Medicinska škola ,, dr Miodrag Lazić “

Seminarski rad
Predmet : Higijena i zdravstveno vaspitanje

Tema : Značaj odmora i rekreacije za očuvanje i unaoredjenje zdravlja

Ucenik : Profesor :
Nadja Janačković ll² MST Danijela Velkov
 Niš, maj 2023.

Uvod

Periode rada i odmora treba koristiti naizmenično. Adekvatan režim rada i odmora ima
značajnu ulogu u sprečavanju zamora i premorenosti, ali i u povećanju radne sposobnosti. Pored
kraćih odmora u toku dana treba pravilno koristiti dnesvni, nedeljni i godišnji odmor.

Odmor

Umor, naročito hronični, može biti uzrok teških i brojnih bolesti, iako mnogi ljudi nisu
svesni toga. Zbog toga je odmor izuzetn. Zato je odmor izuzetno važan deo zdravog života.
Umoran čovek u stanju je stresa, nedostatka energije, razdražljivosti, često oseća razne bolove i
tegobe (počevši od ledja, grudi, zglobova), dolazi do poremećaja krvnog pritiska, a dolazi i do
pada imuniteta što može dovesti do razvijanja težih bolesti. Tu su i drugi simptomi kao što su
slabljenje kreativnosti i sposobnosti prosuđivanja. Ovo ukazuje da je odmor za čoveka više nego
neophodan.
Odmor predstavlja fiziološku odbranu organizmai predstavlja prestanak rada. Potrebno je da
se u toku dana od fizičke aktivnosti domaramo 12 sati od čega najvažniji deo odmora treba da
bude san.
U toku rada i na radnom mestu je izuzetno bitno dobro rasporediti i kvalitetno iskoristiti
odmore. Po zakonu, pored godišnjeg odmora, postoje 3 vrste odmora dostupne radnicima :
1. pauza u toku radnog vremena – na svaki čas radnog vremena pauza od 5 minuta, treba
obezbediti i dužu pauzu od pola sata koja se koristi za obrok nakon 4. I 5. sata rada;
2. dnevni – odmor izmedju dve smene, izmedju dva radna dana mora postojati barem 12 sati
pauze;
3. nedeljni odmor - pravo na 24 sata neprekidnog odmora svake nedelje na koj se dodaje i
dnevni odmor.

Takodje je poželjno koristiti aktivni odmor. Aktivan odmor podrazumeva lak telesni rad
(laganu aktivnost) koja je malog intenziteta i sasvim je drugačije vrste od rada koji je doveodo
zamora. Poželjno je da bude kratak. Posle intenzivnog rada, aktivan odmor može biti lagana
šetnja, čitanje neke knjige ili neka lagana zabavna igra. Posle fizičkog zamora, aktivan odmor
može biti i lak, kratkotrajan umni rad. Ali, još jednom da napomenemo da u aktivnom odmoru
uvek treba angažovati samo one mišiće, čula i delove nervnog sistema koji nisu bili angažovani
pri radu tokom kojeg smo se zamorili, ili su oni tokom rada bili manje angažovani.

San

San jeste najbitniji deo omora koji je izuzetno važan za održavanje zdravlja. Bitno je da on
bude kvalitetan, tj. neisprekidan. Dužina spavanja treba da odgovara količini fizičkog napora, pa
se preporučuje minimum od 6h za lak i 8 za težak fizički rad. Preporučuje se da san kod mladih
bude čak i više od 9h dnevno, dok je kod odraslih dovloljno 6-8h.
Razumevanje toga šta se dešava tokom sna, znači i razumevanje ciklusa sna, koji se sastoji od
dve faze: REM (rapid eye movement – faza brzogg pokretanja očiju) i NREM faze. Obe faze su
bitne za različite funkcije u našem telu.
NREM faza obično zauzima oko 75 – 80 odsto ukupnog spavanja svake noći. Brojni benefiti,
kao što su obnavljanje i rast tkiva, obnavljanje energije i puštanje hormona koji su bitni za rast i
razvoj, deo su ove faze.
REM faza uzima deo od oko 25 – 30% spavanja tokom noći. REM faza, tokom koje sanjamo,
bitna je za naš um zbog prerade i utvrđivanja emocija, sećanja i regulisanja stresa. Takođe je
značajno za učenje i stimulisanje regija mozga koje se koriste u učenju i usvajanju novih veština.
Ukoliko se ove dve faze prekinu više puta u toku noći – bilo zbog hrkanja, teškoća u disanju ili
čestog buđenja – onda propuštamo značajne telesne procese, koji mogu oštetiti naše zdravlje i
dobrobit kako sledećeg dana, tako i na duži vremenski period.

Rekreacija

Rekreacija ima mnoštvo definicija i svi je definišu na drugačiji način, ali se uvek dovodi u
vezu sa kvalitetom slobodnog vremena. Zato bi generalna definicija bila da je rekreacija način
korišćena slobodnig vremena po slobodnoj volji u cilju poboljšanja kvaliteta života.
Nastala je od lat. reči ,,recreare” koja se sastoji od 2 reči : ,,re” – ponovo i ,, creare” – oblikovati,
kreirati. Znači može se prevesti kao ponovno nastajanje, ponovno radjanje, regeneracija.
Rekreacija sadrži fizičku i psihičku komponentu.
Fizička komponenta podrazumeva negovanje fizičkih i fizioloških osobina pojedinca, što utiče
na povećanje radne sposobnosti i produktivnosti, i smanjrnje povreda na radu.
Psihička se odnosi na jačanje volje i discipline u izvodjenju aktivnosti.
Ona na pozitivan način može i te kako uticati na sve bitne aspekte života pojedinca. Deluje
preventivno i štiti od negativnh spoljnih uticaja, ili ih na neki način kompenzuje.
Bavljene rekreacijom je dostupno svima, bez obzira na zdravstveno stanje, godine, i pol. Može
biti organzovana ili spontana aktivnost,i može se izvoditi u svim vrmenskim uslovima, u svako
doba dana i noći, u bilo kom prostoru. Ona ja u isto vreme neophodna i poželjna
Veza izmedju fizičke aktivnosti i zdravlja je odavno ustanovljena, a istraživanja su dokazala da
se nedostatak optimalne fizičke aktivnosti najbolje i najlakše može nadoknaditi kroz sportsko-
rekreativne sadržaje, jer ti sadržaji mogu pojačati uticaj onih faktora koji imaju veze sa
očuvanjem ili unapređenjem zdravlja, što automatski implicira da utiču na poboljšanje kvaliteta
života uopšte.
Bilo da su u pitanju sportski sadžaji, čitanje, socijalizacija sa drugim ljudima u cilju razonode i
zabave, odlazak u prirodu, meditacija, bandzi-jump, ili bilo koja druga aktivnost poenta je ista-
ukoliko svoje slobodno vreme provedete na način koji će učiniti da se vi osećate prijatnije i
bolje, to će imati pozitivan uticaj na očuvanje i poboljšanje vašeg zdravlja pa samim ti i ono što
vas ispunjava i čini srećnim. I budite svesni toga. Sigurno ćete osetiti pozitivnu promenu.