УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

СЕМИНАРСКИ РАД
из предмета психијатрија

Депресија

Професор: Студент:
Доц. Др Роса Шапић Александра Димитров 64/22
Садржај

1. Увод ............................................................................................................ 3
2. Шта је депресија......................................................................................... 4
2.1 Историјски контекст депресије ........................................................... 4
2.2 Разлике између обичне туге и депресије ............................................ 5
3. Узроци и фактори депресије...................................................................... 6
3.1 Генетски аспекти .................................................................................. 6
3.2 Хемијска равнотежа мозга ................................................................... 7
3.3 Фактори околине .................................................................................. 8
4. Симптоми депресије ................................................................................ 10
4.1 Емоционални симптоми .................................................................... 10
4.2 Физички симптоми ............................................................................ 10
4.3 Когнитивни симптоми ....................................................................... 11
5. Лечење и терапије .................................................................................... 12
6. Превенција и подршка ............................................................................. 13
7. Закључак ................................................................................................... 14
8. Литература ................................................................................................ 15

2
 1. Увод

Када се говори о појму депресије често се среће овај појам као један од учесталијих
проблема који се јављају у људском животу. Дефиницију депресије можемо дефинисати
као сериозно психичко стање које знатно утиче на свакодневни живот, активности и
остале потребе човека. Често се дефинише и као психички поремећај који представља
оптерећење како за друштво тако и за индивидуалне особе. Неки од многих симптома
који у знатној мери описују ово психичко стање јесу губитак интересовања, константан
осећај туге, аномалије које се јављају у апетиту, сну, губитак воље за било чим итд.
Поједини аспекти који се могу укључити у разлоге, начине и истраживања ове појаве као
што је депресија су генетски, билошки, социјални и психолошки. Депресија се разликује
од нормалних промена расположења и краткотрајних емоционалних реакција на стрес.
Такође, разликује се и од туге која се јавља као нормална реакција на различите догађаје
и помаже нам да процесуирамо оно што се заправо догодило. Оно што депресију издваја
од туге јесте заправо њен интензитет и трајање, што заправо говори да је она стална и
тешка и утиче на когнитивна и емоционална искуства. У раду, потрудићу се да истражим
различите елементе депресије, откривајући њене узроке, дијагностичке критеријуме,
симптоме, као и разноврсне модерне терапијске приступе. Оно о чему ће такође бити
речи јесу стратегије превенције и подршке особама у тешком стадијуму ове болести, с
обзиром да треба имати свест и емпатију о значају борбе против овог опаког стања.
Семинарски рад који носи овај наслов говори о томе шта је то депресија, који су њени
смптоми, на који начин је то најбоље дијагностификовати и лечити и на који начин је
најбоље приступити особама које се са овим суочавају и које имају потешкоће да се у
друштву повере плашећи се да не наиђу на осуду од околине.

3
 2. Шта је депресија

Свакодневица и брз начин живота људи говори о томе да људи у 21. веку морају улагати
огромне напоре како би се непрестано прилагођавали стресним свакодневним
ситуацијама. Осећају се сами и несигурни у своју егзистенцију што доводи до тешкоће у
грудима и до појма којим се ми бавимо, а то је депресија. Депресију карактерише
патолошко лоше расположење, губитак интереса и задовољства, ниско самопоштовање,
несаница, црне мисли, недостатак самопоуздања, осећај кривице, беспомоћност итд.

Када се говори о историјском пореклу ове речи, може се рећи да реч депресија потиче од
латинске речи depressio, што у преводу значи опадање, спуштање или снижавање. Стање
у коме се човек налази који поседује овакав вид проблема, може трајати доста дуго, од
узрока, начина лечења, околине, да ли се уопште приступа лечењу, да ли се проблеми
,,гурају под тепих” или нешто томе слично. Сво то стање може да траје до момента када
човек осети потребу да побегне од од тог стања и пронађе решење у виду самоубиства
као јединог излаза из тог стања. Из свега тога психолози често истичу да се са појмом
депресије не треба играти нити је олако схватати, већ се треба са њом суочити и што је
пре боље потражити стручну помоћ.

2.1 Историјски контекст депресије

Током људске историје, депресија је постојала и различито је схватана у зависности од

историјског периода и културног окружења. Депресија је дубоко људско искуство које
је привукло интересовање многих филозофа, лекара и друштвених аналитичара.
Депресија је често била повезана са духовним или натприродним узроцима у
праисторијским друштвима. Хипократ, грчки лекар који се сматра оцем медицине,
дефинисао је "меланхолију" као неравнотежу у телесним течностима. Стари Римљани су
сматрали да су догађаји под контролом богова оно што изазива депресију. Депресија се
у средњем веку обично посматрала као резултат личног непоштења или као Божија казна.
Проналазак печата током ренесансе омогућио је детаљније истраживање болести, али
теорије о опседнутости демонима и враџбинама наставиле су да доприносе објашњењу
симптома депресије. Разумевање биолошких, психолошких и друштвених димензија
4
депресије је централно за историјски контекст стања данас. Ово разумевање отвара пут
за побољшања у терапијама депресије и системима подршке. Значај истраживања
депресије у циљу бољег разумевања њених узрока и развијања практичних стратегија за
лечење и помоћ онима који је доживљавају је одраз историјског напретка у нашем
разумевању поремећаја.

2.2 Разлике између обичне туге и депресије

Према Светској здравственој организацији од 2020. године, депресија је други водећи

узрок смрти у свету поред кардиоваскуларних болести које и даље предњаче. Отприлике
према проценама СЗО око 450 милиона људи на свету пати од депресије а више од две
трећина у том броју су самоубиства настала из овог облика болести. Што се тиче Србије
према подацима СЗО око 250 хиљада људи пати од блажег или тежег облика ове болести,
све то прате симптоми попут немогућности одласка на посао, расположење које траје
недељама или месецима, недостатак сна, немогучност извршавања основних потреба и
обавеза и још много тога сличног [https://www.stetoskop.info].

Када се говори о разлици препознавања обичне туге и депресије, често није лако
разлучити ова два појма. Међутим, постоје неке финесе које их одвајају, као што су:
трајање и интензитет, узрок, функционисање у свакодневном животу, физички
симптоми, способност за уживање и интересовање итд.

Што се тиче трајања и интензитета, код обичне туге, често је временски ограничена и
последица је конкретног неког тужног догађаја који се може везати за губитак вољене
особе. Она може трајати данима, недељама или годинама, међутим, како време пролази
њен интензитет слаби. Док депресију карактерипе дуго и интензивирано стање које може
трајати најмање два до три последња месеца и обухватити разноразне аспекте из живота
појединца. Када је реч о узроку настанка, код туге је то често неки догађај који јој је
претходио, губитак вољене особе, раскид, тежак емотивни тренутак и томе слично. Код
депресије њен узрок се може развити постепено, нема неки стриктан догађај али може
имати окидач, односно варницу која може да је распламса.

Треба истаћи да ове разлике нису апсолутне и да ако неко осећа неке од последица,
искључиво треба да се обрати лекару или терапеуту.

5
 3. Узроци и фактори депресије

Депресивно стање може бити узроковано усамљеношћу, тешком болешћу, тешким

животним условима, смањеном физичком активношћу или може бити последица
генетике. До данас наука није успела да објасни тачно како настаје депресија. Мало се
зна о узроцима депресије, али многи стручњаци кажу да комбинација генетских
фактора и фактора околине доприноси поремећају. Дуготрајни стрес може изазвати
депресију. Поред тога, један од „окидача“ може бити губитак блиске особе, губитак
посла или неко велико разочарење у животу. Претерано лучење хормона стреса,
тачније кортизола представља други важан фактор у развоју депресије.

3.1 Генетски аспекти

Претходна истраживања нас подсећају на сложену интеракцију између генетских

фактора и услова околине у развоју депресије. Генетски аспекти депресије истражују у
којој мери генетске особине могу допринети развоју овог психолошког поремећаја.
Неки од аспеката који су истраживани у оквиру генетских аспеката дати су у тексту
ниже.

 Наследници и фамилијарна историја

Поједина истраживања утврдила су да појединци којима неко у породици болује од неког

блажег или тежег облика депресије често и сами обољевају. Наследници депресивних
особа имају подложно тло за настанак истог проблема.

 Генске асоцијације

Познато је да је производња хемикалија у мозгу, као што су норадреналин и серотонин,

лоше регулисана као одговор на специфичне варијације гена; ово су познати биолошки
узроци депресије.

 Епигенетика

Студије су указале да лекови и други фактори животне средине могу да утичу на

епигенетске модификације повезане са депресијом. Појам епигенетике представља
промену у изражавању гена које не мењају сами гени, већ начин на који утичу на

6
функвију у оквиру ћелија. Стрес као један од главних фактора на утиац епигенетских
промена, установљен је од стране стручњака и истраживања.

 Полиморфизам гена

Полиморфизми гена су варијације у генском коду које могу утицати на индивидуални

одговор на околинске стимуле и ризик од депресије [Kharade SM, Gumate DS, Naikwade
NS. 2010; 2:36].

Важно је истаћи да генетски аспекти само представљају један од фактора у развоју

депресије, а околински фактори, као што су стрес, трауме, социјална подршка и стилови
живота, такође играју битну улогу. Генетски подаци често са околинским факторима
дефинишу комплексан и индивидуалан портрет ризика за депресију [Palazidou E. 2012;
101:127–45 ].

3.2 Хемијска равнотежа мозга

Хемијска равнотежа мозга је веома замршен и добро избалансиран систем који се састоји
од мноштва хемикалија које се зову неуротрансмитери који делују као гласници између
неурона. Ови неуротрансмитери су од суштинског значаја за контролу расположења,
страха, сна и памћења, између осталих области мождане функције. Неки од најважнијих
неуротрансмитера који се срећу кроз литературу су :

 Серотонин

Контрола расположења захтева да се серотонин рецептори изразе и функционишу на

одговарајући начин. Дефицит у серотонину може бити повезан са појавом симптома
депресије.

 Норадреналин

Доприноси оживљавању и руковању стресом. Анксиозност и осећај депресије могу бити

погоршани дисбалансом у норадреналину.

 Допамин

7
Употребљен је да регулише срећу, задовољство и награде. Депресија и шизофренија су
само два од многих психијатријских стања која се могу повезати са дисбалансом
допамина.

 Глутамат

Глутамат је узбудљиви неуротрансмитер који помаже неуронима да међусобно

комуницирају и од суштинског је значаја за памћење и учење.

Бројни фактори, укључујући генетику, окружење, наследство и биолошке реакције на

стрес, утичу на хемијску равнотежу у мозгу. Шизофренија , анксиозност, туга и друге
психијатријске болести могу бити последица дисбаланса неуротрансмитера. Обнављање
хемијске равнотеже и лечење различитих проблема са менталним здрављем могу се
помоћи терапијом лековима, психотерапијом и модификацијама начина живота.

3.3 Фактори околине

На развој депресије у великој мери утичу фактори околине, који такође могу бити важни
у настајању и напредовању овог стања. Неколико еколошких елемената који су повезани
са узроцима депресије:

 Стрес

Стрес је једна од најзначајнијих еколошких променљивих. Трауматична искуства попут

губитка вољене особе, окончања везе, губитка посла или доживљавања финансијских
потешкоћа могу довести до великог стреса, што може погоршати депресију.

 Ране животне трауме

Према студијама, они који доживе рану трауму, као што је малтретирање као дете или
неповољне породичне околности, већа је вероватно да ће искусити депресију у
будућности.

 Лоши социјални услови

Депресија може настати услед недостатка социјалне подршке, потешкоћа на послу или у
дому, као и свеукупне социоекономске неједнакости.

8
  Губитак

Губитак кључних животних догађаја, као што су лични однос, посао, здравље или
стабилност, такође може имати велики утицај на психолошко благостање.

 Злоупотреба супстанци

Ризик од депресије може да порасте уз употребу алкохола, дроге и других супстанци.

Кључно је имати на уму да депресија често произилази из заједништва наследних и

околинских променљивих фактора, а није увек могуће направити разлику између њих
двоје. Будући да је депресија компликовано стање, приступи лечењу и подршка онима
који пате од ње морају да размотре и околинске и наследне факторе.

9
 4. Симптоми депресије

Појединачне разлике постоје у типовима, интензитетима и манифестацијама

депресивних симптома. Симптоми депресије обично укључују когнитивне, емоционалне
и физичке аспекте. Неки од уобичајених симптома који се срећу у стварном животу а
које су научници у својим радовима и анализирали и објашњавали су: потиштеност,
губитак интересовања, проблеми са спавањем, промене у апетиту, осећај безвредности,
сметње у концентрацији и памћењу, суицидне мисли итд. Важно је истаћи да једна
епизода депресије може да се разликује од друге а да стања могу варирати у зависности
од стања сваке особе понаособ.

4.1 Емоционални симптоми

Широк спектар емоција, од којих су многе јаке и изузетно оптерећујуће, спадају у

емотивне знаке депресије. Иако ови симптоми могу да потисну много различитих
облика, неки од типичнијих емоционалних знакова депресије су: осећај безвредности,
суицид, иритабилност, осећај губитка интересовања за било шта, равнодушност,
изолација, анксиозност итд. Овакви емоционални симптоми у великој мери могу утицати
на живот особе која болује од овакве врсте тешкоће.

4.2 Физички симптоми

Када је реч о физичким симптомима, неки од карактеристичних који се јављају и све

чешће у реалном животу су: умор и недостатак енергије, промене у апетиту, проблеми
са спавањем, болови, сексуални проблеми, умор, спорији физички покрети и још томе
слично.

10
 4.3 Когнитивни симптоми

Когнитивни симптоми представљају важан и често занемарен аспект депресивног

поремећаја, укључујући разне промене у мисаоним активностима и перцепцијама особе.
Ови симптоми не само да обликују начин на који особа размишља, већ доприносе и
мешању у њену способност обављања свакодневних задатака. Когнитивни симптоми
депресије укључују промене у концентрацији, памћењу, стилу размишљања и општој
когнитивној функцији. Способност обраде информација, фокусирање на задатке и
процењивање ситуација може бити значајно угрожена. Што утиче на опште
функционисање особе у свакодневним задацима и односима. У том контексту,
разумевање когнитивних аспеката депресије изузетно је важно не само за професионалце
из области менталног здравља, већ и за људе који пате од овог поремећаја и њихове
најближе.

11
 5. Лечење и терапије

Тачна дијагноза је први корак ка лечењу депресије. Лако је дијагностиковати депресију

јер симптоме и трајање можете утврдити само тако што ћете разговарати са пацијентом.
Савремено лечење депресије подразумева комбинацију медикаментозе и психотерапије.
Стручњаци истичу да је најделотворнији медикаменти антидепресиви, који поправљају
расположење у року од једне до шест недеља. Психијатри саветују да се пацијенти јаве
лекару у што је могуће пречем року, самим тим ће и лечење бити делотворније. Већина
људи се повлачи у своју љуштуру плашечи се да призна себи а и другима да болују од
ове врсте болести. Међутим, не примећују да се са ћутањем и повлачењем упада у
,,зачарани круг” из кога се може изаћи једино лечењем и суочавањем са проблемом.

Оно на шта се највише људи ослања јесу веровање да ће све то проћи снагом воље,
међутим, управо је губитак воље оно што особама са овим проблемом недостаје, као и
вера у себе, односно самопоуздање. За лечење депресије ту су поред терапија са
изабраним терапеутом и антидепресиви код којих се тренутно највише користи
циталопрам, који показује и доказује успешност излечења уз мале ризике.

Јунг је дао значајан допринос нашем познавању концепата који су фундаментални за

лечење депресије: депресија се признаје као типична емоција и типична животна појава,
као и део сазревања, трансформишућег искуства; терапеутски избори. Третмани за
депресију и самоубиство су се повећали. Аналитички терапеути трагају за основним
узроком енергетског дисбаланса депресије и како да га излече. Значајан део студије
фокусиран је на маштовитости и слике чији је садржај несвесни симбол. Циљ је да се ти
садржаји интегришу, да се садржај несвесног претвори у свесно, и да се енергија која ће
уследити и ослободи из депресије [Steinberg W. 1989; 14:312-21].

Препоруке за терапијски рад чине: не претеривање са излажењем у сусрет пацијенту ,

изостанак убеђивања пацијента у интелектуалну неисправност његових идеја,
коришћење фантазије, уметничког изражавања, и других техника. У терапији
депресивних аналитичко уважавање спиритуалности може бити кључнo, помажући
елемент терапије. Вестгејт наводи корисност рада са сликама, сновима, што омогућава
да се зађе у трансперсонално, посебно као извор инспирације, интуиције. Тако терапеут
може доћи до интринзичких вредности клијента, а клијент досеже недостајуће елементе
у његовом животу [Westgate C. E. 1996; 75:26-35][ Pies R. 2008; 25:10-2].

12
 6. Превенција и подршка

Депресију је немогуће утврдити на основу лаборатиријских тестова. Како би се утврдило

колико је неко потпао под утицај депресије, неопходно је да лекар специјалиста кроз
одређена питања утврдити када је дошло до таквог стања, колико дуго траје, колико је
тешка и да ли је пацијент пре долазио у додир са нечим сличним. Кроз питања као што
су да ли је пацијент користио дроге, да ли је неко у породици боловао од ове болести и
томе слично, утврђује се психофизичко стање пацијента, начин на који размишља и да
ли је размишљао о самоубиству, с обзиром да особе оболеле од ове болести показују
овакве симптоме.

Уколико особа кроз две недеље пролази кроз слично стање, неопходно је да потражи
стручну помоћ и консултује се са лекаром специјалистом.

Када се говори о превенцији, најчешће се овај вид болести третира лековима или
психотерапијом. Поједини стручњаци савтују и комбинацију ова два начина лечења. Код
тежих облика ове болести, комбинација ове две методе лечења, уколико се комбинује у
току две године, може довести до великог резултата излечења. Лекови који се користе
најчешће и које саветују стручњаци, лекари и психотерапеути јесу антидепресиви. Они
имају дејство да делују на хемијске супстанце у мозгу који се називају
неуротрансмитери.

Уколико појединац има потребу да користи неки антидепресив, никако то не би смео да

уради на своју руку, с обзиром да не познаје сопствену дијагнозу, па узимање одређеног
антидепресива може изазвати нуспојаве. Закључак је да нису никако безнедни и да
осатвљају последице на човека уколико се неправилно користе. Многи стручњаци
саветују физичку активност, рад и многе друге физичке послове како би се појединац
избавио из канџи депресије, што је дефинитивно дало резултате и много случајева. Због
свега наведеног неопходно је подизати свест о депресији како би се у свету створило
безбедно и пријатно окружење за све.

13
 7. Закључак

Генерално гледано, депресија представља комплексно стање које захтева многе аспекте
анализе као и приступе у самом лечењу. У овом раду покривени су основни аспекти
депресије, међутим, постоје детаљније области које захтевају додатна испитивања и
истраживања. Као болест, представља велики изазов за јавно здравље, с обзиром да
обухвата емотивне, когнитивне и физичке аспекте, самим тим изискује посебне приступе
и методе у лечењу. Као болест која изједа човека не само изнутра, него и са спољашње
стране, дефинитивно утиче на рад, боравак међу људима, комуникацију, мањак
самопоуздања и све остало пропратно што човека прати кроз живот. Емотивни,
когнитивни и физички симптоми представљају жилу куцавицу настанка и самог
прожимања болести која изједа организам човека било да је у питању тинејџер или неко
старије доби. Рана идентификација, као и мере превенције и лечења могу допринети сто
постотном излечењу. Зато треба подизати свест код људи да је то нешто што је сасвим
нормално и са чиме се треба суочити а не стављати проблеме у страну. Избор праве
терапије, као и комбинација психотерапије и одређених антидепресива може поспешити
лечење и излечити особу у року од 8-12 недеља уз добар приступ и сталну употребу
истих. Страхови и предрасуде о депресији захтевају унапређење образовања и јавне
свести.

14
 8. Литература

[1] https://www.stetoskop.info/dusevne-bolesti-i-stanja-bolesti-zavisnosti-psihij/depresija

[2] Kharade SM, Gumate DS, Naikwade NS. A review: hypothesis of depression and role of
antidepressant drugs. Int J Pharm Pharm Sci 2010; 2:36.

[3] Palazidou E. The neurobiology of depression. Br Med Bull 2012; 101:127–45.

[4] Steinberg W. Depression: a discussion of Jung's ideas. J Anal Psychol. 1989; 14:312-21.

[5] Westgate C. E. Spiritual Wellness and Depression. J Couns Dev. 1996; 75:26-35.

[6] Pies R. Summoning the muse: The role of expressive arts therapy in psychiatric care.
Psychiatric Times 2008; 25:10-2.

15