VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA „MILUTIN

MILANKOVIĆ“

SEMINARSKI RAD

PREDMET: ZDRAVSTVENA NEGA U REHABILITACIJI

TEMA: DEKUBITI

Predavaĉ: Student:

dr Rade Babović Jelena Stanković

Indeks br: T16/2021

Beograd, 2022.
SADRŽAJ

1. UVOD – pojam dekubita ........................................................................................................... 3

2. Faktori rizika i klinička slika ...................................................................................................... 4

3. Klinički stadijumi dekubita ....................................................................................................... 5

4. Lečenje i prevencija dekubitalnih rana .................................................................................... 7

5. ZAKLJUČAK ................................................................................................................................ 9
1. UVOD – pojam dekubita

„Ako je nastala rana od ležanja za to nije kriva bolest,

to je vidljiv znak greha negovatelja“ – Florens Najtingel (1859.)

Dekubit ili dekubitus (od lat. reĉi decumbere – ležati) jeste ulceracija na telu nastala zbog
kontinuiranog pritiska podloge na odreĊeni segment. Ove vrste rana nastaju tako što telo
pacijenta ostaje predugo u istom položaju, vršeći konstantan pritisak na podlogu na istim
delovima tela. Predstavlja jedan od znaĉajnih problema samog nastavka nege bolesnika, kao i
toka rehabilitacije, te sa sobom nosi rizike od infekcija, produžava vreme hospitalizacije i
troškove leĉenja.

Od svih pacijenata u bolnici, kod njih 9% do 30% razvije se dekubitus. Uĉestalost pojave
dekubitusa varira od odeljenja do odeljenja, tako da ortopedska odeljenja i jedinice intenzivne
nege imaju najveći procenat pacijenata sa dekubitusima.

Mehanizam nastanka dekubitalnih rana ogleda se u prekidu kontinuiranog toka krvi kroz kapilare
i ostale krvne sudove – pritisak koji održava kapilare prohodnim je samo 32mmHg i kada je
pritisak podloge veći dolazi do zatvaranja lumena kapilara koji, ukoliko potraje, dovodi do
ishemije.

Dekubitus najĉešće možemo videti kod slabo-pokretnih ili nepokretnih pacijenata koji nisu u
stanju da sami dovoljno ĉesto menjaju položaj tela, a neadekvatno ili neredovno primaju tuĊu
pomoć za promenu položaja. Dekubitusi mogu nastati usled dugotrajnog ležanja kao posledica
starosti ili bolesti, pa ih ĉesto viĊamo po izlasku iz bolnice gde je pacijent duže vreme ležao ili
nakon boravka u staraĉkom domu u kojem nije imao adekvatnu negu.

Leĉenju dekubitusa treba pristupiti što pre, ĉim se uoĉi potencijalni problem. Neleĉeni dekubitusi
mogu da se prošire i uzrokuju, osim bola i neprijatnosti za pacijenta, niz drugih zdravstvenih
problema.

3
2. Faktori rizika i klinička slika dekubita

Glavni faktor rizika za razvoj dekubitalnih ulceracija jesu sva oboljenja sa dugim tokom leĉenja
(spinalne lezije – povrede kiĉmene moždine, moždani insulti, degenerativna progresivna
oboljenja ili terminalne faze malignih bolesti), tokom kojih je pacijent vezan za krevet ili
invalidska kolica. U faktore rizika ubrajamo i nemogućnost zadržavanja mokraće i/ili stolice,
dehidratacija i loša ishrana bolesnika (pothranjenost ili gojaznost). Tu su i cirkulatorni
poremećaji, ortopedski problemi (dekubitalne rane mogu nastati kao posledica loše postavljene
gipsane imobilizacije), gubitak senzibiliteta kože. Uzimanje nekih lekova iz grupe sedativa,
analgetika ili antihipertenziva, koji usporavaju protok krvi, takoĊe se svrstavaju meĊu ozbiljne
riziĉne faktore, pa je potreban dodatni oprez. U spoljašnje faktore rizika takoĊe spadaju i
neudoban krevet, neĉista posteljina, nabori na posteljini i liĉnom rublju, mesto pritiska proteze,
trahealne kanile ili trajnog katetera.

Upozoravajući znaci dekubita su bleda, zategnuta i oteĉena koža. Prva manifestacija se javlja u
vidu crvenila kože i tamnih fleka, a ukoliko se pritisak na segment tada ne prekine dalje nastaje
destrukcija tkiva praćena infekcijom i oštećenjem dubokih struktura (kostiju i zglobova).

Kliniĉki znaci dekubita su eritem,bule, nekroza kože, nekroza kože i potkožnog masnog tkiva,
nekroza kože, potkožnog masnog tkiva i mišića, zahvaćenost kostiju i zglobova, septiĉni artritis,
patološke frakture i sepsa.

Znaci infekcije dekubitalne rane: karakteristiĉan miris, znojenje, naslage na dekubitalnoj rani,
bolna osetljivost zahvaćene regije, groznica, povišena telesna temperatura, ubrzan srĉani rad,
opšta slabost.

Lokalizacija ulceracija je sledeća: pojava na sakrumu (45%,) na trohanterima (38%), ishijadiĉno

(35%), skapularno (30%), na kalkaneusu (25%) i na kolenu (20%).

4
3. Klinički stadijumi dekubita

I stadijum – crvenilo koji ne bledi

Koža s lokallizovanim crvenilom koje ne bledi, po pravilu iznad izboĉine kosti. Na tamno
pigmentovanoj j koži katkad ne dolazi do vidljivog bleĊenja; boja takve kože može se razlikovati
od okolne kože. Podruĉje može biti bolno, ĉvrsto, meko, toplije ili hladnije od okolnog tkiva.
Ovaj stepen teže se otkriva u pojedinaca s tamnom puti.

II stadijum – Delimični gubitak kožnog tkiva

Delimiĉan gubitak kožnog tkiva koji se javlja u obliku plitke otvorene ulceracije s dnom rane
crveno-ružiĉaste boje, bez fibrina. TakoĊe može izgledati kao zatvoren ili otvoren/ puknut plik ,
ispunjen prozirnom seroznom tećnošću. Izgleda poput sjajne ili plitke suve ulceracije bez fibrina
i bez ekhimoze (ecchymosis, modrica, ukazuje na moguće oštećenje dubokog tkiva).

5
III stadijum – Potpuni gubitak kožnog tkiva

Potpuni gubitak kožnog tkiva. Subkutano masno tkivo može biti vidljivo, ali kost, tetive i mišići
nisu izloženi. Fibrin može biti prisutan, a da pritom ne prikriva dubinu gubitka tkiva. Može
ukljuĉivati podminiranje ili tuneliranje. Dubina dekubitusa III stadijuma zavisi od anatomske
lokalizacijie. Sa druge strane, na podruĉjima sa znaĉajnim naslagama masnog tkiva mogu se
razviti izuzetno duboki dekubitusi. Kost/tetive nisu vidljivi i ne palpiraju se direktno.

IV stadijum – Potpuni gubitak tkiva

Potpuni gubitak tkiva sa izlaganjem kostiju, tetiva i mišića. Može se pojaviti nakupljenog fibrina
ili crna krasta u nekim delovima dna rane. Ĉesto ukljuĉuje podminiranje i tuneliranje. Dubina
dekubitusa IV stadijuma takoĊe zavisi od anatomske lokalizacije. Greben nosa, uši, potiljak i
maleol (koža na izboĉini sa spoljne strane gležnja) i pete nemaju potkožnog tkiva pa tu
dekubitusi mogu biti površinski. Dekubitus IV stadijuma može se proširiti na mišiće i/ili
potporne strukture (npr. na ovojnicu mišića, ligamente ili ovojnice zglobova) te može doći do
razvoja osteomijelitisa. Kosti/ tetive su izloženi ili se direktno palpiraju.

6
► Šematski prikazi razvoja dekubita po fazama

4. Lečenje i prevencija dekubitalnih rana

Prevencija ulceracija ogleda se u održavanju kože bolesnika ĉistom, redovnoj promeni položaja u
postelji i pozicioniranju, stalnoj inspekciji kože i pravilnoj ishrani bolesnika. Pravilna nega
podrazumeva higijenu kože i genitalija, spreĉavanje izloženosti kože delovanju mokraće, fecesa i
znoja. Kožu ne treba brisati već tapkati mekanim peškirom, a posteljinu redovno zatezati i
nameštati tako da na njoj nema nabora. Bolesniku treba obezbediti udobnu i komotnu bolesniĉku
odeću.

Prevencija u smislu rasteretnih sredstava i podloga podrazumeva valjke, jastuke ispunjene

vazduhom, pneumatske jastuke sa meraĉem pritiska za održavanje naduvanosti, antidekubitalnne
dušeke, jastuĉiće od silikona itd. Ukoliko navedena sredstva nisu dostupna primenjuje se
improvizovana metoda u vidu hirurških rukavica napunjenih vodom koje se postavljaju pod telo
bolesnika. Svaku dekubitalnu ranu u I stadijumu treba zaštititi, a svako previjanje već nastale
dekubitalne rane podrazumeva i njenu obradu.

7
►Preventivni položaj sa jastucima

► Antidekubitalni dušeci

8
5. ZAKLJUČAK

Dekubiti se najčešde javljaju u bolnicama i to kod hospitalizovanih pacijenata, obično u toku

prve nedelje lečenja osnovne bolesti. Učestalost pojave varira od odeljenja do odeljenja, tako
da ortopedska odeljenja i jedinice intenzivne nege imaju najvedi procenat pacijenata sa
dekubitima. Zato, posebnu pažnju treba obratiti na lečenje nepokretnih ili teško pokretnih
pacijenata u prvim danima lečenja. Troškovi, kao i dužina bolničkog lečenja, značajno su viši kod
pacijenata koji dobiju dekubitus tokom hospitalizacije. Dekubitusi dovode do produženja
bolničkog lečenja i troškova lečenja i povedavaju vreme koje medicinski tim provede oko ovog
pacijenta. Postojanje dekubitusa istovremeno je veliki zdravstveni i ekonomski problem, s toga
je od velike važnosti adekvatna nega, redovna promena položaja pacijenta i kontinuiran fizikalni
tretman.

9
Literatura

1. Sestrinske intervencije, izdavač: Klinički centar Niš, decembar 2009.

2. Zdravstvena nega sa rehabilitacijom, P. Zekovid, R. Mihajlova-Zekovid, Zavod za udžbenike

3. Živeti uspravno posle povrede kičmene moždine, dr R. Babovid, 2010.

4. Članak Decubitus, dostupno na: https://simptomi.rs/centar-za-zbrinjavanje-i-negu-

rana/7063-sta-je-dekubit-dekubitus-decubitus-rana-od-lezanja-zbog-cega-nastaje-kako-se-leci-
i-koja-je-prognoza

10