Deniz Vielo Braun

MASAA
blagotvorna dejstva
Prevela Tanja Milosavljevi

Beograd, 2009.

UVOD
Masaa je vid instinktivne terapije koju svako moe nauiti da primenjuje. Cilj ove knjige jeste da podstakne
vae sposobnosti i da vam znanje i vetinu pomou kojih
ete bezbedno i efikasno primenjivati masau na svojim
roacima i prijateljima. Informacije sadrane u poglavljima koja slede mogu da budu od koristi studentima ili
terapeutima na strunom usavravanju.
Svoju uroenu sposobnost terapeutskog dodira
primenjujete i u svom svakodnevnom ivotu. Ako
imate glavobolju, instinktivno trljate vrat i slepoonice,
da biste ublaili bol i napetost. Ako ste povredili koleno
ili udarili lakat, vaa prva reakcija je da ih izmasirate,
kako bi uminuo bol. Deca dre ruku na stomaku i trljaju ga kada ih boli, i bol se naposletku zaista povue.
Roditelj polae ruku na elo grozniavog deteta, da bi
proverio visinu temperature, i masira ga, kao odgovor
na detinje greve i povike bola.
Isceliteljska mo terapeutske masae se koristi i u
sluaju emocionalnih problema. Da biste uteili uzrujane prijatelje ili roake, zagrliete ih ili tetoiti, kako
biste im dali do znanja da u tekim vremenima imaju
vau podrku i ohrabrenje.
Telo i um ne bi trebalo posmatrati kao odvojene
entitete. Fiziki simptomi kao to su glavobolje ili konstantni zamor, esto su indikacija neega to se nalazi
u naoj glavi. Grenje i zatezanje miia jeste reakcija
na bes i uznemirenost, a njihovo oputanje znak da se
mirimo s onim to se deava u naem ivotu. U fizikom telu je zarobljen ceo jedan ivotni vek iskustva i
oseanja roenje, detinjstvo, zadovoljstvo i patnja,

Deniz Vielo Braun

ok, frustracija, strah, tuga, radost i mnogo toga drugog. Masaa predstavlja odlino sredstvo koje nam
moe pomoi da postanemo svesniji onoga to se deava duboko u nama.
Vanost i neophodnost fizikog dodira se odraava i
u naem svakodnevnom govoru. Nastojei da izrazimo
svoju reakciju, kaemo da smo duboko dirnuti. Od
svojih prijatelja traimo da ostanu u dodiru ili u kontaktu s nama. Kaemo da smo u dodiru ili da nismo
u dodiru sa sopstvenim oseanjima. Opisujemo druge
kao osobe lakog dodira ili pomalo mekane. Takoe,
imamo oseaj u stomaku u vezi sa nekom situacijom.
Dodir je od sutinske vanosti za na razvoj i dobrostanje. Re je o prvom ulu koje se razvija jo u materici, a rano dodirivanje za vreme rasta fetusa u utrobi
majke ubrzava razvoj nervnog sistema i poboljava komunikaciju i stvaranje bliske veze izmeu majke i bebe.
Deci je potrebno da ih roditelji maze, kako bi im pruili oseanje sigurnosti i pokazali koliko ih vole.

1
ISTORIJAT I KORISNI
EFEKTI MASAE
Istorijat
Postoje istorijski podaci koji dokazuju da je masaa
najstariji oblik fizike medicine poznat ljudima. Poreklo rei masaa je, meutim, veoma nejasno. Neki
kau da je moda potekla od arapske rei ma, koja
znai blago pritiskati. Druga teorija kao osnovu navodi grku re massein, koja znai gnjeiti ili mesiti. Mogue je i da svoj nastanak duguje francuskoj
rei masser, ije je znaenje prati (kosu).
Najstariji zabeleeni medicinski tekst, kineski Nej
ing, koji je napisao uti Car, sadri brojne podatke o
upotrebi masae u svrhu leenja. Dokazi nam dolaze i iz
Egipta, gde postoje prizori masae stopala i aka prikazani na zidnim slikama u grobu jednog lekara u Sakari,
datirani daleke 2330. pre nove ere. Indijska ajurvedska
medicina, koja datira negde 1.800 godina pre Hristovog
roenja, takoe navodi masau kao sredstvo leenja.
Postoje brojni dokazi da su grki i rimski lekari
bili snani zagovornici masae. Njene vrline su veliali
Sokrat, Platon i Herodot. Grci i Rimljani su poznavali
anatomiju i fiziologiju ljudskog tela i, odista, veina
termina koji se danas koriste u anatomiji jesu grkog ili
latinskog porekla. Poetkom V veka pre nove ere, grki

10

Deniz Vielo Braun

lekar Hipokrat, poznat kao otac medicine zapisao

je da se trljanjem moe uvrstiti suvie labav zglob,
i opustiti zglob koji je suvie krut energino trljanje
uvruje, dugotrajno trljanje dovodi do tanjenja delova, a umereno trljanje ih podstie na rast. Grki lekar Asklepijad je u svom leenju kombinovao masau
i vebe. Plinije, uveni rimski prirodnjak, redovno se
podvrgavao masai koja je doprinosila ublaavanju
njegove astme. Galen, lekar rimskog imperatora, prepisivao je masau povreenim gladijatorima, ali i kao
deo priprema za borbe u areni. Celzije, drugi rimski lekar, bio je pobornik masae u svrhu ublaavanja bolova
i jaanja ekstremiteta. Zapisao je da se hronini bolovi
u glavi ublaavaju trljanjem glave, a da paralizovani
ekstremitet trljanjem ojaava. Julije Cezar, koji je patio
od neuralgije, bio je svakodnevno masaom leen od te
bolesti, kao i od glavobolja koje su ga muile. Iz perioda koji je usledio posle pada Rimskog carstva, pa sve
do Srednjeg veka, ima malo dokumentovanih dokaza.
Masaa je, naalost, u to vreme bila proglaena nepodobnim nainom leenja, budui da je Crkva osuivala
telesna zadovoljstva. Renesansa ju je, sreom, ponovo
izbacila na povrinu. Lekari kao to je bio Francuz Ambroaz Pare doprineli su njenom ponovnom ukljuivanju u svet medicine. Masaa se smatrala vanim delom
ove nauke.
Poetkom devetnaestog veka, vedski profesor Per
Henrik Ling (1776-1839), razvio je sopstvenu tehniku
poznatu kao vedska masaa. Osnovao je u Stokholmu institut za uenje masae i lekovite gimnastike;
godine 1877. dr Miel je predstavio vedsku masau u
Sjedinjenim Dravama. Godine 1894. u Britaniji osnovano je Udruenje profesionalnih masera. Ono 1934.
menja naziv u Udruenje ovlaenih fizioterapeuta.
Naalost, uvoenjem raznih elektrinih tretmana,
upotreba masae je postepeno poela da nestaje iz
programa tradicionalnih kola fizioterapije. Danas

Masaa

11

fizioterapeuti u bolnicama manje primenjuju masau.

Tuno je ali istinito da bolniki fizioterapeuti naprosto nemaju vremena da svakom pacijentu posvete pola
sata to je minimalno vreme potrebno za jedan maserski tretman.
U dananje vreme, masaa postaje sve popularnija, a
terapeuti rade ne samo privatno i u klubovima zdravlja
i lepote ve i u bolnicama i leilitima. Elektroterapiju
smatraju komplementarnim delom svog maserskog
rada, radije nego njegovim dodatkom. Malo-pomalo,
transformie se onaj prilino otrcani i seksualni
imid masae koja se praktikuje u salonima za masau. Terapeuti koji primenjuju masau danas rade
rame uz rame s medicinarima i uivaju potovanje koje
i zasluuju. Dobro kvalifikovan terapeut mora da proe
kroz temeljitu obuku iz anatomije i fiziologije, jednako
kao i same masae. Potom, potrebne su godine iskustva
da bi se razvile osetljivost i kompetentnost. Meutim,
ak i kole registrovane kod odgovarajuih organizacija
imaju razliite standarde i, kao i uvek, najbolja preporuka je ona koja se prenosi od usta do usta.

Korisni efekti masae

Masaa je drevno isceliteljsko umee koje ima izvanredno koristan efekat na sve telesne sisteme, od kojih
smo neke naglasili u daljem tekstu.
Nervni sistem je podloan dubokom uticaju primene
masae. Efekti masae mogu da budu umirujui i sedativni, pruajui olakanje kod nervne razdraljivosti.
Poremeaji kao to su nesanica, napetost, glavobolje i
ostala stanja izazvana stresom, reaguju na isceliteljsku
mo dodira kojim se mir i harmonija vraaju u uznemireni um. Alternativno, efekti masae na nerve mogu biti

12

Deniz Vielo Braun

i stimulativni, dovodei do poveanja aktivnosti miia,

krvnih sudova i lezda. Njena vrednost u sluajevima
letargije i zamora je neprocenjiva.
Miini sistem ima ogromnu korist od masae. Miii
zadravaju ravnoteu oputanja i kontrahovanja. Neki
masani pokreti oputaju i isteu miie i meka telesna
tkiva, umanjujui gr i tenziju miia. Fibrozna tkiva,
adhezije i staro oiljno tkivo se mogu razbiti i oistiti od
naslaga neistoa. Kontrahovanjem miia se eliminiu
toksini produkti. Ostali pokreti proizvode kontrakcije miia koje doprinose njihovom dobrom tonusu.
Zamor i krutost miia prouzrokovani prekomernom
aktivnou, kao i njihov rezultat, nagomilane toksine
supstance, redukuju se kontrahovanjem i oputanjem
miia.
Skeletni sistem se masaom jaa. Uticaj masae na
kosti je indirektan. Poboljana cirkulacija krvi i limfe u
miiima dovodi do bolje cirkulacije u kostima na kojima se oni nalaze, doprinosei njihovoj boljoj ishrani i
rastu. Ukoenost zglobova i bolovi koji su rezultat stanja kao to je artritis bivaju ublaeni, kretanje olakano,
a opte stanje prijatnije.
Cirkulatorni sistem takoe osea korisne efekte masae. Ona smanjuje pritisak u arterijama i venama i
ubrzava protok krvi kroz sistem, pruajui na taj nain
olakanje kod loe cirkulacije i kardijanih problema.
Rad srca postaje pravilniji, dok sama brzina njegovog
rada opada, a smanjuje se i visok krvni pritisak.
Limfni sistem biva podstaknut, a protok limfe kroz
sistem ubrzan. Za vreme masae, velikom brzinom se
eliminiu otpadne i otrovne supstance akumulirane u
naem telu izloenom stalnom stresu. Poto pretrpimo
povredu, esto je prisutan povei otok koji je potrebno

Masaa

13

disperzovati u limfnu cirkulaciju. Masaom je mogue

isprazniti limfne sudove, ime se stvara prostor za disperziju otoka. Ukoliko se tenost iz otoka ne pokrene,
moe postati poluvrsta, ime prestaje mogunost njenog prelaska u limfne sudove. U tom sluaju, ona prianja uz okolna tkiva (miie, kosti, tetive, ligamente)
i formira tvorevine poznate pod nazivom adhezije.
Ukoliko se adhezije formiraju u zglobu, dolazi do trajnog ogranienja pokreta.
Respiratorni sistem reaguje na poveanu aktivnost u
pluima podstaknutu masaom. U toku tretmana, disanje se usporava i produbljuje. Ako je potrebno, sluz i
bronhijalni sekreti se mogu podstai da izau iz plua
pomou perkusivnih pokreta u predelu lea i plua.
Digestivni sistem ima koristi od masae jer ona podstie peristaltiku aktivnost (talasasta pomeranja) u
debelom crevu, pospeujui eliminaciju fekalnih materija i borei se protiv konstipacije (zatvora). Masaa
jaa miiave zidove creva i abdomena i stimulie izluivanje digestivnih sokova iz jetre, pankreasa, eluca i
creva. Pored toga to potpomae varenje i eliminisanje hrane, masaa poboljava apsorbovanje svarenih
namirnica.
Koa. Masaa je korisna u pogledu aktivnosti koe i
njene ishrane. Stimuliu se znojne i lojne lezde, ime
se poboljava njihova funkcija i obezbeuje eliminacija
otpadnih produkata. Uklanjanjem mrtvih elija koe,
pore se podstiu da ostanu otvorene, ime se omoguava poboljana respiracija koe, kao i njena gipkost i
elastinost. Uveliko se poboljavaju stanje, struktura i
zategnutost koe posle tretmana, ona postaje zdrava
i blistava.

14

Deniz Vielo Braun

Genito-urinarni sistem. Masaom abdomena i lea,

podstie se aktivnost bubrega, ime se ubrzava eliminacija otpadnih materija i umanjuje zadravanje
tenosti.
Reproduktivni sistem takoe moe da se pobolja.
Masaa lea i abdomena moe da pomogne u ublaavanju menstrualnih problema kao to su bolne i/ili
neredovne menstruacije, predmenstrualni sindrom
(PMS) i simptomi menopauze.
Masaa je odlino preventivno leenje, sutinski vano
za odravanje zdravlja i kondicije. Spreiti je uvek
mnogo bolje nego leiti. U dananje vreme, ljudi svih
starosnih doba se sve vie okreu prirodnim terapijama kao nainu da se oseaju dobro i sredstvu koje e
im omoguiti zdrav, srean i harmonian ivot, lien
prisustva bolesti.

2
AMBIJENT
Vano je obratiti panju na ambijent u kome se odvija
masaa. Briljiva priprema i odgovarajue okolnosti
e dobru masau uiniti jo boljom! I maser i njegov
pacijent moraju biti oputeni. Uvek se pobrinite da svi
pekiri, jastuii i ulja budu na dohvat ruke, kako ne biste gubili kontakt i tako prekidali tok masae. Masau
nikada ne bi trebalo pourivati.

Mir i tiina
Ova dva faktora su od vitalnog znaaja. Povedite rauna da izaberete vreme tokom kojeg vas niko nee
uznemiravati. Upadi i ometanja su uvek vrlo uznemiravajui, jer vas dekoncentriu i kvare tok masanih
pokreta. Iskljuite telefon, a ukuanima i prijateljima
recite da ne ulaze u prostoriju. Moda ete otkriti da
vam prija i neka tiha muzika, ali to je ve stvar linih
sklonosti. Nekima e vie odgovarati tiina.

istoa
Pre no to pristupite masai, uvek operite ruke, jer je
svaki oseaj lepljivosti neprijatan za vaeg pacijenta.

16

Deniz Vielo Braun

Vodite rauna da vam nokti budu kratko podseeni

tavie, to je mogue krae. Nemojte nositi nikakav
nakit na rukama. Prstenje, narukvice i runi satovi
mogu povrediti kou pacijenta.

Toplota
Prostorija bi trebalo da bude zagrejana i zatiena od
promaje, ali da istovremeno ima i dobro provetravanje.
Nita ne kvari masau bre od oseanja fizike hladnoe: ne moete se opustiti ako vam je hladno. Zagrejte prostoriju pre tretmana i pobrinite se da imate
dovoljno pekira, jer e telesna temperatura pacijenta
neminovno opasti u izvesnoj meri. Pekirima prekrijte
celo telo pacijenta, sem dela na kom trenutno radite.
Ako su vam ruke hladne, zagrejte ih.

Osvetljenje
Meka i priguena svetlost e stvoriti idealnu atmosferu.
Blistava svetlost koja udara u oi pacijenta mu nee pomoi da se opusti i prouzrokovae napetost oko oiju.
Svetlost svea ini ambijent prijatnim, ali, ako vie volite, moete se posluiti i zasenenim sijalicama. Birajte
izmeu bledoruiaste, plave, zelene, boje breskve ili
lavande.

Boja
Veina lekovitih boja koje je poeljno imati u prostoriji
jesu pastelnih tonova dekor i pekiri bledo ruiaste,
plave, zelene ili boje breskve su savreni za ovu namenu.

Masaa

17

Boje kao to je, na primer, crvena, imaju tendenciju da

pobuuju nemir, nervozu i agresivnost.

Odea
Nosite udobnu i komotnu odeu, jer e vam ona olakati kretanje, a i vaa radna prostorija je zagrejana. Najbolje je da vaa radna odea bude bela, jer belo odbija
svaku negativnost (negativna oseanja) koja dopiru od
pacijenta. Ako je mogue, budite bosonogi, ili barem u
obui ravnih onova. Pacijent bi trebalo da se obnai
u meri u kojoj se osea prijatno. Predloite mu/joj da
se skine makar u donji ve. Naglasite da e svi delovi
tela na kojima ne radite biti pokriveni, jer je to nain
da uspostavite odnos zasnovan na oseanju sigurnosti
i poverenja.

Zavrni dodir
Prostorija moe zamirisati od sveeg cvea, ali isto tako
moete pre tretmana zapaliti malo tamjana ili esencijalnih ulja. Kristali takoe mogu uiniti ambijent
prijatnijim. Ruiasti kvarc oputa i smiruje, a ametist je koristan za apsorbovanje fizike i emocionalne
negativnosti.
*

Oprema
Radna povrina
Moete raditi na podu, koristei vrstu i istovremeno
dobro tapaciranu podlogu. Na taj nain, moete primenjivati masau gde god elite. Postavite na pod debeli suner ili dva-tri ebeta, ili puniji jorgan. Za vreme
masae, koristite vie jastuia. Kad pacijent lei na leima, jedno jastue mu postavite pod glavu, a drugo
pod kolena, kako biste ublaili pritisak na donjem delu
lea (vidi Sliku 2.1).

Slika 2.1

Kad pacijent lei potrbuke, postavite jedno jastue

pod njegova stopala, jedno pod glavu i ramena, i jedno
pod abdomen, ako elite (vidi Sliku 2.2).
Obezbedite sebi prostirku za kleanje, kako biste izbegli bolove u kolenima. Ako imate nesreu da i sami
patite od bolova u leima ili imate problematina kolena, onda ideja da investirate u portabl-leaj moda i
nije tako loa. Mnogo ete se manje zamarati i bie vam

Masaa

19

lake da doprete do pacijenta. Moete i da improvizujete upotrebljavajui kuhinjski sto, ako vam odgovara
njegova visina.

Slika 2.2

Nikada ne upotrebljavajte krevet, jer su uglavnom

suvie mekani i iroki da bi bili praktini kao podloga
za masau, a duek e apsorbovati svaki pritisak koji
primenite.

Ulje za masau
Lino, verujem da je masaa efikasna jedino uz upotrebu ulja. Na taj nain, vae ruke e glatko kliziti preko
koe, a pokreti e biti slobodni. Ulje spreava i pojavu
abrazija na koi. Nemojte ostavljati velike koliine ulja
na koi pacijenta po zavretku masae. Neki vie vole
da u ovu svrhu koriste talk, meutim, meni se ini da
on ograniava slobodu pokreta, a uz to je podjednako
neprijatan za udisanje i pacijentu i terapeutu.
Ima osoba koje se protive upotrebi bilo kakvog sredstva koje posreduje izmeu ruku terapeuta i koe pacijenta, ali masaa bez takvog sredstva ume da bude neprijatna, a pokreti nedovoljno glatki, naroito u sluaju
kad je pacijent maljav. Pored toga, masaa uz pomo
ulja ini kou glatkom i mekanom. Budui, meutim,

20

Deniz Vielo Braun

da se miljenja toliko razilaze, moj vam je savet da koristite ono sredstvo koje vama najvie odgovara.
Osnovno ulje za koje se odluite bi trebalo da bude
biljnog porekla i hladno ceeno (ne izdvojeno uz pomo hemikalija), nerafinisano i bez ikakvih aditiva.
Hladno ceena nerafinisana osnovna ulja sadre vitamine, minerale i masne kiseline, to ih ini hranljivim za kou. to je obimniji proces prerade kroz koji
prolaze biljna ulja, to je manji sadraj vitamina koji u
njima ostaje. Ne preporuujem upotrebu mineralnih
ulja, kao to je ulje za bebe koje se moe nai u prodaji,
jer se ona ne apsorbuju tako lako. Molekule biljnog ulja
se lako apsorbuju kroz pore, dok mineralna ulja imaju
tendenciju da ih zapuavaju.
Meanje nekoliko razliitih osnovnih ulja u svrhu
dobijanja lekovite formule predstavlja dobru zamisao.
Laka biljna ulja se mogu koristiti zasebno, ako elite
(npr. ulja od badema, groanog semena, afrana, suncokreta, soje), ili mogu initi najvei deo meavine ulja
za masau. Gua, bogatija ulja, koja su obino i skuplja, mogu se dodati kako bi poboljala apsorbovanje i
nahranila kou. Gua ulja umeju da budu suvie teka
i lepljiva ako se koriste zasebno. Evo mog omiljenog
recepta za specijalnu meavinu osnovnog ulja:
U boicu od 100 ml dodajte
jednu kafenu kaiicu (oko 5 ml) ulja od kotica
kajsije
jednu kafenu kaiicu avokadovog ulja
jednu kafenu kaiicu nevenovog ulja
jednu kafenu kaiicu nourkovog ulja* jednu kafenu kaiicu ulja od jojobe
jednu kafenu kaiicu ulja od kotica breskve
jednu kafenu kaiicu ulja od peninih klica
* (nourak, Oenothera biennis; prev.)