Akademija strukovnih studija Beograd

Odsek Visoka zdravstvena škola

Smer: estetičar kozmetičar
Predmet Velnes programi
Školska 2020/21

Prakitčna vežba: Relaks masaza 10-11.3.2021

Prakticna nastava - Natalia Solovjova

Релакс масажа је дефинисана само по једном принципу: приликом извођења масаже неопходно
је постигнути релаксацију. Из тог разлога покрети су уједначени, изводе се целом површином
шаке без прекидања. Масирају се само епидермис и кутис, што није лако постигнути, такође се
примењују искључиво хватови који имају ефекат релаксације, односно груби хватови као гнечење
и цеђење се не изводе.

Физиологија, методика и техника рада хватом глађења

Глађење је један од најстаријих и најчешће коришћених хватова. Глађењем масирамо

само кожу. Ово је лагани површински хват који се ради палмарном површином максимално
опуштене шаке. Четири прста су састављена, а палац максимално одмакнут. Шака мора што шире
да обухвати масирано подручје јер од тога зависи физиолошки ефекат. Глађење треба радити
мирно, ритмично, лагано и слободно клизати руком (рукама) по кожи. Глађењем, механички
чистимо кожу од одумрлог епидермиса, побољшавамо кожно дисање, стимулишемо функцију
лојних и знојних жлезда, повећавамо тонус коже и мишића. Глађење је гимнастика за крвне
судове коже: шири их, поспешује отварање резервних капилара. Овај хват смањује напетост
нервног система, а дуже глађење делује аналгетички. У рефлексним регијама (цервико-
окципитална, горња торакална, пројекција pl. solaris и тд) утиче рефлекторно-терапеутски на
патолошки промењену делатност различитих ткива и унутрашњих органа. Код мушкараца се при
глађењу заобилази брадавица, а код жена глађење се ради испод и изнад грудне жлезде.

Врсте глађења и техника рада

 Глађење може бити: линијско, наизменично, на цик-цак, комбиновано, концентричко.
Набројени хватови се раде само из стојећег или седећег положаја према масираном делу тела.
Уздужно линијско и уздужно наизменично глађење се ради из стојећег положаја уздужно. У
већини случајева глађење се ради палмарним делом длана или јастучићима 1-3 и више прстију. То
зависи од масираног подручја. Глађење јастучићима прстију се најчешће користи у козметичкој и
дечијој масажи.

Линијско глађење радимо опуштеном шаком која клизи према напред палцем и
кажипрстом (радијалним крајем). У већини случајева глађење се ради палмарним делом шаке
или јастучићима 1-3 и више прстију. То зависи од масираног дела тела. Глађење јастучићима
најчешће се користи у козметичкој и дечијој масажи.

Код наизменичног глађења покрети рукама се врше непрекидно: чим једна рука заврши
глађење предњим ходом, друга се преноси унакрсно и понавља исти покрет у супротном правцу
(улнарним крајем шаке). Непрекидност покрета има значај за ефикасност овог хвата.

Глађење на цик-цак. Овај хват се изводи као и линијско глађење. Разлика је у томе што се
длан намести дијагонално. Цик-цак се увек изводи предњим ходом и то мора бити лагано,
клизајуће.

Комбиновано глађење је промењено наизменично глађење: једна рука врши покрет на

цик-цак, а друга-линијски. Код масаже десне стране леђа десна рука клизи од лумбалног дела
кичме према врату предњим ходом, а лева за десном-супротним. Руке морају непрекидно
следити једна другу да би масирана особа стално осећала њихов додир.

Концентричко глађење. Овом хвату посвећују велику пажњу: врло је ефикасан код траума,
обољења зглобова. Изводи се у регији крупних зглобова. терапеут стоји лицем према столу и
спушта на масирано подручје шаке тако да буду што ближе једна према другој, а палчеви да буду
максимално удаљени. Четири прста једне шаке додирују масажни сто са унутрашње стране, а
палац друге - са спољашње. Даље, обе шаке се померају у уздужном правцу нагоре од масираног
дела. Ако масирају зглоб колена, шаке на бутини мењају положај: рука која је са четири прста
додиривала масажни сто, премешта се попречно преко бутине док палац не дотакне кушет са
спољне стране, а друга-супротно; после овога шаке се у линијском правцу враћају преко коленог
зглоба на проксимални део потколенице, и тако неколико пута. Кад изводимо овај хват, притисак
треба да буде јачи кад шаке клизе нагоре, а слабији кад се враћају надоле.
 Методичка упутства

1. Глађење треба радити лагано и ритмично -то побољшава отицање из крвних и лимфних судова,
опушта мишиће и умирује масираног. Брзи неритмични покрети отежавају отицање лимфе и
смањују физиолошки ефекат, могу да делују на масираног као стимулација.

2. Код отока ткива, рецимо после трауме, глађење треба почињати изнад отеченог дела да би се
ослободио пут кретању крви и лимфе из делова који се налазе ниже, испод. На пример: код отока
коленог зглоба најпре се масира бутина, поступно се приближава горњој граници отока и тек
после се масира повређени зглоб ако је тако приписао лекар.

3. При глађењу, руке терапеута се морају враћати у претходни положај најкраћим путем. То
дозвољава уштеду снаге и избегавање сувишног посла.

4. Глађењем почиње сеанса масаже, глађење следи после свих јачих хватова и њиме се завршава
масажа. Коју врсту глађења ћемо користити зависи од циља масаже.

Физиологија, методика и техника извођења хвата трљања

Трљање се широко користи у свим врстама масаже. Користи се на зглобовима, тетивама,

фасцијама, лигаментима, на местима излаза нерава, дуж нервних стабала, на слабо
прокрвављеним местима: петама ,табанима, крстима и на другим деловима тела. Користи се за
растезање коже, фасција, прираслица, ожиљака, а такође у циљу спречавања настанка истих.
Трљање се ради енергично, са повећањем притиска на масирано ткиво. Такво дубоко дејство води
повећању локалне температуре за 2-4°C. Померањем и растезањем ткива, трљањем се драже
њихови рецептори, а и рецептори крвних судова. Долази до отварања резервних судова и
убрзања протицања крви. Ткива добијају више кисеоника, хранљивих и биолошки активних
супстанци, брже се елиминишу продукти размене материја. Врло је значајно у масажама
зглобова. Правац трљања зависи од облика зглоба, положаја лигамената и, природно, од циља
масаже. При трљању зглобова, тетива, фасција, места излаза нерава, такође и дуж нервних
стабала, рука терапеута не сме да клизи по кожи као код трљања или цеђења, него мора да
продире у дубину ткива и да достиже тражени циљ. Поступним, линијским или кружним покретом
рука помера кожу напред или у страну и ствара кожни набор, а трљање се ради испод коже.
Рецимо, код кружног трљања прсти морају као да се ушрафљују унутар зглоба кроз површинска
ткива (кожу, поткожно ткиво, мишиће) и да се померају заједно са њима.

Врсте трљања и техника рада

Умасажној пракси најчешче се користе следеће врсте трљања: ”машицама”, јастучићима

једног-два или више прстију (зависно од масираног дела и циља масаже), тенарима палчева,
базом длана, ребромдлана, гребеном (интерфалангеалним зглобовима) и тд. Трљање може бити
линијско, на цик-цак, спирално, кружно, комбинивано и у обликукраћих линија. Трљање се ради
једном руком, са обе руке и са оптерећењем.

Трљање“машицама”. Овај хват се ради само на зглобовима, ахиловим тетивама и прстима. Када
се ради, четири прста су састављена и налазе се са једне стране зглоба (унутрашње) а палац-са
друге (спољашње). У неким случајевима трљање се ради само јастучићима два прста (рецимо на
ручном зглобу), у другим-целим дланом (рецимо на колену) -све у зависности од величине зглоба.
Трљање “машицама” ради се линијски и на цик-цак.

Трљање ахилове тетиве: клијент лежи на стомаку. терапеут стоји уздужно на нивоу стопала,
даљном руком одиже потколеницу под углом 45°-90°, а ближњом-ради линијско трљање
“машицама” од пете до задњег мишића потколенице: четири прста су са унутрашње стране, а
палац-са спољашње. Из овог положаја ахилову тетиву трљају и на цик-цак.

Трљање “машицама” са оптерећењем. Овај хват се ради само на ахиловој тетиви. При трљању
палац се стави на палац, а четири прста-на друге прсте па се предњим ходом ради трљање од пете
према гастрокнемијусу.

Линијско трљање јастучићима прстију (четири према једном и један према четири). Овај хват
се користи за трљање зглобова и ахилове тетиве. Зове се тако зато што се четири прста крећу
према палцу, који служи за као њихов ослонац (четири према једном), а палац се помера према
другим прстима (један према четири), када четири прста служе као његов ослонац. Четири прста
увек морају бити састављена. Трљање се ради јастучићима прстију или свим прстима, у зависности
од величине зглоба. Рецимо, ахилову тетиву трљати јастучићима прстију, а колено-свим прстима.

Трљање ахилове тетиве: Масирани лежи на стомаку, терапеут даљном руком одиже
његову потколеницу под углом 35°-90° (колено остаје на кушету), а ближњом-ради трљање:
палцем-са спољашње стране тетиве, а другим прстима-са унутрашње, почевши од пете према
гастрокнемијусу. Прво, уз ослонац на палац, остала четири раде линијско трљање са унутрашње
стране тетиве, затим -уз ослонац на четири прста, палац ради линијско трљање спољне површине
тетиве. Сваки покрет се ради по новој линији. По неколико линија са сваке стране.

Кружно трљање јастучићима прстију (четири према једном и један према четири). Овај хват је
и грубљи и дубљи. Користи се на истим деловима тела и на исти начин као и линијско трљање.
Разлика је у томе што су покрети кружни: палцем се раде у правцу кажипрста са ослонцем на
четири прста, а са четири остала прста-према малом прсту са ослонцем на палац. Код кружног
трљања прсти се стављају перпендикуларно према масираном подручју и као да се ушрафљују на
једном месту, док раде пун круг, па се потом померају на друго место. Тако се поступно трља
цело масирано подручје.

Спирално трљање јастучићима прстију (четири према једном и један према четири) ради се из
истог положаја, на истим деловима и према истом методу као и линијско и кружно трљање.
Разлика је у правцу кретања: при спиралном трљању прсти се крећу спирално.

Трљање четири према једном и један према четири са оптерећењем. За појачавање ефекта
линијско, спирално и кружно трљање јастучићима прстију (четири према једном и један према
четири) може бити рађено са оптерећењем. Када се трљање ради са четири прста, сви прсти руке
која пружа оптерећење, се стављају на њих дланом уздужно (палац на палац). Када се трљање
ради палцем, остали прсти се стављају на његову нокатну фалангу. Оптерећење не само да
појачава притисак на масирано подручје, него и потпомаже ротацију прстију, смањује замор руку
терапеута.

Трљање јастучићима четири прста. Према сличној методи се ради трљање са три, два и једним
прстом - у зависности од циља масаже и од масираног подручја. Рецимо, интерфалангеални
зглобови се трљају једним прстом, а попречни наставци пршљанова (дуж кичменог стуба) -са два
или три прста. Трљање се ради како из уздужног положаја терапеута тако и из перпендикуларног.
Ова врста трљања се ради не само на зглобовима него и на целоме телу, где постоје лигаменти,
фасције, тетиве. Може да се ради линијски на цик-цак, спирално, кружно, крачим линијама. Све
ове врсте трљања, осим на цик-цак, могу да се раде са оптерећењем. Сваки хват се разликује по
методи и техници рада. Трљање јастучићима четири прста је јак хват, њиме је могуће масирати
најкрупније и најсложеније зглобове, лигаменте, фасције, такође и међуребарне, интеркарпалне и
интерметатарзалне просторе и друге делове тела. Једни делови тела (зглобови) се трљају из
положаја уздужно масираном, а други-перпендикуларно.

Трљање базом длана и тенарима палчева Овај хват се ради на зглобовима, ахиловим тетивама,
лумбалном делу кичме и на леђима. У зависности од масираног подручја методика и техника се
делимично мењају. Рецимо, на леђима и крстима оно се ради само базом длана, а на ахиловој
тетиви-јастучићима и тенарима палчева

Трљање на цик-цак базом длана. На неким зглобовима и деловима тела се ради трљање на цик-
цак базом длана. Тиме почињу и завршавају масажу: оно је једноставно, добро и брзо загрева не
само површинска него и дубока ткива.

Трљање на леђима. Масирани лежи на стомаку, руке су испружене дуж тела. терапеут
стоји уздужно, ближњу руку, базом длана ставља на лумбални део. Прсти су благо одигнути и
опуштени, при трљању они морају да раде брзе и лагане, хоризонталне, њихајуће покрете.
терапеут ради трљање на цик-цак према четири-пет линија почевши од кичменог стуба све док
длан не додирне кушет. Затим се покретима трљања по истим линијама рука враћа у почетни
положај и почиње трљање са друге стране кичменог стуба. Ефикасност хвата може бити појачана
притиском длана на масирано подручје, али ће то већ утицати на дубља ткива. На сличан начин
трљање се ради на крстима у различитим правцима, на колену, ахиловој тетиви, грудној кости,
шаци, ручном и скочном зглобу, у регији лопатице.

Трљање типа грабуља – је веома јак хват који се користи на зглобовима, плантарној површини
стопала, фасцијама, длановима и на кожи, када их је потребно угрејати. Да би била урађена ова
врста трљања, потребно је стиснути четири прста у песницу, а палац приљубити кажипрсту са
стране. Направљеном крестом интерфалангеалним зглобовима трља се у свим могућим правцима
(линијски, на цик-цак, спирално, краћим линијама, кружно). За дубљи утицај могуће је постићи
оптерећење палмарном површином длана друге руке.

Трљање јастучићима другог и трећег прста (виљушка). Овај хват се ради при масажи кичменог
стуба, али може да се користи и у масажи других делова тела. терапеут стаје на нивоу карлице
клијента лицем према глави, ближњу руку ставља дуж кичменог стуба - тако да кажипрст буде на
ближњој страни кичменог стуба, а средњи - на даљној, кичмени стуб је посредини. Ради се
линијско, спирално, кружно трљање или трљање испрекиданом линијом. Прсти раде толико
ротација или линијских покрета колико има пршљанова: на лумбалном делу-пет, на торакалном
делу-12. Треба памтити да прсти не треба да буду на дугим мишићима леђа, већ између процесус
спинозус и дугих мишића леђа. Ротација се ради наизменично у једну, па у другу страну. Пример:
на торакалном делу ротација се ради 12 пута у једну страну, а при понављању-12 пута у другу. Овај
хват се ради и са попречним оптерећењем на средње фаланге прстију. На сличан начин ради се
трљање и лумбалног и вратног дела кичме.

Трљање ребром длана. Ово је помоћни хват. Трљање се ради на зглобовима, тетивама и другим
збијеним ткивима (например: у регији лопатица, на лумбалном делу кичме, крстима, ахиловој
тетиви), како једном, тако и са две руке.

Трљање регије испод лопатице: масирани лежи на стомаку, глава-на дорсалној страни шаке
даљне руке и окренута је у страну супротну терапеуту, ближња рука је испружена дуж тела. Ако су
зглобови еластични, подлактица може да се стави на лумбални део, дланом према горе. терапеут
стоји са стране, на нивоу лопатица клијента, свој даљни длан подвлачи под зглоб рамена и одиже
лопатицу тако да се између ње и кичменог стуба направи удубљење, другу руку ставља близу
врата, на унутрашњи крај лопатице, дланом према горе. Ребром длана (са стране малог прста) он
“улази” под унутрашњи крај лопатице и ради линијско трљање одозго према доле и према себи.
Другом руком која се налази испод раменог зглоба, помера лопатицу на руку која ради трљање.
Трљање подлопаточне регије се ради не само ребром длана, већ и кажипрстом и палцем са
стране жбице. Зато се палац одмиче од кажипрста и проводи се испод лопатице са стране
кичменог стуба, а у осталом делу методика је слична оној која је већ наведена.

Трљање лактом је спомоћни хват. Ово је јако (дубоко) трљање, ради се дуж кичменог стуба и на
крстима, на куковима, у лопаточној регији. Према облику трљања могу бити
линијска,кружна,испрекиданом линијом.

Трење се ради палмарном површином длана или прстима - у зависности од третираног дела
тела. Рука се савија у зглобу лакта и брзим покретима шаке типа – клатна, ради трење површине
коже, умереном снагом, без померања дубљих ткива. При трењу није потребно јако притискивати.
Трење се ради на мањим деловима тела: лумбални део, крста, горњи део леђа, дуж кичменог
стуба и тд.

Методичко упутство:

1. При трљању, рамена терапеута морају бити опуштени, а лактови-напрегнути, снага се уноси у
подлактице, ручне зглобове и прсте руку. Трљање се ради снажно, са продирањем у дубину ткива.

2. Трљање, за разлику од других хватова, се не ради увек у правцу тока крви и лимфе, јер се у
већини случајева ради на ограниченом делу.

3. Што су вертикалније у односу на масирано подручје прсти терапеута, утицај хвата је јачи.

4. При трљању малопокретних ожиљака који су дубоко спојени са ткивима испод, не користи се
уље да прсти не би клизили по кожи

5. Трљање треба комбиновати са глађењем, јер глађење смањује бол и поспешује релаксацију
ткива. Ако се трљање ради кроз мишиће, треба га комбиновати са трешењем, гњечењем.

6. Трљањем са зглоб припрема за физичке вежбе, а такође за пасивне и активне покрете.

7. У једној сеанси масаже не треба користити све врсте трљања. Њихов избор се одређује циљем
масаже, местом, трајношћу масаже, стањем организма.

Физиологија, методика и техника рада хвата трешења

Трешење се, према свом механичком и физиолошком утицају на организам, налази

између вибрације и хватова ударања и има велики практичан значај у свим врстама масаже.
Методика и техника трешења је једноставна и зависи од масираног подручја. Хват се користи
после и за време гњечења и може да се користи у комбинацији са цеђењем ако пацијент не
напреже мишићи. Трешење поспешује отицање крви и лимфе из ткива, равномерну расподелу
интерстицијалне течности, умирујуће делује на централни нервни систем и опушта мишиће,
отклања тензију. Овај хват поспешује повратак изгубљених дубоких рефлекса и појачава их.

У пракси се најчешће користеследеће врсте трешења: шаком и јастучићима првог и другог

прста. Врста трешења зависи од обима мишића. Рецимо, на глутеусу и квадрицепсу је логично
радити трешење дланом а на горним сноповима трапезијуса и m. sternocleidomastoideus-а –
јастучићима прстију.

Трешење се увек ради уздужно у правцу мускуларних влакана од дисталног према

проксималном крају мишића. Неопходан услов је опуштање масираног мишића. Мишић се тресе
малим прстом и палцем (остали прсти су благо одигнути). Трешење се постиже брзим колебањем
шаке, која се помера час у правцу кажипрста, час у правцу палца. Фреквенца ових покрета мора
бити 6-7 покрета у једној секунди. Мишић мора бити максимално опуштен као и рука терапеута.
Затим ће се трешење радити само дланом и подлактицом, уз коришћење мање физичке снаге,
без учешћа рамена, што чини покрет мекшим. Трешење може да се ради и супротним ходом,
онда терапеут треба да стоји леђима према глави.

Ваљање. Овај хват је нешто између трешења и гњечења. Ако се ради у брзом темпу, према
физиолошком утицају ће подсећати на трешење, ако се ради споро - на мекано гњечење. Ваљање
се ради само на на рамену и бутини на максимално опуштеним мишићима

Ваљање на рамену се ради из истог положаја као и дупло обично гњечење. терапеут
ставља своје шаке на регију лакатног зглоба прстима према доле, према кушету, палац пријања уз
четири прста, и кружним покретима у правцу малог прста као да помера мишиће рамена у правцу
раменог зглоба. После премешта дланове у другу равну ( у хоризонтални положај) и ради исти
покрет.

Методичка упутства

1. Трешење се ради на опуштеним мишићима.

2. Што је већа фреквенца трешења, брже се опушта мишић и отклања се тензија.

3. При трешењу шака се увек помера у хоризонталној равни (изузев m. latissimusdorsi)

4. Ваљање се ради на максимално опуштеним мишићима.

5. Приликом ваљања на бутини - дланови терапеута се налазе попречно бутини, палчеви

пријањају другим прстима.

6. Ваљање се користи за опуштање мишића, пре гнечења и комбинује се са гњечењем и цеђењем.

7. Трешење и ваљање не захтевају уљану подлогу

Физиологија, методика и техника извођења хвата растресања

Хват растресања је према свом физиолошком учинку сличан је трешењу, с том разликом
да утиче у исто време на неколико група мишића. Растресање се ради на екстремитетима после
свих хватова, такође и после сеансе масаже. Растесање се ради на целом екстремитету или на
његовом сегменту (потколеници, подлактици)

Врсте растресања и техника рада.

Најчешће се користе следеће врсте растресања: једном руком или са две руке у зависности
од третираног дела тела. Растресање се ради у хоризонталном или вертикалном правцу, избор
правца зависи од околности масаже. Нпр., растресање на потколеници. Масирани лежи на
стомаку, терапеут стоји уздужно на нивоу његових потколеница. Оближњом руком обухвата
стопало са стране табана, савија ногу у колену под углом од 90° и ради растресање покретима
типа клатна удесно и улево

Методичка упутства
1. Код растресања треба да водимо рачуна да се нога не савија у зглобу колена а рука – у зглобу
лакта. Зато морамо да натежемо екстремитет на себе.

2. Растресање се ради уз минималну амплитуду и велику фреквенцу.

3. При растресању ноге морамо фиксирати скочни зглоб, а руке – ручни

Физиологија, методика и техника извођења хватова вибрације

Вибрација се ради руком или специјалним апаратом. Ручна вибрација спада у хватове
класичне масаже. Суштина хвата ручне вибрације је у преношењу на масирано подручје њихајућих
покрета који се изводе врховима један-два или свих прстију, а понекад и дланом (длановима) или
песницом. Амплитуда колебања зависи од одаљавања руке, прста и тд. од тела. Фреквенца-
количина колебања руке, прста... у једној секунди. Вибрација прстима уобичајено се ради изнад
нервних стабала, на зглобовима, на коштаном ткиву. Физиолошки утицај вибрације је веома
различит и зависи од фреквенце, амплитуде и трајања покрета а такође места на којем се он ради.
Вибрација стимулише процесе размене материја и регенерацију ткива, долази до притицања
артеријске крви масираном делу, побољшања исхране ткива, смањује се надражљивост
неуромускуларног апарата, појачава се моторна функција желудца и црева. Вибрација отклања
умор, убрзава репаративне процеси у ткивима. Вибрација поспешује реапсорпцију
прираслица,повећава тонус глатких мишића. Користе се при потреби утицаја на унутрашњи
органи. Вибрацијом органа који се налазе у грудној и трбушној шуплинама, убрзава се протицање
крви у великом и малом кругу циркулације крви, активизира се лимфоток. Вибрација побољшава
секреторну функцију јетре,желудца, црева, пљувачних и знојних жлезда. Утврђено је да 5 мин
вибрације не утиче на промену секреције; после 5-10 минута, жлезде почињу да луче више
секрета који се мења и квалитативно; дуже коришћење вибрације само повећава секрецију
(углавном на рачун воде). Мора да се наведе да је ручна вибрација јако заморна за терапеута и
користи се само ако нема специјалних апарата.

Врсте вибрације и техника рада.

Ручна вибрације може бити испрекидана и непрекидна.

 Испрекидана вибрација - је вибрација, приликом које се рука (палац) терапеута или вибратор
(код апаратне масаже) периодично одвајају од масираног подручја.

Непрекидна вибрација – је вибрација приликом које рука (палац ) терапеута или вибратор врше
покрете колебања без одвајања од масираног подручја. Вибрација може бити стабилна када се
рука терапеута колеба на једном делу без померања и лабилна када се рука помера по
масираном подручју док ради колебајуће покрете.

Када радите вибрацију са једним или два прста, њих ставите перпендикуларно масираном
делу или спустите хоризонтално. На великим групама мишића вибрација се увек ради прстима
стегнутим у песницу или дланом, могуће је извршити оптерећење другом руком. Положај руку
зависи од циља масаже и масираног органа (или његове пројекције). Нпр: вибрација нервних
стабала ради се врхом једног прста на подручјима где су нервна стабла и ганглиони се налазе
испод коже. Палац се поставља перпендикуларно површини коже. Вибрација крупних група
мишића се ради дланом или песницом: рука као да се утискује у масирано ткиво и ради
непрекидне покрете вибрације. Вибрација регије груди се ради палмарном површином длана.
терапеут ставља руку на доњи крај ребарног лука и ради вибрирајуће покрете одоздо према горе
до аксијалне јаме. Вибрација регије стомака се ради дланом, дорсалном површином сва четири
прста или песницом. Рука клизи стомаком у различитим правцима и преноси ситне покрети
колебања трбушној шупљини. Правац кретања руке зависи од циља масаже, рецимо за убрзање
перисталтике дебелог црева мора бити у правцу казаљке на сату, а за масажу желудца- са лева на
десно.

Методичка упутства

1. Вибрација мора бити ритмична равномерна, безболна

2. Сви хватови вибрације морају се радити на опуштеним мишићима

3. Мора бити искоришћен тај део руке без ког је немогуће урадити вибрацију.

4. Што су вертикалније у односу на масирани део, намештени прсти терапеута, јачи је утицај хвата.
5. Трајност једнократне вибрације-5- 10 сек.

6. Вибрациона масажа јако замара руке терапеута, због чега треба држати руке полусавијенима,
мишићи рамена морају бити минимално напрегнути, код замора руку треба мењати њихов
положај. По завршетку вибрације потребно је да се уради протресање руку и самомасажа у
трајању 2-3 минута, хватови цеђења и гнечења