VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA „MILUTIN

MILANKOVIĆ“

SEMINARSKI RAD

PREDMET: ZDRAVSTVENA NEGA U REHABILITACIJI

TEMA: PROTEZE I ORTOZE

Predavač: Studenti:

Slobodan Subotić Jelena Stanković, T16/2021

Elena Kerezović, T5/2021

Beograd, 2022.
SADRŽAJ

UVOD ............................................................................................................................................ 3

1. PROTEZE .................................................................................................................................. 4

1.1 Amputacije ............................................................................................................................. 5

1.2 Funkcionalni delovi proteze ................................................................................................... 6

1.3 Proteze za donje udove .......................................................................................................... 6

1.4 Proteze za gornje udove ......................................................................................................... 9

2. ORTOZE .................................................................................................................................. 11

2.1 Konstrukcija ......................................................................................................................... 11

2.2 Vrste ortoza .......................................................................................................................... 12

2.3 Ortoproteze .......................................................................................................................... 16

UVOD

Ortopedska pomagala su tehničke sprave koje služe za uspostavljanje i popravljanje oštećenja

lokomotornog sistema, korekciju nedostataka i kao pomoć invalidnim licima pri obavljanju
svakodnevnih aktivnosti, fizioloških pokreta i kretanju. U ortopedska pomagala spadaju proteze,
ortoze, ortopedska obuća i ostala ortopedska pomagala (štake, štap, hodalice itd). Sva ortopedska
pomagala služe u domenu restitucije, korekcije ili supstitucije određene funkcije čije je oštećenje
nastalo usled neke povrede, stanja ili patološkog procesa. Pomagala se, nezavisno od tipa i vrste,
izrađuju specijalizovano za svakog pacijenta posebno, prema individualnim merama i potrebama.
Protetika i ortotika obuhvataju sve aktivnosti oko pripreme, izrade, aplikacije, korekcije i obuke
za korišćenje ortopedskih pomagala. Adaptacija pacijenta na protetičko ili ortopedsko pomagalo
je svakako zahtevan i kompleksan proces, a obavlja ga multidisciplinarni tim koji uključuje
fizijatra, ortopeda, fizioterapeuta, radnog terapeuta, protetičara, inženjera, medicinsku sestru,
psihologa, socijalnog radnika i defektologa.

3
1. PROTEZE

Protetika je naučna oblast koja se bavi pripremom, izradom, aplikacijom i korekcijom proteza
kao nadoknade u estetskom i funkcionalnom smislu.

Proteze predstavljaju ortopedsko pomagalo koje služi kao potpuna zamena, nadoknada
(supstitucija) za izgubljeni (amputirani) segment tela. Dele se na estetske i funkcionalne.

Estetske proteze predstavljaju pomagalo za supstituciju estetskog nedostatka amputiranog dela

čiji uzrok mogu biti nesreće, trauma ili urođena anomalija. Najčešće su estetske proteze za lice
(tzv. stakleno oko, proteza nosa, proteza ušne školjke) i estetske proteze prstiju. Koriste se
ukoliko je funkcija očuvana, ali je taj deo tela estetski neprihvatljiv za pacijenta i u situaciji kada
nije moguće rekonstruktivnom hirurgijom restaurirati taj deo.

Funkcionalne proteze služe kao restitucija izgubljenom (amputiranom) delu tela, obnavljajući
njegovu funkciju i mogućnost pokreta. Najčešće nalaze primenu kod amputacija gornjih i donjih
ekstremiteta usled trauma, saobraćajnih nesreća, amputacija usled raznih oboljenja kao i
kongenitalnih razvojnih poremećaja.

Plasiraju se veštački zglobovi, ekstremiteti, proteze lica, grudne proteze itd.

Začetnici proteza su stari Egipćani kod kojih je prvi put pronađen drveni palac na telu, potom
bronzane krunice Rimljana i drveno stopalo kod Grka. Prva veštačka gvozdena ruka datira iz
XVI veka.

Savremena protetika obuhvata izradu estetskih, funkcionalno-mehaničkih i mioelektričnih

proteza. Nove vrste plastike i drugih materijala kao i modernizacija same izrade proteza
obezbedili su da proteze budu jače i izdržljivije a lakše, što znatno smanjuje količinu energije
potrebne za pokretanje. Ovo je naročito važno kod natkolenih proteza. Nove proteze takođe
izgledaju prirodnije i bliže realnom, zdravom segmentu tela ili ekstremitetu, što je naročito važno
kod podlakatnih i nadlakatnih amputacija jer su te proteze najviše izložene.

Medicinsko-protetička rehabilitacija je deo kompleksne rehabilitacije invalidnih osoba. Bavi se

pripremom, obukom za korišćenje, postizanjem koordinacije hoda i uspostavljanjem funkcije sa
ciljem ublažavanja posledica gubitka ekstremiteta.

4
 1.1 Amputacije

Amputacije predstavljaju odstranjivanje ekstremiteta u celini ili jednog njegovog distalnog dela.
Amputacija dovodi do trajnog telesnog defekta, a delimična supstitucija izgubljenog segmenta
postiže se protetisanjem.

Najčešći uzroci amputacija su: arteroskleroza, gangrena i gasna gangrena, Morbus Burger,
traume, urođeni/stečeni deformiteti ekstremiteta, nekroze, tumori kostijui mekih tkiva, infekcije.

Cilj operativnog zahvata jeste eliminisati patološko stanje, ostaviti patrljak dobro zarastao,
odgovarajuće dužine i oblika, pokretljiv, funkcionalan i pogodan za protetisanje.

Amputacijom dolazi do narušavanja integriteta tela i njegove šeme, što za osobu predstavlja
težak gubitak. U osposobljavanju učestvuje ceo tim, a najvažniji je pacijent i njegova porodica.

5
 1.2 Funkcionalni delovi proteze

Funkcionalni delovi proteze su:

1) Kontaktno ležište preko kog je ceo patrljak u kontaktu sa protezom, najčešće izrađen od
plastike ili silikona koji bolje prianja, ali je skup. Individualno se izrađuje prema gipsanom
otisku patrljka. Ležište mora da obezbedi ravnomerno opterećenje patrljka i potpuni kontakt sa
istim da bi se sprečio nastanak edema i cijanoze.

2) Moduli tj. nosive jedinice proteze koji su međusobno povezani mehanički podesivim
zglobovima, izrađeni od čelika.

3) Estetski deo – predstavlja oblogu proteze, prekriva nosivi deo proteze i svojim izgledom
imitira prirodni ud.

1.3 Proteze za donje udove

Tipovi proteza za donje udove su:

1) Proteza za stopalo

2) Potkolena (transtibijalna) proteza

3) Proteza za dezartikulaciju kuka

4) Proteza za dezartikulaciju kolena

5) Natkolena (transfemoralna) proteza

6
Proteza za stopalo. Stopalne proteze izrađuju se u vidu visoke cipele sa ispunjenim prednjim
delom stopala i proteze kod Šopartove amputacije stopala.

Visoka cipela sa ispunjenim prednjim delom stopala – u slučaju amputacija u mediotarzalnom

zglobu, kada je urađena ankiloza u skočnom zglobu da bi se nadoknadio gubitak funkcija.

Proteze kod Šopartove amputacije – Šopartova amputacija predstavlja parcijalnu amputaciju

stopala gde je odstranjen deo stopala distalno od talusa i kalkaneusa. Zbog toga dolazi do
disbalansa muskulature stopala i pri tome nastaje dominacija m. Gastrocnemius. Da bi se rešilo
pitanje hoda pacijenta i da bi se omogućio oslonac na distalni deo patrljka i potpuni kontakt sa
petom, kod Šopartovih amputacija treba uraditi određene terapijske zahvate (stabilizacija
skočnog zgloba).

Potkolena (transtibijalna) proteza. Izrađuje se kod pacijenata kod kojih je urađena

potkolena amputacija. Može biti klasična potkolena proteza, plastična potkolena proteza ili
Sajmova proteza.

Klasična potkolena proteza – napravljena je od ležišta, suspenzije, proteze, potkolenog dela i

stopala. Suspenzija se koristi pomoću kožnog korseta koji je vezan preko natkolenice i time se
opterećenje prenosi na natkolenicu, a ne na patrljak i tako se smanjuje pritisak na patrljak.

Plastična potkolena proteza – danas se najčešće izrađuje kao definitivna proteza i ona zamenjuje
deo noge koji nedostaje. Postoji više tipova ove proteze, ali je najpopularnija ona sa patelarnim
osloncem.

Sajmova proteza – izrađuju se od različitih plastičnih materijalatako što se na ležište proteze

ugrađuje odgovarajući skočni zglob i stopalo. Ova proteza ima dugačko ležište s potpunim
kontaktom i ugrađenim stopalom. Sa unutrašnje strane proteze nalazi se veliki otvor koji se
zatvara jednim poklopcem i potom fiksira pomoću velkro trake.

7
Proteza za dezartikulaciju kuka. Primenjuje se kada pacijent uopšte nema natkoleni
patrljak ili je on manji od 10cm da se ne može uraditi standardno ležište za natkolenu protezu,
već se koristi proteza čiji je oslonac na karlici.

Proteza za dezartikulaciju kolena. Najbolji izbor ukoliko se mora uraditi transfemoralna

amputacija. Očuvano je distalno opterećenje na patrljak, dobra propriocepcija i najbolja dužina
femura i mišića. Jedini nedostatak može biti estetski izgled prilikom sedenja sa protezom.
Bolesnici ovu vrstu pomagala koriste radije nego klasičnu transfemoralnu protezu sa išialnim
osloncem, jer im ona omogućava lakši hod i manji utrošak energije.

8
Natkolena (transfemoralna) proteza. Amputacija iznad kolena može se izvršiti na nivou
proksimalne, srednje i distalne trećine femura. Uz moderno ležište (IC) koje je nadoknadilo
nedostatke kvadrilateralnih ležišta i korištenje modernih zglobova stopala i kolena korisnik je u
mogućnosti, uz odgovarajuće terapeutske vežbe da se potpuno uklopi u zajednicu i bude joj
koristan član.

1.4 Proteze za gornje udove

Tipovi proteza za gornje udove su:

1) Estetske

2) Mehaničke

3) Proteze sa spoljnim izvorom napajanja

4) Za specijalne namene

5) Hibridne

Estetske proteze. Mogu biti standardne serijske proteze, koje se izradjuju za sve nivoe
amputacija, male su težine, niske cene i dobrog izgleda, te mogu biti proteze izrađene po otisku
koje karakteriše visoka cena, mali broj proizvođača, veoma dobar izgled i namena za distalne
dele amputacija.

9
Mehaničke proteze. Mogu biti proteze sa komandom preko sajle, komandom preko ručnog
zgloba, pneumatske, komandne preko pokreta lakta, kinematičke i Kruckenberg proteze.

Proteze sa spoljnim izvorom napajanja. Dele se na električne i pneumatske CO2 proteze.

Hibridne.

10
2. ORTOZE

Ortotičko sredstvo je ortopedsko pomagalo koje vodi, podupire, rasterećuje, fiksira (stabilizuje)
ili ispravlja deo tela, i pomaže ili kontroliše funkciju lokomotornog sistema. Koriste se uglavnom
privremeno. Ortozom se nikad ne postiže idealan kontakt sa telom, tako da sa njom nije uvek
moguća idealna korekcija. Zato ortozu mora da propisuje lekar specijalista (ortoped, fizijatar,
hirurg) strogo prema medicinskim indikacijama.

Osnovna namena ortoza ili ortotskog pomagala je da zameni oštećene ili izgubljene funkcije tela
i primenjuju se u procesu funkcionalnog lečenja da:

Omoguće kompenzaciju narušenih funkcija, što se pre svega ogleda u prevenciji nastanka
invaliditeta.

Razviju preostale funkcionalne sposobnosti, što se terapijski u smislu ogleda u rasterećenju

inflamiranog zgloba i smanjenja bolova u njemu i predstavlja osnovni princip u sveobuhvatnom
lečenju zapaljenskih reumatičnih bolesti.

Izvrše supstituciju, odnosno zamenu oštećenih i trajno izgubljenih funkcija.

Ortoze mogu biti namenjene za:

1. Imobilizaciju

2. Kontrolu smera i obima pokreta

3. Rasterećenje ili za podršku

4. Supstituciju (zamenu)

5. Prema dužini upotrebe ortoze mogu biti namenjene za privremenu ili trajnu upotrebu.

2.1 Konstrukcija

Ortotsko delovanje se zasniva na primeni korektivnih sila usmerenih na pojedine delove tela, uz
ograničenu podnošljivost pritiska uslovljenog kvalitetom kože i mekih tkiva, zbog čega se mora
voditi računa o raspodeli sila na jedinicu površine kao i tačkama oslonca, u toku konstruisanja i
izrade ortoza. Ortoze se izrađuju po gipsanom otisku individualno za svakog bolesnika.

11
U zavisnosti od njihove namene, ortoze moraju biti izuzetno čvsrte, lagane i estetski prihvatljive,
a njihova konstrukcija mora biti takva da je bolesnih sposoban da sam stavlja i skida ortozu.

2.2 Vrste ortoza

Ortoze za:

1. Gornje ekstremitete

2. Donje ekstremitete

3. Kičmeni stub

4. Grudni koš

5. Korektivne ortoze

1. Ortoze za gornje ekstremitete: ortoze za stabilizaciju ručnog zgloba i šake, primenjuju se

kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom, tetraplegijom, parezom ruke, nastale zbog oštećenja
živca ili centralnog oštećenja ( u mozgu). Indikacija za primenu ovih ortoza je i postoperativna
rehabilitacija bolesnika nakon rekonstruktivnih zahvata u ručnom zglobu i šaci. Ortoze za
stabilizaciju lakta, izrađuju se od visokotemperaturnog termoplastičnog materijala, po gipsanom
otisku i primenjuje za imobilizaciju preloma kostiju i ruke. Ortoze za stabilizaciju lakta i ručnog
zgloba (sa zglobom) . Primenjuje se kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom, prelomom ruke i
posle rekonstruktivnih zahvata na ručnom ili lakatnom zglobu.

12
2. Ortoze za donje ekstrmitete:

Ortoze za zglob gležnja i stopala delimo na korektivne i stabilizacione. Korektivne ortoze

se primenjuju za lečenje deformiteta i njihovu delimičnu ili potpunu korekciju i zaustavljanje
njihove dalje progresije. Stabilizacione ortoze se primenjuju za potporu ugroženom delu tela.

U ovu grupu ortoza spadaju:

Stabilizaciona ortoza: za skočni zglob i stopalo primenjuje se kod preloma ili iščašenja ili
hroničnie nestabilnosti skočnog zgloba.

Ring ortoza: primenjuje se za korekciju izraženog planovalgusa stopala.

Peronealna ortoza: primenjuje se kod slabosti dorzifleksije stopala. Pomaže podizanje stopala od
podloge u trenutku prelaska iz faze oslonca u fazu njihanja hoda. Na taj način ortoza smanjuje
rizik od zapinjanja prstiju o podlogu i kompenzatornih nepravilnih pokreta tokom hoda.
Peronealna ortoza sastoji se od uloška ispod stopala koji prelazi u potkoleni deo. Između njih je
ugao od 90°. Uložak ortoze podržava stopalo i ne dozvoljava njegovo padanje.

Ortoze za kolena:

Stabilizaciona zglobna ortoza za koleno se koristi za konzervativni i postoperativni način lečenja

mekih delova kolenog zgloba. Posebno je važna u postoperativnoj rehabilitaciji povreda. Glavne
indikacije za primenu ove ortoze su konzervativno lečenje rupture kolateralnih ligamenata i
nakon operacione rekonstrukcije ligamenata i iščašenja zgloba kolena. Osim podrške, kolenom
zglobu ova ortoza ograničava obim pokreta u zglobu (a od indikacija zavisi koji pokreti biti će
ograničeni).

Rasteretna zglobna ortoza za koleno; indikovana je posle hirurškog lečenja oštećenja hrskavice
kolenog zgloba jer pomaže rasterećenju femorotibijalnog dela kolenog zgloba, medijalnog ili
lateranog, sve dok hrskavica zgloba nije spremna za povećano opterećenje. Ova ortoza mora da
ima jako malu težinu i zbog toga se na njoj metalni zglob nalazi samo sa spoljne strane kolena.

13
Ortoze za koleno, skočni zglob i stopala:

KAFO (knee foot ankle) ortoza; primenjuje se kod:

svih neuromotoričkih poremećaja sa posledičnom slabošću muskulature natkolenice, potkolenice

i stopala, mlitave parapareze kod osoba s cerebralnom paralizom, mišićnom distrofijom,
spinalnom amiotrofijom i nakon spinalnih povreda ili bolesti, nakon operacionih zahvata na
tetivama i zglobovima sa ciljem prevencije kontrakture kod pacijenata sa neuromuskularnim
bolestima ili cerebralnom paralizom. Zavisnosti od indikacije, koju postavlja lekar, ortoza može
biti jednozglobna ili dvozglobna.

Ortoze za kuk, koleno, skočni zglob i stopalo:

HKAF (hip, knee, ankle, foot) ortoza; primenjuje se kod neuromotoričkih poremećaja sa
posledičnom slabošću mišića karličnog pojasa i nogu. Postoji nekoliko tipova ortoze: ortoze koja
omogućava samo stajanje, stajanje i hodanje i recipročna ortoza. Recipročna ortoza se primenjuje
kod osoba sa paraparezom, koje imaju kontrolu trupa i dobru koordinaciju. Zavisno od indikacije
koju postavi lekar ortoza može biti jednozglbna, dvozglobna ili trozglobna.

14
3.Ortoze za kičmeni stub

CBW (Chenau-Boston Wiesbadener ) ortoza; se primenjuje kod slabinske (lumbalne) i

grudnoslabinske (torakoslabinske) i grudne (torakalne) skolioze (iskrivljenosti kičme do 45°. Vrh
krivine ne sme biti viši od Th-6 (šestog grudnog pršljena). CBW deluje aktivno, pasivno i
trodimenzionalno i korigujuća je derotacijska ortoza.

Ortoze za imobilizaciju grudnog i slabinskokrsnog dela kičmenog stuba se primenjuje kod

spondiloze i nakon preloma kičmenih pršljenova.

4.Ortoze za grudni koš

Ortoze za korekciju pektusa (kokošje grudi) primenjuju se za korekciju deformiteta „kokošje

grudi“, kod osoba u fazi rasta. Ako se ova ortoza primeni u fazi završenog rasta korekcija će
izostati.

15
5.Korektivne ortoze

Noćne korektivne šine; namenjene su sprečavanju nastanka kontraktura zglobova ili progresiji
već nastalih kontraktura i deformiteta. Deo su konzervativnog lečenja ili se primenjuju nakon
operativnih rekonstrukcija tetiva, najčešće kod dece sa neuromuskularnim bolestima. Koriste se
noću i nisu namenjene za hodanje i druge dnevne aktivnosti.

2.3 Ortoproteze

Ortoproteza sastoji od protetičkih i ortotičkih delove. Služi za rešavanje velikih skraćenja donjih
ekstremiteta koja nije moguće korigovati jednostavnim povišenjem ili ortopedskim cipelama.
Izbor protetičkih komponenti zavisi od razlike u dužini u odnosu na zdravi ud, a može se
proizvesti u endo ili egzoskeletnoj tehnici zavisno od stanja mišića i očuvanih zglobova. Uz
protetičke komponente u ortoprotezi se kombinuju i ortotički zglobovi i suspenzije.

16
Literatura

1. Protetika i ortotika, dostupno na:

https://www.vzsbeograd.edu.rs/attachments/article/469/PROTETIKA%20I%20ORTOTIKA
%20vezbe.pdf

2. Predavanja iz predmeta Zdravstvena nega u rehabilitaciji, dr spec. Rade D. Babović

3. Amputacije i proteze, dostupno na: https://vdocuments.site/amputacije-i-proteze.html

4. Ortoze, dostupno na: https://www.scribd.com/document/551566181/ortoze

17