terapiju od 1950 godine za leenje depresija.
Jedinjenja su sa tri i etiri povezana prstena i sekundarnom ili tercijernom amino grupom.
Mehanizam delovanja je spreavanje preuzimanja kateholamina i serotonina u odgovarajue nervne
zavretke u velikom mozgu. Oni na ovaj nain potenciraju adrenergine i serotoninergike aktivnosti i
tako popravljaju simptome depresivne psihoze.
Triciklini antidepresivi inhibiraju enzim triptofan-pirolazu u jetri i na taj nain poveavaju koncentraciju
triptofana u krvi i mozgu, time se poveava koliina sinteze serotonina u mozgu.

[Type text]

Page 10

Prozak - fluoxsetin
Selektivni inhibitor serotoninskih receptora. Pokazuje manje toksine efekte i sigurniji je u terapiji.
Ovi lekovi deluju i antiholinergino, to se manifestuje pojavom suvoe usta, retencijom mokrae,
poremeajima vida (paraliza akomodacije). Vee doze mogu prouzrokovati pojavu hipomanije sa
halucinacijama.
Kod zdravih osoba, ovi lekovi prouzrokuju samo umirenje, pospanost i neprijatne antiholinergike efekte.
Triciklini antidepresivi se dobro resorbuju iz digestivnog trakta, skoro 90% su vezani za proteine
plazme.
Postoje veoma velike, genetski uslovljene, varijacije u postizanju optimalnih terapijskih koncentracija u
plazmi.
Polu vreme eliminacije je razliito i kree se od 13-17 sati.
Terapijski efekat se postie tek posle dve do tri nedelje leenja.
Biotransformacija ide preko oksidacije, demetilacije, hidroksilacije i konjugacije sa glukuronskom
kiselinom.
Izluivanje je preko bubrega.
Metode koje se koriste za odreivanje psihoaktivnih lekova

Uzorci

Imuno enzimski testovi

Hromatografske tehnike
Krv, plazma, serum
Urin
eludani sadraj

Krv
Krv je najkompleksnija od svih biolokih tenosti. Sadri rastvorene proteine, masti, soli, i elije krvnih
elemenata.Najvaniji konstituent, eritrociti, mogu biti odvojeni od seruma ili plazme, jednostavnom
centrifugacijom.

[Type text]

Page 11

Ako se ne postupa sa krvlju oprezno, nastaje hemoliza, pa metodologija razdvajanja kao i pripremni
postupci za ekstrakcuju time postaju mnogo tei. Prskanje elija, mogu izazvati mehaniki uzroci kao to
je otro meanje, naglo izbacivanje krvi preko igle prica u epruvetu, kao i sadraj vode u epruvetama.
Ovo je najkorisniji uzorak za identifikaciju lekova i za kvantitativne analize.
Koncentracije leka i metabolita u krvi su najkorisnije za terapijsko praenje lekova.
Glavna odlika seruma i plazme je prisustvo velikog broja proteina. Protein se sam po sebi hemijski i
fiziki veoma razlikuje od malih molekula leka koji se normalno mere. Prilikom pripreme materijala za
analizu vano je osloboditi se proteina, a da se pritom koliine prisutnog leka ne izgube.
Urin
Urin je bioloka tenost, koja za razliku od seruma ili plazme ne sadri proteine, ali sadri veliku koliinu
soli i znatno je jednostavnija za pripremu.
Velika prednost urina kao uzorka je u tome jer sadri oko 100 puta vee koncentracije lekova i droga od
onih koje se mogu detektovati u krvi.
Nedostatak je to se neke droge ili lekovi izluuju samo u obliku metabolita, pa se osnovna droga ili lek
moraju potvrditi iz krvi (-tetrahidrokanabinol, benzoilekgonin).
Uprkos ovim nedostacima, urin je i dalje uzorak izbora za detekciju lekova i droga, kao i u anti doping
kontroli, jer se moe uvek dobiti i u dovoljnoj koliini.
eludani sadraj
eludani sadraj, lavat ili povraeni sadraj trebalo bi , ako je mogue uvek sakupiti.
Ovi uzorci su polazni osnovni bioloki uzorci kod screening procedura za identifikaciju supstance koja je
izazvala trovanje.
Ako se posle provedenog screening-a dobije negativan rezultat,to ne znai da i lek nije unet oralno.
Mere predostronosti prilikom uzorkovanja materijala
Pravilan izbor i uvanje uzorka su prvi vani uslovi za dobijanje dobrih rezultata
Obeleavanje, transport i odlaganje su takoe vaan deo u rukovanju uzorcima, da bi se osigurao pravilan
poetak analize
Poznavanje mogunosti kontaminacije uzorka pri sakupljanju je znaajana okolnost za dobijanje tanih
rezultata
Priprema uzoraka
Zavisno od primenjene tehnike uzorke je potrebno pripremiti na sledei nain:

za imuno testove, potrebno je samo ocentifugirati krv urin ili po potrebi eludani sadraj.

Pravilno i paljivo obeleiti uzorke

Pripremiti pipete odgovarajue zapremine i paljovo odpipetirati uzorke

Pripremiti, obeleiti i odpipetirati kontrolne uzorke i postaviti ih na odgovarajua mesta u seriji

uzoraka

Svi uzorci i kontrole treba da budu na sobnoj tempetaturi.

Za hromatografske tehnike potreno je izvriti ekstrakciju
Za lekovge uz grupe fenotiazina i triciklinih antidepresiva potrebna je bazna ekstrakcija.
Za benzodiazepine moe se primeniti i kisela i bazna ekstrakcija, zavisno od toga da li se ispituju samo
oni ili su u kombinaciji sa lekovima iz predhodono navedenih grupa

[Type text]

Page 12

Uslovi ekstrakcije koji e obuhvatiti najvei broj lekova je sledea:

1 -5 mL seruma, plazme ili pune krvi

Zaalkalisati amonijumhidroksidom (1-2 kapi) ili 1N NaOH ili pogodnom zapreminom pufera
(fosfatni ili karbonatni pufer pH 9-11)

Dodati 5-7 mL organskog rastvaraa - hloroform (etilacetat, dihlormetan)

Mukati u kontinuitetu 10-15 min (najbolje na mehanikoj mukalici)

Odvojiti slojeve - najbolje centrifugiranjem

Organski sloj izdvojiti i profiltrirati preko bezvodnog Na sufata

Profiltrirani organski sloj ostaviti da se upari u struji vazduha (azota) do suvog ostatka.
Rekonstituciju uzorka vriti prema odabranoj tehnici. Za tenu hromatografiju rekonstituisati uzorak u 1
mL (ili manje) mobilne faze, a za gasnu u odgovarajuem organskom rastarau (hloroform, etilacetat).
Uporedo sa uzorcima raditi pool serum i optereeni serum.
Pool serum - meavina seruma koji ne sadre nikakve toksine supstance, lekove i droge.
Uzima se u postupak ekstrakcije kao i uzorak i koristi se kao slepa proba, odnosno hromatogram pool
seruma je odgovor matiksa (seruma) u kojem se ispituje traeno toksino jedinjenje.
Optereeni pool serum - je pool serum u koji je dodata poznata koliina ispitivane supstance. Koristi se
za proveru rada ekstrakcionog postupka kao i za kvantifikaciju ispitivane supstance i izradu kalibracione
krive.
Izrada kalibracione krive

Napraviti osnovni standardni rastvor ispitivane supstance u metanolu - mg/mL

Napraviti seriju razblaenja od 6 taaka u pogodnom rastvarau, zavisno od koriene tehnike,

koje po koncentracijama obuhvataju terapijske, subterapijske i toksine koncentracije

Napraviti seriju istih razbalenja u pool serum i primeniti ekstrakcioni postupak

Sve take raditi u triplikatu

Sa homatograma izmeriti visine ili povrine dobijenih pikova za sve koncentracije ispitivane
supstance
Konstruisati standardnu krivu nanoenjem vrednosti za dobijene visine ili povrine pikova na ordinatu, a
zadate koncentracije na apscisu
Konstruisana kriva trba da pokazuje linearan odgovor za zadati opseg koncentracija
Konstruisati kalibracionu krivu sa vrednostima dobijenih pikova zadatih koncentracija iz pool seruma
Razlike u vrednostima visina ili povrina pikova zadatih standarnih koncentracija i koncentracija iz pool
seruma predstavlja analitiki prinos (Recovery), odnosno predstavlja gubitak ispitivane supstance tokom
ekstrakcionog postupka.

Vrednosti za ispitivanu supstancu iz nepoznatih uzoraka se dobijaju sa kalibracione krive

(standarne koncentracije iz pool seruma)
Ovakav postupak se zove metod eksternog standarda

Metod internog standarda

Za interni standard se bira supstanca koja ima veoma sline homatografske osobine kao i supstanca koja
se ispituje, a da se pri datim hromatografskim uslovima ne poklapa sa ispitivanom supstancom.
Interni standard se koristi za poboljanje preciznosti metode i kvantifikacije.
Postupak izvoenja ekstrakcije za izradu standarne i kalibracione krive sa internim standardom se
priprema na sledei nain:

Pripremiti osnovni standarni rastvor ispitivane supstance (mg/mL) u metanolu

[Type text]

Page 13

Pripremiriti supstancu za inrterni standard u odgovarajuoj koncentraciji(da odgovara srednjim

terapiskim koncentracijama) u metanolu ili demi vodi
Napraviti seriju razblaenja standarnih koncentracija od 6 taaka u pogodnom rastvarau i u
svaku epruvetu dodati odgovarajuu zapreminu internog standarda
Napraviti istu seriju razblaenja standardnih rastvora u pool serumu i u svaku epruvetu dodati
istu zapreminu internog standarda
Primeniti ekstakcioni posrupak
Vrednosti za ispitivanu supasancu se dobijaju iz vrednosti za odnos visine ili povrine pika
standarne supstance i internog standarda za svaku taku razblaenja.

[Type text]

Page 14