www.maturski.

org

Depresija
Uvod i epidemiologija
Tuga je u redu, depresija nije
Istraivanja pokazuju da zimske hladnoe, praznini rauni, teko ostvarive
novogodinje odluke, kao i ponovno suoavanje sa poslom nakon perioda praznienja,
obeleavaju mesec januar kao plodno tle za zapoinjanje depresija. Meutim,
neraspoloenje i tugovanje ne znae nuno depresiju. A i depresija ima leka, za onog ko
ga trai.
U svakodnevnom ivotu iroko rasprostranjena upotreba termina depresija za
oznaavanje nekog ko je tuan i bezvoljan dovela je do toga da skoro svaki ovek
moe sebi u nekom trenutku prikaiti ovaj epitet. S jedne strane ovaj trend moe
smanjiti stigmatizaciju prema ovom poremeaju emocija. S druge pak, olako shvatanje
o prevazilaenju depresije snagom volje ili otpisivanje problema moe imati ozbiljnije
posledice.
Tuga je ok
Kad nikada ne bismo bili frustrirani, kada ne bismo doivljavali gubitke i poraze,
kada ne bi plakali - ne bi ni umeli da prepoznamo zadovoljstvo i sreu ili ona ne bi
postojala kao entitet. Potiskivanje i odbacivanje neprijatnih oseanja ne brie iste, ona
se onda telesno manifestuju i ljudi dugo lee somatske simptome; jer je drutveno
prihvatljivo da mi lupa srce, ali ne i da neto sa mojom psihom nije u redu. Tuga je
ok. Ona nije nuno destruktivna i nije rezervisana samo za slabie. Ona moe da
navede na preispitivanje i preusmeravanje emocionalne energije. Tuga ima adaptivnu
funkciju i korisna je. Razbuktala depresija nije.
Kako prepoznati depresiju
Tuga se kvantitativno i kvalitativno razlikuje od depresije. esto se kae da je
depresija patoloka alost. Znai da je tugovanje nesrazmerno povodu ili i nije izazvano
spoljnim povodom. Taj povod ne mora objektivno biti prepoznat kao opravdan za
ispoljavanje tuge, ve je bitniji lini doivljaj i percepcija tog povoda. Postoje kriterijumi
na osnovu kojih se moe posumnjati da je osoba upala u depresiju, odnosno na
osnovu kojih struno lice (psihijatar, psiholog) moe uspostaviti dijagnozu klinike
depresije. Oni obuhvataju perzistentno snieno raspoloenje u trajanju od najmanje dve
nedelje, probleme sa snom, lo ili pojaan apetit, malaksalost, slabost koncentracije,
suicidalne misli, samoprebacivanje, negativnu valorizaciju sebe i drugih, pesimizam.
Karakteristian je gubitak interesa i zadovoljstva (za socijalnu komunikaciju, seks,
hranu..) i depresivna osoba se ak ni privremeno ne osea bolje ako joj se dese neke
lepe stvari. Takva osoba esto sebe krivi za banalne stvari a ima moralno indiferentan
stav prema neemu to bi zdravoj osobi nametnulo oseaj krivice. Depresija se obino
povezuje sa nekim gubitkom, stresom ili traumatinim iskustvom, ali uzroci mogu biti i

genetske, bioloke prirode i usled modanih oteenja. Ona je i esta nus pojava i
pratei inilac telesnih bolesti (kao kod infarkta, transplantacije kotane sri, raka..).
Ono to je bitno uoiti u poreenju sa tugom je prepoznati kada tugovanje postaje
disfunkcionalno, da je kvalitet ivota u duem vremenu u drastinom padu i
prepoznajemo li simptome ove bolesti. Jer depresija je bolest i lei se uspeno.

ta moemo sami a ta ne
Nasuprot onima koji tugu ne priznaju za legitimno oseanje, postoje i ljudi koji joj
se preputaju izlazei iz njenih granica. Pozitivna oseanja mogu da budu isceliteljska,
ali esto je sluaj da nita mi nije, mogu ja to, glavu gore i proi e samo od
sebe nee uroditi plodom. U zavisnosti od vrste depresije, kao i od karakternog tipa
osobe - mogu postojati razliiti naini prevladavanja. Osamljivanje je obino primamljiv
izlaz, ali neproduktivan. S druge strane i druenje, koje je obino dobra taktika, neki
ljudi koriste samo da bi mislili o onome to ih rastuuje, poput obilaska prodavnica to
nas samo podsea na to ta sve sebi ne moemo priutiti. I neke zabave mogu biti
uzrok recidiva depresije. Najgore to ovek moe da uradi, gore od toga da ne uradi
nita je traenje pribeita u alkoholu i drogama. Alkohol moe biti i opasniji, iako stvara
manju zavisnost, zbog toga jer je socijalno prihvatljiv i zloupotreba se esto ne
prepoznaje i/ili ne osuuje, a alkohol kao depresor centralnog nervnog sistema nee
reiti ni najobiniji problem a kamoli depresiju. Ono to ovek moe sam uraditi za
sebe i to nedvosmileno pomae ogleda se u redovnom bavljenju nekom fizikom
aktivnou, zdravoj ishrani, izlaganju suncu i dobrom snu. Telo i misli su u povratnoj
sprezi. Naravno, kad je re o teim oblicima depresije leenje podrazumeva i
antidepresive. Antidepresive ne treba uzimati na svoju ruku, iz kojekakvih prirunika i
slino. Prepisani od strane psihijatra obino se koristite dui vremenski period da bi se
osetio njihov efekat i to redovnom upotrebom. U svakom sluaju, izlaz iz depresije
podrazumeva i promenu naina razmiljanja, saniranje uzroka a ne samo posledice.
Student koji pada ispit za ispitom razmilja ja sam zaista glup i nesposoban, umesto
da daje sebi neko adaptivnije objanjenje (i najee tanije) kao na pr. nisam dovoljno
uio. Tako da je i psihoterapija nezamenljiva u tretmanu depresije.
Negujte svoje mentalno zdravlje
Depresija moe ivot uiniti besmislenim i nepodnoljivim. Prvo bi trebalo osobu
u depresiji uveriti da nije gubitnik, ali da ima odgovornost prema sebi, i naina da
sebi pomogne. Obratiti se za pomo nije sramota, ve zrelost. Ne obratiti se za pomo
je pobeda predrasuda i nebrige o sebi, pristajanje na
patnju i otpisivanje kvalitetnijeg ivota. ovek moe
- Depresija
pogaa
121
sam da tuguje, ali najee ne moe sam da se bori
milion ljudi irom sveta;
sa depresijom. Kao to negujemo kosu, zube, srce,
- Najvei broj depresivnih je
telesno zdravlje, tako treba negovati i mentalno.
meu mladima;
- Procenjuje se da e do
Depresija je bolest koja je po broju obolelih, uz
2020. depresija postati
kardiovaskularne
bolesti, karcinom
i saobraajni
drugi
po
redu
uzrok
traumatizam,
obeleila
kraj
XX
i
poetak
XXI veka.
oboljevanja
u
optoj
Danas
se
smatra
da
je
po
incidenci
oboljevanja
na 2.
populaciji;
mestu. Radi se o bolesti svih vremena, svih uzrasta,
- Depresija vodi u suicid oko
rasa i oba pola. ene oboljevaju dva puta ee
850 000 ljudi godinje;
nego mukarci.
- 50%
obolelih
se
oporavljaju za manje od 3
meseca;
Za oko 2 godine posle
izleenja,
2/3
ponovo
doive
depresivnu
epizodu;
- Mentalni poremeaji su na

Depresija je masovno zastupljena u SAD smatra se da preko 16-20 % populacije

boluje u toku ivota od depresije (raniji podaci 3-10%), a to su milioni ljudi, tj. ogromne
finansijske trokovei stvara leenje ovog oboljenja. U Evropi je gotovo svaka 4. osoba
bolovala ili boluje od depresije. U Srbiji je evidentan porast depresivnih kao posledica
ekonomske tranzicije, pada standarda, nesnalaenja u novim drutvenim odnosima i
okolnostima, ratova na tlu bive Jugoslavije....Pri tome, odmah bi trebalo rei da
okolnosti i okolina nisu jedini uzroci ove bolesti. U Hrvatskoj je registrovano najmanje
400 000 depresivnih a smatra se da je to manji broj od stvarno obolelih.

Slika 1: Slike Vincent van Gogh-a koji je bolovao od manino-depresivnog

sindroma tj. bipolarne depresije.

Pojam, definicija
Postoje vie definicija bolesti kao i teorija o uzroku i nastanku bolesti. Savremene
definicije kazuju da je re o ozbiljnoj bolesti koja zahvata i misli (psihu) i telo. Sinonimi
bolesti su klinika depresija, veliki depresivni poremeaj (sindrom), unipolarna depresija
(anglosaksonska literatura), blues i blue raspoloenje i drugi.
Radi se o psihijatrijskoj bolesti ali je uzrok u savremenoj medicini naen u
telesno-materijalnom poremeaju i odraava se na celokupno psihofiziko raspoloenje
oveka sa irokom dijapazonom i razliitom teinom ispoljavanja, odnosno razliitim
stepenom poremeeja afektivnog raspoloenja.
Sama re depresija potie od latinske rei potitenost. Medicinski skup simptoma
koji definie bolest moe se bitno razlikovati od uestale kolokvijalne upotrebe rei.
Prvo, depresija kao bolest nije svakodnevno prisutno neraspoloenje i tuga koju moe, i

ima svaka normalna1*osoba pod odreenim okolnostima, oseanja koji su imanentna

ljudskom biu kao takvom, ali u kratkom i prolaznom periodu vremena. Depresija kao
bolest, u smislu snienih nivoa raspoloenja traje najmanje 2 nedelje, po nekim
autorima od 6 meseci do 2 godine, pa i due.

Uzrok depresije
Moderna medicina prihvata da je najvei broj simptoma psihikog (emotivnog)
karaktera ali da uzrok depresije lei u telesnom poremeaju. Jo je dosta toga
nepoznato. Ono to je dokazano - kauzalni poremeaj je na nivou modanih i nervnih
elija (slika 2) dela mozga odgovornog za raspoloenje limbiki sistem, nucleus
amigdale i okolnih struktura kao i u hemijskim procesima na nivou modanih elija i
komunikacijama meu njima neurotransmiterskim supstancama, koje se lue u
manjku. To su serotonin, noradrenalin i dopamin, a mogue je da ima i drugih
(slika 3). Poviena produkcija kortizola (hormona nadbubrene lezde) i CRH
(kortikotropnog realising (oslobaajueg) faktora 2* podiu nivo kortizola kao inhibitora
neurotransmitera.
Postoje mnogo teorija nastanka depresija od virusnih do psihilokih npr. po
Frojd-u. Frojd u Mourning and Melancholia, publikovanom 1917. god., sugerie da
melanholija (depresija) moe da postoji u rasponu od imaginarnog do percepovanog
gubitka i taj samo-kritiki aspekt ega je delimino odgovoran za razvoj depresije.
Glavna razlika psihodinamske i kognitivno-bihevioralne terapije lei u motivacionoj
osnovi stvorenoj od strane terapeuta i tehnikama koje se koriste da bi napravile
promenu.

* Svetska zdravstvena organizacija tano definie normalnost tj. psihiku i

fiziku bolest.
2
* supstanca koja se lui u delu mozga hipotalamusu i utie na poveano stvaranje
kortikotropnog hormona u modanoj endokrinoj (sa unutranjim leenjem) lezdi epifizi, odakle
se stimuliu elije nadbubrega na produkciju kortizola.

Slika 2: Nervna elija (neuron) mozga i shema delovanja transmitera

Dananja medicina priznaje unutranje i spoljanje uzroke depresije.

Unutranji uzroci su tkz. predizpozicija za depresiju, a odnosi se na sklonost
pojedinih familija ka depresiji, melanholini tip osoba...mada mnogi istraivai smatraju
da indukcija i uenje modela ponaanja u porodici bitno utiu na, ve rano u detinjstvu,
iskazanu slabost u prenoenju informacija u mozgu, kao i na stepen raspoloenja,
samopouzdanje, sigurnost, optu veselost i nivo energije (za psihiku ili fiziku
aktivnost).
Spoljanji faktori su mnogobrojni i svode se na gubitak (stres), uopteno govorei
voljene osobe, zdravlja, blagostanja, zaposlenja, verovanja u sistem vrednosti,
sopstvenom kvalitetu ivota. Spoljanji faktori su takoe zloupotreba alkohola i droge.
Povezanost unutranje predispozicije i spoljanjeg okidaa poveava mogunost
razvoja depresije. Posle prve epizode depresija se nikada vie ne javlja u 50% sluajeva.
Pojava 2 depresivne epizode, koje obino traju do 6 meseci, retko do 1 godine,
poveava mogunost pojave 3. epizode na 70%, a sledea epizoda poveava rizik
razvoja nove depresije do 90%.

Slika 3: Fizioloka osnova prenosa signala raspoloenja i neurotransmiteri.

Slika 4: PET (pozitron emitujui tomograf) scan pokazuje "vrue zone" poviene
aktivnost u mozgu osobe koja nema depresiju

Neki od autora dele depresije prema udruenom komorbiditetu (bolest koja

ide sa depresijom) pa imamo neurotine i psihotine poremeeje; mada mnogi koji se
bave depresijama smatraju da anksioznost (strah od nepoznatog, zebnja), koja moe
biti simptom depresije zapravo jeste udruena bolest.
Interesantna je i podela na fizike, mentalne i duhovne uzroke.
U fizike uzroke spadaju:
postnatalne hormonalne promene (i pred-menustrualne);
hormonalni nedostaci (kao to su poremeaji titnjae);
neke vrste manine depresije su pokazale da imaju genetsku
osnovu;
uopteno, bolesti kao to su bubrene ili bolesti jetre;
nedostatak prirodnog svetla tokom zime kod osetljivih ljudi;
alkoholizam;
zavisnost od droga;
alergije na hranu i lekove, hemijeske elemente ili dodataka u
hrani.
Mentalni uzroci:

nesvesni impulsi (psihologija Frojda i Junga);

pogreno-naueno suoavanje s potekoama;
nauena bespomonost (bihevioristika psihologija);
preoptereenost ili stres.

Duhovni uzroci:

oseaj oaja/ispraznosti ivota; smrt bliske osobe.

Simptomatologija
letargija (sve je preteko, ravnodunost);
poremeeno spavanje (rano buenje, potekoe pri uspavljivanju,
buenje s oseanjem umora nakon "normalno" prospavane noi);
nedostatak koncentracije;
razdraljivost;
iscrpljenost;
nedostatak seksulanog poriva;
oseaj krajnjeg oaja;
oseaj beznadnosti ili beskorisnosti u svemu;
strah od smrti;
razne fobije;
opsesivno ponaanje;
trajni oseaj zabrinutosti;
oseaj da eli zaplakati ali ne moe;
samoubilake misli ili strah od poinjanja samoubistva;
promene u apetitu i teini; drugi simptomi.

Komplikacije
Kada je depresija teka ili rezistentna moe doi do komplikacija i
neeljenjih posledica:

Samoubistvo;
Problemi u telesnoj teini;
Porodini konflikti;
Tei problemi vezani za posao;
Srani problemi;
Interpersonalne tekoe;
Socijalna izolacija i usamljenost;
Unos toksinih supstanci;
Strah od nepoznatog, trajnijeg karakrtera.

Tipovi depresije

Postpartalna depresija
Depresija dece i adolescenata
Staraka depresija
SAD (Sesonal affective disorders), najee prisutan u ranu jesen
uobiajenom simptomatologijom
Depresija kod malignih i drugih hroninih bolesti
Depresija kod sranih bolesnika (posebno ishemija srca i
postoperativa by-pass a. coronariae depresija)
Distimia (dysthymic disorder) se karakterie dugotrajnom (dve godine i
due) sa manje tekim simptomima koji ne razaraju linost, ali mogu da
povremeno ometaju normalno funkcionisanje ili da dovedu do loih
oseanja. Ljudi sa distimijom mogu i da iskuse jednu ili vie epizoda
velike depresije kroz ivotni vek.
Bipolarna depresija (ranije tkz. manino-depresivni sindrom
obrauje se i tretira kao odvojeni nozitet)

Dijagnoza
Kod odraslih
Kod dece

Najee dijagnozu depresije nije tesko postaviti. Dovoljno je bolesnika pitati da li je

tuan, uplaen, bezvoljan i moe li se od srca nasmejati. Zato je neshvatljivo da je dve treine
depresija nedijagnostikovano, neleeno, pogreno ili nedovoljno leeno.
I kada se prepozna da bolesnik ima psihike smetnje nerazumno se daju lekovi za smirenje i
neki neuroleptici koji imaju samo kratkotrajan uinak. Depresije se lee antidepresivima !!!, a
sedative i neuroleptike upotrebljavati kad za to ima opravdanja.
Uzalud je oekivati da ce depresija proi sama. To se dogadja retko. Uzalud je oekivati da e
se snagom volje, pozitivnim miljenjem, pobediti depresija. Upravo su volja i optimizam nestali kod

bolesnika i on je nemoan da ih povrati. Laiki saveti bolesniku vie tete nego koriste jer izazivaju
oseaj krivice i ukazuju da se bolesnikovo stanje ne razume.
Upravo je duboko razumevanje polazna tacka u leenju depresije. Treba imati neto u sebi
da bi se razumela bolest koja se ne vidi i ne moe se izraziti brojkama.
Za one koji to ne mogu moemo depresiju uporediti s dijabetesom. Kod prve je snien
serotonin, kod druge insulin. Krajnje pojednostavljeno, ali dovoljno da se shvati poremeaj u hemiji
tela, na koji ne moemo sami delovati.
Zato i postoje psihijatri kojima na raspolaganju stoje moderni antidepresivi s kojim je leenje
depresije postalo uspenije, jednostavnije i s manjim rizikom; a takoe i usluge savremenih
psiholokih kognitivno-verbalnih metoda.
Osim leka bolesniku bi trebalo dati deo sebe, svog razumevanja, saoseanja i vere u izleenje.

Rangiranje teine depresije

U proceni teine depresije koriste se skale koje simptome depresije pokuavaju
staviti u brojani odnos.
Jedna od najpoznatijih je HAMD (Hamilton rating scale for depression) koja
kvantifikuje 21 (ili 24, druga verzija) simptom ocenama od 0 do 2 tj. ukupno do 42 (48).
Ocena stanja od 15 do18 je granica izmeu blage i srednje depresije, dok ocena iznad
30 oznaava teku depresiju. Ova metoda je vana u praenju uspeha leenja, pad
ocene bolesnikovog stanja za 50% se smatra kliniki znaajnim uspehom.

Leenje
Kako se lei depresija?

Prvi korak u leenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Ako se sumnja

na depresiju, najvaniji korak je brzo javljanje lekaru opte prakse koji e proceniti da li
je potrebno dalje konsultovanje sa psihijatrom ili eventualno sa specijalistom druge
medicinske grane. Ujedno, bie ocenjeno da li je potrebno primeniti terapiju lekovima antidepresivima, terapiju razgovorom ili koristiti oba pristupa. Bilo o kojoj terapiji da je
re, oboleli mora redovno, strpljivo i dovoljno dugo biti leen jer kratkotrajna
poboljanja su samo privid i bolest se bez uporne terapije ne moe iskoreniti.

Uopteno, terapija depresije odvija se u tri etape:

1. Leenje akutne epizode
2. Stablizacija terapije
3. Prevencija ponovnog pojavljivanja epizode depresije

U prvoj etapi primenjuju se psihofarmaci, prvenstveno antidepresivi, sa ili bez

psihoterapije.
U drugoj fazi primat ima psihoterapija, udruena sa farmakoterapijom. U treoj
etapi postoji vie profilaktikih strategija i o tome e biti rei kasnije.

Celokupan tretman obuhvata sledee mere:

Antidepresivi
Komplementarna i alternativna medicina: Herbalni preparati i
suplementi
Kognitivno-bihevioralana terapija (CBT)
Psihoterapija
Hrana i vebanje
Socijalni tretman (organizovano druenje) i kuni ljubimci
Komplementarna i alternativna medicina 2: Akupunktura,
masaa i drugi fizikalni tretmani
Fototerapija
Stimulacija vagus-nerva (VNS)
Elektrokonvulzivna terapija (ECT)
Transkranijalna magnetne stimulacija

Antidepresivi

Antidepresivi su lekovi razliitih struktura koji deluju preko nekoliko

mehanizama u mozgu i menjaju ono funkcionisanje nervnih elija i mrea koje lei u

osnovi depresivnih simptoma: neraspoloenja, malaksalosti i bezvoljnosti, promena sna

i apetita, negativnih misli i loe koncentracije.
Njihov efekat ostvaruje se putem promene koncentracija serotonina i-ili
noradrenalina, a osim toga, ire posmatrano, oni aktiviraju modane elije i
poboljavaju njihovu vitalnost. Danas se osnovano smatra da je vitalnost elija mozga
(neurona) kod osoba sa depresijom ugroena te da se, ukoliko se depresija ne lei, smrt
modanih elija ubrzava. Samo psihoaktivne supstance (droge) deluju odmah i za
nekoliko minuta stvaraju skok raspoloenja, volje, energije (up). Ako bi antidepresivi
delovali ovako brzo i jako, od njih bi bilo vie tete nego koristi osoba bi brzo postala
zavisna od lekova, a depresija bi se produbila do najstranijih razmera jer bi se nakon
brzog povienja raspoloenja ono ubrzo survalo kroz jo dublji pad.
Stoga, treba znati da su antidepresivi lekovi koji su paljivo odabrani da ne
stvaraju zavisnost, da se uvode u terapiju postepeno, da ostvaruju svoj efekat tek
nakon nekoliko nedelja i da efekti koje od njih oekujemo (temeljno, a ne trenutno,
leenje depresije) apsolutno nadmauju sporedne efekte koji bi mogli biti nepovoljni
za pacijenta.
Efekat antidepresiva u prvih nedelju-dve dana nije veliki, i zbog toga se obino
daje i dodatni lek koji e pomoi da se umanji napetost, strah, olaka uspavljivanje i
ublai nelagodnost u telu koju prouzrokuje depresija (anksioliza). Medjutim, u daljem
toku leenja, ve nakon 3 ili 4 nedelje, primeuje se da energija raste, da se misli
razvedravaju, da i dalje ima faza neraspoloenja i bezvoljnosti alli da su one
povremene, a ne stalne i da se sve vie o tegobi i teskobi pria u prolom vremenu.
Dakle, antidepresiv je poeo da deluje i simptomi bolesti bie u povlaenju sve dok se
terapija odrava na odgovarajui nain.
Ne sme da se zaboravi da nijedan lek nije apsolutno idealan: naime, u zavisnosti
od njihovog mehanizma dejstva kao i od izuzetnosti organizma svake individue, deava
se da leenje prati i pojava neeljenih dejstava. Kod antidepresiva, na poetki
primene, oko 40-50 godina unazad, deavalo se da lek uzrokuje smetnje srane
sporovodljivosti, stomane smetnje, da uslovljava ogranienja u ishrani i da se
sveukupno teko podnosi. Zbog toga su mnogi leeni odustajali od terapije pre nego to
se povoljno dejstvo na depresiju uopte pojavljivalo.
Medjutim, devedesetih godina javlja se preokret: sa pojavom fluoksetina, poinje
era konfornijeg leenja depresije, a najbolji dokaz za to je sve vei broj osoba koje se
rado odluuju na leenje, dobro ga podnose, dovoljno dugo uzimaju antidepresiv i
efikasno se vraaju u remisiju ostvarujui zadovoljavajui kvalitet ivota.

Koji su antidepresivi danas na raspolaganju?

Osnovno je znati da su antidepresivi medjusobno vie slini nego razliiti
slini su jer imaju antidepresivni, ali i anksiolitiki efekat koji postiu jednako brzo, a
razliiti jer imaju razliite neeljene efekte. S druge strane, reim davanja se razlikuje
prema tome da li se daju jednom ili vie puta dnevno, da li se daju samo u tabletama,
kapsulama, draejama ili i putem injekcija (mii, vena), da li se obezbedjuju na teret
zdravstvenog osiguranja, da li su registrovani na naem tritu.

Antidepresivi nove generacije

Na primer, fluoksetin, sertralin, paroksetin i escitalopram su tzv. SSRI
(inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina: tip antidepresiva koji se karakteriu
sposobnou poveavanja koncentracije serotonina u medjuelijskoj pukotini; postoje i
TCA (triciklini antidepresivi ), MAOI (inhibitori mono-amino-oksidaze), NaSSA
(Selektivni agonisti noradrenalina i serotonina), SNRI (Inhibitori ponovnog preuzimanja
serotonina i noradrenalina) itd.
Ukoliko je jedan od lekova dat i nije postignut eljeni efekat, ili je jaina prateih
smetnji tolika da se ne moe podneti, pacijent se odmah moe javiti lekaru koji e mu
pomoi izborom drugog leka. Napominjemo da je pokazano da su anse da se prvim
datim antidepresivom ostvari uspeno leenje oko 60%. Zbog toga ne treba odustajati,
ve nastaviti leenje do povlaenja simptoma akutne faze, to je prvi cilj.

II

Sledei cilj je Stabilizacija terapije.

U fazi Stabilizacije terapije, od znaaja je sledee:

1. Antidepresiv se daje do daljnjeg, 6 meseci do godinu dana ali i due, a doza se
prilagodjava. Neki lekovi daju se u istoj dozi kao ranije, ostali se smanjuju na oko dve
treine ili oko polovine doze, ali o tome odluuje lekar razmatrajui mnoge faktore.
2. Uslovi za psihoterapiju se poboljavaju, pa se savetuje odabir metode prema
linosti i kapacitetima pacijenta (kognitivno-bihejvioralna terapija se u vecini zapadnih
zemalja smatra psihoterapijom izbora za lecenje depresije!), prema okolnostima i u
odnosu na ciljeve. U tom smislu, psihijatar e savetovati pacijenta o koracima koje
moe da preduzme.
III
Na kraju, kada se efekti medikamentoznog i psihoterapijskog leenja
stabilizuju, najvanije je spreiti pojavljivanje sledee epizode prevencija

ponovnog pojavljivanja epizode depresije"

Ako je osoba dobro i prestala je da uzima lekove, i dalje postoji rizik tj.
mogunost pojave nove epizode, posebno u stresnim situacijama: ako se dogodi da
osoba poinje vie da brine i strahuje, slabije da spava, vie da jede, pui ili pije vie
alkohola, moe se preventivno dati terapija.

Rastvor Sv. Jovana za depresiju

Rastvor svetog Jovana (St. John's wort) je biljni preparat, predmet mnogih debata. Postoje
odreeni dokazi da pomae u reavanju manjih depresija, ali 2 velike studije pokazuju da nema
utisaja na srednje-teke velike depresije. Korienje ovog rastvora zajedno sa antidepresantnim
lekovima moe dovesti do serotoninskog sindroma koji se karakterie agitacijom, temperaturom,

znojenjem, muninom, rapidnim porastom otkucaja srca, neuromuskularnim poremeajem u smislu

rigiditeta ili obamrlosti. Ovakvo stanje moe da ugrozi ivot.

Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT)

Kognitivno-bihevioristika (spoznajno-ponaajna) terapija polazi od pretpostavke
da je depresija posledica duboko ukorenjenih pogrenih (negativnih) predstava
bolesnika o samome sebi i o svojim okolnostima. Terapeut pomae pacijentu da
razotkrije "pogrene predstave", i zameni ih ispravnim. Takoe nastoji otkriti pogrene
postupke i ponaanja obolelog, koji izazivaju ili pridonose depresiji.
Zatim, pacijenta nastoji nauiti zdravijim nainima ponaanja. Problem je to
depresivni bolesnik uope ne mora imati poremeene predstave o ivotu. Naprimer,
moe verovati da je vrlo neuspean ili u tekoj situaciji - i pritom biti u pravu! Zatim, u
svetu ive milioni ljudi koji imaju pogrene spoznaje o sebi i svojem ivotu, a pritom ne
oboljevaju od depresije. Naposletku, brojni depresivni bolesnici stvarno imaju pogrena
saznanja, iskrivljene stavove i poremeeno ponaanje, ali uglavnom se radi o
posledicama bolesti, a ne njenim uzrocima. Ne postoje uverljivi dokazi da poremeene
predstave prethode depresiji, no uobiajeno je da one nestaju ili se ublaavaju nakon
terapije antidepresivima. Interpersonalna terapija smatra da je najei uzrok depresije
poremeeni meuljudski odnos: unutar brane zajednice, ire porodice i u drutvu.
Stoga se pacijenta ui "drutvenim vetinama" (uspostavljanju, razvijanju i odravanju
zdravih meuljudskih odnosa), realnim oekivanjima u meuljudskim vezama, te
noenju s tekim ivotnim situacijama. Iako poremeeni meuljudski odnosi mogu biti
neiscrpan izvor stresa, pitanje je koliko su, na primer, nesrean brak ili sukobi na
radnom mestu uzroci, a koliko posledice depresivnog poremeaja.

Potrebno je razgovarati o:
ta misli o sebi, svetu i drugim ljudima.
ta radi da iskae i isprazni svoje nevolje i oseanja.

CBT bi trebalo da pomogne u razmiljanju obolelog ("kognitivno") i ta da radi

("bihevioralno"). Ove promene mogu da pomognu da se oboleli osea bolje. Za razliku
od nekih drugih tretmana razgovorom, ovde se radi o fokusu na probleme i tekoe
ovde i sada. Ne trai se uzrok problema u prolosti ve se nastoji da se unapredi
stanje odmah.

Kako to funkcionie ?
CBT vam moe pomoi ako jedan problem sagledate iz manjih paria:
Situacija - problem, dogaaj ili teka situacija. Iz ovoga izdvojite:

Pomisao
Emocije

 Fiziki oseaj
Akcija (ta preduzeti)
Svaka od ovih area moe da utie na drugu. Ono to mislite o problemu moe da utie na to
kako se oseate fiziki ili emotivno. Takoe odreuje ta ete uraditi u vezi sa tim. Postoje putevi
koji mogu pomoi ili ne u reagovanju na svaku situaciju, zavisno od toga na koji nain razmiljate o
tome (problemu).

Primer:

Situacija:

Imali ste lo dan, oseate nemir, zato idete u kupovinu. Silazei niz
put, neko koga poznajete eta ususret, i zauujue ignorie vas.

NE POMAE

POMAE
On/ona izgleda jako udubljena u
Razmiljanj On/ona me ignorie znai ne voli
svoje misli pomalo brinem da
e:
me
li ima nekih problema ?
Emotivni:
oseaj

Loe raspoloenja, tuga, odbijanje

Fiziki:

Stomani grevi, niska energija, oseaj

Nema ih oseam se dobro
bolesti

Akcija:

Ide kui i kloni se osobe

Briga za drugu osobu

Kontaktia osobu da bi bio

siguran da je uredu

Ista situacija vodi ka razliitim rezulatima, zavisno od naina razmiljanja o

situaciji. ema je sledea:

Kako se kognitivno-bihevioralna terapija sprovodi?

CBT se moe izvoditi u individualnim ili grupnim sesijalma pod patronatom

terapeuta. Takoe se moe primeniti i samo-pomo knjigom ili kompjuterskim
programom npr. Fear Fighter za one koji imaju fobije ili panine atake, a Beating the
Blues za ljude sa depresijom sa srednjom teinom simptoma.
Postupci su potanko opisani i predmet su mnogo irih edukacija.
CBT je jedna od najefektivnijih metoda za leenje anksioznosti ili depresija kao
glavnih problema. Moe se primeniti kao samostalni postupak ili udruen sa primenom
medikamenata. Tretman traje 6 nedelja do 6 meseci, ali se zavisno od situacije moe
ponoviti.

Izmenjen pogled - CHANGE VIEW (na stvari) 10 kljunih faktora na CBT)

Change: your thoughts and actions

Homework: practice makes perfect

View: events from another angle

Action: don't just talk, do!

I can do it: self-help approach

Need: pinpoint the problem

Experience: test out your beliefs

Goals: move towards them

Write it down: to remember progress

Evidence: shows CBT can work

Psihoterapija

Psihoterapija je dobrodola pomo depresivnom pacijentu, prvenstveno u

razdoblju prije nego ponu delovati lekovi. Kada mu se stanje pobolja, od terapeuta
moe nauiti neke praktine "antidepresivne" vetine.
Pre nekoliko decenija lekari su depresivne pacijente leili iskljuivo "razgovornom
terapijom", odnosno psihoterapijom. Ne treba se uditi, jer veina psihoterapijskih
tehnika je osmiljena pre nego to je otkrivena bioloka narav depresije, i pre nego to
su proizvedeni delotvorni lekovi. Danas dobar terapeut pacijentu treba pre svega pruiti
drutvo, panju, razumevanje, utehu i nadu, posebno u razdoblju pre nego
antidepresivni lekovi ponu delovati. Kada se pacijentu "razbistri" stanje pa je spreman
za aktivno uestvovanje u terapiji, tada od terapeuta moe nauiti neke praktine

"antidepresivne" vetine: kako se kvalitetnije ophoditi s ljudima, kako bolje organizovati

ivot i izbegavati stresne situacije, kako traiti ono to eli i suprotstaviti se onome to
mu ne ide "u raun", uopteno kako se afirmisati u drutvu.
No psiholoke teorije o nastanku depresije i terapijske tehnike koje su na njima
utemeljene, imaju i krupnih nedostataka.
Psihoanalitika terapija, kojoj je temelje postavio Sigmund Frojd, polazi od
pretpostavke da depresiju uzrokuju traume u ranom detinjstvu. Najpogubnije od njih su
odsustvo roditeljske panje te neuspeh da se zadovolje roditelji. Stoga psihoanalitiari
depresiju lee tako da navedu pacijenta da "osvesti" pretrpljene traume u detinjstvu,
koje je s vremenom "potisnuo".
Nema dileme da su stresovi pretrpljeni u detinjstvu izuzetno pogubni za nervni
sastav, jer mogu izazvati fizioloku preosetljivost na stres, pa i hroninu pojaanu
aktivnost stresnog mehanizma. Korisno je znati koliko depresivni pacijent moe
profitirati od prizivanja stresnih iskustava u svest, ak kad proces priseanja potisnutih
trauma ne bi trajao mesecima ili godinama.

Hrana i vebanje
Istraivanja sugeriraju vebanje kao potentno oruje protiv srednje depresije.
Fizika aktivnost opslobaa endorfine koji podiu raspoloenje dok istovremeno
smanjuju percepciju za bol. Redovno vebanje je takoe vezano za vee
samopotovanje, bolje spavanje, manje stresa i vie energije. Bilo koji tip aktivnosti sa
osrednjim optereenjem, os plivanja do kunih poslova, moe pomoi. Potrebno je
izabrati aktivnost u kojoj se uiva i sprovoditi je 20 do 30 minuta, 4 do 5 puta nedeljno.

Socijalni tretman (organizovano druenje) i kuni ljubimci

tene koje se mnogo igra ili papagaj koji ne zatvara usta ne mogu zameniti lekove ili terapiju
razgovorom. No, neki istraivai kau da kuni ljubimci olakavaju simptome u srednjoj depresiji
kod mnogih ljudi. Ljubimci iskazuju bezuslovnu ljubav, uklanjaju usamljenost i daju bolesniku
oseaj smisla. Mnoge studije su pokazale da vlasnici ljubimaca imaju manje nevolja pri spavanju i
uopteno bolje zdravlje.

Komplementarna i alternativna medicina 2: Akupunktura,

masaa i drugi fizikalni tretmani
Pomau oputanju muskulature, optem oputanju i bitno doprinose boljem
raspoloenju. Najbolja kombinacija je kada idu posle vebanja, i u kombinaciji sa drugim
tretmanima.

Novije tehnike leenja

Elektrokonvulzivna terapija (ECT)

Druga opcija za bolesnike za tretman rezistentom ili tekom melanholinom
depresijom je elektrokonvulzivna terapija (ECT). Ovi tretmani koriste elektrina
pranjenja da bi kreirali kontrolisane potrese (oputanja). (Bolesnik nije svestan tokom
procedure). Elektrostresovi drastino menjaju hemijski balans u mozgu. ECT pomae u
80% do 90% bolesnika koji je prime, dajui novu nadu na izleenje ljudima kojima ne
pomau lekovi.
Elektrokonvulzivna terapija obino budi stravine slike muenja kod osoba koji
uju ovaj termin. Treba istai da je moderna elektrokonvulzivna terapija jednostavna i
za pacijenta bezbolna metoda liena nekih dramatinih efekata. Elektrokonvulzivna
terapija u medicinskoj literaturi slovi za najefikasniju terapiju teih oblika depresije.
Izmeu 70 i 80% bolesnika e reagovati na elektrokonvulzivnu terapiju, za razliku od
uobiajenih 50 - 65% kolika je efikasnost najboljih antidepresiva.

Fototerapija
Terapia svetlou jako obeava kao efektivan tretman ne samo u sluaju
sezonskog afektivnog poremeaja ve i u leenju drugih tipova depresije, takoe.
Podrazumeva sedenje ispred specijalno dizajnirane svetlee kutije (vidi sliku) koja
moe da obezbedi jau ili slabiju svetlost propisanih odreenih broja sati, svaki dan.
Jako je korisna u toku trudnoe kada pojedini lekovi mogu biti tetni. Moe biti udruena
sa drugim vidovima terapije. Potrebno je razgovarati sa svojim doktorom o nabavci
svetlee kutije i koje je preporueno vreme korienja.

Slika 5: Fototerapijski aparat

Stimulacija vagus-nerva (VNS)

Stimulacija nervusa vagusa (VNS) moe pomoi u tretmanu ljudi sa rezistentnim

depresijama koji ne pokazuju poboljanje uz pomo lekova. VNS je vrsta pacemakera za
mozak. Hirurki implantiran ureaj (vidi sliku) alje elektrine impulse u mozak kroz
vagus-nerv iz vrata. Veruje se da ovi impulsi olakavaju depresiju menjajui balans
hemijskih supstanci mozga.

Slika 6: Vagusni pacemaker za mozak, kod depresije

Transkranijalna magnetne stimulacija

Slika 7: U transkranijalnoj magnetnoj stimulaciji elektromagnetni namotaj je postavljen

oko skalpa bolesnika kreirajui magnetsko polje koje verovatno podie raspoloenje
stimuliui nervne elije mozga.

Transkranijalna magnetne stimulacija se koristi kada standardne sntidepresivne

opcije ne pomau. U SAD to nije tretman prvog izbora. Takoe, nije ni iroko prihvaena,
ali sve vei broj doktora i medicinskih ustanova primenjuju ovu metodu (kao rezervnu i
alternativnu terapiju, kada druge metode ne pomau).
Jo nije potpuno jasno kako transkranijalna magnetna stimulacija moe pomoi
da se uklone simptomi depresije. Mogue je da neuronska mrea u modanim
regionima igra ulogu u regulaciji raspoloenja. Tokom procedure stvaraju se magnetni
impulsi koji stimuliu ili destimuliu odreene modane aktivnosti. Istraivai jo uvek
tragaju za optimalnom dozom i najboljom zonom mozga za stimulaciju. Ipak, radi se o
neinvazivnoj metodi u kojoj nema hirurke implantacije pacemakera niti implantacija
elektroda za nervnu stimulaciju. Najee neeljeni efekti su laki u smislu glavobolje,
spazma muskulature lica, smetnje od svetlosti, diskomfora u toku tretmana; ree
manija, sluni problemi. Najvei problem je u nepoznanici dugoronih efekata ak
strukturalnih
promena
mozga.
Zasada,
efekti
izlaganja
mozga
jakom
elektromagnetnom polju ostaju nepoznati.
Tretman traje oko 40 minuta, 5 puta nedeljno u toku 4 do 6 nedelja. Posle
postavljanja elektromagnetnog namotaja elektromagnetno polje se ukljuuje i iskljuuje
(i do 10 puta u sekundi) dok bolesnik nevoljno ne mrdne prstom ili akom, to je
minimum motorne energije a znak je lokalizovane motorne aree, okretanjem aparata
moe imati i slune i svetlosne senzacije sve to se zove maping modanih area.
Kod odreenih bolesnika transkranijalna magnetna stimuzlacija uklanja
kompletno simptome u toku nekoliko nedelja. Slabiji rezultati se viaju kod bolesnika
starijeg ivotnog doba, u prisustvu psihoze, depresija koje traju 4 i vie godina, strah
neuspenih elektrokonvulzivnih tretmana.

Posebne forme depresije

Depresija kod dece
Sepresija u SAD zahvata 1 dete na svakih 40 ili 2,5%. To je udrueno sa
sposobnou igranja sa drugom decom, stvaranjem prijateljstva i kompletnim radom u
koli. Simptomi su isti kao kod odraslih, s tim da neka deca mogu imati konstantni
oseaj gneva ili ponaati se rizino, sa opasnim postupcima, to je nazvano "acting
out." Bez tretmana depresivna deca mogu bitin sklona samoubistvu.

Depresija kod starijih

U starijem dobu (preko 65 godina) ljudi se suoavaju sa prestankom rada,

manjim finansijskim prihodima, zdravstvenim problemima, sa smrti partnera ili
prijatelja. Uprkos tome, samo 1-na od 6 starijih osoba se osea depresivno u toj meri da
bi to primetili oni sami ili njihova okolina, ili oko 16%. Od depresije u smislu prave
bolesti se raboli 1-na od 30 starijih osoba ili 3,5%.
Neki fiziki simptomi u starosti su slini onima kod depresije. Na primer, gubitak
apetita ili lo san mogu biti prouzrokovani problemima tiroidne lezde, srane bolesti ili
artritisa. Ako starija osoba postane depresivna, moe postati jo uznemirenija svojim
zdravljem, iako se zapravo nije pogoralo. Tretman depresije ne moe da razveje fizike
zdravstvene probleme, ali ih moe uiniti podnoljivijim.
Depresija, briga i anksioznost mogu uticati na pamenje i oseaj konfuzije, tako
da ponekad ozbiljna depresija moe izgledati ba kao demencija (trajni gubitak
pamenja). Stariji ljudi imaju tendenciju da misle vie o fizikim simptomima nego o
oseanjima depresivnosti. Ponekad je prvi znak depresije upravo konstantna briga o
fizikoj bolesti. Na objanjenje lekara da se radi o depresiji, stariji ljudi imaju esto
doivljaj da jednostavno nisu shvaeni ozbiljno. Ali naprotiv, depresija se moe tretirati
kao bilo koja druga bolest. Leenje je psihoterapijom i antidepresivima.

Alkohol i depresija

Ukus alkohola prija veini odraslih, deci obino ne. Moe pomoi osobi da se
opusti, tako to joj moe olakati komunikaciju sa drugim ljudima, posebno kod stidljivih
osoba. Negativna strana upotrebe alkohola ogleda se kroz nepodobnost za upravljenje
vozilima, mainama i utie na mo donoenja odluka.
Konzumiranje vee koliine alkohola dovodi do nerazgovetnog govora, agitacije i
izjava koje su date bez konice (dezinhibovane) zbog kojih se osoba sutradan moe
kajati. Moe doi i do pospanosti, vrtoglavice i munine, a nije retka ni pojava
neseanja narednog dana.
Alkohol moe biti veoma efektivan nain za kratkotrajno poboljanje raspoloenja
i lako reenje za osobe koje se oseaju depresivno i kojima manjka energija, kao nain
prevazilaenja ivotnih problema. Problem je u tome to se lako sklizne u uestalo
pijenje, kada se alkohol koristi kao vrsta medikamenta. Dobrobiti konzumacije brzo
nestaju i pijenje postaje deo rutine a osoba poinje da se budi sa tremorom ruku i
oseajem nervoze, poinje da pije sve ranije i ranije, posao i odnosi sa ljudima trpe,
osoba nastavlja da pije uprkos problemima koje joj pijenje provocira, stvara se
tolerancija na alkohol itd.
Dugorono konzumiranje alkohola moe odvesti u ozbiljnih problema kao to su
psihoza - sa auditivnim halucinacijama, demencije gubitak pamenja, Alchajmerove
bolesti, Korsakovljeve psighoze, patoloke ljubomore itd.

Kakva je povezanost izmeu depresije i alkohola?

Poznato je da postoji veza samopovreivanje i suicid su mnogo ei kod ljudi koji imaju
problema sa alkoholom. Inae, osoba moe da pije previe i svakodnevno to je ini depresivnom, ili
pije da bi se oslobodila anksioznosti i depresije. U svakom sluaju:
-

Alkohol utie na hemijske procese u mozgu, poveavajui rizik od depresije;

Mamurluci mogu stvoriti ciklus buenja sa oseanjem anksioznosti, krivice,
munine i nervoze;
ivot postaje depresivan svae sa porodicom ili prijateljima, seksualni
problemi, problemi na poslu, problemi sa pamenjem.

Oko treina mladih koji su poinili samoubistvo su pili alkohol, a pojaano pijenje
moe biti i razlog za rast samoubistava meu mukim tinejderima.
Starenjem ovek gubi miinu masu i goji se. Za razliku od mladih, kod starijih
osoba iste teine postoji tendencija da se vie alkohola zadrava u vitalnim organima
kao to su mozak, miii i jetra sa hroninim posledicama.
Leenje
Neki ljudi mogu da prestanu sa pijenjem odmah bez ikakvih problema. Kod drugih
se javljaju simptomi poput udnje za alkoholom, nesigurnost i nemir. Veina depresivnih
ljudi koji piju poinje da se osea bolje nekoliko nedelja od prestanka konzumiranja
alkohola. Tako da je preporuljivo prvo tretirati problem alkohola a posle nekoliko
nedelja problem depresije.
Ukoliko se osoba bolje osea posle par nedelja apstinencije od alkoha, njen
problem sa depresijom je najverovatnije bio uslovljen alkoholisanjem. Ukoliko depresija
perzistira i nakon etiri nedelje od apstiniranja treba konsultovati lekara. Savetovanje je
preporuljivo u ovim sluajevima, a mogu se ukljuiti i antidepresivi. U svakom sluaju
osoba bi trebalo da ne pije i bude pod tretmanom nekoliko meseci.

Postnatalna depresija

Postnatalna depresija je depresija koja se javlja nakon poroaja. Moe postojati

oigledan povod za njeno javljanje, a ne mora postojati povod uopte. Obino traje
nedeljama ili nekoliko meseci. Razlog moe biti u oseaju iracionalne i bezrazlone
krivice zbog meseci trudnoe ili straha os materinstva udruen sa strahom za budui
spoljanji izgled i izmenjen nain koji sledi zbog prisustva deteta u kui. Srednja
depresija moe biti olakana podrkom porodicei prijatelja, a tei oblik uz pomo
terapeuta (sa tendencijom bez upotrebe lekova zbog dojenja).

Oko 10% ena ima postnatalnu depresiju. I bez tretmana moe proi za nekoliko
meseci. Simptomi su slini stim da iritabilnost moe biti izazvana drugom decom a
najee partnerom. Nekada mogu biti prisutni i fiziki problemi, posebno ako je
porodilja neispavana. Takoe, depresija moe dovesti do gubitka apetita, gubitka
interesovanja za razliite stvari, ukljuujui i seks. Nekada je prenaglaena briga za
svoje ili zdravlje deteta. U SAD ova depresija se naziva i baby blues.
Uzroci mogu biti: ranije epizode depresije, nebriga partnera, prerano-roeno ili
bolesno dete, gubitak sopstvene majke u isto vreme, drugi problemi tipa finansijskih,
zaposlenja i slino.
Promene u nivou hormona (estrogena, progesterona i drugih), posle
poroajamogu da imaju utisaj na fon raspoloenja, emocija, pa i na razvoj depresije.
Depresivne majke u biti vode rauna o svojoj deci i ne zapostavljaju ih, za razliku
od majki sa osvedoenim mentalnim bolestima.
Od pomoi moe biti tkz. samo-pomo:
Ne pokuavati biti super-majka, ne premarati se, imati redovne obroke i dosta
sna, ne praviti promene u kui, imati aktivan drutveni ivot i podrku partnera i
specijalizovanog osoblja (patronane sestre, kod nas).
Glavno leenje je razgovor sa okolinom, partnerom, terapeutom, aktivan
drutveni ivot, u krajnjoj nudi medikamenti.

Umesto zakljuka
Veliki broj depresivnih osoba se moe izleiti od depresije.
Depresija je teko izleiva bolest, zahteva paljiv odabir leka, rad na sopstvenoj
psiholokoj arhitektonici, strpljivost i upornost, uz samoposmatranje i samoedukaciju.
Prvi, najvei i nezaobilazni korak ka izleenju pravi se ako se paljivo uje, duboko
razume i istinski prihvati stav iskazan u reima De Mello-a: Srea je skrivena u
nama. Ona ne zavisi od onoga to nam se dogadja, ve od toga kako mi
dogadjaje shvatamo i kako se sa njima nosimo.

Koriena literatura:

1. Milena
Stoi:
Depresija
www.wavemagazine.net
et
www.europeanhouses.org
2. Depression causes and treatment - MedicineNet.
3. What is depression - National institute of mental health
4. Depression, National Institute of Health, 23 September 2009
5. Understanding Depression: Signs, Symptoms, Causes, and Help,
Helpguide.org: Understand, Prevent and Resolve Life's
Challenges.
6. Brief History of Cognitive Therapy from
http://www.psychologyinfo.com/depression/cognitive.htm
7. Antidepresivi, autori: Miroslava Jaovi-Gai, Aleksandar Damjanovi,
Nadja Mari, edo Miljevi i Duan Djuri, Beograd 2006).
8. Williams C J. (2001). Overcoming Depression: A Five Areas approach. London
Hodder Arnold. apt.rcpsych.org/cgi/content/full/8/3/172
9. Department of Health (2001). Treatment choice in psychological therapies
and counselling. London: HMSO.
10. NICE (2004). CG9 Eating disorders: Core interventions in the treatment and
management of anorexia nervosa, bulimia nervosa and related eating
disorders - NICE guideline January 2004 www.nice.org.uk/guidance/index.jsp?
action=byID&o=10932
11. NICE (2004). Anxiety: management of anxiety (panic disorder, with or
without agoraphobia, and generalised anxiety disorder) in adults in primary,
secondary and community care. www.nice.org.uk/page.aspx?o=235395%20
12. NICE (2004) Depression: Management of depression in primary and
secondary
care.
NICE
Guideline
December
2004.
www.nice.org.uk/guidance/index.jsp?action=byID&r=true&o=10958
13. Depression and major depression definition Mayo Clinic. Retrieved on
2010-02-07
14. Depression causes and treatment MedicineNet. Retrieved on 2010-02-07
15. What is depression National institute of mental health. Retrieved on 201002-07
16. Depression overview netDoctor Portal. Retrieved on 2010-02-07
17. Depression, National Institute of Health, 23 September 2009.
18. Understanding Depression: Signs, Symptoms, Causes, and Help,
Helpguide.org: Understand, Prevent and Resolve Life's Challenges.
19. Add-on Depression treatment, Otsuko America Pharmaceutical, Inc., July
2009
20. Understanding Depression, GlaxoSmithKline, 1997-2009.
21. Rao, U., & Chen, L. (n.d.). Characteristics, correlates, and outcomes of
childhood and adolescent depressive disorders. National Center for
Biotechnology Information. Retrieved February 24, 2010, from
22. Depression Facts and Causes eMedicine Health Portal. Retrieved on 201002-07
23. Ledochowski M, Widner B, Murr C, Sperner-Unterweger B, Fuchs D (2001).
"Fructose malabsorption is associated with decreased plasma tryptophan".
Scand. J. Gastroenterol. 36 (4): 36771.
24. Edmond D. Shenassa, Constantine Daskalakis, Allison Liebhaber, Matthias
Braubach, and MaryJean Brown (2007). "Dampness and Mold in the Home
and Depression: An Examination of Mold-Related Illness and Perceived
Control of Ones Home as Possible Depression Pathways". American Journal
of
Public
Health
97
(10):
1893.
doi:10.2105/AJPH.2006.093773.
PMID 17761567.
PMC 1994167.
http://www.ajph.org/cgi/content/abstract/97/10/1893.

25. Farrow, Alexandra (2003). "Symptoms of mothers and infants related to

total volatile organic compounds in household products". Arch Environ Health
58 (10): 63341. doi:10.3200/AEOH.58.10.633-641. PMID 15562635.
26. Air fresheners can make mothers and babies ill, University of Bristol press
release issued 19 October 2004
27. Roth T (2005). "Prevalence, associated risks, and treatment patterns of
insomnia". J Clin Psychiatry 66 Suppl 9: 103; quiz 423
28. Wipfli B, Landers D, Nagoshi C, Ringenbach S (01). "An examination of
serotonin and psychological variables in the relationship between exercise
and mental health.". Scandinavian journal of medicine & science in sports
(Denmark: Munksgaard International Publishers) 31 (1): 19-26.
29. Brosnahan J, Steffen LM, Lytle L, Patterson J, Boostrom A (01). "The relation
between physical activity and mental health among Hispanic and nonHispanic white adolescents.". Archives of pediatrics & adolescent medicine
(United States: American Medical Association) 158 (8): 818-923. 9422751.
30. Larkin, Gavin (2009). "Three words, one question, a life changed". Sunday
Telegraph and Sunday Herald Sun.
31. Nesse R (2000). "Is Depression an Adaptation?". Arch. Gen. Psychiatry 57
(1): 1420. doi:10.1001/archpsyc.57.1.14
32. Why We Get Sick: The New Science of Darwinian Medicine, Randolphe M.
Nesse and George C. Williams | Vintage Books | 1994
33. How Sadness Survived: The Evolutionary Basis of Depression, Paul
Keedwell | Radcliffe Publishing | 2008 |
34. Hendrie C A (2009). "Depression as an evolutionary adaptation:
implications for the development of preclinical models.". Med. Hypotheses 72
(3): 342347.
35. Taylor, SE (1991). Positive Illusions: Creative Self-deception and the
Healthy Mind. New York, NY, USA: Basic Books.
36. Altshuler LL, Hendrich V, Cohen LS. Course of mood and anxiety disorders
during pregnancy and the postpartum period. Journal of Clinical Psychiatry,
1998; 59: 29.
37. Rohan KJ, Lindsey KT, Roecklein KA, Lacy TJ. Cognitive-behavioral therapy,
light therapy and their combination in treating seasonal affective disorder.
Journal of Affective Disorders, 2004; 80: 273-283.
38. Regier DA, Rae DS, Narrow WE, Kaebler CT, Schatzberg AF. Prevalence of
anxiety disorders and their comorbidity with mood and addictive disorders.
British Journal of Psychiatry, 1998; 173 (Suppl. 34): 24-28.
39. Devane CL, Chiao E, Franklin M, Kruep EJ. Anxiety disorders in the 21st
century: status, challenges, opportunities, and comorbidity with depression.
American Journal of Managed Care, 2005 Oct; 11(Suppl. 12): S344-353.
40. Shalev AY, Freedman S, Perry T, Brandes D, Sahar T, Orr SP, Pitman RK.
Prospective study of posttraumatic stress disorder and depression following
trauma. American Journal of Psychiatry, 1998; 155(5): 630-637.
41. Conway KP, ComptonW, Stinson FS, Grant BF. Lifetime comorbidity of DSMIV mood and anxiety disorders and specific drug use disorders: results from
the National Epidemiologic Survey on Alcohol and Related Conditions. Journal
of Clinical Psychiatry, 2006 Feb; 67(2): 247-257.

42. Cassano P, Fava M. Depression and public health, an overview. Journal of

Psychosomatic Research, 2002; 53: 849-857.
43. Katon W, Ciechanowski P. Impact of major depression on chronic medical
illness. Journal of Psychosomatic Research, 2002; 53: 859-863.
44. Tsuang MT, Faraone SV. The genetics of mood disorders. Baltimore, MD:
Johns Hopkins University Press, 1990.
45. Tsuang MT, Bar JL, Stone WS, Faraone SV. Gene-environment interactions
in mental disorders. World Psychiatry, 2004 June; 3(2): 73-83.
46. Rubinow DR, Schmidt PJ, Roca CA. Estrogen-serotonin interactions:
implications for affective regulation. Biological Psychiatry, 1998; 44(9): 839850.
47. Pollack W. Mourning, melancholia and masculinity: recognizing and treating
depression in men. In: Pollack W, Levant R, eds. New Psychotherapy for Men.
New York: Wiley, 1998; 147-166.
48. Cochran SV, Rabinowitz FE. Men and Depression: clinical and empirical
perspectives. San Diego: Academic Press, 2000.
49. Kochanek KD, Murphy SL, Anderson RN, Scott C. Deaths: final data for
2002. National Vital Statistics Reports; 53(5). Hyattsville, MD: National Center
for Health Statistics, 2004.
50. Gallo JJ, Rabins PV. Depression without sadness: alternative presentations
of depression in late life. American Family Physician, 1999; 60(3): 820-826.
51. Krishnan KRR, Taylor WD, et al. Clinical characteristics of magnetic
resonance imaging-defined subcortical ischemic depression. Biological
Psychiatry, 2004; 55: 390-397.
52. Conwell Y. Suicide in later life: a review and recommendations for
prevention. Suicide and Life Threatening Behavior, 2001; 31(Suppl.): 32-47.
53. Little JT, Reynolds CF III, Dew MA, Frank E, Begley AE, Miller MD, Cornes C,
Mazumdar S, Perel JM, Kupfer DJ. How common is resistance to treatment in
recurrent, nonpsychotic geriatric depression? American Journal of Psychiatry,
1998; 155(8): 1035-1038.
54. Reynolds CF III, Frank E, Perel JM, Imber SD, Cornes C, Miller MD, Mazumdar
S, Houck PR, Dew MA, Stack JA, Pollock BG, Kupfer DJ. Nortriptyline and
interpersonal psychotherapy as maintenance therapies for recurrent major
depression: a randomized controlled trial in patients older than 59 years.
Journal of the American Medical Association, 1999; 281(1): 39-45.
55. Lebowitz BD, Pearson JL, Schneider LS, Reynolds CF, Alexopoulos GS, Bruce
MI, Conwell Y, Katz IR, Meyers BS, Morrison MF, Mossey J, Niederehe G,
Parmelee P. Diagnosis and treatment of depression in late life: consensus
statement update. Journal of the American Medical Association, 1997;
278(14): 1186-1190.

56. Reynolds CF III, Dew MA, Pollock BG, Mulsant BH, Frank E, Miller MD, Houck
PR, Mazumdar S, Butters MA, Stack JA, Schlernitzauer MA, Whyte EM,
Gildengers A, Karp J, Lenze E, Szanto K, Bensasi S, Kupfer DJ. Maintenance
treatment of major depression in old age. New England Journal of Medicine,
2006 Mar 16; 354(11): 1130-1138.
57. Weissman MM, Wolk S, Goldstein RB, Moreau D, Adams P, Greenwald S,
Klier CM, Ryan ND, Dahl RE, Wichramaratne P. Depressed adolescents grown
up. Journal of the American Medical Association, 1999; 281(18): 1701-1713.
58. Cyranowski JM, Frank E, Young E, Shear MK. Adolescent onset of the
gender difference in lifetime rates of major depression. Archives of General
Psychiatry, 2000; 57: 21-27.
59. Shaffer D, Gould MS, Fisher P, Trautman P, Moreau D, Kleinman M, Flory M.
Psychiatric diagnosis in child and adolescent suicide. Archives of General
Psychiatry, 1996; 53(4): 339-348.
60. March J, Silva S, Petrycki S, Curry J, Wells K, Fairbank J, Burns B, Domino M,
McNulty S, Vitiello B, Severe J. Treatment for Adolescents with Depression
Study (TADS) team. Fluoxetine, cognitive-behavioral therapy, and their
combination for adolescents with depression: Treatment for Adolescents with
Depression Study (TADS) randomized controlled trial. Journal of the American
Medical Association, 2004; 292(7): 807-820.
61. Rush JA, Trivedi MH, Wisniewski SR, Stewart JW, Nierenberg AA, Thase ME,
Ritz L, Biggs MM, Warden D, Luther JF, Shores-Wilson K, Niederehe G, Fava M.
Bupropion-SR, Sertraline, or Venlafaxine-XR after failure of SSRIs for
depression. New England Journal of Medicine, 2006 Mar 23; 354(12): 12311242.
62. Trivedi MH, Fava M, Wisniewski SR, Thase ME, Quitkin F, Warden D, Ritz L,
Nierenberg AA, Lebowitz BD, Biggs MM, Luther JF, Shores-Wilson K, Rush JA.
Medication augmentation after the failure of SSRIs for depression. New
England Journal of Medicine, 2006 Mar 23; 354(12): 1243-1252.
63. Bridge JA, Iyengar S, Salary CB, Barbe RP, Birmaher B, Pincus HA, Ren L,
Brent DA. Clinical response and risk for reported suicidal ideation and suicide
attempts in pediatric antidepressant treatment, a meta-analysis of
randomized controlled trials. Journal of the American Medical Association,
2007; 297(15): 1683-1696.
64. Hypericum Depression Trial Study Group. Effect of Hypericum perforatum
(St. John's wort) in major depressive disorder: a randomized controlled trial.
Journal of the American Medical Association, 2002; 287(14): 1807-1814.

www.maturski.org