Klinika slika depresivne epizode

Depresija je bolest koja utie na um i raspoloenje oveka, menjajui jezgovno

doivljavanje sveta. Istraivanja uverljivo pokazuju da je znaajan morbiditet i mortalitet
povezan sa primarnim manifestacijama depresije koje prevazilaze smetnje izazvane
poremeenim afektom. Depresija je povezana sa dvostruko veim mortalitetom u
svakom ivotnom dobu, nezavisno od suicida, puenja ili drugih faktora rizika. Depresivni
pacijenti pokazuju znaajan gubitak elija prefrontalnog korteksa, dela mozga koji je
vaan za ralikovanje nagrade i kazne, za promene raspoloenja iz jednog stanja u drugo i
u ispoljavanju kortikalne kontrole nad sistemom straha amigdala putem HPA osovine i
simpatikog nervnog sistema. Porast kortizola i noradrenalina visoko je tetna
biohemijska sredina, stanje koje e verovatno imati mnoge razliite loe posledice,
ukljuujui povienje masnoa u krvi, rezistenciju na insulin, veu inflamaciju, veu
koagulaciju krvi, deficijentnu fibrinolizu, smanjeno formiranje i veu apsorpciju kosti.
Ove promene podravaju koncept depresije kao sistemske bolesti koja moe da ima
primarno psihijatrijske i medicinske manifestacije (Gold, 2002.).

Depresivno raspoloenje. Najrelevantnija karakteristika depresije je

depresivno raspoloenje. Uvek je prisutno, mada ga pacijenti i ne pomenu
uvek tokom intervjua.
U najblaoj formi, pacijenti doivljavaju zaravnjenje afekta,
nesposobnost da odgovore na raspoloenje okoline. Oni ne mogu da se
smeju alama, ne obraduju ih sreni dogaaji i ne mogu da uestvuju u
raspoloenju grupe ljudi.
Kako depresija narasta, pacijenti prepoznaju da su bedni i nesreni,
ali su takvi i svi oko njih. Postaju preokupirani mranim mislima i
posmatraju preteno mranu stranu stvari. Na poetku, mogue je
odvlaenje od ovih preokupacija ili ubeivanje da dou sebi, i uz napor,
mogu da povrate normalno raspoloenje. Na ovom stadijumu, oni e
provremenu odgovoriti na utehu i reosiguranje, ali to postaje sve tee i
tee.
Doivljavaju tendenciju da plau. To oseanje je rastue i sve se tee
kontrolie. Izraavanje simpatije ih nagoni na pla u ranim stadijumima
bolesti. Mnogi mukarci,a i ene, se stide da pomenu svoju plaljivost i

priznaju to uz oklevanje tek na direktno pitanje. Meutim, kada depresiju

napreduje, pacijenti prelaze u stanje iza plaa. Tada misle da bi njihova
oseanja oivela samo kada bi suze mogle da poteku.
Simptom koji pomae razlikovanje abnormalno od normalnog
depresivnig raspoloenja je poremeaj rasuivanja. Pacijenti, ne samo da su
preokupirani tamnom stranom stvari, ve oseaju da je sve bezvredno i
uzaludno. Budunost je beznadna, prolost beskorisna. Ubeeni su da im
nikada nee biti bolje, da e napori lekara biti nespeni i da je sve samo
gubljenje vremena. Ali, obino su pristojni da bi to i pomenuli.
Gubitak interesovanja (anhedonija). Subjektivno, anhedonija izgleda
kao gubitak zadovoljstva i uivanja u doivljavanju, otuda izraz anhedonija.
U svojoj najblaoj formi izrazie se kao tekoe odravanja koncentracije i
interesovanja u normalnim aktivnostima. Pacijent se lako zamori.
Objektivno, izgleda kao stalno opadanje sklonosti da se uestvuje u
normalnim aktivnostima. Rad postaje ekstremno teak kako interesovanje
opada. Blago bolesni pacijenti mogu ovu pojavu da preuveliavaju zbog
svog oseanja neadekvatnosti. Koncentracija opada, odluke se odlau i
aktivnost se usporava. ak i kada se pacijent bori da nastavi rad, njegova
neodlunost ini ove napore skoro beskorisnim. Posao se nagomilava dok
se pacijent ne suoava sa njim i naposletku odustaje. Isto se odnosi i na
hobije pacijenta:interesovanje i aktivnost stalno opada dok ne nestane.
ene pojednostavljuju posao i redukuju ga na minimum, ali ak i kada
dostignu stadijum na kome mukarci potpuno odustaju od posla, one jo
uvek nastavljaju na minimalnom nezadovoljavajuem nivou.
Gubitak teine i gastrointestinalni simptomi. Najraniji
gastrointestinalni simptom ja lak pad apetita praen gubitkom ukusa hrane.
Pacijenti gube intersovanje za hranu, ne oseaju glad i prisiljavaju sebe da
jedu. Kako simptomi progrediraju apetit opada sve vie
Pacijenti mogu da se ale na suva usta zbog pada salivacije. U
depresiji postoji pad funkcije celokupnog gastrointestinalnog aparata,
ukljuujui njegovu hipotoniju koja je verovatno, odgovorna za oseaj
teine u stomaku.

Pacijenti gube teinu ako ne jedu dovoljno, ali esto je jasno da su

izgubili teinu (lice im je ue, odea iroka), iako nita ne ukazuje da jedu
manje. Kako se bolest povlai, teina im se izuzetno brzo vraa na normalu.
Smatra se da je ova pojava uzrokovana hiperkortizolemijom.
Poremeaj spavanja. Poremeaji spavanja u depresiji mogu da se
manifestuju kao inicijalna insomnija , kada se pacijenti ale da se prevru u
krevetu, brinu u svemu i svaemu i ne mogu da zaspe. Podjednako je esta
kasna insomnija koja se odnosi na zavretak perioda spavanja. Pacijent se
budi i ranim satima jutra i ne moe ponovo da zaspi. Kada su simptomi blagi
skraenje spavanja je manje od sata, ali kada su teki gubitak moe biti
nekoliko sati. Kasna insomnija je indikator teine bolesti. Sledei tip
insomnije je onaj u kome se pacijent budi tokom noi i, nakon perioda
nemira, ponovo zaspi.
Koliko god da nesanica moe biti laka pacijenti se ale na gubitak
jutarnje sveine. Mogu da imaju neprijatne snove sa depresivnim sadrajem
iz kojih se bude (po nekad i seajui se sna) u suzama. Rei simptom je
hipersomnija.
Psihomotorna retardacija ili agitacija. U najblaoj formi retardacija je
vie znak nego simptom i detektuje se sa tekoama. Treba posmatrati lak
pad pokreta lica, lako zaravnjenje glasa ili utisak relativne nepominosti
stava. Blaga retardacija demonstrira se naruavanjem pravila socijalne
interakcije: kada je na lekara red da govori, a on uti, pacijent obino
postaje anksiozan i razbije tiinu nekom svojom primedbom. Retardirani
pacijent sedi u tiini i mirno, uronjen u svoje preokupacije i uopte ne
reaguje na krenje pravila ponaanja.
Kako simptomi napreduju, pacijentu treba sve vie vremena da
odgovori na pitanja, intervali izmeu rei postaju vei, glas tii, govor se
pretvara u mrmljanje i konano, prestaje. U isto vreme pacijentova
aktivnost se smanjuje. Hoda sporo, pogureno kao da nosi teinu na
ramenima. Svi pokreti su oteani i treba vremana da bi zapoeli. Pacijent
sedi bezizrazno, zuri u pod i ne reaguje na okolinu.

Agitacija se na sadanjem novou znanja tumai kao motorna

ekspresija anksioznosti. Pacijentu je teko da sedi i esto pomera stolicu.
Lupka cigaretom ili prstima. Ponekad se stidi ovog simptoma i pokuava da
ga kontrolie drei se vrsto stolice, ili stisnutih aka. Kada uspeju da se na
ovaj nain kontroliu, stopala postaju namirna. Kako se simptomi
pogoravaju, nemir postaje vei i tee ga je kontrolisati. Pacijent ustaje sa
stolice i seda. Hoda po sobi, plae i kri ruke. Ako sedi, ljulja se napred i
nazad i pokuava da ustane. Ovaj simptom dobro reaguje na tretman.
Umor i gubitak energije. Opti gubitak energije je simptom koji se
ee via kod ena. Pacijenti imaju tekoa da zaponu svaku aktivnost, i
trivijalnu, i lako se zamore. Kako simptom progredira oseanje umora
postaje stalno i narasta do sve ne postane napor. Pacijenti se ale da su
potpuno iscrpljeni sve vreme i ovaj simptom dominira klinikom slikom.
Nikakav somatski nalaz ne objanjava ovo subjektivno oseanje.Ponekad se
pacijenti ale na nejasno trnjenje miia ili glavobolju u predelu vrata.
Krivica. U najblaoj formi pacijent osea nejasno da je njegova greka
to je u sadanjem stanju i bili bi mu bolje samo kada bi mogao malo da se
potrudi. Ovaj oseaj nema ton objanjenja stanja, ve auto akuzacije.
Pacijent se osvre na svoj ivot i nalazi razloge za krivicu i okrivljavanje
sebe. Sve prie o ivotu mogu biti potpuno istinite, ali samo naivni slualac
e ih shvatiti kao takve. Ono to pacijent ne moe da objasni je zato osea
krivicu tek u poslednjih nekoliko meseci kada su simptomi zapoeli. Sa
rastuom teinom simptoma ideje krivice dobijaju deluzioni kvalitet i
konsonantne su sa raspoloenjem. U osnovi krivice nalazi se duboko
oseanje neadekvatnosti, ili u nekim kulturama, stida.
Smanjena sposobnost koncentracije i miljenja. U sklapu stanja
retardacije javlja se usporenost ili tekoe u miljenju, esto praene
siromatvom ideja, ega je pacijent potpuno svestan. Tekoe u miljenju
praene su nedostatkom koncentracije i veom neodlunou. Neki
pacijenti se ale na potpunu nesposobnost da misle jer im se misli kreu

stalno u istom krugu. Sadraj misli su nedeluzione ruminacije o gubitku,

krivici, suicidu i smrti.
Suicid. Izvesne suicdalne misli su prisutne kod etiri od pet
depresivnih pacijenata, a kod tri od pet su vie od trivijalnih. U najblaoj
formi pacijent osea da je ivot teret i da je jedva vredno iveti. Sa rastuom
teinom simptoma pacijent moe da eli da zaspi i da se nikada ne probudi,
da umre iznenada ili pogine u saobraajnoj nesrei. Nakon toga, poinje da
se igra mislima o ubijanju sebe na neki nain. Ove misli mogu da se
promene ka specifinom planu koji kulminira u realnom pokuaju. Ponekad
pacijent koji je pokazao malo ili uopte nije pokazao suicidalne misli pokua
suicid u sklopu izmena stanja i kontrole impulsa. Rizik suicida uvek treba
razmatrati u dijagnozi depresije. Suicid pokua jedan od est depresivnih
pacijenata. ei je kod mukaraca, starijih ena i onih koji ive sami.