MANUELNA MASAŽA

Reč masaža potiče od latinske reči massare=gnječiti ili od arapske reči

mass=pritiskivati. Ovo nam govori da je masaža kao metoda lečenja korišćena još u
starom veku.
Masaža je deo fizikalne terapije i spada u vrstu mehano terapije, gde se putem
telesnog kontakta – dodira ostvaruje terapijski efekat. Manuelna masaža pored
terapijskog efekta ima i efekat revitalizacije i poboljšanja celokupnog stanja organizma pa
je tako koriste i zdravi i bolesni u jednakoj meri. Tokom manuelne masaže terapeut i
pacijent imaju direktan kontakt i ovom prilikom se odvija posebna razmena energije
između njih. Masža treba da ima pozitivan efekat na psihofizičku celovitost kako pacijenta
tako i terapeuta.

Manuelna masaža je vid neaparaturne terapije a postoje i drugi vidovi masaže

koja može da bude aparaturna:
 vibraciona masaža – vibromasažerom
 podvodna masaža
 ultrazvučna masaža
 infrazvučna masaža
 masaža kombinovanim pritiskom

Manuelna masaža je, kako samo ime kaže, mehanički pritisak koji proizvode
ruke terapeuta primenom masažnih hvatova i međuhvatova. Manuelna masaža ima 5
osnovnih hvatova:
1. GLAĐENJE - efluerage
2. TRLJANJE – frictio
3. GNJEČENJE - petrissage
4. LUPKANJE - tappatmant
5. VIBRACIJE - vibration

Prema nameni, masaža se deli na:

 Terapijsko-medicinsku – koja je u svrhu lečenja i primenjuje se kod

različitih patoloških stanja (posttraumatska stanja, reumatizam,
neurološka stanja)
 Sportsku – u cilju povećanja izdržljivosti i bolje revitalizacije sportiste. U
tom cilju može biti pripremna (pre treninga ili utakmice u culju bolje
zagrejanosti i prokrvljenosti mišića kao bi se sprečilo nastajanje grčeva
pri maksimalnom naporu sportiste) ili relaksrajućai (posle velikih
napora u cilju uklanjanja mlečne kiseline iz mišića ubrzavanjem
cirkulacije u limfotoku).
 Higijensko-kozmetička u cilju negovanja zdravlja i vitalnosti kako kože
i mišića, tako i celokupnog stanja organizma.

1
 PROSTORIJA ZA MASAŽU

Prostorija za masažu treba da služi samo za masažu. Trba da bude:

 dovoljno prostrana – da trapeut može nesmetano da se kreće
 svetla
 da ima mogućnost dobrog provetravanja
 da temperatura u prostoriji bude 22-24 0C, prostorija ne sme da bude
pretopla zbog terapeuta niti hladna zbog pacijenta
 da ne bude prolazna
 laka za održavanje – glatkih zidova i podova

OPREMA PROSTORIJA ZA MASAŽU

U prostoriji za masažu trba da postoje:

 sto za masažu – ststični ili pokretan. Napravljeni su od drveta ili metala.

Presvučeni su skajem radi lakog održavanja. Dužine su 180cm a širine
60 – 70cm. Sto treba da ima mogućnost podešavanja visine kako bi
terapeut mogao da ga podesi prema sebi. Visinu stola terapeut
određuje tako što priljubi ruku uz telo i skupljenu pesnicu osloni na sto.
Sto moe biti iz jednog dela ili se može lomiti na jednom ili više mesta.
Sto treba da je stabilan
 jastuci raznih oblika i veličina (trouglasti, valjkasti, čtvrtasti)
 nameštaj (ormani i police u kome će se držati peškiri, čaršavi, sredstva
za masažu
 stolica za masažu
 stolica za terapeuta
 pokretni stočić na kome će biti sve što je potrbno terapeutu u toku
masaže (sredstva za masažu, alkohol, vata, papirna vata)
 paravan iza koga će se pacijent presvući
 lavabo sa toplom vodom
 po mogućstvu tuč kabina

SREDSTVA ZA MASAŽU

Sredstva za masažu su kontaktna sredstva koja se nanose na kožu pacijenta

da bi se smanjilo trenje između ruku terapeuta i kože pacijenta kako se koža ne bi
iritirala. Sredstva za masažu mogu biti
 terapijska (kada sadrže lekovite supstance)
 indiferentna (bez dodatnih supstanci)
 aromatična (sadrže aromatišna ulja koja imaju relaksirajući,
osvežavajući ili neki drugi efekat)

2
 Najčešća sredstva za masažu su:
 TALK – sitan beli prah koji lako klizi pod prstima pa se koristi kao
sredstvo za masažu, naročito kod masne, iritirane kože
 ULJE – masna tečnost biljnog (maslinovi, bademovo, kokosovo) ili
mineralnog porekla. Mogu biti indiferentna, bez mirisa ili aromatična
 KREME I MASTI – mogu biti indiferentne ali najčešće su lekovite
(antireumatici i fibrinolitici). U osnovi imaju vazelin, lanolin ili parafin

PRIPREMA TERAPEUTA ZA MASAŽU

Posao terapeuta masera ja fizički naporan i često dovodi do hroničnih bolesti

kao što su koronarno-vaskularna oboljenja, deformiteti na šakama, kifoza, proširene vene
itd. Da bi se terapeut zaštitio što više važno je da ovlada tehnikom masaže kako bi što
manje napora ulagao pri masiranju, kao i da zauzme pravilan položaj pri masiranju. Kako
je masaža direktan kontakt između pacijenta i terapeuta, teraput treba da bude osoba
koja će ulivati sigurnost pacijentu i kojoj će pacijent verovati. Kada je dobar kontakt
između pacijenta i terapeuta tada pozitivnu energiju dobijaju i jedan i drugi. Terapeut, bez
obzira što se fizički troši, obnavlja sviju energiju.

Karakteristike koje terapeut treba da ima su:

 da poznaje anatomiju čoveka (topografski)
 da poznaje fiziologiju čoveka (radi efekta masaže i njenog doziranja)
 da ima razvijen taktilni osećaj
 da ima manuelnu spretnost
 da je strpljiv i ima razumevanja za drge
 da se stalno usavršava

Oprema i higijena terapeuta:

1. Terapeut trba da ima komotnu i udobnu uniformu od pamuka kako bi njegova koža
mogla da diše pri masaži
2. Ruke terapeuta trba da su čist, bez otvorenih povreda, sa podrezanim noktima, bez
nakita. Terapeut održava svoje ruke pre i posle masaže pranjem toplom vodom i
sapunom. Ruke terapeuta trba da budu tople, suve i snažne i da ulivaju sigurnost
pacijentu. Jednako se koriste obe ruke
3. Prilikom rada terapeut zauzima zaštitni položaj koji zahteva
najmanje napora. Stopala terapeuta su u položaju od 90 0, tako
što je stopalo koje je bliže stolu normalno u odnosu na ivicu

3
 stola. Leđa terapeuta trba da budu prava a da se masaža izvodi tako što se
opterećenje prenosi samo na ruke.

PRIPREMA PACIJENTA ZA MASAŽU

Priprema pacijenta podrazumeva psiho-fizičku pripremu.
Pacijent treba da se oseća prijatno i opušteno pored terapeuta i da u njega ima
poverenja. Zbog toga atmosfera u prostoriji za masažu treba da je relaksirajuća, a
terapeut prijatan.
Najvžnije je da terapeut zna u kojim slučajevima nije dozvoljeno vršiti masažu

KONTRAINDIKACIJE ZA MASAŽU SU:

 zapaljenja mekih tkiva
 tromboza dubokih vena
 proširene vene
 kožne infekcije

Stanje pacijenta pre masaže ispituje terapeut.

INSPEKCIJA KOŽE podrazumeva pregled dela tela (ili celog tela) koji će se
masirati. Ispituje se čistoća kože, maljavost, boja, ima li otoka ili povrede, da li je bolna na
palpaciju, postojanje infekcije.
PALPACIJA je postupak za ispitivanje
 debljine masnih naslaga
 ako postoji ožiljak kog je tipa – atrofičan (u nivou kože) ili
- hipertrofičan (zadebljao)
 mišića - određivanje tonusa (hipertonusa ili hipotonusa)
- atrofije
- miogeloza (čvorića u mišiću)
 zglobova (bolna mesta i amplitude pokreta)
 nervi – motorne take, osetljivost nervnih stabala
KONTROLA PULSA, DISANJA, KRVNOG PRITISKA – pre masaže ispitati
pacijenta o stanju kardiovaskularnog sistema (visina krvnog pritiska, aritmieje),
kontrolisati posle masaže a nekada i u toku masaže.

RELAKSACIJA PACIJENATA – da bi masaža bila uspešna pacijent treba da

je relaksiran.
Relaksacija je potpuno psihičko i fizičko opuštanje kao i spuštanje mišićnog
tonusa. Da bi se ovo postiglo treba da postoje uslovi kao što su odnos pacijenta i
terapeuta, temperatura prostorije, prijatna muzika itd, kao i položaj pacijenta. Položaj u
kome se postiže relaksacije je srednji fiziološki položaj:
 Na leđima: blago savijena kolena i kukovi (postiže se postavljanjem
valjkastog jastuka ispod kilena pacijenta, blago savijen vrat (postiže se postavljanjem
jastuka ispod vratnr kičme), nadlaktice su u blagoj abdukciji i unutrašnjoj rotaciji,
podlaktice su u proniranom položaju i blagoj fleksiji, a šake su oslonjene na loptasti jastuk
u neutralnom položaju

4
  Na stomaku: stopala i kolena su blago savijena (postiže se
postavljanjem valjkastog jastučeta ispod kolena), lumbalna lordoza se ispravlja (postiže
se postavljanjem četvrtastog jastučeta ispod trbuha), Nadlaktice su blago abducirane i u
untrašnjoj rotacij, podlaktice su u supinaciji a šake oslonjen dorzalnom stranom na
krevet.

Relaksacija može biti:

 totalana – pacijent je u relaksirajućem ležećem položaju da bi moglo da

dođe do opuštanja tela disanje je produbljeno i usporeno. Pacijent opušta celo telo, po
mogućnost do sna. Dozvoljeno je da pacijent zaspi
 lokalna – parcijalana, podrazumeva opuštanje jednog dela tela
 progresivna – primenjuje se prvo na veće mišićne grupe (trup,
natkolenice, ramena) a posle na mišić po mišić.Prva faza je kontrahovati mišiće da bi se
opustili a druga da se opuštaju mišići spontano bez predhodne kontrakcije

Relaksacija se proverava tako što terapeut:

 izvodi pasivan pokret, relaksiran mišić ne pruža otpor
 težina ekstremiteta je realna
 ako relaksirani segment pustimo on slobodno pada
 palpacijom
 vizelano

SVOJSTVA MIŠIĆA
 ELASTIČNOST je sposobnost mišića da se pod uticajem neke spoljne
sile istegne a da pri tome na dođe do njegove deformacije (pucanja) i
da se po prestanku delovanja te sile vrati u prvobitno stanje
 KONTRAKTIBILNOST je sposobnost mišića da se grči i opušta. Može
biti statička (nema pokreta) i dinamička (dovodi do pokreta),
koncentrična (mišićni pripoji se približavaju) ili ekcentrična (mišićni
pripoji se udaljavaju)
 MIŠIĆNI TONUS je fiziološka, stalna napetost mišića. Reguliše ga CNS
tako što su pojedine motorne jedinice stalno aktivne iako mišić nije u
kontrakciji. Može biti
- normalan (izotonija)
- snižen (hipotonija)
- povišen (hipertonija)
- odsustvo mišićnog tonusa (atonija)

5
 PRINCIPI MANUELNE MASAŽE

Da bi manuelna masaža bilo koje vrste i namene bila uspešna, potrebno je

poštovati osnovne principe masaže.

Svaka masaža treba da bude:

1. medicinski opravdana
2. pravilno dozirana
3. kontinuirana
4. ritmična
5. da ima distalno-proksimalni pravac