Akademija strukovnih studija Beograd

Odsek Visoka hotelijerska škola

Efekat sagorevanja na poslu

Predmet: Personalni menadžment u hotelijerstvu

Profesor: dr Milena Vukić
Studenti: Nikola Radaković RS018-2022
Lenka Milovanović HS054-2022
Sadržaj:
1. Šta je efekat sagorevanja (BURNOUT) ............................................................................................3
2. Uzroci i
stepeni ...................................................................................................................................5
3. Simptomi.............................................................................................................................................1
1
4. Faze......................................................................................................................................................
16
5. Metoda "3P" i istraživanje
….............................................................................................................23
6. Saveti....................................................................................................................................................
24
7. Pomoć..................................................................................................................................................2
 Šta je efekat
sagorevanja na
poslu? (BURNOUT)
• Sagorevanje na poslu, poznato i kao "burnout", hronično
stanje fizičke i emocionalne iscrpljenosti koje se javlja
kao rezultat dugotrajnog stresa na radnom mestu. Ovo
stanje može značajno uticati na mentalno i fizičko
zdravlje zaposlenih.

• Herbert Frojdenberger, zagovornik pojma burnout,

1974. godine definiše ovaj pojam kao „gašenje
motivacije i inicijative“. Opisuje ga kao psihijatrijski i
fizički poremećaj kod radnika.
• Neki autori burnout definišu i kao „stanje progresivnog gubitka
idealizma, energije i smisla vlastitog rada koji radnici doživljavaju kao
reakciju na hronične izvore stresa na poslu, sa već definisanim fazama u
njegovom pojavljivanju (entuzijazam, stagnacija, frustracija, apatija).
• Ovaj sindrom smatra se veoma važnom oblašću medicinskog naučnog
istraživanja zbog njegovog značajnog finansijskog i socijalnog efekta
koji proizilazi iz (ne)zadovoljstva radnim mestom i njegovim
posledicama na fizičko i psihičko zdravlje zaposlenih“

Peeters MA, Rutte CG., Time management behavior as a moderator for the job demand-control interaction,
J Occup Health Psychol 2005; 10(1): 64–75.
Najčešći uzroci sagorevanja su:
• Kompulzivna (preterana i prisilna) želja za samodokazivanjem
• Preterani rad i preteran osećaj odgovornosti i brige na poslu
• Zanemarivanje sopstvenih potreba i želja
• Nedostatak prijatelja, socijalnih kontkata, hobija i interesovanja van posla
• Poricanje problema – kada se priča o problemu osoba postaje cinična ili agresivna,
osoba misli da poricanjem i izbegavanje kontroliše problem i sopstvena osećanja
• Povlačenje – minimiziranje socijalnih kontakata, moguće konzumiranje alkohola ili
psihoaktivnih supstanci
• Osećaj unutrašnje praznine usled nedostataka socijalnih kontakata, podrške i uživanja
u životnim aktivnostima
• Depresivnost

Peeters MA, Rutte CG., Time management behavior as a moderator for the job demand-control interaction, J Occup Health Psychol 2005;
10(1): 64–75.
Razlikujemo tri stepena
sagorevanja :
• I stepen – početnu načetost
stresom;
• II stepen – očuvanjem energije;
• III stepen – fazu istrošenosti
I stepen
• U prvoj fazi početne napetosti
stresom javljaju se psihološke i
fiziološke reakcije, kao npr. stalna
razdraženost, anksioznost, periodi
sa povišenim krvnim pritiskom,
šrkipanje zubima u snu, nesanica,
zaboravnost, neuobičajena
aritmija, problemi koncentracije,
probavni problemi i akutni
gastrointestinalni simptomi pri
čemu se posao više ne doživljava
kao zadovoljstvo.

Burnout: Symptoms, Risk Factors, Prevention, Treat

ment (verywellmind.com)
 II stepen
• U drugoj fazi dolazi do čuvanja
energije da bi se kompenzovao stres
(ugasio) . Često se preterano kasni
na posao, odgađaju se poslovi,
nerado se prihvataju novi radni
zadaci, produžavaju se radne pauze,
dolazi do opadanja seksualne želje,
javlja se stalni zamor, osoba se
izoluje od prijatelja i porodice, raste
pojava ogorčenosti i cinizma,
preterano se konzumiraju cigarete,
kafa, alkohol, pa čak i uzimaju
lekovi i psihoaktivne supstance i
javlja se pojava apatije. Burnout: Symptoms, Risk Factors, Prevention, Tre
atment (verywellmind.com)
III stepen
• U trećoj fazi iscrpljenosti većina
oseća da sa njima nešto nije u
redu, posao oseća kao opterećenje,
javlja se hronična depresija, dolazi
do pada imuniteta organizma uz
česta obolevanja; javljaju se
hronični želudačni i crevni
problemi, hronična psihička i
fizička iscrpljenost, hronična
glavobolja ili migrena, želja za
begom iz društva i/ili porodice,
prekidaju se prijateljstva i mogu se
javiti čak i suicidne misli.

Burnout: Symptoms, Risk Factors, Prevention, Treatme

nt (verywellmind.com)
Ljudi koji vode samostalan biznis veoma
često su pod velikim stresom, jer moraju
donositi važne odluke, oni uglavnom rade
prekovremeno, a uz to moraju se brinuti i
za svoje zaposlene, ali i za kupce, zbog
toga je veoma važno da znaju kako da
izbegnu stres.
Među simptomima ispoljavanja sindroma
sagorevanja na radu javljaju se:
1. Fizički simptomi
2. Emocionalni simptomi
3. Simptomi u ponašanju
 Fizički simptomi

• dugo trajanje zamora, iscrpljenosti, malaksalosti,

hronični neodređeni fizički bolovi, glavobolja, bol u
leđima, nesanica, stomačne tegobe. Mladi ljudi sa
pojavom ovog sindroma imaju često problem sa
spavanjem, povećana potreba za sedativima,
cigaretama ili čak alkoholom.
1. Freudenberger HJ., Staff burnout, J Soc Issues 1974; 30: 159−65.
 Emocionalni simptomi
• depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka
životnog smisla, anksioznost, gubitak motivacije
za odlazak na posao, gubitak entuzijazma, apatija,
izolacija, dosada, osećaj tuge i bespomoćnosti,
doživljaj bezvrednosti, gubitak samopouzdanja i
samopoštovanja, osećaj gubitka snage.

1. Freudenberger HJ., Staff burnout, J Soc Issues 1974; 30: 159−65.

 Simptomi u ponašanju

• gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost,

preterana osetljivost na spoljašnje uticaje, npr. buku, svetlo
mirise, negativni stav prema poslu, ljudima, međuljudski
sukobi, bezosjećajnost, rigidnost, stalna okupiranost poslom,
porodični problemi, razvod braka, raspad prijateljstava,
suicidalni izlaz...

Pavlović D., Burnout among medical workers, Novi Sad: Filozofski fakultet; 1977.
Takođe pored
simptoma tu su i
faze
 Faza radnog entuzijazma.
• Osoba je maksimalno posvećena poslu, udovoljava
kolegama, ne dopušta sebi dnevni ili godišnji odmor.
Međutim, ovoliko angažovanje ne dovodi do
zadovoljstva, te osoba postaje razočarana i
nezadovoljna. Često je prisutna silna energija, velike
nade, ali i nerealna očekivanja.

Mandić T., Komunikologija, Beograd, Clio, 2003.

 Faza stagnacije.

• Javljaju se teškoće u odnosima, kako sa

saradnicima tako i u okviru porodice, prijatelja.
Osoba postaje emocionalno ranjiva i nepoverljiva.
Najčeće izlaz vidi u sledećoj fazi.

Pavlović D., Burnout among medical workers, Novi Sad: Filozofski fakultet; 1977.
Emocionalno povlačenje i izolacija
• Ovakav obrazac ponašanja još više doprinosi da se
posao doživljava kao besmislen i bezvredan. Javljaju
se prvi znaci telesne iscpljenosti, što je dodatni stres i
dovodi do sledeće faze.

Mandić T., Komunikologija, Beograd, Clio, 2003.

 Apatija i gubitak životnog interesa.
• Javlja se kao odbrana od hroničnog nezadovoljstva poslom.
Oduševljenje i samouverenost, s početka, prelaze u cinizam,
ravnodušnost, gubitak vere u sebe i svoje sposobnosti.
Osoba koja dospe u ovu fazu odlučuje se na promenu ili
ostaje na poslu, ali potpuno nemotivisana.
Kako se suočiti sa
sagorevanjem?
 Metoda "3P"
• Prepoznati - Pazite na znakove upozorenja o pojavi
sagorevanja.
Promeniti - Poništite štetu traženjem podrške i
upravljanjem stresom.
Plastičnost u pristupu - Gradite otpornost na stres –
održavajte svoje zdravlje.

Prevencija sindroma sagorevanja (Burn-out) - Dr Radivije Delić (hipno-psihocentar.rs)

 Istraživanje
• izveštaj nacionalnog lekara o sagorevanju,
depresiji i samoubistvu iz 2019. otkrio je da 44%
lekara doživljava sagorevanje.
• Naravno, nisu samo lekari ti koji sagorevaju.
Radnici u svakoj industriji na svim nivoima su u
potencijalnom riziku.

Burnout: Symptoms, Risk Factors, Prevention, Treatment (verywellmind.com)

Rad koji je čisto rintanje, koji se
radi samo zbog para koje zaradi,
čoveka zaglupljuje umesto da ga
poboljšava.”
– Mortimer Adler (1902 – 2001)
Američki filozof i edukator.
Saveti
Povezanost sa drugim ljudima
- Društveni kontakt sa ljudima
- Razvijajte prijateljstva sa drugim ljudima
- Ograničite kontakt sa negativnim osobama ( ili ih uklonite )
- Pomaganje ljudima ( ljubazna reč, prijateljski osmeh )

Prevencija sindroma sagorevanja (Burn-out) - Dr Radivije Delić (hipno-psihocentar.rs)

 Preoblikujte način na koji gledate na svoj
posao

• Napravite potpuni otklon od posla (godišnji, bolovanje,…)

• Naći "dobro" u poslu ( ćaskanje sa kolegom )
• Ravnoteža u životu ( hobi, porodica, prijatelji, humanitarne
organizacije )
• Dajte otkaz i pronađite posao koji stvarno volite. !
1. Burnout: Burnout: Symptoms, Risk Factors, Prevention, Treatment
Symptoms, Risk Factors, Prevention, Treatment (verywellmind.com)
Procenite još jednom svoje prioritete

• Naučite da kažete "NE"

• Pauza od tehnologije ( telefon, tv, lap-top)
• Birajte aktivnosti koje nemaju veze sa poslom
( joga, citanje )

Leposava Grubić – Nešić, Razvoj ljudskih resursa, Novi Sad, 2005.

 Podržite svoje raspoloženje zdravom
• Ono što unesete u svojeishranom
telo ima ogroman uticaj na vaše
raspoloženje i nivo energije.

• Smanjenje šećera, kofeina, ugljenih hidrata, gazirana pića...

• Izbegavanje nikotina i alkohola

Leposava Grubić – Nešić, Razvoj ljudskih resursa, Novi Sad, 2005.

Nije sramota tražiti pomoć. Pomozite sebi!

Dr Radivoje Delić
E-mail poruka : dr@hipno-psihocentar.rs
Telefon : 063-223-363
Adresa: Simićeva 16, 11000 Beograd
Literatura
1. Burnout: Symptoms, Risk Factors, Prevention, Treatment (verywellmind.com)
2. Mentalno zdravlje: Zašto možda pogrešno merimo koliko smo sagoreli na poslu - BBC News na srp
skom
3. Prevencija sindroma sagorevanja (Burn-out) - Dr Radivije Delić (hipno-psihocentar.rs)
4. Freudenberger HJ., Staff burnout, J Soc Issues 1974; 30: 159−65.
5. Gil-Monte PR, Factorial validity of the Maslach Burnout Inventory (MBI-HSS) among Spanish
professionals, Rev Saude Publica 2005; 39(1): 1–8.
6. Kahn J, Langlieb A, editors, Mental health and productivity in the workplace: a handbook for
oranizations and clinicians, San Francisco: Jossey-Bass; 2003.
7. Leposava Grubić – Nešić, Razvoj ljudskih resursa, Novi Sad, 2005.
8. Mandić T., Komunikologija, Beograd, Clio, 2003.
9. Pavlović D., Burnout among medical workers, Novi Sad: Filozofski fakultet; 1977.
10. Peeters MA, Rutte CG., Time management behavior as a moderator for the job demand-control
interaction, J Occup Health Psychol 2005; 10(1): 64–75.