Vazduhoplovna akademija

Irina Pejčić III/7

STRES NA RADU
Seminarski rad

Predmet : Ljudski faktor

Beograd, 2020
 STRES NA RADU

UVOD
Stres (iz engleskog stress =, napetost, latinskog: stringere: napeti) označava (po
određenim vanjskim uticajima, stresa) prouzrokovan psihološki i fiziološki
odgovor (kod životinja i ljudi) na specifične zahteve da bi se omogućilo izdržati
posebna fizička i mentalna opterećenja.
Stres ili tihi ubica je jedan od najvećih problema s kojima se susreće moderan
čovek. Užurban ritam života, problemi na poslu, u privatnom životu, slaba
ekonomija sve to utiče na pojavu stresa u svakodnevnom životu.

Stresne reakcije na ljude djeluju vrlo negativno i pridonose razvoju mnogih

bolesti, kako telesnih, tako i psiholoških poremećaja. Uz blage i prolazne
poremećaje poput glavobolje, kratkotrajne nesanice, slabe anksioznosti,
poremećaji se mogu pretvoriti u ozbiljne i trajne zbog kojih se razvije neka
telesna bolest ili anksiozni poremećaj.

Zanimljiv je podatak da čak i kratkotrajna izloženost stresu poput izlazaka na

ispite takođe deluju na pad aktivnosti stanica imunološkog sastava koji deluju u
borbi protiv virusa i tumora.

Slika 1 : Proces stresa

Simptomi stresa :

Fiziološki simptomi su: crvenilo, znojenje, glavobolja, gubitak apetita,

prekomeran apetit, promene raspoloženja, napetost, umor, razdražljivost, plač,
strah, agresivnost, nesanica, ograničavanje komuniciranje itd.

Primjeri stresa :

 smrt bliskog člana porodice

 razvod
 lakša bolest
 venčanje
 gubitak radnog mesta
 trudnoća
 smanjenje prihoda
 bračni spor
 porodicne svađe

U ovom seminarskom radu baviti ću se specifično stresom na poslu, tj. na

radnom mestu. Bavit ću se uzrocima stresa na poslu, posledicama i kako ga
sprečiti i lečiti .

DEFINISANJE STRESA NA RADU

Rad zauzima važno mesto u životu ljudi. Osim što pruža mogućnost zarade,
značajan je i za stIcanje samopoštovanja i uvažavanja. Radom ljudi postižu
doživljaj socijalne pripadnosti, optimizma i radosti. Visoko rangirani poslovi na
društvenoj lestvici donose: ugled, status i moć. Radeći ljudi se razvijaju i
zadovoljavaju veliki broj potreba

Stres na radu ima najznačajnije posledice za ukupno ponašanje i život ljudi jer
čovek pola svojih budnih sati tokom trideset pet do četrdeset godina provodi
na radu. Osim toga teško je potpuno razdvojiti privatni život tako da sve ono
što se događa na radu deluje i izvan njega, ali i obrnuto.
Stres na radnom mestu može biti prouzrokovan mnogim različitim uzrocima, od
onih beznačajnih poput problema s uredskom opremom ili čestim prekidima u
radu, do onih velikih koji mogu dovesti do nezadovoljstva na poslu i smanjenja
produktivnosti. Stres na radnom mjestu također može prouzrokovati i
probleme u obiteljskom i zdravstvenom životu.

Stres na radnom mestu danas predstavlja globalni javnozdravstveni problem i

jedan je od najvećih uzroka profesionalnih bolesti i bolovanja u Europi i svetu te
je ujedno i među vodećim problemima gospodarstva razvijenih zemalja. Prema
poslednjim izvestajima evropske komisije i Međunarodne organizacije rada
stres je na drugom mestu lestvice zdravstvenih tegoba zaposlenih u Evropskoj
uniji, a prema izvješću Evropske agencije za

sigurnost na radu i zaštitu zdravlja, stres na radnom mestu prisutan je kod

svakog trećeg zaposlenika EU te se godišnje beleži milion radnih dana gubitka
koji se procjenjuju naminimalno 20 milijardi evra gubitka. Polovina izgubljenih
radnih sati su posledica stresa na radnom mestu, a stres je istodobno i krivac za
5 miliona nesreća na poslu

Najznačajnije izvore stresa na radnom mestu možemo podieliti u šest

kategorija:

• Kontrola - osobe koje na svojim radnim mestima imaju vrlo malo kontrole i
uticaja vrlo često se nalaze pod stresom;

• Sposobnost - zabrinutost zbog kvaliteta obavljanja posla. Osećaj sigurnosti

radnog mesta je veoma bitan, jer nesigurnost predstavlja velik izvor stresa za
mnoge ljude;

• Nejasnoća - do stresa može dovesti i nejasna slika o zadacima na poslu, zatim

kakvi su organizacijski ciljevi odeljenja;

• Komunikacija - napetosti na poslu izviru iz loše komunikacije među

suradnicima, što dovodi do stresa;

• Potpora - osećaj manjka podrske od strane suradnika može otežati obavljanje

zadataka;

• Značaj - ukoliko se posao koji se obavlja smatra beznačajnim može

prouzrokovati stres.
Svetska zdravstvena organizacija je proglasila stres na radnom mestu svetskom
epidemijom, a otada se stres na poslu još više povećao zbog produbljene
globalne krize i nezaposlenosti. "Burn out" sindrom označava stanje potpune
emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog, a uzaludnog zalaganja na poslu.
Izgaranje na poslu slično je sindromu hroničnog umora, ali pritom se menja i
stav prema poslu, što za umor nije karakteristično.

Jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mestu, ipak predstavljaju

međuljudski odnosi. Stres zbog loših međuljudskih odnosa opisuje i pojam
mobing, koji označava psihoteror na radnom mestu koji zaposlenici provode
prema svojim kolegama. U osnovi je najčešće sukob iz nekog razloga, a nakon
njega počinju spletke, podmetanja, ponižavanje i izolacija. U strahu za radno
mesto "krivac" može razviti "burn out" sindrom i hronične zdravstvene
poteškoće, a izlaz može tražiti u napuštanju posla, pa čak i samoubistvu. Pa
ipak, svaka okolina može uzrokovati stres koji je deo svakodnevnog života, a ne
samo posledica odnosa i prilika na radnom mestu.

U japanskoj kulturi javio se pojam "karoshi" koji u smislenom prevodu znači

smrt od preteranog rada. Tim pojmom se želi pokazati jasna povezanost
prekomernog rada i stresa s povećanom pojavom smrti zbog posledica srčanog
i moždanog udara

Slika 2: Kontinuum radne opterećenosti

Iz slike 2 se vidi da nedovoljna radna opterećenost ili podzaposlenost vodi

dosadi, opadanju motivacije, apatiji i izostancima; preopterećenost vodi
prekomernom umoru, nesanici, nervozi i razdražljivosti, drugim rečima tipičnim
posledicama stresa. Problem i izvor stresa može biti razlika između uloga koje
pojedinac ima u organizaciji

Slika 3 : stupnjevi izgaranja

Na slici 3 prikazana su tri stupnja izgaranja. U prvom stupnju odnosno u

početnoj načetosti stresom javljaju se psihofizičke i fiziološke reakcije (npr.
stalna razdražljivost, anksioznost , škripanje zubima u snu, nesanica,
zaboravnost, srčani problemi, neuobičajena aritmija, problemi koncentracije,
probavni problemi), posao se više ne doživljava kao zadovoljstvo. Kod pojave
bilo koja dva od navedenih simptoma, možemo biti sigurni da smo ušli u prvi
stupanj izgaranja.

Drugi stupanj označava čuvanje energije kako bi se kompenzirao stres, stres

uzrokuje preterano kašnjenje na posao, odgađanje poslova i nerado
prihvaćanje novih radnih zadataka, produživanje radnih pauza, stalni umor,
izolacija od prijatelja i obitelji, porast cinizma, ogorčenost, preteranost u
pušenju, ispijanju kafa, uzimanje lekova i psihoaktivnih supstanci i pojava
apatije.

Treći stupanj označava fazu istrošenosti gde većina ljudi primjećuje da s njima
nešto nije u redu, posao se počinje doživljavati kao opterećenje, javlja se
hronična depresija, pad otpornosti sa stalnim obolijevanjem, hronični želudaani
i crevni problemi, hronična psihička i fizička izmorenost, hronične glavobolje ili
migrene, želja za biegom iz društva, učestale suicidne pomisli. Pojava bilo koja
dva od navedenih simptoma, siguran je znak trećeg stupnja izgaranja

Slika 4 : Odnos između stresa i motivacije

Slika 4 prikazuje da premale količine stresa dovode do malog učinka.

Povećanjem razine stresa do određene razine povećava se i radna motivacija, a
samim time i učinak na radu. Ta razina stresa kod koje se povećava motivacija i
učinak na radu je ona koja bi se trebala održavati budući da ima pozitivni učinak
na učinkovitost. Visoka razina stresa ima negativni uticaj na motivaciju i radnu
učinkovitost te se ona smanjuje u odnosu na povećanje stresa.

SPREČAVANJE, LEČENJE,POSLEDICE I BORBA PROTIV

STRESA NA RADNOM MJESTU

Koje su moguće posledice stresa?

Istraživanja pokazuju da je čak 75% oboljenja povezano sa stresom. Posedice

stresa se pojavljuju u vidu poremećaja i oboljenja:
a) Duševni poremećaji izazvani i udruženi sa stresom (akutna stresna reakcija,
posttraumatski stresni poremećaj, reakcije prilagođavanja i dr.) i pogoršanje
postojećih duševnih poremećaja;

b) Psihosomatski poremećaji: povišen krvni pritisak, srčani udar, moždani udar,

sindrom kroničnog umora i nadraženog crijeva, migrena, infekcije, rak;
autoimunološka oboljenja, neke vrste anemija, problemi sa plodnošću.

c) Sociopatološke pojave: delinkvencija, kriminal, samoubistva i ubistva,

prostitucija, bolesti zavisnosti i dr..

Kakve mogućnosti zaštite od stresa postoje?

Prevencija - ljudi nisu uvek u mogućnosti da spreče delovanje uzroka stresa, ali
mogu promeniti svoju reakciju. U tom cilju neophodno je naučiti tehnike
savladavanja stresa (opuštanje, vladanje sobom, organizacija svoga vremena,
podrška i pomoć i dr.). Tako se smanjuje količina hormona stresa. Potrebno je
imati u vidu faktore koji utiču na tok i ishod stresa.

Lečenje - u savladavanju stresa potrebno je preduzeti sledeće radnje:

- utvrditi ko ili šta izaziva stres i kako reagovati;

- izbegavati uzroke stresa koji se mogu izbeći;

- primeniti tehnike koje pomažu u konstruktivnom reagiranju na uzroke stresa;

Prehrana - dok traje stres, organizam troši hranjive stvari brže nego inače. To
može dovesti do njihovog nedostatka i do slabljenja imuniteta. Zato ih treba
dopuniti ishranom ili dodacima.

Neefikasni načini borbe protiv stresa:

1. NEMOGUĆNOST DA SE PAŽNJA USMERI NA IZVOR STRESA

Ništa se ne može učiniti sa problemom ako se ne analiziraju njegovi različiti

aspekti. Da li je problem osobne prirode, pa ga čovek zaista sam mora rešiti? Da
li je u pitanju društveni problem koji uključuje i druge ljude? Da li je vezan za
posao ili ima i neki drugi izvor, npr. u porodici? Dakle, prvo treba pronaći izvor
problema.

2. SKLONOST BRIZI I EMOTIVNOM DOŽIVLJAVANJU SITUACIJE

Preterana briga i preemotivno reagovanje potrošit će energiju i vreme, a neće

dovesti do rešenja problema. Briga nije najbolji način da se iskaže zaokupljenost
problemom. Umesto zabrinutosti, treba razmišljati i tražiti prihvatljiva rešenja.

3. ODLUKA DA SE STRES ZADRŽI ZA SEBE

Često osoba zadržava u sebi problem koji je uzrok stresa, smatrajući da taj
problem druge ne bi ni zanimao. Ako je samo "žrtva" stresa svesna problema,
zadrzavanje u sebi može povećati stres. Odluka da se problem zadrži za sebe
blokira pristup za moguću pomoć ostalih, koji bi inače mogli pomoći.

4. ODUGOVLAČENJE UMJESTO PREDUZIMANJA AKCIJE

Često osoba ne uspeva obaviti poslove potrebnim tempom, što dovodi do

nagomilavanja poslova i nedostatka vremena da se oni obave. Ponekad osoba
misli da će stres proći s vremenom. Odugovlačiti i ne poduzimati ništa da se
problem reši, samo povećava problem.

5. PREOPTEREĆENOST KRITIKAMA

Preozbiljno prihvaćanje kritika od strane drugih, uz pretjeranu brigu oko toga

šta oni misle i kažu vodi u konfuziju i neodlučnost, što situaciju čini još više
stresnom.

6. OSEJĆANJE OSOBNE KRIVNJE ZBOG STRESA

"Vidi u što sam se uvalio ovog puta. Ovo mi nije trebalo!" kažnjavanje samog
sebe uz prepuštanje osećaju krivice, bez preduzimanja bilo kakve akcije
produbljuje efekat stresa i onemogućava čoveka da razumno razmotri situaciju
ili akcije koje mogu biti produktivne.

7. STAV "LAKO ĆEMO" - UZ OKRIVLJAVANJE DRUGIH

Ovakav stav predstavlja beg, a ne način da se reši problem. Čovek se

privremeno može osećati dobro prebacujući krivicu na nekog drugog, ali na
duge staze to nije produktivno. Ekstremna subjektivnost i osetljivost,
usmeravanje pažnje na druge osobe kao izvor stresa sprečava čoveka da
preispita samog sebe.

8. NEMOGUĆNOST OPUŠTANJA

Neke osobe potpuno preokupira stresna situacija, pa o drugim stvarima uopste

ne razmišljaju. Onaj ko se ne može opustiti, neće moći ozbiljno razmišljati o
problemu. Čak i kada smo najopterećeniji obavezama, treba naći vremena za
relaksaciju.

9. TRAŽENJE REŠENJA U "MALIM STVARIMA" KAO BEG OD PROBLEMA

Ponekad osoba traži izlaz iz stresa i napetosti u "malim stvarima", ugađajući

sebi na razne načine, kao što je preerano uzimanje hrane, prekomjerno
pušenje, opstaa fizička lenjost itd., što svakako nije put za rešenje problema.

NAČINI SPREČAVANJA STRESA:

1. odrediti važnost situacije

2. odrediti nadležnost problema

3. da li se nešto može preduzeti u vezi sa stresnom situacijom?

4. objektivno sagledati izvor stresa

5. usmeravanje pažnje na dobrobiti koje će uslediti kada

problem bude rešen

6. razgovor o problemu sa drugom osobom

7. delegiranje stvari drugima

8. mudro koristiti vreme

9. smanjenje napetosti kroz humor

10. relaksacija

11. usaglašavanje sa izvorom stresa