Pristupi, ideje i tehnike

drugih psihoterapijskih škola

u praksi porodične terapije
Postoji veliki broj različitih pristupa u samoj porodičnoj terapiji koja se
neprekidno razvija
Neki od pristupa porodične terapije koriste ideje i tehnike
psihoterapeutskih škola i pravaca koje se primarno ne bave porodicama, već
su posvećene individualnom i grupnom tretmanu; u ovom tekstu baviću se
uticajem koju na porodičnu terapiju imaju:
 psihoanaliza
 bihejvioralna terapija
 kognitivnu terapija
 klijentocentrična
 transakciona analiza
 geštalt terapija
 egzistencjalistička i
 grupna terapija
Uticaj psihoanalize
Cilj klasične psihoanalize je potizanje uvida
 bavi se intrapsihičkim iskustvom
 fokusira se na nesvesne procese
 terapeut zauzima ulogu eksperta koji ove procese interpretira
 U poslednje vreme dolazi do promena, zapaža se pomeranje ka više interakcijskom i
kolaborativnom, saradničkom pogledu na ove procese (Larner 2000)

Sistemski terapeuti (Flaksas 2002) tri glavna koncepta u pihoanalitičkom pristupu u terapijskom
radu:
 transfer
 kontratranfer i
 projektivnu identiikaciju,
ne posmatraju samo kao interne procese u članovima porodice, nego kao interakcijske procese
koji se odigravaju u terapijskoj situaciji
Tranfer i kontratranfer se posmatraju kao cirkularni procesi koji obuhvataju verbalnu i neverbalnu
komunikaciju izmedju terapeuta i članova porodice
Smatra se da koncept terapijskog saveza potiče od psihodinamskih teorija (Bordin, 1979;
Luborsky, 1984); u porodičnoj terapiji, terapijski savez se izmedju ostalog, postiže
pridruživanjem

Ideje atačmenta potiču od psihoanalitičara; porodični terapeuti ukazuju na značaj odnosa

dece sa očevima, ali i drugim članovima porodice i značajnim trećim

 Frojd i porodična terapija

Mnogi porodični terapeuti potiču iz psihoanalitičkih redova, pa je razumljivo da prenose

naučene koncepte u rad i sa porodicama; istovremeno psihoanalitički orjentisani terapeuti,
sledbenici Frojda, rade sa porodicama i daju doprinos razvoju porodične terapije

 Nathen Acherman - koristio je Frojdove psihoanalitičke koncepte za formiranje škole

porodične terapije (radio u Njujorku); predstavlja značajnu figuru na pelasku ka sistemskom
načinu razmišljanja; otkriva značaj porodične homeostaze za patologiju pojedinca
 Alfred Adler /koncept inferiornosti i težnje ka superiornosti/- cilj terapije je zamena pogrešnog
stila života (neurotičnog), sa zdravim, više adaptibilnim, društveno korisnim životnim stilom koji
podrazumeva interes za zajednicu, okretanje društvu, negovanje ravnopravnosti, ravnoteže u
davanju i primanju
- govori o uticaju braće i sestara, odnosno redosledu rodjenja na formiranje ličnosti
 ukazuje na potlačen položaj žena u društvu
 usvaja holitički pritup, povezuje telesne bolesti sa psihičkim tegobama
 koristi roll-play
 organizuje sistemske treninge za učenje roditeljstva

 Harry Stack Sullivan /neofrojdizam/ pojedinca razume na osnovu mreže odnosa u koje je upleten
- bavi se interpersonalnim odnosima, ukazuje na značaj kulture u razvoju ličnosti i bolesti

 Karen Hornaj
 osećanja i stavovi su odredjeni kulturološki
- neuroze nisu intrapsihičkog porekla, već predstavljaju način na koji ljudi savladavaju i
kontrolišu svakodnevne interpersonalne probleme
 Melanija Klajn razvija teoriju objektnih odnosa
 objekat je predstava drugog u našem psihičkom aparatu; to može da bude osoba, predmet, pojava, ideja
prema kojoj postoji osećanje
 objektni odnosi predstavljaju reprezentaciju odnosa izmedju ljudi; to je sposobnost održavanja različitih
aspekata (pozitivnih i negativnih) neke osobe, sebe, stvarnosti kao celine
 razviti celovitost objekta znači prevazići mehanizam cepanja koji je na ranom uzrastu uobičajn (loša i
dobra majka)
 uticaj na psihološko zdravlje i na formiranje kasnijih odnosa u odraslom dobu

 Heinz Kohut
- narcizam - nezadovoljenja potreba na ranom uzrastu, loše vezivanje
 terapija je mogućnost da osoba zadovolji potrebe, da kroz terapijski odnos dobije ono što su roditelji
propustili da urade
 smatra se početkom relacionog pristupa psihoanalizi

 Bovenov transgeneracijski pristup oslanja se na psihoanalitičke koncepte

- intrapsihičku dinamiku je peselio u interpersonalnu
 podvlači važnost relacijskih obrazaca za diferencijaciju selfa
Kontekstualna porodična terapija kombinuje sistemski pristup
klasične porodične terapije i složene nivoe individualne
dinamike
Intervencije terapeuta usmerene su i na probleme u relaciji, ali i
na žalbe i simptome pojedinca
Simptomi pojedinca razumeju se u kontekstu relacije sa drugima
Uči porodicu fer odnosima, novim relacijama, menja kontekst u
kome se porodica nalazi, unosi ravnotežu u odnose medju
članovima porodice
Potencira snage porodice, emotivne resurse i povezanost članova
porodice
Uticaj bihejvioralne terapije
Cilj bihejvior terapije je promena ponašanja
 bihejvioristi polaze od pretpostavke da su svi oblici ponašanja naučeni
 rad usmeravaju na promenu pogrešno naučenih obrazaca ponašanja
 ne bave se uvidom ni pitanjima zašto se simptom pojavio

Promene prvog reda u porodičnoj terapiji su promene na nivou ponašanja članova porodice

Strukturalni i strateški porodični terapeuti koriste bihejviralne metode u svom radu

Tehnike i metode koje se koriste u porodičnoj terapiji a koje imaju uporište u bihejvior terapiji su:
zadavanje zadataka i direktiva u seansi i van nje
trening socijalnih veština
korišćenje pozitivnog i negativnog potkrepljenja (u radu sa porodicama sa adolescentima, zavisnicima)
skaliranje
bihejvioralni trening roditelja
bihejvioralna bračna terapija
bihejvioralni trening seksualnih disfunkcija
 Funkcionalna porodična terapija (Barton i Alexander) predstavlja
integraciju sistemske teorije i bihejviorizma u novi terapijski oblik
 postavka terapeuta je da su sva ponašanja adaptivna u terminima
njihove funkcije u odnosima medju ljudima
 svakom članu porodice pripisuju odredjena ponašanje i prate
ishode u smislu kako to utiče na odnose, da li vode ka bliskosti,
distanci, ravnodušnosti ili povlačenju od drugih
 terapeutov zadatak je da pomogne članovima porodice da zamene
loše, simptomatsko ponašanje boljim, drugim ponašanjem, koje će
imati istu funkciju; to drugo ponašanje treba da zadovolji samu
osobu (npr.zadovoljenje potrebe za blikošću), ali i drugu osobu
koja je sa njom u vezi
Uticaj kognitivne terapije
Velika sličnost /kognitivno-bihejvioralna terapija/, glavna razlika /kognitivisti smatraju da emocije zavise
od mišljenja/

Bekonva kognitivna terapija

 u osnovi depresije i anksioznosti leže kognitivne distorzije
- afekat je posledica a ne uzrok
- utrašnji govor, odnosno automatske misli, koje se povezuju u pravila i pretpostavke, odnosno kognitivni
set, vode u psihičke poremećaje
 pacijenti ove misli doživljavaju kao validne, razumne, realne, bez obzir koliko su u suštini iracionalne

Po Albertu Elisu (REBT), u zavisnosti da li se emocije vezuju za adekvatne odnosno ne adekvatne ideje i
misli one će biti adekvatne ili neadekvatne (strah može da bude realan ali i iracionalan)

 Zadatak terapeuta je dekonstrukcija, uticanje na unutrašnji govor i menjanje emocija i ponašanja,

kroz tri koraka:
1. identifikovanje negativnih misli i disfunkcionalnih pretpostavki
2. njihova modifikacija
3. učenje novih ponašanja
Najznačajniji cilj kognitivne terapije je menjanje načina na koji klijenti
tumače, procenjuju i razumeju pojave i dogadjaje u spoljašnjem svetu,
soptvenom organizmu, sopstveno i/ili ponašanje drugih; cilj je takodje i
menjanje kognitivnih šema, tj.menjanje stavova, verovanja i pretpostavki
koje dovode do pogrešnih tumačnja, procenjivanja i zaključivanja

Tri grupe kognitivnih tehnika (Mikloš Biro, Klinička psihologija): -

tehnike kognitivne restrukturacije (Elis, Bek),
-“coping skils tehnike”-savladavanje veština (Lazarus, Goldfrid) i -
tehnike rešavanja problema (Mahomi)

Široka primena kognitivne terapije kako u individualnoj tako i u

porodičnoj terapiji
Prepoznaje se sličnost sa narativnom terapijom:
-odvajanje osobe od njenog ponašanja-k.t./odvajanje osobe od problema n.t.
-dekonstrukcija priče zasićene problemom, traganje za drugom pričom, gledanje na teškoću iz drugog ugla,
rekonstrukcija

Dekonstrukcija se inače često koristi i ima široku primenu u porodičnoj terapiji; npr. u osnovi konflikata
u porodici mogu da budu različita uverenja članova porodice; rad na rekonstrukciji tih uverenja može da
pomogne rešavanju konflikata, većem medjusobnom razumevanju i približavanju članova porodice;
Rekonstrukcija porodičnih uverenja može da se vrši preko opštih stavova “tako to radi većina porodica u
našoj kulturi”
Milnska škola dovodi u pitanje sistem porodičnog verovanja, dezintegriše ga, pa zajedno sa članovim
porodice preko novih informacija koje su dobijene tokom terapije, ponovo integriše u funkcionalnu
celinu
Tehnika reframiranja, menjanje okvira, ima za cilj promenu kognitivne šeme, sagledavanje teškoće na
drugačiji način
Generalno, intervencije koje od članova porodice traže da misle, promišljaju, koje utiču na promene
uverenja, stavova imaju korene u konceptima kognitivne terapije
Promena drugog reda u porodičnoj terapiji vezuje se za promenu uverenja
Klijentocentrična terapija
Ne direktivno savetovanje američkog psihologa Karla Rodžersa
 visoko individualan, humanistički pristup
 uvažavanje subjektivnog opažanja stvarnosti
 potpuno, bezuslovno prihvatanje klijenata, njihovih stavova,
uverenja, emocija
 “aktivno slušanje”
 način komunikacije je iskren, podržvajući, empatičan, prihvatajući
 veruje u lične snage klijenta, razgovor vodi tako da dodje do
samoaktivacije snaga klijenta
 iskreno veruje u mogućnost promene kod klijenta
 cilj terapije je ostvarivanje kapaciteta za lični razvoj,
samoaktualizaciju
Ono što se prepoznaje kao sličnost u radu porodičnih terapeuta je:
 uvažavanje i prihvatanje svih članova porodice
 pružanje podrške izražavanju emocija, želja, ciljeva, stavova
 razumevanje, empatičnost
 ne osudjivanje, ne procenjivanje
 neutralnost
 uspostavlajnje konteksta za razvoj porodice
- vera u mogućnost promene i konstantno traganje za porodičnim snagama

Terapeut mobiliše snage, sposobnosti i rezilijence porodice kroz podsećanje na

rešenja koja su koristili ranije, usmeravanje razgovora na ono šta rade dobro,
hvataju se lekovite sekvence, pojačavaju, članovima porodice se daju
komplimenti, izražava divljenje, podržavju se u formulisanju afirmativnih ciljeva,
porodica se posmatra kao živ sistem koji ima vitalnost i mogućnost razvoja
Transakciona analiza
Osnivač Erik Bern
 koristi je u individualnom i grupnom tretmanu i radu sa parovima
 cilj terapije je da klijentu pojednostavi nezdrave interakcije kako bi ih razmeo i promenio

Bernova teorija se zasniva na postojanju tri ego stanja unutar ličnosti: odrasli, roditelj, dete
Transakcije izmedju ego stanja mogu da budu
 komplementarne (paralelne)
 ukrštene i
 skrivene
Komunikacija se razvija kada su transakcije komplementarne (kada idu iz istih ego stanja)

Cilj terapije parova (Bern) je da ljudi razumeju ponašanje njihovih partnera i da dopuste
da njihovo odraslo ego stanje (u kome dominira mišljenje, rasudjivanje, koje sadrži
koncept realnosti) kontroliše komunikaciju i integriše sva tri ego stanja
Autori nakon Berna (Johan James, Bader i dr.) osamdesetih godina koriste transakcionu analizu
kao sistemsku terapiju u radu sa porodicama; koriste je u kombinaciji sa strukturalnim
modelom Minučina ili strateškim pristupom Helija i Milanske škole
U radu sa porodicom ovi terapeuti koriste modifikovane tehnike koje se koriste u grupnoj
terapiji /korišćenje po tri stolice za svako ego stanje, za svakog člana porodice; kroz uvežbavanje
postiže se korekcija transakcija sve dok se ne postigne slaganje komunikacija (R-R, O-O, D-D) i
stvaranje paralelnih transakcija/; cilj je promena konteksta življenja

Koncept životnog skripta

Porodična terapija govori o porodinim skriptovima koji povezuju generacije
Po Bin Holu postoji:
-replikativni porodični skript (ponavlja se obrazac iz porodice porekla)
-korektivni (koriguje se skript iz primarne porodice)

Životne pozicije se formiraju rano tokom razvoja i mogu da se održavaju i prenose kroz više
generacija; počivaju na uverenjima o sebi i svetu; sa njima može da se radi u terapijskom procesu
i u okviru porodične terapije
Egzistencijalna psihoterapija
Zasniva se na filozofskom pravcu egzistencijalizam, čiji su koreni u filozofiji Ničea, Hajdegera,
Sartra (“Mi smo naš izbor”; “Čovek je osudjen da bude slobodan”), Kjerkegora (“Čovek treba da
bude ono što stvarno jeste”), kao i u delima Dostojevskog, Kafke
Primenjuju je Oto Rank, Karl Jaspers a potom Viktor Frankl, Rolo Mej, Irvin Jalom i dr.

Egzistencijalisti smatraju da su sloboda i odgovornost čoveka najvažnije odrednice

postojanja
Imati slobodu izbora znači preuzeti odgovornost
Glavne teme egzistecijistički orjentisnanih terapeuta su: smrt, izolacija, smisao života, sloboda
Autentičan, ličan odnos izmedju terapeuta i klijenta

Rolo Mej smatra da strepnja i druge nijanse straha, kao i osećanje krivice, pre potvrdjuju nego
negiraju ličnost i njenu slobodu /normalna anksioznost/
Egzistencijalni terapeut nastoji čoveka da osnaži u njegovim sopstvenim egzistencijalnim
izborima
Metod rada je fenomenološki, omogućava klijentu da spozna sebe
Viktor Frankl logoterapija ili terapija smisla
 smisao je jedinstven za svaku osobu
- cilj rada je prevazilaženje anksioznosti, apatije, i vodjenje smislenog načina
života u kome je čovek u mogućnosti da voli, brine o drugima, teži
kreativnosti, individualnosti, samoostvarenju, duhovnosti
Frankl je koristio tehnike paradoksalne intencije (navodi klijenta da želi
simptom); porodični terapeuti koriste paradoksalne intervencije kako bi
se porodicama pomoglo da sagledaju da imaju kontrolu nad simptomom
Koncepti slobode izbora, odgovornosti, snage porodice, njene kreativnosti,
jedinstvenosti koriste se i u porodičnoj terapiji
Primenjuje se u postmodernističkim, konstruktivističkim pravcima porodične
terapije u kojima se akcenat stavlja na dijalog, u kojima je terapeut deo
sistema koji se menja
Geštalt terapija
Osnivač Fric Perls “emocije su snaga koja suštinski napaja sve naše reakcije”
Egzistencijalističko-fenomenološki pristup terapiji - podaci su ono što se neposredno doživljava
u “sada i ovde”
Uzima se u obzir pošlost (uspomene, znanja, navike) i budućnost (htenja, ciljevi, očekivanja),
samo ukoliko su oni relevantni za zbivanje u sada

Cilj terapije je dostizanje pune svesnosti selfa, i selfove interakcije sa okruženjem

Premisa je da su pojedinac i sredina neraskidivo povezani
Levinova teorija polja: polje je sistem odnosa, sve je deo polja, polje je jedinstvena celina-sve
utiče na sve drugo u polju, opažena realnost je konfiguracija koja je nastala kroz odnos izmedju
posmatrača i posmatranog
Pristup je holistički, spada u grupu integrativnih terapija
Terapijski odnos je horizontalan ja-ti odnos, promena se postiže kroz dijalog

Rad na nezavršenim poslovima - kroz završavanje nezavršenih poslova klijent postaje svestan
načina na koji vrši prekidanja komunikacije, što mu omogućava da u budućnoti pravi nove
izbore
Koncept selfa u GT: kohezivan, celovit i kontinuiran u
vremenu, ali se self i neprekidno konstruiše u
odredjenom kontekstu
Homeostaza je proces u kome organizam održava
ravnotežu, a time i zdravlje, u okolnostima koje se stalno
menjaju
Porodični terapeuti govore o porodičnoj homeostazi,
održavanje kontinuiteta u okolnostima koje se stalno
menjaju; povezuju nedostatak homeostaze sa javljanjem
simptomatskih oblika ponašanja kod njenih članova
Granica - odnos izmedju dve osobe, dva entiteta, kontakt; patologija se vezuje za granice, odnosno prekidanja
kontakata koje vremenom postaje automatska reakcija, navika, osoba se isto ponaša bez obzira kakva je situacija u
polju
Ekstremni poremećaji granica su
 izolacija (kad osoba nema osećaja povezanosti sa okolinom – kao kod autizma ) i
 konfluencija (kad nema razlike izmedju selfova)
Pored ovih poremećaja granica (koji su ustvari otpori kontakta) F.Perls je govorio i o
 introjekciji (kad izostaje proces asimilacije, osoba u komadu , bez “žvakanja” unosi stavove, mišljenje, uverenja
okoline, čime veći deo kreativne ličnosti ostaje zarobljen),
 projekciji (kada se delovi sopstvene ličnosti koje su neprihvatljive za introjekte pripisuje drugima),
 retrofleksiji (kada se delovi ne prihvatljivi za introjekt okreću prema sebi)
 drugi autori su ovome dodali i defleksiju (izbegavanje direktnog kontakta kroz mnogo pričanja, preterano su ljubazni,
ne gledanja sagovornike u oči) i
 desenzitizacija (izbegavanje osobe da doživi sebe i svoju okolinu, self je anesteziran i umrtvljen)
Svi navedeni otpori kontakta mogu se uočiti i u radu sa porodicama, pa geštaltisti govore o konfluentnim porodicama,
desenzitivnim , projektivnim i sl. Porodični terapeuti koriste termine –umrežene porodice, izolovane i sl. Moni El
Kaim – zidovi unutar porodice
Geštaltisti su u većem stepenu usmreni na procese unutar porodice, i na načine uspostavljanja i prekide kontakta,
manje na sadržaje; neki porodični terapeuti to isto čine /simboličko – iskustveni pristup/
Govor tela je važan, smatra se istinitijim od verblnih formulacija, što mnogi porordični terapeuti takodje uvažavaju u
svom radu
Karl Vitaker je tvorac simboličko-iskustvene porodične terapije
 koristi simbole i neverbalnu komunikaciju u radu sa porodicama
 radi sa osećanjima tokom same seanse, koristi princip “sada i ovde”, obradjuje to što se na seansi
dešava
 patologiju posmatra kao produkt interpersonalnih odnosa u sistemu kao celini
 intimnost i odvajanje vidi kao uporedne procese, osoba može biti bliska sa drugima onoliko koliko
može biti odvojena od njih
 bavi se problemom granica na nivou porodica i disfunkcije povezuje sa neadekvatnim granicama
 korišćenje fantazije, snova
 koristio je geštalt tehnike u cilju završavanja nezavršenih pocesa
 bavio se više procesima nego sadržajima
 cilj terapije je individualni i porodični rast
Kempler
- cilj rada podizanje kvaliteta porodičnog života
 odvojenost i jedinstvo-dva oblika povezanosti - odvojenost je dimenzija povezanosti a ne njen
prekid
 neprekidno traganje za optimalnom povezanošću
Geštalt terapija razvila je mnogo tehnika u radu čiji je cilj nije učenje novog
ponašanja već dostizanje svesnosti, traganje za novim oblicima iskustva
o jedna od najpopularnijih je tehnika prazne stolice
o zamena uloga u radu sa porodicama i parovima
o tehnika internalizovani drugi koju koriste strateško-strukturalni terapeuti-
govori iz pozicije drugog da bi bolje razumeo onog drugog
o tehnika pojačavanja
o projektivne tehnike u radu sa decom
o korišćenje zajedničkog crteža u radu sa porodicom

Sistemski terapeuti u radu sa porodicom sa gubitkom koriste tehnike i

principe geštalt terapije, egzistencijalizma, klijentom usmerene terapije
Grupna terapija
Sličnost porodične i grupne terapije:
-u oba slučaja radi se sa više osoba, grupom ljudi
-fokus je na interakcijskim obrascima
-uvažavaju se i poštuju emocije, mišljenja i stavovi svih prisutnih članova
-ohrabruje se učešće svih članova grupe u radu
-vodja grupe upravlja višestrukim transferima i kontratransferima
-mogućnost koterapeutskog rada
-u oba modaliteta akcenat može da bude na donošenju odluka i njihovom sprovodjenju u
aktivnost
Razlika – članovi porodice imaju predhodno zajedničko iskustvo i istoriju emocionalnog
ulaganja

Prednosti grupnog rada, pa samim tim i porodične terapije koja se najčešće radi sa
više osoba je: povećan osećaj nade, razvijaju se socijalne veštine, razmenjuju se
informacije, razvija se osećaj kohezivnosti i zajedništva , dobija se više podrške
INTEGRATIVNA PORODIČNA TERAPIJA

Razvija se od devedesetih godina prošlog veka

Koristi:
o različite tehnike različitih terapijskih pristupa
o uzima u obzir teorije ličnosti kojima objašnjava individue unutar porodice
o koristi modele Adlerijanske psihologije
o REBT-a
o geštalta

Nazivaju je
o iskustvenom porodičnom terapijom jer koristi neverbalnu komunikaciju i zamenu
uloga
o bihejvioralnom jer se bavi ponašanjem i zadavanjem zadataka
o kognitivnom zbog obrada informacija i bavljenjem stilovima života porodice

Sa svakom porodicom se radi drugačije, prema njenom tipu i potrebama

Na kraju...
 Vremenom dolazi do približavanja ne samo pristupa porodične terapije
i drugih terapijskih modaliteta, već medjusobnog približavanja svih
terapija, tako da je integrativni pristup sve više zastupljen u
terapijskom radu
 Ovo je razumljivo ako se ima na umu da sve terapijske škole imaju
generalno zajednički cilj: da pomognu ljudima da se reše teškoća i da
rastu i razvijaju se
 Pojedincima i porodicama nije od velikog značaja koji pristup i teoriju
terapet primenjuje, sve dok se rad sa njima odvija na njihovu dobrobit
 Odabir i prilgodjavanje tehnika i metoda svakom klijentu i svakoj
porodici, njihovim potrebama, sigurno da je značajno na putu
postizanja promena, uz naravno poštovanje opštih principa
terapeutskog rada
Literatura
1. Josip Berger, Mikloš Biro, Sulejman Hrnjica; Klinička psihologija; terapijski i
psihoterapijski pristupi; Beograd 1990.
2. Clinical Psychology (Amy Davis)
3. Rudi Dalos i Ros Drejper; Sistemska porodična psihoterapija, teorija i praksa; Novi
Sad 2014.
4. Marklena Milojković, Jelena Srna, Radmila Mićović; Porodična terapija; Beograd
1997.
5. Third Edition; Osnovi porodične terapije
6. Fric Perls; Geštaltistički pristup geštalt terapiji
7. Petruška Klariikson; Geštalt savetovanje u praksi; 1989
8. Irving i Miriam Polster; Integrisana geštalt terapija
9. Walter Kempler; Načela obiteljske geštalt terapije; Zagreb 1994.
10. Predavanja iz sistemske porodične terapije
11. Petar Nastović; Sistemska porodična terapija (prezentacija na internetu)
12. Sulejman Hrnjica; Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti; Beograd 1990.