Depresivni i anksiozni poremećaji u starijoj životnoj

dobi

dr karlo karher
Procenjuje se da će u narednih 50 godina populacija starih sa
606 miliona porasti na 2 milijarde,broj stogodišnjaka će
2050 biti 18 puta veći.

Indeks starenja : broj 65-godišnjaka na 100 15-godišnjaka ili

mladjih

Indeks izdržavanosti : broj starijih od 60 podeljene sa brojem

radno sposobne populacije ( 15-60) ,procena da će u Evropi
2025 biti 0.56

Feminization of aging : 1997 u UK 5523 stogodišnjaka ,

od toga svega 580 muškaraca

Prosečna dužina života kod muškaraca 68.9 ,kod žena

76.2 ( Sombor,2012)

Žene češće traže pomoć psihijatra zbog depresije od

muškaraca .
Teorija selektivne optimalizacije i kompenzacije
( Baltes& Smith 2002 ) - primer Artura Rubisteina
koji je smanjio repertoar, intenzivnije vežbao i
primenio jedan trik , pri kome je pre bržih sekvenci
više smanjio ritam da bi brži delovao još bržim.
Model uspečnog starenja ( Rowe&Kahn 1998)
1.niži rizik prema telesnim bolestima
2. visok intelektualni i fizički angažman
3. aktivno učešće usvakodnevnom životu
Uticaj mentalnog zdravlja na uspešno
starenje
 2000 godine u Madjarskoj od 130762
evidentiranih psihijatrijskih pacijanata 18.1 %
je starije od 65 godina
 (ukupno 23691 , 17367 žena i 6324
muškaraca )
 2001 medju psih jatrijskim pacijentima starijiom
od 65 godina 25 % je patilo od afektivnih i
anksioznih poremećaja
 Neophodno je da se lečenju starih pristupa
bez dobne diskriminacije ( ageism )
, bez stereotipa da su depresija, zaboravnost
, nezaineresovanost obavezni pratioci .
 Potrebno stvaranje gerijatrijskih centara,
kućno zbrinjavanje kada je moguće.
 Anksioznost česta u starosti , GAD i agorafobija
sa početkom u starijoj dobi najčešći ,posebno kod
starijih od 75 godina , često udružena sa depresijom
 Medju starijim ženama OCD pokazuje tendenciju
porasta
 Depresija je pored demencije najčeći mentalni
poremećaj u starih,često se ne prepoznaje ,
udružena sa povećanim mortalitetom
 Depresija i somatski komorbiditet : sprečava
rehabilitacioni proces, depersija udružena sa stroukom
trostruko povećava smrtnost , depresija koja
zadovoljava kriterijume ima prevalencu od 50 % u
Parkinsonovij bolesti , major depresivni poremećaj sa
javlja u 30-40% u dementnih pacijenata
 Suicid : veoma visok rizik posebno kod muškaraca
samaca starijih od 75 god , veliki broj starih zatraži
pomoć od rukujućeg lekara u mesecu pre pokušaja
suicida
Ko se smatra starim ?
 Prema WHO 45-59 sredovečni
 Stariji 60-74
 Stari preko 75 (u
stručnim člancima se obično povlači crta kod 65
godina )
 Hronološki - broj godina

Sociološki –kako me
Psihološki – kako se Koliko sam star ?
osećam društvo vidi

Biološki-
zdravstveno
stanje
 Odlazak u penziju ,
gubitak bliskih ,
samoća , probelmi
kretanja i komunikacije
pogoršavaju socijalnu
izolovanost ( Buda
1988 )
 Kvalitet života
 Subjektivni doživljaj o sopstvenom mestu u
životu u zavisnosti od životnog
prostora ,sistema vrednosti,stremljenja ,
očekivanje , obrazaca ponašanja i veza sa
drugima.Obuhvata fizičko zdravlje,psihički
status,nezavisnost,društvene veze ,uverenja .
(Kullmann&Harangozo 1999)
WHOQOL-100 i WHOQOL-
OLD
 Fizičko zdravlje
 Psihološka oblast-zadovoljstvo sobom
 Nezavisnost,samostalnost
 Socijalne relacije-prijatelji,porodica
 Okruženje –saobraćaj, udobnost,sigurnost
 Duhovnost – vera ,duhovnost u pozitivnoj
korelaciji sa preživljavanjem i oporavkom
 Major depresivni prema važećim dijagnostičkim
kriterijumima se javlja u 5% (1- 4% Copeland
1999) ,niža prevalenca nego u mladima , dok se
prema skalama depresivnosti kao što je npr CES-D
javlja do 15%(8.6-14.1 %Copeland ) , odnosno
raste sa godinama
 Anskiozni poremećaj se prema dijagnostičkim
kriterijumima javlja u 5% ,dok prema skalama
anksioznosti dostiže 20%
Biološke osnove senilne depresije
 Sa pravom se može predpostaviti da pad
koncentracije neurotransmitera u mozgu u
sklopu starenje i funkcionalne promene
imaju vezu sa razvojem depersivnih i
anksioznih poremećaja(Janka 1996)
 Sve više podataka govori da se
patofiziologija major depersivnog u starosti
poremećaja razlikuje od onoga kod mladih
(Nobler 1999)
 U pozadini primarne i sekundarne depresija u starih
stoji nedovoljna aktivnost kortikalno-
bazalnoganglijsko-talamične omče ( Robinson
1999,Gareri 2002)
 Genetska pozadina manje presudna ,može se
pomenuti depersivni sindrom u sklopu CADASIL
(cerebral autosomal dominant arteriopathy with subcortical infarcts and
leukoencephalopathy)
sindroma vezan za Notch 3 gen na
hromozomu 19 ( Desmond 1999)
Strukturalne i vaskularne promene
 Proširenje komora , kortikalna atrofija (Aleksopoulos et
al 1992)
 Smanjenje hipokampusa ( Steffens 2000)
 MRI hiperintenzitet periventrikularne i supkortikalne
bele mase, i bazalnih ganglija (Zubenko 1990)
 Pad moždane perfuzije prefrontalno (Nobler et al 1999) ,
te gornje –temporalno i prednje –parietalno ( Sackheim
et al 1990) korelira sa depersivni simptomima i starenjem
 EEG nije od velike pomoći sem u diferencijaranju od
demencije i delirijuma,P300 nije ušao još u redovnu
kliničku praksu a produženje latence sreće se kod
depersije kasnije životne dobi sa disfunkcijom
egzekutivnih funkcija
Neuroendokrine promene
Serotoninski sistem-promene u sklopu starenja

-5HT1A ( 1A receptor ) 10% (desetogodišnje)

-5HT2A ( 2A receptor)13-34%
-5HTT (serotonintransporter) 4.2%
Promene u senilnoj depersiji

-5HT1A 57-68%
-5HT2A 42-54 %
- 5HIAA (5 hidroksiindolsirćetna kiselina ) kod
pokušaja suicida
Kateholaminski sistem

Promene u sklopu starenja

Cerebelarni beta receptori

Degeneracija prefrontalnih NA puteva
D2
D3
DAT
Promene u senilnoj depresiji

NT-3 (neurotrophin )
NA u locus coeruleusu
CA ciklicitet u hipotalamusu
HVA (homovanilinska kis.)
MAO-B
Psihosocijalni faktori

Penzionisanje,inaktivitet ,gubitak bliskih ,samoća

dovodi do upućenosti na druge kako u svim
segmentima , raste broj somatskih bolesti .
Najveći problem penzionera su teškoće u
saobraćaju , zdravstvenoj zaštiti , nehuman odnos
prema njima, niska primanja, nedostatak
razonode, samoća (Kopp & Skrabski 1995)

Smanjeno vrednovanje samog sebe a i od strane

drugih , frustracija u potrebi za afirmacijom što dalje
pogoršava osećaj bezvrednosti ( Fürediné 1998)
Klinička slika,tok i prognoza

1.Rasploženje - kod starijih česta aleksitimija i ne mogu

prepoznati svoju depresivnost ( Katona et al 1997)
2.Anhedonija
3.Gubitak apetita nije specifičan, moguć zbog oboljenja
štitne žlezde ili tumora
4.Poremećaj sna – rano budjenje i osećaj nenaspavanosti
može biti uzrokovano oboljenjima pluća i srca
5.Psihomotorna agitacija ili zakočenost
6.Osećaj umora – moguć kod anemije, srčane
dekompenzacijei hroničnih plućnih bolesti
7.Nezainztersovanst,samooptuživanje ,oseć
aj krivice- treba obavezno pitati da li ti
simptomi postoje
8.Smetnje koncentracije-potrebno pratiti
zbod moguće demencije
9.Suicidalne misli-treba pitati zanjih , time
se smanjuje rizik od pokušaja jer stari u
vide u tome zaintersovanost , brigu o njima
10.Besperspektivnost
11.Strepnja i ljutnja
12.Iritabilnost
13.Neobjašnjivi telesni simptomi
14.Nekomplijantnost
15.Psihoza- moguće halucinacije,
paranoidni simptomi ( moguće i vizuelne
halucinacije mada one mogu ukazivati na
tumor,metabolički poremećaj ili demenciju,
a moguće su i akustične iako su one
karakteristične za shizofrene psihoze)
Loši prognostički prediktori

-Kasniji početak depresije

- Teža klinička slika i upornost tegoba
- Ne melanholični tip
- Ranija depresivna epizoda ili dupla depresija : depresija koja se
nakalemi na distimiju
- Komorbiditet sa anksioznim poremećajem,poremećaj linosti , abusus
alkohola,poremećaj sna
- Psihotični simptomi
- Kognitivno oštećenje
- Neuroradiološke abnormalnosti
- Psihosocijalna regresija,samoća,loši uslovi života
- Terapijski nihilizam ( koji potkrepljuju rodbina ili i lekari)
- Kasnije započeto lečenje
- Subdoziranje , kratkotrajno lečenje
 pseudodemencija demencija

porodična anamneza afektivni poremećaj demencija

anamneza depersija ,event. manija poremećaj ličnosti

žalba na probleme sa pamćenjem u prvom planu često odsutno

ponašanje pri pregledu odgovori tipa ' ne znam' saradljiv

izvršavanje naloga bezrazložno oscilirajuće konzistentno uz zamirljivost

orijentacija spor , relativno dobra dezorijentacija u vremenu

doživljaj uspeha pri pregledu ako prihvata pregled , prisutno prisutno

reakcija na neuspeh indiferentan Očajan ( katastrofična reakcija )

mimika melanholična omega bezizražajna

afektivitet samo u negativnom pravcu labilan

suicidalne misli moguće nisu prisutne

deluzije moguće,afektivno determinisane uglavnom nisu prisutne

glavna odstupanja biološki znaci depersije kortikalni simptomi

 Stres ,depresija i demencija
produkcija
ACTH,beta
stres endorfina raste

hipotalamo-
hipofizarna
disfunkcija aktivnost kortizola
raste

depresija
raste nivo
propadanje ćelija holesterola,
CA3 regije triglicerida ,razvija
hipokampusa se hipertenzija

kognitivni pad oštećenje krvnih

sudova,vaskularne
lezije
 Suicid

WHO/EURO Multicentričko iztraživanje u 13 evropskih zemalja kod starijih od

65 godina – smrtnost 29.3 ,pokušaji 61.4 na 100 000 ,odnos pokušaj/uspešno
kod starijih od 65 godina 2:1 ,kod mladih 8-10: 1 (De Leo i Scoco 2000).
Violentni pokušaji suicida su češći u starih ( ustrel,vešanje, skok sa visine ili u
vodu).

Najveća stopa suicida je posle 75 godina .

Suicid posle 65 godina mnogostruko češći u odnosu na mladje u latinskim

zemljama dok je u anglosaksonskim zemljama razlika znatno manja što se
objašnjava kulturološkim odnosom prema starijima.

U većini uspešnih suicida u pozadini je afektivni poremećaj,posebno prva

depersivna epizoda.

Jedna studija Centra za epidemiologiju u Pečuju nalazi da su pored organskih

mentalnih poremećaja , depresija i anksiozni poremećaji česti te da su uzeti
lekovi ( najčešće benzodijazepini, hipnotici ) ukazali da su pacijenti tretirani
samo anksioliticima , a da je prava pozadina ostala nedijagnostikovana i
neadekvatno tretirana.
Primarna prevencija suicida : jačanje protektivnih faktora , smanjenje
rizika – ekonomsko i socijalno blagostanje , očuvanje zdravlja ,
penzionisanje

Sekundarna prevencija – otkrivanje rizične populacije , lečenje

Tercijerna – postvencija : pomoć pružena rodbini , bliskima pacijenta

koji je izvršio suicid
Žalovanje i depresija

Tanatopsihologija : grana tanatologije koja se bavi

psihološkim aspektima umiranja, smtri,žalovanja

Kadmos sindrom : sindrom kod starih nakon gubitka

odraslog deteta

Gubitak kućnog ljubimca često bagatelizovan , a u praksi

često praćen veoma jakim emotivnim pražnjenje

Smrtnost posle voljene osobe u starih u prvih 6 meseci

četvorostuka u odnosu na kontrolnu grupu ( Mendes et
al 1993)
Proces žalovanja

1.Anticipatorno žalovanje u isčekivanju smrtnog

ishoda
2. Šok nakon vesti o smrti
3.Kontrolisana faza tokom rešavanja tehničkih stvari u
vezi smrti bliske osobe koje potisnu tugu
4.Konfrontacija : preživljavanje gubitka,promene
vezane ra raniju vezu
5.Adaptacija :prihvatanje
gubitka,prilagodjavanjenovonastaloj situaciji
žalovanje
samooptuživanje samo u odnosu na
vezu sa pokojnikom
na osećaj krivice i samooptuživanje se
može se uticati racionalnim
argumentima
suicidalne misli i fantazije retke , ako
postoje ,pasivne
anhedonija nije obavezna
psihomotrna retardacija blaga
poremećaji funkcija blage,prolazne
depresija
samooptuživanje generalizovano ,
osoba je bezvredna , loša
samooptuživanje i osećaj krivice imaju
karakteristike doksazme , često
nekorektibilne racionalnim
argumentima
suicidalne misli česte , ideacije aktivne
anhedonija karakteristična ,izražena
psihomotorna retardacija veoma
ispoljena
poremećaji funkcija izražene,uporne
žalovanje depresija

normalna identifikacija sa umrlim i blaga patološka hiperidentifikacija sa

ambivalenija umrlim ,pojačana ambivalencija , bes

simptomi vremenom blede simptomi ne blede, pojačavaju se

vremenom,kao da nikada neće prestati

osoba reaguje na hrabrenje, ne reaguje na hrabrenje ,podršku , ne

podršku,može se uključiti u socijalne uključuje se u socijalne relacije
relacije

okolina reaguje empatijom,simpatijom često iritira,izaziva antipatiju u

socijalnim kontaktima

antidepresanti ne ublažavaju simptome antidepresanti ublažavaju simptome

tugovanja depresije
Poremećaji sna

Nemedikamentozna terapija treba da je u prednosti

( psihoedukacija, kognitivna terapija u vezi zabluda vezanih za
san ,monitorisanje spavanja , paradoks tehnike ...)

Medikamentozna terapija

Prva linija : benzodijazepinski preparati kratkog i srednje

dugog poluvremena ( cinazolam,brotizolam,temazepam ) i
agonisti benzodijazepinskih receptora ( zolpidem,zopiclon i
zaleplon)
Druga linija : benzodijazepini dugog poluvremena metabolizma
( nitrazepam ,flunitrazepam ) , benzodijazepini ultrakratkog
metabolizma ( midazolam ) i sedativni antidepresivi
Često korišćeni ali se ne preporučuju : antihistaminici ,
( melatonin ),barbiturati,meprobamat, antipsihotici –
niskopotentni neuroleptici (levopromazin,tioridazin,tiaprid) ,
hemineurin,glutetimid
Skale depresivnosti

GDS (Shiekh &Yesavage 1986)

GDS-4 (Shah et al 1996)
BASDEC ( Adshead 1992 )
SELCARE D ( Bird et al 1987)
BDI ( Beck et al 1961,1971)
HADS (Zigmond & Snaith 1983)
CESD ( Radloff et al 1986()
CESD-10 ( Itwin et al 1999)
Zung ( Zung 1965)
MADRS ( Montgonerz & Asberg 1979)
HAM-D (Hamilton 1960,1967)

skale procene kognitivnih funkcija i depresije

GMSS (Copeland et al 1976)

CIE (Henderson et al 1992 )
CAMDEX (Roth et al 1986)
DSSS,NIMH DMASA ,NAI...
GDS
CESD 10
Specifičnosti farmakoterapije depresije u
starijoj dobi
 Resorpcija sporija
 Smanjena funkcija bubrega
 Jetra sintetiše manje albumina
 Produkcija neurotransmitera smanjena
 Broj receptora smanjen i povećana
osetljivost
 Povećana relativna količina masti
Principi terapije
 Početi polovinom uobičajene doze
 Za postizanje efekta čekati 6 nedelja
 Augumentacija ako postoji delimično
poboljšanje ( 25%) nakon 6 nedelja
 Litijum –smanjena indikacija
 T4 0.1 mg pro die
 Bupropion 100-150 mg uz SSRI
 Pindolol 3x2.5 mg uz SSRI
 Buspiron 10-20 mg uz SSRI često primenjivan
mada ne postoji jasan stav (Preskom
1999,Majtényi 2000)
 Kod psihotičnih simptoma primeniti atipične
antipishotike (Snowdon 1997)
 Kod teraporezistentne depresije ima
indikacija za ECT (Katona 2000)
 Prednost unilateralnoj aplikaciji tokom 4-6
tretmana , te tada bilateralno ako nema
odgovora
 Kod BAP litijum , malim dozama se
postiže terapijska vrednost u serumu , a
ukoliko je kontraindikovan ordinirati
valproat ili karbamazepin (Snowdon 1997)
 depresija u anamnezi

da ne

Ranije primenjivan Ranije primenjivan SSRI u subterapijskim dozama

AD AD kontraindikovan tokom 6 nedelja

responder delimični responder non-responder

terapija narednih 6 nedelja Povećanje doze ili augumentacija

Terapija narednih 12 nedelja

potom održavanje ( i profilaksa)
 non-responder

augumentacija ili promena leka

( RIMA,SNRI,SSRE )

remisija non-responder

promena leka ( NaSSA,...)

održavanje (profilaksa)
SSRE –selekctive serotonine reuptake
enhancer-TIANEPTIN
AD dejstvo nuzpojave Početna Prosečna
doza dnevna
(mg) doze(mg)

amitriptilin NA++ Sedacija,antimuskarinsk 25-50 75-100

5-HT+ o,posturalna
hipotenzija,aritmija

imipramin NA++ Kao za amitriptilin ali 25 75-100

5-HT+ manje sedira

nortriptilin NA++ Kao za amitriptilin ali 10 75-100

5-HT+ manje sedira,manje anti
muskarinskoi manje
obara pritisak
dothiepin NA++ Kao amitriptilin 50-75 75-150
5-HT+

mianserin Alfa 2 sedacija 30 30-90

lofepramin NA++ Kao amitriptilin ali 70-140 70-210
5-HT+ anjesedira,manje
izrazženi
antimuskarinski,hipoten
zija i kardijalni problemi
Trazodon 5-HT2 Sedacija, 100 300
vrtoglavica,glavobolja

Citalopram 5-HT Mučnina,povraćanje,abdo 20 20-40

minalna bol,
proliv,glavobolja,seksualn
a disfunkcija, rizik od
gastrčnog krvarenja,
poremećaj lučenja ADH

Sertralin 5-HT Kao citalopram 50 50-150

Fluoxetin 5-HT Kao citalopram , česta 20 20

insomnija i agitacija

paroxetin 5-HT Kao citalopram,moguća 20 20

sedacija i antiholinergički
efekti
Fluvoksamin 5-HT Kao citalopramali češća 50- 100-
mučnina 100 200

Escitalopram 5-HT Kao citalopram 5 10

Moklobemid MAO Poremećaj sna,mučnina,agitacija 300 300-

400

Venlafaksin NA Mučnina,insomnija ,vrtoglavica,su 75 150

5-HT voća usta,somnolencija,hiper ili
hipotenzija

Duloksetin NA Mučnina,insomnija,vrtoglavica 30 60-90

5-HT

Mirtazapin Alfa 2 Pojačan apetit,porast telesne 15 30-45

bloker,selektivn mase,somnolencija,glavobolja
i antagonist 5-
HT2/3
Inhibicija P450 enzima
IA2 2C9 2D6 3A
Fluoksetin + ++ +++ ++

Sertralin + + + +

Paroksetin + + +++ +

Citalopram + 0 + 0

Escitalopram 0 0 0 0

Fluvoksamin +++ ++ + ++

O minimalna , + blaga,++ umerena,+++ izražena inhibicija

Serotoninski sindrom

 Nemir Terapija :CIPROHEPTADIN

 Znojenje
 Tremor
 Drhtanje
 Mioklonus
 Konfuzija
 Konvulzije
 Smrt
 Metabolizam supstanci preko sistema P450

 Preko 2D6 sistema paroksetin,fluoksetini duloksetin mogu

inhibirati metaboliozam TCA,antipsihotika,lipofilika, beta
blokera,codeina,nekih antiaritmika i
triazolobenzodijazepina ( alprazolam).
 Preko 2C i 3A fluoxetin i paroksetin mogu inhibirati
metabolizam benzodijazepina,,kalcijum kanal
blokera ,teofilina i pojačati dejstvo fenitoina.
 Venlafaksin deluje slično kao SSRI sa minimalnim
efektom na 2D6 enzim ,mirtazapin na 1A2,C9 i 2D6.
 Escitalopram,citalopram, i sertralin malo su uključeni u
P450 interakcije i prva su linija AD u depresiji starije
životne dobi.

Profilaktička terapija
 U zadnjih 5 godina minimum 2
depersivne epizode
 U anamnezi 3 depresivne epizode
( Arató 1997)
 Trajanje nedefinisano,preporuka je 2
godine ( Kupfer 1992 )
Lekovi koji mogu izazvati ili pogoršati depresiju

 diuretici
 antihipertenzivi, beta blokeri
 digitalis
 glikokortikoidi
 vinkristin,vinblastin
 metotreksat
 interleukin, interferon
 benzodijazepini
 fenobarbital
 cimetidin
 rezerpin
 amantadin
 oralni kontraceptivi
 Adherenca / komplijansa

 30-60% starijih pacijenata ne uzima AD lekove

kako su prepisani
 od 3 pacijenta 1 prestane da uzima AD ( Tedlow
et al 1996 )
 na uzorku od 1001 pacijenata sa major
depresivnim poreme’ajem 50 % se žalilo na
nuzpojave i prestalo da uzima lek, dodatnih 20% je
smanjilo dozu samoinicijativno
 Bitno je informisati pacijenta ( i rodbinu ) o
nuzpojavama , početku pozitivnog efekta, trajanju
terapije , i bitna je uloga izabranog lekara.
Lečenje depresije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

 “Jedan od najĉešće korišćenih upitnika za

detekciju simptoma i merenje teţine depresivne
epizode je već pomenuti Upitnik o zdravlju
pacijenta (The Patient Health Questionnaire –
PHQ -9) – upitnik samoprocene, koji se sastoji od
9 pitanja koja odgovaraju DSM-IV kriterijumima za
postavljanje dijagnoze depresivnog poremećaja.
Ukupni skor od 10 ili više ukazuje sa velikom
verovatnoćom da se kod navedenog pacijenta
moţe postaviti dijagnoza depresivne epizode. “
 “Depresivni pacijenti se u okvirima primarne
zdravstvene zaštite najĉešće leĉe primenom
medikamenata. Pri zapoĉinjanju terapije, potrebno
je personalizovati izbor antidepresiva, a u
obzir obavezno uzeti sve faktore koji su na više
mesta detaljno objašnjeni u prethodnom tekstu
ovog Vodiĉa. Izostanak terapijskog odgovora
nakon 6 nedelja primene izabranog antidepresiva
u punoj dozi, »produbljivanje« i »usloţnjavanje«
simptomatologije, kao i pojava suicidalnih ideja,
namera i planova, znak su da pacijenta treba
uputiti psihijatru. “
 Kognitivne funkcije i depresija

 Psihomotika, pažnja,memoria,inicijativa, planiranje ,

izvršenje kompromitovano starenjem a u depresivnih
kognitivni deficit postoji u 75%, a u 10 % pacijenata težak
(Lane 1999)
 Terapija antidepresivima poboljšava i kogniciju kod
depresivnih (Lane 1999)
 Sertralin pored indirektnog poboljšanja kognitivnih funkcija
usled poboljšanja depresih simptoma,ima i direktno
( Lane 1999)
 Pozitivan efekat sertralina na pažnju i memoriju verovatno
je rezultat da pored serotonergičnog , ima i klinički
značajni dopaminergični efekat.
Efekat antidepresiva na kognitivne funkcije
(Baldwin 2001)

sertralin 4 poboljšava kognitivne funkcije

bupropion 5.4
paroksetin 5.6
placebo
fluoxetin 8.6
trazodon 10.8
mianserin 14 pogoršava kognitivne funkcije
Farmakoterapija anksioznih poremećaja

SSRI

Benzodijazepini kod teške anksioznosti i insomnije kratkotrajno uz

antidepresiv , mogu izazvati ataksiju,padove,dependenciju,imaju
usku terapijsku širinu (Nutt 2001)

Klonazepam 0.5-1.5 mg pro die

Alprazolam 1-3 mg ili alprazolam retard 0.5-2 mg pro die

Buspiron ,parcijalni serotoninski agonist ,15-30 mg pro die, ne

pogoršava kognitivne funkcije,ne izaziva dependenciju,ne izaziva
interakciju, ali se efekat sporije postiže nego kod benzodijazepina. U
većim dozama , 30-90 mg pro die ima antidepresivnbi efekat
( Martényi 2000,Rihmer & Pestality 2001)

Pregabalin
Depresija i komorbidni poremećaji
komorbidni poremećaj lek prvog izbora

akutni koronarni sindrom sertralin,bupropion

post strouk depresija
dijabet
parkinsonova bolest
HOBP
alchajmerova bolest
citalopram,sertralin,fluoksetin
( metilfenidat , ali ne rutinski)
fluoksetin ( može izazvati
hipoglikeniju),sertralin,TCA pomaže
i kod neuropatije
bupropion,sertralin ,nortiptilin ,depp
brain stim,ECT
SSRI,mirtazapin
CBT /grupna edukativna terapija
(Kunik et all 2007)
sertralin,citalopram,paroksetin

Citalopram i sertralin poboljšavaju bihejvioralne simptome kod

dementnih pacijenata kao što je agresivnost i psihomotorn nemir
( Mulchahey et al 1999 ,Solai et al 2001 )
 Psihoterapija u starijoj životnoj dobi
Ima svoje mesto u terapiji , efikasna kao dopuna farmakoterapije ili
alternativa ukoliko postoje kontraindikacije za primenu
antidpresiva.Treba da se prilagodi starijoj dobi , jer je to heterogenija
grupa od mladjih , razlika u godinama može biti 40 godina , postoje
problemi često sa memorijom , pažnjom .

Kognitivna bihejvioralna terapija- korekcija kognitivnih distorzija,

automatskih negativnih misli ( ‘depresija je znak slabosti, sramota ‘ )

Interpersonalna psihoterapija – kod procesa žalovanja , interpersonalnih

konflikta , promene uloge pri penzionisanju.

Psihodinamski pristup – manje primenjivan delom zbog toga što je

Frojd smatrao da ljudi posle 50. godine postaju nepodučivi, da obrasci
ponašanja postaju nekorektibilni , a podaci govore da je isto efikasna
kao KBT.
hvala na pažnji