ВРСТЕ ВЕЖБИ

Доц.др Катарина Парезановић Илић

 ВРСТЕ ВЕЖБИ
• Кинезитерапија- терапија кроз покрет је саставни део
медицинске рехабилитације и заузима круцијално место у
оспосoбљавaњу инвалидних осoба
Општи циљеви кинезитерапије
• Одржавање обима покрета у зглобовима
• Повећање мишићне снаге
• Побољшање координације –прецизно, складно и сврсиходно
извођење покрета
• Побољшање брзине покрета
• Повећање опште издржљивости
Секундарни циљеви кинезитерапије
• Побољшање циркулације и трофике
• Побољшање метаболичких процеса
• Редукција болова
• Релаксација
• Успопстављање психичке стабилности
 ВРСТЕ ВЕЖБИ
• Према циљу:
• Вежбе снаге
• Вежбе издржљивости
• Вежбе обима покрета
• Вежбе истезања
• Вежбе побољшања неуромишићне контроле
• Вежбе равнотеже
• Вежбе опђте кондиције
ВРСТЕ ВЕЖБИ
• Према учешћу пацијента:
• Пасивне вежбе
• Активно потпомогнуте вежбе
• Активне вежбе
• Према типу контракције:
• Статичке вежбе
• Динамичке вежбе
• Динамичке изокинетичке вежбе
ВРСТЕ ВЕЖБИ
• Према помоћним средствима:
• Вежбе са справама
• Вежбе у базену
• Према опсегу захваћености:
• Локалне
• Опште
БИОЕНЕРГЕТИКА МИШИЋА
• ATП је хемијска енергија која је неопходна да би се извршила
било која мишићна контракција. Обезбеђује се преко три
система:
• Анаеробни:
• АТП-креатин фосфат систем
• Анаеробни гликолизни систем
• Аеробни
БИОЕНЕРГЕТИКА МИШИЋА
• Аденозин три фосфат и креатин фосфат су високоенергетска
једињења која су ускладиштена у мишићу и спремна су за
употребу одмах.
• Проблем је у томе што у мишићима нема великих залиха АТП-а и
креатин фосфата и енергије ће бити довољно за око 30 секунди ,
или мање.
БИОЕНЕРГЕТИКА МИШИЋА
АНАЕРОБНИ ГЛИКОЛИЗНИ СИСТЕМ
• Разграђује глукозу у пируват и лактат.
• Анаеробни гликолизни систем обезбеђује енергију за
максимални напор који може да се издржи 1-2 минута
БИОЕНЕРГЕТИКА МИШИЋА
• АЕРОБНИ СИСТЕМ:
• У присуству кисеоника, гликолиза продукује пируват који даље улази у
Крепсов циклус који га разграђује у угљен диоксид, воду и енергију.
• Енергија која се добија од угљених хидрата у присуству кисеоника је до
13 пута већа него она која се добија анаеробно.
• Преко њега се разграђују и протеини и масти и то је разлог што овај
систем може да обезбеди неограничену енергију, али је он најспорије
обезбеђује.
• Сва три система обезбеђују по део енергије током одређене активности.
•
ВЕЖБЕ СНАГЕ
• Развој снаге кроз вежбе са отпором.
• Многа стања доприносе катаболичкој разградњи мишића и
везивног ткива (старење, повреде, болести), а тренинг са отпором
се једини на природни начин бори против тога .
• Могу да се изводе само када је оцена на мануелном мишићном
тесту већа од 4.
• Развија могућност да се регрутују све моторне јединице,
повећава број актинских и миозинских филамената и тиме
повећава мишићну масу.
ВЕЖБЕ СА ОТПОРОМ
• Популарни протоколи за ове вежбе су Де Лорме, Оксфорд и дневно
прилагођене вежбе са отпором (DAPRE- Daily Adjusted Progressive Resistance
Exercises).
• ДЕ ЛОРМЕ МЕТОД: 3 сета за сваку вежбу. 10 понављања у сваком сету.
1. Сет - тежина је 50% од 10 RM
2. Сет - тежина је 75% од 10 RM
3. Сет - тежина је 100% од 10 RM
Воде се као прогресивне вежбе са отпором.

• 1RM(repetition maximum)- је највећа тежина коју особа може да подигне кроз цео
обим покрета.
ВЕЖБЕ СА ОТПОРОМ
• ОКСФОРД МЕТОД: 3 сета за сваку вежбу. 10 понављања у сваком
сету.

1. Сет - тежина је 100% од 10 RМ

2. Сет - тежина је 75% од 10 RМ
3. Сет - тежина је 50% од 10 RМ
Воде се као регресивне вежбе са отпором.
ВЕЖБЕ СА ОТПОРОМ
• ДНЕВНО ПРИЛАГОЂЕНЕ ПРОГРЕСИВНЕ ВЕЖБЕ СА ОТПОРОМ (DAPRE-
Daily Adjusted Progressive Resistance Exercise): 4 сета вежби по мишићној
групи за спортисте.

1. Сет - 10 понављања на 50% од 6 RM

2. Сет - 6 понављања на 75% од 6 RM
3. Сет - колико год може понављања на 6 RM
• Број понављања који се изврши у 3. Сету одређује отпор у 4. Сету. Ако се
одради 5-7 понављања, отпор у 4. Сету остаје исти. Ако се одради мање
од 5 понављања, тежина се смањује за 2,5кг, а ако се одради више од 7
понављања, додаје се тежина од 2,5кг у следећем сету.
4. Сет - колико год може понављања до замора.
• Радна тежина за следећи дан се одређује на основу рада у 4. Сету,
користећи исту формулу за одређивање тежине отпора као и за
4. Сет.

• Ни један од ова три метода се није показао знатно бољим од

осталих.
ВЕЖБЕ ОБИМА ПОКРЕТА
• успостављају, одржавају, или повећавају обим покрета.
• Пасивне и активне.
• За одржавање обима покрета изводе се постепено до могућег
обима са задржавањем од 3-5 секунди.
• За повећање обима покрета задржавање у максималном
положају траје дуже од 20 секунди.
ВЕЖБЕ ФЛЕКСИБИЛНОСТИ
• Вежбе су исте као и код обима покрета, само што је задржавање у максималном положају до 60
секунди (статичко истезање).

• БАЛИСТИЧКЕ - низ брзих, понављајућих контракција агонисте, како би се изазвало истезање

антагонисте. Ова метода је мање ефикасна зато што се мишић контрахује под тим стресом да би се
заштитио од превеликог истезања. Такође, брзо повећање снаге може да проузрокује повреду.
• ПАСИВНО ИСТЕЗАЊЕ- врши га терапеут који истеже релаксирани зглоб или екстремитет.
Неопходно је споро и пажљиво примењивање силе за истезање. Користи се у физикалној или
радној терапији, а није препоручљиво код спортиста због ризика од повреда.
• СТАТИЧКО ИСТЕЗАЊЕ -примена једнаке силе у периоду од 15-60 секунди. Најлакше и
најбезбедније истезање. Користи се као загревање у било којим терапијским или рекреационим
вежбама, укључујући и спортисте. Предност му је што има ефекат смањивања болова у мишићима
после вежби.
• ПРОПРИОЦЕПТИВНА НЕУРОМУСКУЛАРНА ФАЦИЛИТАЦИЈА (ПНФ) –Заснива се на релаксацији
мишића који треба да се истегне кроз реципрочну инхибицију и рефлекс истезања.
ПРОПРИОЦЕПТИВНА
НЕУРОМУСКУЛАРНА
ФАСЦИЛИТАЦУЈА-ПНФ
• Контракт-релакс техника, где се мишић пасивно истеже 6 до 8 секунди,
а онда се опушта, па се поново пасивно истеже даље да би се достигао
обим покрета без бола. Овај процес се понавља 3 до 6 пута.
• Агонист-релакс техника- потпуно је иста, само што је овде истезање
праћено субмаксималном контракцијом супротног мишића од оног
који се истеже. Та вољна контракција супротног мишића теоретски
резултује реципрочном инхибицијом истегнутог мишића. Њихова
примена је у превенцији повреда и побољшању физиолошких
могућности.
• Загревање локалног сегмента пре вежби двоструко повећава
ефикасност извођење покрета.
ПРОПРИОЦЕПТИВНЕ ВЕЖБЕ
• Проприоцепција је процес којим се информација о позицији и покрету
делова тела повезује са централним нервним системом. У
проприоцептивне органе спадају: мишићи, кожа, лигаменти и зглобне
капсуле и они стварају аферентне информације које су најбитније за
ефективно и безбедно извршавање моторних задатака.
• Проприоцептивне вежбе су најзаступљеније у неуролошкој
рехабилитацији, као и у завршним фазама мишићноскелетне
рехабилитације.
• Проприоцепција се нарушава када дође до оштећења мишића,
зглобних капсула, лигамената и коже.
• Циљ им је да се увежба контрола постуре у различитим ситуацијама
ПРОПРИОЦЕПТИВНЕ ВЕЖБЕ
• Проприоцептивне технике код пацијената са оштећењем
централног нервног система:
• БРУНШТРОМ ТЕХНИКА- користи отпор и примитивне постуралне
рефлексе да отклони лоше шеме синергистичких покрета и повећа
мускуларни тонус током раног опоравка од оштећења централног
нервног система. Током каснијих фаза помаже развоју изолованих
покрета. Такође нормализује тонус код хипотоних и флакцидних
хемиплегичних пацијената.
• БОБАТ ТЕХНИКА- користе рефлексне инхибиторне шеме покрета да
инхибишу повећан тонус мишића. Те инхибиторне шеме се изводе
без отпора.
ВЕЖБЕ ОПШТЕ КОНДИЦИЈЕ
• При овим вежбама долази до бројних физиолошких адаптација.
• смањује ТА,
• повећава ХДЛ фракцију липопротеина,
• смањује триглицериде,
• троше калорије и тиме редукују телесну тежину
• побољшавају толеранцију шећера,
• редукују анксиозност
• смањују депресивност
ПАСИВНЕ ВЕЖБЕ
• Пасиван покрет се изводи спољном силом. Најчешће коришћена
спољна сила је снага терапеута. Данас се пасивни покрети изводе
и уз помоћ апаратурне технике - динамички апарати. Пасиван
покрет се користи код одузетости (парализа), при релаксацији,
при манипулацији у циљу повећања ограниченог покрета.
Пасивни покрет има следеће карактеристике:
 ПАСИВНЕ ВЕЖБЕ
• редослед пасивних покрета је од проксималног ка дисталном сегменту
или обрнуто. Код неуролошких оштећења користи се редослед
проксимално-дистално, а код венског и лимфног застоја дистално-
проксимално.
• суседни сегменти који не учествују у покрету треба да су имобилисани,
• екстремитет (сегмент) се обухвата у близини зглоба, који се пасивно
третира,
• током покрета може се вршити тракција или апроксимација у крајњој
амплитуди покрета,
• покрет треба да има исту брзину понављања, да је ритмичан и
равномеран.
ИНДИКАЦИЈЕ ЗА ПАСИВНИ ПОКРЕТ
• млитава парализа мишића,
• спастична парализа мишића,
• хипертонус непарализоване мускулатуре,
• ригидитет мускулатуре,
• ограничена покретљивост у зглобовима екстремитета,
• ограничена покретљивост кичменог стуба,
• отоци екстремитета,
• сублуксација и луксација зглобова (покрети манипулације).
ФИЗИОЛОШКО ДЕЛОВАЊЕ
ПАСИВНИХ ПОКРЕТА
• Пасивни покрети омогућавају стимулацију зглобних, тетивних и
мишићних рецептора. Стимулишу одредјене зоне ЦНС-а у циљу
аферентације и очувања шеме покрета до успостављања активног
покрета. Пасивни покрети спречавају код посттрауматских стања
и реуматских промена стварање интраартикуларних прираслица
и фиброзних трака, које ограничавају функцију зглоба.
ТЕХНИКА ХВАТА КОД ПАСИВНОГ
ПОКРЕТА
АКТИВНО ПОТПОМОГНУТ ПОКРЕТ
• Код пацијената где је мишићна снага недовољна, да изведе пун
покрет ни по обиму ни по брзини, користимо активно-
подпомогнуте вежбе. За разлику од пасивног покрета овде је
спољна сила мања и обично је мања од активне мишићне силе.
Додатна сила треба да допуни мишићно дејство, а не да га
замени. Спољна сила увек делује у истом правцу као и основна
мишићна сила. Са опоравком и порастом снаге мишића спољна
сила се смањује и на крају пацијент самостално изводи пун
активан покрет.
АКТИВНО ПОТПОМОГНУТ ПОКРЕТ
• млитава пареза мишића,
• спастична пареза мишића,
• хипертонус непарализованих мишића,
• огранична покретљивост у зглобовима екстремитета и кичменог
стуба,
• функционални деформитети.
ПРАВИЛА ЗА ИЗВОЋЕЊЕ АКТИВНО
ПОТПОМОГНУТОГ ПОКРЕТА
1.недовољно ефикасан мишић треба да изврши максимално
могући напор, а покрет довести до краја уз помоћ спољне силе,
2.почетна позиција треба да омогући стабилност сегмента,
3.концентрација пацијента је усмерена на жељени покрет и
максимално ангажовање неефикасних агониста,
4.шема покрета је прецизна и треба је пацијенту показати кроз
пасивне или активне покрете на здравом симетричном сегменту,
5.фиксација мишићних припоја који при покретима мирују треба да
је адекватна,
ПРАВИЛА ЗА ИЗВОЋЕЊЕ АКТИВНО
ПОТПОМОГНУТОГ ПОКРЕТА
1.недовољно ефикасан мишић треба да изврши максимално
могући напор, а покрет довести до краја уз помоћ спољне силе,
2.почетна позиција треба да омогући стабилност сегмента,
3.концентрација пацијента је усмерена на жељени покрет и
максимално ангажовање неефикасних агониста,
4.шема покрета је прецизна и треба је пацијенту показати кроз
пасивне или активне покрете на здравом симетричном сегменту,
5.фиксација мишићних припоја који при покретима мирују треба да
је адекватна,
СУСПЕНЗИЈА
• Суспензија је метода растерећења или подупирања дела тела
помоћу сајли и појасева. Делови тела се на овај начин фиксирају
изнад осталих делова тела. Уколико се жели додатна вучна сила
на горе додаје се еластична спирала. Суспензија обезбедјује
елинимацију трења о подлогу, неутралише тежину сегмента и
омогућава покрете без отпора силе гравитације
 АКТИВАН ПОКРЕТ
• Активан покрет је изведен и контролисан кроз вољно циљану
активност скелетних мишића, а против силе земљине теже.
Активне вежбе могу бити активне са и без отпора.
ЦИЉЕВИ АКТИВНИХ ПОКРЕТА
• одржавање обима покрета,
• одржавање тонуса мишића,
• одржавање снаге мишића
• очување неуромишићне кординације,
• побољшање функције кардиореспираторног система,
АКТИВАН ПОКРЕТ СА ОТПОРОМ
• Активан покрет са отпором је вољни покрет, којем се
супроставља сила гравитације и додатна спољна сила. Спољна
сила представља отпор, који терапеут пружа у току изводјена
покрета или се отпор пружа преко пули апарата и терета, који се
према стању мишићне силе може објективно дозирати. Спољна
сила не сме да прелази силу мишићне ефикасне силе јер омета
крајњи циљ третмана.
АКТИВАН ПОКРЕТ СА ОТПОРОМ
• повећалa снагa мишића,
• побoљшалa контрола покрета,
• олакшалa спосoбност контраховањa мишића,
• побoљшао oсећај покрета од стране болесника,
• постигла издржљивост мишића и
• повећао волумен мишића (повећање мишићне масе).
СТАТИЧКЕ ВЕЖБЕ
• 5 до 20 контракција 3 пута дневно,
• трајања 6 секунди и са паузом измђу две контракције од 15 - 20
секунди.
• Тада повећају снагу мишића за око 5% недељно.
• Јачају мишић само под углом извођења
• Статичке вежбе не могу да повећају издржљивост.
• Дају се у акутним фазама оштећења и ту су једино оне
дозвољене.
• Велика мана им је што слабо мотивишу пацијента.
ДИНАМИЧКЕ ВЕЖБЕ
• Изотоничне вежбе су засноване на динамичким контракцијама
мишића, било концентричним, или ексцентричним.
• Спроводе се кроз цео обим покрета са константним (изотоничне
вежбе у ужем смислу) или променљивим отпором. Оне
повећавају и снагу и издржљивост ,али не у функционалним
брзинама и равнима, а тешко изазивају аеробни одговор
организма, односно не побољшавају општу кондицију.
• ИЗОКИНЕТИЧКЕ ВЕЖБЕ- фиксна брзина са променљивим
отпором, односно, акомодација отпора омогућава максимално
оптерећење кроз цео обим покрета.
ДИНАМИЧКЕ ВЕЖБЕ
• Прогресивне вежбе са отпором Де Лормеовог типа.
• Величина 1РМ ( 1 repetition max ) , одговара највећој тежини која
може бити подигнута једанпут кроз пун обим покрета.
• Минимум интензитета за јачање мускулатуре је 60-70% 1РМ или 5
РМ или најчешће коришћена 10 РМ.
• Вредности РМ су мање код деце , старијих и жена и зависе од
актуелне мишићне снаге.
• Важно је да се вежбе јачања не спроводе под болом, јер је тада
онемогућено активирање већих алфа мотонеурона.
• Спроводе се у завршним фазама рехабилитације.
КИНЕТИЧКИ ЛАНАЦ
• Кинетички ланац је систем међусобно повезаних сегмената,
костију и мишића.
• Ако се ослонац остварује само на једном крају кинетичког ланца-
отворени ланац, а ако се остварује на оба своја крака, онда је
затворен.
• Најбољи ефекти се добијају када се изводе вежбе отвореног
ланца за руке и затвореног ланца за ноге, чиме се имитира
природни покрет.
ПРОСКРИПЦИЈА ВЕЖБИ
• Почетни положај
• Трајање вежби
• Број понављања
• Ограничење обима покрета (уколико има потребе за тиме)