UDRUENJE ZA SISTEMSKU PORODINU TERAPIJU I SISTEMSKA REENJA SRBIJE

BOLEST KAO PUTOKAZ I POREDAK LJUBAVI -SEMINARSKI RAD-

MENTOR VLADO ILI

STUDENT LILJANA OKI

BEOGRAD, 2012. GODINA

Sadraj

Uvod ...................................................................................... 2
Bolest i simptomi .................................................................. 2 Porodini raspored ................................................................ 6

Uvidi u poruke bolesti ....................................................... 8 Zakljuak .......................................................................... 12 Literatura ........................................................................... 13

Uvod

Bolest i simptomi
Bolest i zdravlje su pojmovi koji se tiu oblika ljudskog stanja, a ne odnose se na organe ili delove tela. Telo nikad nije bolesno ili zdravo, jer u njemu do izraaja dolaze samo informacije svesti. Telo ne ini nita iz fizikog sadraja istog, a u to se moemo uveriti posmatranjem lea. Telo ivog oveka svoje funkcionisanje moe zahvaliti dvema nematerijalnim instancama: svesti (dui) i ivotu (duhu). Zdravlje je stanje harmonije u fizikom, psihikom i socijalnom segmentu ovekovog bivstvovanja, gde su telesne funkcije, kao to su ritmian rad srca, odravanje telesne toplote, luenje hormona, ispravan rad svih ula, usklaene. Kada jedna od pomenutih funkcija iskoi iz koloseka, to e dovesti do disharmonije celog organizma, kada govorimo o bolesti. Bolest je stanje dubinske neravnotee koja se javlja u temelju ovekovog bia. Ako i kada ovek u svesti doivi neravnoteu, ona e na njegovom telu postati vidljiva i zvae se simptom. Simptom tako postaje signal i nosilac informacije, koji nas navodi da na njega obratimo panju. On nas izvetava da nam neto fali. Tako i lekar esto zapone svoj pregled pitanjem "ta vam fali?", a pacijent na to odgovara onim ta "ima", govorei "Imam bolove." Bolesniku uvek neto fali u njegovoj svesti (zato je i bolestan), a to bolovanje se pokazuje u telu kao simptom. Tako je ono to se ima izraz za ono to nam fali. Dakle fali nam svesti i zato imamo simptom. Simptom je blagonaklon prema nama, on vodi ka zdravlju, ali taj zaobilazni put ka ozdravljenju ne reava problem definitivno. ovek e u svesti ostati i dalje nezdrav sve dok ne bude osvestio i integrisao svoj problem. Stoga moemo rei da je simptom nuan zaobilazni put ka ozdravljenju, ali ne i reenje. Bolest se javlja kao krajnja mera opominjanja da sa nama neto nije u redu i javlja se onda kada su svi drugi, blai naini upozorenja propali.

Svi se mi nalazimo u nekom stepenu i na neki nain u stanju muke i trpljenja. Nekoga su ophrvala neprijatna oseanja (strahovi, nesigurnost, jad, konfuzije, besmisao), drugi se ale na probleme na poslu, na tegobe u komunikaciji sa sobom i sa celim svetom, trei pate od raznih bolesti i raznih neprijatnih situacija. Osnovni preduslov da se izleimo i reimo probleme, jeste da se suoimo sa njihovim dubokim znaenjem. Bolesnik bi trebalo da odgonetne ta mu njegova bolest znai i ta moe i ta bi trebalo da naui od nje. Kroz bolest, nae telo pria sa nama jer izvor bolesti zahteva da bude istraen, a povratak u zdravlje zahteva mnogo vie linog rada i promena od pukog uzimanja pilula. Bez neke vrste promene samog sebe, svoje linosti i naina ivota, velika je verovatnoa da e se stvoriti drugi problemi koji e nas ponovo vratiti do izvora, koji je stvorio i prvobitnu bolest. Svaka bolest, bilo psihika ili fizika, trai od nas da ponemo da se bavimo samim sobom i da krenemo na putovanje tokom kojeg emo dolaziti do saznanja koja e promeniti na ivot iznutra i spolja. Govorei nam ta nam zapravo nedostaje, simptom nas upoznaje sa temom koju moramo svesno integrisati. Na taj nain nam se prua ansa da procesima uenja i osveivanja, simptome uinimo izlinim. Zbog toga, svaku nelagodu, simptom, bolest ili patnju ne bi trebalo da doekamo ratoborno, jer su svi oni u slubi zdravlja, odnosno navode nas da zastanemo, okrenemo se prema svojoj nutrini i prisetimo se. Oni su poruke koje bi trebalo da primimo i proitamo, a ne da se ljutimo na njih i pohitamo da ih se reimo to pre. Na primer, kao kada bi se ljutili na potara to nam donosi visoke raune za struju (kao da je to njegova krivica) ili kada bismo mi razbili ogledalo ukoliko nam se odraz u njemu ne dopadne( kao da je ono krivo). Zdravlje i bolest stoje jedno nasuprot drugom kao dva polariteta u ivotu oveka, nalik postojanju polariteta u svemiru, gde inae vlada jedinstvo, ono sveobuhvatno jedno, gde suprotnosti miruju nerazlikovane. Te tako imamo: lepo i runo, dobro i zlo, muko i ensko, udisaj i izdisaj, raanje i umiranje, svetlo i tamno, proliv i zatvor itd. Ni za jedno ne moemo rei da je vanije i da prednjai u odnosu na ono drugo, jer i jedno i drugo su potrebni, i jedno i drugo predstavljaju ivot. Iza svakog para suprotnosti stoji jedinstvo. I jedan i drugi ekstrem u okviru polariteta ukazuju na isti problem. Tako, i bahatom i stidljivom fali sigurnost, i iza niskog i iza visokog krvnog pritiska stoji beg od konflikta, i iza zatvora i iza proliva stoji poziv na otputanje. 3

Kao to se radost ogleda i u smehu i u suzama, tako i strah jednom daje obamrlost, a drugi put panino beanje. Isto tako visok stepen agresije ne znai da se osoba ne boji, kao to i demonstrativna seksualnost ne znai da seksualnih problema nema. Svaki ekstrem s' prilinom sigurnou upuuje na problem. Ieznue problema deava se na sredini, negde izmeu ekstrema.Svi znamo da bez kiseonika nema ivota i da je kiseonik dobar. Ali i dobrih stvari moe biti previe. Tako je udisanje istog kiseonika pogubno isto kao i udisanje istog ugljen dioksida, jer oba sluaja dovode do intoksikacije organizma, i na koncu do smrti, dok je njihova specifina smea spojiva sa ivotom ,kao to je udisanje ambijentalnog vazduha. Praktina veba 1 Krvni pritisak kao rezultat meudejstva krvi i zida krvnog suda. (na scenu izau izabrani parovi gde je jedno osoba 1 , a drugo osoba 2. Prvi deo vebe je demonstracija krvnog pritiska osobe 1. Osoba 1 je krv osobe 1, a osoba 2 je zid krvnog suda osobe 1. Stanu jedno nasuprot drugom na optimalnom rastojanju i prate senzacije koje se pojavljuju. Drugi deo vebe je demonstracija krrvnog pritiska osobe 2. Osoba 2 je krv osobe 2, a osoba 1 je zid krvnog suda osobe 2. Stanu jedno naspram drugog na optimalnoj udaljenosti i prate eventualne senzacije. Mogui simptomi koji ukazuju na hipotenziju su (pasivnost, pospanost, anemija,neodlinost, mlitavost, gubitak svesti, slabovidost,umor,glavobolja, neiskrenost...). Hipertenziju pak prate sledei simptomi( agitiranost,zajapurenost, punokrvnost, preterana aktivnost, dinaminost, napetost...) Mi iz spajanja suprotnosti i nastajemo i tako jedinstveni i boravimo u utrobi majke. Sa roenjem i prvim udahom kosmike energije mi ve postajemo bipolarni. Taj prvi udah dovodi do zatvaranja odreene pregrade u nutrini srca, to nas automatski prevodi na dvojni krvotok, takozvani mali ili pluni i veliki ili sistemski. Tako i deca kada crtaju konture srca, crtaju ga kao dve spojene polulopte koje se svojim donjim polovima istanjuju i klize u iljak, odnosno u vrh srca,odnosno u jedinstvo.

Instrument sjedinjenja suprotnosti zove se ljubav. Princip ljubavi podrazumeva otvaranje sebe i putanje u sebe neega to je do tada bilo izvan. Ljubav tei sjedinjenju, ljubav hoe stapanje, a ne da bude razdvojena. Ljubav je pristajanje bez ogranienja i uslova. Dokle god ljubav bira, ona nije stvarna ljubav, jer ljubav ne razdvaja, a izbor to ini. Ljubav ne poznaje ljubomore, jer ona ne eli posedovanje, nego strujanje. Sunce svoju toplinu daruje svim ljudima, a ne deli svoje zrake prema zaslugama. Dakle i zdravlje i bolest su neophodni u ivotu. Bolest je prijateljski naklonjena prema oveku. Ona sa njim pria i signalizira da neto nije u redu. Te je stoga bolest uperena ka ozdravljenju. Bolest se ispoljava kao simptom ili grupa simptoma koji su u sutini vidljivi deo jednog nevidljivog procesa. Poetak i koren tog procesa nalaze se negde u psihikoj sferi kao konflikt ili kao poremeaj harmonije. Taj poremeaj ometa ravnomeran tok ivotne energije u oveku. Protok univerzalne energije kroz telo moe se uporediti sa nesmetanim tokom reke u renom koritu sa sve njenim obalama i pritokama. Ukoliko se na reci napravi brana, prirodna ili vetaka, doi e do disharmonije. Tako emo pre brane imati simptome poplave, a posle brane simptome sue. Zbog jednih ili drugih predominantnih simptoma pacijent e se javiti lekaru koji e propisati ili lekove za leenje poplave ili lekove za leenje sue. I jedna i druga terapija su insuficijentne jer niko nije obratio panju na branu koja je sama uzrok svemu. Leenje pojedinih simptoma bez detektovanja pravog uzroka bolesti je nedovoljno jer e se uklanjanjem jednog simptoma svakako pojaviti novi na drugom mestu, jer za jedan te isti uzrok imamo itavu paletu simptoma. Trebalo bi da se oslobodimo iluzije da se bolest moe izbei ili iskoreniti. ovek je konfliktno bie, a samim tim i bolesno. Stanje bolesti pripada zdravlju kao to i smrt pripada ivotu. Bolest je previe iskrena da bismo je mogli voleti. Nai su simptomi nepotkupljivi, oni nas prisiljavaju da budemo iskreni, pokazuju nam ta nam zapravo nedostaje, emu ne doputamo da doe do svog prava, ta se nalazi u senci, a htelo bi se ostvariti.

Porodini raspored

Tokom poretka ljubavi mnogi problemi se reavaju na mnogo dubljem nivou (na kome su i nastali). Poredak ljubavi se dakle ne bavi povrinom problema ve traga za korenima istih. Kada govorimo o poretku ljubavi, mislimo na onu ljubav koja ima budunost i koja ovaj svet ini gostoljubivim i dobrim mestom za ivot, koja od porodice pravi mesto iskona i izvor za mnoga blaga. Mislimo na onaj red koji se izgubio iz naih ivota, a koji inae postoji kao univerzalna kategorija sa svim svojim zakonitostima, kako na nivou makrokosmosa tako i na nivou porodinog sistema. Te zakonitosti brinu o vrednostima u naim ivotima, o naoj skromnosti pred svim, o zahvalnosti to smo roeni i to smo tu, o potovanju za sve to nam je dato, kako dobro tako i loe. Rad u polju poretka ljubavi orijentisan je prema reenju bez namere i podvrgava se prirodnim procesima i zakonima koji deluju unutar porodice. Povreda tih zakona moe da dovede do tekih bolesti i patnji, a njhovo novo uspostavljanje do isceljenja. Porodini raspored nam daje informacije o nama samima, o naim sudbinama, naem nerazumevanju bolesti i tegobama koje nam se deavaju. Tako na primer, porodina upletenost roditelja moe da dovede do dinamika koje se kod dece ispoljavaju kroz razne poremeaje u vladanju, bolestima, alergijama, estim nesrenim sluajevima, nemogunosti trudnoe i slino. Tokom postavljanja porodinog rasporeda, kada je problem klijenta neka bolest, na scenu izvodimo jednu osobu u ulozi predstavnika za klijenta i takodje drugu osobu u ulozi predstavnika za bolest. I bolest je osoba i to najee enskog pola (prema Bertu Heligeru). Predstavnica za bolest obino simbolizuje nekoga ko nedostaje u porodinom sistemu klijenta, odnosno nekoga ko je iskljuen, progonjen, zaboravljen ili 'pak nekoga ko se ne pominje i ije je nekadanje prisustvo sistemu pod velom tajne. Univerzalne zakonitosti koje vae u makrokosmosu tako vae i u mikrokosmosu tj. u jednom porodinom sistemu. To je pravo na pripadnost, a ono podrazumeva da se jednom steeno, to pravo zadrava zauvek i ne moe se oduzeti. Iskljuena osoba, poravnanja radi, energetski boravi i dalje u dotinom porodinom sistemu i to obino u obliku bolesti nekog lana porodice, najee potomka koji nema veze sa originalnim dogaajem iskljuivanja dotine osobe. Osoba koja je to iskljuenje sprovela najee lepo ivi i ne snosi nikakve posledice. Na narod za to kae: "Kad dedovi jedu kiselo grodje, unucima trnu zubi." 6

Tokom postavljanja porodine konstelacije vidimo da ako se iskljuena ili zaboravljena osoba ponovo uvede u porodini sistem, ako joj se prizna pravo na pripadnost i da mesto u srcu, dalje prisustvo bolesti u tom sistemu bie izlino. U porodinom rasporedu moemo videti na delu da imamo (bolest) za ono to nam fali ( nedostaje iskljuena osoba). Ako se ponaamo prema simptomu ili bolesti kao i prema iskljuenoj osobi, tj. ako insistiramo na progonu i uklanjanju bolesti (osobe), onda je ona sve upornija i sve prisutnija. Svrha bolesti kao i njena misija bie zavrene upravo obrnutim postupkom, tj. priznavanjem postojanja takve iskljuene osobe i njenim primanjem u svoje srce. Posle ovakvog prihvatanja, bolest nee vie imati razloga za postojanjem, te e napustiti sistem.

Uvidi u poruke bolesti

Sada emo se osvrnuti na srane bolesti i na ono to nam one govore o sranim bolesnicima. Srce je organ i centar svih emocija, pa i emocije ljubavi, a krv koja predstavlja ivotni sok je radost i razigranost. Postoji mnotvo izraza u kojima se pojavljuje srce kao asocijacija za emocije. Emocija je neto to ovek izbacuje iz sebe, kretanje iz ljudske nutrine prema spolja. Potie od latinske rei emovere to znai pomicati, pomeriti iz sebe. esto kaemo da nam srce skae od veselja, da nam je srce prepuklo, da nam srce iskae iz grudi, da nam je neto na srcu ili u srcu, da neto uzimamo k' srcu ili da nam je neto priraslo srcu. Srce je simbol ljudskog sredita, kojim ne upravljaju ni intelekt ni volja. Oseanja, a posebno oseanja ljubavi, tesno su povezana sa srcem. Zatvoren i uskogrudan ovek ne slua svoje srce, ne poznaje srdana oseanja i uglavnom je hladnog srca. Nae anatomsko srce podeljeno je sranom pregradom na dva dela, kao to je i ozkucaj srca dvozvuk. Srce je ujedno simbol i za ljubav i za jedinstvo. Na to mislimo kada kaemo da majka nosi dete ispod srca. Anatomski bi ovaj izraz bio besmislen, ali u ovom sluaju srce slui kao simbol za sredite ljubavi, te nije bitno to ono lei u grudnoj duplji, a dete u trbunoj. Suprotnost ovom sreditu je glava, odnosno razum. Od oveka oekujemo da mu i glava i srce, da i razum i oseanja budu prisutni i da budu u harmoninoj ravnotei. ovek istog razuma deluje hladno, a ovek koji ivi samo oseanjima esto deluje nejasno i nesreeno. Problemi u protoku energije ljubavi i radosti kroz srce dovode do sranih oboljenja kao to su: angina pectoris, miokardni infarkt, bolesti sranih zalistaka i slino. Takoe, opte poznati faktori rizika za srana oboljenja nalik eernoj bolesti i hipertenziji, takoe predstavljaju disharmoniju u protoku energije ljubavi. Ako je prepreka protoku energije ljubavi na nivou koronarnih arterija , koje su dovodni krvni sudovi za srani mii, puni kiseonika i hranljivih materija, shvatamo da nedovoljan priliv ovih nutrijenata dovodi do patnje srca koja se zove angina pectoris. Znai uskogrudost. Ako ova patnja dovoljno dugo traje dovee do miokardnog infarkta.

Diabetes mellitus. Diabetes mellitus, potie od grke rei diabeninen, to znai baciti ili proi kroz neto. Iza ovoga stoji nepriznata elja dijabetiara za ljubavnim ispunjenjem sparena sa nesposobnou da se ljubav prihvati i pusti u sebe. Dijabetiar mora iveti od zamenske hrane, od zamene za svoje stvarne elje. Ekstremna neregulisanost glikemije dovodi do kome, odnosno ugroavajue kiselosti organizma. Kiselost je simbol agresije. Agresija i ljubav su polariteti isto kao to su i eer i kiselost. Poruka je, ko ne voli, ukiselie se, odnosno ko ne ume uivati, uskoro ni sam nee biti predmet uivanja. Samo onaj ko moe primiti ljubav, moe je i dati. Dijabetiar nije u stanju da primi eer, da ga asimiluje i da ga iskoristi ve ga neiskorienog izluuje putem urina. Ako u prethodnoj reenici re eer zamenimo sa reju ljubav shvatiemo ta dijabetiar ini od ljubavi. On je praktino ispiki. Dijabetiar eli ljubav, ali ne usuuje se da je aktivno realizuje. Ne moe ljubav dobiti, jer nije nauio kako se ljubav daje. Oni ostaju eljni ljubavi, a njihovi krvni sudovi ostaju sueni, a kao takvi bivaju prepreka nesmetanom toku krvi, odnosno ivotne radosti. Oni ostaju uskogrudi. I sami znamo da je slatko zamena za ljubav i da je osobe koje vape za ljubavlju preterano konzumiraju. Krvni pritisak. Krv simbolizuje ivot i ona je materijalni nosilac istog, kao i izraz individualnosti. Krv je poseban sok. Ona je sok ivota. Svaka kap krvi sadri itavog oveka, a odatle i mogunost da se iz kapi krvi postavi itava dijagnoza. Krvni pritisak je izraz ljudske dinamike. On nastaje iz meuigre ponaanja krvi kao tenosti i zidova krvnih sudova koji predstavljaju granice i pruaju otpor protoku krvi. Hipotoniar uopte ne izaziva granicu. Ne pokuava se probiti ve izbegava otpor i konflikt i brzo se povlai. Analogno tome i krv mu se povlai do toga da izgubi svest. Tokom gubitka svesti, povlai se iz svesnog u nesvesno, te sa problemima koji su mu na putu vie nije povezan. Ne moe stajati. Nedostaju mu postojanost i iskrenost. esto je anemian i to na raun nedostatka gvodja. Time je poremeeno prevoenje kosmike energije koju udiemo u telesnu energiju odnosno krv. Hipotoniar svoje stanje koristi kao alibi za sopstvenu pasivnost jer mu nedostaje neophodan pritisak. Hipertoniar se neprestano nalazi u zoni konflikta i poviene tenzije, ali za njega ne pronalazi reenje. On stoji pored konflikta, ali se ne suoava sa njim, pa se viak pritiska ne troi. 9

I hipotoniar i hipertoniar se klone konflikta ali su im taktike razliite. Hipotoniar bei od konflikta povlaei se u nesvesno, a hipertoniar odvraa sebe i okolinu preteranom aktivnou i dinamikom. Visok krvni pritisak je indicija za zaustavljenu agresiju i samokontrolu sve do kontrakcije krvnih sudova. Rezultat je srani udar. Srani udar je suma svih neizvrenih udaraca. Dovodni sudovi za srce su se stvrdnuli i suzili tako da mii ne dobija dovoljno hrane za normalno funkcionisanje. Sa starenjem obino raste odvajanje od nesvesnog, a sa tim i okotavanje u sopstvenim normama i ivotnim laima. Originalni lek za to je nitroglicerin, dakle eksplozivno sredstvo. Ko ne dozvoli sebi da eksplodira emotivno, eksplodirae mu srce. Samo tvrdo srce moe da pukne. Mitralni zalistak. Stenoza mitralnog zaliska predstavlja branu ravnomernom protoku krvi na nivou mitralnog ua. Mitralno ue nalazi se u levoj polovini srca na liniji pregrade koja deli levu pretkomoru od leve komore. Ispred brane imamo simptome poplave ( edem plua, nabrekle vene vrata, oteen trbuh, uveanu jetru i otoke na nogama), a iza brane imamo simptome sue( jako nizak krvni pritisak nedovoljan da opskrbi sve organe u telu). SImptomi poplave lee se davanjem diuretika, a simptomi sue davanjem kardiotonika i lekova za poveanje pritiska. Uklanjanje brane podrazumeva zamenu nativnog mitralnog zaliska vetakim. Ali bez promene sebe , svoje linosti, naina ivota, ako bi takav bolesnik dovoljno dugo iveo opet bi dopao operacije i nove zamene mitralnog zaliska. Kada je protok energije ljubavi kroz srce ometen i ako dovoljno dugo traje, kao poslednja terapijska mera preporuje se operacija na otvorenom srcu. U operacionoj sali nalazi se pacijent i rasporedjen po odreenom protokolu tim zdravstvenih radnika koji uestvuje u operaciji. Taj raspored se podudara sa porodinim rasporedom u porodinom sistemu gde su ispotovane sve vaee zakonitosti, ali prvenstveno pravo na poredak. Na prvom mestu u timu nalazi se operator, koji stoji sa desne strane grudnog koa pacijenta. On odgovara najstarijem u porodinom sistemu. On je glavni i odgovoran je za celokupno funkcionisanje procedure. Sa leve strane operatora stoji anesteziolog. On odgovara enskoj ulozi u porodici, veoma vanoj i neprocenjovoj. Anesteziolog brine o pacijentovom celokupnom stanju i njegovim vitalnim funkcijama, dok je operator skoncentrisan na operativno polje. Nadalje levo od anesteziologa, a preko puta operatora stoji asistent operatora koji mu pomae tokom procedure. 10

Timu jo pripada instrumentarka, anestetiarka, tehniari za vantelesni krvotok. Ovakav raspored u operativnom timu, koji je u saglasnosti sa osnovim principima porodinog rasporeda, u slubi je zdravlja i upuuje na nesmetani tok ivotne univezalne energije kroz operativni tim i celu operacionu salu. Praktina veba 2 Demonstracija otvorenom srcu. (na scenu izvodimo pacijenta i lanove operativnog tima i kaemo im da zauzmu pozicije na sceniprema sopstvenom oseaju). poretka operativnog tima u operacinoj sali tokom operacije na

11

Zakljuak

Poremeen porodini raspored, unutar kojeg nisu prisutni ili se ne potuju osnovni kosmiki zakoni, dovodi do pojave bolesti, ali isti taj porodini raspored sa svim svojim pravima, takoe pomae na putu do isceljenja i blagostanja, pa makar i kroz operaciju. Tako se krug zatvara. Moemo rei ono to nas ne uniti to nas i spaava.

12

Literatura

1. Thorwald Dethlefsen, Ruediger Dahlke: Bolest kao put, Zagreb,2011. 2. Vlado Ili: Kultura konflikta, Paideia, Beograd, 2009. 3. Bert Helinger,Gabriela ten Hevel: Priznati ono sto jeste, Paideia, Beograd, 2005. 4. Omraam Mikhael Aivanhov: Zlatna pravila za svakodnevni ivot, Glosarijum, Beograd, 2006. 5. DVD snimci Berta Helingera i saradnika: Kongres putevi ljubavi, Opatija, 2006.

13