Higijena sa osnovama

mikrobiologije
i parazitologije
Zdravstveno vaspitanje

Jelena Beljinac
 Stres kao faktor rizika
• Engleska reč „stress“ označava veliki pritisak, naprezanje, napor.
• Hans Selye je tridesetih godina prošlog veka preuzeo termin stres da bi
njime objasnio efekte dugotrajnog delovanja raznih činilaca na žive
organizme.
Stres kao faktor rizika

Prema Selyeu, stres je opšta reakcija, tj skup nespecifičnih

reakcija organizma na bilo koji zahtev za prilagođavanjem
izmenjenim uslovima spoljašnje sredine.
Cilj je održavanje unutrašnje homeostaze, koja je neophodna
za preživljavanje. Ovu reakciju nazvao je „opštim adaptacionim
sindromom“.
 Stres kao faktor rizika

• Ako ste u potrazi za „magičnim“ receptom za brzo i

potpuno oslobađanje od stresa – na pogrešnom ste mestu.
• U stvari, taj recept nećete nigde naći jer je stres sastavni deo
života i bez njega ne bismo mogli da funkcionišemo.
Stres kao faktor rizika

* U pitanju je normalna biološka pojava koja se odigrava kada

se organizam prilagođava:
• nekom stresnom događaju,
• situaciji ili
• izazovu.
Stres kao faktor rizika

• Stres je dakle proces koji se odigrava u organizmu kada je on

izložen bilo kakvoj agresiji koja u takvoj meri ugrožava i
remeti njegovo dosadašnje stanje, da i odbrana korišćenjem
samo pojedinih specifičnih odbrambenih mehanizama, nije
moguća.
Stres kao faktor rizika

Opšti adapcioni sindrom ima tri stadijuma:

- Stadijum alarma ( koji počinje od trenutka delovanja
stimulansa na koje telo nije adaptirano)
- Stadijum otpora ( u kojem se telo adaptira na nove uslove)
- Stadijum iscrpljenja (odnosno sloma odbrambenih snaga
organizma kada može da dođe do razvoja bolesti).
Stres kao faktor rizika

• Razlikuju se dve vrste stresa:

1. eustress, koji je prijatan i doprinosi zdravlju, i

2. distres, koji je neprijatan i ugrožava zdravlje.

 Primer

• Setite se neke obične, svakodnevne situacije.

Prelazite ulicu na pešačkom prelazu i neoprezni vozač nastavlja
da ide prema vama bez obzira što mu je crveno svetlo na
semaforu.
Naravno da odmah reagujete, sklanjate se u stranu i puštate
nesmotrenog vozača da projuri pored vas.
Vaša brza reakcija pomogla je da događaj prođe bez kobnih
posledica.
Stres kao faktor rizika

• Upravo ta brza reakcija je dovela do toga da vam se u

krvi oslobodi kortizol – hormon stresa.
• Njegova uloga je da, ukoliko je potrebno, prebaci organizam u
mod povećane pažnje i reakciju „bori se ili beži“ i vi ćete još
neko vreme biti pod stresom, a onda će on polako nestajati
(kako se kortizol razgrađuje).
 Stres kao faktor rizika

• Svako od nas ima priličan broj ovakvih situacija svakog dana i

one spadaju u takozvani akutni stres – stres koji dođe i prođe
zajedno sa situacijom koja ga je isprovocirala.
Stres kao faktor rizika

• Međutim, postoji dugoročni stres kada organizam duži

vremenski period pokušava da se prilagodi novonastaloj
stresnoj situaciji. Tada govorimo o hroničnom stresu.
• Ova vrsta stresa je veliki neprijatelj zdravlja jer se tada kortizol
mnogo češće pojavljuje u krvotoku što izaziva niz neželjenih
efekata.
Stres kao faktor rizika
Neke ponavljajuće životne navike takođe mogu biti izvor
konstantnog stresa: pušenje, redovna konzumacija alkohola,
previše kafe, loša ishrana, preterivanje u sportskim i fizičkim
aktivnostima…
Dakle, sve to provocira organizam koji kao odgovor luči hormon
stresa tako da naizgled benigne aktivnosti mogu osobu da
uvedu u hronični stres.
 Najveći uzroci hroničnog stresa

• Kratkotrajni stresovi se lakše podnesu i zaborave, ali oni koji

uzdrmaju život pojedinca, ostave za sobom dubok trag i u
velikom broju slučajeva i zdravstveni problem.
• Postoji i skala koja procentualno pokazuje koji životni događaji
ostavljaju najviše traga (i stresa) na čovekov život.
Stres kao faktor rizika

1.Gubitak voljene osobe, roditelja, partnera ili bliskog člana

familije.
2.Razvod ili raskid emotivne veze.
3.Finansijski problemi, krediti i dugovi.
4.Venčanje ili početak zajedničkog života sa partnerom.
5.Zaposlenje ili promena posla.
6.Preseljenje u drugi stambeni prostor ili mesto, itd…
 Stres kao faktor rizika
-događaji koji imaju pozitivnu konotaciju (venčanje, zaposlenje) takođe
mogu da budu izazivači stresa.
- sa druge strane, gubitak voljene osobe, razvod, preseljenje i sl. traži
određeno vreme prilagođavanja i onda hronični stres vremenom
popušta i polako prolazi.
Posao kao uzrok stresa

• Snažne ekonomske,
• socijalne, demografske,
• političke i
• ekološke promene na globalnom, regionalnom i lokalnom
nivou odražavaju se na radnu sredinu, proces rada i same
radnike, stavljajući u prvi plan profesionalni (radni ) stres kao
dominantni faktor štetnosti.
 Posao kao uzrok stresa
• Izdvaja se sindrom izgaranja- „burnout syndrome“ kao posebna vrsta
radnog stresa.
Najčešće se definiše kao antidruštvena reakcija na visok nivo hroničnog
stresa vezanog za posao kojim se pojedinac bavi.
 Stres kao faktor rizika
• Sindrom izgaranja se manifestuje:
- Emocionalnom prazninom (odnosi se na osećanje radnika da su njegovi
emocionalni kapaciteti preopterećeni i iscrpljeni, a prati ih i telesna
iscrpljenost.)
Stres kao faktor rizika
Najčešći telesni simptomi su:
• poremećaj spavanja,
• preterani umor,
• gastrointestinalne smetnje,
• bolovi u leđima, glavobolje,
• različite promene na koži ili
• bolovi u prekordijumu neobjašnjivog porekla.
Stres kao faktor rizika

• Mentalne promene se karakterišu izrazitom iritabilnošću,

seksualnim problemima (impotencija ili frifidnost),
neodmerenom ljutnjom i niskim frustracionim pragom.
• Ostali znaci afektivnih i voljnih poremećaja su progresivno
otuđenje, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja,
depresija, kolebljivost, nemogućnost koncentracije ili
zadržavanja pažnje, pojačan cinizam i pesimizam, opšti osećaj
uzaludnosti, nezadovoljstvo poslom, odsustvovanje ili
napuštanje posla.
Stres kao faktor rizika

- Depersonalizacijom (karakteriše se negativnim,

bezosećajnim, ciničnim ili ravnodušnim reakcijama prema
ljudima i njihovim patnjama i distanciranjem od njih), i
- Smanjenom samorealizacijom (karakteriše se osećanjem
nestručnosti i nekompetentnosti, uz neuspeh u radu.
Stres kao faktor rizika

• Često su uzroci stresa na poslu loši kolegijalni odnosi ili

bezrazložna netrpeljivost nadređenog/ih uprkos vašem
besprekornom radu.
• Zašto je to tako?
• Da li i u čemu grešite vi, kolega, šef ili poslodavac – ili svi po
malo?
Stres kao faktor rizika

• Prenatrpanost poslom, intenzitet posla, interpersonalni

konflikti, neadekvatno korišćenje veštine i znanja u poslu,
pritisak koji proizilazi iz radnih zahteva,
• Nizak stepen podrške nadređenih i saradnika
Stres kao faktor rizika

• Nedostatak kontrole nad poslom i vremenom,

• Nemogućnost odlučivanja i planiranja, obilja administrativnih
i paraprofesionalnih poslova
Stres kao faktor rizika

Sindrom izgaranja se češće javlja na početku karijere, (mlađi

ljudi su podložniji izgaranju i njihovi simptomi su evidentniji jer
su njihovi odbrambeni mehanizmi slabiji.
Nivo stresa ima tendenciju normalizovanja između 31-55
godine starosti zbog stalnog posla, većeg profesionalnog
iskustva, zrelosti, kao i opšte adaptacije na stresne okolnosti.
Od pedesetšeste godine uznemirenost se vraća zbog različitih
problema povezanih sa srednjom i starijom životnom dobi.
Kako se izboriti sa stresom
na poslu?

Ne postoji univerzalno rešenje za oslobađanje od stresa na

poslu. Ipak, neke preporuke postoje:
 pažljivo razmotriti situaciju koja dovodi do stresa,
 pronaći i druge uzroke (nekad mogu da budu i van posla)
povećane tenzije,
 napraviti strategije za smanjenje stresa (ne zaboravite – ne
možete ga se potpuno osloboditi),
 pokušati sa sprovođenjem strategija, a ako ne urode plodom
pronaći alternativno rešenje.
 Prevencija sindroma izgaranja

Prevencija sindroma izgaranja obuhvata:

*individualne-grupne intervencije: relaksacija, kongitivna
terapija, izgradnja tima)
*organizacione tehnike:
-prilagođavanje posla koje podrazumeva obezbeđivanje
kompatibilnosti između radnika i njihovih radnih zadataka
 Prevencija sindroma izgaranja

- Smanjenje stresa putem supervizije koje podrazumeva uvažavanje

mišljenja i sugestija zaposlenih; i
- Rešavanje organizacionih problema u smislu postavljanja jasnih
organizacionih ciljeva i stalnu edukaciju.
Prevencija sindroma izgaranja
Kaže se da je prepoznavanje problema prvi korak u njegovom
rešavanju.
Takođe se kaže da pojedinac može da bude ili deo problema ili
deo rešenja.
I na kraju sledi činjenica da je život promena, a promena stres,
što znači život je stres.

Stres je čovekova biološka sudbina i zato treba naučiti živeti

dobro, uprkos stresu.
HVALA NA PAŽNJI