Rana i sekundarna

rehabilitacija hirurkih i
ortopedskih bolesnika,
reumatolokih bolesnika
neurolokih i neurohirurkih
bolesnika

 Rana rehabilitacija
Postupci i mere koje se sprovode u
ranoj fazi nastanka oboljenja ili
povrede sa ciljem spreavanja
komplikacija na organskim sistemima
koje su uslovljene samim oboljenjem
ili dugotrajnim mirovanjem u postelji

 Cilj rane rehabilitacije je

Da se u prvoj fazi oporavka spree ili umanje
mogue komplikacije, pre svega: respiratorne ,
kardiovaskularne i kotano-zglobne i sprei razvoj
kasnih posledica
Da se skrati boravak pacijenata u ustanovi
Da se ako postoji, smanji nivo funkcionalnog
deficita
Da se u sluaju zaostajanja funkcionalnog deficita,
obezbedi to bolje funkcionalno stanje pacijenta i
da se pripremi za nastavak rehabilitacionog
tretmana u za to specijaliziranoj ustanovi

 Prevencija komplikacija na respiratornom

sistemu:
Vebe disanja i vebe relaksacije
Masaa i lupkanje zida grudnog koa (izuzev u
predelu srca i dojke)
Posturalna drenaa- eom promenom
poloaja pacijenta radi drenae bronha i
spreavanja razvoja atelektaze i hipostatske
pneumonije.
U koliko je kontraindikovana promena poloaja
i pacijent je na asistiranom disanju, potrebna je
esta aspiracija i odstranjivanje sekreta

 Prevencija razvoja duboke venske tromboze i

posledine plune embolije
Faktori rizika za nastanak DVT
-prethodne tromboze
-gojaznost
-dijabetes
-starije osobe
-velike hirurke intervencije posebno u predelu
karlice i kuka
-poremeaj koagulabilnosti krvi
-malignitet
-hereditet

 Prevencija DVT:
Vebe disanja (dijafragmalno i donje kostalno)
Masaa donjih ekstremiteta metodom
glaenja
Aktivne (pasivne) vebe miia donjih
ekstremiteta
Elektroprocedure (elektromagnetrno polje, IFS,
DDS (CP oblik 2 x 6 min. Sa promenom pola .
U koliko se tromboza dubokih vena ve razvila
IFS i DDS ne davati zbog mogunosti otkidanja
tromba

 Vebama disanja pri inspirijumu se

aktivira torakalna pumpa, stimulie
cirkulacija i utok venske krvi u srce,
poboljava opta oksigenacija. Pri
snanom ekspirijumu se prazne donje
partije plua, istiskuje rezidualni vazduh,
dijafragma pravi kompresiju na
abdominalnu aortu, pa se aktivira
abdominalna pumpa, sa stimulacijom
protoka krvi kroz donje ekstremitete.

 Udie se vazduh kroz nos, a potom se polako

produenim eksiprijumom, izdie kroz usta.
Potrebno je da se aktivira dijafragmalno disanje
Allen Burgerove vebe za cirkulaciju sastoje se od
dorzalne i plantarne fleksije prstiju stopala, potom
celog stopala i krunih pokreta stopala. Ovome se
u koliko je pacijent u mogunosti dodaju i
izometrike kontrakcije kvadricepsa i glutealne
muskulature. Na taj nain se ubrzava krvotok u DE
i spreava staza krvi, koja uz hiperkoagulabilitet
predstavlja faktor rizika za razvoj DVT.
Pored aktivnih ili pasivnih vebi radi se i masaa
DE, i to glaenjem, a nikako grubim procedurama,
da se ne bi otkinuo ev.tromb ako psotoji.

 Prevencija dekubitusa
Dekubitusi se javljaju na mestima
poveanog pritiska koe, najee iznad
kotanih prominencija, gde lokalno dolazi
do staze krvi, ishemije i nekroze koe,
potkonog, a u teim sluajevima i dubljih
tkiva, sa posledinim razvojem mogue
infekcije i septikog stanja
Najee se javljaju na peti, u predelu
maleolusa, sakralnog predela, lopatica,
laktova

 U prevenciji razvoja koriste se

antidekubitalni dueci, esto
okretanje pacijenta (na h do sat),
pozicioniranje i zatita predilekcionih
mesta, masaa tkiva, nega i higijena
uz zatezanje arava. Uz sve ovo
moe se koristiti i elektro th, laser,
elektrostimulacije SP oblikom, UV i IR

 Prevencija komplikacija na
lokomotornom sistemu sastoji se u
prevenciji razvoja kontraktura zglobova
U tu svrhu potrebno je pravilno
pozicioniranje pacijenta u postelji uz
pozicioniranje ekstremiteta, zatim vebe
za ouvanje obima pokreta u
zglobovima (aktivne, aktivno
potpomognute i pasivne vebe)
Rano naputanje postelje- vertikalizacija

 Kompletan program rane

rehabilitacije odreuje se strogo
individualno za svakog pacijenta,
zavisno od njegove osnovne bolesti,
opteg stanja. Potrebno je strogo
praenje stanja, meriti puls, tenziju,
pratiti znake zamora

 Sekundarna rehabilitacija, sprovodi se u

specijalizovanim ustanovama, nakon
zavretka rane faze rehabilitacije, koja se
sprovodi u primarnoj ustanovi gde je
pacijent primarno leen
Sekundarna rehabilitacija se sprovodi
prema odreenom programu u zavisnosti
od pacijentove osnovne bolesti i njegovog
opteg stanja, a program rehabilitacije
sastavlja fizijatar

 Sekundarna rehabilitacija ukljuuje sve

modalitete fizikalne terapije, poev od
kineziterapijskih procedura, hidroterapije,
termo terapije, krioterapije,
elektroterapije, inhalacione terapije,
fototerapije, balneoterapije i
mehanoterapije, a sve u cilju postizanja
maksimalno mogueg oporavka pacijenta
U zavisnosti od oboljenja u nekim
stanjima i bolestima postoje odredjenje
specifinosti u sekundarnoj rehabilitaciji o
kojima e biti rei kasnije

 Rana i sekundarna rehabilitacija

optehirurkih pacijenata
Ovde se radi najee o pacijentima
koji su operisani zbog razliitih stanja
u predelu abdomena (trauma, slepo
crevo, una kesa, ileus, resekcije
creva i eluca i dr.)

 Rana rehabilitacija sprovodi se timski po

individualnom programu za svakog
pacijenta
Cilj rane rehabilitacije je:
Prevencija respiratornih i
kardiovaskularnih komplikacije
Prevencija kontraktura, edema, hipotrofije,
razvoja Sudeckove algodistrofije,
dekubitalnih ulceracija i ublaavanje bola

 Pacijent se mora posmatrati u

postoperativnom toku, pratiti
biohemijaki parametri, eventualne nove
promene ubeleene u istoriji bolesti, kao
i subjektivno stanje pacijenta
Apsolutne kontraindikacije za ranu
rehabilitaciju kod hirurkih pacijenata:
Bilo koje krvarenje-hematemeza, melena
Stanje duboke venske tromboze, akutni
abdomen, pankreatitis, une kolike i sl.
Stanje politraume

 Relativne kontraindikacije
Hemodinamski nestabilna stanja (znatno
variranje tenzije, aneurizme aorte)
Kardiopulmonalni problemi- angina
pectoris non stabilis, hipertenzija,
pneumonija, pleuralni izliv, absces
Neuroloki problemi (tranzitorne
ishemike atake, cerebrovaskularni inzult
Visoka telesna temperature, jaki bolovi,
postojanje preloma karlice ili kime

 Protokol rane rehabilitacije kod

optehirurkih pacijenata:
Pozicioniranje i promena poloaja pacijenta
Vebe disanja
Vebe za perifernu cirkulaciju po Alan Birgeru
Statike vebe za m.quadriceps i gluteusnu
muskulaturu
Vebe relaksacije
Posturalna drenaa
Manuelna perkusija plua
IFS, EMP, DDS

 Vertikalizacija pacijenata operisanih u

optoj anesteziji npr. nakon op.une kese,
apendiksa, hernije bez komplikacija je
obino drugi dan po operaciji. Nakon
spinalne anestezije se rehabilitacija poinje
kasnije-dan dva zbog estih glavobolja i
oteanog hoda pacijenta.
Kod politraume rehabilitacija se zapoinje
nakon stabilizacije opteg stanja
Najee postoperativne komplikacije su
pluna embolija i duboka venska tromboza

 Rana i sekundarna rehabilitacija ortopedskih

pacijenata
Savremeni koncept leenja osoba sa povredom
kotano-zglobnog sistema zahteva
multidisciplinarni pristup
Plan ranog rehabilitacionog tretmana pravi se
individualno , svakodnevno evaluira i po potrebi
koriguje
Pro odreivanju plana panju treba posvetiti
anamnezi, vremenu proteklom do dolaska u
bolnicu, tipu preloma, stanju koe i mekih tkiva,
vremenu proteklom od operacije, vrsti hirurke
intervencije, udruenim povredama, polu, starosti
i optem stanju pacijenata

 Cilj ranog rehabilitacionog tretmana

je da se sprei nastanak komplikacija
na organskim sistemima, kao
posledice povrede ili dugotrajnog
mirovanja
Stvore uslovi za maksimalno mogu
funkcionalni oporavak
Skrati ukupno trajanje hospitalizacije

 Bilo da se lei operativno ili neoperativno

prelom kosti zahteva pozicioniranje
ekstremiteta i najee elevaciju
Kod preloma karlice u prvoj fazi sprovodi se
leanje u horizontalnom poloaju
Kod preloma kuka pravilan poloaj je sa
ekstremitetom u abdukciji i neutralnoj rotaciji
Prelom dijafize butne kosti elevira se pod
uglom od 45 st. ,a prelom suprakondilarne
regije i potkolenice pod uglom od 90 stepeni

 Ako je po repoziciji stanje stabilno rade se

vebe disanja, vebe miia zdravih
ekstremiteta, izometrijske kontrakcije
kvadricepsa povreene noge, vebe
relaksacije i masaa grudnog koa
Nakon postavljanja definitivne imobilizacije
zapoinje vertikalizacija i to najpre
sedenjem u postelji sa visokim uzglavljem,
potom sedenje bez uzglavlja, sedenje na
ivici kreveta, stajanje i potom postepen hod.
Potrebna je i obuka za hod uz pomo taka,
a kod starijih i nestabilnih osoba i hodalica

 Rehabilitacija nakon ugraene

endoproteze kuka poinje 1
postoperativnog dana pozicioniranjem,
podizanjem uzglavlja, vebama disanja
Drugog dana slede vebe za
cirkulaciju, izometrijske vebe za
kvadriceps, lagana fleksija kolena i
kuka, sedenje na ivici kreveta
Treeg dana slede prvi koraci

 Kod ortopedskih pacijenata postoji naroito

povean rizik za razvoj DVT. Posebno ako
postoje dodatni faktori rizika kao:
Stariji pacijenti
Gojaznost
Prethodno postojanje DVT
Sranba slabost
Policitemija, trombocitoza
Malignitet
Dehidratacija
Hronina infekcija
Anemija

 Nakon traume i operativnih zahvata

uspostavlja se tzv. Virhofljeva trijada:
staza krvi, poveana koagulabilnost krvi i
oteenje venskog zida to su neophodni
preduslovi na razvoj DVT
Zbog toga se pored optih mera
(nadoknada tenosti i profilaksa oka),
prethodnbo navedenim postupcima rane
rehabilitacije mora energino delovati
kako bi se spreio razvoj DVT.

 Na razvoj DVT ukazuju:

Poviena temperatura, spontani bol
du zahvaenih vena koji se pojaava
na palpaciju, otok ekstremiteta,
pozitivan Homanov znak (bol pri
dorzalnoj fleksiji stopala), tahikardija,
visoka sedimentacija.

 Ako se kod bolesnika pojavi

iznenadan bol u vidu proboda u
grudnom kou koji se pojaava pri
inspirijumu, ako postoji dispneja,
tahikardija, znojenje ,a pacijent je
uplaen, obavezno ozbiljno shvatiti i
posumnjati na plunu emboliju.

Rizikofaktori za nastanak dekubitusa:

Starost pacijenta
Edemi
Urinarna i fekalna inkontinencija
Poremeaj senzibiliteta
Kontrakture
Anemija, hipoproteinemija
Dijabetes mellitus

 esta komplikacija nakon traume kotanozglobnog sistema je razvoj algodistrofinog

sindroma (Mb.Sudeck)
Karakteristino je da se javlja distalno od
mesta povrede najee na aci ili stopalu
Najee nakon 3 sedmice posle traume i
poinje sa otokom, crvenilom, bolovima u vidu
arenja i peenja
Smatra se da u osnovi patogeneze lee bolni
impulsi koji dovode do pojave hipertonusa
simpatikusa, staze, hipoksije, koja opet dovodi
do nagomilavanja laktata, koji opet drai
nociceptore i tako se razvija circulus vitiosus.

 Ima tri stadijuma

U prvom stadijumu javlja se otok, arei bol,
crvenilo i poveana temperatura koe, slino
kao i kod zapaljenja. Koa je vlana, znojna, a
na kostima se nalaze mrljaste atrofije, i to
najpre na karpalnim i tarzalnim kostima
Drugi stadijum je stadijum distrofijeekstremitet je hladan, kontrakture u zglobovima
koje su reverzibilne. Koa je istanjena,
cijanotina. Edem i dalje postoji, kao i bol u vidu
arenja. Postoji difuzna osteoporoza kostiju u
zahvaenom regionu

 Trei stadijum- stadijum atrofije.

Nastaju ireverzibilne kontrakture, koa
je jako atrofina, kosti fragilne.
Terapija
U prvom stadijumu lokalno krioterapija,
IFS lokalno ili u predelu simatikih
ganglija na vratu, ili lumbosakralni
pleksus, EMP, DDS, a od kineziterapije
samo aktivne vebe do granice bola,
Elektrostimulacije SP oblikom

 U drugom stadijumu moe se poeti sa

blagom toplotom, IR, ili KTD ili MTD,
kasnije dodajemo parafinoterapiju uz
kineziterapiju aktivnim, aktivnopotpomognutim i pasivnim vebama radi
reavanja kontraktura
U treem stadijumu isto kao i u drugom,
jedino se pri kineziterapijskim
procedurama mora biti obazriv, jer su
kosti jako fragilne, pa postoji opasnost od
jatrogenog preloma.

 Pre primene toplote potrebno je uraditi

test reakcije krvnih sudova pri optereenju
toplom vodom
Pre uranjanja u vodu temp. 42 c izmere
se kone temperature u predelu ake i ili
stopala. Potom se ekstremitet uroni u
kadicu s vodom zagrejanom na 42 C, za
15 minuta, pri emu se temp. Vode
odrava konstatnom. Nakon izranjanja
ekstremiteta belee se kone temp. Nakon
5, 10 i 15 min.

 U koliko krvni sudovi reaguju dobro

neposredno nakon izranjanja zabeleie se
neto vee temp. na povrini koe nego pre
primene optereenja, ali e se temp. koe
vrlo brzo vratiti na normalu.
Kod paradoksne reakcije kona temperatura
moe biti ak i nia neposredno nakon
izlaganja toploti. U koliko postoji takva
paradoksna reakcija nikako se ne smeju
primenjivati toplotne procedure. Oprez treba i
ako se temperatura nakon 15 min ne
izjednaava sa onom pre optereenja, tada
postoji izvesna tromost krvnih sudova.

 Nakon sprovedenog postupka rane

rehabilitacije i naputanja ustanove u kojoj su
leeni ili operisani, ortopedski pacijenti se
upuuju na sekundarnu rehabilitaciju u
ustanove odgovarajueg tipa gde se sprovode
mere i postupci sekundarne rehabilitacije u
cilju daljeg jaanja muskulature, opte
kondicije i poveanja obima pokreta u
zglobovima operisanog ekstremiteta.
U tu svrhu koriste se svi modaliteti fizikalne
terapije prema programu koji sastavlja lekarfizijatar

 Rehabilitacija reumatolokih pacijenata

Reumatske bolesti se mogu klasifikovati
u nekoliko grupa
I ZAPALJENSKE REUMATSKE BOLESTI
1. Idiopatski artritisi (reumatska
groznica, reumatoidni artritis, sistemske
bolesti vezivnog tkiva- sistemski lupus,
sistemska skleroza, polimiozitis,
dermatomiozitis, poliarteritisi, Sjgrenov
sindrom

 2. Metaboliki artritisi (giht,

hondrokalcinoza, ohronoza)
3. Infekcijski artritis
II DEGENERATIVNE REUMATSKE BOLESTI
III VANZGLOBNI REUMATIZAM
IV OSTALE REE REUMATSKE BOLESTI
(Behcet, sarkoidoza, hidrartroza,
nodozni eritem i dr.)

 Sve reumatske bolesti lee se

kombinovanom medikamentoznom i
fizikalnom terapijom.
U akutnim stanjima zapaljenskih
reumatskih bolesti fizikalna terapija je
ograniena samo na ouvanje pokretljivosti
zglobova i prevenciju napredovanja
deformiteta.
U fazi smirene inflamacije sporovodi se
intenzivno fizikalno leenje

 U akutnoj fazi oboleli zglobovi se

mogu imobilisati longetama, a tokom
dana se vade i sporovode blage
kineziterapijske procedure
U smirenim fazama primenjuju se
razliite kinezi ,elektro, hidro, termo ,
balneo i dr. procedure

 Rana i sekundarna rehabilitacija

neurolokih pacijenata
Parkinsonizam
Kod ovog oboljenja dolazi do progresivne
degeneracije dopaminergikih neurona
sa posledinim poremeajem
dopaminergiko-acetil holinske
ravnotee.
Osnovni simptomi bolesti su: tremor,
rigor i akinezija

 Fizikalna terapija zapoinje odmah na

poetku bolesti
Sastoji se u respiratornim vebama,
pasivnim vebama zglobova,
forsiranju aktivnih pokreta, ime se
smanjuje tremor, uenju automatskih
pokreta viebrojnim ponavljanjem
odredjenih radnji, vebanje mimike,
itanja i dr.

 Multipla skleroza
To je demijenilizirajua bolest CNS-a,
koja diseminovano zahvata CNS sa
klinikim tokom remisija i egzacerbacija.
Najee se javlja u treoj i etvrtoj
deceniji ivota
Od simptoma najee se javljaju
poremeaji ravnotee, senzibiliteta,
vidni poremeaji, diplopije

 Osnovno leenje je medikamentozno

(ACTH, kortikosteroidi, imunosupresivi,
interferon)
Fizikalna terapija usmerena je na
simptomatko leenje usmereno na
terapiju spasticiteta, tremora, poremeaja
kontrole mokrenja i defekacije, seksualne
disfunkcije, bola, zamora, paroksizmalnih
simptoma, afektivnih poremeaja

 Posebno mesto zauzima

kineziterapija. Pri odreivanju
programa treba imati na umu veliku
varijabilnost bolesti, raznovrsnost
funkcionalnih poremeaja. Takoe
imati na umu da fizika zamaranja
mogu pogorati bolest kao i
zagrevanje organizma.

 Zavisno od stadijuma bolesti i opteg

stanja pacijenta program sadri
sledee postupke:
Respiratorne vebe
Pasivne vebe
Aktivne i aktivno potpomognute vebe
Vebe balansa i koordinacije
Vebe sfinktera

 Rehabilitacija pacijenata posle modanog

udara
Modani udar moe biti ishemiki uzrokovan
trombozom ili embolijom modanih krvnih
sudova ili moe biti hemoragiki zbog
krvarenja u modano tkivo
Bez obzira na uzrok, stepen i obim
neurolokog deficita zavisi od veliine i
lokalizacije lezije, kao i od preostale
kolateralne cirkulacije

 U akutnoj fazi nakon modanog udara

pacijent se hospitalizuje, te se nakon
dijagnostike odluuje o daljem tretmanu
Najee komplikacije koje se sreu
posle modanog udara su:
Kardiovaskularne (neregulisana
hipertenzija, poremeaji sranog ritma,
hipotenzije,tromboza dubokih vena

 Tranzitorna hiperglikemija
neposredno nakon inzulta
Elektrolitni disbalans
Infekcije, najee urinarne
Poremeen ili izgubljen akt gutanja
Poremeaji gastrointestinalnog
sistema

 Grubo se moe proceniti da od

pacijenata koji su preiveli modani
udar oko 10% ima skoro potpuni
oporavak. Drugih 10% zbog velikog
obima oteenja ne bi ostvarilo nikakav
znaajniji oporavak primenom bilo
kakvog terapijskog postupka.
Preostalih 80% sa znaajnim sekvelama
nakon modanog udara imalo bi korist
od rehabilitacionog tretmana

 Pri izboru bolesnika za rehabilitaciju obratiti

panju na nekoliko znaajnih ograniavajuih
faktora za povoljan ishod leenja. To je pre
svega sposobnost bolesnika da komunicira
(verbalno ili neverbalno), prati, razume i
izvrava naloge. Takoe je znaajno da pacijent
nema vee poremeaje pamenja.
Prisustvo odreenih bolesti i stanja takoe
ograniavaju potencijal za rehabilitaciju, od
kojih su najznaajnije KV bolesti, tei
poremeaji respiratornog sistema, tea
oboljenja i malformacije lokomotornog sistema

 Najbolji rezultati u oporavku nastaju u prva tri

meseca posle modanog udara
Tipino nakon modanog udara zahvaeni
ekstremiteti su plegini ili paretini u razliitom
stepenu. Karakteristina je postepena progresija
oporavka tonusa od flakcidnosti, preko
spasticiteta do normalnog miinog tonusa. U
toku oporavka uobiajena je pojava sinergija
(atipina ema pokreta) i kasnija pojava
izolovanog voljnog pokreta. Lo prognostiki znak
je produena faza flakcidnosti, kasnija pojava
pokreta, izraen spasticitet i kasniji povratak
tetivnih refleksa

 Na osnovu trajanja rehabilitacije pacijenti se

mogu podeliti u tri grupe:
I grupa bolesnici sa lakim i srednjim
stepenom pareze (obino potrebno 4
sedmice rehabilitacije)
II grupa- bolesnici sa teom parezom,
hipertonusom i atipinim emama
pokreta(sinergija) obino potrebno 8
sedmica rehabilitacije
III Pacijenti sa plegijom ekstremiteta i
flakcidnou imaju rehabilitaciju 11 nedelja

 Terapijski pristup je individualan.

Rehabilitacija se zapoinje kada je pacijent
stabilan najmanje 24h, kad nema novih krvarenja
ako je inzult bio hemoragini (CT provera),nema
hipertenzije i tahikardije
U fazi nepokretnosti obavezna je primena
korektivnih poloaja, kao i svih ostalih principa
rane rehabilitacije radi spreavanja
kardiovaskularnih, respiratornih i lokomotornih
komplikacija, kao i prevencija dekubitusa.
U kasnijoj fazi veba se transfer iz kreveta u
kolica ili kasnije upotreba hodalice uz dalje
jaanje i osposobljavanje za hod i obavljanje
aktivnosti dnevnog ivota.

 Proces napredovanja u rehabilitaciji

moe se pratiti uz pomo mnogih
funkcionalnih skala
Za praenje motornog oporavka (FuglMeyer, Brunnstrom),
Za praenje funkcionalnog oporavka
(FIM, Barthel index, Rankinova skala).
Za praenje tonusa (Ashwortova skala)

 Kineziterapijski tretman pacijenata sa

lezijom kimene modine
Nakon povrede pacijent prolazi kroz
dve faze
Faza spinalnog oka
Faza oporavka koja podrazumeva
(fazu imobilizacije, fazu mobilizacije i
hroninu fazu)

 U fazi spinalnog oka sprovode se mere

intenzivne medicinske nege i mere rane
rehabilitacije u cilju prevencije razvoja
komplikacije
U fazi imobilizacije potrebno je osigurati
mirovanje u postelji u adekvatnom
poloaju, odravanje obima pokreta u
zglobovima paralizovanih ekstremiteta,
ouvanje grube motorne snage ouvane
muskulature, ouvanje i poveanje
vitalnog kapaciteta plua

 U fazi mobilizacije razlikujemo fazu

kolica i fazu stajanja i hoda
Priprema za fazu kolica zahteva
uspostavljanje vazomotorne kontrole
U fazi mobilizacije potrebno je
sprovoditi vebe balansa, vebe za
jaanje ouvane muskulature,
poveanje obima pokreta, obuka
transferima, odravanje balansa

 Faza stajanja i hoda u zavisnosti od

visine oteenja kimene modine
pacijenti e se obuavati za razliite
aktivnosti u vertikalnom poloaju uz
pomo oscilatornog stola, dubka ili se
obuavaju funkcionalnom hodu

 Primena fizikalne terapije kod lezija perifernog

motornog neurona
U leenju lezija PMN primenjuju se gotovo sve
fizikalne procedure. Najei trijas procedura
podrazumeva termo, elektro i kineziterepiju
Pored ovoga u fizikalnoj terapiji kod lezija
perifernog motornog neurona primenjuje se i
elektrostimulacija primenom eksponencijalnih
struja i to u zavisnosti od ocene na
manuelnom miinom testu primenjuje se E2,
E1 i SP oblik

 Uspeh terapije zavisi od teine

oteenja nerva, koji se utvruje
metodom klasine
elektrodijagnostike
Najlaka oteenja PMN lee se 4-6
sedmica, dok je za najtee sluajeve
(sekcija nerva) potrebna terapija u
trajanju od 1 godine

 Rehabilitacija neurohirurkih pacijenata

Traumatska povreda mozga je svaka
trauma modanog tkiva, a moe biti
difuzna ili fokalna. Teina povreda kada su
pacijenti u komi procenjuje se na osnovu
Dubine kome
Duine trajanja kome
Duina trajanja retrogradne amnezije
Duina trajanja postraumatske amnezije
Drugi parametri

 Dubina kome procenjuje se uz pomo

Glasgow koma skale koja prati tri
funkcije i boduje ih:
Otvaranje oiju
Govorne funkcije
Motorne funkcije
Minimalan skor je 3, a maksimalan 15.
Kad je zbir 15, pacijent nije u komi

Otvaranje oiju (1-4)

Spontano otvara oi
Otvara oi na nalog
Oi otvara na bolni stimulus
Ne otvara oi

4
3
2
1

Govorne funkcije
Spontano govori
Konfuzan u razgovoru
Izgovara nerazumljive rei
Nerazumljivi glasovi
Nemogunost govora

5
4
3
2
1

Motorne funkcije
Izvrava nalog
Izvrava ciljanu radnju
Pokret povlaenja-fleksije
Neodgovarajua fleksija
Ekstenzioni pokreti
Bez motornog odgovora

6
5
4
3
2
1

 Kada je Glasgow scor manji od 5 vrlo

su male anse da pacijent preivi, ne
radi se rehabilitacija
GCS 5-8 radi se individualni
rehabilitacioni program
GSC preko 8- takvi pacijenti vie nisu
za neurohirurko odeljenje, ve se
odmah mogu prebaciti na odeljenje za
rehabilitaciju

 Duina trajanja kome

Manje od jednog sata. Laka povreda i oekuje se
potpun oporavak
Nekoliko sati-oekuju se izvesne kognitivne
smetnje
6 i vie sati-teka povreda, oekuje se
zadovoljavajui funkcionalni oporavak uz manje
smetnje (psihike i fizike)
Vie dana- teka povreda mogua je potpuna
funkcionalna nezavisnost
Mesec ili dva- trajno fiziko i psihiko oteenje

 Retrogradna amnezija je ispad seanja za

neposrednu prolost
Postraumatska amnezija podrazumeva period
od povreivanja do svakodnevnog seanja i
vaan je parametar za procenu oteenja
Veoma laka - manje od 10 min.
Umerene 1-24h
Teka 1 7 dana
Veoma teka- preko 7 dana
Za nas su najznaajnije povrede kad se
pacijenti ne seaju perioda dueg od 24 h.

 Ostali parametri su razliite skale procene

oporavka i ishoda (Glasgow outcome scale,
Barthel indeks, Karnofsky indeks i dr.)
Lake povrede mozga- commotio cerebri
mogu imati simptomatologiju poremeaja
panje, zamorljivost,razdraljivost,
netolerancija na buku, diplopije,
vrtoglavice.
Ovi simptomi mogu potrajati najmanje tri
meseca

 Tee i teke povrede mozga- kontuzije

i difuzno oteenje modane kore
Simptomatologija je poremeaj
panje, nagona ,kretnji, tranzitorne
hemiplegije i pareze, ispadi vidnog
polja, smetnje percepcioje, njuha,
izmene linosti, postraumatske
epilepsije

Opta klinika evaluacija obuhvata:

Opte stanje
Kognitivno stanje
Motorno stanje

 Krvarenja u modano tkivo nastala kao

posledica rupture cerebralne aneurizme
Kao posledica krvarenja javlja se
spazam krvnih sudova i to nakon tri
dana od inicijalnog krvarenja..
Reavanje krvarenja uzrokovanog
rupturom aneurizme je uglavnom
hirurko, ali katkad se zbog teine
opteg stanja ne operie ili dijagnostiki
nije sigurno da se radi o aneurizmi

 Klasifikacija aneurizmi prema Hantu i

Hesu na osnovu simptomatologije:
Lokalizovana glavobolja dueg
trajanja
Munina i povraanje
Upadljivi znaci neurolokog deficita
Subkomatozan pacijent
smrt

 Termini za operaciju su u prva dva dana jer nema

spazma krvnih sudova. Kada se operacija uradi
rano takvog pacijenta moemo odmah ukljuiti u
program rane rehabilitacije.
U koliko pacijent ue u 3. dan javlja se spazam,
pa sad imamo kombinaciju cerebralne
hemoragije i ishemije. Spazam najee traje do
14.dana, a katkad i due. Tek tada je mogue
naknadno obaviti operaciju. Od trenutka spazma
pacijent se samo moe pozicionirati i ne radi se
rehabilitacija
Ako se hirurgija mora obaviti ranije, onda se to
ini 6 dana kada dolazi do smanjenja edema
mozga

 Nakon operacije zapoinje se sa

rehabilitacijom: pozicioniranje, respiratorna,
kardiovaskularna i neuroloka, a sve u
zavisnosti od opteg stanja. Nakon operacije
pacijentima se dozvoljava visoka tenzija do 200
mmHg, ak se ona medikamentozno odrava
jer se smatra da je to prevencija od
postoperativnog spazma krvnih sudova.
U koliko nema neurolokih ispada kod
nekomplikovanih pacijenata posle primarne
operacije aneurizme dobro je vertikalizovati u
prva tri dana do razvoja spazma krvnih sudova.

 Cilj rehabilitacije kod neurohirurkih

pacijenata je unaprediti psihosocijalne
sposobnosti, postii oporavak na svim
nivoima i optimalni nivo funkcionalne
nezavisnosti. Svaki rehabilitacioni program se
individualno planira u zavisnosti od proisutnih
simptoma
U postoperativnoj fazi mogu nastupiti brojne
komplikacije kao to su: hidrocefalus, EPI
napadi, aritmija, hipertenzija,poremeaj
telesne temperature, gastrine i urinarne
komplikacije

 Pozicioniranje- kod neurohirurkih pacijenata

uzglavlje je pod uglom od 30 st., rame u
abdukciji do 90 i minimalnoj unutranjoj
rotaciji, lakat flektiran pod uglom od 90 st,
nadlaktica na podlozi, a podlaktica odignuta
od podloge, na jastuku, u aku se stavlja
valjak, tako da su prsti u deliminoj fleksiji, a
palac u opoziciji i abdukciji.
Noge su u neutralnom poloaju, kukovi i
kolena u lakoj fleksiji, jastuk izmeu nogu,
stopala moraju biti slobodna

 Primenjuju se svi vidovi rehabilitacije

u zavisnosti i prema optem stanju
pacijenta i njegovoj mogunosti za
saradnju.
ak se i komatozan pacijent u koliko
nema kontraindikacija moe
vertikalizovati pasivno.