Zbornik radova 50. Konferencije za ETRAN, Beograd, 6-8.
juna 2006, tom II
Proc. 50th ETRAN Conference, Belgrade, June 6-8, 2006, Vol. II
ANALIZA TRANSMISIJE BUKE MOTORA U PUTNIČKI PROSTOR VOZILA
Zorica Pantelić Milinković, Predrag Milenković, Miodrag Grubiša,
"Zastava automobili" DRP Institut za automobile u Kragujevcu
Sadržaj – Ovaj rad predstavlja deo istraživanja u okviru
studije o poboljšanju akustičkog komfora vozila iz proizvodnog
programa Zastava automobili. Naime proučavana je buka
motora, spektri, kao i njihova zavisnost od broja obrtaja.
Zatim je analizirana buka koja je tom prilikom dospela u
putnički prostor. Navedena analiza je rađena u cilju rešavanja
problema unutrašnje buke vozila presecanjem njenih puteva
prenosa.
1. UVOD
Akustika u putničkom prostoru danas je jedna od važnijih
performansi vozila. Proteklih godina postajala je sve važnija
zbog sve prisutnijih zahteva kupaca za većim komforom. Sa
druge strane moderna vozila se dizajniraju i izrađuju u cilju
postizanja ekonomičnije potrošnje goriva putem smanjenja
težine vozila. Pored ove kompleksne situacije, postoje i zahtevi
za postizanje veće snage motora istovremeno sa smanjenjm
njegove težine. Namera je da se analizira transmisija buke od
pogonskog agregata u putnički prostor. Posledica ove buke je
zvuk koji se čuje u putničkom prostoru vozila. Važno je
smanjiti ili eliminisati ovu buku paralelno sa razvojem snage
motora i smanjenjem težine vozila. Kvalitet ove buke
određivan je po frekventnoj karakteristici "A" i spektrom zvuka
putem tercno-oktavnih propusnih filtara.
U radu su dati rezultati merenja na jednom modelu vozila
Florida, sa četvorotaktnim motorom 1,6 l, dobijeni tokom rada
na poboljšanju akustičkog komfora kristeći takozvanu, pasivnu
metodu. Pasivna metoda se zasniva na sprečavanju transmisije
već nastale buke u putnički prostor, upotrebom
vibroakustičkih materijala. Merenja su rađena u slobodnom
prostoru pri ambijentalnim uslovima propisanim JUS
M.NO.300.
2. POGONSKI AGREGAT KAO GLAVNI UZROČNIK
NASTANKA BUKE U VOZILU
Borba sa bukom traži različite zahvate na izvorima i
putevima njenog prenosa. Dobijanje adekvatnih kompromisa,
između zvučno prihvatljivih nivoa buke i zahteva koji ne
spadaju u domen akustike, traži duboko poznavanje pojave.
Buka u putničkom prostoru izazvana je nizom pobuda i puteva
prenosa. Veliki broj procesa i mehanizama proizvodi
vibracionu i akustičku energiju, istovremeno stvarajući od
pogonskog agregata osnovni izvor buke u automobilu. U toku
unutrašnjeg sagorevanja u cilindru se stvara impuls pritiska pri
430
svakoj eksploziji. Taj impuls sačinjava spektar u kome su
sadržani svi harmonici učestanosti eksplozije. Zato se u
četvorotaktnom motoru sreću svi harmonici učestanosti, što je
polovina učestanosti okretanja radilice, pošto u jednom cilindru
nastaje eksplozija kod svaka dva obrtaja. Obrtni momenat sa
jednog cilindra je modulisan. U njemu su sadržani svi
harmonici eksplozije u jednom cilindru.
Spektar vibracija menja se u svakoj tačci pogonskog
agregata. U području niskih i srednjih učestanosti sadržane su
sve komponente i harmonici polovine učestanosti obrtanja
radilice, kao i druge komponente različitih mehanizama izvora
buke. Spektar vibracija deluje u tri pravca, u gornjoj zoni
elastičnih veza grupe i presudan je za prenos vibracione
energije na karoseriju preko veze. Buka koju generiše
pogonski agregat u motorskom prostoru obuhvata komponente
čitavog opsega akustičkih učestanosti, a brzo se povećava
funkcijom režima rada motora. Na svu akustičku snagu koja se
izdvaja, a naročito ako joj se doda uravnoteženje, najveći uticaj
imaju niskofrekventne komponente. U ovom opsegu
učestanosti, uticaj buke mehaničke prirode veći je od uticaja
buke oslobođene pri eksploziji i proticanju gasova.
3. PUTEVI KOJIMA SE PRENOSI BUKA
MOTORA U PUTNIČKI PROSTOR
Cilj ovog rada je da se pokaže u kojoj je vezi buka motora
sa bukom u putničkom vozilu. Buka motora koja se čuje u
putničkom prostoru sastoji se od od buke koju prenosi vazduh i
one koju prenose čvrsta tela. Buka se emituje sa površine bloka
motora, potom se prenosi kroz vazduh i pobuđuje veće limene
površine u voziu. Njihove vibracije se emituju kao zvuk. Sa
druge strane vibracije pogonskog agregata se prenose na
karoserijske delove preko gumenih oslonaca motora, nosača
motora, poprečnih nosača karoserije i poluvratila. Vibracije
utiču na limene površine i proizvode buku u putničkom
prostoru. Takva buka se naziva, buka koju prenose čvrsta tela.
Prethodna ispitivanja buke motora su već pokazala da je buka
koju prenosi vazduh dominantna u oblasti visokih
frekvencija,iznad 500Hz, a buka koju prenose črsta tela u
oblasti nižih, ispod 500Hz.
Na putnike u putničkom prostoru pogonski agragat deluje
preko: vibracija koje se na školjku prenose preko elastičnih
elemenata oslanjanja; vibracija -uvijanja koje se prenose od
pognskih vratila; vibracija koje na karoseriju prenose
sekundarni putevi, spojnice, kablovi, različite cevi i drugo;
buke koja nastaje u motorskom prostoru a prenosi se u
putnički preko vazdušne sredine.
Poboljšanja u karakteristikama zvučne izolacije su
efikasno snizila buku, prenetu vazdušnum putem u putničkom
prostoru. Odnedavno, je buka koju prenose čvrsta tela počela
da se povećava sa smanjenjem težine vozila i povećanjem
snage motora. S toga je bitno da se snizi buka koju prenose
črsta tela radi poboljšanja akustike u putničkom prostoru. Buka
u vozilu pri laganom porastu broja obrtaja je buka motora
izuzetno niske frekvencije i čini je uglavnom buka koju
prenose čvrsta tela. Prenos akustičke i vibracione energije
između primarnih izvora i putničkog prostora nastaje
istovremeno kroz čvrstu i vazdušnu sredinu. Veze motora i
menjača, uglavnom su glavni putevi prenosa vibracija,
drugog reda između motora i karoserije. Postoje i drugi važni
putevi prenosa kao što su npr: prenosna vratila, veze izduvnih
sistema i drugo.
U slučaju, kada se objektivno analiziraju komponente
drugog reda, veći broj, sekundarnih puteva prenosa su veoma
važani i unose svoj uticaj u znatnom stepenu za prenos kroz
čvrstu sredinu: spojni elementi između motora i hladnjaka,
cevovodi sitema za grejanje i provetravanje, cevovodi sistema
servo upravljanja, komande menjača brzina, komande za
upravljanje kočnim sistemom, kablovi između baterije i
generatora naizmenične struje i između baterije i uređaja za
startovanje motora i tome slično. Svi ovi putevi prenosa na
karoseriji se pokazuju kao koherentni izvori to jest njihova
dejstva se vektorski sabiraju. Sve spojne tačke vešanja vozila
doprinose prenosu kroz čvrstu sredinu komponenata buke
niske učestanosti pri kretanju automobila.
Svi zajedno nabrojani primarni izvori stvaraju zvučno
polje usredsređeno oko zidova koji okružuju putnički prostor
kao rezonator. Svi zidovi koji okružuju putnički prostor i svi
akustički otvori koji se u njima nalaze doprinose prenosu buke
kroz vazdušnu sredinu. Pod uticajem efekata spoljašnjeg
zvučnog polja i pobuđivanja prenešenog kroz čvrstu sredinu;
površine koje okružuju putnički prostor počinju da vibriraju i
postaju sekundarni izvori. Za zvučnu izolaciju automobila od
buke prenešene vazdušnim putem, važan je uticaj akustičke
obrade vibroakustičkim materijalima.
P4
P2 P
P1
M P3
Slika 1. Prenos zvučne snage iz motorskog u putnički prostor
Ako je aktivan izvor buke u motorskom prostoru, zvučna
snaga u putničkom prostoru (P) biće:
431
P = P1 + P2 + P3 + P4
P1-prenos kroz pregradni zid
P2-prenos kroz bočne tunele
P3-prenos kroz pod
P4-prenos kroz ostale zidove putničkog prostora
Snižavanjem nivoa generisanog zvuka u izvoru i
presecanjem puteva njegovog prenosa još u procesu
projektovanja vozila uspešno se dobija kako dobra akustika za
korisnika vozila tako i za životnu okolinu. Buka koja se širi u
talasima sa površine motora prenosi se u putnički prostor
kroz zidove kabine. Slika 1, daje model ovakvog prenosa,
pokazujući neophodnost velikog gubitka akustičke energije u
zidovima kabine tokom prenosa.
4. REZULTATI ISPITIVANJA
Ispitivanja karakteristike buke motora i unutrašnje buke
rađena su u mernim mestima prikazanim na slici 2. U okviru
ovih istraživanja rađena su merenja u svim tačkama a u radu su
pokazana samo neka merenja. Zbog ne posedovanja gluve
komore, merenja su rađena na otvorenom prostoru, korišćenjem
merne opreme B&K (merač zvuka, mikrofon sa kablovima),
A/D konvertora, računara, obrtomera i frekventnog analizatora
hp.
MP 300
1000mm
2 2
750m
MP2
MP1
F
M1
D I
Slika 2. Merna mesta
Putnički prostor treba odvojiti od motorskog tako, da što
manje zvučne energije generisane pogonskim agregatom dospe
u prostor za putnike. Na slici 3, dati su uporedni dijagrami
nivoa buke u motorskom i putničkom prostru. Razlika nivoa
buke u motroskom i putničkom prostoru je cc 30 dB(A). Znači
da je ogromna akustička energija generisana u motorskom
prostoru već redukovana pa je dalja redukcija sve otežanija.
Smanjivanjem refleksije, otvaranjem poklopca motorskog
prostora dolazi do snižavanja buke za cc 3dB(A), slika 3. Znači
da bi bilo korisno povećati apsorpciju u motorskom prostoru, te
tako sniziti buku generisanu u njemu. Snižavanje buke u
motorskom prostoru uticalo bi i na snižavanje buke, kako u
putničkom prostoru tako i one izračene u okolinu.
 karoserju od najvećeg značaja i frekvencije preko 500 Hz gde
najveći značaj ima buka prenešena vazdušnim putem. Kod
ispitivag vozila vibracije motora drugog reda predstavljaju
značajan deo unutrašnje buke. Ove vibracje drugog reda
generišu različitu buku i vibracije kroz ceo brzinski opseg
motora. Sa slika 4,5,6 vidi se, da je buka motora pojačana
prenosom kroz čvrstu sredinu pa treba raditi na rekonstrukciji
veza izvora buke za karoseriju, te tako sprečiti dodatno
generisanje buke u sekundarnim izvorima.

Auto Pwr Spec 1 Mot.prost.300mm od motora

Auto Pwr Spec 1 Putn.prost. "D", pri 2000o/mi
100
dBSPL
rms

Mag (dB)
Slika 3. Nivoi buke,"lagano ubrzanje"; MP2 i MP1- zatvo-
renim, MP 1otv.p.m.p. otvorenim, motorskim prostorom
30
Nisu dovoljna samo tradicionalna mišljenja eksperta da je 25 Hz (Log) 10 kHz A L
automobil sve komforniji, ukoliko je tiši, ukoliko je niži nivo
unutrašnje buke u dB(A). To je, ispravno, ali pored toga Slika 5. Uporedni dijagram na praznom hodu, pri 2000, min-1
potrebno je poznavati i fekventne spektre dobijenih nivoa.
Auto Pwr Spec 1 Mot.prost.,3000mmod motora
Auto Pwr Spec 1 Putn.prost "D", 3000o/min
Sa slike 4, se vidi uticaj buke motora na frekventnu 100
karakteristiku u putničkom prostoru. Frekvencije generisane dBSPL
motorom, niže od 500 Hz, pojačane su karoserijom i veznim rms

elementima, dok su iznad ove snižene. Kriva spektra unutrašnje

buke daje neka saznanja o prenosu akustičke energije, ali nije
Mag (dB)
najpogodnija jer se ne može odmah reći ovi frekventni nivoi
su dobri a ovi loši. Da bi se ipak ocenjivala spektralna merenja
treba definisati granice za tercnooktavne nivoe u čitavom
frekventnom području, a to se može, uraditi merenjima na 30
luksuznim, dobrim i prihvatljivim vozilima. Još ne postoje 25 Hz (Log) 10 kHz AL

definisani kriterijumi za unutrašnju buku vozila, pa se radi

iskustveno. Slika 6. Uporedni dijagram na praznom hodu, pri 3000, min-1
Auto Pwr Spec 1 U putn prost "D"pri 4000o/min
Auto Pwr Spec 1 Mot.prost.1m od motra, Auto Pwr Spec 1 Umot prost 300mm od motora
Auto Pwr Spec 1 Putn.prost."D", 3000o/min 110
100 dBSPL
dBSPL rms
rms

Mag (dB)
Mag (dB)

40
25 Hz (Log) 10 kHz A L
Slika 4. Tercnooktavna analiza nivoa buke, prazan hod
Razmatrajući dijagrame sa slike 4, očigledno je da se
povećan gubitak transmitovane akustičke energije nalazi u
opsegu frekvencija gde je doprinos drugog reda nizak. Ceo
frekventni opseg u kome motor doprinosi buci i vibracijama
u putničkom prostoru, može se podeliti na: na frekvencije
manje od 500 Hz gde su vibracje motora prenešene na
40
25 Hz (Log) 10 kHz A L
Slika 7. Uporedni dijagram na praznom hodu, pri 4000, min-1
Sa dijagrama datih na slikama 4, 5, 6 i 7 može se
zaključiti da je buka motora u oblasti visoih frekvancija, na
svim brojevima obrtaja snižena samim razdvajanjem
motorskog od putničkog prostora i upotrebom vibroakustičkih
materijala. U oblasti nižih frekvencija pojedine terce su čak
pojačane u putničkom prostoru zavisno od broja obrtaja. Dakle

432
očigledno je prisustvo mehaničke buke, sprezanja vibracija i drugog reda predstavljaju značajan udeo unutrašnje buke. Ove
pojačanja buke. vibrcje drugog reda generišu različitu buku i vibrcije kroz ceo
brzinski opseg motora. Sa porastom broja obrtaja, raste i nivo
Auto Pwr Spec 1 4000o/min buke, koji se može radi određivanja dinamike i priraštaja nivoa
Auto Pwr Spec 1 3000o/min
sa brojem obrtaja linearizovati. Nisu dovoljna samo
Auto Pwr Spec 1 2000o/min
110
tradicionalna mišljenja eksperta da je automobil sve komforniji,
dBSPL ukoliko je tiši, ukoliko je niži nivo unutrašnje buke u dB(A).To
rms jeste ispravno ali nije dovoljno. Za analizu buke vozila i ocenu
akustičkog konfora veoma je važno poznavanje akustičkog
tercnooktavnog spektra. Ovaj spektar predstavlja osnovu za
Mag (dB) određivanje karaktera ukupne buke, važnih za objektivno
vrednovanje akustičkog konfora vozila.

50
U oblasti frekvencija iznad drugog harmonika motora,
25 Hz (Log) 10 kHz A L nivo buke raste sa brojem obrtaja, dok se to ne može reći i za
područje nižih frekvencija
Slika 8. Uporedni dijagram tercnooktavne analize nivoa buke
motora, merno mesto MP300, na praznom hodu LITERATURA

U oblasti frekvencija iznad drugog harmonika motora, [1] Z.Pantelic Milinkovic, A.Dišic, "THE INFLUENCE OF
nivo buke raste sa brojem obrtaja, dok se to ne može reći i za THE FIREWALL INSULATION ON THE VEHICLE
područje nižih frekvencija, slika 9. ACOUSTIC COMFOR", CAR20051009, Pitesti,
Romania, 2-4. 2005.
Auto Pwr Spec 1 Prazan hod, 1000 (o/min)
[2] Z.Pantelić-Milinković, M.Radisavljević, Ž.Petronijević,
Auto Pwr Spec 1 1500 (o/min) “Evaluation of the influence of design and location of
Auto Pwr Spec 1 2000 (o/min) the intake noise dampers to the vehicles", NOISE
Auto Pwr Spec 1 2500 (o/min)
Auto Pwr Spec 1 3000 (o/min) CONTROL ′92. Cracow, Poland.
Auto Pwr Spec 1 3500 (o/min) [3] R. Basshuysen, G. Kuipe, H. Hollerweg, "Akustik der
Auto Pwr Spec 1 4000 (o/min)
Auto Pwr Spec 1 4500 (o/min)
Audi 100 mit direkt einspritzendem Turbo-Diselmotor"
Auto Pwr Spec 1 5000 (o/min) ATZ 92/1990
100 [4] S. Gervasio, A. Ostino, "Ricerca e procedimenti
dBSPL
rms innovativi per un costante miglioramento del confort
acoustico delle autovetture", International seminar
Mag (dB) Vibrational and Acoustical comfort in vehicles, Torino,
november 1985.
[5] Von Quang-hue Vo, I.Wulf Sebbesse, "Entwicklung
10 eines subjektiv angenehmen Innengeräusches" ATZ,
25 Hz (Log) 10 kHz A L
Automobiltechnische Zeitsrift 95, 1993.
Slika 11. Frekventni spektri, merno mesto "D"
ABSTRACT: This paper represents the part of research within
Frekventni spektar buke u vozilu pokazuje porast nivoa the study on vehicle acoustic comfort from Zastava automobili
terci, iznad drugog harmonika motora, sa porastom broja production program. Namely, engine noise, specter, as well as
obrtaja. Dok u oblasti frekvencija ispod drugog harmonika, their dependence on revolution number were studied. In
ova zavisnost ne važi. Merenjima tercnih spektara na vozilima, addition, noise that reached the passenger compartment at the
koja sa stanovišta ocene kupaca važe za akustički komforna, time was also analysed. The mentioned analysis was conducted
mogao bi se napraviti kriterijum, slika 9, koji bi mogao da with the aim of solving problem of vehicle interior noise by
bude dobra objektivna ocena. cutting its transmission tracks.
5. ZAKLJUČAK ANALYSIS OF ENGINE NOISE TRANSMISSION INTO
THE VEHICLE PASSENGER COMPARTMENT
Putnički prostor treba odvojiti od motorskog tako, da što Zorica Pantelić Milinković, Predrag Milenković,
manje zvučne energije generisane pogonskim agregatom dospe Miodrag Grubiša
u prostor za putnike. Kod četvoroclindričnih motora vibracije

433