Potrebe i problemi dece sa cerebralnom paralizom Na defektolokom fakultetu ( Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju- novi naziv) na odseku za somatopediju

koluju se Somatopedi ( specijalni edukatori i rehabilitatori za telesnu invalidnost).Oni svoju aktivnost usmeravaju na ranu prevenciju oteenja, invalidnosti i hendikepa; ranu detekciju, dijagnostiku, somatopedski tretman lica sa telesnim smetnjama ( pod telesnim smetnjama podrazumevamo: telesna invalidnost kao posledica oteenja lokomotornog sistema ( iaenje kuka i nepravilnost stopala,patuljasti odnosno gigantski rast, nepravilnost kostura, iskrivljena kima,amputacija ekstremiteta, paralize donjih ekstremiteta,); telesna invalidnost kao posledica oteenja centralnog i perifernog delova nervnog sistema(deija paraliza, epilepsija,atetoza,ataksija,..); telesna invalidnost kao posledica dugotrajnih hroninih bolesti i ostalih organskih sistema s ozbiljnim posledicama na nain ivota( deca sa oboljenjima srca tuberkuloza, eerna bolest, leukemija,astma)).Pored toga somatopedi su osposobljeni za specijalnu edukaciju invalidnih lica, njihovo profesionalno osposobljavanje i socijalizaciju. Cerebralna paraliza je stanje koje karakterie niz simptoma u obliku paralize, slabosti, nekoordiniranosti ili bilo koje druge aberacije motorikih funkcija, uzrokovane patologijom motornog kontrolnog centra u mozgu(oznaava se kao paraliza ili motorna nesposobnost koja je posledica deficijencije u mozgu). Ova grupa dece je jako heterogena jer stepen oteenja moe varirati od blage motorne nekoordiniranosti (na primer delimina pareza jedne ruke) do potpune nemoi( kvadriplegija,ilu oduzetost svih ekstremiteta).Postoji vie oblika cerebralne paralize koja se manifestuje u razliitim neuromotorikim sposobnostima: spastinu paralizu( ili Litllova bolest koju karakterie paraliza jednog ili vie ekstremiteta, kada nema ravnotee, a umesto laganih pokreta javljaju se trzaviavi i nekontrolisani pokreti sa grevitim stezanjem miia);athetozu (kretanje je sa trzajima i posrtajima, pokreti su aritmini, mogu podii ruku do usta, a prisutni su nekontrolisani gestovi i grimase lica. Nekontrolisani pokreti javljaju se samo u svesnom stanju, a za vreme spavanja ih nema); ataxi( kretnje deteta su nesigurne, ono hoda velikim pokretima i pada); tremor i rigiditet (telo pokazuje nehotine i nepravine drhtave pokrete, a prisutna je i ukoenost). Cerebralne disfunkcije koje su posledica cerebralne paralize mogu uzrokovati razne dodatne smetnje i tekoe pojedinano ili u kombinacijama kao npr.smetnje u uenju,intelektualni deficit, psiholokih problema,oteenje vida, sluha, i td. Jedan od najeih pratilaca cerebralne paralize je govorno oteenje u obliku disartije( greke u artikulaviji usled slabije motorne kontrole), otegnut govor,poremeaji glasa, mucanje. esto siromaan govor ili nekontrolisano kretanje i greviti pokreti dece sa cerebralnom paralizom navode laika na zakljuak da se radi o mentalnoj deficijenciji, ali upravo takvo dete moe biti nadareno, dok drugo bez tih spoljanjih simptroma moe biti ozbiljno mentalno zaostalo. Inteligenciju dece s cerebralnom paralizom uopte je teko meriti jer takva deca imaju govorne i motorike smetnje. S obzirom na heterogenost ove grupe dece, vrlo je teko formirati homogene grupe za obrazovni i rehabilitacioni prostupak.Raznolika dodatna i propratna oteenja uslovljavaju diferenciran i individualan pristup svakom detetu posebno.U naoj zemlji ne postoji dovoljno centara za rehabilitaciju i kolovanje dece sa cerebralnom paralizom, pogotovu u manjim gradovima i sredinama.Pored kola i centara za rehabilitaciju i kolovanje dece sa cerebralnom paralizom nedostaju i predkolske ustanove za tu decu, a s druge strane postoji potreba da rad sa -

decom treba poeti to je mogue ranije. Ono to se izdvaja kao poseban zadatak u radu sa decom predkolsog uzrasta je: a) razvijanje motorikih sposobnosti i pokreta deteta uz pomo posebnih sredstava, pomagala i metodama kojima rukovodi nastavnik defektolog u saradnji sa terapeutima.Defektolog je najodgovorniji za koordinirano delovanje psihologa, ortopeda i socijalnog radnika; b) razvijanje govora predkolske dece sa cerebralnom paralizom, jer je to podruije u kome veina te dece zaostsje ili ispoljava deformacije. U tom se podruiju javljaju tekoe kao smanjena sposobnost percipiranja,usmenog izraavanja, interpretiranja i motorikog izraavanja putem govora i gesta. U toj fazi razvoja deteta neobino je vana uloga logopeda, defektologasomatopeda i roditelja. c) za razvoj vidne i slune percepcije, sposobnosti diskriminacije, pamenja i drugih faktora vanih za razvoj intelekta upotrebljavaju se razliite vrste didaktikog materijala, koje detetu pomau u uenju da odgovori fizikim i mentalnim podraajima iz okoline. U kolskoj situaciji te funkcije se najbolje razvijaju realizacijom nastavnog prorama koji implicira aktivnu upotrebu jezika, izradu i realizaciju plana uenja, reavanje raznih problema, kreativno izraavanje putem likovnih i umetnikih ostvarenja, putem muzike, razvijanja ritma, vizuelne i akustike memorije. Od posebnog znaenja je razvijanje oseaja pripadnosti, nezavisnosti i emocionalne sigurnosti kako za vreme boravka u koli tako i kod kue. Program rada s takvom decom kolskog uzrasta obuhvata ne samo obrazovne sadraje nego i fizioterapiju, rehabilitaciono-korektivni rad, korekciju govora. Ove aktivnosti su neminovan pratilac kolovanja deteta sa cerebralnom paralizom.Nastavni plan koji se realizuje sa ovom decom je plan za redovnu osnovnu kolu, ako se radi o deci koji imaju ouvan intelektualni potencijal. Ipak, zbog fizikih ogranienja, oteenja funkcije oseta, zbog nekih smetnji psihikog karaktra, cerebralno paralizovana deca su obino u zaostatku na obrazovnom planu u odnosu na zdravu decu.To neiskljuuje injenicu da ova deca mogu ispoljiti talenat iz odreenih nastavnih oblasti kao i da, zahvaljujui svojim kompezatornim mogunostima,mogu dostii visoke stepene u obrazovanju.