Visoka medicinska škola strukovnih studija

Milutin Milanković

Seminarski rad
Stres

Profesor: Student:

dr sci. Nina Đukanović Petar Pejčić

Index:T2

Beograd, 2015

1
Sadržaj

1. Uvod………………………………………………………………………………..…3

2. Fiziologija stresa…………………………………………………………………....4

2.1. Hronični stres………………………………………………………………....5

3. Izazivači stresa- stresori…………………………………………………………...6

4. Zaključak………………………………………………………………………….….7

5. Literatura……………………………………………………………………………...8

2
1. Uvod

Svuda možemo čuti da ljudi koriste reč stres. Ljudi takođe često kažu da
su pod stresom, pojam stres takođe sadrži i neke spoljasnje faktore.
Oni se žale na stres na poslu, u školi, u kući, u kancelariji , prodavnici,
banci...
Pojam stres kao i u nauci i u svakednovnem životu ima veliki broj
značenja i oblika.
Stres je fizička i psihička reakcija tela na bilo kakve oblike štetnih faktora,
takođe opažani pritisak nekada može biti i pozitivan to je primer kada,
recimo sportista postigne pobedu zbog stresa koji ga je motivisao da bi
uspeo u tome i postigao odgovarajući rezultat, isto važi i za zaposlenog
radnika koji ima određeni rok da odradi posao.

Ali stres se najčešće doživljava kao negativno stanje ili osećanje, stresori
su događaji ili okolnosti koje osoba može smatrati stresnim. Prilikom
većeg izlaganja takvim situacijama to može postati veoma opasno i stres
moze postati takozvani hroničan stres, mnogi zaposleni ljudi pate od te
vrste stresa i on traje veoma duže i ima mnogo gore efekte od stresa koji
prođe odjednom, kao što možemo primetiti stres je danas neizbežan deo
života svakog čoveka, neki smatraju i stres kao bolest koja je sve češća, i
upoređuju ga sa različitim bolestima koja su mučila čovečanstvo.
Čovek se najčešće nađe pod stresom ako ima previše obaveza sa kojima
se ne moze nositi.

3
 2. Fiziologija stresa

Na fiziološkom nivou stres se moze protumačiti ovako: Stres izaziva

reakciju koja se zove bori se-beži mehanizam. Ovaj mehanizam se dugo
razvijao kroz evoluciju, i on služi za opstanak i preživljavanje u različitim
opasnim situacijama.
Ako neki događaj doživimo kao opasnu situaciju, u našem organizmu se
vrši povećana aktivnost i dolazi takođe do ubrzanog rada srca. Npr.
Nailaženje na divlju životinju ili na naoružanog čoveka koji hoće da nam
naudi.
Da bi se organizam odbranio ili bežao od ovakve vrste stresora u
organizmu se dešavaju mnoge promene:

-Dolazi do ubrzanog tempa disanja, jer treba nam više energije u

misicima,
-Srce jače i ubrzano kuca, raste krvni pritisak,
-Zenice se šire, i sva čula bolje rade, sluh i vid su izoštreni,
-Imuni sistem privremeno zaustavlja rad,
-Takođe dolazi do zaustavljanja rada probavnog sistema,
-Krvni sudovi na periferiji se sužavaju a šire se u mozgu, mišićima ruke i
nogu.

U ovom slučaju stres je odigrao dobru ulogu, pripremio je organizam za preživljavanje,

preživeli smo i nakon toga organizam bi se vratio u normalno stanje.

4
2.1. Hronični stres

To je veoma opasan tip stresa, mi ga ne mozemo osetiti al on deluje na naše telo i šteti
našem zdravlju, stres deluje drugacije na svakog, i to kako će delovati i
koliko naneti štete zavisi od čoveka do čoveka, kada je telo napadnuto od strane
hroničnog stresa imuni sistem ne funkcioniše kako treba. Takođe treba reći da hronični
stres sve češće dovodi do bolesti pored glavobolje i prevelikog umora dolazi i do većih
poteškoća, zato što on utiče na imuni sistem i dolazi do pada imuniteta i zato dok je pod
uticajem stresa čovek se mnogo lakse razboli, i obična upala pluća u takvim uslovima
može nam ugroziti život.

Takođe zbog hroničnog stresa moze doći do neplodnosti, ovo se odnosi i na muškarce i
na žene, prilikom delovanja ovog stresa prestanka proizvodnje seksualnih hormona kao
što su estrogen i testesteron, a to može negativno da utiče na testise ili jajnike.
Ukoliko se čovek ne posveti otklanjanju stresa to može biti zaista ozbiljno, a
zanemarivanje vas može toliko isrcepeti da obolite od depresija, zatim i gubljenje
apetita i drugo.

Posledice hroničnog stresa:

-Bolesti srca i krvnih sudova,
-Depresija, poremećen san,
-Moždani udar,
-Hipertenzija,
-Čir na želucu,
-Bronhijalna astma,
-Kožne bolesti.

5
3. Izazivači stresa-stresori

Ima mnogo faktora koji mogu izazvati stres, najčešci izazivači stresa su psihički faktori
ali takođe postoje i fizički izazivači stresa, sve ono što može izazvati ili izaziva stres
naziva se stressor.
U fizičke faktore stresa spada:
-Hladnoća,
-Toplota,
-Buka,
-Vibracije,
-Fizički kontatk.

Dok u psihičke spada najčešce velika odgovornost i porušeni međuljudski odnosi, i

njega takođe nazivamo psihoemocionalni stres.

Stresori ili stresni faktori mogu biti psihološki, biološki, socijalni, fizički i hemijski.
Stresori emocionalnog psihološkog porekla su opasniji od svih drugih stresora i mogu
ugroziti život čoveka. To je ujedno i najčešća vrsta stresa.
Ovaj stresor se javlja svaki put kada je osoba: Nezadovoljna sobom, svojim životom,
ponašanjem, poslom, kada je razočarana, loš odnos sa drugim ljudima, frusrtrirana,
ponižena, ismejana, neprihvaćena ali takođe prevarena i ostavljena.

Socijalni stresor se javlja svaki put kada dođe do nekog konflikta između osoba, zatim
do nesporazuma, žustrih rasprava, deskriminacije, teških razgovora... Ovakav tip stresa
najčešće se sreće na poslu, braku, međuljudskim odnosima...

6
4. Zaključak

Postoje mnogi nacini za rešavanje, odnosno izbegavanje stresa, često nam se to čini
nemogućim ali jedan od najboljih načina rešavanja stresa je verovanje u sebe. Često se
trudimo biti ljubazni prema drugim osobama ali zaboravimo biti ljubazni prema sebi,
kako bi naš život imao manje stresa trebamo paziti kakve zahteve zadajemo sebi, znači
umesto reci "moram" upotrebimo "treba" ili "želim", I sve ce biti veoma lakse I manje
stresno.
Da bi izbegli stres potrebno je da se drzimo ovoga:

-Uvek se kloniti stresnih situacija i nekih strašnih događaja,

-Ne krijmo emocije, kada je teško dobro je isplakati se ili ispričati nekome šta se desilo,
-Šetnja posle napornog dana uvek je dobrodošla
-Takođe veoma je dobro odvojiti vreme za putovanje ili godišnji odmor, to ispunjava
čoveka,
-San je veoma važan, ukoliko smo odmorni teže će stres dopreti do nas,
-Nalaženje hobija ili bavljenja sportom,
-Noćna vožnja i gledanje u nebo takođe smanjuje stres
-I proveđene vremena sa voljenom osobom.

Sve ovo je od velike važnosti i može nam pomoći da ne bi došlo do nekih ozbiljnijih
problema ili depresije.

7
5. Literatura

Uzeto iz:
Knjige ,,Stres" Dušana Kosovića
Udžbenika Psihologije, autor Biljana Milojević Apostolović
I moje gledanje na stres.