АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ОДСЕК ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Активности свакодневног живота
НАЗИВ ТЕМЕ: Анализа и увежбавање акта облачења одеће и обуће пара и
тетраплегије

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:
Прим мр сц. мед. др Жељко Кањух Тамара Јовић рт 43/21

Београд, мај 2023.

 САДРЖАЈ

1. Увод..................................................................................................................................1
2. Активности свакодневног живота.................................................................................2
2.1. Циљ рада и методологија................................................................................2
3. Моторна оштећења..........................................................................................................3
4. Сензитивна оштећења.....................................................................................................4
5. Вегетативна оштећења....................................................................................................4
6. Фаза спиналног шока.......................................................................................................4
6.1. Хронична фаза...................................................................................................5
6.2. Субакутна фаза..................................................................................................6
7. Радна терапија и њени задаци.........................................................................................6
8. Активности самозбрињавања у свакоднвном животу особа са параплегијом и
квадриплегијом.....................................................................................................................7
9. Закључак...........................................................................................................................10
10. Литература......................................................................................................................11
 1. УВОД

Параплегија и квадриплегија су називи за стања која настају као последица оштећења

кичмене мождине. Када оштећење кичмене мождине настане у вратном делу кичменог
стуба настаје квадриплегија (одузетост и горњих и доњих екстремитета), док оштећење
кичмене мождине у грудном и слабинском делу има за последицу параплегију
(одузетост доњих екстремитета). И најмање оштећење кичмене мождине може да
доводе до губитка осећаја и покретљивости екстремитета и особа је најчешће
приморана да користи инвалидска колица.
Оштећење кичмене мождине углавном настаје због повреде кичменог стуба. Неки од
најчешћих узрока повреде су: скок у воду, саобраћајне несреће, падови, повреде од
ватреног оружја и сл. Такође, оштећeња настају и због инфективних обољења,
вирусних инфекција као и због развијања бенигних и малигних тумора на неком делу
кичмене мождине.
По завршетку рехабилитационог третмана у рехабилитационим центрима, почиње фаза
социјалне рехабилитације која подразумева враћвње особе у породицу и ширу локалну
заједницу као активног учесника.
Лично ангажовање и упорност важни су
фактори успеха у процесу прилагођавања
на живот у колицима, који није ни мало лак.
Поред прилагођaвања на нови начин живота
потребно је искористити потенцијале којима
свака личност расплолаже и усмерити их на
остваривање што самосталнијег и продуктивнијег
живота.
Потпуни механички или функционални
прекид континуитета кичмене мождине
доводи до карактеристична три симптома
испод нивоа оштећења и то:
 Моторних,
 Сензизивних и
 Вегетативних оштећења
Слиика 1.

1
 2. АКТИВНОСТИ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА

Активности свакодневног живота (АСЖ) су дефинисани скуп активности неопходних

за нормалну самопомоћ. Активности су кретање у кревету, трансфери, облачење,лична
хигијена, кретање, храњење итд.
Ових шест активности су дефинисане на следећ начин:
 Кретање у кревету – значи седење, уздизање и кретање по кревету
 Трансфери – означавају прелазак са једног места на друго, промена из седећег
положаја на тоалет или кревет ( или обрнуто)
 Облачење – значи начин одевања, обување чарапа и обуће
 Лична хигијена - значи дотеривање, прање лица, екстремитета и перинеум
 Кретање – значи ходање по нивоу, на благим падинама и низводним
степеницама
 Храњење – значи јело и пиће, али не и припрема хране
Kaда терапеут процени да је погодан тренутак треба охрабрити пацијента да укључи
што више сопствених активности, онолико колико је у могућности. Током терапије
пацијент учи нове технике, као и коришћење адаптационих помагала како би
изједначио смањену мишићну снагу и обим покрета или смањену издржљивост.
Увежбавање АСЖ почиње када терапеут утврди да пацијент има довољно вештина да
одради одређене задатке, као и баланса и снаге.
Када је реч о увежбавању акта облачења одеће и обуће веома је важно што је могуће
веће учешће самог пацијента, како би постигао што већи ниво независности.
Увежбавање се може вршити у болничком кревету, као и терапијским салама.
За пацијенте са параплегијом и квадриплегијом активности свакодневног живота , могу
бити изазов и захтевати улагање напора. Коришћењем правих техника , позиција и
начина облачења пацијент може себи олакшати обављање ових активности.

2.1. Циљ рада и методологија

Циљ рада јесте указати на значај радне терапије у оквиру рехабилитационог третмана
особа са параплегијом и квадриплегијом, приказати како на најлакши и најефикаснији
начин оспособити пацијенте за активности свакодневног живота, односно у овом
случају, увежбавање акта облачења и обувања особе са параплегијом и
квадриплегијом, затим карактеристике наведених стања и сам значај радне терапије и
инклузије у активности свакодневног живота.

Методологија рада тема семинарског рада обрађена је прегледом стручне литературе,

интернет страница и прикупљањем података о наведеној теми и прегледом историје
болести.

2
 3. МОТОРНА ОШТЕЋЕЊА

Карактеришу се немогућношћу извођења вољних покрета у инервационом подручју

испод нивоа оштећења. У првих неколико недеља квалитет тонуса плегичне
мускулатуре је атрофичан, атоничан, или млитав. Ова фаза траје различито дуго код
параплегија у односу на квадриплегије и назива се фазом спиналног шока.
Фаза спиналног шока код параплегичара траје 2-4 недеље, код квадриплегичара 3-8
недеља, и то од момента повређивања до појаве првих знака спастичности.
Појава спастицитета по типу „перореза“ у инервационом подручју испод нивоа
лезије, је сигуран знак изласка из фазе спиналног шока, и јавља се као један од
основних одлика повреда централног тј. горњег моторног неурона. Разлог томе је
очуваност рефлексног лука, чије је побуђивање очувано, и губитак контроле
побуђивања од стране виших центара услед повреде. Постоји трајна млитавост оног
сегмента у чијем је нивоу дошло до повређивања.
У неким случајевима опсежнијих и комплекснијих повреда у нивоу вратне и лумбалне
интумесценције, где су повредом трајно повређени рефлексни лукови, постоје
случајеви где је после фазе спиналног шока остаје трајна атрофија плегичних
сегмената:
 код опсежних повреда вратне интумесценције настаје последична квадриплегија
са трајном атрофијом на горњим екстремитетима, док се на трупу и доњим
екстремитетима због очуваности рефлексних лукова развија спастицитет, по
типу флексионих и екстензионих синергија на ногама, а на трупу по типу
екстензије и бочне флексије.
 код опсежних повреда у нивоу лумбалне интумесценције настаје последична
параплегија са трајном флакцидношћу на доњим екстремитетима.
У случају комбиноване повреде тонуса медуллариса и Cauda Equina могу се срести
мешане слике одузетости, спастичнoсти и млитавости.
Такође постоје карактеристичне слике одузетости када се повреди само један део
попречног пресека кичмене мождине на једном нивоу:- половина или - три четрвтине.

3
 4. СЕНЗИТИВНА ОШТЕЋЕЊА

Карактеришу се потпуним испадима површног и дубоког сензибилитета као што су:

 Анестезија губитак осећаја за додир.
 Аналгезија губитак осећаја за бол.
 Терманестезија губитак осећаја за температуру.
Оштећење дубоког сензибилитета се карактерише, између осталог, не препознавањем
положаја плегичног сегмента када су очи затворене.

5. ВЕГЕТАТИВНА ОШТЕЋЕЊА

Карактеришу се поремећајем у функционисању:

 Мокраћне бешике у виду инконтиненције урина, честих уринарних инфекција,
повремених спастичним симптомима сфинктера мокраћне бешике. Пацијент
има апликован стални катетер, пелену или уринар, због поменутих проблема.
 Дебелог црева у виду инконтиненције или повремене опстипације.
 Сексуалних фукнција (у смислу губитка ерекције и ејакулације, или само
губитка ејакулације).
 Функције вазомотора
 Функције дисања код квадриплегија и високих параплегија.
 Секреције знојних и лојних жлезда.
 Терморегулације, најчешће код квадриплегичара, због пресецања симпатичких
путева у кичменој мождини и следственог смањеног лучења знојних жлезда,
смањене вентилација плућа, доприноси смањењу одавања топлоте, што доводи
до хипертермије, која понекад зна бити и скоковита.

6. ФАЗЕ ИМОБИЛИЗАЦИЈЕ ИЛИ СПИНАЛНОГ ШОКА

Као што је већ речено, овај период траје различито дуго за праплегије односно
квадриплегије а одликује се потпуном флакцидношћу или атонијом оних делова тела у
инервационом подручју испод нивоа оштећења. Ова фаза подразумева имобилизацију
повређеног сегмента хоризонталан положај пацијента и назива се још фаза спиналног
шока.

4
Задаци терапеута се односе на:
 Позицинирање пацијента у постељи – корективни положај,
 Превентиву настанка контрактура,
 Превентивну настанка декубитуса,
 Превентиву респираторних сметњи,
 Превентиву циркулаторних сметњи,
 Припрему плегичних сегмената на спастицитет (ако се он очекује)
Пасивни интенциони покрети плегичне мускулатуре имају задатак очување обима
покретљивости у зглобовима, као и очување шеме покрета у кори великог мозга.
Обзиром на флексију у акутној фази, од терапеута захтевају поштовање физиолошког
обима покрета, јер постоји опасност од истегнућа меких ткива, или сублуксације
зглобова. По правилу код повреда горњег (централног), моторног неурона креће се од
проксималних ка дисталним деловима тела, поштујући контраиндикације при пасивној
покретљивости – кукова код параплегичара у акутној фази н прелазимо 90 степени
флексију, због реметања односа повређених пршљенова, – а код квадриплегичара, не
прелазимо 90 степени пасивну покретљивост флексије надлакта због повређених
вратних пршљенова.
Пасивне вежбе у акутној и хроничној фази се разликују у томе што се у акутној фази
врше у постељи, такође стање пацијента је теже и захтева велики опрез, и искуство при
раду. У хроничној фази пасивни покрети су разноврснији, подразумевају употербу
многих помагала и генерално, стање пацијента је много стабилније.
Активне вежбе за горње екстремитете код параплегичара изводе се у дозвољеним
амплитудама, прво као активне, у акутној, а затим као активне са додатним
оптерећењем, у субакутној и хроничној фази. Врше се у постељи, као допуна третману
пасивне кинезитерапије доњих екстремитета.

6.1. Субакутна фаза

Започиње након различитог периода код параплегичара након 4 недеље, код
квадриплегичара након 2 месеца од повреде. Подразумева ортопедску организацију
повреде, али се обавезно апликују мидер код параплегичара и Шанцова крагна код
квадриплегичара.
Започиње се општом припремом пацијента, вежбама, затим се бандажирају плегични
делови тела, затим се полако подиже узглавље пацијента, док су ноге још увек на
кревету када достигне 80 степени подигнутог узглавља и издржи у овом положају 30
мин. Започиње се са увежбавањем седења са ногама преко ивице кревета. Које је много
захтевније и врло често доводи до брзог колапса нарочито код квадриплегија, због чега
је бандажа трупа и доњих екстремитета битна, јер повећава издржљивост пацијента
помажући ортостатику крвних судова.

5
Повећање издржљивости у седећем положају на 30 минута ствара услове за обуку
пацијента трансферима из болесничког кревета у колица која су за њега адекватна. Код
квадриплегија обука мало касни обзиром на тежину стања, али је на крају неки од њих
успешно савладају.

6.2. Хронична фаза

Траје до неке врсте излечења или доживотно, обзиром да се ради најчешће о трајним
иреверзибилним оштећењима кичмене мождине.
Квадриплегичари се обучавају о трансферу на терапеутски сто, и то пацијенти са
повредама испод Ц5 пршљена, док се више повреде преносе уз помоћ 2 терапеута, или
касније уз помоћ једног.
Пример трансфера квадриплегичара из инвалидских колица на Бобатов сто, уз помоћ
клизне даске. Након трансфера врше се пасивне вежбе свих плегичних делова тела,
поштујући принципе извођења, само што су сада амплитуде веће и крећу се до
нормалних. Окретање пацијента у пронирани положај захтева дозволу лекара.
Допуна пасивном третману су активне и активне вежбе са отпором код параплегичара
за горње екстремитете а активно потпомогнуте за горње партије трупа.
Још у субакутној фази се узимају мере за натколене апарате које са или без пелвичног
појаса, код параплегичара, или само пластичне лонгете, код нижих лезија лумбалне
кичме. Код квадриплегичара узимају се мере за натколене апарате са пелвичним
појасом и различито високим мидером.

7. РАДНА ТЕРАПИЈА И ЊЕНИ ЗАДАЦИ

Тимски рад са радним терапеутом истог пацијента је пресудан за успех рехабилитације

ових пацијената. У акутној фази радна терапија је окупациона нарочито код виших
квадриплегија Ц1-Ц4.
Након тога следи обука АСЖ на нивоу постеље:
 Облачење и свлачење пиџаме, горњег и доњег дела, лична хигијена. Након тога
заједно са терапеутом обука трансферима из кревета у колица и назад.
 Увежбавање активности самозбрињавања и активности дневног живота
Самозбрињавање се увежбава већ у раној фази оспособљавања, када је пацијент
у кревету, затим кроз обуку коришћења инвалидских колица и могућност
самосталног кретања помоћу њих, трансфере са кревета на колица и обрнуто, уз
остале трансфере и одговарајуће активности, уз употребу помагала.

6
Уколико трансфере посматрамо одвојено од осталих активности, потребно је увежбати:
 самостално узимање хране и течности,
 облачење и свлачање одеће и обуће,
 одржавање личне хигијене,
 активности у кување за хендикепиране особе,
 активности везане за самосталан живот у стану,
 активности везане за професију пацијента (код којих је могуће).
Када пацијент савлада активности у кревету, постаје способан да заузме одређени
положај за активности самозбрињавања и ручне активности. У оквиру програма АСЖ
учимо пацијента како да комбинује различите покрете које је савладао и трикове које је
научио са корисним активностима у ситуацијама реалног живота.

8. АКТИВНОСТИ САМОЗБРИЊАВАЊА У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ

ОСОБА СА ПАРАПЛЕГИЈОМ

Активности самозбрињавања
Исхрана и проблеми у вези са узимањем хране и течности: могућност употребе
адекватног прибора за јело, приношење хране и течности до уста, жвакање и гутање
већ припремљене хране, затим сечење крупнијих комада хране, мазање на хлеб,
отварање посуда са храном или пићем.

Слика 2.
Активности облачења и свлачења
• Облачење доњег дела одеће у кревету: болесник рукама пребаци једну ногу преко
колена друге ноге опружене, навуче чарапу, затим навуче ногавицу и доњи део до
изнад колена, затим опружи ногу и поступак понови са другом ногом. Затим пређе у
бочни положај и навуче доњи део до струка, окрене се на други бок и поступак понови
и са другом страном.

7
• Скидање доњег дела се изводи обрнутим редоследом.
• Обућа се обува док је болесник у постељи, повуче једну ногуфлектира је, навуче
патику, па поступак понови са другом ногом. Пожељно је да обућа има чичак траку

Слика 3.

Слика 4.

8
Трансфер – параплегија
Трансфер кревет – колица: Болесник се помери до ивице кревета, колица су паралелно
са креветом, скине страницу са колица, једном руком се ухвати за наслон друге
странице колица а другом руком за трапез и пребаци труп на седални део колица.
Затим, рукама спусти једну па другу ногу. Болесник може уколико је то њему лакше,
да пребаци прво ноге затим труп. Висинска разлика између кревета и колица се мора
кориговати.

Трансфер колица – кревет иде обрнутим редоследом.

Слика 5 и 6.

9
 9. ЗАКЉУЧАК

Савремена рехабилитација се заснива на тимском приступу и активним методама

третмана, а рехабилитација није окончана док се не постигне интеграција оболеле
особе у друштвене токове. Из тог разлога погрешно је схватање по којем се
рехабилитација искључиво изједначава са методама и поступцим медицинског
третмана. Радни терапеут је члан рехабилитационог тима који спроводи радну терапију
пацијента као активну методу рехабилитационог третмана. Задаци радне терапије у
оквиру рехабилитацијског процеса су оспособљавање сви функција и враћанке оболеле
особе у нормалан живот, њено социјално и емотивно прилагођавање, као и
успостављање радних навика и развој самосталности у активностима самозбрињавања
и свакодневног живота. Правилним вођењем рехабилитационог поступка, може се код
ових особа постићи висок степен функционалних способности и независности,
нарочито у оквиру АДЖ.

10. ЛИТЕРАТУРА

10
1. Вучић, Р.; Марковић, П., Савковић Н., : Клиничка радна терапија, НИБ Алтернатива,
2001.
2. https://www.vzsbeograd.edu.rs/attachments/article/pdf
2. http://www.vmspd.com/wp-content/uploads/2016/11/ASZ-prez.pdf
3. https://hupt.hr/sto-su-paraplegija-i-tetraplegija/
4. https://simptomi.rs/

11