Depresija-znaci, simptomi, lečenje, testiranje i još mnogo toga

Veoma je važno razumeti razliku između depresije i tuge.

To znači da ne smemo ignorisati ozbiljno mentalno stanje samo zato što mislimo da
je to "neraspoloženje". Takođe to znači da ako ste zaista samo tužni, ne treba da
paničite i mislite da je nešto drugo u pitanju.
Pa koja je razlika između depresije i tuge i koliko depresivni treba da budemo
da bismo potražili pomoć?
Iako su svi iskusili tugu, nisu svi iskusili depresiju. Zapravo, ako nikada niste bili
depresivni, teško možete razumeti kako izgleda živeti sa ovom složenom mentalnom
bolešću.

Depresija je podmukla. Ona ne samo utiče na vaše raspoloženje već i sposobnost

da osećate, mislite i funkcionišete. Potpuno otupi osećanje zadovoljstva, iskljući
povezanost, guši kreativnist i u najgorem slučaju gasi nadu. Često nanosi duboku
emotivni boI, ne samo osobi koja pati od depresije već i njenoj porodici i prijateljima.
"Depresija nije, kako ljudi misle, primer lenjosti i odsustvo želje za promenom", kaže
E. Moli Kašuk, dvadesetjednogodišnja studentkinja iz Klermonta u Kaliforniji. "Ona je
zapravo istinsko verovanje da za vas promena nije moguća. To je izistinsko
verovanje da ste obuzeti tamom koja nikada neće nestati".

ŠTA JE TUGA?
Tuga je emocija koja zapravo predstavlja normalan, neophodan i zdrav odgovor na
neke sfere vašeg života. Ne možemo izbeći da se s vremena na vreme osećamo
tužno. I ako nikada nismo osetili tugu, kako bismo znali šta je sreća?
Tuga nam pomaže da odredimo šta nam je važno, šta volimo, a šta ne. Pomaže
nam da procesuiramo teška iskustva poput gubitka i neuspeha.
Dozvolimo li sebi da u potpusnosti iskusimo tugu, umesto da je ignorišemo i
borimo se protiv nje, ako joj dozvolimo da prođe kroz nas umesto da se zaglavimo
sa njom i osećamo kao žrtva-onda tuga može čak da donese osećanje osnaženja,
kao nakon snažne oluje.
Kada se osećamo tužno, težimo da znamo zašto. Biće to sigurno iskustvo sa
kojim se možemo identifikovati ili pak niz iskustava koji se nalaze u pozadini te
emocije.
I iako se tuga može zadržati i nekoliko dana ili nedelja,u zavisnosti od toga šta je
izaziva, na kraju će ipak nestati.
Tuga takođe može da se javlja i nestaje, kao u procesu tugovanja i kada imamo
dane kada smo pomalo tužni i kada se dobro osećamo.

Šta je depresija?

Depresija je stanje koje je daleko od zdravog dela života.

Smatra se slabo prilagodljivim ponašanjem, jer je neefikasan način za snalaženje u

životu. Sprečava našu sposobnost da se prilagodimo životu ili nam pogoršava dane.
Depresija može uključiti i tugu, ali je često je znatno slabija nego samo osećanje
tuge ili bilo kakvo drugo osećanje.

Mnogi ljudi koji pate do depresije spominju osećaj obamrlosti. Depresija takođe ide i
uz neke fizičke simptome, kao što su umor, zamagljenost u glavi i promena u apetitu.
Kada se osećamo depresivno, ponekada ne znamo ni zašto. To može delovati
kao da nam se depresija prišunjala ili smo iznenada upali u rupu. Ili može biti i
nelogična, kada zbog neke male stvari koja nam se desi osećamo kao da je kraj
sveta.
Depresija ume biti prilično uporna i neprestano se osećamo loše, bez obzira na
to koliko bismo voleli odmor od nje. Može trajati šest nedelja, nekoliko meseci ili čak
godina.
Depresija nasuprot tuge
Tuga je emocija /depresija je stanje
Tuga dolazi i odlazi/ depresija je konzistentno i hronićno osećanje
Tuga je samo emotivna/ depresija je i fizičko i mentalno stanje
Tuga ima konkretan razlog/ depresija može delovati nelogično
Tuga traje danima ili nedeljama/ depresija traje nedeljama, mesecima ili čak
godinama ako se ne leči.
Tuga može uključivati i srećne misli / depresija uglavnom uključuje negativne,
dramatične i fatalističke misli.
Tuga je teška, ali podnošljiva/ depresija vas čini da se osećate potpuno
bespomoćno.
Tuga vas čini umornim / depresija vas čini nesposobnima da izađete iz kuće.
Znamo zašto smo tužni/ nemamo tačan razlog zašto smo depresivni.

Kako su tuga i depresija povezane?

Tuga nije dobro prihvaćena u našem društvu.

Postoji prenaglašenost potrebe za osećanjem sreće i pozitivnosti, što dodatno

pogoršavaju društvene mreže koje stvaraju pritisak da živimo savršenim životom.
Ovakva vrsta opsesivnog traganja za srećom je zapravo veoma nezdrav pristp
životu.

Emocije postoje da bismo ih osećali. Tuga ima nešto što nam daruje. Ona nam
pomaže da saznamo šta je to što cenimo i šta nam je potrebno u životu.
Ako potiskujemo tugu potiskujemo i druge emocije, uklljučujući i sreću.
Tokom vremena, ako se tuga stalno izbegava ili potiskuje, može da raste i
doprinese stvaranju depresije. Istina, može postojati niz stvari koje izazivaju vašu
depresiju, kao što je teško odrastanje, mnogi izazovi u životu ili čak genetska
predispozicija za depresiju. Ali tuga definitivno može biti okidač.

Niste sigurni da li skrivate tugu? Pogledajte svoj život kako biste saznali da li
koristite neku strategiju kako biste izbegli emocije. Ovo može biti preterana
konzumacija alkohola, prejedanje, preteran rad, neprestano izlaženje kako ne
biste ostali sami ili čak izbegavanje društvenih događaja koji su previše lični, kako ne
biste moralli da pokažete svoja osećanja.

Kada moja tuga ili depresija predstavljaju problem?

Glavni znaci da tuga prerasta u depresiju uključuju:

 Ako se osećate neraspoloženo šest nedelja i više

  Ako vam je neraspoloženje konstantno jače od ushićenja
 Ako ste prestali da se bavite redovnim aktivnostima.
 Ako se stalno osećate loše u vezi sebe ili osećate krivicu sve vreme

Ako se prepoznajete u gore navedenim primerima, bila bi dobra ideja da

porazgivarate sa terapeutom u vezi sa onim što vas muči.

U slučaju da vam kada se osećate loše padaju na pamet strašne misli da život
možda nije vredan življenja ili da bi možda mogli da povredite sebe, veoma je
važno da potražite pomoć. U Srbiji možete pozvati organizaciju Srce na broj
Kao i Lazu Lazarević instituciju na broj

Jedna od uzbudljivih stvari u vezi sa transakcionom analizom (TA) su jednostavni

modeli i jezik koji koristi kako bi vam pomogla da razumete zašto ste postali to što
ste danas i kako i na koje načine se odnosite prema drugim ljudima.
Odnos prema drugima je ključ za depresiju. Često se opisuje kao pasivno ponašanje
i ključan je odbrambeni mehanizam za probleme sa kojima se suočavate.
Pronalaženje načina za razumevanje nesvesnih procesa koje koristite će vam
pomoći da otkrijete drugačije opcije kako da mislite, osećate i ponašate se kako biste
mogli da napredujete ka isceljenju. TA ne daje magični štapić, nijedna terapija to ne
čini, ali TA daje dinamičan i svež pristup terapiji, i u srži je verovanje da svi
možemo da mislimo za sebe i da smo svi OK(bez osuđivanja).

Dr Mark Widiwson sa Univerziteta u Saffordu je pružio dokaze koji potvrđuju da je

TA efikasna terapija za depresiju i anksioznost.
Ovo viđam redovno u svojoj praksi i radujem se tome u budućnosti.

Koristeći originalnu metodu evaluacije studije slučaja koji je uključivao panel analizu
od preko 80 italijanskih psihologa. I uključuje evaluaciju slučaja, Mark Widowsen je
istraživao efektivnost transakcione analize u slučaju mešanja anksioznosti i
depresije kod tridesetdevetogodišnjeg britanca, belca, koji je prisustvovao sesijama
14 nedelja.CORE-OM (Evans, Mellor-Clark , Margison, Barkham, Audin, Connell
and McGrath, 2000), PHQ-9 (Kroenke, Spitzer & Williams, 2001), GAD-7) Spitzer,
Kroenke, Williams & Löwe, 2006, Hamilton Rating Scale for Depression (Hamilton,
1980) su korišćeni za skrining i za merenje rezultata, zajedno sa Skalom za
Rocenz sesija (SRS v.3.0) (Duncan, Miller, Sparks, Claud, Reynolds, Brown and
Johnson, 2003) i Skala za merenje procesa komparativne psihoterapije.(CPPS)
(Hilsenroth, Blagys, Ackerman, Bonge and Blais, 2005), u okviru procene metoda
studije slučaja. Zaključak panela i sudije je bio jednoglasan da je slučaj imao dobar
ishod i da su promene kod klijenta diraktna posledica terapije. Prethodna istraživanja
studije slučaja su pokazala da je TA uspešna terapija za depresiju i ovaj trenutni
slučaj pruža osnovne dokaze za uspešnost TA u lečenju depresije sa pridruženom
anksioznošću.

Najčešća pitanja i odgovori

Kako da znam da li patim od depresije?

Tipični znaci depresije kod odraslih uključuju stalno osećanje tuge ili praznine,
osećanje iritiranosti, preovlađujuće osećanje krivice, anksioznosti, frustracije ili besa,
promene apetita, gubutak koncentracije i gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima
ste prethodno užvali, su samo neki od simptoma.

Šta izaziva depresiju?

Problemi u vezama, promene životnih okolnosti, genetika i trauma mogu imati udela
u osećanju depresije.Zloupotreba droge i alkohola takođe mogu da dovedu do
osećanja depresije. Depresija se može desiti i spontano i može biti u porodici.

Može li depresija da parođe sama od sebe?

Depresija može doći i proći, ali lečenje ili terapija mogu da pomognu kod
redukovanja simptoma. Depresija može i da se vrati, ponekada izazvana istim
problemima koji su i doveli do nje. Neki pacijenti, kada se osećaju bolje, odluče da
prekinu lečenje , što može dovesti do ponovnog vraćanja depresije.

Koliko je potrebno da antidepresivi počnu da deluju?

Neki ljudi tvrde da se osećaju bolje nakon dve nedelje od uzimanja antidepresiva
poznatih kao SSRI, koji uključuju Prozak i Leksapro.(pretpostavljam da ćes staviti
naše lekove). Ali većina oseti pravo delovanje nakon šest do osam nedelja.

Da li je alkohol depresiv?
Da. Alkohol može usporiti ili narušiti kognitivne funkcije, memoriju i iako ljudi često
piju da bi se opustili – može takođe dovesti do anksioznosti i depresije centralnog
nervnog sistema.

Statistika depresije: uznemirujući trendovi, korisno lečenje

Nažalost, ima dosta ljudi koji, poput Kašuka, tačno znaju šta znači biti depresivan.
Otprilike 17,3 miliona ili 7 procentata odraslih osoba u Sjedinjenim Državama
doživelo je makar jedan veliki napad depresije u protekloj godini, na osnovu
podataka nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, što depresiju čini jednom od
najčešćih mentalnih bolesti u Sjedinjenim Državama.

Šta više, nedavni izveštaj „Mentalnog zdravlja Amerike“, neprofitne organizacije

osnovane 1909. objavio je zastrašujuću statistiku koja se odnosi na najopasniji
simptom depresije: suicidne misli.

Na osnovu njihovog izveštaja o stanju mentalnog zdravlja u Americi, razmišljanje i

samoubistvu se povećalo za 0,15 posto kod odraslih ( dodatnih 460.000 ljudi) u
periodu između 2016 i 2017 kalendarske godine i 2017 i 2018 kalendarske godine
(koje su najnovije godine za koje je dostupna statistika).

Postoji i pozitivna strana. Iako ne postoji jedan jedinstveni, magični lek za sve vidove
depresije, postoje brojni, uspešni načini lečenja, a jedan od njih će vam zasigurno
pomoći da se oporavite, ako patite od ove bolesti. Jako je važno naglasiti da na
žalost dve trećine ljudi koji se bore sa depresijom ne dobijaju potrebnu negu, navodi
izveštaj u žurnalu Neuropsihijatrijska oboljenja i lečenje, objavljenog online
22.2.2019.

Znaci i simptomi: kako identifikovati depresiju

Ako tuga sama po sebi nije dovoljano dobar instrument za depresiju, šta jeste?
Uputstvo za dijagnostiku i statistiku mentalnih poremećaja Udruženja Psihijatara,
koje predstavlja dijagnostički vodič koji koristi većina stručnjaka koji se bave
lečenjem mentalnih bolesti, navodi da ako ste iskusili makar pet od narednih
simptoma veći deo dana, skoro svakog dana, najmanje dve nedelje, može vam biti
dijagnostifikovan značajan depresivni poremećaj – poznatiji pod nazivom klinička
depresija.

Da li:

 Se stalno osećate plačljivo, isprazno i bezvredno?

 Imate malo interesovanja za i zadovoljstva u svom poslu, hobijima,
prijateljima, porodici, i drugim stvarima u kojima ste nekada uživali?
 Primećujete dramatične promene u porastu ili smanjenju apetita ili u kilaži,
bez obzira d ali ste na dijeti ili ne?
 Često se osećate nemirno ili izmoreno bez očiglednog razloga?
 Imate problem sa koncentracijom i donošenjem odluka?
 Često uhvatite seebe kako stežete ruke, koračate gore dole ili pokazujete
druge znake anksioznog nemira – ili se pak krećete i govorite sporije nego
obično?
 Borite se sa nesanicom ili previše spavate?
 Imate stalne misli o samoubistvu ili smrti?

Da biste imali dijagnozu kliničke depresije , jedan od vaših simptoma mora biti stalno
loše raspoloženje ili gubitak interesovanja ili uživanja – 5 stanja kliničke depresije.
Vaši simptomi takođe ne smeju biti uzrokovani korišćenjem nedozvoljenih supstanci
ili nekim medicinskim stanjem, kao što je problem sa štitnom žlezdom, tumor na
mozgu ili deficit nekih nutrijenata..

Naravno, sasvim je normalno imati neke ili sve ove simptome privremeno ( satima ili
čak danima) s vremena na vreme. Razlika je u tome što kod depresije simptomi ne
nestaju i otežavaju normalno funkcionisanje.

Ako sumnjate da možda patite od depresije, najbolji prvi korak je da se obratite svom
lekaru opšte prakse, psihijatru ili psihoterapeutu. Ako ste nevoljni da konsultujete
profesionalca, ukucajte „ depresija“ ili „ klinička depresija“ i Google pretraživač preko
vašeg mobilnog telefona ili kompjutera i pronaćicete linkove za klinički odobren test
za utvrđivanje depresije poznatiji kao PHQ-9 upitnik o zdravlju pacijenta. Iako je
osmišljen da ga daju zdravstveni radnici, ovaj test je kratak i direktan. Uradite ga i
odmah možete da vidite da li vaš rezultat ukazuje na depresiju.

Važno: Ako sumnjate da imate depresiju ili ste zabrinuti zbog vaših simptoma, imate
suicidne misli, samo želite da porazgovarate sa nekim, potreban vam je savet ili
neko da vas uputi na lečenje pozovite ovaj broj:

Saznajte više o simptomima depresije

Šta izaziva depresiju?

Niko sa sigurnošću ne zna zašto neki ljudi imaju depresiju, a drugi ne. Depresija se
može javiti spontano, bez očiglednog uzroka. Prilično je dokumentovano da kada
jednom doživite napad depresije, povećava se rizik da doživite još jedan kasnije u
životu. Na primer, studija u Psihološkoj medicini je otkrila da više od 13 procenata
ljudi koji se oporave od prvog značajnijeg napada depresije dožive drugi za pet
godina , 23 procenata za 10 godina i 42 procenta za 20godina.

Danas psihijatri generalno gledaju na depresiju u „biološko-psihološko-socijalnom“

okviru, što znači da je posmatraju kao složen poremećaj najverovatnije izazvan
preklapanjem bioloških, psiholoških i društvenih (poznatih kao faktori sredine)
faktora.

Potencijalni faktori koji doprinose depresiji su:

 Genetika- mnoge studije predlažu da depresija može poteći od genetskih

predispozicija uključujući i međunarodnu studiju u kojoj je učestvovalo više od
2 miliona ljudi, objavljenoj u februaru 2019 u izdanju žurnala Priroda
Neuronauke, koja je povezala 269 gena sa depresijom. Za same gene se
međutim ne veruje da određuju vašu sudbinu. Naučnici smatraju da iako neki
geni potencijalno uvećavaju rizik od depresije, drugi simptomi je izazivaju.

● Neurotransmiteri- Dugogodišnja ideja da je depresija izazvana niskim nivoima

određenih neurotransmitera ( hemikalije nosači koji komuniciraju između
neurona) je opovrgnuta. Ali je ipak jasno da neurotransmiteru igraju određenu
ulogu. Novi stav je da depresija može biti izazvana vezama između nervnih
ćelija mozga, njihovim rastom ili kada se funkcionisanje nervnih kola promeni.

● Upala – Brojne studije ukazuju upale izazvane bolešću ili stresom mogu
stvoriti određene hemijske promene u mozgu, što može biti okidač za
depresiju ili pogoršanje stanja kod određenih ljudi ii uticati na to kako osoba
reaguje na terapiju lekovima.

● Problemi- Po mišljenju Svetske zdravstvene organizacije, postoji sve više

dokaza da psihološki i društveni faktori kao što je istorija zlostavljanja, loše
zdravlje i ishrana, nezaposlenost, društvena izolacija ili usamljenost, nizak
društveno-ekonomski status ili stresni događaji u životu (razvod, novčani
problemi na primer) mogu igrati odlučujuću ulogu u pojavi depresije, Na
primer, odrasli sa dijagnostikovanom kliničkom depresijom imaju duplo više
slučajeva trauma iz detinjstva od ljudi bez kliničke depresije, rečenoo je u
studiji objavljenoj 3.5.2016 u žurnalu Translaciona Psihijatrija.

● Traumatske povrede mozga – Još jedan veoma čest uzrok depresije je

traumatska povreda mozga. Blizu tri milona ljudi se svake godine leči u
urgentnim centrima u Americi od traumatskih povreda mozga (potres mozga),
nakon što su pretrpeli udarac u glavu kao posledicu pada, napada,
saobraćajnih nezgoda, povreda na poslu ili sportskih povreda, saopšteno je u
Centru za kontrolu i prevenciju bolesti. Više od polovine tih pacijenata
ispunjavaku uslove za depresiju nakon tri meseca od povrede, navodi se u
studiji objavljenoj 30.11.2017.u žurnalu Povreda mozga.
Depresija i rod: Da li je drugačije kod muškaraca i žena?
Kada je u pitanju depresija, postoji jasna razlika među rodovima. Depresija je skoro
dva puta češća kod žena, nego kod muškaraca, navodei se u podatcima
Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiki. Hormonski i drugi biološki faktori igraju
ulogu u ovoj razlici. Na kraju krajeva, samo žene mogu imati pred-menstrualne ili
post porođajne depresije. Isto važi i za pretporođajnu depresiju- depresiju tokom
trajanja trudnoće, koja pogađa jednu na svakih sedam žena,– smatra koleđž za
ginekologiju i akušerstvo.
Žene takođe imaju i viši stepen sezonskih poremećaja, simptome depresije u
bipolarnom poremećaju i stalne depresivne poremećaje, napominju zdravstveni
eksperti sa Harvarda. Razlozi za to su samo pretpostavke. Neki istraživači smatraju
da su važni faktori okruženja, kao što su različiti izazivači stresa i očekivanja koje
društvo ima od žena. Drugi teoretišu da muškarci i žene imaju sličnu stopu depresije,
ali žene češće govore o tome i traže pomoć.

Lečenje depresije: promene životnog stila, terapija razgovorom i antidepresivi

Ako sumnjate da patite od depresije, koja se meša u vaš život, veoma je važno da
sa stručnjakom razgovarate o tome šta vam se dešava i o mogućem lečenju.
Glumica Taradži P. Henson, koja opisuje sopstvenu depresiju kao tamu koja guši,je
nedavno objasnila u svom intervjuu za Self magazin: „ Kada ste tihi, stvari se ne
popravljaju. Postaju još gore“.

Dobra vest je da postoji obilje dokaza da će ljudi sa depresijom, koji traže lečenje,
pronaći značajno olakšanje u promeni načina života, terapiji razgovorom
(psihoterapiji), lekovima ili kombinacijom svega, navodi Američko udruženje za
anksiožnost i depresiju.

Promene načina života kod depresije

Promene u načinu života, kao što su stvaranje umetnosti, vođenje dnevnika,

vežbanje, bavljenje jogom i duboke svesnosti (mindfulness) mogu takođe ublažiti
depresiju i stres koji je pojačavaju. Alternativni tretmani kao što je masaža,
akupunktura i svetlosna terapija takođe mogu da pomognu.

Promene u načinu ishrane, takođe podižu raspoloženje tako što smanjuju upale i
pomažu da vaš mozak dobije dovoljno hranljivih sastojaka koji su mu neophodni za
optimalan rad.

Jedna nasumično kontrolisana studija, objavljena 9.10.2019. u žurnalu PloS One,

otkrila je značajan pad simptoma koje su ispitanici sami prijavili, nakon samo tri
nedelje kod mlađih punoletnih osoba koje su promenile način ishrane i prešli sa
prerađene hrane sa velikim procentom ugljenih hidrata, na mediteransku ishranu u
kojoj je najzastupljenije povrće, integralne žitarice, proteini sa malo masti,
nezaslađeni mlečni proizvodi, orašasti plodovi i semenje, maslinovo ulje i začini
poput kurkume i cimeta. Nasuprot njima, u kontrolnoj grupi koja nije izmenila način
ishrane depresija je ostala nepromenjena.
Koji je tip terapije razgovorom najbolji za depresiju?

Društvo za kliničku psihologiju ocenilo je nekoliko tipova psihoterapije, ako veoma

uspešne za lečenje depresije:

● Bihevioralno aktivaciona terapija – Cilj ovog tipa terapije je da preokrene

spiralu depresije, ohrabrujući vas da pronađete iskustva i aktivnosti koje vam
pružaju zadovoljstvo.

● Kognitivno bihevioralna terapija- se fokusira na promenu izvesnih negativnih

obrazaca razmišljanja, kako biste se bolje snašli u izazovnim i stresnim
situacijama.

● Interpersonalna terapija- Ovo je veoma struktuirana, vremenski ograničena

terapija, čiji je glavni cilj da identifikuje i poboljša problematične međusobne
odnose i okolnosti koji su direktno odgovorni za vaše trenutno depresivno
raspoloženje.

● Terapija rešavanja problema- je vrsta kognitivno bihevioralne terapije koja nas

uči veštinama za preuzimanje odgovornosti, što vam može pomoći da rešite
stvarne, velike ili male životne probleme i uzročnike stresa koji doprinose
depresiji.

● Terapija samoupravljana/samokontrole- Ovaj tip bihevioralne terapije vas

trenira da umanjite negativne reakcije na događaje i snizite samokažnjavanje.

Šta su različiti antidepresivi i kako funkcionišu?Lekove molim te vidm sama da ne

pogrešim koji su naši pandani ovima

Antidepresivi koji se najčešće prepisuju izazivaju promene u hemijskim procesima

mozga koji utiču na to kako neuroni međusobno komuniciraju. Tačan način na koji se
to dešava i poboljšava raspoloženje je delimično misterija, ali činjenica je da zaista
često deluju.

● Selektivni inhibitori preuzimanja seratonina – U ovu kategoriju lekova

spadaju Prozac (fluoxetine), Celexa (citalopram), i Zoloft (sertraline) i utiču na
seratonin, neurotransmiter koji pomaže kontrolu raspoloženja, apetita i sna.

● Selektivni inhibitori preuzimanja seratonina i

norepinefrina/noradrenalina- u ovu kategoriju lekova spadaju Cymbalta
(duloxetine), Pristiq (desvenlafaxine), i Effexor XR (venlafaxine) koji blokiraju
ponovnu apsorpciju seratonina i drugog neurotransmitera- norepinefrina.

● Inhibitor preuzimanja dopamina – ova kategorija lekova uključuje

bupropion.

● Triciklični antidepresivi- uključuju lekove poput Tofranil

(imipramine) i Pamelor (nortriptyline) koji spadaju u neke od najranijih
 antidepresiva na tržištu. Ovih dana ih doktori prepisuju samo ako lečenje
nekim od prethodno pomenutih grupa lekova ne pomaže.

● Inhibitori monoaminooksidaze -Nardil (phenelzine) i Marplan

(isocarboxazid), su prvi razvijeni antidepresivi. Sada se retko koriste,
delimično jer je neophodno praćenje pacijenata kako bi se sprečilo negativna
reakcija prilikom kombinacije sa nekim vrstama hrane ili drugih lekova.

● Svi antidepresivi imaju neželjene posledice, aali su neki ipak problematičniji

od dtugih. Možda ćete morati da isprobate nekoliko različitih lekova ili
kombinacija lekova, uz nadzor lekara, pre nego što otkrijete koji je najbolji za
vas.

● Pored toga, verovatno će vam bit potrebno dosta strpljenja kako biste videli
rezultate. Možda ćebiti potrebno i do tri meseca uzimanja lekova, kako biste
osetili poboljšanje, objavljeno je u STAR*D ispitivanju, koje je bilo najveća i
najduža studija terapije antidepresivima 2006 godine.

● Ponekada, se mogu dodati i neki drugi lekovi u vašu terapiju. Oni mogu biti
lekovi za stabilizaciju raspoloženja kao što je litijum ili valproična kiselina. U
slučaju da su prisutni i simptomi psihoze( zabluda ili priviđanja stvari i glasova
koji nisu stvarni, na primer), doktor vam može prepisati i neki antipsihotik, kao
što su Haldol (haloperidol), Risperdal
(risperidone), Geodon (ziprasidone), Abilify (aripiprazole) i Zyprexa
(olanzapine)

● Naučite više o lečenju depresije

Da li bi trebalo da brinete oko povlačenja antidepresiva?

Ne , ali jasno je zašto neki ljudi misle suprotno, usled medicinskog stanja poznatijeg
kao Sindrom diskontinuacije antidepresiva(ADS), koji se može javiti usled naglog
prestanka uzimanja terapije, umesto postepenog što je generalna preporuka. ADS
se može javiti u širokom spektru oblika, koji uključuje simptome nalik gripu,
nesanicu, pogoršanje raspoloženja, stomačne tegobe...(Psychiatric Times,
11.3.2019.).

Trenutno se procenjuje da će oko 20 procenata ljudi koji su makar mesec dana

uzimali antidepresive, u slučaju naglog prestanka sa terapijom, imati simptome
sindroma diskontinuacije, nasuprot onima koji su postepeno smanjivali dozu.
(Nasuprot tome, 60 procenata pacijenata koji su prestali da piju antidepresive neće
imati nikakve značajnije simptome). Postepen prestanak uzimanja antidepresiva uz
pratnju lekara sprečava sindrom diskontinuacije time što omogućava mozgu da se
prilagodi promenama u nivou neurotransmitera.

Šta više, iako bi trebalo postepeno da prestajete sa upotrebom antidepresiva, uz

pratnju lekara, ipak, oni ne izazivaju zavisnost i povlačenje kao druge supstance. Za
razliku od supstanci za koje je poznato da izazivaju zavisnost, kao što su alkohol,
opijati i barbiturati, ljudi ne žude za antidepresivima. Oni vas ne „dižu“ i ne uzimaju
se namerno ili kompulsivno. Mogu se javiti ozbiljne reakcije poput napada i smetnji u
slučaju iznenadnog prestanka uzimanja supstanci koje izazivaju zavisnost, što nije
slučaj kada se postepeno prestaje sa uzimanjem antidepresva, primetili su autori
izveštaja u Psychiatric Times magazinu.

Šta je rezistentna depresija i imali pomoći kada je ona u pitanju?

Ako ste ikada probali makar dva različita antidepresiva i vaše stanje se nije popravio,
može vam biti dijagnostifikovana depresija rezistentna na lečenje (TRD). To je
ozbiljno stanje koje se u velikoj meri povezuje sa suicidnim idejama i pokušajima
samoubistva. Skoro 33 posto ljudi koji imaju rezistentnu depresiju su pokušali da
izvrše samoubistvo tokom života, skoro duplo više od ljudi koji pate od depresije i
dobro reaguju na terapiju, navedeno je u izveštaju žurnala Psychiatry Advisor.
Međutim, ovo nije beznadežno stanje. Postoji niz alternativnih tretmana:

● Esketamin Nazalni sprej koji se prodaje pod nazivom Spravato, odobren je

5.3.2019. kao novi tretman za rezistentnu depresiju. Napravljen je od
ketamina, anestetika koji se koristi u veterini, poznatiji kao ulična droga
Special K/ Posebni K. Zbog velike zabrinutosti za bezbednost, daje se u
medicinskoj ustanovi i uzima se zajedno sa oralnim antidepresivom

● Electroconvulsivna terapija (ECT) je savremena verzija terapije

elektrošokovima. Uključuje kratku električnu stimulaciju mozga dok je pacijent
pod anestezijom. Po rečima Američkog udruženja psihijatara,
elektrokonvulsivna terapija brzo dovodi do značajnog poboljšanja kod skoro
80 posto pacijenata sa ozbiljnom depresijom. Kao i bilo koja medicinska
procedura – mogući su neželjeni efekti poput problema sa pamćenjem. U
većini slučajeva to je kratkoročan gubitak pamćenja, ali neki ljudi mogu imati i
trajne rupe u pamćenju. Međutim, ova terapija ima znatno manje neželjenih
efekata od terapije elektrošokovima koja se primenjivala u prošlosti.

● Transkranijalna magnetna stimulacija(TMS) koristi brza naizmenična

magnetna polja kako bi promenila aktivnost u idređenom delu mozga. Kada je
adekvatno naciljana može odmah popraviti raspoloženje pacijenata koji pate
od depresije, potvrđuje istraživanje u izdanju žurnala Current Biology iz 29.11.
2018.

● Stimulacija vagusnog živca Ova terapija uključuje postavljanje sićušne

naprave u grudi, koja pruža ravnomerno, blago električno pulsiranje na
najduži nerv koji polazi iz mozga. Studija rađena 21.8.2018. objavljena u
žurnalu Journal of Clinical Psychiatry u koju je bilo uključeno skoro 600
pacijenata sa rezistentnom depresijom potvrdili su da je stimulacija vagusnog
živca značajno poboljšala kvalitet života mnogih pacijenata.

● Psihodelične droge Iako još uvek nije zvanično odobreno, davanje

mikrodoza psihodeličnih droga u cilju izazivanja boljeg raspoloženja kod
hronično depresivnih pacijenata je predmet istraživanja brojnih studija širom
sveta, uključujući i novo istraživanje Džon Hopkins centra za psihodelično i
svesno istraživanje(Johns Hopkins Center for Psychedelic and
 Consciousness Research). Mogućnosti su brojne i obećavajuće. Na primer
jedna od najnovijih studija sa Džon Hopkinsa, koja je objavljena 1.3.2019.u
žurnalu American Journal of Drug and Alcohol Abuse, objavljeno je da
sintetička forma psihodelika dobijena iz otrova nekih žaba, obezbeđuje brzo
olakšanje depresije i anksioznosti.

Koja je razlika između žalosti i depresije?

S obzirom na to da je tuga glavni simptom koji se povezuje sa depresijom, lako se

može pomisliti da su žalost i ožalošćenost isto što i depresija. Ali žaljenje predstavlja
prirodni odgovor na određena iskustva, kao što je kraj veze ili smrt voljene osobe.
Dok sa jedne strane možete osećati kajanje i grižu savesti, možete se povući iz
uobičajenih aktivnosti u slučaju da osećate žalost ipak malo je verovatno da ćete se
osećati bezvredno, da ćete razmišljati o samoubistvu i imati druge simptome
depresije. Još jedna značajna razlika je u tome što u žalosti bolna osećanja dolaze u
naletima i često su pomešana sa pozitivnim sećanjima.

Međutim ima slučajeva u kojima žalost i depresija koegzistiraju ili tuga prouzrokuje
depresiju, navodi eksperti u žurnalu American Family Physician. Bitno je da vam
stručno lice pomogne da napravite razliku među njima i obezbedi vam neophodnu
pomoć i podršku.

DA LI IMATE NISKO SAMOPOUZDANJE ILI SEBE VIDITE SA PUNO MANA U POREĐENJU SA

DRUGIMA?
Transakciona tearpija identifikuje četiri moćne perspektive, poznate kao „ Životne
pozicije“ koje mi zauzimamo u odnosu na druge ljude. Ponekada ostanemo
zaglavljeni u nekoj od tih pozicija i ona utiče na to kako organizujemo svoj život.
Ako imate nisko samopouzdanje mislićete da „niste ok,a drugi jesu ok“. Vaš
transakcioni terapeut će vam pomoći da ispitate koliko je takva izjava validna.
Zajedno ćete istražiti i svet u kome“ste ok i drugi su ok“.

DA LI VAS BRINE ŠTO SE PONAŠATE NA JEDAN NAČIN SA JEDNOM OSOBOM, A POTPUNO

DRUGAČIJE SA DRUGOM?
To zapravo veliki broj ljudi radi, Transakciona terapija ovo objašnjava kao život iz
naših „stanja ega“ i navodi tri takva stanja, Roditelj/Odrasla osoba/Dete.

Od stanja ega koji je izazvan kod nas i stanja ega koju druga osoba ima, zavisi
i način na koji mi funkcionišemo i ponašamo se. Na primer, ako se druga osoba
ponaša kao Roditelj, vi ćete verovatno delovati kao Dete.
Naravno, bilo bi idealno kada bismo stalno delovali iz stanja Odrasle osobe, gde
koristimo logiku, donosimo dobre odluke zasnovane na onome ko smo zaista.
Transakciona analiza vam pomaže da ovo postignete i da budete dosledniji i
pouzdaniji za ljude oko vas.
DA LI ČESTO ŽELITE DA BUDETE VIŠE SVOJI PRED DRUGIM LJUDIMA?
Opet se to tiče vašeg nesvesnog koje vodi glavnu reč. Mi ne razumemo kako i
zašto se ponašamo na neki način, a teško je kontrolisati ono što ne razumemo.
Transakciona analiza koristeći PAC (Roditelj/Odrasla osoba/Dete)model pruža
praktične načine da prepoznate kada vam se menja ponašanje i šta je to što možete
da uradite kako biste bili u skladu sa svojim realnim odraslim sobom.
Naravno, z aovo su potrebni vreme i vežba. Ali će vam vaš terapeut pomoći sa ovim
i biće vaš poverenik kada se borite sa određenom osobom ili situacijom.

DA LI VAS ČESTO ZOVU PREVIŠE EMOTIVNOM ILI PREVIŠE REAKTIVNOM OSOBOM?

Neki od nas nikada ne nauče da se ponašaju drugačije od stanja Deteta ili pak
Roditelja. Ova kombinacija znači da ste ili reaktivni ili osuđujete i zauzimate
odbrambeni stav.
U transakcionoj analizi učimo da pređemo u stanje Odraslog ega što nam
omogućava da logično reagujemo. To znači da možete zadovoljiti svoje potrebe na
način koji ne podrazumeva uznemiravanje drugih.

DA LI VAM DELUJE DA ŽIVITE PO ISTOM OBRASCU KOJI SE IZNOVA I IZNOVA PONAVLJA, A

VI PROSTO NE MOŽETE DA PROMENITE KANAL?
Mnogi od nas su stalno zaglavljeni u ulozi Deteta ili Roditelja. To postaje uloga koju
igramo pred drugima, sve dok naš život ne postane iste scena iz filma koja se iznova
ponavlja. To transakciona analiza zove „životni scenario“.

Izazivajući uloge koje igramo i scene počinju da se menjaju, sve dok konačno ne
počnemo da živimo neku drugu priču.

DA LI BISTE ŽELELI DA BUDETE BOLJI U KOMUNIKACIJI I KONFLIKTU?

Transakciona terapija vam pruža sistem za razumevanje stanja i ponašanja
sopstvenog ega, ali i ega drugih ljudi.
To znači da ćete bolje znati kada postoji šansa za jasnu komunikaciju ili kada je bolje
pustiti nekoga da se ohladi. Takođe ćete biti bolji u tome da se oduprete kopiranju
stanja tuđeg ega, ako isti u datoj situaciji nije od pomoći.

DA LI STALNO IMATE PROBLEMA SA PORODICOM?

Porodični problemi često uključuju iste bitke koje se iznova i iznova odvijaju.
U njima mi ili imamo uvek istu ulogu ili druge stavljamo u istu ulogu, stalno
govorimo sa njima kao da su deca. Neki porodični terapeuti koriste transakcionu
analizu kao način da klijenti shvate štetnost igranja takvih uloga i kako bi naučili da
zauzmu korisniji način komunikacije.