Кинезитерапија

Доц. др Катарина Парезановић-Илић

 Дефиниција и појам
кинезитерапије
• Кинези терапија (гр.кинеин-кретати се: кинесис-
покрет) је област физикалне терапије, која се
бави применом терапеутских вежби ради
очувања,успостављања, развијања и замене
функције локомотормог апарата.
• Тissот, 1981. гoдине пишe: "Пoкрeт пo свoм
дeлoвању зaмeњуje свaкo тeрaпeутскo срeдствo,
дoк остала медикаментозна средства не могу
заменити покрет“
• Агенс је покрет.
 Историјат
• Швеђанин Линг (1776 - 1839)
је први увео програм активних
вежби у циљу лечења болесних
стања локомоторног апарата
(шведска гимнастика).
 Неурофизиолошке основе
кинезитерапије
Мишићна контракција је основни битан елеменат
кинезитерапије.Статичка и динамичка функција
локомоторног апарата обезбеђује се мишићном
контракцијом која је резултат сложеног процеса на
разним нивоима организације моторне активности, а
који започиње импулсом из моторних ћелија мождане
коре.Импулси из мождане коре и супкортикалних
формација доспевају кортикоспиналним (пирамидни
систем и другим путевима кортикостриоретикуларни-
екстрапирамидни систем) до кичмене мождине а затим
преко периферног моторног неурона да неуромишићне
спојнице, а тиме и до мишићног влакна.
 Неурофизиолошке основе
кинезитерапије
• моторна јединица-сва мишићна влакна
инервисана од стране једне моторне ћелије
предњих рогова кичмене мождине; није
анатомска него функционална јединица
• α моторни неурон-екстафузална влакна-покрет
или стабилизација
• γ моторни неурон-интрафузална влакна-
постуралну припрему покрета
• стереотип покрета: аутоматизовани, лако
изводљиви без већег утрошка енергије
захваљујући “програмирању” екстрапирамидног
система
• кроз инактивитет се гаси
 Кинезиолошке основе
кинезитерапије
• Кинезиологија је наука која се бави проучавањем покрета. Она
проучава биомеханику, као и функционалну анатомију.
• полуге
- брзине (лакат, подизање на прсте)
- снаге (зглобови ГЕ и ДЕ)
- равнотеже (атланто-окципитални, кукови)
• мишићна контракција је стање раздражљивости мишића која
тежи његовом скраћењу, без обзира да ли постиже
- врсте: изометријска и изотонична
• подела мишића према функцији
- агонисти
- антагонисти
- синергисти
- фиксатори

Sherinton-ov закон реципрочне инервације

 Физиолошке основе
кинезитерапије
• Основа кинезитерапије је активни покрет.
Сваки физички напор праћен је
одговарајућим физиолошким променама на
респираторном кардиоваскуларном као и
нервном систему.
 Физиолошке основе
кинезитерапије
• У миру мишићи користе само 15% минутног
срчаног волумена, а при оптерећењу то се
повећава 4 до 5 пута.
• Хемодинамски захтеви срца се повећавају и
то се може надокнадити првенствено
повећањем минутног волумена и убрзањем
пулса.
 Физиолошке основе
кинезитерапије
Код тренираних особа са здравим
кардиоваскуларним системом ударни
волумен се повећава, као и минутни
волумен 2 до 3 пута. Такође се и пулс
може повећати. Код максималних
оптерећења потребно је у року од 5 до 10
минута да се пулс врати на стање пре
оптерећења.
 Физиолошке основе
кинезитерапије
Респираторни систем такође ради под
већим напором али је битно да се
повећани дисајни капацитет повећава на
рачун дубљег дисања а не на рачун броја
респирација. Минутни респираторни
волумен се повећава 5 до 10 пута код
највећих оптерећења
 Физиолошке основе
кинезитерапије

• Код физичких вежби побољшава се и

перисталтика дигестивног тракта, повећава
се секреција желуца, убрзан је метаболизам,
а посебно је изражено сагоревање масти и
шећера
 Физиолошке основе
кинезитерапије
• Кинезитерапија условљава и промене на
рефлексним релејним везама, како на нивоу
спиналне етаже,тако и на вишем нивоу, а што
доводи до стварања нових шема покрета и
моторичке активности.
 Евалуација функција
локомоторног апарата

• мерење дужине екстремитета

• мерење обима екстремитета
• мерење обима покрета у зглобовима
• мануелно тестирање мишићне снаге
• АДЖ тест
 Терапеутске вежбе
Базична техника-врсте вежби
• Представљају
сврсисходне,систем.пок.
• који доприносе очувању
• успостављању или
замени оштећене фун.

• Пасивне
• подпомогнуте
• активне
• активне са отпором
• Активне са оптерећ.
Савремене методе
• Brunkow техника
• PNF техника
• Bobath техника
• Vojta метода
• Вежбe у суспензији
• KleinVogelbach
техника
• Mc Kenzy техника
 Пасивне вежбе
• принципи: - стабилизација проксималних зглобова
- придржавање дисталних свих зглобова
- до бола
- лагани, глатки покрети, без истезања

• ефекти:- одржавање физиолошке дужине мишића

- одржавање обима покрета у зглобовима
- аферентација сегмента стимулацијом проприоцепције
- стимулација трофике и рефлекса
- припрема за активне вежбе

• контраиндикације: - свеже повреде

- млитаве одузетости
- запаљенски реуматизами
Активно потпомогнуте вежбе
• помоћ терапеута
• суспензија
• у води
• помоћ здравим екстремитетом

Принципи Ефекти
- објаснити болеснику шта да ради - јачање мишића
- пружити минималну помоћ - предуслов
- избегавати употребу др мишића координације
- кратак одмор после сваког покрета
 Активне вежбе
Принципи
- детаљно показати све фазе вежбања
- дозирати тежину
- пацијент не сме бити сам
Ефекти
- побољшање координације
- повећање брзине
- аутоматизација
- општа издржљивост
 Активне са оптерећењем
• оптерећење
- произвољно: експандер, мануелно
- одмерено: тегови, динаметар,
пули апарат
• Мüler 5-10
контракција маx оптерећења 6 мин
• Де Лорме метод
Циљеви терапеутских вежби
• Одржање или повећање:
• Обима покрета у зглобу
• Снаге мишића
• Кординације покрета
• Брзине покрета
• Локалне и опште издржљивости
Мировање и мишићна снага
Инактивитет је нефизиолошко стање.
Оно је условљено имобилизацијом,
углавном код посттрауматских стања или
код парализе, због првенствено
немогућности активног кретања.
Инактивитет има последице које се
огледају првенствено на апарату за
кретање, а затим на кардиоваскуларном,
респираторном и процесима метаболизма.
 Мировање и мишићна снага
Кинестетички импулси се код овог стања не
формирају јер нема активности а то значи одсуство
аферентације и фасилитације ЦНС па то
условљава гашење енграма и губитак координације
и аутоматизма при кретању. Долази до атрофије
мишића. Код гипсане имобилизације мишићи
далеко брже пропадају (Moller, 1970., 1,5 до 3,0%
дневно или 10 до 20% недељно). Да би ојачали
ослабљене мишиће потребно је дупло дуже време
од настанка хипотрофије
Индикације за кинезитерапију
• трауматологија
- после повреда меких ткива, прелома и
компликација
• ортопедија
- деформације кичменог стуба (сколиозе,
кифозе), стопала, поремећаји
окоштавања...
- после остеотомија, артопластика,
артродеза...
• неурологија
- периферне и централне одузетости
- миопатије, миозити...
Индикације за кинезитерапију
• реуматологија
- запаљенски, ванзглобни, дегенеративни у
рем.
• гинекологија и акушерство
- после операција, превенција компликација
- припрема за безболан порођај, после
порођаја
• хирургија
- пре и после оперативних захвата у
неурохирургији, васкуларној, грудној,
општој хирургији...
 Контраиндикације за
кинезитерапију
• локалне • опште
- акутно запаљење - фебрилност
- крварење - висок ТА
- болови - инсуфицијенција срца,
- ТБЦ бубрега, јетре...
Апсолутних - тежа респираторна
контраиндикација обољења
нема