VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA “MILUTIN MILANKOVIĆ”

SEMINARSKI RAD

TEMA: ZAMOR MIŠIĆA

PREDMET: KINEZIOLOGIJA

Predavač: Student:

Mr sci Sandra Ilanković Jelena Stanković

T16/2021

Beograd, 2022.
SADRŽAJ

UVOD ………………………………………………………………………………………...….1

1. Uzroci zamora………………………………………………………………………………….2

1.1. Zamor centralnog nervnog sistema ………………………………………………………...2

1.2. Nakupljanje metabolita……………………………………………………………………..3

1.3. Iscrpljivanje rezerve enegije …………………………………………………………….…3

2. Faktori koji utiču na lokalni zamor mišića ……………………………………………………4

3. Simptomi zamora mišića ……………………………………………………………………...6

4. Tretiranje mišićnog zamora ……………………………………………………………….…..7

ZAKLJUČAK ……………………………………………………………………………………8

LITERATURA …………………………………………………………………………………..9
UVOD
Zamor je privremeno smanjenje ili prestanak funkcije nekog sistema ili organa. Kada su u
pitanju mišići, može se reći da je zamor kratkotrajna i prolazna nesposobnost mišića da vrši rad,
jer se nakon oporavka, zamor gubi i mišić potpuno uspostavlja svoju funkciju. On u suštini
postavlja granica između različitih funkcionalnih stanja mišića. Brzina razvoja zamora zavisi od
ritma rada i veličine opterećenja, pa se zamor najkasnije javlja u zoni srednjeg opterećenja, zbog
čega je rad mišića u toj zoni najveći. Zamor je fiziološka pojava koja nastaje kao posledica
prethodne aktivnosti. Određivanje stepena lokalnog zamora mišića
može biti univerzalno primenjen proces u optimizaciji obuke i prevencija povreda. Umor
lokalnog mišića obično se javlja na niskim nivoima izlaza energije kada se opterećenja
primenjuju na lokalizovanu grupu mišića. Lokalni uticaj mišića može biti statičan ili
dinamičan, zavisno od učestalosti opterećenja. Pregledaju se nekoliko ergonomskih teorija
vezanih za umor lokalnog mišića.

1
1. Uzroci mišićnog zamora

1.1. Zamor centralnog nervnog sistema

Ova pojava se događa na njegovom perifernom delu (zamor sinapse). Gašenje prolaska

impulsa sa jedne ćelije na drugu, nastaje zbog iscrpljivanja

neurotransmitera acetilholina, koji omogućava hemijski prenos impulsa kroz sinapsu.

Tokom intezivnog rada, 2/3 acetilholina se gubi (1/3 difunduje u tkiva, a 1/3 se razgradi

u pukotini uz pomoć holinesteraze), a 1/3 se resorbuje nazad u vezikule i ponovo može

biti iskorišćena, ali se vremenom i ova količina acetilholina iscrpi. Obično svaki impuls

koji stigne na neuromuskularnu spojnicu uzrokuje oko 3x veći potencijal završne ploče

od onog koji je potreban da stimuliše vlakno. Shodno tome, kaže se da normalna

neuromuskularna spojnica ima visok faktor sigurnosti. Međutim, stimulacija

nervnog vlakna frekvencijom većom od 100x u sekundi tokom nekoliko minuta često

smanjuje broj vezikula acetilholina u toj meri da ne mogu preći na mišićno vlakno. To se

naziva zamor neuromuskularne spojnice i analogan je zamoru sinapsi u CNS-u. U

normalnim uslovima, ovaj tip zamora se retko javlja, skoro nikad.

►Fiziologija refleksnog luka-mišić predstavljen kao efektor.

2
1.2. Nakupljanje metabolita

Nakupljanje kiselih produkata metabolizma, odnosno zakišeljavanje mišića zbog

nakupljanja laktata (mlečne kiseline). Nastaje kod rada velikog inteziteta, gde za

oslobađanje energije uz pomoć kiseonika nema vremena, pa se ona crpi iz anaerobnih

izvora. Nagomilavanje mlečne kiseline zbog dužeg korišćenja anaerobnih izvora

energije prvo se događa u mišiću, a kasnije i u krvi, što dovodi do poremećaja

homeostaze ravnoteže i stvaranja prepreke za pravilno odvijanje mišićnih kontrakcija.

Laktati menjaju pH u ćeliji i blokiraju enzimske reakcije za dobijanje energije. Zamor

nastaje brzo, a prestaje kada se mlečna kiselina eliminiše i ponovo se

uspostaviodgovarajuća pH vrednost u mišiću i krvi.

►Upala mišića

1.3. Iscrpljivanje rezerve enegije, odnosno potrošnja glikogena.

Kod rada srednjeg inteziteta, pri kojem se uspostavlja stabilno stanje između potreba
za kiseonikom i njegovom potrošnjom, zamor nastaje kao posledica pražnjenja depoa
energije prvenstveno glikogena. Kod takvog rada nema nagomilavanja mlečne
kiseline jer ima dovoljno vremena da se kiseonik iskoristi za sagorevanje energetskog materijala.

3
2. Faktori koji utiču na lokalni zamor mišića

Proizvodnja sile skeletnih mišića zavisi od kontraktilnih mehanizama, a neuspeh na bilo kojoj

lokaciji iznad prelaza mostova može doprineti razvoju zamora mišića, uključujući nervozni,

jonski, vaskularni i energetski sistem. Konkretno, metabolički faktori i umor Reaktanti tokom

procesa kontrakcije, kao što su vodonik (H +) joni, laktat, neorganski fosfat (Pi), reaktivne

vrste kiseonika (ROS), protein toplotnog šoka (HSP) i orosomkoidni (ORM) takođe utiču na

zamor mišića.

Neuralni doprinosi

Centralni neurotransmiteri, posebno 5-HT, DA i NA, igraju važnu ulogu tokom vežbanja

celog tela i umora. 5-HT proizvodi negativan efekat, dok metilfenidat, DA-oslobađajući

ojačivač i inhibitor ponovnog uzimanja, proizvodi pozitivan efekat u performansama

vežbanja. Takozvana hipoteza centralnog zamora kaže da vežba indukuje promene u

koncentracijama ovih neurotransmitera i umoru proizlazi iz promena unutar CNS (ili

proksimalnog do neuromuskularnog spoja). Međutim, skorašnji podaci pokazuju da lekovi

koji utiču na sisteme neurotransmitera jedva perturbiraju performanse pod normalnim

temperaturama okoline, ali značajno poboljšavaju izdržljivost pod visokim temperaturama

okoline. Na primer, inhibitor ponovnog korišćenja rebokbeta reboketine i dualni inhibitor

ponovnog zavrtanja DA / NA, bupropion, imaju negativan efekat9, 10, 11 u performansama

vežbe pod normalnom temperaturom. Međutim, pod toplotom, reboketin se smanjuje, dok

bupropion povećava performanse, što ukazuje na to da termoregulatorni sistem može imati

značajan uticaj na performanse vežbi.

CNS, preko centralnog neurotransmitera, proizvodi različite ekcitatori i inhibitorne ulaze na

4
kičmene motoneurone, tako da na kraju aktivira motorne jedinice (MUs) da bi postigao

snagu. Snaga i vreme kontrakcije se kontrolišu otpuštanjem motoneurona. Usporavanje ili

prestanak puštanja MU doprinosi gubitku sile koja označava umor. Na pucanje na

motoneuron utiču unutrašnje promene svojstava motoneurona, opadajući pogon i aferentna

povratna informacija. Tokom maksimalnog smanjenja kontrakcije smanjuje se brzina pucanja

motoneurona zbog sledećih faktora:

1. Ponovljiva aktivacija (ponovljeno pucanje) motoneurona dovodi do smanjenja njihove

ekscitabilnosti na ekcitatori sinaptic.

2. Pokretač pokreta iz korteksa motora ili druga supraspina područja do motoneurona je niža

3. Povećanje pucanja afričkih mišića grupe III / IV smanjujući pucanje motoneurona;

4. Umanjeno je otpuštanje mišićnih vretena (senzornih receptora), čime se smanjuje otpuštanje

udruženja mišića grupe A, povećava presinaptična inhibicija i konačno smanjuje pucanje

motoneurona;

5. Posebno, mišićne aferte grupe III / IV takođe pokazuju povratne interakcije sa

kardiovaskularnim i respiratornim procesima preko autonomnog nervnog sistema, čime se

poboljšava protok krvi mišića i oksigenacija i samim tim usporava razvoj zamora samog

mišića.

5
3. Simptomi zamora mišića

Zamor u mišićima može se desiti bilo gde na telu. Inicijalni znak ovoga stanja je mišićna
slabost. Ostali simptomi povezani sa umorom mišića uključuju:
- bolest
- lokalizovan bol
- kratak dah
- trzanje mišića
- drhtavica
- slab oslonac
- grčevi u mišićima
Ako počinjete da imate poteškoća u obavljanju svakodnevnih zadataka ili ako se vaši

simptomi pogoršaju, potražite hitnu medicinsku pomoć. Ovo može biti indikacija ozbiljnijeg

zravstvenog stanja.

6
4. Tretiranje mišićnog zamora

Lečenje zavisi od uzroka zamora mišića i pratećih simptoma. Ako je osoba doživela simptome
zamora mišića,
naročito ako nije vezan za vežbanje, trebala bi se što pre obratiti lekaru. Lekar će uz analizu
istorije bolesti i trenutnog stanja proceniti dalje korake u lečenju i tretiranju mišićnog zamora.
U mnogim slučajevima, umor mišića će se poboljšati sa oporavkom i mirovanjem.
Osoba treba ostati hidrirana i održavati zdravu ishranu, što takođe možete poboljšati vreme
oporavka.
Savetuje se istezanje pre i nakon naporne aktivnosti. Zagrevanje može osloboditi
mišiće i štiti ih od povreda.
Ostali slučajevi zamora mišića mogu zahtevati medicinsku konsultaciju. Zavisno od
dijagnoze, lekar može propisati antiinflamatorne ili antidepresivne lekove. Ako je
mišićni zamor ozbiljnijeg karaktera, lekar može preporučiti fizikalnu terapiju kako bi se povećala
mobilnost i ubrzao oporavak.
.

ZAKLJUČAK

Efekti zamora mišića variraju od osobe do osobe. Neki ljudi će osećati neželjene
kontrakcije mišića u ciljanim mišićnim grupama. Do zamora u mišićima može doći zbog
nastanka
mlečne kiseline. Ostali efekti umora u mišiću mogu uključiti osećaj letargije i sagorevanja u
mišićima.
Umor mišića ne može se savladati, ali se može odložiti. Načini da se to učini su ishrana i
hidratacija. Uravnotežena dijeta koja uključuje adekvatan odnos ugljenih hidrata, masti i
proteina će pomoći da se telo nadoknadi duži vremenski period. Hidracija je ključna za
održavanje mišićne funkcije. Može se desiti smanjenje kontrakcije mišića od 10 do 20

7
procenata ako se nivo tela smanji za tri do četiri procenta.
Periodi oporavka tokom vežbanja su još jedan ključni element u borbi protiv zamora mišića.
Trebalo bi se odmoriti između setova dovoljno dugo da se uhvati dah, a ako se koriste
male mišićne grupe potrebno je samo oko 45 sekundi. Ako se podižu teške težine,
odmoriti 90 sekundi između seta. Proširiti mišiće nakon vežbanja kako bi se sprečili grčevi.
Sačekati do 48 sati do sledećeg treninga.

8
LITERATURA

1. Kineziološka anatomija, Robert A. Behnke, Data status, Beograd 2014.

2. Fiziologija čoveka, dr Nina Đukanović, Beograd 2020.

3. Članak Zamor mišića, pristupljeno na: http://produzizivot.com/zamor-misica/

4. Neuromišićni aspekti zamora, dostupno na: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-

3828/2006/0350-382806

9
10