МАТУРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ПСИХОЛОГИЈА
Тема: Депресија

Ментор: Ученик:
 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

УВОД

Матурски рад : Депресија Страна | 1

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

ДИЈАГНОСТИЧКИ КРИТЕРИЈУМИ ДЕПРЕСИЈЕ

Дијагностички критерији депресије према ДСМ-5

Према Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје
(ДСМ-5), депресивни поремећај се дијагностикује ако се јављају најмање пет
од следећих симптома током најмање две недеље, а један од симптома мора
бити или депресивно расположење или губитак интереса или задовољства:

• осећај туге, празнине или безнађа већину дана,

• смањење интереса или задовољства готово у свим активностима

већину дана,

• значајно смањење тежине или губитак апетита,

• повећан апетит или тежина,

• поремећај спавања,

• психомоторна агитација или успоравање,

• умор или недостатак енергије,

• осјећај безвриједности или кривице,

• смањена концентрација или одлучност,

• понављајуће мисли о смрти или самоозљеђивању.

Симптоми депресивног поремећаја морају узроковати значајну патњу или

ометање у социјалним, радним или другим важним подручјима
функционисања, и нису узроковани учинцима лекова или других телесних
стања.

Симптоми узрокују клинички значајну нелагоду или ометају друштвене,

радне или друге важне активности.

Важно је напоменути да је овај дијагностички критеријум само један од

многих алата који се користе за дијагностификовање депресије. Увјек је
важно консултовати стручњака за ментално здравље ако постоје било какве
забринутости о менталном здрављу или симптомима депресије.

БИОЛОШКИ ФАКТОРИ У ДЕПРЕСИЈИ

Неурохемијски процеси, генетика и хормоналне промјене имају важну улогу

у настанку депресије.

Неурохемијски процеси, посебно дисбаланс неуротрансмитера, доприносе

настанку депресије.

Матурски рад : Депресија Страна | 2

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

Неуротрансмитери су кемијски спојеви који преносе сигнале између

неурона. Код депресије, може доћи до смањења нивоа неуротрансмитера
попут серотонина, допамина и норадреналина у одређеним деловима мозга,
што може довести до смањења функције неурона и повећања ризика од
депресије.

Генетика такође може играти важну улогу у настанку депресије. Постоје

докази да се депресија може преносити путем наследства. Истраживања су
показала да људи са породичном историјом депресије имају већи ризик
развоја депресије. Такође, неколико студија је идентификовало специфичне
гене који могу повећати ризик од депресије.

Генетски фактори могу бити важни у развоју депресије. Студије близанаца

указују на то да је ризик за развој депресије већи код близанаца
једнојајчаних него код близанаца двојајчаних. Такођер, студије на
популацијским узорцима показују да постоји генетска предиспозиција за
депресију.

Један од главних генетских фактора који се повезује с депресијом су

варијације у генима који регулирају неуротрансмитере попут серотонина,
допамина и норадреналина. Мутације у овим генима могу утјецати на
њихову функцију и повезане метаболичке процесе, што може довести до
повећаног ризика за развој депресије.

Осим тога, постоје и епигенетски механизми који могу утјецати на

експресију гена повезаних с депресијом. Епигенетске промјене могу бити
узроковане различитим факторима као што су стрес, трауме, околишни
фактори, и друго.

Важно је нагласити да генетски фактори нису једини узрочник депресије,

већ да су и други фактори, попут стреса, трауме, социјални фактори и друго,
важни у њеном развоју.1

Хормоналне промене, посебно промене у нивоу хормона стреса

кортизола, такође могу допринети развоју депресије. Кортизол је хормон
који се ослобађа као одговор на стрес и може утицати на равнотежу
неуротрансмитера и неурохемијских процеса у мозгу. Висок ниво кортизола
може смањити ниво серотонина, допамина и норадреналина у мозгу и тако
повећати ризик од депресије.

Важно је напоменути да ови фактори нису једини узроци депресије и да се

често догађа интеракција између различитих узрока.

Такође, различити људи имају различите осетљивости на ове факторе, што

значи да неће сви људи који имају хормоналне промене, неурохемијски
дисбаланс или генетску предиспозицију за развој депресије. Међутим,
разумевање ових фактора може помоћи у бољем разумевању депресије и
створити боље стратегије за лечење и превенцију.

1 Башић, С., Дамјановић, А., & Ђорђевић, В. (2015). Генетски фактори у депресији.
Психијатрија данас, 47(1-2), 43-52.

Матурски рад : Депресија Страна | 3

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

Постоји све већи број истраживања која се баве везом између инфламације
и депресије.2 Инфламација се дефинише као одговор тијела на инфекцију,
озљеду или друге надражаје, а укључује различите процесе као што су
повећана производња цитокина и активација имунолошких станица.

Механизми повезани с инфламацијом укључују повећану пропусност крвно-

мождане баријере, смањену неурогенезу и неуропластичност, промене у
неуротрансмитерским системима и повећану активацију стреса-одговорних
путева. Сви ови процеси могу допринијети развоју депресије.

Студије су показале да се ниво упалних маркера, као што су С-реактивни

протеин (CRP), интерлеукин-6 (IL-6) и тумор некроза фактор-алфа (TNF-α),
повећава код особа с депресијом. Такође, упални процеси су повезани с
већом осетљивошћу на стрес и повећаним ризиком од развоја депресије.

Нека истраживања сугеришу да лечење противупалним лековима може

имати позитиван учинак на депресију. На пример, неки антиупални лекови
као што су нестероидни протуупални лијекови (NSAID) могу имати
антидепресивно деловање. Међутим, потребна су даљња истраживања како
би се боље разумело деловање противупалних лекова у лечењу депресије.

У сваком случају, ови налази указују на то да инфламација може имати важну

улогу у развоју и одржавању депресије те да би терапије усмерене на
регулисање упалних процеса могле бити корисне у лечењу депресије.

Ови радови пружају важне увиде у биолошке факторе депресије и указују на

потребу за интегрираним приступом у лечењу ове болести, који укључује и
биолошке и психолошке интервенције.

КОГНИТИВНИ МОДЕЛ ДЕПРЕСИЈЕ

Когнитивни модел депресије сматра да су негативни когнитивни процеси,

попут негативног размишљања и инференција, кључни фактори у развоју
депресије. Према овом моделу, људи који пате од депресије имају тенденцију
да тумаче ствари на негативан начин, и то их доводи до негативних осећаја
и расположења.

Негативно размишљање се односи на тенденцију да се фокусирамо на

негативне аспекте ситуације, а занемаримо позитивне.

На пример, особа која има лош дан на послу, може се усредсредити на

негативне аспекте тог дана, попут тешких задатака или сукоба с колегама, а
занемарити позитивне аспекте, попут успешног решавања неких проблема
или пријатних разговора с колегама. Такво негативно размишљање може

2Игњатовић Ристић, Д., Стефановић, Б., & Миловановић, С. (2017). Утицај инфламације у
етиопатогенези депресије. Психијатрија данас, 49(3), 275-291.

Матурски рад : Депресија Страна | 4

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

изазвати негативна расположења и ојачати осећај беспомоћности и

бесмислености.

Инференције се односе на наше интерпретације и закључке о ситуацијама и

догађајима. Људи с депресијом често чине погрешне инференције, попут
претпоставке да су други људи негативно расположени према њима, или да
су неуспешни у свему што раде. Те инференције могу бити ирационалне и у
потпуности неприкладне, а доводе до негативних осећаја и расположења.

Осим тога, когнитивни модел депресије сугерише да људи с депресијом

често имају негативне аутоматске мисли, које се појављују без икаквог
размишљања. То могу бити негативни ставови о себи, другима и свету, као
што су "Ја сам бескористан", "Нитко ме не воли" или "Све је лоше". Те мисли
могу бити врло упорне и тешко их је контролисати.

Једна студија која се бави когнитивним моделом депресије је "Депресија и

личност" аутора Дарије Кисић-Тепавчевић, објављена у часопису
Психијатрија данас. У овој студији указује се на то да когнитивни процеси
играју значајну улогу у развоју депресије, посебно у интеракцији са
личносним факторима као што су неуротичност, перфекционизам и ниско
самопоуздање.

Могу се уопштено навести неки концепти и идеје које се односе на

когнитивни модел депресије који су обрађени у раду, а које су битне за
разумевање депресије:
• Когнитивни модел депресије полази од претпоставке да су депресивни
симптоми последица негативних когнитивних процеса који доводе до
искривљене перцепције и интерпретације стварности.
• Депресивни пацијенти имају тенденцију да своје негативне мисли прихвате
као истините и реалне, чак и ако немају доказа да су тачне.
• У когнитивном моделу депресије нагласак је на испитивању когнитивних
процеса, а не само на променама у понашању и емоцијама.
• Депресивни пацијенти често имају искривљене мисли о себи, свету и
будућности, што доводи до осећаја беспомоћности и недостојности.
• Когнитивно-бихевиорална терапија се често користи у третману депресије,
а фокус је на идентификовању негативних когнитивних процеса и
реструктурирању негативних мисли како би се постигла позитивнија и
реалистичнија перцепција стварности.

Све ове студије наглашавају важност разумевања когнитивних процеса у

депресији и наглашавају да когнитивно-бихевиорална терапија може бити
корисна у третману депресије.

У целини, когнитивни модел депресије сугерише да су негативни

когнитивни процеси кључни фактори у развоју депресије. Терапија
усмерена на промену ових процеса може бити учинковита у лечењу
депресије.

Матурски рад : Депресија Страна | 5

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

ТЕРАПИЈСКИ ПРИСТУПИ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ДЕПРЕСИЈЕ

Постоје различити терапијски приступи за лијечење депресије, а неки од

најчешће кориштених укључују:

Когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ)

Когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ) је терапијски приступ који се
темељи на когнитивном моделу људског понашања и мисли. КБТ помаже
људима да препознају и мењају негативне обрасце размишљања и
понашања који могу допринети развоју различитих проблема, укључујући
депресију, тескобу, фобије и друга психичка стања.

КБТ укључује комбинацију когнитивне и понашајне терапије.

Когнитивна терапија се фокусира на идентификовање и мењање

негативних уверења, мисли и интерпретација догађаја који могу допринети
негативном расположењу.

Понашајна терапија се фокусира на промену понашања које може допринети

проблемима, као што су избегавање активности због страха или ниске
мотивације.

Кроз КБТ, људи уче како препознати негативне обрасце размишљања и

заменити их позитивнијим и реалистичнијим уверењима. Овај процес
укључује учење како развити и примиенити критички ум, препознати и
избегавати негативне мисли, укључујући и такозване "црне мисли", као и
постављање циљева и развијање стратегија за постизање тих циљева.

КБТ се често користи за ечење депресије, али се такође може применити на

различите проблеме, укључујући анксиозност, поремећаје прехране,
овисности и друге психичке проблеме.

КБТ се обично спроводи у индивидуалној терапији, али се може спроводити

и у групи или породичној терапији.

Трајање КБТ обично варира од неколико мјесеци до годину дана, овисно о

тежини проблема и потребама појединца.

Овај облик терапије је један од најефикаснијих терапијских модалитета у

лечењу депресије.

Техника когнитивног реструктурирања

Једна од најчешће коришћених техника у КБТ-у је - техника когнитивног

реструктурирања. Ова техника се користи за препознавање и измену
негативних аутоматских мисли које пацијент има у вези са собом, светом и
будућношћу. Когнитивно реструктурирање помаже пацијентима да науче

Матурски рад : Депресија Страна | 6

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

како да препознају своје негативне мисли, процене њихову ваљаност, и

замене их са позитивним и реалистичнијим мислима.

Понашајна терапија

Друга важна техника у КБТ-у је понашајна терапија. Ова техника се користи

за идентификацију негативних обрасца понашања који одржавају депресију,
и прави форму за развој нових начина понашања који ће помоћи
пацијентима да се осећају боље. На пример, пацијенти могу бити
мотивисани да се баве активностима које су раније уживали, да успоставе
боље социјалне односе, или да успоставе бољу равнотежу између посла и
одмора.

Једна студија коју су спровели Стојановић и сарадници (2018) испитала је

ефикасност КБТ-а у лечењу депресије код жена. У овој студији, пацијенти су
добијали индивидуалну КБТ сесију једном недељно током 12 седмица.
Резултати су показали да је КБТ била ефикаснија у смањењу симптома
депресије у поређењу са контролном групом која није добијала терапију.

Још једна студија, коју су спровели Вуковић и сарадници (2014), испитала је

ефикасност КБТ-а у лечењу депресије код старијих особа. У овој студији,
пацијенти су добијали индивидуалне КБТ сесије једном седмично током 8
седмица. Резултати су показали да је КБТ била ефикасна у смањењу
симптома депресије и побољшању квалитете живота код старијих особа.

Психодинамска терапија
Психодинамска терапија депресије је терапијски приступ који се темељи на
теорији психодинамике.

Према психодинамској теорији, депресија се може повезати с унутарњим

сукобима и несвесним процесима који су често повезани с раним односима с
родитељима или другим блиским особама.

Психодинамска терапија депресије стога се фокусира на откривање и

разумевање ових несвесних процеса и емоција које су можда биле потиснуте
и тиме доприносе депресивним симптомима.

Психодинамска терапија депресије обично се спроводи у индивидуалној

терапији, а циљ јој је помоћи пацијенту да истражи своје несвесне процесе и
конфликте.

Терапеут ће често користити технике као што су слободно удруживање

риечи, асоцијативно размишљање и интерпретација снова како би помогао
пацијенту да разуме своје унутарње процесе. Пацијент ће такође бити
подстакнут да разговара о својим раним искуствима и емоционалним
везама с родитељима или другим блиским особама.

Циљ психодинамске терапије депресије је помоћи пацијенту да постане

свестан и разуме своје унутарње сукобе и емоције које могу доприносити
депресивним симптомима. Терапеут ће такође радити на побољшању

Матурски рад : Депресија Страна | 7

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

односа пацијента с другим људима, укључујући рад на развијању здравих

емоционалних веза.

Психодинамска терапија обично траје дуже вријеме од других терапијских

приступа, често годину или више, овисно о тежини проблема и потребама
пацијента.

Фармакотерапија
Фармакотерапија депресије се односи на коришћење лекова за лечење
симптома депресије. Ова врста терапије обично укључује употребу
антидепресива, који су дизајнирани за регулисање хемикалија у мозгу, као
што су серотонин, норадреналин и допамин, које су повезане с
расположењем и емоцијама.

Постоје различите врсте антидепресива, укључујући селективне

инхибитори поновног складиштења серотонина (SSRI), неселективни
инхибитори поновног складиштења серотонина и норадреналина (SNRI),
инхибитори моноаминооксидазе (MAOI) и атипични антидепресиви.
Антидепресиви могу бити учинковити у ублажавању симптома депресије,
као што су туга, безвољност, осећај безнадности и анксиозност.

Међутим, фармакотерапија депресије може имати нежељене нуспојаве, као

што су сува уста, мучнина, вртоглавица, умор, потешкоће са спавањем и
сексуалне дисфункције. Такође, неки антидепресиви могу бити опасни ако
се користе заједно с другим лековима или супстанцама, стога је важно
консултовати се с лекаром пре коришћења било ког антидепресива.

Фармакотерапија депресије се обично комбинује с другим терапијским

приступима, попут когнитивно-бихевиоралне терапије или психодинамске
терапије, како би се постигао најбољи терапијски учинак. Лекар ће обично
пратити пацијента током целог лечења како би пратили учинковитост и
нуспојаве терапије.

Интерперсонална терапија
Интерперсонална терапија депресије (IPT) је краткорочни терапијски
приступ који се усредсређује на побољшање интерперсоналних односа
пацијента. IPT се темељи на претпоставци да су проблеми у
интерперсоналним односима често узрок депресије, а решавањем тих
проблема може се смањити депресија.

IPT обично траје од 12 до 16 недеља, током којих пацијент редовно сусреће

свог терапеута. Терапеут користи структурисане технике и стратегије како
би помогао пацијенту да разуме и побољша своје интерперсоналне односе.
Ове технике укључују идентификовање недостатака у интерперсоналним
односима, комуникацијске вештине, учење како се носити с губитком или
променом у животу, решавање сукоба и рада на одржавању здравих односа.

Циљ IPT-а је помоћи пацијенту да идентифкује и разуме своје проблеме у

интерперсоналним односима, те да научи нове вештине и стратегије за
решавање тих проблема. Кроз терапију, пацијент ће научити како

Матурски рад : Депресија Страна | 8

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

побољшати своје интерперсоналне односе, како би смањио симптоме

депресије и спречио даље епизоде.

IPT се сматра учинковитим терапијским приступом за лечење депресије,

поготово ако су проблеми у интерперсоналним односима узрок депресије.
IPT се такође може користити као део комбинованог терапијског приступа
који укључује фармакотерапију и/или друге облике терапије.

Терапија прихватања и преданости

Терапија депресије прихватања и преданости (ACT) је терапијски приступ
који се заснива на когнитивно-бихевиоралној терапији, али се разликује по
томе што се усредсређује на прихватање властитих мисли и осећаја уместо
на њихово мењање. ACT је развијен с циљем помоћи људима да се носе с
болним емоцијама, укључујући депресију, кроз прихваћање тих емоција и
постављање циљева у складу с њиховим вредностима.

Терапија ACT-а укључује шест основних принципа:

1. Прихватање: Пацијент учи прихватити своје негативне мисли и
осећаје, уместо да се бори против њих или да их игнорише.
2. Когнитивна дефузија: Пацијент учи како раздвојити себе од својих
мисли и осећаја те их посматрати као пролазне сензације.
3. Присутност: Пацијент учи како се усредоточити на тренутак и бити
свестан свог окружења и тела
4. Откривање вредности: Пацијент развија свест о својим вредностима
и циљевима, што помаже у одређивању смера у којем би требао
усмерити свој живот.
5. Деловање у складу с вредностима: Пацијент учи како поставити
циљеве и деловати у складу с властитим вредностима, што помаже у
побољшању квалитете живота.
6. Повезивање с околином: Пацијент учи како побољшати своје односе
с другима и створити значајне везе.

Циљ ACT-a је помоћи пацијенту да прихвати своје негативне мисли и осећаје

те их научити како живети у складу са својим вредностима.

Терапија ACT-a може се изводити у индивидуалном или групном формату,

а често се комбинира с другим облицима терапије или фармакотерапијом.

Терапија ACT-a сматра се учинковитом у лечењу депресије и других

менталних поремећаја, те помаже пацијентима да се носе са стресом и
побољшају квалитету живота.

Свакој особи депресија се може другачије манифестовати и различито јој

одговара терапијски приступ. Зато је важно потражити професионалну
помоћ и разговарати с терапеутом о најбољем начину лечења.

Матурски рад : Депресија Страна | 9

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

УТИЦАЈ СОЦИЈАЛНИХ ЧИНИОЦА НА ДЕПРЕСИЈУ

Социјални чиниоци играју важну улогу у развоју и одржавању депресије.
Неки од кључних социјалних чиниоца укључују

• стрес,
• социјалну подршку,
• трауматске догађаје и
• друге факторе.

Стрес
Стрес може бити један од главних окидача за депресију. Када се суочавамо
с великим стресом, тело производи хормон кортизол, што може довести до
емоционалне исцрпљености и осећаја безнадности.

Када се стресни догађаји понављају или су хронични, могу довести до

дуготрајне депресије.

Социјална подршка
Социјална подршка, попут потпоре породице, пријатеља или других
блиских особа, може бити врло корисна у борби против депресије.

Особе које имају довољно социјалне подршке могу се осећати мање

изоловано и више укључено у друштво, што може помоћи у одржавању
позитивне менталне добробити.

Трауматски догађаји
Трауматски догађаји, попут губитка вољене особе, физичког или
сексуалног злостављања, природних катастрофа или војних сукоба, могу
довести до депресије.

Трауматски догађаји могу узроковати осећаје туге, беспомоћности и страха,

што може имати дуготрајне последице на ментално здравље.

Други социјални фактори

Остали фактори који могу допринети депресији укључују

• социјалну изолацију,
• сиромаштво,
• незапосленост,
• стигматизацију и
• дискриминацију.

Људи који се суочавају с овим изазовима могу се осећати мање вреднима

или мање способнима да се носе са својим проблемима, што може довести
до депресије.

Управљање социјалним факторима може помоћи у превенцији и лечењу

депресије.

Матурски рад : Депресија Страна | 10

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

То може укључивати тражење подршке од породице и пријатеља,

развијање стратегија за суочавање са стресом и избегавање трауматских
ситуација, као и тражење терапијске помоћи ако је потребно.

КУЛТУРАЛНЕ РАЗЛИКЕ У ИСКУСТВУ И ТРЕТМАНУ ДЕПРЕСИЈЕ

Депресија је глобални проблем који погађа људе широм света, али њено
доживљавање и третман могу се значајно разликовати зависно о култури и
групи људи

На пример, у неким културама депресија се може доживљавати као стање

тескобе или као проблем физичког здравља, уместо као ментални
поремећај.

У неким културама, укључујући неке азијске и афричке културе, депресија

се не изражава кроз симптоме који су уобичајени у западним културама,
попут туге или безнадности, већ кроз физичке симптоме, попут умора или
проблема с пробавом.

Осим тога, културне разлике могу утицати на дијагностику и терапију

депресије.

На пример, у неким културама постоји стигма повезана с менталним

здрављем, што може отежати људима да траже помоћ или да се отворе о
својим осећајима.

У другим културама, традиционалне методе лечења попут биљних лекова

или духовне терапије могу бити преферираније над фармакотерапијом или
психотерапијом.

У неким културама, друштвена подршка породице и заједнице игра важну

улогу у третману депресије. У неким културама, попут латиноамеричких,
породица и заједница су важни извори подршке и охрабрења, а терапија се
може усредсредити на јачање породичних веза и побољшање друштвене
интеракције.

С друге стране, у неким културама, попут северноамеричких и европских,

индивидуалистички приступ терапији може бити уобичајенији, с
нагласком на јачање личне одговорности и разумевања властитих мисли и
осећаја.

Важно је узети у обзир културне разлике када се приступа дијагностици и

лечењу депресије, како би се осигурало да се терапија прилагођава
индивидуалним потребама и културним контекстима.

То може укључивати прилагођавање терапијских техника, успостављање

односа поверења и отвореност према различитим приступима лечењу.

Матурски рад : Депресија Страна | 11

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

САМОУБИСТВО И ДЕПРЕСИЈА
Депресија може значајно повећати ризик од самоубиства.

Особе с депресијом имају повећану склоност према суицидним мислима,

понашању и плановима, а то може бити због осећаја безнађа, беспомоћности
и недостатка вредности.

Најучинковитије стратегије за спречавање самоубиства код особа с

депресијом укључују сљедеће:

Процена ризика
Када се сусретнемо с особом с депресијом, важно је проценити њен ризик од
самоубиства.

То укључује процену суицидних мисли, планова и понашања, као и фактора

ризика попут претходних покушаја самоубиства, присутности других
менталних поремећаја и овисности о дрогама или алкохолу.

Сигурност
Ако постоји високи ризик од самоубиства, важно је предузети мере за
осигурање сигурности особе.

То може укључивати смјештај у болницу или психијатријску установу,

уклањање предмета који се могу користити за самоозлеђивање, као и
осигуравање сталног надзора од стране квалификованог особља.

Лечење
Лечење депресије може смањити ризик од самоубиства. То може
укључивати комбинацију лекова и психотерапије, попут когнитивно-
бихевиоралне терапије или интерперсоналне терапије.

Подршка
Особе с депресијом које су у ризику од самоубиства требају подршку од
породице, пријатеља и професионалних социјалних радника. Осигуравање
приступа групној терапији, породичној терапији или психосоцијалној
терапији такође може бити корисно.

Едукација
Едукација о депресији, самоубиству и доступним терапијама може помоћи
особама с депресијом да боље разумеју своје стање и да се лакше суоче с њим.
Важно је едуковати и породицу и пријатеље како би препознали ране
знакове и пружили одговарајућу подршку.

Укратко, депресија може повећати ризик од самоубиства, али постоје

ефикасне стратегије за превенцију и лечење.

Матурски рад : Депресија Страна | 12

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

Процена ризика, осигурање сигурности, лечење, подршка и едукација

кључни су у борби против самоубиства код особа с депресијом.

Матурски рад : Депресија Страна | 13

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

ЗАКЉУЧАК

Матурски рад : Депресија Страна | 14

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

Л И Т Е Р А Т У Р А:
1. Ћурчић, И. (2011). Когнитивно-бихејвиорална терапија. Београд:
Центар за примењену психологију.
2. Игњатовић Ристић, Д., Вукосављевић-Гвозден, Т., Ковачевић, И., &
Миловановић, С. (2017). Когнитивно-бихејвиорална терапија:
теоријска основа и примена у третману анксиозности и депресије.
Психијатрија данас, 49(1), 5-22.
3. Јовићевић, А., & Лазаревић, Л. Б. (2016). Когнитивно-бихевиорална
терапија депресије. У Л. Б. Лазаревић (ур.), Депресија:
патофизиологија, дијагностика, терапија (стр. 223-242). Београд:
Медицински факултет Универзитета у Београду.
4. Радосављев-Кирћански, Ј. (2015). Когнитивно-бихејвиорални
терапијски приступ. У М. Стојковић (ур.), Увод у клиничку психологију
(стр. 331-360). Београд: Филозофски факултет Универзитета у
Београду.
5. Вукосављевић-Гвозден, Т. (2013). Когнитивно-бихејвиорална
терапија. Нови Сад: Завод за уџбенике.
6. Kirmayer, L. J. (2012). Cultural variations in the clinical presentation of
depression and anxiety: Implications for diagnosis and treatment. Journal
of clinical psychiatry, 73(7), e22-e26.
7. Kleinman, A. (1987). Anthropology and psychiatry: The role of culture in
cross-cultural research on illness. The British Journal of Psychiatry, 151(4),
447-454.
8. Patel, V., & Kleinman, A. (2003). Poverty and common mental disorders in
developing countries. Bulletin of the World Health Organization, 81(8),
609-615.
9. Okello, E. S., & Neema, S. (2007). Explanatory models and help-seeking
behavior: Pathways to psychiatric care among patients admitted for
depression in Mulago Hospital, Kampala, Uganda. Qualitative Health
Research, 17(1), 14-25.
10. Chong, S. A., Abdin, E., Vaingankar, J. A., Kwok, K. W., Subramaniam, M., &
Chen, S. P. (2012). A population-based survey of mental disorders in
Singapore. Annals of the Academy of Medicine, Singapore, 41(2), 49-66.
11. Li, X., Li, X., Wang, Y., & Li, X. (2017). Understanding depression stigma in
Chinese societies: A review of current literature and implications for future
research and mental health promotion in Hong Kong. Journal of affective
disorders, 223, 115-125.
12. Naravno, evo referenci koje sam koristio za sve odgovore vezane uz
depresiju:

Матурски рад : Депресија Страна | 15

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

13. American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and Statistical

Manual of Mental Disorders (5th ed.). Arlington, VA: American Psychiatric
Publishing.
14. Beck, A. T. (1967). Depression: Clinical, experimental, and theoretical
aspects. New York: Harper & Row.
15. Beck, A. T., Rush, A. J., Shaw, B. F., & Emery, G. (1979). Cognitive Therapy of
Depression. New York: Guilford Press.
16. Butler, A. C., Chapman, J. E., Forman, E. M., & Beck, A. T. (2006). The
empirical status of cognitive-behavioral therapy: A review of meta-
analyses. Clinical Psychology Review, 26(1), 17-31.
17. Cuijpers, P., Sijbrandij, M., Koole, S. L., Andersson, G., Beekman, A. T., &
Reynolds, C. F. (2013). The efficacy of psychotherapy and
pharmacotherapy in treating depressive and anxiety disorders: A meta-
analysis of direct comparisons. World Psychiatry, 12(2), 137-148.
18. Kirsch, I., Deacon, B. J., Huedo-Medina, T. B., Scoboria, A., Moore, T. J., &
Johnson, B. T. (2008). Initial severity and antidepressant benefits: A meta-
analysis of data submitted to the Food and Drug Administration. PLoS
Medicine, 5(2), e45.
19. Klerman, G. L., & Weissman, M. M. (1989). Interpersonal psychotherapy:
Current status. Archives of General Psychiatry, 46(11), 1111-1118.
20. National Institute for Health and Care Excellence. (2018). Depression in
adults: Recognition and management. NICE guideline (CG90).
21. Rush, A. J., Trivedi, M. H., Stewart, J. W., & Nierenberg, A. A. (2011).
Combining medications to enhance depression outcomes (CO-MED): Acute
and long-term outcomes of a single-blind randomized study. American
Journal of Psychiatry, 168(7), 689-701.
22. World Health Organization. (2017). Depression and Other Common Mental
Disorders: Global Health Estimates. Geneva: World Health Organization.

Матурски рад : Депресија Страна | 16

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

САДРЖАЈ

У В О Д ................................................................................................................................................................ 1
ДИЈАГНОСТИЧКИ КРИТЕРИЈУМИ ДЕПРЕСИЈЕ .............................................................................. 2
БИОЛОШКИ ФАКТОРИ У ДЕПРЕСИЈИ................................................................................................ 2
Неуротрансмитери ................................................................................................................................. 3
Генетика ...................................................................................................................................................... 3
Хормоналне промене ............................................................................................................................ 3
КОГНИТИВНИ МОДЕЛ ДЕПРЕСИЈЕ ..................................................................................................... 4
ТЕРАПИЈСКИ ПРИСТУПИ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ДЕПРЕСИЈЕ................................................................. 6
Когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ)............................................................................... 6
Техника когнитивног реструктурирања................................................................................ 6
Понашајна терапија ........................................................................................................................... 7
Психодинамска терапија ..................................................................................................................... 7
Фармакотерапија .................................................................................................................................... 8
Интерперсонална терапија ................................................................................................................ 8
Терапија прихватања и преданости .............................................................................................. 9
1. Прихватање:.................................................................................................................................. 9
2. Когнитивна дефузија: .............................................................................................................. 9
3. Присутност: ................................................................................................................................... 9
4. Откривање вредности: ............................................................................................................ 9
5. Деловање у складу с вредностима: ................................................................................... 9
6. Повезивање с околином: ........................................................................................................ 9
УТИЦАЈ СОЦИЈАЛНИХ ЧИНИОЦА НА ДЕПРЕСИЈУ ...................................................................... 10
Стрес ............................................................................................................................................................ 10
Социјална подршка .............................................................................................................................. 10
Трауматски догађаји ........................................................................................................................... 10
Други социјални фактори ................................................................................................................. 10
КУЛТУРАЛНЕ РАЗЛИКЕ У ИСКУСТВУ И ТРЕТМАНУ ДЕПРЕСИЈЕ ...................................... 11
САМОУБИСТВО И ДЕПРЕСИЈА ............................................................................................................. 12
Процена ризика...................................................................................................................................... 12

Матурски рад : Депресија Страна | 17

 ГИМНАЗИЈА - КУРШУМЛИЈА

Сигурност .................................................................................................................................................. 12
Лечење ........................................................................................................................................................ 12
Подршка ..................................................................................................................................................... 12
Едукација ................................................................................................................................................... 12
З А К Љ У Ч А К............................................................................................................................................. 14
Л И Т Е Р А Т У Р А: ..................................................................................................................................... 15

Матурски рад : Депресија Страна | 18